Predgovor

Our lives laid down in war and peace may notBe found acceptable in Heaven’s sightAnd that they may be is the only prayerWorth praying. May my sacrifice Be found acceptable in Heaven’s sight. Robert Frost, A Masque of Mercy

Mozaik svoga života nesvjesno slažemo svakidan – djelić po djelić, grumen po grumen, kamenčić pokamenčić. Ponekada nam se učini da nas je Stvoriteljevaruka oblikovala same, izdvojene, jedinstvene, osamljene,usamljene.Bojekojimasmoprekriveni(kaoplaštom)namasuposebne,oštre,odjelite...Svedokneshvatimodase,poputnijansinaplatnunekogvještogslikara,tebojeprelijevajuibogatečitavjedannovisvijet.Tajsvijetnijesamorazigranošarenilo–ponekadajeonspletkontradiktornostiibinarnihopozicija, gorkog i slatkog voća, duboke tuge i neizreciveradosti–alisvijetjekojinamjepodarenuamanet.Njegovapotka i ono što ga u cijelosti prožima, svjesno alimnogočešćenesvjesno,jestevjera. Zanimljivoje,stoga,pogledatikakomladiljudi,kojisutekpočelislagatikamenčićesvojihživotnihmozaika,shvatajutusveprožimajućusilu.Dalijevjerasamoapstraktanpojam za njih? Da li naizgled sitne dnevne radnje (koje

svakako nisu sitne niti beznačajne u beskrajnom poretkustvari)obavljajusjećajućisevjere ionogaštoonanalaže?Koliko im je bitna historija i koliko se vezuju za korijene?Koliko su spremni dati za vjeru?Da li im vjeraosvjetljavaputeveistazekasamospoznaji?GdjejeIstinazanjih? Za nas koji ovaj svoj zemni život živimo naraskrsnicirazličitihkulturaireligijaposebnojebitnopitanjeDrugog.KojeDrugizanas–dalijetopripadniktuđe religijei tuđe kulture ilimoždačak inaš istovjernikkojinije inaš istomišljenik? Kako posmatramo ateiste? U kojojmjeri jenašstavpremaDrugomoblikovannašimodnosompremavjeri?DaliolahkoodbacujemosvekojinamnisusličniilipaknašerazličitostividimokaoraznobojnuBožijubašču? Na različite i osebujne načine, ovih nekolikoesejajepokušalodatiodgovornagorepostavljenapitanja.U svojim razmatranjima, neki su posmatrali religiju iznaučneperspektive;međutim,jasnajeičvrstabilanjihovavjerničkapozicija–štojedokazspremnostinjihovihautora/autoricadaizrazličitihuglovapromišljajuzadateteme.Svojuotvorenostisposobnostkritičkogprosuđivanjapokazalisuiesejiukojimadoizražajadolaziraskrinkavanjelicemjerstvaisvudaprisutnogiskorištavanjavjerezavlastiteniskeciljeve. Ovi eseji ne daju konačne odgovore; oni suodraz traganja mladih ljudi na životnom putu. Oni stojekaopotvrdatomedajesveprožimajućanijansanamozaikuživotaupravo–vjera.

Dženita Karić

11

S vjerom kroz svakodnevni život

Sjena religije u povijesti

Mnogi danas vjeruju da je religija uzrok nemirai sukoba među ljudima i narodima, konačno i ratovimakoji potresaju čovječanstvo. Doista, razlike su u vjerskimshvaćanjimakrozpovijest čestodovodiledo sukoba, čak idoonihnajtežih–oružanih.

UzmimokaoprimjerkrižarskeratovekojesukršćanipoveliprotivmuslimananaBliskomIstokuusrednjemvijeku:toliko je žrtava palo nizašto, s izopačenom motivacijomosvajanjateritorija„uimeBoga“.JošvećezlodogodiloseuDrugomsvjetskomratukadjeNjemačka,načelusnacističkimvođomHitlerom,ostvarilanajkrvaviji inajstrašnijigenocidzabilježen u povijesti čovječanstva: desetkovane su cijeleetničke zajednice, ponajviše članovi židovske nacionalnei vjerske skupine, koji su iz ljubomore i zavisti proglašeninedostojnimazaživjeti.

Bilojejošmnogosukobaiprogonaljudiusjenireligijeivjerskihnetrpeljivosti,alinisueskaliralidoratovaširokihrazmjera,negosuostaliskrivenipredlicempovijesti.Nitkonebi trebaotajitizlodjelapočinjenazbogreligija, štoviše:pojedinci i čovječanstvo u cjelini trebali bi ih pokušatipreboljeti,otvorenoonjimarazgovarajući,kakobisedošlodo zajedničkog rješenja do danas nerazjašnjenih pitanja.

2

Treba okrenuti novu stranicu povijesti i pogledati koja jevažnostreligijedanas,uovomnašemvremenu.

