MLADIU SINDI

KATU 2012.

Beograd, februar 2012.

Izdavači:Savez samostalnih sindikata Srbije, Sekcija mladihSOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarija u SrbijiFondacija Friedrich Ebert u Beogradu Izvršni izdavač:SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA-Kancelarija u Srbiji

Autori:Danica Radaković, WB-SECMarko Stojanović, Građanske InicijativeMarina Šolić Vojinović, WB-SECBojana Bijelović, Sekcija mladih SSSS

Dizajn i prelom:de: work

Štampa:BeoSing, Beograd

Tiraž:600

ISBN:978-86-87421-03-5

Stavovi izneti u ovoj publikaciji isključiva su odgovornost autora i ne predstavljaju nužno stavove donatora.

SADRŽAJRezime

Metodološki okvir

I deo: Mladi o sindikatima II deo: Potencijal za aktivizam

III deo: Sindikalci o mladima

IV deo: Preporuke

Dodatak 1: Upitnik o stavovima mladih o sindikatima

Dodatak 2: Upitnik o motivaciji i aktivizmu mladih članova sindikata

6

8

12

30

49

53

56

68

Mla

di u

sin

dika

tu

4

PREDGOVORSekcija mladih Saveza samostalnih sindi-kata Srbije postoji i deluje od 2002. godine u okviru najstarije i najveće sindikalne centrale. Osnovana je radi zaštite i unapređenja položaja zaposlenih mladih i povećanja njihovog učešća i uloge u radu sindikalnih organizacija.

Specifičnost sindikata kao organizacije je u tome što štiti radna, ekonomska, socijalna, i druga prava koja proizlaze iz radnog odnosa, a koja mladima nisu bliska niti se sa njima upoznaju sve dok iz školske klupe ne pređu na tržište rada i ne krenu u potragu za pos-lom. Surova tržišna borba i velika nezapos-lenost, ostavlja većini veoma uzan prostor za pronalaženje posla za koji su se školovali i koji priželjkuju. Prilikom traženja posla, neretko se krše njihova osnovna ljudska prava kroz diskriminaciju na osnovu pola, godina, invaliditeta, čak i izgleda, ili određena prava poput prava na privatnost, pa se mlade žene primoravaju na potpisivanje blanko otkaza koji se može aktivirati prilikom udaje, trudničkog i porodiljskog bolovanja.

Doslednost u borbi za prava zaposlenih i istra-jnost na principima radničkog organizovanja u

uslovima sveobuhvatnih društvenih promena, donekle su sindikat udaljili od širih procesa društvenih promena i pažnje javnosti. Sindi-kalna scena u Srbiji uslovljena je sa jedne strane promenama na globalnom nivou, sa promen-jenom strukturom privrede, automatizacijom procesa proizvodnje i smanjenjem broja proiz-vodnih radnika. Sa druge strane, produženo je školovanje, sve kasnije se stupa u radni odnos, raste broj radnika u uslužnom sektoru, a radni odnos na određeno vreme i privremeno/pov-remeni poslovi sve vše dobijau na značaju. U okolnostima svetske ekonomske krize koja razara privrede širom sveta od 2008. godine, Srbiju i njeno neposredno okruženje potre-saju i drugi, dugotrajniji politički i ekonomski problemi zbog kojih mladi u velikom broju napuštaju zemlju. Mladima u Srbiji budućnost ne garantuje sigurnost već nosi neizvesnost u pogledu njihovih najvažnijih životnih perspek-tiva – za zaposlenje, usavršavanje, porodični život i lični razvoj.

Savez samostalnih sindikata Srbije opredeljen je za širenje članstva među mladima i što bolje sagledavanje njihovih potreba i uslova rada, da bi se na pravi način promovisali i štitili interesi

Mladi u sindikatu

5

mladih. Za nove generacije radnika potrebno je osmišljavati nove načine informisanja, učlanjivanja i sindikalnog organizovanja, jer oni sve više komuniciraju u socijalnim mrežama, informišu se preko interneta, gradeći višestruke identitete, što od sindikata traži mnogo širi socijalni angažman. Sindikat je često nepoz-nanica za mlade jer nije dovoljno iskoračio ka potencijalnim novim članovima i približio im važnost kolektivne zaštite.

U sindikatima u Srbiji danas, procenat članova od 15 do 35 godina procenjuje se na oko 15 odsto. U poređenju sa učešćem mladih u pro-centu zaposlenih1 i sindikalizovanih2 u Srbiji taj procenat bi mogao biti veći, no više je uzroka za nešto nižu stopu sindikalizovanosti mladih. Mladi često nisu svesni svojih prava iz radnog odnosa i kako da ih ostvaruju, nisu sigurni kako bi to uticalo na odnos nadređenih, radni status ili mogućnost napredovanja. Primetili smo da mladi nisu sigurni ko može da se obrati sindika-tu i kako se postaje član, zbog čega je potrebno pojačati informisanost o načinu učlanjivanja i ulozi sindikata.

Polazeći od ciljeva sindikata u smeru učlanjivanja i podizanja svesti mladih o radnim

pravima i snazi zajedničke borbe za dostojan-stven rad i dostojanstven život, mladi članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije inicirali su prvo sistemsko istraživanje u Republici Srbiji o mladima u/i sindikatu. Rezultati istraživanja temeljno su sagledani i pružaju osnov za zaključke i preporuke koji se mogu primenjivati i razvijati i narednih godina.

Po prvi put obuhvaćene su sve kategorije mla-dih od 15 do 35 godina i to: nezaposleni, učenici, studenti, zaposleni koji su članovi sindikata i zaposleni koji nisu članovi, kao i grupe iskusnih sindikalnih funkcionera i aktivista. Dobijeni re-zultati oslikavaju stavove pomenutih kategorija iz svih krajeva Republike Srbije3 i daju najpot-puniju osnovu za sistemski odgovor i razvijanje strategije za organizovanje mladih u sindikatu.

Akcije proistekle iz rezultata istraživanja su istovremeno i korak ka većoj ulozi Sekcije unu-tar sindikata, veće uloge mladih u sindikalnim organizacijama, i veće uloge mladih u društvu uopšte. Ovo je ujedno i podsticaj mladih za veće angažovanje u društvu, sindikatu i drugim udruženjima, jer oni najbolje mogu da pred-stave sebe i da utiču na poboljšanje sopstvenog položaja.

Bojana Bijelovićpredsednica Sekcije mladih

Saveza samostalnih sindikata Srbije

1 24% u novembru 2011. godine prema podacima Ankete o radnoj snazi Republike Srbije 2 22,5% 3 bez teritorije Kosova i Metohije

Mla

di u

sin

dika

tu

6

REZIME

Jedna trećina zaposlenih mladih (33%) jeste u članstvu nekog od sindikata koji funkcionišu u preduzeću. Većina mladih koji nisu u članstvu sindikata ni ne planira da se učlani. Pristu-panje sindikatu najčešće planiraju mladi u Vojvodini i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji kao i mladi sa srednjim i višim nivoom obrazovanja a najmanje mladi u Beogradu i mladi sa niskim obrazovanjem. Većina mladih nije u sindikatu jer nisu zaposleni, zbog nedovoljne informisa-nosti o sindikatu i zbog toga što ne prepoznaju dovoljno ulogu sindikata i nemaju poverenja u snagu sindikata. U relevantne razloge spadaju i činjenica da kod dela poslodavaca sindikat uopšte ne postoji odnosno da mladi ne žele da se pristupanjem sindikatu zamere poslodavcu.

Mladi ne planiraju da pristupe sindikatu jer smatraju da sindikat nema dovoljno sluha za potrebe mladih i da ne komunicira sa mladima na njima razumljiv način. Imidž sindikata takođe ne doprinosi boljoj komunikaciji sa mladima. Ipak, mladi većinski prepoznaju ulogu sindikata u zaštiti prava radnika. Većina smatra da sindikat jeste adekvatan mehanizam zaštite radnika ili trenutno ne prepoznaju bolji me-hanizam. Većina bi se obratila sindikatu kada

bi im prava iz radnog odnosa bila ugrožena pre nego advokatu. Iako deo mladih sebe još uvek ne vidi u sindikatu i ne planira da mu pristupi, mladi generalno smatraju da se članstvom u sindikatu može unaprediti položaj radnika i da je poželjno biti član sindikata. Sa druge strane mladi smatraju da sindikat nije dovoljno snažan da bi uspešno štitio prava radnika i razlog tome između ostalog, vide i u dezintegrisanosti i kompeticiji među sindikatima za članstvo i poverenje radnika. Mladi ne prepoznaju uticaj stranaka na sindikate niti smatraju da sindikat treba da preraste u političku partiju.

Mladi se u sindikate učlanjuju iz pretežno sindikalnih razloga, a smatraju da najveću do-brobit od sindikata ostvaruju u vidu radničko-sportskih igara, jeftinijih namirnica i drugih sredstava, ostvarenih popusta na odmor i sl. Ovakav podatak oslikava zaključak da sindi-kat ne ispunjava u punoj meri i na adekvatan način očekivanja članova. Naime, radnici u udruživanju vide snagu za kolektivnu zaštitu i unapređenje polođaja radnika i zbog toga pristupaju sindikatu. Međutim, smatraju da ono što ostvaruju članstvom u sindikatu, uglavnom jeste kolektivna rekreacija i zabava, pre nego

Mladi u sindikatu

7

unapređenje kolektivnih prava i položaja kroz kolektivni ugovor. Tek jedna četvrtina mladih aktivno i redovno učestvuje u radu sindikata dok većina učestvuje pasivno izdvajajući do 4 sata mesečno na sindikalne aktivnosti. Za većinu mladih prob-lem je nedostatak slobodnog vremena. Mladi smatraju da nisu ni dovoljno informisani o radu sindikata a deo njih nije aktivan jer ne smatra da može išta da promeni. Međutim ipak se može zaključiti da u mladim članovima sindikata leži značajan aktivistički potencijal koji bi se pod određenim okolnostima mogao osloboditi i angažovati. Naime, skoro polovina mladih članova sindikata je spremna da se aktivnije uključi i izdvaja 4 do 8 pa i više sati mesečno. Ovome bi najviše doprinelo više slobodnog vremena u životima mladih sindi-kalaca ali i značajno bolje informisanje, bolji jezik komunikacije sa mladima, više sadržaja prilagođenih mladima u aktivnostima sindikata i promena politike sindikata i više mladih u rukovodećim strukturama. Iako većina mladih nije učestvovala u sindikalnim edukacijama velika većina misli da one ne bi puno doprinele povećanju učešća mladih u sindikatima. Ali povećanju aktivizma svakako bi doprinele, jer bi se veliki broj mladih uključio u aktivnosti kolektivnog pregovaranja, radno-pravne zaštite i priprema regulatornih i zakonskih akata, a za ove aktivnosti edukacija je svakako dobrodošla.

Većina mladih smatra da je donekle inform-isana o radu sindikata a zanemarljiv broj smatra

da uopšte nije informisan o radu sindikata. Najčešći vid informisanja je od usta do usta, tj na tradicionalne načine – preko kolega/inica, oglasne table i preko štampanih materijala. Četvrtina mladih se informiše preko interneta a mnogo manje kroz edukacije. Većina mladih nema naviku da posećuje sajt sindikata a oni koji posećuju najčešće se informišu preko granskog sajta.

Većina mladih rad sindikata ocenjuje dobrom i vrlo dobrom ocenom. Najmanje su zadovoljni uticajem sindikata na vlast i edukacijom. Najveći broj mladih nije siguran da li ima ideje koje bi unapredile rad sindikata. Ovo može biti posledica percepcije mladih da se njihovo mišljenje ne uvažava dovoljno u sindikatu. I pored toga, mladi bi svoje vreme izdvojili na aktivizam u sindikatu. Mladi veruju i da bi o sindikalnom organizovanju trebalo predavati na fakultetu i da mediji treba da unaprede svoje izveštavanje o sindikalnom organizovanju.

Mišljenje iskusnih sindikalnih lidera je da je učešće mladih u sindikatima nedovoljno. Glavni razlog je loša ekonomska situacija i velika ponuda radne snage koja degradira standarde u radnom okruženju. Problem prepoznaju i u samom sindikatu ali i kod mladih. Odnos mladih prema sopstvenim pravima a naročito prema pravima drugih je postao pasivan. Nein-formisanost mladih je dodatni problem ali i to što ni mladi ne čine puno da se informišu.

Mla

di u

sin

dika

tu

8

METODOLOŠKIOKVIR1. Ciljevi i predmet istraživanjaPredmet istraživanja su mladi i njihovi stavovi prema sindikatu, motivacija za učlanjenje u sindikat i aktivistički potencijal mladih članova/ca sindikata u Srbiji. Ciljna grupa istraživanja su mladi uzrasta od 15-35 godina.

Opšti cilj istraživanja je da se obezbedi bolje razumevanje položaja mladih u sindikatu. Specifični ciljevi istraživanja su: a) identifikovati i objasniti stavove mladih muškaraca i žena o sindikatu

b) identifikovati ključne faktore koji utiču na obim učešća mladih u sindikatu

c) inicirati unapređenje imidža sindikata kod mladih i podići svest sindikata o problemima sa kojima se susreću maldi na tržištu rada

d) inicirati široku diskusiju o povećanju učešća mladih u radu organa sindikata

e) ispitati aktivistički potencijal mladih u sindi-katu i njihovu motivaciju da uzmu aktivniju ulogu u radu sindikata.

2. Struktura istraživanjaIstraživanje je podeljeno u tri metodološke celine. Prvu celinu čini ispitivanje stavova mladih o sindikatu i ispitivanje aktivističkog potencijala i motivacije putem upitnika. Drugu celinu čini ispitivanje stavova iskusnih sindikalaca o učešću mladih u sindikatu putem dubinskih intervjua i fokus grupa. Treću celinu čini sekundarno istraživanje ukupnog položaja i postojećeg stanja u sindikalnom organizovanju putem analize podataka i dokumenata.

Svi pojmovi u ovom istraživanju navedeni u muškom rodu, odnose se na istovetne pojmove u ženskom rodu.

3. Ispitivanje stavova mladih o sindikatu Istraživanje ovog segmenta je isplanirano kao neeksperimentalno eksplorativno istraživanje anketnog tipa.

