1. uvodFudbal (engl. football, od rei (engl. foot) stopalo, i
(engl. ball) lopta) ili nogomet kolektivni je sport koji se igra
izmeu dve ekipe, sastavljene od po jedanaest igraa. Fudbal je
trenutno najpopularniji sport na svetu. Igra se u preko 200
zemalja. Mogu ga igrati ljudi svih godita i oba pola. esto se o
fudbalu govori kao o najvanijoj sporednoj stvari na svetu. Igra se
fudbalskom loptom na pravougaonom igralitu s travnatom ili vetakom
podlogom. Igralite je u obliku pravougaonika. Za meunarodne
utakmice, duina ne sme da prelazi 90 do 100 metara, a irina bi
trebalo da bude izmeu 65 i 75 metara. Na oba kraja igralita u
sredini poprene linije nalazi se po jedan gol (7,32 m duine i 2,44
m visine). Gol se sastoji od dve stative povezane prekom, na kojoj
je privrena mrea. Stative i preka su okruglog (ranije kvadratnog)
preseka odnosno prenika 12 cm. Cilj igre je ubaciti loptu u
protivniki gol bilo kojim delom tela osim rukom. Jedino golman moe
u ogranienom prostoru, takozvanom kaznenom prostoru, igrati rukom.
Pobednik utakmice je ekipa koja na kraju utakmice postigne vie
golova (pogodaka). Fudbal se igra po propisima koji se nazivaju
pravila fudbalske igre. Svi igrai, 22 igraa, ine sve saglasno s
pravilima igre da zadre loptu u posedu svoje ekipe i da je sprovedu
u protivniki gol. Ekipa koja postigne vie pogodaka na kraju
utakmice je pobednik, a ako obe ekipe imaju jednak broj postignutih
pogodaka, ili nijedna ekipa ne postigne pogodak, utakmica je
nereena. Osnovno je pravilo da nijedan igra osim golmana ne sme
namerno da dodirne loptu dlanom ili bilo kojim delom ruke, osim
ramenom. Meutim, igrai moraju izvesti aut upravo rukom, bolje reeno
sa obe ruke, jer izvoenje auta jednom rukom znai automatsku dodelu
lopte protivnikoj ekipi. Iako se igrai najvie koriste nogom,
doputeno je igranje bilo kojim delom tela osim ruke. Igrai
pokuavaju da se priblie protivnikom golu s loptom na razne naine:
individualnom kontrolom poput driblinga, dodavanjem lopte saigrau
ili udarcem prema golu to protivniki golman treba da odbrani.
Protivnika ekipa nastoji da osvoji loptu presecanjem dodavanja ili
uklizavanjem prema protivniku koji ima loptu. Uklizavanje je
ogranieno; ako doe do kontakta izmeu igraa koji uklizava i onog
koji ima loptu, dosuuje se prekraj, a lopta se daje ekipi iji je
igra vodio loptu.Fudbal je dinamina sportska igra. Lopta je u igri
sve vreme osim kada sudija zaustavi igru zbog njenog izlaska izvan
granica igralita ili nekog prekaja u terenu. Nakon zaustavljanja,
igra se nastavlja prema pravilima. Golovi se postiu iz igre i iz
kaznenih udaraca. Kazneni udarci su penali, ako je prekraj nainjen
u obeleenom kaznenom prostoru, udanjenom 16 m od gola. Prekraji,
van toga prostora, se sankcioniu sa slobodnim udarcima.Fudbalska
utakmica se ne moe igrati bez golmana i kapitena. U pravilima
fudbala, samo golman ima odreenu ulogu. Svi ostali igrai mogu
igrati na bilo kojem mestu na terenu. U modernom fudbalu, postoje,
osim golmana, jo tri osnovne pozicije: napadai: ija je glavna uloga
postizanje gola vezni igrai: ija je uloga oduzimanje lopte
protivniku, te dodavanje lopte svojim napadaima bekovi: njihova je
uloga spreavanje protivnike ekipe da postigne gol.Ove se pozicije
dalje razrauju. Ta se razrada najee ogleda u postavljanju igraa na
odreenu stranu, na primer: postoje centralni (srednji) bekovi, te
levi i desni vezni igrai. Iako igrai igraju na unapred odreenoj
poziciji, oni mogu bez problema prei na neku drugu poziciju.