Svi smo svjesni religijske raznolikosti u svijetu iznamokakočovjekkaoslobodnobiće imapravoodabratisvoj životni put, atime i opredijeliti se za religijski sustavpremakojemosjećanaklonost,zakojimislidamunajboljeodgovara.Međutim,toustvarnostineprolaziposve lako.Pitamose,stoga,akosmovećtolikoupućeniuvjerskeistinekojesetičusvihnas,čemuondaotežavanjesvakodnevniceneprihvaćanjemtuđegodabira?Zaštotolikonezadovoljstvoimržnjapremačovjekuakojeodabraoputneštodrukčijiodnašega, akoneprihvaća religiju kojumiprihvaćamo?Akovećpostojislobodaodabira,zaštoondaživimousvijetukojinetrpivjerskonejedinstvo?Zarnamnebisvimabilolakšeživjetiuprijateljstvuislozispripadnicimadrugihreligija?

Vjera u mojoj domovini

U Bosni i Hercegovini stanje je neobičnije odnavedenoga.Tu žive trinarodakoji semeđusobno rijetkoumijupoštivati.Svjedocismosvegaštojenedavniratučinioovoj državi. Nisu razlozi skriveni samo u narodnostima:postojenepodnošenjaigledereligija.Čudnapojava,prisutnauBosni i Hercegovini, čini stvar još težom i zamršenijom.Naime, religijskapripadnostvećine stanovnikapodudarnajesnjihovometničkompripadnošću.

Naravno,kaoiudrugimdržavamasvijeta,ovimtlomkoračaju i pripadnici drugih, manje zastupljenih religija.U svakom većem gradu žive ljudi svih triju vjera, postojebogomolje koje su čestoposjećenijenego kina i koncerti,

3

atakvapojavanemožesesusrestidrugdjeutakvojmjeri.Crkve, bilo pravoslavne ili katoličke, džamije i sinagoge,davno su postale i danas su omiljena okupljališta velikogbrojačlanovapojedinihvjerskihskupina.

Religija od početka

Već su se u staroj Grčkoj – koljevci europskecivilizacije – postavljala do danas neodgovorena pitanja„što je čovjek?“, „zašto je stvoren?“ i „tkoga je stvorio?“.OdgovorjepokušaladatinajprijemitologijasvojimpričamaizgodamaonepobjedivimibesmrtnimbogovimasOlimpa.Nasuprot drevnome grčkom i osebujnom politeizmustarihRimljana, danas sunamunasljedstvoprepuštene iostavljeneuglavnommonoteističke religijenašihpredaka:židovstvo,kršćanstvoiislam.

Religija sedefinira i shvaćakaopokušajobjašnjenjatajni koje su čovječanstvu bile neobično zanimljive, a dodanassudjelomiceilipotpunonerazjašnjene.Krozpovijestjereligijavrločestoimalavelikumoć,kojususilnicipočestozloupotrebljavali.Tako,papajeusrednjovjekovnojhijerarhijiimaogotovojednakumoćkaoicar;iskorištavajućineznanjesiromašnihgrađana,židovskisaducejikontroliralisuprihodejeruzalemskogahrama,arazniislamskifanaticismatralisudapriulaskuudženetimajuprednostuodnosunaostalemuslimane. Sve to religijamane samodanimalo ne služinačast,negojeznatnoumanjivaloiumanjujeautentičnostnjihovihporuka.

Ipak,trebauzetiuobziripozitivnustranuvjerskogaživota, sva ona dobra djela koja su pojedinci, bili oni tzv.

4

maliilivelikiljudi,krozpovijestučinilijersubilinadahnutiiskrenimvjerskimosjećajima.Svakareligijskazajednicačuvausebi jednovelikoblago,velikuenergijukojaseprelijevanapojedinenarodeilicijeločovječanstvo,takodamožemoreći da su svi ljudi zapravo baštinici svih vrijednosti svihreligija.Nijednareligijailireligijskipokretnisutakomalenidanebimoglibaremjednogčovjekailiskupinupokrenutina djelovanje za opće dobro. Bezbroj je primjera koji topotvrđuju:odegipatskogfaraona,koji jezasušnihgodinadijelio siromašnom narodu zalihe žita kako bi se izbjeglaopća glad, do Mahatme Gadhija i Majke Tereze, koji susvojimživotima i radompozitivnoobilježili životemilijunaljudimodernogadoba.

Vjera i politika

Čini se da vjera politika bezuvjetno moraju živjetipod istim krovom, da jedna bez druge ne mogu. Ipak,trebapovućioštruijasnugranicumeđunjima.Dasenetkoranijesjetioodrediti iozakoniti tugranicu,vjerujemdabise izbjegle mnoge strahote prouzrokovane inkvizicijom,tzv.vjerskimratovimaiatentatima,sukobimaizmeđucaraipapeitd.Religijskaipolitičkavlasttrebalebizajednoraditiukoristsvihstanovnika,bezobzirakojojreligijskojzajednicioni pripadali ili ne pripadali. Samo tako može se trajnodoprinositidobrobitisvakeindividue.