Mladi u sindikatu

9

3.1. Klasifikovanje i definisanje promenljivihNezavisne varijable

a) pol, po kategorijama: muški i ženskib) obrazovanje, po kategorijama: nisko (bez škole, (ne)dovršena osnovna škola) srednje (opšte/stručno) visoko (visoka/viša škola, akademija struko-vnih studija, fakultet, specijalističke, magistar/master ili doktorsko zvanje) c) uzrast, po kategorijama: 15-24 godina i 25-35 godinad) radni status, po kategorijama: zaposlen/a ( javni sektor) zaposlen/a (privatni sektor) nezaposlen/ae) geografsko područje, po kategorijama4 : Beograd Vojvodina Južna i Istočna Srbija Šumadija i Zapadna Srbija

f ) Delatnost u kojoj ispitanici rade: proizvodnja usluge trgovina administracija i neprofitne delatnosti Zavisne varijableZavisne varijable čine stavovi o sindikatu, pro-cena motiva za učešće mladih u sindikatima, samoprocena informisanosti mladih o sindi-katima i procena zadovoljstva i nezadovoljstva mladih aktivnostima i odnosima u sindikatima.

3.2. Uzorak ispitanikaZa potrebe istraživanja primenjen je prigodni, stratifikovani uzorak. Ukupan broj ispitanika koji je učestvovao u istraživanju iznosi 1654 ispitanika iz Srbije, uzrasta 15-35 godina. Od toga kod 1122 ispitanika su ispitivani stavovi o sindikatima, a kod 532 ispitanika je ispitivana motivacija i aktivistički potencijal mladih članova/ca sindikata. Uzorak prema polu, uzrastu, obrazovanju, radnom statusu i regionu, prikazani su u tabelama koje slede.

Stavovi mladih o sindikatima(1122 ispitanika)

4Prema važećoj NUTS nomen-klaturi statističkih teritorijalnih jedinica koja se koristi u Republici Srbiji i Evropskoj uniji.

MuškiŽenskiUkupno

Zaposleni-javni sek.Zaposleni-priv. sek.NezaposleniUkupno

NiskoSrednjeVisokoUkupno

ProizvodnjaUslugeTrgovinaAdministracija i neprofitne delatnostiUkupno zaposlenipo delatnostimaNezaposleniUkupno

BeogradVojvodinaIstočna i Južna SrbijaŠumadija i Zapadna Srbija

Ukupno

UkupnoDELATNOST REGION

RADNI STATUSNIVO OBRAZOVANJA

UZORAK

UZORAK

15-24

25-35

572

550

1122

2704454071122

192

189

181

176

7383841122

UZORAK

UZORAK

511

611

1122

360

3783841122

286

297

267

272

1122

POL UZORAK UZRAST UZORAK

Mla

di u

sin

dika

tu

10

3.3. Opis instrumenta

U cilju sagledavanja stavova mladih o sindika-tima, o tome koliko su upoznati sa sindikatima i kakvo je mišljenje o njihovoj ulozi i radu, konstruisana su dva instrumenta. Prvi instru-ment je ispitivao stavove o sindikatima. Instru-ment predstavlja trostepenu skalu procene sa 18 stavova. Sa svakim ponuđenim stavom ispitanici su izražavali svoj stepen slaganja na skali od “ ne slažem se” do “ slažem se”. Osim toga, sadržao je i jedno pitanje zatvorenog tipa na koje su ispitanici odgovarali sa više od jednog ponuđenog odgovora i imali mogućnost dopisivanja proizvoljnog odgovora.

Drugi instrument je on-line anketa, za članove sindikata, u koja je ispitivala motivaciju i aktivistički potencijal mladih članova/ca sindikata. Instrument sadrži skalu procene sa 9 stavova, kao i skalu za procenu zadovoljstava od 10 pitanja. Sa svakim ponuđenim stavom ili pitanjem ispitanici su izražavali svoj stepen slaganja na skali od “ ne slažem se” do “ slažem se”, tj. od” zadovoljan sam” do “ nisam zado-voljan”. Osim toga, instrument je sadržao i šesnaest pitanja zatvorenog tipa pri čemu su ispitanici kod sedam pitanja imali mogućnost da zaokruže više ponuđenih odgovora i dopišu proizvoljan odgovor. Dva pitanja su predtavljala ocenu ispitanika o njihovoj informisanosti i

Motivacija i aktivistički potencijal mladih članova/ca sindikata (532 ispitanika)

POL

DECA

MuškiŽenskiUkupno

Zaposleni-javni sek.Zaposleni-priv. sek.Ukupno

DaNeUkupno

NiskoSrednjeVisokoUkupno

ProizvodnjaUslugeTrgovinaAdministracija i neprofitne delatnosti

BeogradVojvodinaIstočna i Južna SrbijaŠumadija i Zapadna Srbija

Ukupno

Ukupno

Ukupno

UZORAK

DELATNOST REGION

RADNI STATUS

NIVO OBRAZOVANJA

UZORAK

UZORAK

UZORAK

UZRAST UZORAK

UZORAK

UZORAK

15-24

25-35

250

282

532

152380532

151204177532

136

130

133

133

532

262

270

532

320

212

532

112

124

156

140

532

Mladi u sindikatu

11

o kvalitetu veb sajta sindikata. Od osnovnih informacija u oba upitnika, od ispitanika se tražilo da zaokruže pol, uzrast, nivo obrazovanja i radni status, u kom regionu žive, kao sektor i delatnost u kojoj su zaposleni. Kod on-line ankete pored gore navedenih informacija pitani su i da li imaju dece. Pre konačnog ispitivanja izvedeno je probno ispitivanje, kako bi se prov-erila diskriminativnost i razumljivost pitanja, kao i pouzdanost skale i razumljivost stavova. Tokom novembra 2011 godine sprovedeno je pilot istraživanje na uzorku od 25 ispitanika za svaki instrument, pri čemu se vodilo računa da budu ujednačeni po gore navedenim sociode-mografskim karakteristikama. Pilot verzija in-strumenta je sadržala veći broj pitanja i stavki, kako bi se što kvalitetnije konstruisala konačna verzija instrumenta. Nakon izvedenog pilot istraživanja, konstruisana je konačna verzija instrumenta, a uzeti su u obzir i komentari ispi-tanika, na kojima su tokom probnog ispitivanja ispitivači stalno insistirali.Upitnici su dati u Dodatku 1 i 2.

3.4. Obrada podatakaU obradi podataka korišćena je deskriptivna statistika, frekvence i χ2 test u programskom paketu SPSS 19.0.

3.5. Postupak anketiranja Anketiranje je sprovedeno u decembru 2011. godine u sledećim gradovima i opštinama u Srbiji: Beograd, Novi Sad, Sombor, Zrenjanin, Niš, Zaječar, Požarevac, Valjevo, Kragujevac, Kruševac (terensko anketiranje) i Beograd, Subotica, Vršac, Novi Sad, Bor, Niš, Leskovac, Bor, Kragujevac, Kruševac, Čačak (on-line anketiranje). Ispitanici su popunjavali indi-vidualno upitnike, pisanim putem. Popujavanje upitnika trajalo je u proseku petnaest minuta. Uslovi ispitivanja, motivacija i ponašanje ispi-tanika bili su optimalni.

4. Ispitivanje stavova iskusnih sindikalaca o učešću mladih u sindikatuIspitivanje stavova iskusnih sindikalaca o učešću mladih u sindikatu realizovano je kroz 6 fokus grupa i 12 individualnih intervjua. Fokus grupe i intervjui održani su u period decembar 2011. – januar 2012. u šest gradova i to: Beograd, Subotica, Kragujevac, Užice, Majdanpek i Pirot.

Ciljevi fokus grupa obuhvatili su identifikovan-je značaja sindikalnog udruživanja, identifiko-vanje problema sa kojima se sindikat suočava (organizacionih, strukturalnih, geo-političkih) u celini i u pogledu komunikacije sa mladim članstvom, identifikovanje načina za povećanje učešća mladih u sindikatu i definisanje pre-poruka. U intervjuima je učestvovalo dvanaest mladih ljudi, 10 žena i 2 muškarca. Fokus grupe su trajale u proseku 103 minuta a individualni intervjui 36 minuta.

Sve fokus grupe su realizovane prema jed-instvenom i unapred pripremljenom vodiču za diskusiju/ fokus grupu. U zavisnosti od važnosti pojedinih tema i pitanja za učesnike, vodeći računa o grupnoj dinamici i ličnim kapacitetima pojedinaca, delimično se menjala forma, redosled, trajanje, način dolaženja do podataka, vodeći računa da se ne naruši sadržinska celina. Učesnici fokus grupe bili su predstavnici različitih sindikalnih udruženja (SSSS, Nezavisnost) koji deluju na gradskom nivou. Kroz fokus grupe, koje predstavljaju kvalitativni istraživački postupak, predstavnici različitih sindikalnih organizacija su imali pri-liku da artikulišu svoje stavove, iznesu iskustva i formulišu predloge za rešavanje problema na lokalnom i republičom nivou.

I DEO: MLADI O SINDI KATIMA

Mladi u sindikatu

13

“Da li ste član sindikata? ”Trećina (33%) zaposlenih mladih ispi-tanika izjašnjava se da je u članstvu nekog od postojećih sindikata u preduzeću naspram 67% ispitanika koji se izjašnjavaju da nisu članovi sindikata.

Sledi analiza sindikalnog članstva u odnosu na različite socidemografske karakteristike.

Posmatrano po polu, muškarci se češće (34%) nego žene (31%) izjašnjavaju kao članovi sindi-kata. Posmatrano po regionu, najviše mladih za-poslenih u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (49%) se izjašnjavaju kao članovi sindikata, a najmanje u Vojvodini (19%). Posmatrano po nivou obra-zovanja, najviše mladih sa niskom stručnom

spremom (38%) se izjašnjavaju kao članovi sindi-kata. Posmatrano po uzrastu, najviše mladih uz-rasta od 25-35 godina (40%) se izjašnjavaju kao članovi sindikata, naspram ispitanika uzrasta od 15-24 godina (25%). Posmatrano po radnom statusu, mladi zaposleni poosnovu ugovora o radu se najčešće izjašnjavaju kao članovi

33%

67%

DA

NE

Mladi članovi sindikata

POLMuški

Ženski

UZRAST REGION OBRAZOVANJE

ČLAN SINDIKATA

NIJE ČLAN SINDIKATA

Beograd

Nisko Srednje VisokoVojvodina

Južnai Istočna Srbija

Šumadija iZapadnaSrbija

MLADI

TOTAL

15-24 25-35

100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%

34% 31% 25% 40% 29% 19% 36% 49% 38% 31% 32%

66% 66% 75% 60% 71% 81% 64% 51% 62% 69% 68%

ČLAN SINDIKATA

RADNI STATUS SEKTOR DELATNOSTUgovoro radu

Privremeni poslovi

Rad nacrno

Pripravnik

Privatni

Proizvodnja

Usluge

Trgovina

Admin.& neprofitne delatnosti

Javni(vanprivreda&administracija)

Javni(privreda&javnapreduz.)

MLADI

TOTAL 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%

64% 25% 7% 27% 60% 70% 33% 62% 37% 34% 60%

36% 75% 93% 73% 40% 30% 67% 38% 63% 66% 40%

ČLAN SINDIKATANIJE ČLAN SINDIKATA

Mla

di u

sin

dika

tu

14

63%

37%

DA

NE

Da li planirate da se učlaniteu sindikat?

POLMuški

Ženski

UZRAST REGION OBRAZOVANJE

DA PLANIRAM DA SE UČLANIM

NE PLANIRAM DASE UČLANIM

Beograd

Nisko Srednje VisokoVojvodina

Južnai Istočna Srbija

Šumadija iZapadnaSrbija

MLADI

TOTAL

15-24 25-35

100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%

35% 38% 31% 38% 28% 41% 42% 37% 19% 42% 39%

65% 62% 69% 62% 72% 59% 58% 63% 81% 58% 61%

ČLAN SINDIKATA

RADNI STATUS SEKTOR DELATNOSTUgovoro radu

Privremeni poslovi

Rad nacrno

Pripravnik

Nezaposlen*

Privatni

Proizvodnja

Usluge

Trgovina

Admin.& neprofitne delatnosti

DA PLANIRAM DA SE UČLANIM

NE PLANIRAM DASE UČLANIM

Javni(vanprivreda&administracija)

Javni(privreda&javnapreduz.)

MLADI

TOTAL 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%

24% 36% 20% 68% 45% 40% 37% 23% 28% 24% 28% 32%

76% 64% 80% 32% 55% 60% 63% 77% 72% 74% 72% 68%

”Da li planirate da se učlanite u sindikat?”Veliki broj mladih (63%) ne planira da se učlani u sindikat a 37% kaže da će se učlaniti u sindikat. Razlozi za ovakva opredeljenja mladih objašnjeni su u nastavku teksta.

sindikata (64%), a najmanje mladi koji rade u neformalnoj ekonomiji (7%). Posmatrano po sektoru, članovi sindikata su najčešće mladi zaposleni u javnom sektoru i to 60% zaposlenih u vanprivredi i administraciji i 70% zaposlenih u privredi i javnim preduzećima, nasprama 33% zaposlenih u privatnom sektoru. “Posmatrano po grupama delatnosti, članovi sindikata su najčešće mladi u proizvodnji (62%), administraciji i neprofitnim delatnostima (60%), a najmanje mladi u sektoru trgovine (34%) i usluga (37%)”.

Mladi u sindikatu

15

U navedenim tabelama vidimo da o pristupanju sindikatu najviše razmišljaju mladi sa srednjom stručnom spremom (42%), zaposleni mladi u statusu pripravnika (68%) i nezaposleni mladi (45%). Kod nezaposlenih mladih, ovakvo opre-deljenje odnosi se na vreme nakon pronalaženja zaposlenja i pretpostavku da kod poslodavca postoji sindikat.

Posmatrano po polu, žene više (38%) nego muškarci (35%) planiraju da se učlane u sindi-kat. Posmatrano po regionu, najviše mladih u Južnoj i Istočnoj Srbiji (42%) i u Vojvodini (41%) planira da se učlani u sindikat a najmanje mladi u Beogradu (28%), dok više od 2/3 mladih u Beogradu ne planira da se učlani u sindikat. Posmatrano po nivou obrazovanja, najviše mla-dih sa srednjom (42%) i višom (39%) stručnom spremom planira učlanjenje u sindikat, naspram samo 19% mladih sa niskom stručnom spremom koji planiraju pristupanje sindikatu.

Posmatrano po radnom statusu, učlanjenje u sindikat planiraju najviše mladi pripravnici (68%) i nezaposleni mladi kada se zaposle (45%), a najmanje mladi koji rade u nefor-malnoj ekonomiji (20%) i mladi zaposleni po osnovu ugovora o radu (24%). Posmatrano po sektoru, učlanjenje u sindikat planira najviše mladih zaposlenih u javnom sektoru i to 40% zaposlenih u vanprivredi i administraciji i 37% zaposlenih u privredi i javnim preduzećima. Najmanje mladih u privatnom sektoru planira članstvo u sindikatu (23%). Posmatrano po gru-pama delatnosti, članstvo u sindikatu planira najviše mladih u administraciji i neprofitnim delatnostima (32%) i u proizvodnji i trgovini (po 28%), a najmanje u sektoru usluga (24%).

