BIBLIOTEKA - Пријава...Projekat "Biblioteka" će se razvijati u više faza. Najpre, treba početi sa razgovorima sa Najpre, treba početi sa razgovorima sa bibliotekarima o

PMF Niš PROJEKAT BIBLIOTEKA Miljan Mijić

PMF Niš

Januar 2013.

BIBLIOTEKA

Miljan Mijić


- 1 -

1. Sadržaj

1. UVOD ................................................................................................................... - 2 -

2. OPIS I CILJEVI ..................................................................................................... - 3 -

2.1. ZAVRŠNI PROIZVOD ..................................................................................... - 4 -

2.2. PRETPOSTAVKE I OGRANIČENJA .............................................................. - 5 -

3. ORGANIZACIJA PROJEKTA .............................................................................. - 6 -

3.1. ŽIVOTNI CIKLUS PROJEKTA ........................................................................ - 6 -

3.2. ORGANIZACIJA ............................................................................................. - 7 -

3.3. PROJEKTNI TIM ............................................................................................. - 7 -

3.4. MATRICA VEŠTINA ....................................................................................... - 8 -

4. PLANIRANJE I KONTROLA ................................................................................ - 9 -

4.1. WORK BREAKDOWN STRUCTURE ............................................................. - 9 -

4.2. PROCENA ................................................................................................... - 10 -

4.3. KONTROLA PLANA .................................................................................... - 11 -

4.3.1. Zahtevi za promenama u projektu ............................................................... - 11 -

4.3.2. Izveštavanje plana ....................................................................................... - 11 -

4.4. VREME (DATUMI), BUDŽET (TROŠKOVI) I MREŽNI DIJAGRAM .............. - 11 -

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA I KOMUNIKACIJOM ............................................... - 13 -

5.1. UPRAVLJANJE RIZICIMA .......................................................................... - 13 -

5.2. UPRAVLJANJE KOMUNIJACIJOM ............................................................ - 14 -

6. TEHNIČKA PODRŠKA ...................................................................................... - 14 -

6.1. ALATI I TEHNOLOGIJE .............................................................................. - 14 -

6.2. TESTIRANJE ............................................................................................... - 14 -

6.3. DOKUMENTACIJA ...................................................................................... - 15 -

7. REVIZIJE ............................................................................................................ - 15 -


- 2 -

1. UVOD

Na većini fakultetskih, ali i ostalih biblioteka u Srbiji se evidencija o knjigama, upisanim

članovima, zauzetim i slobodnim knjigama itd., i dalje vodi na pomalo zastareo način, te se svi

bitni podaci čuvaju u kartonima i na papirima. Ovakav način ima nekih prednosti ali i puno mana.

Često se dešava da se kartoni članova ostave na pogrešno mesto, ili se izgube, pa je potrebno

vreme dok se nastali problem reši. Takođe, dešava se i da knjiga nije ostavljena na svoje mesto,

ili iz nekog drugog razloga zaposleni u biblioteci ne mogu da je pronađu, i sl.

Kako je došlo vreme u kojem tehnologija može omogućiti mnogo lakši, sigurniji, brži i

pouzdaniji rad sa ovakvom vrstom podataka, na inicijativu Prirodno Matematičkog fakulteta u

Nišu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja kao i Ministarstva prosvete,

nauke i tehnološkog razvoja, narednih meseci razvijaće se softver koji bi trebalo da zadovolji sve

potrebe jedne biblioteke, i omogući brži i lakši rad iste.

Nakon završetka projekta, softver će biti instaliran na svim fakultetima u Nišu, a kasnije i

u celoj Srbiji. Cena projekta, koja obuhvata sve troškove, a kojeg u celosti finansiraju navedena

ministarstva je 15 000 000 dinara.


- 3 -

2. OPIS I CILJEVI

Projekat "Biblioteka" je projekat koji će omogućiti vrlo lako funkcionisanje svih

fakultetskih biblioteka u Nišu. Ono što karakteriše softver koji će biti isporučen bibliotekama, tj.

fakultetima, je brzina i lakoća u radu. Uz samo par klika miša i par otkucanih slova na tastaturi,

zaposleni u biblioteci će moći da pronađu sve knjige sa odgovarajućim unetim podacima.