Osimtoga,religijskaipolitičkavlastmorajuimatisvakasvojemetodeiciljeve.Vjerskiautoritetiimajumoralnuvlast,ali nemajuvojske i policije, čime raspolažepolitičkavlast.Stoga, kao što vjerski autoriteti ne raspolažu i ne trebaju

5

raspolagatipolicijskimivojnimaparatom,političkavlastnetrebaposezatizavjerskommoralnomvlašću.Svakakonfuzijanatompodručjumoželakodovestidozloupotrebesdugimiteškimposljedicama.

Zaključak

Jednom je davno neki mudrac odgovorio na upitsiromahaotomekakoćedrugenagovoritidapremanjemubududarežljiviji:„Dabimogaopromijenitinjihovomišljenjeotebi,dabiuspiostećivrijednostutuđimočima,najprijemorašporaditinasebi–azatimsjedi ipromatrajkakosesvijetokotebemijenjanabolje.“Doista,život jeuzajamnoprimanje i pružanje pomoći. Neosporiva je to činjenica,iako je često nismo svjesni. Stvoreni smo jednom rukom:nazivali jemiJahvinom,BožjomiliAllahovom–ruka jetoistoga Svemogućeg i Dobrog Bića, koja nas je smjestila usvemirinaložilanamdasemeđusobnovolimoipoštujemo,kako idolikujeBožjimstvorenjima,bezobzirakojoj religijipripadali.

Danijel StanićFranjevačka klasična gimnazija Visoko

Bosna i Hercegovina

6

Вјера кроз живот у цркви

„Вјера твоја спасла те је; иди у миру“. (Лк. 7, 50)

Као што у Светом Писму Новог Завјета имамопозивапостола,одстранеХриста,такоиданасимамопозиводБогадавјерујемоуЊега,тајпозивдаосјетимо.Према ријечима игумана Илариона Алфејева: „Богчовјеку даје некакав знак, некакво предосјећањеСвогприсуства...Богпозивачовјекајавноилитајно,осјетноиличакнепримјетно.АличовјекујетешкодаповјерујеуБога,аконеосјетипозив“.1

ОнајкојијеповјероваоуБога,којијеосјетиопозив,он би требао дажели и лични однос саЊим. ХристоЈанарасјеконкретанкадаговориовјери.Онкаже:„АковјерујешуБога,нечиништозбогтогаштотидоктирајунека теоријска начела, или ти некаква институцијасвједочи Његово постојање. Вјерујеш у Њега јер тиЊегова Личност, Његово личносно постојање, уливаповјерење.Његовадјелаиисторијско„дејствовање“–Његовизахватиунутаристорије–чинедажелишлични

1 ХристоЈанарас,АЗБУЧНИКВЕРЕ,БЕСЕДА,НовиСад2002,стр.24.

7

односсаЊим“2.BјерајепутнaкоjeмБогичовјекидуусусрет једанпремадругом.ЗаапостолаПавлавјера једјелањеблагодатиБожије,којапалогчовјекаприводиу стање спасења, јер каже: „Праведник ће од вјере живјети“(Рим.1,17). Насамомпочеткунашегдуховнограђања, тојест,насветојТајниКрштенја,мипостајемопуноправничланови Цркве. Само дјело крштења уписује у насиконуиутискујеобразудушечинећинассаобразимаСпаситељевој смрти и васкрсењу.3 Управо овдезапочиње нашживот у Христу, и према томе, у правусмо када крштење називамо рођењем, или каквимдругим сличним именом, између осталог, и због тогашто оно у душама новорођених рађа познање Бога.4 ПослиjекрштењаодмахсевршисветаТајнаПомазања,гдје седобијапечатдараДухаСветога, ина крштеногсеполажуенергијекојеовомеживотуприличе.Послијеових светих Тајни, долази света Тајна Евхаристије, јерније могуће даље отићи, нити било шта придодати.ПослиjесветеЕвхаристије,међутим,немамокудадаљедаидемо–тутребадасезауставимоидапокушамодапотражимосредствапомоћукојихћемобитиустањудадокрајаочувамоРизницудобра.Обећањекојенам једатоувезисасветомТрпезомусељаванасуХриста,аХристусељаваунас,jеркаже:„Ко у мени пребива и ја у њему“(Јн.6,56).АкадХристосунамапребива,штанам

2 СветиНиколаКавасила,ОЖИВОТУУХРИСТУ,БЕСЕДА;НовиСад2002,стр.54.3 СветиНиколаКавасила,ОЖИВОТУУХРИСТУ,БЕСЕДА;НовиСад2002,стр.120.4 Биди:www.vjerujem.org,ЂаконАндрејКурајев,ЗАШТОДАИДЕМУЦРКВУ,АКОЈЕБОГУМОЈОЈДУШИ?