Najčešći razlozi zbog kojih mladi nisu članovi sindikata?Ispitujući razloge zbog kojih mladi nisu članovi sindikata, ispitanicima smo ponudili više mogućih odgovora od kojih su oni mogli da zaokruže najviše tri. Najčešći razlog zbog kojeg ispitanici nisu članovi sindikata je činjenica da veliki broj njih uopšte nije zaposlen (27%). U druge najčešće razloge spadaju neinformisa-nost mladih (18%), percepcija da sindikat nije uspeo da zaštiti kolegu kada su mu/joj prava iz radnog odnosa bila ugrožena (14%), nepre-poznavanje uloge sindikata (12%) i nepover-enje u sindikat (11%). Najmanje se kao razlozi pojavljuju strah od potencijalnog zameranja poslodavcu (4%) i nepostojanje sindikata u preduzeću (4%).

27%

18%

14%

12%

11%

4%

4%

NISAM ZAPOSLEN

NISAM INFORMISAN

SINDIKATNIJE ZAŠTITIOKOLEGU

NE PREPOZNAJEULOGU

NEMAPOVERENJA

NE POSTOJISINDIKATSTRAH OD POSLODAVCA

Razlozi zbog kojih mladi nisu članovi sindikata

Mla

di u

sin

dika

tu

16

Posmatrano po uzrastu, čak trećina (36%) mla-dih od 15-24 godine i 19% mladih 15-35 godina, nije u članstvu sindikata jer nisu zaposleni. Drugi najčešći razlog kod mladih 15-24 godine je nedovoljna informisanost (25%) a kod mladih

25-35 činjenica da kod poslodavca ne postoji sindikat (14%). Treći najčešći razlog za mlade 15-24 je strah od zameranja poslodavcu (14%) a kod mladih 25-35 godina, treći najčešći razlog je to što ne prepoznaju ulogu sindikata (13%).

Posmatrano po polu, ključni razlog za 25% muškaraca i 29% žena je činjenica da nisu zaposleni, i to što nisu dovoljno informisani o sindikatima (16% muškaraca i 20% žena).

Treći najčešći razlog kod muškaraca je strah od zameranja poslodavcu (16%) a kod žena to što ne prepoznaju ulogu sindikata (13%).

Razlozi zbog kojih mladi muškarci nisu članovi sindikata

25%

16%

16%

NISAM ZAPOSLEN

NISAM INFORMISAN

STRAHOD POSLODAVCA

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30%

Razlozi zbog kojih mlade ženenisu članice sindikata

29%

20%

13%

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40%

NISAM ZAPOSLENA

NISAM INFORMISANA

NE PREPOZNAJEM ULOGUSINDIKATA

36%

25%

14%

NISAM ZAPOSLEN

NISAM INFORMISAN

STRAHOD POSLODAVCA

Razlozi zbog kojih mladi od 15-24nisu članovi sindikata

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40%

19%

14%

13%

NISAM ZAPOSLEN

NE POSTOJISINDIKAT UPREDUZEĆU

0% 5% 10% 15% 20% 25%

Razlozi zbog kojih mladi od 25-35nisu članovi sindikata

NE PREPOZNAJEM ULOGUSINDIKATA

Mladi u sindikatu

17

Posmatrano po regionu, ključni razlog, za 28% mladih iz Beograda i po 33% mladih iz Vojvo-dine, Južne i Istočne Srbije je nezaposlenost, dok je za 17% iz Šumadije i Zapadne Srbije to činjenica da ne postoji sindikat u njihovom preduzeću. Drugi najčešći razlog za ispi-tanike iz Beograda (22%) i Vojvodine (24%) je neinformisanost, dok je za ispitanike iz Južne i Istočne Srbije (16%) to nepostojanje sindikata u firmi, a za mlade iz Šumadije i Zapadne Srbije

(13%) to neinformisanost i nezaposlenost. Treći najčešći razlog za mlade iz Beograda (18%) je to što u preduzeću nema sindikata, a za mlade iz Vojvodine (17%) to što ne prepoznaju ulogu sindikata, dok za ispitanike iz Južne i Istočne Srbije (12%) neinformisanost i nedostatak poverenja u sindikat. Za mlade iz Šumadije i Zapadne Srbije treći najčešći razlog je nedosta-tak poverenja u sindikate (11%).

28%

22%

18%

NISAM ZAPOSLEN

NISAM INFORMISAN

Beograd

U PREDUZEĆU NE POSTOJI SINDIKAT

33%

24%

17%

NISAM ZAPOSLEN

NISAM INFORMISAN

Vojvodina

NE PREPOZNAJEM ULOGUSINDIKATA

13%

17%

13%

11%

Šumadija i Zapadna Srbija

NISAM ZAPOSLEN

U PREDUZEĆU NE POSTOJISINDIKAT

NISAM INFORMISAN

NEMAM POVERENJA

16%

33%

12%

12%

Južna i Istočna Srbija

NISAM INFORMISAN

NEMAM POVERENJA

NISAM ZAPOSLEN

U PREDUZEĆU NE POSTOJISINDIKAT

Mla

di u

sin

dika

tu

18

Posmatrano po nivou obrazovanja, ključni ra-zlog za 24% mladih sa niskim, 27% sa srednjim i 28% visokim obrazovanjem je činjenica da nisu zaposleni. Drugi najčešći razlog za 23% ispitanika sa niskim i 21% sa srednjim obra-zovanjem je nedovoljna informisanost, dok je za

mlade sa visokom stručnom spremom drugi po snazi razlog to što nemaju poverenja u sindikat (14%). Treći najčešći razlog na svim obra-zovnim nivoima je činjenica da kod poslodavca ne postoji sindikat (16% mladih sa niskim, 15% sa srednjim i 12% sa visokim obrazovanjem.

24%

23%

16%

NISAM ZAPOSLEN

NISAM INFORMISAN

U PREDUZEĆU NE POSTOJI SINDIKAT

Niska stručna sprema

27%

21%

15%

NISAM INFORMISAN

NISAM ZAPOSLEN

Srednja stručna sprema

U PREDUZEĆU NEPOSTOJI SINDIKAT

28%

14%

12%

NISAM ZAPOSLEN

NISAM INFORMISAN

Visoka stručna sprema

U PREDUZEĆU NE POSTOJI SINDIKAT

Mladi u sindikatu

19

Posmatrano po radnom statusu, više od polo-vine mladih koji rade u neformalnoj ekonomiji (54%) i koji su zaposleni po osnovu ugovora o radu (14%) nisu članovi sindikata jer imaju strah od zameranja poslodavcu, dok oni koji su zaposleni na privremenim i povremenim poslovima (29%) i pripravnici/stažisti (27%) nisu članovi sindikata zato što nisu dovoljno informisani. Drugi najčešći razlog kod mladih zaposlenih u neformalnoj ekonomiji (30%) i zaposlenih po osnovu ugovora o radu (9%) je nedovoljna informisanost, a kod onih koji su

zaposleni na privremenim poslovima (20%) i pripravnika/stažista (23%) je strah od zamer-anja poslodavcu. Treći najčešći razlog za mlade zaposlene po osnovu ugovora o radu (8%), kao i pripravnike i stažiste (12%) je to što nemaju poverenja u sindikat. Za one koji su zaposleni na privremenim poslovima (19%), i u nefor-malnoj ekonomiji (23%) kao i za pripravnike i stažiste (12%) treći najsnažniji razlog zbog kojeg nisu pristupili sindikatu je činjenica da ne prepoznaju ulogu sindikata.

24%

9%

8%Zaposleni po osnovu ugovora o radu

STRAHOD POSLODAVCA

NE PREPOZNAJEMULOGUSINDIKATA

NEMAM POVERENJA U SINDIKAT

54%

30%

23%

STRAHOD POSLODAVCA

Zaposleni u neformalnojekonomiji

NE PREPOZNAJEM ULOGUSINDIKATA

NISAM INFORMISAN

29%

20%

19%

NISAM INFORMISAN

Privremeno i povremenozaposleni

STRAHOD POSLODAVCA

NE PREPOZNAJEM ULOGUSINDIKATA

23%

27%

12%

12%

NISAM INFORMISAN

STRAHOD POSLODAVCA

NE PREPOZNAJEM ULOGUSINDIKATA

NEMAM POVERENJA USINDIKAT

Pripravnici i stažisti

Mla

di u

sin

dika

tu

20

Posmatrano po sektoru rada, čak trećina (35%) mladih u privatnom sektoru nisu članovi sindi-kata jer imaju strah od zameranja poslodavcu, 13% mladih u javnom sektoru (vanprivreda/administracija) zato što su nedovoljno inform-isani, a 10% mladih koji rade u javnom sektoru (privreda i javna preduzeća) ne prepoznaju ulogu sindikata. Drugi najčešći razlog kod mla-dih iz privatnog sektora (20%) i 8% ispitanika iz javnog sektora (privreda i javna preduzeća) je to što nisu dovoljno informisani, dok kod 8%

mladih iz javnog sektora (vanprivreda/admin-istracija) je to što nemaju poverenja u sindikat. Treći najčešći razlog za mlade iz privatnog sektora (15%) je to što ne prepoznaju ulogu sindikata, a kod 6% mladih koji rade u javnom sektoru (privreda i javna preduzeća) je to što sindikat nije uspeo da zaštiti kolegu i zato što nemaju poverenja u sindikat, dok kod 7% mla-dih zaposlenih u javnom sektoru (vanprivreda/administracija) razlog je strah od poslodavca.

35%

20%

15%

STRAHOD POSLODAVCA

NE PREPOZNAJEMULOGUSINDIKATA

NISAM INFORMISAN

Privatni sektor

13%

8%

7%

NISAM INFORMISAN

STRAHOD POSLODAVCA

Javni sektor (vanprivreda i administracija)

NEMAM POVERENJA

10%

6%

6%

NE PREPOZNAJEM ULOGUSINDIKATA

NEMAM POVERENJA USINDIKAT

Javni sektor (privreda i javna preduzeća)

SINDIKATNIJE ZAŠTITIOKOLEGU

8% NISAM INFORMISAN

Mladi u sindikatu

21

Posmatrano po grupama delatnosti, ključni razlog za 28% mladih zaposlenih u uslužnim delatnostima, 14% u proizvodnim, 32% u trgo-vinskim i 11% u administraciji i neprofitnim delatnostima je strah od zameranja poslodavcu. Drugi najčešći razlog za 20% onih koji rade u uslužnim delatnostima, 18% u trgovinskim i 9% u administraciji i neprofitnim delatnostima je nedovoljna informisanost o sindikatu, a za 12%

mladih koji rade u trgovinskim delatnostima je neprepoznavanje uloge sindikata. Treći najčešći razlog za 16% onih koji rade u uslužnim delatnostima, 11% u trgovinskim i 7% u admin-istraciji i neprofitnim delatnostima je to što ne prepoznaju ulogu sindikata, a za 8% onih koji rade u trgovinskim delatnostima je to što ne veruju sindikatu.

Jedna trećina zaposlenih mladih jeste u članstvu nekog od sindikata koji funkcionišu u preduzeću. Većina mladih koji nisu u članstvu sindikata ni ne planira da se učlani u sindikat. Pristupanje sindikatu najčešće planiraju mladi u Vojvodini i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji kao i mladi sa srednjim i višim nivoom obrazovanja a najmanje mladi u Beogradu i mladi sa niskim obrazovan-jem. Većina mladih nije u sindikatu jer nisu

zaposleni, zatim zbog nedovoljne informisa-nosti o sindikatu i zbog toga što ne prepoznaju dovoljno ulogu sindikata i nemaju poverenja u snagu sindikata.U relevantne razloge spadaju i činjenica da kod dela poslodavaca sindikat uopšte ne postoji odnosno da mladi ne žele da se pristupanjem sindikatu zamere poslodavcu. Poverenje mladih u sindikat i njegovu snagu?

14%

12%

8%

STRAHOD POSLODAVCA

NEMAM POVERENJA

Proizvodne delanosti

NE PREPOZNAJEMULOGUSINDIKATA

32%

18%

11%

STRAHOD POSLODAVCA

NE PREPOZNAJEMULOGUSINDIKATA

NISAM INFORMISAN

Trgovinske delatnosti

28%

20%

16%

STRAHOD POSLODAVCA

NE PREPOZNAJEMULOGUSINDIKATA

NISAM INFORMISAN

Uslužne delatnosti

9%

11%

7%

7%

NISAM INFORMISAN

NE PREPOZNAJEM ULOGUSINDIKATA

SINDIKATNIJE ZAŠTITIOKOLEGU

Administracija i neprofitnedelatnosti

STRAHOD POSLODAVCA

Mla

di u

sin

dika

tu

22

Poverenje mladih u sindikat i njegovu snagu?

Gotovo polovina mladih percepira sindikat kao zaštitnika radnika kada su im ugrožena prava iz radnog odnosa. Većina mladih ima poverenja u sindikat i spremna je da im se obrati za pomoć i zaštitu. Međutim, većina mladih je nepover-

ljiva prema snazi sindikata. Drugim rečima, kod mladih ne postoji sumnja u iskrene namere sindikata da zaštite radnike ali postoji ozbiljna sumnja u snagu sindikata.

Da mladi doživljavaju sindikat kao zaštitnika prava radnika govori podatak da 51% mladih smatra da sindikati predstavljaju pravi mehani-zam za zaštitu njihovih radnih prava, dok 22% smatra suprotno.

Da li su sindikati pravi mehanizam zaštite prava iz radnog odnosta

51%

27%

22%

DA

NE

NIJE SIGURNO

REGION ČLAN SINDIKATA

DA LI SUSINDIKATI PRAVIMEHANIZMIZAŠTITE PRAVA IZRADNOG ODNOSA?

BEOGRAD

VOJVODINA

JUŽNAI ISTOČNA SRBIJA

ŠUMADIJA IZAPADNASRBIJA

N

DA

DA

NE

TOTAL

NE

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG. 0.000

286

100% 100% 100% 100% 100% 100%

44% 42% 49% 70% 64% 44%

25% 25% 15% 22% 14% 26%

31% 33% 36% 8% 22% 30%

297 267 272 368 753

0.000

Mladi u sindikatu

23

Da većina mladih ima poverenja u sindikat i iskrene namere sindikata da štite prava radnika govori i podatak da 52% mladih smatra da je sindikatima važniji interes radnika od interesa vlasti, dok je 25% mladih suprotnog mišljenja a 23% nije sigurno.

Da većina mladih ima poverenja u sindikat i iskrene namere sindikata da štite prava radnika govori i podatak da 52% mladih smatra da je sindikatima važniji interes radnika od interesa vlasti, dok je 25% mladih suprotnog mišljenja a 23% nije sigurno.

Da li je sindikatu važniji interesradnika od interesa vlasti?

