MR - Finansijsko Izveštavanje u Javnim Preduzećima - Studija Slučaja Javnog Preduzeća Gradsk

8/10/2019 MR - Finansijsko Izvetavanje u Javnim Preduzeima - Studija Sluaja Javnog Preduzea Gradsk

1/78


2/78

1

Sadraj

UVOD...........................................................................................................................3

I DEO Javno preduzee.............................................................. ..............................7

1. Pojam privrednog drutva.................................................................................8

2. Definisanje javnih finansija i javnog sektora.....................................................8

3. Pojam javnog preduzea................................................................................10

4. Razlike izmeu javnih preduzea i ostalihprivrednih drutava.......................14

5. Javno preduzee Gradsko stambeno...........................................................15

II DEO Finansijski izvetaji......................................................................................18

1. Istorijski razvoj finansijskih izvetaja...............................................................19

2. MRS 1 Prezentacija finansijskih izvetaja....................................................20

3. Bilans stanja....................................................................................................22

4. Bilans uspeha.................................................................................................255. Izvetaj o tokovima gotovine...........................................................................27

6. Izvetaj o promenama na kapitalu..................................................................29

7. Statistiki aneks..............................................................................................29

8. Napomene......................................................................................................30

9. Finansijsko izvetavanje u javnom sektoru.....................................................30

10. Korisnici informacija iz finansijskih izvetaja...................................................33

11.Finansijski izvetaji Javnog preduzea Gradsko stambeno.........................35

III DEO Revizija finansijskih izvetaja.....................................................................44

1. Pojam i znaaj revizije.....................................................................................45

2. Profesionalna raunovodstvena regulativa.....................................................46

3. Raunovodstvena regulativa u Srbiji...............................................................47

4. Revizija javnog sektora...................................................................................49


3/78

2

STUDIJSKO ISTRAIVAKI RAD Uporedna analiza realizacije programa

poslovanja JP Gradsko stambeno za period I IX / 2009. i 2010. godine..............51

1. Hitni i neodloni radovi na stambenim zgradama52

2. Servisiranje ureaja..533. Program graevinsko-zanatskih radova, sanacije liftovskih postrojenja, elektro

radova i radova na hidroforskim postrojenjima53

4. Prihodi JP Gradsko stambeno......................................................................57

5. Rashodi JP Gradsko stambeno...60

6. Sredstva za odravanje stambenih zgrada..66

7. Alokacija sredstava odravanja..70

ZAKLJUAK.................................................................................. ............................73

LITERATURA.............................................................................................................76


4/78

3

UVOD

Osnovni zadatak javnog sektora je prikupljanje, raspodela i upotreba finansijskih

sredstava drave to mora da bude aurno praeno, verno obelodanjeno i

potvreno. Naime, sve to je injeno javnim finansijskim sredstvima, tj. sredstvima

prikupljenjim od iroke javnosti, mora da bude evidentirano u poslovnim knjigama,

obelodanjeno u finansijskim izvetajima i potvreno izvetajem revizora, na osnovu

ega je sama drava, kao i njeni entiteti u mogunosti da analizira uinjeno i planira

budue poslovanje, a iroka javnost u mogunosti je da dobije informacije o tome

kako je javni sektor obavio svoje zadatke, odnosno da li je radio zakonito i efikasno.

Predmet istraivanja u radu je finansijsko izvetavanje u javnom sektoru.

Jednostavno posmatrajui, javna preduzea i njihovi organizacioni delovi imajudunost da dokau svoju odgovornost, a to ine preko finansijskih izvetaja.

Koje su osnovne karakteristike javnih preduzea i ta je to to ih odvaja od ostalih

privrednih drutava? Kakav je njihov status u drutvenom sistemu? Koji su osnovni

finansijski izvetaji i koje su njihove specifinosti? Na emu se zasniva i kako je

koncipirano finansijsko izvetavanje u javnom sektoru? Ko su glavni korisnici

informacija iz finansijskih izvetaja javnog preduzea i zbog ega? Kako se vri


5/78

4

revizija poslovanja javnih preduzea? Traganje za odgovorima na ova pitanja je

neposredni povod za izbor pomenutog predmeta istraivanja.

Drutveni cilj istraivanja je ukazivanje na znaaj javnog prikazivanja,

obelodanjivanja finansijskih izvetaja privrednih drutava, sa posebnim akcentom nafinansijske izvetaje javnih preduzea.

Nauni cilj istraivanja je deskripcija osnovnih karakteristika javnih preduzea i seta

finansijskih izvetaja koji koriste za izvetavanje o svom poslovanju ka interesnim

stejkholderima. Pored navedenog, cilj je da se istrai tema koja u strunoj literaturi

nije zastupljena na adekvatan nain i da se ukae na znaaj finansijskog

izvetavanja u javnom sektoru u ouvanju transparentnosti vlasti u demokratskim

drutvima.

Generalna hipoteza: finansijski izvetaji javnog preduzea ( bilans stanja, bilans

uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, statistiki

aneks i napomene ) sastavljenji u skladu sa meunarodnom i nacionalnom

raunovodstvenom regulativom predstavljaju veoma znaajan izvor informacija o

nainu poslovanja, racionalnosti troenja sredstava i stepenu njegove uspenosti za

zakonodavstvo, poreske obveznike, investitore i kreditore, ekonomske i finansijskeanalitiare, privredne komore, konkurenciju i druge.

Posebne hipoteze:

Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, uz

ispunjenje uslova za obavljanje te delatnosti koje propisuje drava.

Privatna dobra poseduju svojstva kao to su rivalna potronja i mogunost

iskljuenja, dok javna dobra karakteriu nerivalna potronja i nemogunost

iskljuenja.

Javna preduzea su neefikasna usled asimetrine informisanosti na relaciji

osniva - menadment, nerazvijenog sistema nagraivanja menadmenta i

uticaja politikih stavova.

Finansijski izvetaji su set propisanih obrazaca ( bilans stanja, bilans uspeha,

izvetaj o tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, statistiki


6/78

5

aneks i napomene ) u kojima obveznik daje prikaz svog finansijskog poloaja i

poslovnih promena u izvetajnoj godini.

Razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost su glavne kvalitativne

karakteristike koje finansijski izvetaji moraju imati da bi bili od koristi onima

koji ih interpretiraju.

Revizijom finansijskih izvetaja javnog preduzea poveava se njihova

korisnost i vrednost, kao i verodostojnost informacija sadranih u njima.

Uzimajui u obzir specifinosti finansijskog izvetavanja u javnom sektoru, prilikom

istraivanja koriene su razliite metode kako bi se ostvarili osnovni ciljevi

rada optost, objektivnost, pouzdanost i sistematinost.

Istraivana su nauno-teorijska saznanja, relevantna literatura i savremena poslovna

praksa korienjem osnovnih metoda: analiza, sinteza, generalizacija, specijalizacija

i komparacija. Za prezentovanje i analizu finansijskih izvetaja koriene su

optenaune metode, i to: istorijska metoda, metoda komparacije,

analitiko-deduktivna i statistika metoda.

U okviru tehnika prikupljanja podataka, primenjene su sledee tehnike: analiza

naune dokumentacije, analiza dokumenata, studija sluaja izakonska regulativa.

Polazei od postavljenih ciljeva i hipoteza proistekla je odgovarajua struktura rada.

U prvom delu polo se od definisanja osnovnih pojmova - privrednog drutva, javnih

finansija i javnog sektora. Dalje je odreen pojam javnog preduzea i njegove

osnovne karakteristike, da bi se u nastavku napravila razlika izmeu javnih

preduzea i ostalih privrednih drutava. Na kraju je navedeno Javno preduzee

Gradsko stambeno, kao primer na kojem e se posmatrati tema istraivanja.

U drugom delu polazi se od istorijskog razvoja finansijskih izvetaja i objanjenja

osnovnog standarda vezanog za finansijske izvetaje MRS 1 ( Prezentacija

finansijskih izvetaja ). Dalje je detaljno navedena struktura i forma svih finansijskih

izvetaja koji su propisani regulativom ( bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o

tokovima gotovine, izvetaj o promenama na kapitalu, statistiki aneks i napomene).

Navedene su specifinosti finansijskog izvetavanja u javnom sektorukao i osnovni


7/78

6

korisnici informacija iz finansijskih izvetaja. Na kraju su priloeni i objanjeni

finansijski izvetaji Javnog preduzea Gradsko stambeno za 2009. i 2010. godinu.