Odreivanje pozicije na kojoj e igrai igrati zove se fudbalska
fomacija. Formacija ujedno definie i taktiku, a odreuje je
trener.Savremena fudbalska igra razvila se u Engleskoj posle
stvaranja prvog fudbalskog saveza 1863. godine. Prva pravila
datiraju iz iste godine, a sa manjim promenama odrala su se i do
danas. Najvie fudbalsko telo je FIFA (Fdration Internationale de
Football Association). FIFA organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu,
najprestinije sportsko takmienje uopte.Predmet rada je tehnologija
i metodika treninga u radu s mladjim kategorijama u fudbalu s
posebnim osvrtom na razvijanje Cilj rada je da se ukae na vanu
ulogu koordinacije u fudbalu i na koje naine se koordinacija
razvija u mladjim kategorijama. Pristupna razmatranjaVrhunske
sportske rezultate postiu samo pravovremeno selekcionirani,
talentovani, optimalno praeni i pripremljeni sportisti. 2.
Koordinacija osnovni pojmoviKoordinacija je motorika sposobnost
upravljanja pokretima celog tela (delova tela) koju karakterie
dobra usklaenost pokreta, optimalna amplituda, precizno i brzo
izvoenje, pravovremeno ispoljavnje naprezanja u reavanju posebno
nepredvidljivih i nenauenih motorikih problema. Zbog toga se ova
sposobnost i naziva "motorikom inteligencijom". Koordinacija je
vrlo kompleksna sposobnost i zbog toga je jo slabo definisana.
Strukturu koordinacije ini vei broj razliitih pojavnih oblika i
akcionih faktora. Zato govorimo o vie vrsta koordinacije: 1.
Brzinska koordinacija - sposobnost brzog izvoenja sloenih i
nenauenih motorikih zadataka. 2. Ritmika koordinacija - sposobnost
izvoenja ritmikih motorikih zadataka,tj. sposobnost izvoenja
motorikog zadatka u odreenom ritmu. 3. Pravovremenost ("tajming") -
sposobnost pravovremenog izvoenja motorikih zadataka i reakcija na
neki nadraaj (znak). Ovo se odnosi na esto silovite kratkotrajne
napore, koji se moraju izvesti u tano odreenom trenutku (npr.
skijaki skokovi, skokovi u vodu, sportska gimnastika, akrobatika,
start u atletici, plivanju i demarkacija u ekipnim sportovima dr.).
4. Lateralnost - sposobnost izvoenja motorikih zadataka sa
nedominantnom stranom. Od ove sposobnosti zavisi nivo spretnosti
sportiste koja je posebno potrebna u sportskim igrama. 5. Usklaeno
gibanje donjih i gornjih ekstremiteta - sposobnost efikasnog
izvoenja motorikog zadatka koji zahteva finu usklaenost
(koordinacuju) ruku i nogu (koarka, rukomet i dr.). 6. Agilnost -
sposobnost brze promene pravca kretanja. Re je o uspenom izvravanju
motorikog zadatka u kome se javljaju brze i nenadane promene smera
kretanja. Javlja se u sportskim igrama (proigravanje, varanjem,
otkrivanje i sl.)7. Sposobnost preciznog pogaanja cilja ispoljava
se na razliite naine, kao to je: preciznost ciljanja (puka,
pitolj), preciznost gaanja (kuglanje, gaanje loptom na gol i sl.).
8. Ravnotea (statika i dinamika). 9. Prostorno-vremenska
orijentacija
Moe se rei da je za uspeno reavanje koordinacionih zadataka
neophodna sinhronizacija viih regulacionih centara u CNS-u i
perifernih delova lokomotornog aparata. Osnovnu ulogu u ovome ima
mehanizam za regulaciju kretanja. U odnosu na razvojnu dinamiku
sportiste, trening koordinacije treba sprovoditi u ranim fazama
dugorone periodizacije u tzv. senzibilnim periodima -"kritinim" ili
osetljivim fazama, u kojima se moe postii najbolji odgovor
organizma na koordinacijske vebe. Koordinacijski razvoj u bazinoj
pripremi e spreavati pojavu barijere fiksnih stereotipa, koje
dete-sportista ui. Prvi metodski pravac u ovome predstavlja uenje
novih i raznovrsnih struktura pokreta, koji ujedno i podiu nivo
treniranosti. Drugi metodiki pravac u treningu koordinacije je
usavravanje ve usvojenih (poznatih i nauenih) pokreta, ali u
izmenjenim uslovima, koji vrlo esto menjaju oblik kretnoj
strukturi, tj. zahtevaju reorganizaciju postojeih motorikih znanja.
U sportu se koordinacija uvek nalazi u vrstoj vezi sa tehnikom i
taktikom odreene sportske grane. Zbog ovoga u treningu treba
posebnu panju posvetiti stvaranju obimnog repertoara razliitih
struktura kretanja, koje mogu doprineti kompletnijem formiranju
koordinacionih sposobnosti. Osnovna metoda za poboljanje
koordinacije je metoda ponavljanja (iterativna).
