Najpoznatiji klasifikacioni sistemi

Класификациони систем подразумева груписање љуског знања у одговарајуће класе, обележене нумеричким и алфабетским ознакама, које је резултат рада појединца или институције.1

Катерова Експанзивна класификација

Катерова експанзивна класификација је позната и под називима “класификација која се

шири”, “еластична класификација”. Израдио ју је амерички библиотекар Чарлс Ејми Катер

(1837-1903) за библиотеку у Бостону, у којој је радио. Овај класификациони систем је објављен

у периоду од 1891. до 1893 и има шест схема које се међусобно разликују по опсежности, прва

је најпростија, а шеста најобимнија. У свакој схеми су индекси основних класа (све науке су

подељене у 26 група) обележени великим словима, а подгрупе малим.

Катер је први у историји библиотечке класификације применио таблице определитеља, тј.

Помоћне специјалне стандардне ознаке. Овај систем има два вида помоћних знакова: за облик и

за место, који омогућавају да се изрази облик публикације и територија на коју се односи.

Класификација допушта и примењивање специјалних хронолошких ознака за раздобље на које

се односи садржај публикације. Индекси за облик издања, место и време могу се по потреби

додавати сваком индексу из основних таблица. Овим комбиновањем може се добити велики број

сложених индекса који довољно прецизно представљају сваку публикацију. На пример Rd 45 je

индекс за Рударство (Rd) у Енглеској (45), Rgd 39-2 je индекс за Библиографију (Rgd)

пољопривредног образовања (-2) у Француској (39). Тако се употребом помоћних ознака

усавршавају и детаљније исказују основни класификациони индекси.

Дјуијева децимална класификација

Дјуијева децимална класификација је јединствена појава у области библиотечке

класификације. Први пут је објављена 1876. године, од када се непрекидно усавршава.

Преведена је на четрдесетак језика и примењује се у 130 земаља света. Нико нема право да у

ДДК уноси самосталне измене, сваки предлог се пажљиво разматра.

УДК у теорији и пракси приручник за библиотекаре Весна булајић изд

1 Александра Вранеш Од рукописа до иблиотеке

HESPERIAedu, Београд 2009

Употребу децималног система први је предложио француски физичар и математичар

Андре – Мари Ампер (1775-1836). Крајем 19. века ову врсту класификације је популарисао

Мелвил Дјуи (1851-1931)2. Он је за потребе Амрест колеџа, у коме је радио као библиотекар

разрадио систем за класификацију публикација који је први пут објављен 1876. године на свега

42 стране, од којих је 18 заузимао предметни регистар.

У својој концепцији подела наука у десет области Дјуи се ослањао на већ познате

системе, највише на систем класификација наука Френсиса Бекона (1561-1626)3. Користећи овај

систем, само обрнутим редом (филозофија, поезија, историја), Дјуи је целокупно људско знање

поделио на 10 основних група, полазећи од децималне поделе бројева. Основне групе Дјуијевог

система су:

000 Општа дела 500 Природне науке

100 Филозофија 600 Технологија

200 Религија 700 Уметност

300 Друштвене науке 800 Књижевност

400 Језик 900 Историја

Карактеристика Дјуијеве класификације је да у њој не постоје засебни помоћни бројеви

за форму, место и други, већ се ти бројеви директно прикључују на основне индексе. Дјуијева

оригиналност лежи и у томе што је таблицама додао предметни регистар појмова Relative index.

Прво издање регистра имало је свега 18 страна, да би касније излазио као посебан том уз

таблице. Предметни регистар је кључ за проналажење појмова. Представља инверзију

класификационе схеме, јер са појмова упућује на индексе децималне класификације.

Осовна замерка упућена Дјуијевом систему је због поделе целокупног људског знања на

10 група, која се сматра неприродном. Међутим, више од века постојања овог система говори о

његовом квалитету, уз повремене нужне корекције и побољшања. Овај класификациони ситем

заступљен је у Сједињеним Америчким Државама, највише у јавним библиотекама, као и у

Великој Британији, Скандинавији, сматра се претежно англоамеричким библиотечким

класификационим системом.