Trei deo upoznaje nas sa pojmom i znaajem revizije finansijskih izvetaja i

osnovnom raunovodstvenom regulativom koja se tom prilikom koristi. Navedena je iregulativa koja se koristi prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja u Srbiji i

specifinost revizije u javnom sektoru.

Uporedna analiza realizacije programa poslovanja JP Gradsko stambeno za period

I IX / 2009. i 2010. godine predstavlja poseban deo rada u kome se vri

komparativna analiza poslovanja JPGS u prvih devet meseci 2009. i 2010. godine. U

njemu se polazi od fizikog obima usluga koje je preduzee izvelo, preko analize

ukupno ostvarenih prihoda i rashoda do ukupno obraunatih sredstava za

odravanje stambenih zgrada i alokacije sredstava odravanja.


8/78

7

I DEO

Javno preduzee


9/78

8

1. Pojam privrednog drutva

Privredno drutvo je organizaciona celina koja u datom okruenju ostvaruje svoju

ekonomsku misiju. Privreivaka (ekonomska ) misija privrednog drutva proizilazi

iz zahteva paljivog korienja ogranienih resursa u cilju to boljeg zadovoljenja

stalno rastuih potreba, to je opti ekonomski cilj, razlog privreivanja uopte. U

skladu s tim, privredno drutvo je skup radnih, materijalnih, imaterijalnih i novanih

resursa pribavljenih iz okruenja s namerom angaovanja i troenja u procesu

transformacije vrednosti u privrednom drutvu.1Iz tog procesa rezultuju i u okruenje

odlaze proizvodi i usluge koji slue neposrednom ili posrednom zadovoljenju

potreba.

Ciljno voenje privrednog drutva je prva pretpostavka njegovog uspeha. Ono se

rukovodi svojim optim i posebnim ciljevima. Opti ciljevi privrednog drutva

proizilaze iz procene pozicije u kojoj se privredno drutvo nalazi i stanja u koje ga

njegova uprava eli dovesti. Oni su nuno iroko formulisani, dalekoseni,

usmeravajui, motivacionog karaktera i retko brojano iskazani. Najvaniji meu

njima su uveanje vrednosti vlasnikog kapitala, rast preduzea, osvajanjeodreenih trita, rast prodaje i sl. Za razliku od optih, posebni ciljevi privrednog

drutva formuliu se na osnovu i u okviru optih ciljeva. Moe se rei da su oni

proizvod konkretizacije optih ciljeva. 2 Oni su kratkoroniji, periodino utvreni i

brojano odreeni.

2. Definisanje javnih finansija i javnog sektora

Danas postoji vie pristupa u definisanju javnog sektora, to dovodi do podele u

miljenjima ta ga zapravo ini. Razliiti pristupi proizilaze zbog razliitih

opredeljenja autora, uticaja razliite literature, terminolokih razlika i sutinskih

1Stevanovi N., Malini D., Milievi V. (2007), Upravljako raunovodstvo, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd,

str. 12Isto, str. 4


10/78

9

shvatanja. Pratei finansijsku literaturu i razvoj finansija, uoava se da paralelno

egzistiraju razliiti termini, odnosno nazivi za javni sektor i javne finansije, kao i

razliite definicije. Tvrditi da su u pitanju sinonimi ne bi bilo ispravno, jer svaki termin

je razliito definisan i interpretiran i implicira razliitu koncepciju i razliit nauni

metod istraivanja.

Definicija javnog sektora proizilazi iz pojma javnih finansija. Naime, termin javne

finansije potie od starofrancuskog finer, to znai platiti.3To je termin koji oznaava

dravne prihode i trokove, kao i upravljanje njima, pa se u samoj osnovi razlikuje od

termina finansije koji podrazumeva stvaranje profita obavljanjem razliitih privrednih

delatnosti. Javne finansije se definiu kao skup aktivnosti drave, autonomne

pokrajine i jedinica lokalne samouprave na prikupljanju i troenju materijalnihsredstava radi izvravanja odreenih optedrutvenih zadataka i funkcija.4 Glavna

svrha javnih finansija nije ostvarivanje dobiti, ve zadovoljavanje drutvenih potreba i

interesa, to i jeste razlog da se finansije drave zovu javnim finansijama, iz ega

proizilazi da javni sektor ustvari ini drava i svi njeni entiteti koji za svoj cilj nemaju

ostvarivanje profita iz poslovanja.

Meutim, navedena definicija ne moe iskljuiti injenicu da drava osniva

preduzea koja naplauju svoje proizvode i usluge. Terminoloki posmatrano takva

preduzea nose adekvatan naziv-javna preduzea.

U sreditu politikog ivota zemlje nalaze se neka od osnovnih ekonomskih pitanja.

Kako drava utie na privredu? ta bi drava trebalo da uradi? Zato se neke

privredne aktivnosti obavljaju u javnom, a ostale u privatnom sektoru? Da li bi drava

trebalo vie da ini nego to sada ini, ili manje?

Drava obezbeuje veoma razliita dobra, od nacionalne odbrane i obrazovanja, dopolicijske i vatrogasne slube. Neka od ovih dobara, kao obrazovanje, obezbeuje i

privatni sektor, dok se druga nalaze u iskljuivoj nadlenosti drave. Da bi napravili

razliku izmeu privatnih i javnih dobara, ekonomisti postavljaju dva osnovna pitanja.

Prvo, da li dato dobro odlikuje rivalna potronja ( rivalitet ). Rivalna potronja znai

da ako jedna osoba koristi odreeno dobro, druga to ne moe. Nasuprot tome,

3Andri M., Krsmanovi B., alija N., Kulina D. (2007), Revizija javnog sektora, Ekonomski fakultet Univerziteta

u Novom Sadu, Subotica, str. 34Staki B., Bara S. (2009), Javne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 5


11/78

10

nerivalna potronja odnosi se na sluajeve kada potronja od strane jedne osobe niti

odvraa od potronje drugu osobu, niti je spreava u tome.5Drugo pitanje koje se

postavlja da bi se nainila razlika izmeu privatnih i javnih dobara odnosi se na

karakteristiku kao to je iskljuivost. Da li je mogue iskljuiti bilo kog pojedinca iz

uivanja u nekom javnom dobru? Jasno je da u sluaju kada je nemogue

iskljuenje, nemogue je i funkcionisanje sistema cena, poto potroai nemaju

podsticaj da plaaju. Nasuprot tome, privatna dobra se u svakom trenutku mogu

iskljuiti, pojedinci mogu da budu iskljueni iz uivanja u takvom dobru ako ga ne

plate.

Uopteno govorei, privatna dobra poseduju svojstva kao to su rivalna potronja i

mogunost iskljuenja, dok javna dobra karakteriu nerivalna potronja inemogunost iskljuenja.

Javni sektor je jedan od kljunih sektora kapitalistike privrede. Koncentrisan u

baznim oblastima i nerentabilnim segmentima za privatne kapitaliste, sektor javnih

preduzea postao je tieni segment ekonomske politike, koja titi kapitalistiku

privredu od deceleracije privrednih aktivnosti i deformacije tokova reprodukcije. Kao

jedino ostrvo stabilnosti u inflatornom i kapitalistikom okruenju, javni sektor treba

da zatiti realnu supstancu kapitalizma od erozije i dalje transformacije

produkcionih odnosa.

3. Pojam javnog preduzea

Javna preduzea su privredni subjekti ( korporacije ), u dravnom vlasnitvu ili poddravnom kontrolom, koji pruaju industrijska ili komercijalna dobra i usluge irokoj

javnosti. Ona mogu biti u dravnom vlasnitvu ili pod dravnom kontrolom. Vlasnik

preduzea moe biti drava ili privatni vlasnik ako ima sve ili veinu (preko 50 % )

akcija ili nekog drugog oblika trajnog kapitala.6Kontrola javnih vlasti se odreuje kao

stvaran uticaj drave na tok poslovanja.

5

Stiglic J. (2004), Ekonomija javnog sektora, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 1286Isto


12/78

11

Pravno posmatrano pojam javnog preduzea se razliito interpretira. Kontinentalno

pravo ( npr. Francuska ) razgraniava javna preduzea i industrijske, trgovinske

usluge bez subjektiviteta javne slube. Za razliku od kontinentalnog pravnog

sistema, u SAD-u su se javne slube razvijale u obliku anglosaksonske pravne

tradicije. Javne slube posluju kao privredne delatnosti za koje je znaajan manji ili

vei stepen javnog interesa.

Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, a koje

osniva drava, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. 7

Delatnosti od opteg interesa jesu delatnosti koje su kao takve odreene zakonom u

oblasti:

proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije;

proizvodnje i prerade uglja;

istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i

tenog gasa;

prometa nafte i naftnih derivata;

eleznikog, potanskogi vazdunog saobraaja;

telekomunikacija;

izdavanja slubenog glasila Republike Srbije;

informisanja;

izdavanja udbenika;

korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja dobara od opteg interesa;

komunalne delatnosti.

Delatnost od opteg interesa obavljaju javna preduzea, ali moe je obavljati i

privredno drutvo, drugi oblik preduzea, deo preduzea i preduzetnik kada imnadleni organ poveri obavljanje te delatnosti.

Kao osnivai javnih preduzea kod nas pojavljuju se Republika Srbija, skuptina

autonomne pokrajine, dok javna preduzea za obavljanje komunalnih delatnosti ili

delatnosti od znaaja za rad organa jedinice lokalne samouprave moe da osnuje

7

Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa, Slubeni glasnik RS, Beograd,br.123/2007


13/78

12

jedinica lokalne samouprave, aktom koji donosi skuptina jedinice lokalne

samouprave.

Javna preduzea, drugi oblici preduzea i preduzetnik mogu da otponu obavljanje

delatnosti od opteg interesa kad nadleni dravni organ utvrdi da su ispunjeni usloviza obavljanje te delatnosti u pogledu:8

1. tehnike opremljenosti;

2. kadrovske osposobljenosti;

3. zatite na radu;

4. zatite i unapreenja ivotne sredine;

5. drugih uslova koji su propisani dokumentima kojima se ureuje obavljanje

delatnosti od opteg interesa.

Prava, obaveze i odgovornosti izmeu javnih preduzea i drave, odnosno

autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ureuju se aktom o osnivanju, a

pojedina prava i obaveze mogu se urediti i ugovorom u skladu sa zakonskom

regulativom kojom se ureuje obavljanje delatnosti od opteg interesa.

Organi poslovanjajavnog preduzea su:

upravni odbor, kao organ upravljanja;

direktor, kao organ poslovoenja;

nadzorni odbor, kao organ nadzora.

Upravni odbor i direktor ine upravu javnog preduzea. Osnivakim aktom ili

statutom javnog preduzea moe se utvrditi da se bira i izvrni odbor direktora.

Unapreenje rada i razvoja javnog preduzea zasniva se na dugoronom i

srednjoronom planu rada i razvoja. Za svaku kalendarsku godinu javno preduzee

donosi godinji program poslovanja i dostavlja ga osnivau radi davanja saglasnosti

najkasnije do 1. decembra tekue godine za narednu godinu. Program se smatra

donetim kada na njega saglasnost da osniva javnog preduzea. Najvanije stavke u

programu su: planirani izvori prihoda i pozicije rashoda po namenama, planirani

nain raspodele dobiti, elementi za celovito sagledavanje politike cena proizvoda i

8Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa , Slubeni glasnik RS, Beograd,br.123/2007


14/78

13

usluga, politika zarada i zaposlenosti u preduzeu, kriterijumi za odreivanje zarade

predsednika upravnog odbora i odreivanje naknade za rad predsednika nadzornog

odbora i lanova upravnog i nadzornog odbora.

U sluaju poremeaja u poslovanju javnog preduzea osniva moe preduzeti merekojima e obezbediti uslove za nesmetano funkcionisanje preduzea, osim ako je

osnivakim aktom i zakonom kojim se ureuje obavljanje delatnosti od opteg

interesa drugaije odreeno, a naroito:

promenu unutranje organizacije javnog preduzea;

razreenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih organa preduzea;

ograniena prava pojedinih delova preduzea da istupaju u pravnom

prometu sa treim licima i dr.

Preovlaujui ciljevi javnih preduzea su se vremenom menjali. Istorijski

posmatrano, javna preduzea su najpre imala preteno neekonomske ciljeve. Od

njih se nije zahtevalo da ostvaruju profit. Ekonomska ciljna funkcija javnog

preduzea je bila pokrivanje trokova poslovanja. Smatralo se da je dovoljno da

isporuuju javna dobra i obavljaju javne usluge. Kakosu kapitalni izdaci postajali sve

vei, izdvajanja preduzea za amortizaciju mala, a mogunosti oporezivanjaskromne, to se vremenom prihvatilo stanovite da i javna preduzea treba da

ostvaruju profit.

Danas, osnovni ciljevi zbog kojih se osniva i posluje javno preduzeesu:

1. obezbeivanje trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog

zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga;

2. razvoj i unapreivanje obavljanja delatnosti od opteg interesa;

3. obezbeivanje tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i

uskljaenosti njegovog razvoja;

4. sticanje dobiti.


15/78

14

4. Razlike izmeu javnih preduzea i ostalih privrednih drutava

Javno preduzee je preduzee ije se osnivanje i funkcionisanje moe dovesti u

vezu sa javnim ( optim ) interesom i u kome javna vlast ( drava ) u potpunosti ili

delimino obavlja ulogu preduzetnika. Privredno drutvo je pravno licekoje osnivaju

osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja

dobiti. Pravne forme privrednih drutava su ortako drutvo, komanditno drutvo,

drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo (otvoreno i zatvoreno).9

Dok se javna preduzea osnivaju od strane Republike Srbije ili aktom koji donosi

jedinica lokalne samouprave za obavljanje delatnosti od opteg interesa, privrednadrutva se osnivaju osnivakim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju, ako ga

osniva vie osnivaa, ili odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osniva.

Javno preduzee za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.

Osnivai drutva i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog

drutva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa

treim licima koja imaju potraivanja po tom osnovu nije drukije odreeno.

U bitne karakteristike javnih preduzea, po kojima se ona i razlikuju od ostalih

privrednih drutava obino se ubraja:

u dravnom ( javnom ) su vlasnitvu;

cilj preduzea je obezbeenje proizvoda i usluga od vitalnog (esencijalnog )

znaaja za drutvenu zajednicu;

nalaze se u monopolskom ili nekom drugom privilegovanom poloaju na

tritu steenom uz podrku vlasti (drave );

predmet su javnog regulisanja kako bi se obezbedilo njihovo funkcionisanje

u javnom interesu.10

Jedan od osnovnih problema sa kojima se susreu javna preduzea, u poreenju sa

privrednim drutvima, je neefikasnost. Prema agencijskoj teoriji, asimetrina

informisanost na relaciji osniva menaderi jedan je od razloga neefikasnosti.

9

Zakon o privrednim drutvima, Slubeni glasnik RS, Beograd10www.ekof.bg.ac.rs


16/78

15

Nedovoljna informisanost osnivaa o doprinosima menadera javnog preduzea

rezultatima poslovanja dovodi do toga da se menaderi trude samo da dostignu

postavljene standarde i nita preko toga, jer stimulativni sistem nagraivanja ne

postoji. Pored toga javna preduzea esto menjaju svoje ciljeve zbog politikih

stavova, to oteava procenu, kontrolu i korekciju rezultata njihovog funkcionisanja.

Jedan od naina za smanjenje neefikasnoti javnih preduzea je i poboljanje

kvaliteta korisnikih usluga i odnosa sa kupcima, odnosno klijentima. Filosofija

upravljanja odnosima sa klijentom je odravanje onih starih veza u dobrom duhu

povezanosti sa klijentom, ak i kada nije u mogunosti da se sa svakim klijentom

rukuje.11To je sveobuhvatni pristup za stvaranje, odravanje i produbljivanje odnosa

sa klijentom koji moe doprineti znatnoj efikasnosti poslovanja javnih preduzea.

Pored navedenih razlika izmeu javnog preduzea i privrednog drutva, postoji jo i

drugaiji sistem finansijskog izvetavanja ovih subjekata. Finansijski izvetaji drave

razlikuju se od finansijskih izvetaja ostalih privrednih drutava. Drava i njene

jedinice imaju dunost da dokau svoju odgovornost, to ine preko finansijskih

izvetaja. Finansijski izvetaji su limitirani prirodom informacija koje obezbeuju.O

specifinostima finansijskog izvetavanja privrednih subjekata bie vie rei u

drugom delu.