3. Treniranje mladjih kategorijaProces obuavanja dece fudbalu,
njihovog usavravanja po svim komponentama igre
(tehnika-taktika-kondicija), moe biti efikasan samo u sluaju ako se
ostvaruje sistematski, na osnovu teoretski obrazloenog plana, koji
je usklaen sa anatomsko-fiziolokim osobitostima razvoja deaka.Vodea
uloga u razvoju funkcije organizima pripada centralnom nervnom
sistemu, a posebno njegovom viem centru - kori velikog mozga.
Anatomski razvoj nervnog sistema skoro se u potpunosti zavrava
poetkom puberteta. Proces sazrevanja jezgra motorikog analizatora u
kori velikog mozga zavrava se u 12.-13. godini. Sinhronizacija
funkcija kore velikog mozga ispoljava se u ponaanju dece, u
njihovoj psihi. Deca tee da provere svoju snagu u radu, akciji i da
se dokazuju. Krug njihovog interesa je irok, ali ti interesi jo
nisu stabilni. U uzrastu od 8-12 godina bitne promene nastaju u
procesima miljenja i pamenja. Prilikom obuavanja kod dece se
razvija sposobnost logikog rasuivanja i apstraktnog razmiljanja.
Pojavljuje se kritiki prilaz izuavanim pokretima. Promene u
mehanizmu pamenja izraavaju se u tome to seanje sada polazi ne od
konkretnih pojava ka optoj celini, kao to je to bilo u mlaem
uzrasnom dobu, ve od opte celine ka posebnim detaljima konkretnih
pojava stvarnosti u svesti. Zbog toga je poduavanje tehnici fudbala
u ovom starosnom dobu vano sprovoditi metodom pokazivanja vebe u
celini, sa akcentom na izvoenju pojedinih detalja. Sa sazrevanjem
kod dece dolazi do kvantitativnih i kvalitativnih promena pamenja
pokreta. Sposobnost za pamenje pokreta kod dece posebno intenzivno
raste u periodu od 7. do 12. godine. U ovom se periodu koordinacija
slobodnih pokreta znatno poboljava. Pokreti se izvode ekonominije,
sa relativno manjim utrokom energije, postaju precizniji i bri.
Deaci uzrasta od 9-10 godina relativno lako usvajaju elemente
tehnike fudbala, pri emu usavravanje tih elemenata u starijem
uzrastu ide veoma uspeno.Kod deaka uzrasta od 13-14 godina se
prilikom njihovog obuavanja koordinacijski sloenim pokretima zapaa
negativan uticaj pubertetskih manifestacija koje usporavaju
savladavanje tih pokreta. Treneri treba da znaju da se motorike
navike, koje odgovaraju mogunostima dece, formiraju bre i lake
ukoliko se ranije zapone sa igranjem fudbala. Pri pravilnoj
metodici rada u deijem uzrastu treninzi pozitivno utiu na
razvijanje organizma. Taj uticaj se ispoljava na dva naina: a) kao
morfoloke promene u obliku porasta antropomet-rijskih
pokazatelja;b) kao funkcionalne promene u obliku poveanja
radnesposobnosti.
Isti programski principi vae i za vebanje u prvoj fazi usvajanja
sportske vetine (fudbalske tehnike), jer je sposobnost ovladavanja
tehnikom fudbalske igre direktno uslovljena koordinacionim
sposobnostima, a ove razvojem centralnog nervnog sistema.
U radu sa fudbalerima uzrasta od 10 do 12 godina potrebno je
posvetiti dosta panje razvoju koordinacionih sposobnosti, jer se
upravo ovaj period smatra najoptimalnijim za uspostavljanje
koordinacije izmeu nervnog sistema i rada nogu, koji je za
fudbalere izuzetno vaan. Prilikom rada na razvoju koordinacije u
ovom uzrasnom periodu potrebno je uzeti u obzir da neka deca
sazrevaju ranije od svojih vrnjaka i upravo tako ranije sazrevanje
moe dovesti do koordinacijske krize. Zbog toga se u radu sa takvom
decom moraju to vie koristiti vebe i igre za razvoj ove sposobnosti
kako bi se ta faza to lake i uspenije prebrodila. Osnovni put za
razvoj koordinacije odvija se kroz dva metodika pravca: sistematsko
usvajanje novih pokreta i vebanje ve usvojenih pokreta, ali u
promenljivim uslovima. Kljuni zadatak u razvoju ove motorike
sposobnosti je da uvek treba povremeno uiti neko novo kretanje ili
da se pri ve usvojenim kretanjima uvede faktor neobinosti. Pri tome
treba teiti da se stvoreni stereotip sa jedne strane sauva, a sa
druge strane da se razbije,da ne bi ostao zatvoren. Uvek treba
ostaviti mogunost da se stvorenom stereotipu neto novo doda,
odnosno da se u nauenoj vebi primeni makar jedan segment tehnike,
jer ak i kod vrhunskih sportista due zadravanje na samo poznatim
vebama i aktivnostima smanjuje sposobnost za uenje novih kretanja.