Takođe, u okviru ovog projekta biće izrađen i moderan web sajt, koji će posetiocima moći da

ponudi brzu pretragu svih knjiga i ostale literature u biblioteci, tako da i pre odlaska u biblioteku

studenti znaju šta u istoj mogu da pronađu.

Projekat "Biblioteka" će omogućiti sledeće:

Čuvanje podataka o upisanim članovima (studenti, profesori, i drugi).

Podaci se čuvaju za svakog člana su ime, prezime, JMBG, broj lične karte, broj

indeksa (za studenta), datum rođenja, adresa, telefon, e-mail, korisničko ime i šifra

za online pristup, i komentar.

Čuvanje podataka o dostupnoj literaturi (knjige, časopisi, seminarski i diplomski

radovi, časopisi, skripte, i drugo).

Podaci koji se čuvaju za svaku knjigu su vrsta, naslov, autor, izdavač, ISBN broj

(ako postoji), godina izdavanja, šira i uža oblast kojoj pripada, broj primeraka

knjige, broj strana, povez, format, broj police na kojoj se nalazi, i komentar.

Čuvanje podataka o zaposlenima u biblioteci.

Podaci koji se čuvaju za svakog člana su ime, prezime, JMBG, broj lične karte,

datum rođenja, adresa, telefon, e-mail, i komentar.

Unos, izmena i brisanje članova, knjiga, i zaposlenih radnika.

Efikasno pretraživanje raspoložive literature prema vrsti, naslovu, autoru, izdavaču,

ISBN broju, godini izdavanja, i oblasti.

Brzo pronalaženje tražene knjige u biblioteci na osnovu broja police na kojoj se

nalazi.

Čuvanje informacija o tome da li ima dostupnih primeraka neke knjige.

Čuvanje informacija o svakoj pozajmici.

Dakle, koji član je i kada uzeo knjigu, koju knjigu, i koji zaposleni mu je odobrio

pozajmicu.

Efikasno praćenje trajanja svake pozajmice knjige.


- 4 -

2.1. ZAVRŠNI PROIZVOD

Kao završni proizvod projeka "Biblioteka" fakulteti će dobiti potpuno funkcionalni softver

koji se sastoji se iz tri dela:

Prvi deo je Baza podataka.

Ovo je vrlo važan deo softvera. Razlog je to što će se u ovoj bazi čuvati svi podaci

potrebni za pravilno funkcionisanje čitave biblioteke, podaci o literaturi, zaposlenima, i

članovima, a upravo zbog toga je ovaj projekat i započet.

Drugi deo je aplikacija biblioteke.

Aplikacija će prvenstveno biti namenjena zaposlenima u biblioteci. Ova aplikacija će

omogućiti pristup svim podacima o knjigama i članovima biblioteke. Takođe,

zaposlenima će biti omogućeno dodavanje novih i izmena postojećih podataka

(članova, knjiga i dr.), zatim pretraga knjiga, pozajmljivanje knjiga, i praćenje svake

pozajmice.

Treći deo je web sajt biblioteke.

Web sajt će biti svima dostupan za pretragu literature. Naravno, određeni podaci o

literaturi neće biti prikazani na sajtu, poput poveza, formata i police, jer bi bili

nepotrebni i višak. Već će biti samo podataka važnih za pretragu, a to su autor, naslov,

i sl. Na sajtu će postojati log in stranica, preko koje će članovi moći da se uloguju na

svoj nalog. Članovi će moći da sem detaljne pretrage, i rezervišu knjigu, a rezervacija

će važiti jedan dan. Ostali posetioci koji su zainteresovani će moći da izvrše online upis

u biblioteku, uz odgovarajuću potvrdu o uplati i uz dokaz da su studenti fakulteta. Oni

će sami moći da biraju svoje korisničko ime (ukoliko je ono dostupno), kao i šifru

(koju će moći i da menjaju).

Sem softvera, bibliotekama će biti isporučena i kompletna prateća dokumentacija zajedno

sa detaljnim korisničkim uputstvom, i najčešće postavljanim pitanjima.