5. Javno preduzee Gradsko stambeno

Gradsko stambeno preduzee, iji je pravni sledbenik JP Gradsko stambeno,

osnovano je 1966. godine. Ovo preduzee prestalo je sa radom nakon donoenjaZakona o samoupravnim interesnim zajednicama 1976. godine. Po osnovu tog

zakona od biveg Gradskog stambenog preduzea formirano je pet novih preduzea

koja su preuzela po deo prava, obaveza i imovine Gradskog stambenog

preduzea.12Jedno od pet novonastalih preduzea bila je i Beogradska zajednica

stanovanja koja je preuzela da upravlja, utvruje i ubira stanarinu, organizuje i stara

11Klasens R. (2007), Marketing u finansijskim uslugama, Udruenje banaka Srbije, Beograd, str. 12512

Izvetaj nezavisnog revizora o izvrenoj reviziji finansijskih izvetaja za 2009. godinu , Stanii Audit d.o.o.,Beograd, 2010.


17/78

16

se o odravanju stambenih zgrada i stanova udruenog stambenog fonda, kao i da

organizuje izgradnju i kupovinu stanova za udruioce. Preuzela je, takoe, obaveze

realizacije ugovora o izgradnji i kupovini stanova biveg Gradskog stambenog

preduzea, ugovora o kreditima za izgradnju stanova, kao i ugovora o udruivanju

sredstava drutvenih pravnih i fizikih lica o zajednikoj izgradnji i kupovini stanova.

Skuptina grada Beograda, kao osniva, donela je 29. marta 1990. godine, Reenje

o osnivanju Javnog preduzea za stambene usluge, a preduzee je poelo sa

radom 1. aprila 1990. godine. Na osnovu Reenja ovo preduzee je preuzelo sva

prava, obaveze i sredstva Beogradske zajednice stanovanja. Javno preduzee za

stambene usluge je odlukom Upravnog odbora preduzea od 07. maja 2005.

godine, uz saglasnost osnivaa, promenilo poslovno ime iod 21. jula 2005. godineposluje pod poslovnim imenom Javno preduzee Gradsko stambeno.

Osnovna delatnost JP Gradsko stambeno je odravanje zajednikih delova

stambenih zgrada, ureaja i instalacija u njima. To su radovi kojima se spreava ili

otkljanja opasnost po ivot i zdravlje ljudi, odnosno kojima se obezbeuje sigurnost

korisnika i okoline ( popravke krovova, fasada, liftova, protivpoarnih instalacija,

gromobrana, odravanje higijene u zajednikim delovima stambene zgrade... ) i

poslovi hitnih intervencija ( vodovod i kanalizacija, elektro radovi... ). Preduzee je

deo komunalnog sistema grada Beograda i obavlja svoju delatnost na podruju

deset gradskih optina.

U planiranju i obavljanju svoje delatnosti, preduzee je u najveoj meri uslovljeno

ekonomskom politikom Vlade Srbije i kretanjem osnovnih ekonomskih agregata.

Preduzee je optereeno zakonskim ogranienjima i procedurama pri nabavci

proizvoda i usluga neophodnih za obavljane usluga, to ga ini manje operativnim u

odnosu na preduzea koja se bave istim ili slinim poslovima a ne pripadaju javnom

sektoru. Istovremeno, prednost ovog preduzea je dugogodinje iskustvo i

sposobnost da prui stambenim zgradama sveobuhvatnu, kompletnu uslugu

odravanja. Glavni konkurenti JP Gradsko stambeno su privatna preduzea i

radnje koje obavljaju samo pojedinane usluge, kao i Vojno stambeno o kome ne

postoje jasno raspoloivi podaci. S obzirom da je poslovanje JP Gradsko stambeno

regulisano i Zakonom o komunalnim delatnostima, svaka vrsta monopola u ovoj


18/78

17

oblasti nije dozvoljena s obzirom da je jedinica lokalne samouprave obavezna da

podstie konkurenciju u obavljanju komunalnih delatnosti, odnosno da obezbedi

konkurenciju u postupku poveravanja komunalnih delatnosti.13

Preduzee ima svojstvo pravnog lica, sa pravima i obavezama koja mu pripadaju poosnovu zakona, akta o osnivanju i statuta. U pravnom prometu sa treim licima

preduzee istupa u svoje ime i za svoj raun, u okviru registrovane delatnosti, i za

svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom kojom raspolae i upravlja.

13Zakon o komunalnim delatnostima, Slubeni glasnik RS, Beograd


19/78

18

II DEO

Finansijski izvetaji


20/78

19

1. Istorijski razvoj finansijskih izvetaja

Finansijsko izvetavanje o stanju, uspehu i tokovima sredstava privrednog drutva i

drugih organizacija je upravljaka nadlenost i odgovornost njihovog menadmenta.

Ono je u strunoj, odnosno profesionalnoj nadlenosti finansijskog raunovodstva i

glavnog raunovoe. Kad su finansijski izvetaji objavljeni oni su predmet slobodne

interpretacije od strane svakog korisnika, odnosno njegovog analitiara. Posmatrano

iznutra, tj. iz preduzea ili druge organizacije, prvi interesent za informacije dokuive

interpretacijom odnosno itanjem finansijskih izvetaja jeste menadment dotinog

preduzea, i to u brojne upravljake svrhe.

Raunovodstvo kao nijedna druga funkcija raspolae vrlo monom analitikom

aparaturom za jednu delotvornu interpretaciju finansijskih izvetaja. Re je o

instrumentarijumu primerenom upravljakim aktivnostima planiranja i kontrole pre

svega optih, ali i odreenih posebnih ciljeva privrednog drutva.

Sastav finansijsko-raunovodstvenih izvetaja vremenom se razvijao. Dugo vremena

bili su to:

bilans ( bilans stanja ) i

raun dobitka i gubitka (bilans uspeha ),

kao osnovne komponente godinjeg zakljuka.14

S narastanjem informacionih interesa u okruenju, kako domaem tako i

meunarodnom, za stanje i uspeh preduzea, sve vie je isticana potreba za

potpunijim razumevanjem vrednosti ( procena ) sadranih u pomenutim izvetajima,

za detaljnim obavetenjima o odreenim delovima imovine, obaveza, prihoda i

rashoda. To se obezbeivalo u tzv. fusnotama ili napomenama uz finansijske

izvetaje, da bi etvrtom direktivom Saveta EEZ( danas EU ), iz 1978. godine bio

uveden:15

14 Stevanovi N., Malini D., Milievi V. (2007), Upravljako raunovodstvo, CID Ekonomskog fakulteta,

Beograd, str. 9615Fourth Council Directive, EEC, July, 1978.


21/78

20

aneks, odnosno dodatni raunovodstveni izvetaj, kao trea komponenta

godinjeg rauna.

To se, vremenom, opet s rastom informacionih interesa u okruenju, pokazalo

nedovoljnim pa je sve ee upranjavano i izvetavanje o tokovima sredstava u

preduzeu.

Finansijski izvetaji su skup informacija o finansijskom poloaju, uspenosti,

promenama na kapitalu i novanim tokovima jedne kompanije koji predstavljaju

funkcionalnu i vremenski zaokruenu celinu poslovnih procesa koji su se dogodili u

jednoj kompaniji i kao takvi, ine podlogu svake racionalne analize.

