Najpre dopunimo ono {to je bilo na dve noge, zatim na tri, dajmomu njegovu ~etvrtu. Ovu ovde, na tome sam veoma dugo insistirao, anaro~ito pro{le godine, jer je ve} dugo seminar radi toga i dr`an nasloviosam ga Od jednog Drugog do drugog. Ovaj drugi, mali, s odre|enim~lanom, jeste ono {to smo na tom nivou, koji spada u algebru, uozna~iteljsku strukturu, ozna~avali kao objekt a.Na tom nivou ozna~iteljske strukture, treba da znamo samo na~inna koji to radi. Pa tako imamo slobodu da vidimo {ta se de{ava, ako zapi{emo ceo sistem obrnut za ~etvrtinu kruga.O ovom ~uvenom obrtu za ~etvrtinu kruga, ve} godinama i u raznimprilikama govorim naro~ito od kada se pojavilo ono {to sam napisaopod naslovom Kant sa Sadom da bi se moglo pomisliti da }e sejednog dana mo`da videti da se to ne grani~i sa takozvanom Z {emom,i da za taj obrt za ~etvrtinu kruga ima drugih razloga nego {to je ~istazgoda slikovitih predstava.$ S1a S2Evo jednog primera. Ako izgleda osnovano da lanac, redosled slovate algebre, ne mo`e da se naru{ava, tada }emo, upu{tanjem u operacijuobrtanja za ~etvrtinu kruga, dobiti ~etiri strukture, ne vi{e, od kojihvam prva unekoliko pokazuje polazi{te.Vrlo se lako i brzo mogu na papiru napraviti tri preostale.To je samo da bi se specifikovao aparat koji nema apsolutno ni{tanametnuto, kao {to bi se reklo iz izvesne perspektive, ni{ta {to je apstrahovanoiz neke stvarnosti. Naprotiv, to je ve} sada upisano u onome{to funkcioni{e kao ta stvarnost o kojoj sam malo~as govorio, stvarnostdiskursa koji je ve} na svetu i koji ga, u najmanju ruku onaj kojipoznajemo, podr`ava. Ne samo da je to ve} upisano nego je ono deonjegovih svodova (arches).Dabome da je malo va`an oblik slova u koji upisujemo ovaj simboli~ki lanac, samo ukoliko je razgovetan {to je dovoljno da se ne{to odpostojanih odnosa manifestuje. Takva je ta formula.[ta ona kazuje? Ona sme{ta jedan momenat. Nastavak onoga {to }eovde izlo`iti na{ diskurs, re}i }e nam koji smisao je prikladno dati tommomentu. On kazuje da u samom trenutku u kome S1 posreduje u ve}uspostavljenom polju drugih ozna~itelja utoliko {to se oni kao takvi me-|usobno artikuli{u, da prilikom posredovanja kod drugog, u sistemu, izbijaovo, $, koje je ono {to smo nazvali subjekt kao podeljen. Celokupannjegov status treba ponovo razmotriti ove godine, u jakom smislu.Najzad, oduvek smo nagla{avali da iz toga proizlazi ne{to {to je definisanokao gubitak. To je ono {to ozna~ava slovo koje se ~ita kaoobjekt a.tre}i program ZIMAPROLE]E 2009.302Nije da nismo ukazali na mesto odakle smo izdvojili ovu funkcijuizgubljenog objekta. To je Frojdov diskurs o specifi~nom smislu ponavljanjakod deteta koje je nau~ilo da govori. Zaista, kod ponavljanjauop{te nije re~ o bilo kom u~inku pam}enja u biolo{kom smislu. Ponavljanjeima izvestan odnos sa onim {to je granica tog znanja, i {to se nazivau`ivanje (jouissance).Zato je u formuli da je znanje u`ivanje Drugoga re~ o logi~koj artikulaciji.U`ivanje Drugoga, podrazumevaju}i ipak jer on nije nikakavDrugi da intervencija ozna~itelja ~ini da se on pojavi kao polje.Nema sumnje da }ete mi re}i da se ovde, sve u svemu, stalno vrtimou krugu ozna~itelj, Drugi, znanje, ozna~itelj, drugi, znanje itd. Aliba{ tu nam izraz u`ivanje (jouissance) omogu}ava da uka`emo na ta~kuumetanja u aparatu. ^ine}i to, bez sumnje izlazimo iz onog {to jeautenti~no znanje, onoga {to je prepoznatljivo kao znanje, da bismo seprebacili na granice, na njihovo polje kao takvo, ono sa kojim se Frojdovare~ usu|uje da se sukobi.Iz svega {to ova potonja artikuli{e {ta proizlazi? Ne proizlazi znanje,nego zbrka. E pa, izvucimo pouku iz te zbrke, po{to je re~ o granicama,i o izla`enju iz sistema. Iza}i zahvaljuju}i ~emu? `e|i za smislom,kao da bi to sistemu bilo potrebno. Sistem nema nikakvu potrebu.Ali mi, slaba bi}a, kakvi }emo se zate}i na zaokretima ovogodi{njegkursa, mi imamo potrebu za smislom. E pa, evo jednog.To