51%

23%

25%

DA

NE

NIJE SIGURNO

UZRAST REGION OBRAZOVANJE ČLAN SINDIKATA

DA LI JESINDIKATIMA VAŽNIJIINTERES RADNIKA ODINTERESA VLASTI?

BEOGRAD

NISKO SREDNJE

VISOKO

VOJVODINA

JUŽNAI ISTOČNA SRBIJA

ŠUMADIJA IZAPADNASRBIJA

N

DA

DA

NE

TOTAL

NE

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG. 0.000

511 611 286 297 267 272 270 445 407 368 753

15-24 15-35

100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%100% 100% 100%

58% 48% 59% 35% 51% 64% 61% 52% 47% 63% 46%

19% 29% 23% 28% 24% 23% 20% 25% 28% 18% 28%

24% 23% 18% 37% 25% 13% 19% 23% 25% 19% 26%

0.000 0.01 0.00

Mla

di u

sin

dika

tu

24

U prilog tvrdnji o poverenju mladih u iskrene namere sindikata da štite radnike, govori i podatak da 70% mladih doživljava sindikat kao instituciju koja je tu da pomogne svojim članovima, dok svega 12% misli suprotno.

Mladi članovi sindikata (79%) su češće ovakvog mišljenja od mladih koji nisu u članstvu sindi-kata.

S tim u vezi, 59% mladih radnika bi se obratilo sindikatu kada bi im bila ugrožena prava iz radnog odnosa, dok se 23% mladih ne bi obratilo sindikatu.

Da li su sindikati tu da pomognu svojim članovima?

70%

18%

12%

DA

NE

NIJE SIGURNO Mladi članovi sindikata bi se češće (73%) obra-

tili sindikatu kada bi im prava iz radnog odnosa bila ugožena naspram 52% mladih koji nisu u članstvu sindikata ali bi se ipak obratili sindi-katu u pomenutom slučaju. Ovde je neophodno pomenuti da je ovo pitanje osmišljeno tako da nam pruži informaciju na koji način bi mladi radnici reagovali u kriznim situacijama, bez obzira što je pravna zaštita sindikata besplatno dostupna članovima sindikata. Bez obzira na meru u kojoj su radnici upoznati sa ovom činjenicom, dobijeni podatak nam svakako govori da bi se natpolovična većina ugroženih radnika koji nisu članovi sindikata obratila sindikatu kao prvoj instanci u zaštiti njihovih prava iz radnog odnosa. Ovaj podatak dodatno oslikava stepen poverenja i potencijal da se poverenje u sindikat poveća i osnaži.

Da li bi se obratili sindikatu ako bi Vam bila ugrožena prava iz radnog odnosa?

59%

18%

23%

DA

NE

NIJE SIGURNO

DA LI SUSINDIKATI TU DA POMOGNUSVOJIMČLANOVIMA?

N

DANE

TOTAL

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG.

ČLAN SINDIKATA

0.000511 611

79% 65%

9% 13%

9% 13%

100% 100%

DA NE

DA LI SUSINDIKATI TU DA POMOGNUSVOJIMČLANOVIMA?

N

DANE

TOTAL

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG.

ČLAN SINDIKATA

0.000368 753

73% 52%

12% 28%

16% 20%

100% 100%

DA NE

Mladi u sindikatu

25

59% mladih smatra da se status radnika može poboljšati članstvom u sindikatu, a svega 23% suprotno

54% mladih bi se pre obratilo sindikatu nego advokatu kada bi im prava iz radnog odnosa bila ugrožena, naspram 33% mladih koji bi učinili suprotno.

Mladi članovi sindikata bi se češće (65%) obra-tili sindikatu nego advokatu za pomoć naspram 48% mladih koji nisu članovi sindikata a koji bi se opredelili na isti korak u navedenom slučaju.

Da mladi nemaju dovoljno poverenja u snagu delovanja sindikata govori podatak da po mišljenju većine mladih (46%), sindikat ne-dovoljno uspešno štiti prava radnika, dok 43% mladih smatra suprotno.

Da li se članstvom u sindikatu može poboljšati status radnika?

59%

20%

21%

DA

NE

NIJE SIGURNO

Pre bih se obratio sindikatu nego advokatu kada bi mi bila ugrožena prava iz radnog odnosa

54%

14%

33%

DA

NE

NIJE SIGURNO

Da li sindikat uspešno štitiprava radnika?

43%

11%

46%

DA

NE

NIJE SIGURNO

PRE BIHSE OBRATIO SINDIKATUNEGOADVOKATU?

N

DANE

TOTAL

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG.

ČLAN SINDIKATA

0.000368 753

65% 48%

24% 37%

11% 15%

100% 100%

DA NE

Mla

di u

sin

dika

tu

26

64% mladih smatra da sindikati nisu dovoljno snažni da štite prava radnika, a svega 20% smatra suprotno.

Više od polovine (64%) mladih smatra da rascepkanost i podeljenost sindikata smanjuje njihovu snagu delovanja, dok je suprotnog mišljenja svega 11% mladih.

Podatak koji sledi ilustruje potrebu da se dodatni napor uloži u unapređenje imidža sindikata kod mladih ljudi. Naime, samo 44% mladih smatra da sindikat oko sebe okuplja ljude od ugleda dok 41% smatra suprotno.

Posmatrano po radnom statusu, zaposleni mladi su češće (70%) ovakvog mišljenja od nezaposlenih.

Sindikati okupljaju ljude odugleda

44%

15%

41%

DA

NE

NIJE SIGURNO

Da li su sindikati dovoljno snažni da bi efektivno štitiliprava radnika?

20%

16%

64%

DA

NE

NIJE SIGURNO

Da li rascepkanost i podeljenost sindikata umanjuju njihovu snagu delovanja?

64%

25%

11%

DA

NE

NIJE SIGURNO

DA LI SINDIKATUSPOŠNOŠTITI PRAVA RADNIKA?

N

DANE

TOTAL

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG.

ČLAN SINDIKATAPOL

0.01 0.000

DA NE

572 550 368 753

38% 49% 53% 39%

51% 42% 39% 50%

11% 10% 8% 12%

100% 100% 100% 100%

MUŠKI

ŽENSKI

DA LI RASCEPKANOST I PODELJENOST SINDIKATAUMANJUJE NJIHOVU SNAGU DELOVANJA?

N

DANE

TOTAL

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG.RADNI STATUS

0.000 738 384

70% 53%

8% 16%

22% 31%

100% 100%

ZAPOSLEN

NEZAPOSLEN

Mladi u sindikatu

27

Većina mladih ne dovodi u vezu rad sindikata sa uticajem političkih stranaka. Više mladih (44%) smatra da sindikati nisu pod uticajem stranaka, skoro trećina (32%) smatra da jesu, dok veliki broj mladih nije siguran u kojoj meri političke stranke utiču na rad sindikata.Posmatrano po polu, češće muškarci (51%) od žena (37%) smatraju da sindikati nisu pod uticajem stranaka.

Sindikati su van uticaja stranaka

32%

24%

44%

DA

NE

NIJE SIGURNO

Da li bi sindikat trebalo dapreraste u političku stranku?

13%

18%

69%

DA

NE

NIJE SIGURNO

Svega 13% mladih smatra da bi sindikat trebalo da preraste u političku stranku, dok 69% mladih smatra da ne bi trebalo.

Imidž sindikata ilustruje i podatak da više od polovine mladih (56%) sindikat asocira na prošla vremena, naspram 27% mladih koje ne asocira.

Posmatrano po regionu, mlade iz Šumadije i Zapadne Srbije sindikat češće (61%) asocira na prošla vremena, a najmanje mlade iz Južne i Istočne Srbije (48%).

Sindikat me asocira na prošlavremena

56%

27%

17%

DA

NE

NIJE SIGURNO

DA LI SINDIKATI MLADE ASOCIRAJU NA PROŠLAVREMENA?

N

DANE

TOTAL

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG.REGION

0.001 286 267 272 753

58% 56% 48% 61%

26% 23% 35% 27%

16% 21% 17% 12%

100% 100% 100% 100%

BEOGRAD

VOJVODINA

ŠUMADIJA I ZAPADNA SRBIJA

JUŽNAI ISTOČNASRBIJA

Mla

di u

sin

dika

tu

28

Većina mladih (67%) članstvo u sindikatu doživljava kao poželjno, a 20% smatra da je to nepoželjno. Mladi članovi sindikata češće (77%) smatraju da je poželjno biti član sindikata. Posmatrano po regionu, češće su ovakvog mišljenja mladi iz Šumadije i Zapadne Srbije (75%).

Poželjno je biti član sindikata

67%

13%

20%

DA

NE

NIJE SIGURNO

68% mladih smatra da je članstvo u sindikatu svima dostupno, a 21% smatra da to nije slučaj.

Ovakvog mišljenja su češće članovi sindikata (77%) od onih koji to nisu.

69% mladih smatra da sindikat ne komunicira na njima razumljiv način, a svega 20% mladih smatra da sindikat komunicira na razumljiv način

Više od polovine (67%) mladih smatra da sindikat nema sluha za potrebe mladih, dok svega 15% da ima. Ovo je još jedan podatak koji nam pokazuje da mladi smatraju da ih sindikat nedovoljno razume.

Posmatrano po regionu, češće mladi iz Šumadije i Zapadne Srbije (77%) smatraju da sindikat ne komunicira na njima razumljiv način u odnosu na mlade iz ostalih regiona.

Da li je sindikatima dovoljnosluha za potrebe mladih?

15%

18%

67%

DA

NE

NIJE SIGURNO

Da li sindikat komunicira na način koji je razumljiv mladima?

20%

12%

69%

DA

NE

NIJE SIGURNO

Da li je članstvo u sindikatimasvima dostpno?

68%

11%

21%

DA

NE

NIJE SIGURNO

DA LI SINDIKATKOMUNICIRA NANAČIN RAZUMLJIVMLADIMA?

N

DANE

TOTAL

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG.REGION

0.01 286 297 267 272

26% 17% 18% 17%

62% 67% 70% 77%

12% 16% 12% 6%

100% 100% 100% 100%

BEOGRAD

VOJVODINA

ŠUMADIJA I ZAPADNA SRBIJA

JUŽNAI ISTOČNASRBIJA

Mladi u sindikatu

29

Posmatrano po regionu, najčešće mladi iz Južne i Istočne Srbije (74%) smatraju da sindikati imaju nedovoljno sluha za mlade.

Percepciju mladih o ulozi sindikata ilustruje i podatak da skoro 2/3 mladih (68%) smatra da sindikati služe da bi se preko njih nabavljale jeftinije namirnice i popusti, dok svega 13% su suprotnog mišljenja.

Sindikati služe da bi se preko njiih nabavljale jeftine namirnice i popusti

68%

19%

13%

DA

NE

NIJE SIGURNO

Posmatrano po regionu, mladi iz Južne i Istočne Srbije (75%) su češće ovakvog mišljenja kao imladi članovi sindikata (77%).

Značajan deo mladih ne planira da pristupi sindikatu, smatra da sindikat nema dovoljno sluha za potrebe mladih i da ne komunicira sa mladima na njima razumljiv način. Imidž sindi-kata takođe ne doprinosi boljoj komunikaciji sa mladima. Ipak, mladi većinski prepoznaju ulogu sindikata u zaštiti prava radnika. Većina smatra da sindikat jeste adekvatan mehanizam zaštite radnika ili trenutno ne prepoznaju bolji mehanizam. Većina bi se obratila sindikatu kada bi im prava iz radnog odnosa bila ugrožena pre nego advokatu.Iako deo mladih sebe još uvek ne vidi u sindikatu i ne planira da mu pristupi, mladi generalno smatraju da se članstvom u sindikatu može unaprediti položaj radnika i da je poželjno biti član sindikata. Sa druge strane mladi smatraju da sindikat nije dovoljno snažan da bi uspešno štitio prava radnika i razlog tome između ostalog, vide i u dezintegrisanosti i kom-peticiji među sindikatima za članstvo i poverenje radnika. Mladi ne prepoznaju uticaj stranaka na sindikate niti smatraju da sindikat treba da preraste u političku partiju.

DA LI SINDIKATIMA DOVOLJNO SLUHA ZA POTREBE MLADIH?

N

DANE

TOTAL

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG.REGION

0.01 286 297 267 272

21% 15% 8% 15%

60% 68% 74% 66%

19% 17% 18% 18%

100% 100% 100% 100%

BEOGRAD

VOJVODINA

ŠUMADIJA I ZAPADNA SRBIJA

JUŽNAI ISTOČNASRBIJA

DA LI SINDIKATI SLUŽE DA BI SE PREKO NJIH NABAVLJALE ŽIVOTNE NAMIRNICE, POPUSTI I SMEŠTAJI U ODMARALIŠTIMA

N

DA

DA NE

NE

TOTAL

NE ZNAM/NEMAMSTAV

SIG.REGION

ČLAN SINDIKATA0.000 0.000

368 753 286 267 272 753

77% 64% 61% 67% 75% 71%

16% 13% 19% 18% 6% 10%

8% 13% 20% 16% 19% 19%

100% 100% 100% 100% 100% 100%

BEOGRAD

VOJVODINA

ŠUMADIJA I ZAPADNA SRBIJA

JUŽNA I ISTOČNASRBIJA

II DEO: POTEN CIJAL ZA AKTIVIZAM

Mladi u sindikatu

31

Najčešći razlozi zbog kojih mladi pristupaju sindikatu?Istražujući motive zbog kojih se mladi učlanjuju u sindikate, ponudili smo ispitan-icima više mogućih odgovora, od kojih su oni mogli da izaberu najviše tri. Najdominantniji motiv je verovanje da samo udruženi radnici mogu nešto da učine za sebe. Čak 68% mladih članova sindikata pristupilo je sindikatu iz

ovog razloga. Slaganje sa politikom sindikata je motiv učlanjenja 16% mladih sindikalaca, 15% se u sindikat učlanilo jer veruje da će preko sindikata jeftinije nabavljati namirnice i druga sredstva i jeftinije ići na odmor odnosno izlete. 10% mladih se u sindikat učlanilo jer je sindikat prethodno pomogao kolegi čija su prava iz radnog odnosa bila ugrožena. Po 8% mladih članova sindikata se učlanilo zato što su im bila ugrožena prava iz radnog odnosa, odnosno da se ne bi razlikovali od drugih koleginica/ga. Svega 2 ispitanika su odgovorila da su učlanjeni bez pitanja i po automatizmu.

Zašto sam se učlanio/la u sindikat?

68%

15% 10%

8% 8%

UDRUŽENI RADNICI MOGU NEŠTO DA UČINE

JEFTINIJENAMIRNICESINDIKAT

POMOGAOKOLEGIJER I

DRUGEKOLEGE...