8

јоштреба,иликојеоддобаранамнедостаје?ИкадмиуХриступребивамо,штабисмодругопожељели?5Јер,управо,свакоевхаристијскосабрањеуказујенавјечноинепролазноназначењесвијета,будућидагапоказујенеоваквимкакавјеуисторији,негокакaвћебитиуЦaрствуБожијем.Дакле,ухраммиидемодабисмоуњемунештодобили. Храм - то су зидови изграђени око ТајанстваПричешћа.А Тајанство се састоји у томеда јељудимапруженарукасаДаровима.Збогтогапосјећивањехраманије тешка обавеза, него предивна привилегија. Намаје дато право да постанемо саучеснци Тајне Bечере.Нама једатамогућностда седотакнемоенергијекојунијеустањудапроизведениједнаелектростаницанасвијету.Оникојиговоредаимхрамовикaoпосредницине требају – тешко да као ауторитет прихватају ријечЈеванђеља.Међутим,мождаосјетељудскуистинитостивјеродостојностријечисвудаомиљеногјунака–ВиниПухјерекао:„Алитонијетакопросто.Јерпоезија–тонијестваркојутиналазиш,тојестваркојаналазитебе.Исвештoможешдаурадиш–тоједапођештамогдjетемогупронаћи“.Бог јенастражиоипронашао,амиједноставнотребадапођемоистанемонамјесто гдјеБог, ближенегоигдје, прилазиљудима,намјесто гдјеОнљудимадајенајневјероватниједарове.АкоЧашусапричешћемХристоснамадајеизаЦаревихдверихрама–требали,заиста,даокрећемоносодњихитврдимо„Богјемениитакоудуши?“.Христосјерекаогдјенасчекаиштажелиданамда.Он,Вјечни,желидасеснамасастане и сједини још у овомживоту – да у будућем,

5 Биди:www.vjerujem.org,ЂаконАндрејКурајев,ЗАШТОДАИДЕМУЦРКВУ,АКОЈЕБОГУМОЈОЈДУШИ?

9

вјечном животу, не бисмо остали непоправљивоусамљени6. Присуство Божанских енергија у свијетудоприноси,несамоочувањухармонијеизмеђучовјекаи космоса, него узводи човјека и твар у јединство саБогом. Ово јединство Бога и творевине, нарушеночовјековим одступништвом, поново је успостављеноХристовимoваплођењем,такоштојепредвjечниЛогос,крозкоjeгјесвијетсазидан,примиољудскуприродудабијеобновиоиувеоузаједницусаБогом. Због чега ми најчешће долазимо у цркву иобраћамосемолбомБогу-тoпитањетребадапоставимосеби сами - jермноги суданас склонида у Богу видеједангенераторхуманитарнепомоћисамоондакадајетоњимауживотупотребно.Онинајчешћеовакоговоре:„Дајнам,Господе,достаздравља,достауспјехаидостановаца...!“Али,заштоБогтражинас,далихоћеоднаснешто да узме, или да нам нешто да? Зашто позиваЊеговаРијеч: „Приђите мени, сви који се трудите и који сте обремељени“ (Мт.11,28).Немаутомпозивупонудетипа:„Идајтемитоито...“.Другачијесезавршаватајпозив,говориотомештаћеБогучинитионимакојисеодазову:„И ја ћу вас успокојити... наћи ћете спокој дшама вашим“.Дакле,БогнаспозивакСебидабинамнештоуручио.Штато?Знанје–„Научите се од Мене“;дух–„Примите од духа Мојега“;љубав,мирирадост–„Пребиват ћете у љубави Мојој (...) Мир Мој ћу вам дати (...) Радост Моја у вама да буде...“.АлиХристоснамдајеијошнешто,нештонезамисливо:„Пребиват

6 Протојерејдр.ЈованБрија,РЕЧНИКПРАВОСЛАВНЕТЕОЛОГИЈЕ,Београд1999,стр.79.

10

ћете у мени, и ја у вама... Примите, ово је крв Моја која се за вас пролијева...“.ЧитавогсебеХристосповјераваљудима,иСвојубожанственостисвојучовјечност7. Божанствени и велики апостол Павле,дефинирајућишта јевјера,каже:„Bјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих“(Јевр.11,1).Акобијепакнекодефинисаокаоунутрашњедобро,или као право знање, оно које потврђује тајанственадобра, не би погријешио против истине. На крају,Господ,поучавајућиотајанственимстваримаиоономешто не видимо, а чему се надамо, каже: „Царство је Божије унутра у вама“(Лк.17,21).ТакоjeвјерауБогаистовјетна са Царством Божијим. Она се разликује одЦарства самопо замисли, јер вјера јеЦарствоБожијебезоблика,аЦарствоБожијејестевјеракојајепримилаобликбожанскимначином. Вјера нам помаже и у односу према другима,јерми,православнихришћани,акоистинскивјерујемоу оношто је казано у Јеванђељу, онда постајемо онајмилостивиСамарјанин(Лк.10,30-37)којинијегледаонадругељуде као своје противнике него као на својеближње. Тако и ми, поучени овим примјером, негледамонадруге људекаосвојепротивнике,негокаонаближње.ПремаријечимаЈованаБогослова,немoгућеједачовјекистинскиволиБогаидамрзиближњегасвога,јер ко не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, кога није видио(1.Јн.4,20).ГосподИсусХрист је дао заповијест: „Љуби господа Бога својега свим срцем својим...“ (Мт. 32, 37) и „љуби ближњега

7 Обдекадакажемодругимислимонаонекојисудругенационалностиивјероисповјести.