2 Мелвил Дјуи је био амерички библиотекар, оснивач прве универзитетске библиотекарске школе у Америци, оснивач и секретар америчког библиотекарског уружења -АLА, уредник првог стручног библиотекарског часописа у америци (Тhe Library Journal), писац праавила за каталогизацију.

3 Беконова класификација наука је изложена у делу De dignitate et augmentis scientiarum, где се све науке групишу у три групе: памћење, које чини основу историје; машта, која је основа поезије и разум, који је основ филозофије.

Универзална децимална класификација

Основи библиотекарства Биљана Билбија Глас српски графика, 2004

Универзална децимална класификација (УДК) је систем библиотечке класификације коју

су установили белгијски библиографи Пол Отле и Анри Ла Фонтен на основу Дјуијеве

децималне класификације. Они су 1895. године на конгресу библиотекара основали

Међународни библиографски институт у Бриселу. Циљ института био је израда библиографије

за штампану грађу.

Прво издање таблица објављено је на француском језику 1905. Када је систем званично

прихваћен од Међународне организације за стандардизацију преведена је на многе језике. Са

развијем људског знања мења се и УДК, због тога су Међународни институт за информације и

документацију – FID и група холандских, енглеских, француских, јапанских и шпанских

издавача УДК основали основали у јануару 1992. године УДК Конзорцијум са седиштем у Хагу,

који је преузео власништво над УДК. Од тада експертски тим Конзорцијума непрестано ради на

ревизији и развоју таблица УДК.

УДК је погодна за документе у било ком облику: писаном, штампаном, филм, фидео,

звук, илкустрације, мапе, музејски експонати. Користи арапске бројеве, а основа му је

децимални систем.

Таблице УДК система садрже главне и помоћне таблице. Главне таблице садрже бројеве

којима је представљена целокупност људског знања и активности, и хиојерархијим принципом

означавају науче и стручне области. Бројеви помоћних таблица имају функцију да допуне и

биже објасне основне симболе, па се примењују уз додатак главним бројевима, а ретко се

користе као самостални бројеви.

1Главне таблице обухватају све научне и стручне области и остале видове људске делатности

распоређене у десет основних група које су означене бројевима:

20 Општа група

31 Филозофија. Психологија

42 Религија. Теологија

53 Друштвене науке

64 (Упражњена група)

75 Математика. Природне науке

86 Примењене науке. Медицина. Техника

97 Уметност. Спрот. Разонода

108 Лингвистика. Књижевност

119 Географија. Биографије. Историја

12Помоћне таблице садрже бројеве који класификоване појмове објашњавају у њиховим

просторно временским релацијама и обавештавају о језичким, формалним и другим својствима

библиотечког документа. Помоћни бројеви могу да буду општи и специјални. Општи се

примењују у свим стручни групама и имају увек исто значење..

Постоје:

(1/9) Географски помоћни бројеви

“...” Хронолошки помоћни бројеви

(0...) Помоћни бројеви за облик

=... Помоћни бројеви за језик

(=...) Помоћни бројеви за народе

-03... Помоћни бројеви за материјале

-05... Помоћни бројеви за лица

.00 Помоћни бројеви за аспект

А/Z Oзнаке за абецедни ред

Специјални помоћни бројеви4 имају ограничену примену и то на начин који је назначен

у самим таблицама.

УДК систем подразумева и коришћење симбола за комбиновање главних бројева, њихово

међусобно повезивање и формирање сложене ознаке УДК. Утврђрни симболи у овом систему

су:

+ Знак набрајања

/ Знак проширења

: Знак односа

:: Знак двостуке двотачке

' Знак за синтезу

4 Постоје две групе специјалних помоћних бројева: једни почињу са .0 а други са - .