UGROŽENAPRAVA IZRADNOGODNOSA

SLAŽEM SE SA RADOM SINDIKATA

16%

Mla

di u

sin

dika

tu

32

Posmatrajući po polu, mladi muškarci i žene sa sličnim motivima pristupaju sindikatu. Tri najsnažnija motiva kod mladih muškaraca su:

1. Samo udruženi radnici mogu da učine nešto za sebe-74%2. Mogućnost da jeftinije nabave životne namir-nice i popusti – 16%3. Sindikat je pomogao kolegi/nici kad joj je bilo najpotrebnije -15%

Tri najsnažnija motiva kod mladih žena su:

1. Samo udruženi radnici mogu da učine nešto za sebe-63%2. Slažu se sa politikom sindikata-17%3. Mogućnost da jeftinije nabave životne namir-nice i popusti – 16%

Posmatrajući po uzrastu, motivi su sledeći među mladima uzrasta od 20-24:

1. Samo udruženi radnici mogu da učine nešto za sebe-64%2. Slažu se sa politikom sindikata-22%3. Mogućnost da jeftinije nabave životne namir-nice i popusti – 16%

Mladi uzrasta od 25-30 najčešće imaju sledeće motive:1. Samo udruženi radnici mogu da učine nešto za sebe-76%3. Sindikat je pomogao kolegi/nici kad joj je bilo najpotrebnije -14%2. Mogućnost da jeftinije nabave životne namir-nice i popusti – 15%

Mladima uzrasta od 31-35 su najčešći sledeći motivi:

1. Samo udruženi radnici mogu da učine nešto za sebe-64%2. Mogućnost da jeftinije nabave životne namir-nice i popusti -16%

3. Slažu se sa politikom sindikata- 14%

Posmatrajući po nivou obrazovanja, mladi sa nižim obrazovanjem6 kao najčešće motive navode:

1. Samo udruženi radnici mogu da učine nešto za sebe-68%2. Slažu se sa programom sindikata- 15%3. Kako se ne bi razlikovali od drugih kolega/inica-10%

Osobe višeg obrazovanja7 kao najčešće motive navode:

1. Samo udruženi radnici mogu da učine nešto za sebe-68%2. Slažu se sa politikom sindikata- 18%3. Mogućnost da jeftinije nabave životne namir-nice i popusti -18%

Kakvu dobrobit mladi imaju od članstva u sindikatu?Istražujući kakvu dobrobit mladi imaju od članstva u sindikatu, ponudili smo ispitanicima više mogućih odgovora, od kojih su oni mogli da izaberu najviše tri. U najvećem procentu (41%) mladi navode da im je sindikat organizovao radničko-sportske igre, 35% da je nabavio namirnice po povoljnim uslovima, 25% navodi da su zaključili povoljan kolektivni ugovor sa poslodavcem, 23% navodi da je sindikat dos-ledno zastupao njihove interese kod poslodavca, 21% navodi da je sindikat uspešno zaštitio rad-na i socijalna prava radnika, a za 14% je najveća dobit to što je sindikat omogućio rekreativne odmore za članove (14%). Za 9% članova važne su edukacije koje je obezbedio sindikat a za 6% to što se sindikat izborio za povećanje cene rada. 12% mladih članova sindikata smatra da nije ništa dobilo od sindikata odnosno da sindi-kat za njih nije učinio ništa.

6Osobe bez obrazovanja, nedovršenom ili dovršenom osnovnom školom i srednjom školom.. 7Osobe sa višim, visokim, specijalističkim, master, magistarskim i doktorskim zvanjem.

Mladi u sindikatu

33

Posmatrano po polu, mladi muškarci najčešće odgovaraju da je sindikat:1. Organizovao radničko-sportske igre-47%2. Nabavio namirnice po povoljnim uslovi-ma-30%3. Zaključio povoljan kolektivni ugovor sa poslo-davcem -27%

Žene najčešće odgovaraju da je sindikat:1. Nabavio namirnice po povoljnim uslovi-ma-40%2. Organizovao radničko-sportske igre-36%3. Dosledno zastupao interese radnika -24%

Posmatrano po uzrastu, mladi od 20-24 odgo-varaju da je sindikat:1. Nabavio namirnice po povoljnim uslovi-ma-46%2. Uspešno zaštitio radna i socijalna prava radnika -29%3. Organizovao radničko-sportske igre i zaključio povoljan kolektivni ugovor-28%

Mladi uzrasta od 25-30 odgovaraju da je sindikat:1. Organizovao radničko-sportske igre-46%

2. Nabavio namirnice po povoljnim uslovi-ma-27%3. Uspešno zaštitio radna i socijalna prava radnika-25%

Mladi uzrasta od 31-35 odgovaraju da je sindikat:

1. Organizovao radničko-sportske igre-46%2. Nabavio namirnice po povoljnim uslovi-ma-35%3. Dosledno zastupao interese radnika -29%

Posmatrano po nivou obrazovanja, mladi nižeg obrazovanja navode da je sindikat:1. Nabavio namirnice po povoljnim uslovi-ma-35%2. Organizovao radničko-sportske igre-33%3. Zaključio povoljan kolektivni ugovor sa poslo-davcem -29%

Mladi višeg obrazovanja navode da je sindikat:1. Organizovao radničko-sportske igre - 53%8 2. Nabavio namirnice po povoljnim uslovima -36%3. Dosledno zastupao interese radnika-31%

Percepcija dobrobiti sindikata

41%

35% 25%

23% 21%

14% 12% 9%

6%

ORGANIZUJE RADNIČKOSPORTSKE IGREJEFTI

NE NAMIRNICEZAKLJU

ČIO POVOLJANUGOVOR

ZASTUPAO INTERESE RADNIKA

ZAŠTITIO RADNA I SOCIJALNAPRAVA

REKREATIVNIODMORI

NIKAKVA DOBROBIT

EDUKACIJE

IZBORIO SE ZA POVEĆANJECENE

Mla

di u

sin

dika

tu

34

Iz svega gore navedenog vidimo da se zaposleni u sindikate učlanjuju iz pretežno sindikalnih razloga, a smatraju da najveću dobrobit od sindikata ostvaruju u vidu radničko-sportskih igara, jeftinijih namirnica i drugih sredstava, ostvarenih popusta na odmor i sl. Ovakav poda-tak oslikava zaključak da sindikat ne ispunjava u punoj meri i na adekvatan način očekivanja članova. Naime, radnici u udruživanju vide sna-gu za kolektivnu zaštitu i unapređenje položaja radnika i zbog toga i pristupaju sindikatu a dobrobit koju ostvaruju članstvom uglavnom jeste kolektivna rekreacija i zabava, pre nego unapređenje kolektivnih prava i položaja kroz kolektivni ugovor.

’’Da li aktivno učestvujete u radu sindikata?’’Za mlade članove sindikata se ne može reći da su naročito aktivni, jer manje od 1/2 smatra da aktivno učestvuje u radu sindikata. 73% mladih ne učestvuje aktivno u radu sindikata dok svega 23% članova aktivno učestvuje. Mladi članovi sa nižim obrazovanjem su aktivniji (62%) od članova sa višim obrazovanjem (38%).

‘’Da li ste član nekog organa sindikata?’’Svega 17% mladih članova sindikata navodi da jeste član nekog organa sindikata naspram 83% članova koji nisu u organima svojih sindikalnih organizacija.

27%

73%

DA

NE

Da li aktivno učestvujete u radusindikata?

17%

83%

DA

NE

Da li ste član/ica nekog organasindikata?

Mladi u sindikatu

35

Koliko vremena mladi izdvajaju na sindikalne aktivnosti?Najčešće mladi izdvajaju do 4 časa mesečno na sindikalne aktivnosti (81%), 11% izdvaja 4-8 sati mesečno, više od 8 h njih 4% a više od 32 h – 5%.

Kada govorimo koliko su mladi spremni vreme-na u buduće da izdvoje na angažovanje u sindi-katu, većina (53%) je spremna da se angažuje do 4 sata mesečno, 29% bi se angažovalo 4-8 sati mesečno, 16% mladih bi se angažovalo više od 8 sati mesečno a samo 2 posto je spremno da se angažuje više od 32 sata mesečno.

Iz gore navedenog vidimo da je 18% više mladih članova spremno da izdvoji 4-8 sati na aktivizam u sindikatu u odnosu na trenutnu angažovanost, a 11% više mladih je spremno da se angažuje i više od 8 sati mesečno. Istovreme-

no skoro za trećinu manje mladih je spremno da se angažuje do 4 sata mesečno a 3% manje mladih je spremno da izdvoji više od 32 sata mesečno na sindikalne aktivnosti.

Koliko sati mesečno mladi izdvajaju na sindikalne aktivnosti/koliko sati su spremni da izdvoje?

Trenutna angažovanost Spremnost na angažovanje

16% 29%

53%

11% 4% 2% 5%

81%

DO 4H

DO 4H

4-8H

4-8H

VIŠE OD 8H

VIŠE OD 8H

VIŠE OD 32H VIŠE

OD 32H

Mla

di u

sin

dika

tu

36

Zašto mladi ne učestvuju u sindikalnim aktivnostima?Ispitujući uzroke nedovoljne angažovanosti mladih u sindikatu, ponudili smo ispitanicima više odgovora od kojih su mogli da zaokruže

najviše tri. Najveći procenat (39%) ne učestvuje u sindikalnim aktivnostima zbog nedostatka slobodnog vremena, dok 34% ispitanika ne učestvuje jer nisu dovoljno informisani (o radu sindikata), 28% smatra da ne može ništa da promeni, dok 18% ispitanika smatra da im nije pružena prilika, a 4% mladih ne želi da se angažuje zbog straha da se ne zameri poslo-davcu.

Muškarci najčešće kao razlog navode to što nisu dovoljno upućeni u rad sindikata (42%) i što nemaju dovoljno vremena (41%). Žene najčešće navode to što nemaju vremena (41%) i što smatraju da ne mogu ništa da promene (28%). Mladi članovi uzrasta od 20-24 godine najčešće navode da ne mogu ništa da promene (38%) i da nemaju dovoljno vremena (33%). Mladi uzrasta od 25-30 godina najčešće navode da nemaju dovoljno vremena (50%)i da nisu dovoljno

upućeni u rad sindikata (31%). Mladi uzrasta od 31-35 godina starosti najčešće navode da nisu dovoljno upućeni u rad sindikata (44%) i da nemaju vremena (33%). Mladi sa nižim obrazovanjem kao razloge najčešće navode to što nemaju dovoljno vremena (35%) i nisu do-voljno upućeni u rad sindikata (32%) dok mladi sa višim obrazovanjem kao razloge najčešće navode to što nemaju dovoljno vremena (54%) i nisu dovoljno upućeni u rad sindikata (45%).

Zašto mladi ne učestvuju u sindikalnim aktivnostima?

4%

18%

28%

34% 39%

NE ŽELIMDA SE ZAMERIMPOSLODAVCU

NIJE MIPRUŽENAPRILIKA

NE MOGUNIŠTA DAPROMENIM

NISAMDOVOLJNOUPUĆEN

NEMAMVREMENA

Mladi u sindikatu

37

Pod kakvim okolnostima bi se mladi više angažovali u sindikatu?Većina mladih bi se pod dejstvom specifičnih okolnosti više angažovala u radu sindikata dok se samo 7% mladih ni pod kojim okol-nostima ne bi angažovalo u sindikalnim aktivnostima. Skoro polovina mladih (45%) bi se više angažovala kada bi imala više slobodnog vremena. 27% mladih bi se više angažovalo

kada bi imali više informacija o radu sindi-kata i mogućnostima za aktivno uključivanje. 26% mladih bi se više angažovalo kada bi u rukovodećim strukturama u sindikatu bilo više mladih članova. Za 18% mladih, promena politike sindikata bi doprinela njihovoj većoj participaciji u aktivnostima sindikata dok bi adekvatna edukacija i obuka doprinela većem angažovanju kod 17% mladih. 11% mladih bi se više uključilo u rad sindikata kada bi videli mogućnost za sopstveni napredak u sindikatu. 10% mladih bi se više angažovalo ako bi im bila ugrožena prava iz radnog odnosa.

Više bih se angažovao/la kada...

17%

11% 10% 7%

...BI MIBILA UGROŽENAPRAVA

...BIH MOGAO DA OSTVARIMNAPREDAKU SINDIKATU

...BIHIMAO EDUKACIJU I OBUKU

...BI SINDIKAT PROMENIO POLITIKU

...BIH BIO/LA VIŠE INFORMISAN/A

...BIH IMAO/LA VIŠESLOBODNOG VREMENA

...BI BILOVIŠE MLADIH U RUKOVODSTVU

NE BIH SEAKTIVNOANGAZOVAO/LA

18%

26% 27%

45%

Mla

di u

sin

dika

tu

38

U kom tipu sindikalnih aktivnosti bi se mladi najčešće angažovali?Kada je reč o oblastima odnosno tipu sindi-kalnih aktivnosti u kojima bi se mladi članovi najradije angažovali, to su pre svega promotivne aktivnosti i radno-pravna zaštita radnika (po 37%), zatim u društvenim i humanitarnim ak-

tivnostima (35%), u kolektivnom pregovaranju i socijalnom dijalogu (21%), kreiranju politika, zakona i drugih akata (16%), dok bi se najmanje mladih angažovalo u protestima i štrajkovima (7%).

Muškarci bi se najčešće angažovali u radno-pravnoj zaštiti (38%), promotivnim (35%) i društvenim i humanitarnim aktivnostima (30%). Mlade žene bi se angažovale u istim oblastima kao i muškarci: u društvenim i hu-manitarnim (40%), i promotivnim aktivnosti-ma (38%) i u radno-pravnoj zaštiti (36%).

Mladi od 20-24 godina najčešće bi se angažovali u promotivnim (38%), društvenim i humani-tarnim aktivnostima (35%) i u radno-pravnoj zaštiti (26%). Mladi uzrasta od 25-30 godina najčešće navode: promotivne (42%), društvene i humanitarne aktivnosti (40%) i radno-pravnu zaštitu (37%). Mladi uzrasta od 31-35 najčešće navode da bi se angažovali u radno-pravnoj

zaštiti (44%), društvenim i humanitarnim (31%) i promotivnim aktivnostima (30%).Mladi sa nižim obrazovanjem najčešće navode: radno-pravnu zaštitu (41%), društvene i humanitarne (34%) i promotivne aktivnosti (28%). Osobe sa višim obrazovanjem najčešće navode promotivne (48%), društvene i humani-tarne aktivnosti (37%) i radno-pravnu zaštitu (32%).

U kakvim sindikalnim aktivnostima bi se mladi angažovali?