2. MRS 1- Prezentacija finansijskih izvetaja

Cilj ovog standarda jeste propisivanje osnove za prezentaciju finansijskih izvetaja

opte namene, kako bi se obezbedila njihova uporedivost sa finansijskim izvetajima

drugih entiteta.16Da bi se postigao taj cilj, ovaj standard postavlja opte zahteve u

vezi sa prezentacijom finansijskih izvetaja, smernice u vezi sa njihovom strukturom i

minimalne zahteve u pogledu njihovog sadraja. Ovaj standard treba primeniti na

sve finansijske izvetaje opte namene, koji se sastavljaju i prezentuju u skladu sa

Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (MSFI ).17

Finansijski izvetaji opte namene su izvetaji koji su namenjeni zadovoljavanju

potreba korisnika, koji nisu u poziciji da zahtevaju izvetaje prilagoene njihovim

specifinim potrebama u pogledu informacija.Oni na struktuiran nain predstavljaju

finansijsku poziciju i finansijske rezultate preduzea. Finansijski izvetaji preduzea

pruaju informacije o:

imovini;

obavezama;

kapitalu;

16

Meunarodni raunovodstveni standard 1 Prezentacija finansijskih izvetaja17International Financial Reporting Standards (IFRS)


22/78


23/78

22

3. Bilans stanja

Pojmovno odreenje bilansa uobiajeno poinje sa isticanjem njegove sadrine i

glavnog formalnog svojstva. Saglasno tome, bilans moe biti definisan kao dvostrani

vrednosni raun ( izvetaj, prikaz ) sredstava po nameni i porekla sredstava, sa

odlikom formalne jednakosti ( ravnotee ). Kao opti naziv za sredstva po nameni

koristi se izraz Aktiva, a za sredstva po poreklu Pasiva, iz ega proistie osnovna

knjigovodstvena jednaina: Aktiva= Pasiva.20

Sredstva po nameni su oblici ( nematerijalni, materijalni i finansijski, a svaki od njih

dublje raslanjeni) ulaganja iji su iznosi i kruni tok uslovljeni poslovnom aktivnoupreduzea, a ne poreklom sredstava. Dakle, aktiva bilansa sadri sredstva koja su

prisutna u preduzeu i kojima ono kao poslovni subjekt raspolae, nezavisno od

prava svojine. Sredstva po poreklu su izvori finansiranja raspoloivih sredstava

preduzea, nezavisno od oblika u kojima se ta sredstva nalaze. Dakle pasiva bilansa

sadri prava onih koji su preduzee snabdeli potrebnim sredstvima.

esto se za bilans kae da predstavlja dvostrani vrednosni prikaz imovine i kapitala,

uz podelu ovog poslednjeg na sopstveni i tui kapital. Razlika imovine i tueg

kapitala naziva se istom ili neto imovinom to je jednako sa sopstvenim

( vlasnikim ) kapitalom. Definicija upuuje na izjednaavanje pojmova imovine i

aktive, na jednoj strani, i pojmova kapitala i pasive na drugoj strani. Meutim,

imovina i aktiva se ne mogu pojmovno izjednaitibarem iz dva razloga:

zbog pojave gubitka koji se esto iskazuje u aktivi, a ne vri njegovo

prebijanje s pozicijom vlasnikog (sopstvenog ) kapitala u pasivi;

zbog razliitog vrednovanja (procene ) pozicija imovine u aktivi.21

Aktiva preduzea u bilansu stanja deli se na sledee elemente:

1. stalna ( fiksna, dugorona) sredstva i

2. obrtna ( tekua, kratkorona) sredstva.


Beograd, str. 9921Isto


24/78

23

Sredstvo e biti razvrstano kao kratkorono ako se oekuje da e se potroiti u

redovnom toku poslovnog ciklusa preduzea ili u periodu do 12 meseci, odnosno

bie razvrstano kao dugorono, ako e se potroiti tek protekom vie poslovnih

ciklusa, odnosno u periodu duem od 12 meseci. Kratkorona sredstva primarno se

dre u svrhu prodaje u roku do 12 meseci, dok se dugorona sredstva dre u cilju

prodaje u periodu duem od 12 meseci.22

Stalna ili dugorona sredstva se mogu podeliti na:

materijalna sredstva ( nekretnine, postrojenja, oprema );

nematerijana sredstva ( nauno i tehniko znanje, dizajn, licence, trgovake

marke i sl. );

dugoroni finanisijski plasmani.

Kratkorona ili obrtna sredstva se mogu razvrstati na:

zalihe ( materijala, gotovih proizvoda, robe, nedovrene proizvodnje... );

kupci i druga potraivanja;

dati avansi;

ostala kratkorona potraivanja;

novac i novani ekvivalenti.

Izvori sredstava, pasiva, u bilansu stanja sadri:

1. sopstveni kapital ( ista imovina, kapital vlasnika) i

2. pozajmljeni kapital ( obaveze ili dugovi, kapital poverilaca ).

Sopstveni kapital je po svim karakteristikama specifina raunovodstvena kategorija.

On nema dospee, predstavlja garantnu supstancu za poverioce i daje pravo naupravljanje preduzeem. Sopstveni kapital se obraunski utvruje kao razlika izmeu

vrednosti ukupne aktive i ukupnih obaveza. Pozajmljeni kapital preduzea ine

obaveze preduzea prema treim licima. Obaveze se mogu razvrstati kao dugorone

ili kratkorone. Kratkorona obaveza je ona koja e se podmiriti u redovnom toku

poslovnog ciklusa ili u periodu do 12 meseci od datuma bilansa stanja. Sve ostale

obaveze koje ne zadovaljavaju ove kriterijume razvrstavaju se kao dugorone.

22Kneevi G. (2006), Ekonomsko-finansijska analiza, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 11


25/78


26/78

25

strukturu bilansa respektuju preduzea zemalja anglosaksonske raunovodstvene

tradicije ( SAD, Velika Britanija, Kanada, Australija ).

4. Bilans uspeha

U pojmovnom odreenju bilansa uspeha polazi se od bilansne sutine dobitka i

gubitka. Dobitak je prirast kapitala ili, tanije, sopstvenog ( vlasnikog ) kapitala u

preduzeu proistekao iz poslovnih i prateih aktivnosti preduzea u toku perioda.

Gubitak je smanjenje vlasnikog kapitala nastalo po istom osnovu.25Bilans uspeha

predstavlja izdvojeni i osamostaljeni deo bilansa stanja ( tanije pozicije Kapital), iji

je zadatak da obrauna sve prihode i rashode u posmatranom obraunskom periodu

i da iskae ostvareni periodini rezultat. Periodini rezultat se potom integrie u

bilans stanja kao nerasporeeni ili akumulirani dobitak u okviru zbirne pozicije

Kapital, ili kao gubitak u aktivi bilansa stanja.

Sadrinu bilansa uspeha ine prihodi i rashodi, i neto rezultat, ostvareni u toku

perioda, odnosno izmeu dva bilansna dana ( najee01.01. do 31.12. posmatranegodine ). On je po definiciji raun kretanja, dakle u osnovi dinamiki izvetaj. Prihodi

su priliv vrednosti u preduzee utoku perioda po osnovu prodaje uinaka preduzea

ili robe ( poslovni prihodi ), kao i po drugim redovnim osnovama ( finansijski prihodi )

ili neposlovnim i vanrednim osnovama ( neposlovni i vanredni prihodi ). Rashodi su

odlivi vrednosti iz preduzea u toku perioda po osnovu prodaje uinaka preduzea ili

robe, kao i po drugim redovnim osnovama ili neposlovnim i vanrednim osnovama.

Razlika je neto priliv ili odliv vrednosti iz redovnih, tj. poslovnih i finansijskih

aktivnosti, kao i iz neposlovnih i vanrednih dogaaja.

Bilans uspeha, isto kao i bilans stanja, moe biti sastavljen i prikazan u dve osnovne

forme. To su:


Beograd, str. 106


27/78

26

1. forma konta ( dvostranog pregleda );

2. forma liste ( tafelna forma ).

Forma konta odgovara vie logici zakljuivanja knjiga i tradicionalnom zahtevu

uspostavljanja direktne veze izmeu knjigovodstva, sa jednei bilansa stanja i bilansauspeha, sa druge strane. tafelna forma se smatra prikladnijom za prikazivanje

bilansa uspeha zbog toga to omoguava segmentiranje, odnosno prikazivanje

rezultata u vie slojeva, ime se poveava njegova iskazna mo.26

Raspored pozicija u bilansu uspeha je odreen izabranom metodom obrauna

rezultata pri emu se misli na dve opteprihvaene metode:

1. metoda ukupnih trokova;2. metoda trokova prodatih uinaka.

Sutina metode ukupnih trokova je u tome, to se svi trokovi po vrstama smatraju

rashodima obraunskog perioda u kome su nastali. Njima se suprostavljaju prihodi

nastali prodajom uinaka u obraunskom periodu, uveani za poveanje zaliha

nerealizovanih uinaka ili umanjeni za smanjenje zaliha uinaka.27Bilans uspeha po

metodi ukupnih trokova se moe prikazati na sledei nain:

PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA

+ Poveanje vrednosti zaliha uinaka- Smanjenje vrednosti zaliha uinaka+ Ostali poslovni prihodi- Amortizacija- Trokovi materijala- Trokovi usluga- Trokovi zarada- Ostali poslovni rashodi

Dobitak ( gubitak ) iz poslovnih aktivnosti+ Finansijski prihodi- Finansijski rashodi+ Ostali prihodi- Ostali rashodi

Neto dobitak ( gubitak )___________________________________________________________________

26

Rankovi J. (2007), Teorija bilansa, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 43627Kneevi G. (2009),Analiza finansijskih izvetaja, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 19


28/78

27

Bilans uspeha po metodi trokova prodatih uinaka ima tu prednost to jasno

izraava strukturu trokova po funkcijama i njihovom stepenastom pokriu

prihodima. Tako da prihodima realizovanim u okviru jednog obraunskog perioda

suprostavljaju se njima odgovarajui rashodi realizovanih proizvoda, roba i usluga.