11

свога као самога себе“(Мт.22,39).Тосудвијенајвећезаповијести које је Христос дао људима. Јер, што нежелишдатичинељуди,нечининитињима. Уовомрадумисмопокушалидаизнесемоучењенаше вјере да би боље разумјели разлог зашто мивјерујемо,какомидоживљавамовјеру,икакав jeнашодноспремадругима.

Недељко Горановић,Универзитет у Источном Сарајеву

Православни богословски факултет„Свети Василије-Острошки“ у Фочи

Босна и Херцеговина

12

Moje viđenje vjere

Kosam?Odaklesam?Kuda idem?Nisamneznamkoliko samsebiputapostavioovapitanja,ali znamdanepostojičovjeknasvijetukojibaremjedanputnijeučiniotoisto.Međutim,pravopitanjejetoštanas,zapravo,podstičeda razmišljamo u ovom smislu. Da li je to duša, ili ‘pakbožanskiduhunama?

Nauka je dokazala postojanje duše, te čak uspjelaizvagatinjenutežinu,alionoštonije,ištonikadnećeuspjeti,jestenjenoobjašnjavanje.Štajetounamaštonastjeranaduhovnost,štanastjeradasebipostavljamovječnapitanjaili, lakše rečeno, štanambudipotrebu za vjerom? Jedinoje religija ta koja nammože pomoći da, barem donekle,odgovorimo na pomenuta pitanja, da nahrani našu dušui time zasiti naše duhovne potrebe. Čovjek se, svjestanpostojanja nerijetkih determinanata u njegovom životu,okrećevjeri.Čestosenađemousituaciji kadaod ljudinemožemo dobiti pomoć, te se oslanjamo na Boga. Svakareligija ima sličnih elemenata u svom učenju, ali takođeri razlika, baš kao što postoje i zasebne frakcije unutartihreligija. Problem nastaje onda kada pripadnici određenihreligijskihučenja ili ‘pak frakcijaunutartihučenja, shvatesvojuvjerukaojedinomispravnom,štorezultirasukobimačijijeciljnasilnonametanjereligijskogopredjeljenja.

13

Nažalost, ovo nije rijedak slučaj, budući da seogroman broj ratova vodio upravo ovim povodom, baškao što nije rijedak slučaj zloupotrebe religije, o čemudovoljno svjedoče križarski ratovi tokom kojih je Crkvadobilaogromanautoritetimoć,apapinojvoljisenikonijesmiosuprotstaviti.Umjestoda religijapodstakne ljudenačinjenje dobra, često imamo suprotnu situaciju gdje ljudipogrešnim razumijevanjem svog religijskog učenja vršečinoveneprimjereneljudskomrazumuisvijesti.Različitostreligijskihučenjanikakonesmijebitirazlogsukoba,aljudireligijune smiju shvatitikao ideal.HermanHesseu svomdjelu„Stepskivuk“kaže:„za mene više ne postoji otadžbina i ne postoje ideali, jer je sve to samo dekoracija za gospodu koja priprema sljedeće klanje“.

Ja, kao musliman, naravno da sam privržen svojojvjeriiispunjavanjunjenihobredakaoisvegaštoonanalaže,alismatramdaljudirazličitihreligijskihopredjeljenjatrebadameđusobnokomunicirajuigovoreostvarimaukojimasenjihovereligijeslažu,jersvakareligijaimasličnihelemenatakojetrebaiskoristitizasprečavanjesukobakaoipostizanjeopćegnapretkaudobru.

Mekić EnsarGazi Husrev-begova medresa u Sarajevu

Bosna i Hercegovina

14

Vjera kroz svakodnevnicu

„Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda.“ EKV

SITUACIJA 1: U BiH primijetan je narastajući broj„Bogumila“.Jakosuuočljivi,piktoresniimanje-višeplijenepažnjugdjegodsepojave.Tosumačo-menovikojiuspijevajuoženitilijepei„poštene“djevojkekojenakonudajestavljajucrniplaštnevidljivostidaimljepotanepobjegne,apoštenjene presahne, a to sve po dobrovoljnom nagovoru svojihpažljivihmuževa.Aoniimajujošnekepogodnostiudruštvukao: na iftarima imajuposebnomjesto (naravnou strogomuškomdruštvu),necestiprolazesredinomđadejerljudi,ili zaziru od njih (mada malo vjerovatno) ili iz prevelikogpoštovanja (puno vjerovatno). Poznato je da se njihovamišljenja uvažavaju – rodica se udala za svog rođaka učetvrtomkoljenujerjojjenjenbrat„Bogumil“daodopust,uzobrazloženje:„MožetokodArapa“.