- 5 -

2.2. PRETPOSTAVKE I OGRANIČENJA

Projekat "Biblioteka" je veliki projekat koji će obuhvatiti sve fakultete u Nišu, a kasnije će

se raširiti širom Srbije, tako da je jasno da će na njegovu realizaciju uticati mnogo faktora:

Vremenska ograničenja

Ograničen budzet

Ograničeni resursi

Zahtevi klijenata

Stručnost programera i drugih ljudi koji rade na projektu

Ograničenja programskih jezika

Ograničenja u alatima sa kojima se radi

Softverska ograničenja

Hardverski zahtevi projekta

U toku izvršenja ovog projekta, neki od navedenih faktora mogu da dovedu do

nepredviđenih situacija, pa je moguća i neophodnost dodavanja novih ili izbacivanje nekih od

prvobitnih funkcija odnosno mogućnosti koje bi softver trebalo da izvršava.


- 6 -

3. ORGANIZACIJA PROJEKTA

3.1. ŽIVOTNI CIKLUS PROJEKTA

Projekat "Biblioteka" će se razvijati u više faza. Najpre, treba početi sa razgovorima sa

bibliotekarima o tome šta je njima kao zaposlenima u biblioteci potrebno, tačnije koje funkcije tj.

mogućnosti treba softver da poseduje, da bi se dobila ideja šta ustvari treba tokom projekta da se

uradi i koje bi bile funkcije softvera.

Nakon ovih razgovora koji bi trajali dva dana, treba formirati tim koji će raditi na

projektu. Tim će činiti iskusni JAVA programeri, zatim Web i PHP programeri, projektanti baze

podataka, kao i studenti informatike koji dobrovoljno žele da se uključe u projekat i pomognu u

realizaciji istog, čime bi i stekli određeno iskustvo i nova znanja. Za okupljanje tima potrebno je

nedelju dana. Tu se uračunava i pronalaženje ljudi koji će testirati gotov proizvod po završetku

faze izrade projekta. To ne moraju biti programeri ili stručnjaci, već ljudi koji poseduju neka

osnovna znanja rada za računarom.

Potom, treba razgovarati sa timom i obavestiti ih kakve su zahteve postavili klijenti i koje

bi bile realne mogućnosti softvera. Nakon toga se treba opet razgovarati sa klijentima i doći do

kompromisa o krajnjem izgledu proizvoda.

Nakon ovih razgovora, treba napraviti skicu projekta i početi sa radom. Treba jasno

definisati i odrediti zadatke i rokove svakog člana tima. Dakle, potrebno je tačno znati ko će

projektovati bazu, ko će sve raditi na kreiranju aplikacije, a ko na kreiranju web sajta. Ova faza će

trajati 5 dana. Sledi faza izrade, gde svako završava svoj posao, a na kraju se sve sjedini u jedan

softver. Faza izrade softvera je najvažnija faza, i zahteva najviše vremena, pa će ona trajati oko tri

meseci, tj. 90 dana.

Sledi testiranje urađenog softvera. Testiranje je vrlo važan proces. Kontrola i neka vrsta

testiranja se izvršavaju tokom trajanja celog projekta, da bi se osiguralo da projekat napreduje

kako treba, i da bi se eventualne greške ispravile na vreme, da ne bi došlo do možda i većeg

problema. Takođe, kontrola se sprovodi i da bi se videlo da projekat ispunjava ono što je

ugovorom predviđeno. Krajnje testiranje bi trajalo dve nedelje, tokom kojih bi se prikupljale sve

uočene greške i propusti. Po isteku faze testiranje, ove greške treba ispraviti, i modifikovati

softver. U zavisnosti od obima grešaka, cela ova faza može trajati od 20 do 30 dana. Sledi druga

faza testiranja od 5 dana, nakon koje se projekat završava.

Nakon ovoga, ide faza doterivanja dizajna aplikacije i sajta, dakle sređivanje korisničkog

interfejsa, i kreiranje prateće dokumentacije poput korisničkog uputstva, i najčešće postavljanih

pitanja, koja će se isporučiti na kraju zajedno sa gotovim proizvodom, tj. softverom.