21% 16%

14% 7%

NISUZAINTERESOVANI

KREIRANJU POLITIKA, ZAKONA IDRUGIHAKATA

KOLEKTIVNOMPREGOVARANJUI SOC. DIJALOGU

DR. IHUM.AKTIVNOSTI

PROMOTIVNEAKTIVNOSTI

RADNO-PRAVNOJZAŠTITI RADNIKA

PROTESTII ŠTRAJKOVI

37% 37% 35%

Mladi u sindikatu

39

Da li bi edukacije i dodatne obuke povećale aktivizam mladih članova sindikata? Većina mladih članova sindikata (85%) smatra da dodatna edukacija i obuke ne bi doprineli povećanju angažovanja mladih u sindikatima. Svega 15% mladih smatra da bi edukacije imale efekta na povećanje aktivizma mladih članova.

15%

85%

DA

NE

Da li bi obuke i edukacije povećaleaktivizam mladih u sindikatu?

‘’Da li ste do sada učestvovali u nekim sindikalnim edukacijama?’’Jedna četvrtina (24%) mladih članova sindi-kata do sada je učestvovala u nekim vrstama obuka i edukacija koje je organizovao sindikat. Ipak, većina (76%) nije učestvovala u edukaci-jama sindikata do sada.

24%

76%

DA

NE

Da li ste ikada učestvovali usindikalnim edukacijama?

Koja bi promena po mišljenju mladih najviše doprinela povećanju učešća mladih u sindikatu?Ispitujući koje su promene najvažnije za mlade ponudili smo im više odgovora, od kojih su oni mogli da zaokruže najviše tri. Najveći broj mladih (53%) smatra da bi povećanje aktivnosti i sadržaja prilagođenih mladima doprinelo većem uključivanju mladih u sindikate. 39% mladih smatra da bi ključna promena koja bi doprinela većem broju mladih u sindikatima bila podmlađivanje rukovodstva sindikata. 30% mladih smatra da bavljenje temama koje posebno zanimaju mlade najviše doprinelo povećanju broja mladih u sindikatima. Promena imidža sindikata (20%), promocija sindikata u obrazovnim ustanovama (15%) i komunikacija sa mladima preko novih medija (11%) bi prema mišljenju mladih takođe doprinela povećanju učešća mladih u sindikatima.

Muškarci najčešće navode: podmlađivanje ru-kovodstva (51%) i više aktivnosti prilagođenih mladima (46%). Žene najčešće navode: više ak-tivnosti prilagođenih mladima (59%) i bavljenje temama koje posebno zanimaju mlade (31%). Ovde se javila statistički značajna razlika kada je uzorak upoređen po polu. Naime muškarci (51%) češće nego žene (28%) smatraju da bi se mladi više angažovali u radu sindikata kada bi se podmladilo rukovodstvo.

Mla

di u

sin

dika

tu

40

U kojoj meri mladi imaju iskustva u odlučivanju u sindikatu?Čak 76% ispitanika nije učestvovalo u radu i odlučivanju sindikata, dok svega 24% jeste.

24%

76%

JESTEUČESTVOVALO

NIJE UČESTVOVALO

Da li ste ikada učestvovali usindikatu?

Zbog čega mladi ne učestvuju u odlučivanju?Čak 80% mladih smatra da nije učestvovalo u odlučivanju jer nisu bili pitani za mišljenje, dok 20% nije bilo zainteresovano da učestvuje u odlučivanju.

20%

80%

NISAMZAINTERESOVAN

NISAM PITANZA MIŠLJENJE

Zašto niste učestvovali uodlučivanju u sindikatu?

Koja bi promena doprinela povećanju učešća mladih u sindikatu?

53%

30%

20% 15%

11%

VIŠE AKT.PRILAGOĐENIH MLADIMA

UDRUŽENI RADNICI MOGU NEŠTO DA UČINE

PROMOCIJA SINDIKATA UOBRAZOVNIM USTANOVAMA

PROMENA IMIDŽASINDIKATA

BAVLJENJE TEMAMA KOJE POSEBNOZANIMAJU MLADE

PODMLAĐIVANJERUKOVODSTVA

39%

Mladi u sindikatu

41

Tek jedna četvrtina mladih aktivno i redovno učestvuje u radu sindikata dok većina učestvuje pasivno izdvajajući do 4 sata mesečno na sindi-kalne aktivnosti. Za većinu mladih problem je nedostatak slobodnog vremena. Mladi smatraju da nisu ni dovoljno informisani o radu sindikata a deo njih nije aktivan jer ne smatra da može išta da promeni. Međutim ipak se može zaključiti da u mladim članovima sindikata leži značajan aktivistički potencijal koji bi se pod određenim okolnostima mogao osloboditi i angažovati. Naime, skoro polovina mladih članova sindi-kata je spremna da se aktivnije uključi i izdvaja 4 do 8 pa i više sati mesečno. Ovome bi najviše doprinelo više slobodnog vremena u životima mladih sindikalaca ali i značajno bolje inform-isanje, bolji jezik komunikacije sa mladima, više sadržaja prilagođenih mladima u aktivnostima sindikata i promena politike sindikata i više mladih u rukovodećim strukturama. Iako većina mladih nije učestvovala u sindikalnim edukaci-jama velika većina misli da one ne bi puno do-prinele povećanju učešća mladih u sindikatima. Ali povećanju aktivizma svakako bi doprinele, jer bi se veliki broj mladih uključio u aktivnosti kolektivnog pregovaranja, radno-pravne zaštite i priprema regulatornih i zakonskih akata, a za ove aktivnosti edukacija je svakako dobrodošla.

U kojoj meri su mladi informisani o radu sindikata?Najčešće ispitanici smatraju da su detaljno up-oznati sa radom sindikata – njih 42%, površno je o radu sindikata upoznato 38% ispitanika, 17% ispitanika uglavnom nije upoznato sa ra-dom sindikata, dok 4% njih kaze da uopšte nije upoznato sa radom sindikata.

Na koje se sve načine mladi informišu o radu sindikata?

Najveći broj ispitanika (42%) se informiše o radu sindikata putem samo jednog izvora. Dva

Koja bi promena doprinela povećanju učešća mladih u sindikatu?

42%

17%

4%

DETALJNO

POVRŠNO

UGLAVNOMNISAM

UOPŠTENE

38%

Mla

di u

sin

dika

tu

42

Koji veb sajt mladi najčešće posećuju kako bi se informisali o radu sindikata?Najčešće se mladi informišu putem veb sajta granskog sindikata - 22% ispitanika. Veb sajt centrale sindikata kao vid informisanja koristi 13% ispitanika, dok se putem veb sajta sindikata na teritoriji sindikata informiše 8% ispitanika. Ipak, najveći broj ispitanika (58%) se ne informiše o radu sindikata putem veb sajta.

izvora informacija koristi 41% mladih ispitani-ka, dok se putem tri izvora informiše njih 17%.Najčešće zastupljeni vid informisanja o radu sindikata jeste preko kolega za šta se opredelilo 57% ispitanika; 45% dobija informacije putem oglasne table; 24% putem veb sajta; 18% putem

sindikalnih novina, biltena i drugih štampanih materijala; 15% se informiše na periodičnim sastancima; 14% kroz edukacije, dok se svega 7% ispitanika uopšte ne informiše o radu sindikata.

Kako se informišete o radu sindikata?

57%

18% 15% 14%

7%

OBAVEŠTENJA NAOGLASNOJ TABLI

ODKOLEGA

NEINFORMIŠEMSE

KROZEDUKACIJE

PERIODIČNIMSASTANCIMA

SINDIKALNE NOVINE, BILTENE I DR.ŠTAMPANI MAT.

PREKOWEBSAJTA

24%

45%

Putem kojih sajtova se informišete o radu sindikata?

58%

13% 8%

NE INFORMIŠEM SEPREKOSAJTA

GRADSKOGSINDIKATA

SAJTACENTRALE

TERITORIJALNOGSINDIKATA

22%

Mladi u sindikatu

43

Kako mladi ocenjuju veb-sajt sindikata?

Najveći broj ispitanika (37%) veb-sajt sindikata ocenjuju četvorkom. Sličan broj ispitanika (36%) ocenjuje veb sajt sindikata ocenom tri, dok 15% ispitanika veb sajtu sindikata daje ocenu dva. Podjednak broj ispitanika – po 6%, ocenjuje veb sajt sindikata jedinicom i peticom.

Većina mladih smatra da je donekle informisana o radu sindikata a zanemarljiv broj smatra da uopšte nije informisan o radu sindikata. Najčešći vid informisanja je od usta do usta, tj na tradi-cionalne načine – preko kolega/inica, oglasne table i preko štampanih materijala. Četvrtina mladih se informiše preko interneta a mnogo manje kroz edukacije. Većina mladih nema navi-ku da posećuje sajt sindikata a oni koji posećuju najčešće se informišu preko granskog sajta.

Koju ocenu mladi daju sindikatu za rad?Ispitanici su na skali od 1 (najniža ocena) do 5 (najviša ocena) dali prosečnu ocenu za rad sindikata 3,44. Najčešće ispitanici sindikat ocenjuju četvorkom, 41% njih, zatim trojkom, 31%. Dvojkom i peticom ocenjuje sindikat za rad podjednak broj ispitanika po 12%, a jedinicom - 5%.

Ocenite veb sajt sindikataocenom od 1-5

36% 37%

15%

6%

1 2 3 4

6%

5 Ocenite rad sindikataocenom od 1-5

31%

41%

12%

5%

1 2 3 4

12%

5

Mla

di u

sin

dika

tu

44

Koliko su mladi zadovoljni odnosima i aktivnostima u sindikatima?

Prilikom utvrđivanja nivoa zadovoljstva, odnos-no nezadovoljstva radom sindikata, posmatrali smo odgovore članova sindikata. Skala mogućih odgovora na konkretna pitanja kretala se od nezadovoljstva ka zadovoljstvu, a izražavana je ocenama od 1 do 3. Ispitivali smo nivo zado-

voljstva, odnosno nezadovoljstva za 10 aspekata rada sindikata i odnosa u sindikatima: rad sindikalne organizacije, rad granskog sindikata, rad sindikalne centrale, informisanje u sindi-katu, prikupljanje članarine, pravna pomoć i zaštita, obrazovne i istraživačke aktivnosti u sindikatu, saradnja sa drugim sindikatima, uti-caj sindikata na vlast i međunarodna pozicija i saradnja sindikata.Najveći broj ispitanika (52%) je potpuno zado-voljno radom granskog sindikata, a nezadovolj-no uticajem koji sindikat ima na vlast. Najveća prosečna ocena je data za rad sindikalne organizacije u firmi i iznosi 2,40, a najniža se tiče uticaja sindikata na vlast i iznosi 1,95.

SEGMENTI NE ZADOVOLJAVA

DELIMIČNOZADOVOLJAVA

POTPUNO ZADOVOLJAVA

PROSEČNA OCENA

18%

12%

14%

18%

18%

11%

27%

20%

33%

26%

Rad sindikalne organizacije u firmiRad granskog sindikata Rad sindikalne centraleInformisanje o radu sindikata

Prikupljanje članarine

Pravna pomoć i zaštita

Obrazovanje i istraživanja Saradnja sa drugim sindikatimaUticaj sindikata na vlastMeđunarodna saradnja

62%

36%

60%

62%

44%

40%

43%

41%

39%

50%

20%

52%

26%

20%

38%

49%

30%

39%

28%

24%

22,40

2,12

2,02

2,20

2,36

2,38

2,03

2,18

1,95

1,98

Mladi u sindikatu

45

U kojoj meri mladi smatraju da imaju ideje koje bi poboljšale rad sindikata?Svega 20% mladih smatra da ima ideje za poboljšanje rada sindikata, dok 40% smatra da nema takve ideje.

Da li su mladi spremni daposvete svoje slobodno vreme radu u sindikatu?Veći broj ispitanika (33%) na ovo pitanje odgovara negativno, dakle da nije spremno da posveti svoje slobodno vreme radu u sindikatu, dok je 30% njih spremno na takav utrošak slo-bodnog vremena.

’’Da li biste pre pogledali dobar film, nego potrošili vreme na sindikalne aktivnosti?’’Mladi bi u 51% slučaja pre učestvovali u sindi-kalnim aktivnostima nego pogledali dobar film.

Da li mladi imajuideje koje bi unapredilerad sindikata?

29%

41% 40%

33%

DA

NE

NISAMSIGURAN

Da li ste spremni da posvetite svoje vremeradu u sindikatu?

33% 37%

30%

33%

DANE

NISAMSIGURAN

Pre bih pogledao/la dobar film nego potrošio/la vreme na sindikat

9%

40%

51%

DA

NENISAMSIGURAN

Mla

di u

sin

dika

tu

46

U kojoj meri mladi smatraju da su njihova mišljenja dovoljno uvažena u sindikatu?

37% ispitanika smatra da su mišljenja mladih dovoljno uvažena u sindikatima, dok 12% ne smatra tako. Muškarci (46%) ćešće nego žene (24%) nisu ovakvog mišljenja.

Da li je mladima omogućeno da napreduju u sindikatu?Veći procenat ispitanika smatra da je mladima omogućeno da napreduju unutar sindikata (38%). Sa ovom konstaticijom se ne slaže 23% ispitanika.

Da li bi uključivanje mladih doprinelo unapređenju radu sindikata?Čak 73% smatra da bi aktivno učešće mladih u sindikatima imalo pozitivan uticaj na rad samih sindikata, dok svega 2% ispitanika izražava suprotno mišljenje.

Da li je mišljenje mladihdovoljno uvaženo usindikatu?

37%

51%

12%

DA

NE

NISAMSIGURAN

Da li mladi mogu danapreduju u sindikatu?

38% 39%

23%

DA

NE

NISAMSIGURAN

Da li bi uključivanjemladih unapredilorad sindikata?

73%

23%

5%

DA

NE

NISAMSIGURAN

Mladi u sindikatu

47

Da li bi rukovodstvo sindikata trebalo da upozna nove radnike sa radom sindikata?Čak 86% ispitanika pozitivno odgovara na gore navedeno pitanje i to bez postojanja ijednog suprotnog mišljenja.

Da li bi na fakultetima trebalo predavati o sindikalnom organizovanju?Veliki broj ispitanika odgovara pozitivno na potrebu uvođenja predavanja o sindikalnom organizovanju na visokoškolskim ustanovama - 40%, dok se sa time ne slaže 21% ispitanika.

Da li se mediji kada izveštavaju o sindikatima, isključivo bave protestima, štrajkovima i dnevnom politikom?Većina ispitanika, 67% mladih smatra da situacija sa medijima odgovara gore navedenom opisu, dok svega 4% smatra suprotno. Osobe višeg nivoa obrazovanja (80%) su češće ovakvog mišljenja nego osobe nižeg (56%).

Da li bi rukovodstvo trebaloda upozna nove radnike saradom sindikata?