mo`da nije onaj istinski. Ali je isto tako izvesno da }emo videtida ima mnogo ovoga to mo`da nije onaj istinski, ~ija nam upornost ba{sugeri{e dimenziju istine.Zapazimo sami ambigvitet koji je, usled psihoanaliti~ke gluposti,poprimila re~ Trieb umesto da se ulo`i trud da se shvati kako se ta kategorijaartikuli{e. Ona nije bez pretka, ho}u da ka`em da nije da ta re~ve} nema upotrebu, i koja ide daleko unazad, sve do Kanta, me|utimto ~emu slu`i u psihoanaliti~kom govoru zaslu`ivalo bi svakako da nehitamo da je prebrzo prevedemo sa nagon instinct. Ali, najposle, nenastaju ta klizanja bez razloga, pa iako ve} dugo insistiramo na zastranjivanjutog prevoda, ipak imamo prava da iz njega izvu~emo korist. Sigurnone zato da bismo, pre svega tim povodom, usvojili pojam nagona,ve} da bismo podsetili na ono u Frojdovom diskursu {to tom pojmudopu{ta da se nastani i da bismo se prosto potrudili da taj diskurs nastanimodruga~ije.Popularno, ideja nagona je dakako ideja nekog znanja znanja zakoje nismo u stanju da ka`emo {ta zna~i, ali koje se smatra, i ne bezosnova, da ima za rezultat to da `ivot opstaje. Nasuprot tome, ako damonekakav smisao onome {to Frojd kazuje o principu zadovoljstvakao glavnom za funkcionisanje `ivota, da je on taj u kome se odr`avaPSIHOANALIZA303najni`a tenzija, ne zna~i li to ve} ono {to nastavak njegovog govora pokazujekao ne{to {to mu se name}e? Naime, pulzija smrti.Pojam mu se nametnuo kroz razvoj jednog iskustva, psihoanaliti~-kog iskustva, utoliko {to je ono struktura diskursa. Jer ne zaboravimoda se pulzija smrti ne izumeva razmatranjem pona{anja ljudi.Ovde imamo pulziju smrti. Imamo je tu gde se ne{to zbiva izme|uvas i onoga {to govorim.2.Rekao sam ono {to govorim, ne govorim o onome {to jesam. ^emu to,po{to se, sve u svemu, to vidi zahvaljuju}i va{oj pomo}i. Ne zato {to onagovori meni u prilog. Ona ponekad, i naj~e{}e, govori umesto mene.Bilo kako bilo, ono {to ~ini opravdanim da ovde ne{to ka`em, jesteono {to bih nazvao su{tinom pojave koju ~ine razli~ite uzastopne asistencijekoje sam privla~io saobrazno mestima na kojima sam govorio.Veoma mi je bilo stalo da negde iznesem slede}u primedbu, zato{to mi je dana{nji dan, kada se nalazim na novom mestu, izgledao kaodan za to. Mesto je uvek imalo svoj udeo u davanju stila onome {to samnazvao pojavom, za koju ne}u da propustim priliku da ka`em da je uodnosu s uobi~ajenim smislom izraza interpretacija. Ono {to sam rekaopomo}u va{eg, za va{e, i u va{em prisustvu assistance, jeste, u svakomod tih vremena ako se odrede kao geografska mesta, uvek ve} interpretirano.To }e na}i svoje mesto u malim obrtnim kvadripodima koje danaspo~injem da koristim, i na to }u se vratiti. Ipak da vas ne bih ostaviou potpunoj praznini, ne{to }u vam odmah nazna~iti.Kada bi trebalo da interpretiram ono {to sam govorio u Svetoj Aniizme|u 1953. i 1963. godine, tj. da mu prika~im interpretaciju interpretacijuu smislu suprotnom od analiti~ke interpretacije, interpretacijukoja omogu}ava da se oseti koliko je analiti~ka interpretacija obrnuta uodnosu na uobi~ajeni smisao izraza rekao bih da je ono najosetnije,`ica koja je istinski treperila, bila zabava.Najupe~atljivijii lik u publici, koja je, naravno, bila medicinarska ali najzad, nekolicina nisu bili medicinari bio je onaj koji je propratiomoj govor neprekidnim gegovima. To bih izdvojio kao najkarakteristi~-nije za su{tinu moje manifestacije u toku tih deset godina. Dodatni dokazje to {to su stvari po~ele da bivaju jetkije od dana kada sam posvetiopola semestra analizi dosetke.To je velika zagrada, i ne mogu dugo da idem u tom smeru, ali svakakoje potrebno da dodam {ta je bila karakteristika interpretacije mestana kome ste me napustili poslednjeg puta: Ecole normale superieure.E.N.S. apsolutno veli~anstveno kao po~etna slova. To se vrti okobivstvuju}eg. Uvek treba znati izvu}i korist iz slovnih dvosmislica, natre}i program ZIMAPROLE]E 2009.304