Projekat se onda prezentuje, uručuje fakultetima, i zvanično se završava.


- 7 -

3.2. ORGANIZACIJA

Projekat vodi i njime upravlja Miljan Mijić.

Najveći i najvažniji deo posla rade programeri i studenti pomoćnici, jer su upravo oni

zaduženi za izradu celokupnog softvera. Tim programera će biti odabran tako da svi članovi tima

imaju iskustva na sličnim projektima, i već provereno, a neophodno znanje. Svakom programeru

biće predstavljeni konkretni problemi i zadaci koje mora da reši u nekom roku. Biće oformljena i

tri tima studenata, koji ne moraju biti disjunktni. Svaki tim će raditi na određenom delu projekta,

dakle jedan tim će raditi na projektovanju baze podataka, drugi na aplikaciji, a treći na web sajtu

biblioteke. Programeri će zadavati konkretne zadatke ovim pomoćnim timovima studenata, koji

neće biti velike težine, kako bi studenti mogli da ih uspešno samostalno reše. Ukoliko dođe do

problema u rešavanju dobijenih zadataka, programeri će pristupiti u pomoć. Zbog neiskustva

studenata programera, oni će raditi samo na lakšim zadacima, ali će biti uključeni u realizaciju

celog projekta, i moći će da prate rad starijih i iskusnijih programera. Time će steći nova znanja, a

i važno iskustvo za neke buduće projekte. Za priključenje pomoćnim timovima, studentima je

potrebna samo dobra volja, i početno znanje web programiranja, programiranja u JAVA-i, i

projektovanja baza podataka.

Nakon završetka projekta, dobijeni softver biće instaliran na svim fakultetima u Nišu,

počevši od PMF-a.

3.3. PROJEKTNI TIM

Projektni tim čine sledeći članovi:

Pozicija Ime i Prezime

Project Manager Miljan Mijić

Projektant baze podataka Milan Milanić

PHP programer Nenad Nešić

PHP programer Aca Aleksić

Web programer Mika Mikić

Web programer Nikola Nikić

Web dizajner Marko Marić

Web dizajner Jovan Jocić

JAVA programer Zoran Zorčić

JAVA programer Pera Perić

JAVA programer Dušan Dušić

Student pomoćnik Andrija Đurišić

Student pomoćnik Miloš Nikolić

Student pomoćnik Nemanja Tončić

Student pomoćnik Nenad Živić

Student pomoćnik Edi Stojčev

Student pomoćnik Marko Đorđević

Student pomoćnik Marko Marinković


- 8 -

3.4. MATRICA VEŠTINA

Matrica veština:

PHP HTML CSS JavaScript JAVA Baze

podataka

Milan Milanić x

Nenad Nešić x x x

Aca Aleksić x x x

Mika Mikić x x x x

Nikola Nikić x x x x

Marko Marić x x x

Jovan Jocić x x x

Zoran Zorčić x x

Pera Perić x x

Dušan Dušić x x x

Andrija Đurišić x x

Miloš Nikolić x x x

Nemanja Tončić x x x

Nenad Živić x x x x x

Edi Stojčev x x x x

Marko Đorđević x x x

Marko Marinković x x x x

x – visoki nivo

x – niži novo


BIBLIOTEKA

Dizajn i analiza

Razgovor sa klijentima

Pravljenje skice projekta

Pravljenje funkcionalnih specifikacija softvera

Razvoj softvera

Baza podataka

Modelovanje baze

Kreiranje tabela

Uspostavljanje relacija između

tabela

WEB sajt

Kreiranje HTML stranica

Kreiranje Log In stranice

Uređivanje sajta i dizajn

Povezivanje sa bazom

Aplikacija

Kreiranje početnog interfejsa

Povezivanje sa bazom

Kreiranje formi za logovanje zaposlenih

Kreiranje interfejsa za unošenje

podataka u bazu

Kreiranje formi za pretragu

Kreiranje formi za izvršenje pozajmica

Bezbednost Testiranje

Kreiranje test primera

Testiranje u realnim radnim uslovima

Pronalaženje grešaka

Ispravljanje grešaka

Ponovno testiranje

Izrada dokumentacije

Kreiranje Help specifikacije

Izrada Help modula

Kreiranje specifikacija za

korisničko uputstvo

Kreiranje korisničkog

uputstva

Pregledanje dokumentacije

Zavšetak projekta

Prezentovanje projekta

Dostava proizvoda klijentima

Zatvaranje projekta

4. PLANIRANJE I KONTROLA

4.1. WORK BREAKDOWN STRUCTURE


4.2. PROCENA

R. br. Naziv aktivnosti Trajanje /dana Prethodnici

1 Dizajn i analiza 22

1.1 Razgovor sa klijentima 2

1.2 Pravljenje skice projekta 5 1.1

1.3 Pravljenje funkcionalnih specifikacija softvera 15 1.2

2 Razvoj softvera 90 1

2.1 Baza podataka 20

2.1.1 Modelovanje baze 10

2.1.2 Kreiranje tabela 5 2.1.1

2.1.3 Uspostavljanje relacija između tabela 5 2.1.2

2.2 WEB sajt 30 2.1

2.2.1 Kreiranje HTML stranica 12

2.2.2 Kreiranje Log In stranice 2

2.2.3 Uređivanje sajta i dizajn 9 2.2.1, 2.2.2

2.2.4 Povezivanje sa bazom 7 2.2.3

2.3 Aplikacija 40 2.1

2.3.1 Kreiranje početnog interfejsa 5

2.3.2 Povezivanje sa bazom 7 2.3.1

2.3.3 Kreiranje formi za logovanje zaposlenih 5 2.3.2

2.3.4 Kreiranje interfejsa za unošenje podataka u bazu 5 2.3.2

2.3.5 Kreiranje formi za pretragu 8 2.3.2

2.3.6 Kreiranje formi za izvršenje pozajmica 10 2.3.2

3 Bezbednost 3 2

4 Testiranje 30 3

4.1 Kreiranje test primera 3

4.2 Testiranje u realnim radnim uslovima 14 4.1

4.3 Pronalaženje grešaka 3 4.2

4.4 Ispravljanje grešaka 5 4.3

4.5 Ponovno testiranje 5 4.4

5 Izrada dokumentacije 30 4

5.1 Kreiranje Help specifikacije 5

5.2 Izrada Help modula 7 5.1

5.3 Kreiranje specifikacija za korisničko uputstvo 5 5.2

5.4 Kreiranje korisničkog uputstva 10 5.3

5.5 Pregledanje dokumentacije 3 5.4

6 Završetak projekta 3 5

6.1 Prezentovanje projekta 1

6.2 Dostava proizvoda klijentima 1 6.1

6.3 Zatvaranje projekta 1 6.2


- 11 -

4.3. KONTROLA PLANA

4.3.1. Zahtevi za promenama u projektu

Svaki član timova projekta, pa čak i studenti, može da predloži zahtev za nekom

promenom u projektu. Svaki zahtev će biti razmotren, i uzet u obzir. Ukoliko se ustanovi da je

neki zahtev dobar, i ni na koji način ne može da ide na štetu u projektu, a može doneti koristi, isti

će biti prihvaćen i usvojen.

Nakon prihvatanja zahteva za promenama, vrši se neophodna promena u planiranju

projekta i ceo tim se o istom obaveštava.

Može se desiti da projekat zahteva više vremena od prethodno utvrđenog i navedenog. U

tom slučaju, da bi se projekat isporučio na vreme, ili u cilju dobijanja boljeg završnog projekta,

tim može da radi i prekovremeno, ukoliko je na to spreman, a za prekovremeni rad se dobija i

veća zarada.

4.3.2. Izveštavanje plana

Ažuriran plan projekta će takođe biti dostavljen kupcu. Svaka verzija svih dokumenata

projekta, ispravke i izveštaji biće naknadno razmatrana i po odobrenju dokument će biti

dostavljen ostalim članovima.