SITUACIJA 2:UBiHevidentiran jevelikibrojhorovakojiučepjesmevjerske tematike.Nekiodnjihsupoznati,a njihovi članovi cijenjeni. To su obično horovi u većimgradovimakojisnimajuCD-oveiidunaturneje.Međutim,netrebazanemaritinilokalnehoroveumanjimmjestimakojisuposebnoaktivnizavrijemeRamazana,Bajrama,mevluda

15

itd.Mnogenaneuzdišuuzanosu i suzeslušajući slavujskiglas svojemladekomšinicekojauči „Šehidski rastanak“,anjenamajka,kaoimajkasvakečlanice,jeponosna,sretnai velika kao munara. Naravno, djevojka poslije mevludaima slobodan izlaz. Brzo svlačimaramu jer već kasni. Nadogovorenommjestu,dovoljnodalekooddžamije,danebibilazapažena,čekajedečko,ioniodlazeumrak.

SITUACIJA 3: STUDENTA:Jarane,pročitaosamonuodDenBrauna“DaVinčijevkod“.STUDENTB:Ikakotisečini?STUDENTA:Pravojedobra,punaakcije,aimaseštainaučiti,pravahistorijskačitanka.Vjerujmidasamsadapostaoboljivjernik,višeshvatamtestvari.STUDENTB:Kojestvari?STUDENTA:PatestvariokoSvetoggrala, Isusoveosobe iosobeMagdalene.Ivjerujmi,uvjerensamdaBogpostoji.

Izovihsituacijavidljivojedavjeraitekakopomažeusvakodnevnomživotu.Samoneznamdalismodovoljnouvjeriiliuvjerljivi?

Amila VinčevićGazi Husrev-begova medresa u Sarajevu

Bosna i Hercegovina

16

Religija i društvo nekoć i danas

Svakigovoro religijidanas jevrlo težak i riskirabitineodređen. Nemože se govoriti o religiji općenito, negoo religijama, odnosno vjerama, pa je zato taj govor vrlosubjektivaničestopristran. Religija je nastala kao čovjekova težnja za nečimvećim,kaoželjazaostvarenjemsvogasmisla.Čistipokušajodgovoranasvojepostojanje.Postavljasepitanjezaštobiuopćeljudiživjelinaplaneti,zaštobisekretalinaZemlji,adazatonebiimalidobrarazloga.Odgovornaovopitanjenije pokušala dati samo religija, nego također i filozofija,kojasvojekorijenepronalaziuGrčkoj.

Kroz povijest: od mita do čovjekoljublja

U početku je rođena mitologija, potkrijepljenateogonijomikozmogonijom.Pokušalosenaosnovipostojanjabogovastvoritislikusvijetakakvajeodgovaralatadašnjemsvijetu. Zato su se sve promjene u svijetu objašnjavalemitologijom:svifenomenirezultatsudjelovanjabogova–sOlimpa,izpodzemljailiizmora.

17

Paralelno s grčkom mitološkom religijom, koja jebila politeistička, nastaje monoteistička židovska religija.To jevjerovanjeu jednogaBoga,Svestvoritelja,koji svimeupravlja,sklapasavezsizabranimnarodomisvojommišicompobjeđuje njegove neprijatelje. Na temeljima židovskemonoteističke tradicije razvit će se, početkomnove ere, ikršćanstvo,anakonjoš600godinaiIslam.

Kako u starom Izraelu, tako je i u antici došlo dostvaranjadržavaukojima jereligijapreuzelaglavnuuloguuoblikovanjunačinaživotapojedincaizajednice,odnosnodržave.Sveteknjigesupostale,nanekinačin,zakonicipremakojimasuseravnalidržavnizakoni. Jednostavnogovoreći,državaireligijasubilenajtješnjepovezane:vjerskiliderisupostajali državni vođe, osvajački pohodi predstavljani sukaosvetiratovi,avjerskineistomišljeniciivjerskemanjinekao državni neprijatelji. Dovoljno je osvrnuti se na samodvije velikemonoteističke religije, kršćanstvo i Islam, kojesu ljudimaponudileneizmjeran izvorduhovnosti,dabiseshvatilokakosusereligijenevjerojatnobrzoširilenanovapodručjaikakosubilemoćnosredstvouuspostaviiodržanjupolitičkestabilnosti. Problem je nastao onda kad su se religije jednadrugojslužbenosuprotstavile,kadsepokušalodokazatidaje jednaodnjihbolja ilisposobnija, svetija i duhovnija od ostalih,odnosnodajesamonašavjeraprava.Jazastupammišljenje da čovjek treba prihvatiti onaj vjerski nauk ukojemjeodgojen.Dakle,nijevažnodalijenetkomusliman,kršćaniniližidov:važnojedavjerujeujednogaBoga,jertojebitantemeljsvihmonoteističkihreligija.Dosljednotome,svi tzv. vjerski ratovi, povezano s time i križarski ratovi,bili su samo odraz primitivne ljudske želje za osvajanjem

18

ipobjedom.Unjimanijebiloništavjerskoga, jerBog,kojije apsolutna dobrota, nije nikakav osvajač, nego svakogaprihvaćaonakvogkakavjest.