86%

14%

DA

NISAMSIGURAN

Da li bi na fakultetimatrebalo predavati o sindikalnom organizovanju?

40% 39%

21%

33%

DA

NE

NISAMSIGURAN

Mediji sindikate pominjusamo u konekstu protesta,štrajkova i dnevne politike?

67%

29%

4%

DA

NE

NISAMSIGURAN

Mla

di u

sin

dika

tu

48

Većina mladih rad sindikata ocenjuje dobrom i vrlo dobrom ocenom. Najmanje su zadovoljni uti-cajem sindikata na vlast i edukacijom. Najveći broj mladih nije siguran da li ima ideje koje bi unapredile rad sindikata. Ovo može biti pos-ledica percepcije mladih da se njihovo mišljenje ne uvažava dovoljno u sindikatu. I pored toga, mladi bi svoje vreme izdvojili na aktivizam u sindikatu. Mladi veruju i da bi o sindikalnom organizovanju trebalo predavati na fakultetu i da mediji treba da unaprede svoje izveštavanje o sindikalnom organizovanju.

III DEO: SINDIKALCI O MLADIMA

Mla

di u

sin

dika

tu

50

Zašto je po mišljenju iskusnih sindikalaca učešće mladih u sindi-katima nedovoljno?Među iskusnim sindikalnim rukovodiocima postoji slaganje da su mladi nedovoljno uključeni u rad sindikata. Razlozi za ovakvo stanje su brojni i mogu se svrstati u tri grupe: društveno-ekonomski, slabosti sindikata i slabosti mladih.

U grupu društveno-ekonomskih razloga ubrajaju se pre svega loša ekonomska situacija i nedovoljno razvijene i osnažene institucije vladavine prava, zatim efekti ekonomske krize, zatvaranje biznisa i radnih mesta i sužavanje ekonomske aktivnosti koji vode u porast neza-poslenosti i ponude radne snage. Ovi faktori za posledicu imaju smanjenje cene i kvaliteta uslova rada i degradiranje opšteg okruženja za rad i demokratskih načela. Smanjuje se broj zaposlenih u industriji i proizvodnim delat-nostima a raste broj radnika u neformalnoj ekonomiji, broj zaposlenih na određeno i broj zaposlenih preko zadruga i tzv. autsorsing firmi. Ovo je sfera van sindikalne zaštite i kontrole. Veliki izazov na koji sindikati još uvek nemaju pravi odgovor jesu i mladi koji rade u privatnom sektoru (preduzetnici i mala i srednja pre-duzeca) koji nisu sindikalno zaštićeni.

Država je na sužavanje ekonomske aktivnosti reagovala na najlošiji način po radnike – ignorišući brojne zloupotrebe prava radnika od strane poslodavaca, vodeći se logikom da bi dosledna primena zakona bila dodatan teret na plećima poslodavaca i da bi ugrozila opstanak preduzeća. Ovakav odnos države prema rad-nicima najbolje ilustruje slučaj slanja zahteva

sudskim vlastima od strane izvršne vlasti, da se do daljnjeg obustave svi radni sporovi koje su radnici pokrenuli protiv poslodavaca, koji se desio početkom 2009. godine .8

U slabosti sindikata koje doprinose nedo-voljnom učešću mladih u sindikatima, pre svega spada netransparentan rad sindikalnih organizacija, nepostojanje ili neprimen-jivanje jasnih procedura i negativna selekcija rukovođena političkim (stranačkim), rodbin-skim i drugim interesnim motivima. Usled negativne selekcije pri zapošljavanju, odnosno uslovljenosti prolitičkim/rodbinskim vezama, manji je broj ljudi koji je zainteresovan za sindikalno angažovanje. Veliki broj mladih ljudi vidi i oseća posledice negativne procedure odabira radnika i radnica, delimično kriveći i sindikat za takvo stanje. S tim u vezi, sindi-kalne organizacije i rukovodstva ponekad se ne ponašaju išta drugačije od poslodavaca i države odnosno ponekad se sindikat ponaša na onaj način koji inače kritikuje. Na primer, samo se konstatuje kako veliki broj mladih ljudi radi na sivom tržištu, ili radi na određeno, naglašavajući da oni ne mogu biti članovi sindikata. Tako kod mladih nastaje utisak ”da su svi isti” i destimuliše dalje interesovanje za sindikat. Slabost sindikata je i njegova često nejasna funkcija. Naime, veliki broj sindikalnih organizacija je izgubio edukativnu funkciju pa mladi ne znaju koje tačno usluge sindikat pruža svojim članovima, koja su njihova prava i obaveze u odnosu na sindikat i koja prava iz radnog odnosa uživaju te kako ih sindikat može zaštititi ukoliko ih poslodavac ili država ugroze. Na ovo se nadovezuje problem loše komunikacije i protoka informacija. Dodatni problem je usitnjenost sindikalnih organizacija kako na republičkom i granskom tako i na nivou preduzeća, nesaradnja a često i konfron-tacija među sindikatima. Velika konkurencija sindikate gura u tržišnu borbu za članstvo pa su mladi radnici zbunjeni fragmentiranom sindi-kalnom scenom u Srbiji. Sindikat u Srbiji ostav-

8 http://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2009&mm=03&dd=22&nav_category=11&nav_ id=351492, 22. 03.2009.

Mladi u sindikatu

51

lja utisak da nije prilagođen novim društvenim okolnostima koje zahtevaju kontinuirano praćenje novih trendova iz oblasti sindikalnog delovanja u regionu, Evropi i svetu.

Treću grupu razloga čine slabosti mladih među kojima je najveća slabost opšta apatija među mladima i niska sklonost ka aktivizmu i opštekorisnom društvenom radu. Starije kolege stiču utisak da mladi imaju veoma pasivan odnos prema ličnim, ljudskim i radnim pravima i da nisu spremni da se bore da ih zaštite od kršenja poslodavca. Poseban problem predstav-lja niska, gotovo nikakva informisanost mladih o sindikatu i njegovoj funkciji u radnim odno-sima. Naročito brine činjenica da mladi nisu ni zainteresovani da se informišu o sindikatu, nje-govoj organizaciji i funkciji i njegovom značaju, niti o pravima iz radnog odnosa i načinima kako se sve ona mogu zaštititi. Sindikalno organ-izovanje najčešće podrazumeva volonterski angažman dok mladi uglavnom nisu spremni da obavljaju društveno koristan posao i nose određenu odgovornost bez novčane nadoknade za rad.

Ipak, postoji i razumevanje za ove slabosti mladih. Pre svega se uzimaju u obzir loši uslovi u kojima mladi rade i strah od gubitka posla. S obzirom na visoku nezaposlenost i ogromnu ponudu radne snage, mladi najteže pronal-aze posao a prvi ga gube. Zbog toga se mladi rukovode logikom ‘gledam svoja posla i čekam bolje dane`. Mladi su željni i karijere i napre-dovanja a biti sindikalni predstavnik je pozicija između čekića i nakovnja i velika su očekivanja i radnika i poslodavaca od sindikalnih pred-stavnika da zaštite njihove interese. Mladi imaju i negativna vršnjačka iskustva mladih sindikalaca koji su izgubili posao zbog suprot-stavljanja poslodavcu i nadređenom ili bili zbog toga predmet mobinga. Na kraju, verovatno bi interesovanje i učešće mladih u sindikatima bilo veće kada bi postojao sistemski mehanizam edukacije i upoznavanja mladih sa svetom rada i sindikalnog organizovanja.

Kako po mišljenju iskusnih sindikalaca povećati učešće mladih u sindikatu? Unapređenje ekonomske situacije u zemlji i vladavine prava pogodovaće i unapređenju us-lova rada i samom sindikalnom organizovanju. Međutim puno toga sindikat može da uradi već sada u pravcu uključivanja većeg broja mladih. Na prvom mestu je promocija sindikata i edukacija mladih kroz srednjoškolsko i visoko obrazovanje. Sindikat mora zauzeti proakti-van stav u odnosu na informisanje članstva i radnika o svojim aktivnostima i uslugama. Sindikati treba da imaju informativan i redovno ažuriran veb portal na kojem će mladi moći da se informišu o sindikatu i dobiju savet i pravnu pomoć. Preko veb portala treba organizovati virtuelno savetovalište za sve radnike, razmenu iskustava i dobijanje stručne pomoći iz domena radnih prava. Neophodno je da sindikat bude zastupljeniji u elektronskim i štampanim medijima u cilju prezentovanja usluga koje su na raspolaganju članstvu i mladim radnicima. Sindikat mora unaprediti usluge koje nudi svom članstvu i proširiti asortiman. U tom smislu, sindikat treba da unapredi usluge savetovanja i stručne pomoći, usluge rekreativno-zabavnog karaktera za članstvo, usluge socijalnog karaktera i usluge edukacije i obuke kako iz prava iz radnog odnosa tako i edukacije za lični i profesionalni razvoj. Sindikat mora da prođe i određenu reorganizaciju i reformu kako bi osnažio svoju efikasnost i pregovaračku moć. Mladi će interes za učlanjivanjem videti samo u snažnom sindikatu koji uspešno zastupa radnička prava i uspešno rešava slučajeve ugrožavanja tih prava. Na kraju, od velikog je značaja i dalje osnaživanje sekcija mladih i njihovo organizovanje na lokalnom nivou.

Mla

di u

sin

dika

tu

52

Mišljenje iskusnih sindikalnih lidera je da je učešće mladih u sindikatima nedovoljno. Glavni razlog je loša ekonomska situacija i velika ponuda radne snage koja degradira standarde u radnom okruženju. Problem prepoznaju i u samom sindikatu ali i kod mladih. Odnos mladih prema sopstvenim pravima a naročito prema pravima drugih je postao pasivan. Neinform-isanost mladih je dodatni problem ali i to što ni mladi ne čine puno da se informišu.

IV DEO: PRE PORUKE

Mla

di u

sin

dika

tu

54

U nastavku slede preporuke na koji način pristupiti pitanju unapređenja položaja mladih u sindikatu. Preporuke su grupisane u skup mera koje mogu proizvesti efekat u kratkom i srednjem roku i skup mera koje mogu proizvesti efekat u dugom roku.

(I) MERE SA EFEKTOM U KRATKOM I SREDNJEM ROKU

Promocija i povećanje vidljivosti u javnosti

1. Unaprediti informisanje mladih – obezbediti da mladi radnici budu informisani o radu sindikata u preduzeću, uslugama koje sindikat obezbeđuje svojim članovima, prim-erima uspešnog zastupanja prava radnika, mogućnostima za dalje usavršavanje i sl. Iden-tifikovati najprikladnije načine informisanja mladih i jezik komunikacije koji je mladima razumljiv. Efekat ove mere treba da se ogleda u porastu informisanosti mladih radnika o uslugama koje sindikat pruža članovima i mogućnostima za mlade za usavršavanje.

2. Komunicirati sa mladima preko interneta i društvenih mreža –vebsajt redizajnirati tako da bude interaktivniji, da pruža multimedijalni sadržaj, povećati sadržaj prilagođen mladima, povezati sajt sa posećenim omladinskim por-talima i društvenim mrežama, razviti stranice i profile na društvenim mrežama (FB, Twitter, Youtube itd.), pokrenuti blog. Efekat ovakve mere treba da se ogleda u porastu vidljivosti sindikata i/ili sekcije mladih kod mladih koris-nika društvenih mreža.

3. Unaprediti imidž sindikata kod mladih – ispitati percepciju imidža sindikata od strane mladih i elemente imidža koje je neophodno unaprediti. Imidž unapređivati kroz vizue-lne elemente (logo, boje, vebsajt, štampani i promotivni materijal) organizacione elemente (unaprediti organizacionu strukturu, procedure

i principe, istaći princip odgovornosti, trans-parentnosti u radu, autonomije unutar sindi-kata i sl.), programske elemente (više sadržaja za mlade, povezivanje sa i vezivanje za kul-turne centre, festival, prepoznatljivi projekti i inicijative mladih, veća interakcija sa činiocima omladinskog organizovanja). Efekat ovakve mere treba da se ogleda u povećanju pozitivnih stavova i pozitivne percepcije mladih prema sindikatu i/ili omladinskoj sekciji sindikata.

4. Povećati prisustvo sekcije mladih u omladinskom sektoru – uspostaviti saradnju sa najrazličitijim činiocima omladinskog sektora (NVO, kulturnim centrima, klubovima, kancelarijama za mlade, festivalima, inicijati-vama, neformalnim subkulturnim grupama i sl.), pratiti trendove, ključne aktere, inicijative i procese, obezbediti prisustvo predstavnika sek-cije mladih na događajima pomenutih činioca, pozivati predstavnike pomenutih činioca na sopstvene događaje. Priključiti se omladinskim inicijativama naročito kada su u fokusu inici-jative za obrazovanje, zapošljavanje i socijalna pitanja. Tražiti podršku sektora za sopstvene inicijative. Efekat ove mere treba da bude veće prisustvo sindikata među mladima.

5. Povećati učešće predstavnika sekcije mladih u procesima definisanja javnih politika i mera – osnažiti kapacitet predstavnika sekcije da prate javne politike, omogućiti učešće pred-stavnika sekcije u radnim grupama kada je reč o javnim politikama i merama od interesa za mlade, omogućiti veće prisustvo predstavnika sekcije u javnim raspravama i debatama i veće prisustvo mladih u medijima kroz izveštaje i javne nastupe. Efekat ove mere treba da se ogleda u povećanju percepcije javnosti da sekcija mladih ima kapacitet i snagu da zastupa interese mladih.

Izgradnja kapaciteta i povećanje vidljivosti unutar sindikata

Mladi u sindikatu

55

6. Povećati učešće mladih u organima sindi-kata – obezbediti veću zastupljenost mladih u organima sindikata i veću vidljivost mladih kod starijih kolega (unutrašnji PR). Identifiko-vati ključna tela i procese donošenja odluka unutar sindikata u kojima treba zagovarati za uključivanje predstavnika mladih. Ovakva mera će omogućiti direktno zastupanje mladih. Efekat ovakve mere treba da se ogleda u boljem razumevanju mladih i njihovih potreba, i u boljoj distribuciji informacija.

7. Osnažiti projektni kapacitet sekcije mladih – ispitati mogućnost da se u okviru sek-cije mladih formira pul projektnih menadžera koji će za račun sekcije pratiti konkurse, in-formisati rukovodstvo sekcije o mogućnostima za projekte, pripremati projektne predloge i učestvovati u upravljanju projektima. Pul pro-jektnih menadžera povećaće kapacitet sekcije da prikuplja sredstva za finansiranje aktivnosti sekcije, kao i administrativni i apsorpcioni ka-pacitet da upravlja složenim projektima. Efekat ove mere treba da se ogleda u povećanju broja i raznovrsnosti projekata u kojima sindikat učestvuje, u diverzifikaciji izvora finansiranja i u povećanju broja aktivnosti, inicijativa i proc-esa u kojima sekcija i njeni članovi učestvuju.