4.4. VREME (DATUMI), BUDŽET (TROŠKOVI) I MREŽNI DIJAGRAM

Početak projekta očekuje se u Pondeljak, 4. Februara 2013. godine. Projekat će trajati 178

dana, odnosno oko 6 meseci rada. Vikendom se neće raditi, i biće dogovorenih dana za odmor.

Zbog svega ovoga završetak projekta se očekuje za Sredu, 9. Oktobar 2013. godine.

U sledećoj tabeli se vide datumi početka i završetka glavnih aktivnosti projekta, kao i

trajanje istih.

Naziv aktivnosti Trajanje Početak Kraj

Dizajn i analiza 22 dana Pon 04-02-13 Ut 05-03-13

Razvoj softvera 90 dana Sre 06-03-13 Ut 09-07-13

Bezbednost 3 dana Sre 10-07-13 Pet 12-07-13

Testiranje 30 dana Pon 15-07-13 Pet 23-08-13

Izrada dokumentacije 30 dana Pon 26-08-13 Pet 04-10-13

Završetak projekta 3 dana Pon 07-10-13 Sre 09-10-13


- 12 -

Što se tiče budžeta, Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo prosvete, nauke i

tehnološkog razvoja izdvojili su 15 000 000 dinara za razvoj ovog projekta.

Najviše novca odlazi za plate programera, uključujući i prekovremeni rad. Za svaku fazu

ovog projekta izdvojena je određena količina novca, a novac se troši i na još neke resurse, pre

svega na hranu i piće.

Plata programera određena je brojem sati koje provedu u radu, i isplaćuje se na kraju

svakog meseca. U slučaju rada prekovremeno, programeri će dobiti dodatnu zaradu.

Dizajn i analiza Bezbednost

Završetak projekta

Testiranje Izrada dokumentacije Baza podataka

WEB sajt

Aplikacija Razvoj softvera

22 dana 20 dana

30 dana

40 dana

3 dana

3 dana

30 dana

30 dana

Mrežni dijagram:


- 13 -

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA I KOMUNIKACIJOM

5.1. UPRAVLJANJE RIZICIMA

U toku realizacije projekta "Biblioteka" može doći do određenih problema, odnosno

postoje određeni rizici. A to su sledeći:

Nedostatak novca

Postoji mogućnost da dogovoreni budžet nije dovoljan da bi se ispunili svi zahtevi

projekta. Možemo se naći u situaciji da u ukupne troškove nismo uračunali novac

koji će biti potreban ukoliko projekat potraje duže nego što je planirano. Tada treba

od sponzora potražiti dodana sredstva, ili izbaciti neke funkcije proizvoda koje se ne

smatraju tako bitnim kako bismo se uklopili u dogovoreni budžet.

Nedostataka vremena

U toku realizacije projekta može doći do nepredviđenih situacija, kao na primer da se

neki delovi programa ne ponašaju onako kako smo očekivali pa je potrebno dodatno

vreme da se pronađu i otklone nedostaci ili greške, što dovodi do kašnjenja isporuke

celog projekta. U tom slučaju, posao bi trebalo podeliti na više članova u timu, ili bi

programeri morali da rade prekovremeno uz dodatnu novčanu naknadu. Do

nedostatka vremena može doći i usled odsustva nekog od članova timova, pa bi usled

odsustva nekog člana trebalo naći odgovarajuću zamenu.

Nepoznavanje alata

Postoji rizik da članovi projektnog tima ne poznaju sasvim dobro alate koji su im na

raspolaganju za kreiranje aplikacije. U tom slučaju rešenje je ažuriranje znanja, tj

dozvoliti programerima da nauče da koriste date alate, što zahteva dodatno vreme.

Drugo rešenje je pronalaženje odgovarajuće zamene, što bi prouzrokovalo dodatne

troškove.

Nedostatak znanja i razumevanja problema i rešenja

Ovaj rizik ukazuje na to da studenti koji imaju ulogu pomoćnika programera nisu u

potpunosti razumeli problem zadatka čije se rešavanje zahteva, ili jednostavno

nemaju potrebno znanje za rešenje. To može uticati na kvalitet projekta, ali uz

dodatno angažovanje studenata, i učenje, kao i uz konsultacije sa iskusnim

programerima, članovima timova, i njihovim savetima, ovaj rizik se može razrešiti.