PRIHODI OD PRODAJE PROIZVODA I USLUGA

- Trokovi prodatih proizvoda i uslugaBruto dobitak ( gubitak )

+ Ostali poslovni prihodi- Trokovi prodaje- Trokovi opteg upravljanja i administracije

Dobitak ( gubitak ) iz poslovnih aktivnosti+ Finansijski prihodi- Finansijski rashodi+ Ostali prihodi ( dobici )- Ostali rashodi ( gubici )

Neto dobitak ( gubitak )___________________________________________________________________

Bilans uspeha, iako izvetaj o tokovima vrednosti, zbog vremenske nepodudarnosti

ovih sa tokovima isplata i naplata, ne moe da ponese ulogu informacione podloge

upravljanja likvidnou preduzea. To pogotovo ne moe bilans stanja, s obzirom da

je on u osnovi statiki izvetaj. Zato se sa njima u paketu pojavljuje i bilans novanih

tokova, kao trei finansijsko-raunovodstveni izvetaj. Bilans novanih tokova u

osnovi i jeste proizvod dinamike analize bilansa stanja i bilansa uspeha.

5. Izvetaj o tokovima gotovine

Izvetaj o novanim tokovima je izvedeni finansijski izvetaj, poto nastaje

rearaniranjem pozicija bilansa stanja i bilansa uspeha. Izvetaj o tokovima gotovine

se, pored bilansa stanja i uspeha, smatra jednim od vanijih izvetaja koji je svoju

punu afirmaciju stekao poetkom 90-tih godina 20. veka kada je veliki broj uspenih

preduzea imalo puno problema sa solventnou, jer su ostvarivali vee odlive od

priliva novca.


29/78

28

Izvetaj o novanim tokovima je prikaz novanih priliva i odliva u obraunskom

periodu po osnovu poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti. Novani tokovi

koji su prikazani u ovom izvetaju odnose se na odreeni vremenski period, pa se

ovaj izvetaj tretira kao periodini izvetaj.

Novani tokovi koji se javljaju u okviru poslovne aktivnosti tangiraju bilans uspeha,

odnosno predstavljaju komponente za utvrivanje neto dobitka. Prilivi koji se

ostvaruju po ovom osnovu potiu od prodaje za gotovo, naplate potraivanja od

kupaca itd., dok odlivi gotovine javljaju se po osnovu isplate zarada, plaanja

kamata, poreza i sl. Dakle, ovi tokovi gotovine su posledica delatnosti kojom se

preduzee bavi.28

Investiciona aktivnost se odnosi na vrednovanje i selekciju ulaganja iji je rok dui od

jedne godine, odnosno na ulaganja od kojih se efekti oekuju u periodu duem od

jedne godine. U primanja gotovine po osnovu investicionih aktivnosti spadaju:

prodaja osnovnih sredstava, prodaja akcija i obveznica drugim preduzeima, dok

izdavanja gotovine po ovom osnovu ine: nabavka osnovnih sredstava, kupovine

akcija i obveznica drugih preduzea i sl. Kada su prilivi vei od odliva to znai da

preduzee prodaje svoju dugoronu imovinu, a kada su vei odlivi, to znai da je u

pitanju preduzee koje raste, jer investiciona ulaganja uvek ukazuju na rast

preduzea.

Kada se govori o finansijskoj aktivnosti, onda se misli na odnose preduzea sa

vlasnicima ( akcionarima ) i kreditorima ( dugoronim i kratkoronim). Novani tokovi

koji nastaju u okviru finansijske aktivnosti ne tangiraju bilans uspeha. Prilivi gotovine

nastaju po osnovu prodaje akcija, obveznica i uzimanja kredita, dok odlivi gotovine

nastaju po osnovu plaanja dividende i plaanja glavnice duga.

Zadatak izvetaja o novanim tokovima je da utvrdi veliinu razlike izmeu neto

dobitka u bilansu uspeha i neto novanih tokova iz poslovne aktivnosti u izvetaju o

novanim tokovima, odnosno da utvrdi da li je osnovna delatnost preduzea

profitabilna i da li ta delatnost moe da proizvodi gotovinu.

28Krasulja D., Ivanievi M. (2007), Poslovne finansije, CID Ekonomskog fakulteta, Beograd, str. 101


30/78


31/78

30

moi i tokova sredstava preduzea, kao i za pouzdanije predvianje buduih stanja i

ostvarenja preduzea, to je od posebnog znaaja za investitore, kreditore, poslovne

partnere, vladu i sindikat.

8. Napomene

Napomene su prilozi koji idu uz postojei set finansijskih izvetaja bilans stanja,

bilans uspeha, izvetaj o novanim tokovima i izvetaj o promenama na kapitalu.

Napomene, po svojoj sutini nisu finansijski izvetaji, ve njihov neophodan, pratei

element. One sadre detaljnije kvantitativne i kvalitativne informacije vezane za

osnove na kojima su finansijski izvetaji sastavljeni.

Cilj sastavljanja napomena je da prue korisnicima informacije potrebne za

tumaenje i ispravnu interpretaciju finansijskih izvetaja, ali i da omogue istinito i

poteno prikazivanje finansijskih izvetaja.

U napomenama se prikazuju skraeni opisi ili detaljnije analize pozicija b ilansa

stanja, bilansa uspeha, izvetaja o novanim tokovimai izvetaja o promenama na

kapitalu. Ove informacije se prikazuju takvim redosledom koji e omoguiti

korisnicima njihovu jednostavnu upotrebu. Iako ne postoji generalna lista informacija

koje treba prikazati u napomenama, smatra se da je izbor informacija ogranien

njihovom vanou.

9. Finansijsko izvetavanje u javnom sektoru

S obzirom da se drava razlikuje od preduzea, jasno je i da se finansijski izvetaji

drave razlikuju od finansijskih izvetaja preduzea. Jednostavno posmatrajui,

drava i njene jedinice imaju dunost da dokau svoju odgovornost, a to ine preko

finansijskih izvetaja.


32/78


33/78

32

Pouzdanost podrazumeva one informacije koje nemaju materijalnih greaka, koje su

nepristrasne i one na koje korisnici mogu da se oslone.

Uporedivost je karakteristika informacije koja omoguuje korisniku da prepozna

slinosti i razlike izmeu informacija u razliitim finansijskim izvetajima. Znaajnaposledica odlike uporedivosti je da korisnici treba da budu obaveteni o politikama

koje su primenjivane prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja, o izmenama tih

politika i uincima tih izmena.

Pri sastavljanju finansijskih izvetaja javnog sektora moraju se primenjivati principi

bilansiranja, koji proistiu iz opteprihvaenih raunovodstvenih standarda. Ne

postoji oficijelan popis ovih principa, ali je sigurno da predstavljaju konvencije,

pravila i postupke neophodne da oznae prihvatljivu raunovodstvenu praksu u

odreenom vremenu.33

Opteprihvaeni raunovodstveni principi podeljeni su u tri grupe:

1. proimajui principi;

2. iri operativni principi;

3. detaljni principi.

Proimajui principi se odnose na finansijsko raunovodstvo u celini i predstavljaju

osnovu za druge principe. iri operativni principi tangiraju proces izvetavanja, dok

se detaljni principi odnose na praktinu primenu proimajuih i irih operatinih

principa. Prema tome, pri sastavljanju finansijskih izvetaja, a na bazi

opteprihvaenih raunovodstvenih principa, entiteti javnog sektora treba da se

pridravaju sledeih principa:

princip fer prezentacije i usaglaenosti sa MRS za javni sektor34 Ovajprincip nalae da finansijski izvetaji moraju verno da predstave finansijsko

stanje, finansijsku uspenost i novane tokove svakog entiteta javnog

sektora;

princip stalnosti poslovanja Ili going concern princip, polazi od pretpostavke

neogranienosti poslovanja preduzea;

33Andri M., Krsmanovi B., alija N., Kulina D. (2007), Revizija javnog sektora, Ekonomski fakultet Univerziteta

u Novom Sadu, Subotica, str. 2134Meunarodni raunovodstveni standardi za javni sector, Savez raunovoa i revizora Srbije, Beograd, 2004.