8. Osnažiti edukativni kapacitet sekcije mladih - ispitati mogućnost da se u okviru sekcije mladih formira pul mladih trenera / edukatora koji će obučavati mlade članove/ce sindikata. Pul treba da okupi edukatore različitih profila, sadašnje i bivše članove sek-cije koji su spremni da povremeno ili redovno, volonterski ili za honorar učestvuju u obukama članova sekcije. Efekat ovakve mere treba da se ogleda u mogućnosti sekcije da za svoje članove obezbedi najbolje edukatore kao i u povećanju zadovoljstva članova pruženom obukom.

(II) MERA SA EFEKTOM U DUGOM ROKU

9. Obezbediti sistemsku edukaciju i podizanje svesti mladih o značaju sindikalnog organizovanja kroz sistem redovnog obra-zovanja – ispitati različite modele predavanja o sindikalnom organizovanju u srednjoj školi i u visokom obrazovanju. Ispitati mogućnost da se u prosvetnim zakonima, u očekivane ishode i/ili ciljeve obrazovanja uvrsti i razvijanje svesti mladih o značaju sindikalnog organizovanja za položaj radnika i zaposlenih i zaštitu prava iz radnog odnosa. Efekat ove mere treba da bude povećanje opšteg nivoa informisanosti mladih o sindikatima.

Mla

di u

sin

dika

tu

56

DODATAK 1 - Upitnik o stavovima mladih o sindikatimaA) LIČNI PODACI(zaokružiti jednu od ponuđenih opcija)

A1. Pol: a) muški b) ženski

A2. Koliko imate godina? a) 15-19 b) 20-24 c) 25-30 d) 31-35 A3. U kom regionu radite?

a) Beogradb) Vojvodinac) Južna i Istočna Srbijad) Zapadna Srbija i Šumadija

A4. Koji nivo obrazovanja imate? a) nisko (bez obrazovanja, nedovršena ili dovršena osnovna škola)b) srednje (opšte i stručno) c) visoko (više, visoko, specijalističko, master, magistarsko i doktorsko zvanje)

A5. Koji je Vaš radni status?

a) zaposlen/a po ugovoru o radub) radno angažovan/a (privremeni i povremeni poslovi, omladinska zadruga i sl.) c) zaposlen/a - neprijavljen/a (rad na crno)d) pripravnik/ca / stažista/kinja / stručno osposobljavanjee) nezaposlen/af ) nezaposlen/a (na školovanju)

A5.1. U kom sektoru ste zaposleni?

a) zaposlen/a - javni sektor (vanprivreda / administracija)b) zaposlen/a - javni sektor (privreda, javna preduzeća)c) zaposlen/a - privatni sektor (privreda i vanprivreda)d) nezaposlen/a

A6. U okviru koje deletnosti radite? (Samo za ispitanike koji su u pitanju A5. zaokružili opciju a, b ili c) a) proizvodnjab) uslugec) trgovinad) administracija i neprofitne delatnosti

B) VAŠE MIŠLJENJE O SINDIKATIMA(zaokružiti jednu od ponuđenih opcija)

B1. Da li ste član sindikata? a) da b) ne

B1.1. Da li planirate da postanete član sindikata? (Samo za ispitanike koji su u pitanju B1. zaokružili opciju b)

a) da b) ne

B1.2. Zbog čega niste član sindikata? (Samo za ispitanike koji su u pitanju B1. zaokružili opciju b, možete zaokružiti max. 3 odgovora) a) nisam zaposlen/ab) nisam informisan/a o radu sindikatac) ne prepoznajem ulogu sindikatad) nemam poverenja u sindikate) čuo/la sam da mojim kolegama nije značilo što su članovi sindikataf ) u preduzeću ne postoji sindikat

Mladi u sindikatu

57

Sindikati uspešno štite prava i interese radnikaČlanstvom u sindikatu može se poboljšati status radnika u preduzećuU današnje vreme je poželjno biti član sindikataSindikat ima dovoljno sluha za potrebe mladihKod nas sindikati služe da bi se preko njih povoljnije nabavljale životne namirnice, popusti i smeštaj u odmaralištimaKada bih imao/la na problema radnom mestu obratio/la bih se sindikatuSindikat bi trebalo da preraste u političku strankuSindikati su pravi mehanizam borbe za prava radnikaSindikatima je važniji interes radnika nego interesi vlastiKod nas su sindikati podeljeni i rascepkani što im umanjuje snagu za delovanjeSindikat komunicira na način razumljiv mladimaPre bih se obratio/la advokatu nego sindikatu kada bi mi bila narušena prava iz radnog odnosaSindikati su samostalni i nisu pod uticajem stranakaSindikati okupljaju oko sebe ljude od ugleda i znanjaČlanstvo u sindikatu je svima dostupnoSindikati su dovoljno snažni da bi štitili prava radnikaSindikati su tu da pomognu svojim članovimaSindikat me asocira na prošla vremena

1.2.3.4.

5.

6.7.8.9.

11.12.

13.

14.15.

16.17.18.

19.

1111

1

111

111

1

11

111

1

2222

2

222

222

2

22

222

2

3333

3

333

333

3

33

333

3

g) ne želim da se time zamerim poslodavcuh) nešto drugo:

C) SKALA STAVOVA O SINDIKATIMA

Molimo Vas da pažljivo pročitate svaku tvrdnju i zatim na skali od 1 – 3 označite u kojoj meri se slažete sa iznetom tvrdnjom:1 - ne slažem se2 - niti se slažem niti se ne slažem3 - slažem se

Mla

di u

sin

dika

tu

58

DODATAK 2 - Upitnik o motivaciji i aktivizmu mladih članova sindikata

1. Pol:

a) muški b) ženski

2. Koliko imate godina?

a) 15-19 b) 20-24 c) 25-30 d) 31-35

3. U kom regionu živite / radite?

a) Beogradb) Vojvodinac) Južna i Istočna Srbijad) Zapadna Srbija i Šumadija

4. Koji nivo obrazovanja imate?

d) nisko (bez obrazovanja, nedovršena ili dovršena osnovna škola)e) srednje (opšte i stručno) f ) visoko (više, visoko, specijalističko, master, magistarsko i doktorsko zvanje)

5. U kom sektoru ste zaposleni?

e) zaposlen/a - javni sektor (vanprivreda / administracija)f ) zaposlen/a - javni sektor (privreda, javna preduzeća)g) zaposlen/a - privatni sektor

6. U okviru koje deletnosti radite?

e) proizvodnjaf ) usluge

g) trgovinah) administracija i neprofitne delatnosti

7. Da li imate dece?

a) da b) ne

8. Iz kog razloga ste se učlanili u sindikat?(možete zaokružiti više odgovora, max. 3)

a) jer su mi bila ugrožena prava iz radnog odnosab) jer smatram da samo udruženi radnici mogu nešto da učine za sebec) zato što sam čuo/la da je sindikat pomogao mom kolegi/nici kad joj je bilo najpotrebnijed) da se ne bih razlikovao/la od drugih, jer su se svi učlanjivalie) slažem se sa programom / načinom rada sindikataf ) zbog mogućnosti da jeftinije nabavim životne namirnice, popuste, smeštaj u odmaralištima i sl.g) učlanjen/a sam bez pitanjah) nešto drugo:

9. Da li aktivno učestvujete u radu sindikata?

a) da b) ne

10. Da li ste član nekog organa sindikata?

a) da b) ne

11. Koliko sati mesečno izdvajate na sindikalne aktivnosti?

a) manje od 4 hb) od 4 do 8 hc) više od 8 hd) više od 32 h

Mladi u sindikatu

59

12. Zašto ne učestvujete u sindikalnim aktivnostima? (Samo za ispitanike koji su u pitanju 9. zaokružili opciju b - možete zaokružiti max. 2 odgovora)

a) nisam dovoljno upućen/a u aktivnosti sindi-katab) prezauzet/a sam, nemam dovoljno vremenac) nije mi pružena prilikad) ne mislim da time mogu bilo šta da promen-ime) ne želim da se time zamerim poslodavcuf ) nešto drugo:

13. Koliko sati mesečno biste bili spremni da izdvojite na sindikalne aktivnosti ako bi prestali da postoje razlozi zbog kojih sada niste aktivni?

a) manje od 4 hb) od 4 do 8 hc) više od 8 hd) više od 32 h

14. Više bih se angažovao/la u sindikatu ako:(možete zaokružiti više odgovora, max. 3)

a) bih bio/la više informisan o aktivnostima sindikata i mogućnostima da se uključimb) bih imao/la više slobodnog vremenac) bi se promenila politika sindikatad) bi bilo više mladih u sindikatimae) bih dobio/la adekvatnu edukaciju i obukuf ) bi mi se pružila prilika da napredujem u sindikatug) bi mi bila ugrožena prava iz radnog odnosah) uopšte se ne bih aktivno angažovao/lai) drugo:

15. U kom tipu sindikalnih aktivnosti biste se najradije angažovali?(možete zaokružiti max. 3 odgovora)

a) promotivne aktivnostib) u kreiranju politika, zakona i drugih akata

c) kolektivnom pregovanju i socijalnom dijalogu (pregovori sa poslodavcem na nivou preduzeća, grane, lokalnom nivou)d) radno-pravnoj zaštiti radnika e) društvene i humanitarne aktivnostif ) protesti / štrajkovig) nisam zainteresovan/a da aktivno učestvujem u radu sindikata

16. U kojoj meri smatrate da ste informisani o radu sindikata?

a) 1detaljno sam upoznat/a sa radom sindikatab) površno sam upoznat/a sa radom sindikatac) uglavnom nisam upoznat/a sa radom sindi-katad) uopšte nisam upoznat/a sa radom sindikata

17. Na koji način se informišete o radu sindikata? (možete zaokružiti max. 3 odgovora)

a) pratim sindikalne novine, biltene i drugi štampani materijalb) kroz edukacijec) preko web sajta / društvenih mrežad) obaveštenjima na oglasnoj tablie) periodičnim sastancimaf ) od kolegag) putem medija h) ne informišem sei) nešto drugo:

18. Da li ste nekada učestvovali u radu i odlučivanju u sindikatu?

a) dab) ne, jer me niko nije pozivao c) ne, jer nisam zainteresovan/a

Mla

di u

sin

dika

tu

60

19. Da li je vaš sindikat učinio nešto za vaše kolege/nice ili za Vas lično?(možete zaokružiti max. 3 odgovora)

a) zaključio je povoljan kolektivni ugovor sa poslodavcemb) uspešno zaštitio radna i socijalna prava radnikac) dosledno zastupao interese zaposlenihd) izborio se za povećanje cene rada / drugih prihodae) organizovao edukacijef ) nabavio je namirnice po povoljnim uslovimag) organizovao je radničko-sportske igreh) omogućio je rekreativne odmorei) nije ništa uradioj) nešto drugo:

20. Kojom ocenom biste ocenili rad sindikata?

1 2 3 4 5

21. ZADOVOLJSTVO I NEZADOVOLJSTVO AKTIVNOSTIMA I ODNOSIMA U SINDIKATIMA

Molimo Vas da pažljivo pročitate i zatim na skali od 1 – 3 označite u kojoj meri ste zadovoljni:

1 - nisam zadovoljan2 - i jesam i nisam zadovoljan/a3 - zadovoljan sam/a

22. Da li ste do sada učestvovali u nekim sindi-kalnim edukacijama?

a) da b) ne

22. Da li smatrate da bi dodatna edukacija i obuka za članove sindikata doprineli povećanju aktivizma članova sindikata?

a) da b) ne

23. Koja promena smatrate da bi najviše doprinela povećanju učešća mladih u sindikatu?(možete zaokružiti max. 2 odgovora)

a) Podmlađivanje rukovodstvab) Više aktivnosti prilagođenih mladima (društveni i kulturni događaji, izleti, žurke i sl.)c) Komunikacija sa mladima preko novih medija (Facebook, Twitter i sl.)d) Promena imidža sindikatae)Promocija sindikata u školi i na fakultetu, kulturnim centrima i omladinskim festivalima

1111111

1

2222222

2

3333333

3

1 2 3

Rad sindikalne organizacije u firmiRad granskog sindikata Rad sindikalne centraleInformisanje o radu sindikataPrikupljanje članarine Pravna pomoć i zaštitaObrazovanje i istraživanja Saradnja sa drugim sindikatimaUticaj sindikata na vlastMeđunarodna saradnja

Mladi u sindikatu

61

f )Bavljenje temama koje posebno zanimaju mlade g)nešto drugo:

24. Putem čijeg sajta se informišete o radu sindikata?

a) granskogb) teritorijalnog c) sajta centraled) ne informišem se putem sajta

25. Kojom ocenom biste uopšteno ocenili veb-sajt sindikata?

1 2 3 4 5

SKALA STAVOVA O SINDIKATIMA

Molimo Vas da pažljivo pročitate svaku tvrdnju i zatim na skali od 1 – 3 označite u kojoj meri se slažete sa iznetom tvrdnjom:

1 - ne slažem se2 - niti se slažem niti se ne slažem3 - slažem se

1.

2.

3.4.

5.6.

7.

8.

9.

1

1

11

1

1

1

1

1

2

2

22

2

2

2

2

2

3

3

33

3

3

3

3

3

Smatram da imam dosta ideja koje bi poboljšale rad sindikataSpreman/na sam da svoje slobodno vreme posvetim radu u sindikatuRadije bih pogledao/la dobar film nego gubio/la vreme na sindikalne aktivnostiMišljenja mladih su dovoljno uvažena u sindikatuMladima je omogućeno da napreduju do visokih sindikalnih pozicijaUključivanje mladih u rukovodeće strukture bi doprinelo da se rad sindikata poboljšaRukovodstvo sindikata u svakoj firmi bi trebalo da uputi radnike u to šta sve rade sindikatiNa fakultetima bi trebalo uvesti predmet koji će se baviti sindikalnim organizovanjem radnikaMediji se bave sindikatima samo kroz priloge o protestnim okupljanjima, štrajku i dnevnoj politici

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

331.105.446-053.6(497.11)“2012“

MLADI u sindikatu : 2012 / [Danica Radaković ... et al.]. - Beograd: Savez samostalnih sindikata Srbije, Sekcija mladih: Swiss Labour Assistance, Kancelarija u Srbiji : Fondacija Friedrich Ebert, 2012 (Beograd : BeoSing). - 61 str. : graf. prikazi, tabele ; 21 cm

Tiraž 600. - Str. 4-5: Predgovor / Bojana Bijelović.

ISBN 978-86-87421-03-5 (SLA)1. Радаковић, Даница [аутор]a) Синдикати - Млади - Србија - 2012COBISS.SR-ID 190316812