[ ] Угласта заграда

Библиотечко-библиографска класификација ББК

из Јавне библиотеке: часопис за теорију и праксу библитекарства год1 бр 22005) иѕд Градска библиотека Божидар кнежевић, УБДР Едуард Сукиасјан, ред. Проф. (руска државна библиотека, Москва)

Програм библиотечко – библиографске класификације израдио је познати библиограф

Л.Н. Троповки 1930. године. Навео је и да се овим послом морају бавити библиотечки

стручњаци уз помоћ научника да би се проучилиа и искористила светска достигнућа у области

класификационе теорије и праксе. Створена је група која ће разрађивати овај програм, највише у

послератним годинама.

Прво издање ББК таблица за научне библиотеке у 25 примерака било је објављено 1960-

1968 године. На овом издању радило је више од 400 библиотечких стручњака, док је 800

маучника радило у својству научних консултаната и рецензената.

Наредних година објављиване су: Скраћене таблице за научне библиотеке, Таблице за

масовне библиотеке, Таблице за дечије библиотеке, Таблице за дечије и школске библиотеке,

Таблице за регионалне библиотеке, Таблице за завичајне каталоге и библиотеке (1989).

године 1977. ББК добија бројчани систем ознака, што је омогућило њену ширу примену.

Таблице ББК задовољавале су широк спектар потреба: коришћене су у каталозима и

картотекама, при организацији књижних фондова, у библиографским издањима, при

евидентирању и у статистичке сврхе.

ББК је пружила техничке могућности и за међународну примену. Инострани стручњаци

су је прогласили једним од најзначајнијих универзалних система. “По сложености се може

упоредити са УДК. По могоћностима комбиновања, умногоме надмашује ДДК и класификацију

Конгресне библиотеке (ККБ).” Још шездесетих година десетине земеља показују интересовање

за ББК, преводи се на многе језике и почиње да се користи и ван граница СССР. Комплетне

таблице ББК биле су преведене и издате у Немачој, Вијетнаму, Бугарској.

Решена су питања која се односе на таблице ББК. Анализа је показала да нема сврхе

поново изавати комплетне таблице у штампаном облику, већ се оне чувају у електронској

верзији. Средње таблице су објављене у осам свезака.

Данас је ББК најраспрострањенији систем у Русији који примењује преко 90%

библиотека. Овај систем је обавезан у јавним, дечијим, школским и синдикалним библиотекама

у Русији.

Класификација конгресне библиотеке

Класификације Конгресне библиотеке у Вашингтону (LCC) је систем који већ 200 година

одржава ова библиотека. Према овом систему целокупно људско знање је подељено у 20 ширих

категорија означених само једним словом. Веће подгрупе добијају још једно слово, а даље

груписање се врши додавањем бројева и даљом алфабетском нотацијом. Класификациони

систем Конгресне библиотеке користи већина истраживачких, институтских и универзитетских

библиотека у САД.

Основна подела:

А - Наука и знање уопште

B – Филозофија. Психологија. Религија

C – Помоћне историјске науке

D – Светска историја (изузев историје Америке)

E – Историја Америке

F – Историја Сједињених држава, Британије, Холандије, Француске и Латинске Америке

G – Географија. Антропологија. рекреација

H – Друштвене науке

J – Политичке науке

K - Право

L – Образовање

М - Музика

N – Примењена уметност

P – Језик и књижевност

Q – Наука

R - Медицина

S - Пољопривреда

T - Технологија

U – Војне науке

V – Војнопоморске науке

Z – Библиографије. Библиотекарство. Општи извори информација

Класификација са двотачком, фосетна класификација

Library classification trends in the 21st centuryEncyclopedia of library and information science volume 7

Класификација са двотачком је први класификациони систем који разматра гледиште и

односе појмова. Аутор ове аналитичко синтетичке класификације је С.Р. Ранганатан (1892-

1972), који је поставио темеље индијском библиотекарству. Класификација у којој су аспекти

одвојени двотачком објављена је 1933. године. Најзначајнију примену има у библиотекама

широм Индије, али и у многим научно-истраживачким библиотекама у свету. Најновије издање

је из 1987. године и то је седмо по реду. Ово изање није имало индекс појмова, што је отежавало

класификацију, па је Ранганатанова задужбина за библиотекарство (SRELS) развила индекс

користећи WINISIS софтвер.