34/78

33

princip doslednosti i prezentacije To je princip koji obavezuje na izbor istih

raunovodstvenih metoda koje e se koristiti na konzistentan nain u

razliitim obraunskim periodima;

princip znaaja i agregiranja Nalae da materijalno znaajne stavke sa

posebnim karakteristikama budu zasebno prezentovane u izvetajima;

princip prebijanja Princip koji sugerie da se imovina i obaveze, prihodi i

rashodi ne prebijaju, izuzev u sluajevima ako odreeni MRS to nalae;

princip uporedivosti Nalae da se obelodane sve uporedne brojane

informacije prethodnog perioda;

princip identifikacije On jasno razdvaja finansijski izvetaj od drugih

objavljenih informacija.

Finansijski izvetaji javnog sektora prate sve transakcije koje je javni sektor

preduzeo i prikazuju njegovu finansijsku strukturu i finansijski poloaj. To znai da im

je cilj da prue informacije o finansijskom poloaju, uspenosti i novanim tokovima

javnog sektora, to je zahtev irokog kruga korisnika, jer su im takve informacije

potrebne pri donoenju ekonomskih odluka. Posebno bitan cilj finansijskih izvetaja

javnog sektora je pruanje informacija korisnih za odluivanje i za ukazivanje na

odgovornost entiteta javnog sektora za ona sredstva koja su mu poverena.

10. Korisnici informacija iz finansijskih izvetaja

Prezentovane informacije u finansijskom izvetaju moraju biti prilagoene potrebama

korisnika. Korisnici informacija koje potiu iz dravnih finansijskih izvetaja su

mnogobrojni, a najvaniji meu njima su:

Zakonodavna i druga dravna tela, kao osnovni korisnici finansijskih izvetaja

javnih preduzea. Oni ovlauju vladu i njene jedinice da upravljaju javnim

finansijskih sredstvima i aktivnostima, iz ega proistie njihova potreba za

korienjem finansijskih izvetaja javnih preduzea. Na osnovu takvih

informacija zakonodavna i druga dravna tela procenjuju da li vlada i njene

jedinice dobro upravljaju sredstvima.


35/78


36/78

35

11. Finansijski izvetaji Javnog preduzea Gradsko stambeno

Finansijski izvetaji sastavljenji su u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji i

propisima donetim po osnovu tog Zakona, kojim je propisano da privredna drutva

za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izvetaja od 1. januara 2004. godine,

primenjuju Meunarodne standarde finansijskog izvetavanja.

Sastavljanje finansijskih izvetaja u skladu sa raunovodstvenim propisima

Republike Srbije zahteva upotrebu procena i pretpostavki koji utiu na prikazane

iznose imovine i obaveza, obelodanjivanje potencijalnih obaveza i sredstava na

datum bilansa stanja, kao i prikazane iznose prihoda i rashoda za period za koji seizvetava.

Javno preduzee Gradsko stambeno usvojilo je Pravilnik o raunovodstvu i

raunovodstvenim politikama u skladu sa MSFI i Zakonom o raunovodstvu i reviziji

2007. godine. Usvojene raunovodstvene politike odnose se na priznavanje,

merenje i procenjivanje sredstava, obaveza, prihoda i rashoda kao i ukidanje

odreenih priznanja.

Prema podacima iz finansijskih izvetaja JP Gradsko stambeno je svrstano u

srednje pravno lice.36

S obzirom na to da su klijenti-graani jedni od korisnika informacija iz finansijskih

izvetaja i da su jedan od glavnih izvora prihoda za JP Gradsko stambeno, ono

nastoji da razvije poseban odnos prema njima. Glavni cilj je to bolje pozicioniranje

preduzea na tritu i razvijanje plana aktivnosti. Osnovni ciljevi kojim se vodi

JP Gradsko stambeno u odnosima prema klijentima su:

efikasno servisno preduzee Osnovni strateki cilj za razvoj preduzea

kao moderne servisne kompanije, sposobne za samostalan nastup na

tritu, okrenut prema klijentima;

36Zakon o raunovodstvu i reviziji, Slubeni glasnik RS, Beograd, br. 111/09 U srednja pravna lica razvrstavajuse ona pravna lica koja na dan sastav ljanja finansijskih izvetaja ispunjavaju najmanje dva od sledeihkriterijuma: a) da je prosean broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godinji izvetaj od 50 do 250; b) da jegodinji prihod od 2.500.000 eura do 10.000.000 eura u dinarskoj protivvrednosti; c) da je prosena vrednost

poslovne imovine (na poetku i na kraju poslovne godine) od 1.000.000 eura do 5.000.000 eura u dinarskojprotivrednosti.


37/78


38/78


39/78

38

Dugoroni krediti u zemlji u iznosu od 36.877.000,00 dinara odnose se na kredite za

otkup drutvenih stanova, a na osnovu ugovora o otkupu stana u drutvenoj svojini.

Ostali dugoroni plasmani u iznosu od 134.640 hiljada dinara odnose se na date

stambene kredite radnicima Drutva za reavanje stambenih pitanja.

Potraivanja od JKP Infostan u iznosu od 1.084.120 hiljada dinara odnose se na

nenaplaena potraivanja od graana i potraivanja od zakupnine za stanove i

garae, koje fakturie i naplauje JKP Infostan.Kratkoroni finansijski plasmani u

iznosu od 170.000.000,00 dinara odnose se na oroena dinarska sredstva kod

poslovnih banaka.

Obaveze prema dobavljaima iskazane suna osnovu faktura o odravanju zgrada.

Ostale obaveze iz poslovanja u iznosu od 89.398 hiljada dinara predstavljaju razliku

izmeu fakturisanog iznosa za odravanje stanova i poslovnih prostorija u 2010.

godini i utroenih sredstava za odravanje po fakturama dobavljaa i trokova za rad

JP Gradsko stambeno.

Bilans uspeha u periodu od 01.01.2010 do 31.12.2010. godine40

Naziv pozicije AOP

iznosi u 000 dinara

Tekua godina Prethodna godinaI. POSLOVNI PRIHODI(202+203+204-205+206) 201 418.208 379.329

1. Prihodi od prodaje 202 386.414 340.6345. Ostali poslovni prihodi 206 31.794 38.695II. POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 207 392.347 357.4072. Trokovi materijala 209 17.406 16.4043. Tro. zarad., naknada zar. i ost. lini rash. 210 253.837 228.597

4. Trokovi amortizacije i rezervisanja 211 35.701 33.479

5. Ostali poslovni rashodi 212 85.403 78.927III. POSLOVNI DOBITAK (201-207) 213 25.861 21.922V. FINANSIJSKI PRIHODI 215 40.721 23.336

VI. FINANSIJSKI RASHODI 216 546 580VII. OSTALI PRIHODI 217 22.969 22.91

VIII. OSTALI RASHODI 218 7.721 15.495IX. DOBITAK IZ REDO. POSLOVANJA PREOPOREZ. (213-214+215-216+217-218) 219 81.284 52.093B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA(219-220+221-222) 223 81.284 52.0931. Poreski rashod perioda 225 4.058 3.4133. Odloeni poreski prihodi perioda 227 4.527 1.722

. NETO DOBITAK(223-224-225-226+227-228) 229 81.753 50.402

40www.apr.gov.rs
http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#


40/78


41/78


42/78

41

Korigovano poetno stanje na dan 01.01. prethodnegodine ______ (r.br. 1+2-3) - Rezerve (rauni 321 i 322) 456 1.427Stanje na dan 31.12. prethodne godine ____________(red.br. 4+5-6) - Rezerve (rauni 321 i 322) 459 1.427Korigovano poetno stanje na dan 01.01. tekue godine

_________ (red.br. 7+8-9) - Rezerve (rauni 321 i 322) 462 1.427Stanje na dan 31.12. tekue godine ______________(red.br. 10+11-12) - Rezerve (rauni 321 i 322) 465 1.427Stanje na dan 01.01. prethodne godine ____________- Rezerve (rauni 321 i 322) 505 82.689