Nedefinisani zahtevi

Moguće je da naručilac projekta nije jasno definisao svoje zahteve i da pri dostavi

projekta bude nezadovoljan onim što je dobio. U tom slučaju projektni tim će

ispraviti ono što se da ispraviti, i dodati neke nove alate ukoliko to bude potrebno uz

dodatnu novčanu naknadu.


- 14 -

Različiti internet pretraživači i operativni sistemi

Zbog različitih operativnih sistema i internet pretraživača može se desiti da se

aplikacija ili web sajt ponašaju nepredviđeno.

5.2. UPRAVLJANJE KOMUNIJACIJOM

Tokom realizacije projekta, članovi timova, i studenti trebaju biti u stalnoj komunikaciji,

jer je komunikacija jako bitna, i omogućava brže konsultacije i razrešenja eventualnih problema

koji mogu nastati.

Komunikacija će se vršiti na više načina. Članovi timova na početku projekta dobijaju

službene mobilne telefone, na kojima će sem slanja SMS poruka i razgovora moći i da pristupaju

internetu, pa im je i komunikacija u vidu mejlova omogućena. Zatim dostupan im je internet i na

računarima 24 sati dnevno, tako da se mogu razmenjivati i mejlovi preko računara. Takođe,

komunikacija može biti i privatna, preko društvenih mreža, kao što su Facebook, MySpace, itd.,

ili preko nekog softvera, kao što je Skype, ili MSN Messenger.

6. TEHNIČKA PODRŠKA

6.1. ALATI I TEHNOLOGIJE

Za potrebe projekta će se koristiti sledeće tehnologije:

MySQL - za izradu baze podataka

HTML, PHP, Javascript i CSS - za izradu WEB sajta

JAVA za izradu aplikacije

Svi alati i tehnologije koji se koriste su besplatni, tako da ne doprinose dodatnim

troškovima.

6.2. TESTIRANJE

Vrlo važna faza pre završetka projekta je testiranje. Testiranje omogućava da se pronađu

greške u programu (ukoliko postoje), kako bi se na vreme otklonile, i program postao bolji. Pre

nego što se projekat stavi na testiranje potrebno je uraditi plan testiranja i smisliti dobre test

primere. Test primere bi trebalo smišljati veoma oprezno kako bi mogli da obuhvate što više

mogućnosti i da pruže što bolju detekciju grešaka.


- 15 -

Testiranje se vrši tako što se dobijeni rezultati test primera upoređuju sa očekivanim

(tačnim) rezultatima.

Testiranje ne obezbeđuje apsolutnu sigrnost da nema nedotstaka u projektu. Određeni

nedostaci, i sitne greške su uvek moguće i nakon testiranja.

Testiranje će se vršiti i tokom razvoja projekta. Nakon testiranja jedinica, kreće na test

celokupnog projekta pod realnim uslovima i pod graničnim uslovima. Kada se greške

identifikuju, radi se na otklanjanju istih, a zatim se projekat ponovo pušta kroz testove, tj. test

primere.

Kada projekat prođe kroz sve testove spreman je da se isporuči kupcu.

6.3. DOKUMENTACIJA

Uz projekat se isporučuje Help modul koji će sadržati detaljan opis svih funkcija projekta.

Dokumentacija će se u grubim crtama raditi tokom razvoja projekta, dok će se detaljno razraditi

posle završetka programiranja. Posle testiranje će se napraviti i korisničko uputstvo koje će

sadržati najčešće postavljana pitanja (FAQ) vezana za projekat.

7. REVIZIJE

Verzija Autori Opis verzije Datum

Prvi nacrt Miljan Mijić Prva verzija plana projekta. 03/01/2013

Finalna verzija Miljan Mijić Konačna verzija. 10/01/2013

Documents

BIBLIOTEKA - Пријава...Projekat "Biblioteka" će se razvijati u više faza. Najpre, treba početi sa razgovorima sa Najpre, treba početi sa razgovorima sa bibliotekarima o