Primjertakvogčistogashvaćanjavjereuduši ivjereuživotu,predstavioje,nesamokršćanimanegoidrugima,sv.Franjo,siromašničovjekizAsiza,kojijesvastvorenja,pastogaisveljude,prihvaćaosljubavlju, jerihjesvegledaokaoBožjastvorenja.Doksusekršćaniimuslimanipočetkom13. stoljeća međusobno tukli, on je stupio pred velikogegipatskogsultana,temusvojimživotomposvjedočiodajesvakiratusebibesmisleniisprazan,apogotovoratizmeđuvjernika koji se klanjaju jednom te istom Bogu. Njegovprimjer imasvojuporukukojanadilazivrijemeiprostor,asmatramdaimaitekakoštorećiupravonama,kršćanimaimuslimanimauBosniiHercegovini,napočetku21.stoljeća.Nije sv. Franjo jedini uvidio snagu vjere, one čiste vjerekojamijenjanaboljeičovjekaisvijet:iudrugimreligijamamnogojeprimjeraljudiiženakojisushvatilivjerukaosvojživotniput.

Vjera u čovjeku: blago u glinenoj posudi

Život bez Boga je težak, izgubljen i u konačnicibesmislen. Ona je vodilja kroz život. Bez nje se zaista nemože.VjeradefiniračovjekakaobićenižeodBoga,aligatimene ponižava, nego štoviše: time vjera čovjeka očovječuje,vraćaganjemusamom.UspostavljajućisvojodnossBogomčovjek se obogaćuje, a nipošto ne ponižava. Vjerovatiznačiprihvaćatiiodređenamoralnanačela,premakojima

19

sedefiniraju vjerskeopćedruštvene vrednote,načela kojačovjekunepogrešivogovoreštojedobro,aštološe. Uvjeri,premamommišljenju,netrebabitiekstremnoorijentiran.PriznavanjeBožjegbožanstvaisvogačovještva,te ispunjavanjesvojihvjerskihdužnosti,predstavljatemeljčovjekova normalna hoda kroz život, jer nijedna vjera nenaučavazlo,negouvijekdobroisamodobro,atimeiljubavpremasvakomčovjeku,pa čak ipremaneprijatelju.VjeraučičovjekadajeljubavpremačovjekuvažnakolikoiljubavpremaBogu.Zadrugesetrebazalagati iprihvaćati ihbezobzirajesulivjerniciiliateisti.Zadaćajesvakogčovjeka,apogotovosvakogvjernika,bitituzadrugoga,odnosnoživjetizanjega. Čovjekovotijelojehramduha:samočovjekkaoanimal rationalemožespoznatištojedobro,aštološe,razmišljatii shvaćati,otkrivati ipokoravatise.Stogamenivjera,a tumislimnamolitvu i razgovorsBogom,predstavljaodmor.Zamenejetovrijemekadasabiremonoštosampostigaoištojesam,prostorzapromišljanjeosebiuistinisvogabića.Gledamnasvojepostupke,radnjeimisli,pitajućiseštojeispravno,štonije,teštobitrebaloimoglobitibolje.

Vjera u društvu: blagodat i rizik

Često se postavlja pitanje stvara li religija razdormeđuljudima,jelinjezinutjecajpraviiistinskiilijesamausebi pokvarena. Kada,recimo,nebipostojalareligijaikadbiseljudiugledalisaminasebe,dalibiseopetdogađaletolikenesuglasiceisukobimeđuljudima?Osimtoga,religija

20

seiskorištavalaikaosredstvozastjecanjebogatstva,jertkojeikadavidiodajenekivjerskivođasiromašan,dabijednoi jadno živi.Mnogi se samopretvaraju da su sveti i da jeunjimaprisutanBožjiduh.Napokon,promotriliseutjecajreligijetijekompovijesti, lako seuviđada jeonamnogimvojskovođama i ratnicima bila važan izvor nadahnuća zavođenje ratova.Možda to religija toliko i nijehtjela samausebi,negosuvladari,vojskovođe idrugiosvajačimoralinekakopodićisvojimpodanicimamoralkakobiseštoboljeparticipiraliuratu.Potaknutitime,vojnicisuimaliosjećajdaseborezabožanskostvorenje,abitidostojantakveborbeboljejeodbiločegadruogog.