Korigovano poetno stanje na dan 01.01. prethodnegodine ____ (red.br. 1+2-3) - Rezerve (rauni 321 i 322) 508 82.689Ukupna poveanja u prethodnoj godini - Rezerve(rauni 321 i 322) 509 50.402Stanje na dan 31.12. prethodne godine _____________(red.br. 4+5-6) - Rezerve (rauni 321 i 322) 511 133.091

Korigovano poetno stanje na dan 01.01. tekue godine_________ (red.br. 7+8-9) - Rezerve (rauni 321 i 322) 514 133.091Ukupna poveanja u tekuoj godini - Rezerve(rauni 321 i 322) 515 81.753

Ukupna smanjenja u tekuoj godini - Rezerve(rauni 321 i 322) 516 25.201Stanje na dan 31.12. tekue godine ___ (r.br. 10+11-12)- Rezerve (rauni 321 i 322) 517 189.643

Stanje na dan 01.01. prethodne godine ____________- Rezerve (rauni 321 i 322) 544 1.665.101Korigovano poetno stanje na dan 01.01. prethodne

godine_______ (r.br. 1+2-3) - Rezerve (rauni 321 i 322) 547 1.665.101Ukupna poveanja u prethodnoj godini Rezerve(rauni 321 i 322) 548 85.952Ukupna smanjenja u prethodnoj godini - Rezerve(rauni 321 i 322) 549 940Stanje na dan 31.12. prethodne godine _____________(red.br. 4+5-6) - Rezerve (rauni 321 i 322) 550 1.750.113Korigovano poetno stanje na dan 01.01. tekue godine__________ (red.br. 7+8-9) - Rezerve (rauni 321 i 322) 553 1.750.113Ukupna poveanja u tekuoj godini - Rezerve(rauni 321 i 322) 554 244.486

Ukupna smanjenja u tekuoj godini - Rezerve(rauni 321 i 322) 555 25.201Stanje na dan 31.12. tekue godine ______________(red.br. 10+11-12) - Rezerve (rauni 321 i 322) 556 1.969.398
http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#


43/78

42

Statistiki aneks za 2010. godinu

Opis AOP Tekua godina Prethodna godinaI. OPTI PODACI O PRAVNOM LICU ODNOSNO PREDUZETNIKU

1. Broj meseci poslovanja ( oznaka od

1 do 12 ) 601 12 122. Oznaka za veliinu ( oznaka od 1 do 3 ) 602 2 23. Oznakaza vlasnitvo ( oznaka od 1 do 5 ) 603 5 55. Prosean broj zaposlenih na osnovustanja krajem svakog meseca ( ceo broj ) 605 176 174

Opis AOP

iznosi u 000 dinara

Bruto Ispravka vrednosti Neto (kol. 4-5)II. BRUTO PROMENE NEMATERIJALNIH ULAGANJA I NEKRETNINA, POSTROJENJA, OPREME I

BIOLOKIH SREDSTAVA1.1. Stanje na poetku godine 606 17.977 477 17.5001.2. Poveanja (nabavke) u tokugodine 607 6.587 0 6.587

1.3. Smanjenja u toku godine 608 2.509 0 2.5091.5. Stanje na kraju godine(606+607-608+609) 610 22.055 477 21.578

2.1. Stanje na poetku godine 611 1.489.979 61.283 1.428.6962.2. Poveanje (nabavke) u tokugodine 612 207.666 0 207.6662.3. Smanjenje u toku godine 613 35.701 0 35.701

2.5. Stanje na kraju godine( 611+612-613+614 ) 615 1.661.944 61.283 1.600.661

Opis AOPiznosi u 000 dinara

Tekua godina Prethodna godina

1. Zalihe materijala 616 27.599 25.296. Dati avansi 621 32.437 6.9797. SVEGA(616+617+618+619+620+621=013+014) 622 60.036 32.269

4. Dravni kapital 629 1.778.328 1.615.595SVEGA(623+625+627+629+630+631+632=102) 633 1.778.328 1.615.595

1. Potraivanja po osnovu prodaje(stanje na kraju godine 639


44/78

43

6. Obaveze za neto zarade i naknadezarada (potrani promet bez poetnogstanja) 644 118.118 102.0697. Obaveze za porez na zarade i naknadezarada na teret zaposlenog ( potrani

promet bez poetnog stanja ) 645 18.316 15.7568. Obaveze za doprinose na zarade inaknade zarada na teret zaposlenog(potrani promet bez poetnog stanja ) 646 29.668 25.6899. Obaveze za dividende, uee u dobitku ilina primanja poslodavaca (potrani prometbez poetnog stanja ) 647 25.201 010. Obaveze prema fizikim licima zanaknade po ugovorima ( potrani prometbez poetnog stanja ) 648 20.973 15.978

11. Obaveze za PDV (godinji iznos po

poreskim prijavama) 649 280.909 242.25512. Kontrolni zbir ( od 639 do 649 ) 650 6.743.821 5.868.846

1. Trokovi goriva i energije 651 11.36 9.655

2. Trokovi zarada i naknada zarada (bruto) 652 166.102 143.5143. Trokovi poreza i doprinosa na zarade inaknada zarada na teret poslodavca 653 29.668 25.6894. Trokovi naknada fizikim licima ( bruto )po osnovu ugovora 654 31.143 23.0985. Trokovi naknada lanovima upravnog inadzornog odbora ( bruto ) 655 4.455 5.1666. Ostali lini rashodi i naknade 656 22.469 31.13

7. Trokovi proizvodnih usluga 657 25.554 25.6658. Trokovi zakupnina 658 250 181

11. Trokovi amortizacije 661 35.701 33.47912. Trokovi premija osiguranja 662 2.309 2.186

13. Trokovi platnog prometa 663 1.702 1.48814. Trokovi lanarina 664 958 2.21415. Trokovi poreza 665 5.126 5.35618. Rashodi kamata i deo finansijskihrashoda 668 63 7121. Kontrolni zbir ( od 651 do 670 ) 671 336.86 308.892

6. Prihodi od kamata 677 30.219 13.312

9. Kontrolni zbir ( od 672 do 679 ) 680 30.219 13.312
http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#http://finansijski%20izvestaji%202010..docx/#


45/78

44

III DEO

Revizija finansijskih izvetaja


46/78


47/78

46

2. Profesionalna raunovodstvena regulativa

Osnovni cilj raunovodstva koji se definie kao istinito i fer prikazivanje finansijskog

poloaja i uspenosti odreenog poslovnog subjekta ne moe se odvijati bez pravila

za pripremanje, priznavanje i vrednovanje u finansijskim izvetajima. Standardi iz

oblasti raunovodstva podrazumevaju dogovorena pravila o pripremanju,

priznavanju, odmeravanju i prikazivanju stavki raunovodstvenih izvetaja

ekonomskog entiteta.44Raunovodstveni standardi se mogu podeliti na nacionalne i

meunarodne. Nacionalni standardi su standardi jedne zemlje i oni su pod uticajem

socijalnih, kulturnih, pravnih, ekonomskih i finansijskih sistema koji preovlauju u

konkretnoj nacionalnoj ekonomiji. Meutim sa internacionalizacijom trgovine i

proizvodnje, javili su se trendovi za ujednaavanjem standarda o finansijskom

raunovodstvu na globalnom nivou. Pribliavanje raunovodstvenih standarda danas

se praktino odvija kroz pribliavanje, odnosno usvajanje dve vrste standarda koji su

prihvatljivi u meunarodnim okvirima:

Meunarodni raunovodstveni standardi ( MRS 45 ) / Meunarodni

standardi finansijskog izvetavanja ( MSFI

46

) i Ameriki opteprihvaeni raunovodstveni standardi (US GAAP47).

MRS su doneti od strane Komiteta za MRS ( IASC-International Accounting

Standards Committee ) kojeg je 1973. godine osnovalo 16 profesionalnih

raunovodstvenih organizacija. Ovaj Komitet je kasnije pristupio Meunarodnoj

federaciji raunovoa ( IFAC-International Federation of Accountants ) koja je

osnovana 1977. godine.

Za trideset godina svog postojanja Komitet za MRS ( IASC ) je doneo 41 standard.

Osnovni cilj je bio da koordinira aktivnosti na usaglaavanju i smanjivanju razlika u

sistemima raunovodstvenog izvetavanja u meunarodnom okruenju. Pored to

Documents

MR - Finansijsko Izveštavanje u Javnim Preduzećima - Studija Slučaja Javnog Preduzeća Gradsk