Meutim, treba uzeti u obzir i to da se koordinacija nee bitnije
usavravati samo gomilanjem motorikih informacija i uenjem novih
vebi iz treninga u trening. Svaka motorna aktivnost mora biti do
kraja savladana, jer je to, bez sumnje, jedan od osnovnih uslova da
ona bude i efikasna. Veoma je vano da se vebe za razvoj
koordinacije pravilno izue, jer veliki problem predstavljaju
pogrena ponavljanja, te je neophodno u vebanju blagovremeno vriti
korekcije.
4. Treninzi za razvijanje koordinacije1. vebaPretravanje preko
merdevina:1.varijanta: igra pretrava preko merdevina pravei dva
kontakta sa podlogom u svakom polju (prvo ostvaruje kontakt sa
podlogom jednim pa zatim drugim stopalom u istom
polju).2.varijanta:igra izvodi isto kretanje kao u prethodnoj
varijanti, samo to se sada posle treeg polja vraa jedno polje
unazad, pa ponovo radi sve isto (tri polja napred jedno polje
nazad) itd.3.varijanta: igra je bokom okrenut u odnosu na pravac
kretanja i izvodi bono kretanje preko merdevina, tako to pravi dva
kontakta sa podlogom u svakom polju (kretanje zapoinje stopalom
koje je blie merdevinama, odnosno stopalom koje je blie sledeem
polju). 4.varijanta: igra pretrava preko merdevina pravei tri
kontakta sa podlogom u jednom polju (npr. leva-desna-leva), zatim
slobodnom nogom (u ovom sluaju desnom) pravi iskoraku stranu (pored
sledeeg polja) itd.Prilikom izvoenja ovih vebi u jednoj koloni
treba da se nalazi najvie 5-6 igraa inakon odreenog broja
ponavljanja potrebno je kretanje preko merdevina zapoeti drugom
nogom.
2. veba Pretravanje preko obrueva (koji formiraju tri trougla,
jedan za drugim):1.varijanta: igra pretrava preko obrueva, to
sitnijim koracima, pravei jedan kontakt sa podlogom u svakom
obruu.2.varijanta: igra izvodi isto kretanje kao u prethodnoj
varijanti, samo to sada nakon kontakta sa podlogom u srednjem obruu
pravi kretanje unazad, odnosno ostvaruje kontakt sa podlogom u
obruevima obrnutim redosledom, zatim nastavlja kretanje napred
(istim redosledom kao na poetku vebe) do drugog obrua koji se
nalazi u sredini.
3. vebaPretravanje preko obrueva (koji stoje jedan ispred
drugog):1.varijanta: igra pretrava preko obrueva, to sitnijim
koracima, pravei jedan kontakt sa podlogom u svakom obruu. Veba se
zapoinje levom nogom.2.varijanta:igra pretrava preko obrueva,to
sitnijim koracima, pravei tri kontakta sa podlogom u svakom obruu.
Veba se zapoinje levom nogom.Prilikom izvoenja ovih vebi u jednoj
koloni treba da se nalazi najvie 5-6 igraa.
4. vebaKombinovanje prelaska prepreke i dodavanja loptePrvi igra
iz kolone zapoinje vebu tako to pretrava preko tri prepreke pravei
dva kontakta sa podlogom izmeu njih(leva-desna), zatim prelazi u
kretanje do korakom do unja br. 1 i izvodi isto kretanje do sledeih
prepreka. Nakon toga, igra pretrava sledee tri prepreke na isti
nain kao i prethodne tri, ali sada obrnutim redosledom ostvaruje
kontakt sa podlogom (desna-leva),potom nastavlja kretanje dokorakom
do unja br. 2, natrava na loptu (koju mu je odigrao igra kod
zastavice br. 2 u trenutku kada je on dodirnuo unj br. 2), odigrava
povratnu loptu igrau kod zastavice i odlazi na njegovo mesto, a taj
igra prima loptu, ostavlja je na istom mestu i odlazi na zaelje
kolone.