Udanašnjevrijemedruštvenaulogareligijejemanjanegoprije,atoje,činimise,dobro.Vjerasesadasvevišedoživljavanačistoduhovnojrazini,štoijestnjezinprvotnismisao: duhovno uzdizanje čovjeka. Sasvim je u redu dase vjernici i vjerske vođepitaju zamišljenje o određenimdruštvenimproblemima,alijeboljedasevjerskeistinenenameću kao mjerilo politike i javnog društvenog života.Uređivanje društvenih odnosa prema načelima samojedne religije potpuno je besmisleno, jer nužno vodi udiskriminacijupojedinacakojisvojvjerskiživotuređujuponačelimaostalihreligija. Jabihpridodaovjerisekundarnuvažnostudruštvu,aprimarnuuživotu.Naime,kolikogodčovjektežiopobjećiodnje,susrećejenasvakomkoraku,aliipaknijedobrodaseonamiješaudruštveniživotzbogtogaštostvarasukobemeđupojedincima.Mnogi ratovi, ubojstva i sličneprljaveigrenastajukadnekiljudizloupotrijebepovjerenjevjernikaisvuonupozitivnuenergijuisnagukojuvjeradaje.

ŽivotnanašemPlanetubiobiminemogućinezamisliv

21

bezreligija.Iakookonjihčestonastajunesporazumi,religijesu čovječanstvu nužno potrebne, jer kroz njih se u svijetprelijevaBožjaprisutnost.Međutim,akoprerastuuneštodrugo, u prostor političke mržnje i političke propagande,onda gube svoj smisao, a izgubiti smisao gore je negoprestatipostojati.

Ivan DilberFranjevačka klasična gimnazija Visoko

Bosna i Hercegovina

22

Moje viđenje religije

Kada suopisivali Popinupoeziju govorili suda seunekim dijelovima ističe tvrdoglavo nastojanje na putu katemamakojejePopaostaviokao„kapikrviućoškuneba“,kojesmetajucijelomostalomnebu.Aneboizvankapikrvi,pritisnutozemljom,bezkrila,mjestojenepreglednogbrojamogućnostinevezanihzaćošakukojemsekapkrije.Dalekoodkapi,ljudisesvađajukojatravajezdravija,crvenailicrna.Iakojecrna,kakoda,kadsepotopiuvodu,vodapocrveni.Aakojecrvena,zaštosečovjekuzacrnipredočimakadjeproba.SanjihovimglasovimamiješajuseglasovionihkojisepitajukolikoprljavevodeprođeutokujedneminutekadasegledasamostaDrvenijauMiljacku,akolikočiste.Idalisesmijepiti.Inakontogaodukućiiračunaju.

Neki saženama,nekibeznjih, injihovoračunanje injihovo gledanje, te napori oštroumnog posmatranja, jošdugokrozehoputujudoćoškagdjejePopasakriokrvcu,alinestižudonje,negoprvostižudodesnerukekojamilujeobarač,iustakojegovoresinu„Ovotijesudbina,moramoihdokrajčiti“,ijošjednedesnerukekojaneznagdjebiprije,anigdjenestiže.Satomrukompokušavadaserukujejednalijevarukakojaideuzahod,pasegadinečistoćeizsebe,kaodanijenjena,iizlaziiztogistogzahodadasenađesanekimčinomdesnerukekojiće joj rećida jebližaBogunegosečini.Iništatoneradepolahko,negosveprekodrugihruku,

23

smijućise,irukeseprepliću,sudaraju,negledajućivišenikoja je lijevanikoja jedesna,već lijevasadatražimiris,adesnabježiodsmrada,pasedesidalijevauzmelijevu,pasesvađaju,iprospesekrv,aliniblizuonekojujuPopasakrio.Onasekrije.

Krijeseiodonihkojinastupajutamankadtrebadaseprekinekrvavitragdesneilijeveruke,aonisuonikojimaruke nikako ne trebaju. Ustvari, malo im trebaju, jer, oniuglavnomuče,učemolitve,učedove,učedahljebinosušnistigne,alinjima,izasebeuče,isebiuče.Dobrojedobro,ako je kod njih, davnašnje lekcije ne znahu. I od njih sekrvcakrije.Ikrijeseodonihkojiidusacd-ovimapokojimapišuharfoviilinekelitanijesanjihizlazekrozzvučnike,isatihcd-ovasečujeBožije ime,izatoseimekrvlije,a iodtekrvibježi kapkoju jePopavješto skrio. I zvukovi satihzvučnikastižudoonihkojiseuhvatezariječ„Bog“kadaonasazvučnika izađe, ipauziraju je,padignuglas ikažu:„Miznamogdje jeBog,on je tamogdje jeVaskoPopa sakriokrvcu.Amismovidjelikadjujeonsakrio.Itakrvcaznadapriča.Areklanamjeonoštojenacd-ovimaovim.Slušajtecd-ove, i slijedite nas.Nas slijedite!“ I većina sluša, pa tamelodijaputujesvedoonihkojiMiljackupromatraju,ionikažu:„Dobraovapjesma.“Akrvcuvišeinepokušavamodanađemo,valjdasujeoninašli.Aidanisu,nemožemodoksenesmanjiovabukasilnihcd-ova.

Ahmed Šečunović, Gazi Husrev-begova medresa u Sarajevu

Bosna i Hercegovina