Miljana Marinković - Ugovor o Kupoprodaji

ISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U LESKOVCU

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U LESKOVCU

- Trgovinsko pravo

UGOVOR O KUPOPRODAJI- Seminarski rad

STUDENT:

MENTOR:

Miljana MARINKOVI

Prof. dr arko ANELKOVITurizam i ugostiteljstvo

Index br. 12432/13

LESKOVAC, 2015.

SadrajUvod .................................................................................................................................. 3

Ugovor o kupoprodaji ........................................................................................................ 4

1. Pojam ..................................................................................................................4

2. Elementi ugovora ................................................................................................5

2.1. Ugovaranje koliine robe .....................................................................6

2.2. Ugovaranje kvaliteta robe ....................................................................7

2.3. Ugovaranje cene robe ..........................................................................8

2.4. Ugovaranje isporuke robe ....................................................................8

2.5. Ugovaranje plaanja robe ....................................................................8

3. Obaveze prodavca ...............................................................................................9

4. Obaveze kupca ..................................................................................................11

Zakljuak .......................................................................................................................... 12Literatura .......................................................................................................................... 13Uvod

Ugovor o prodaji, vodi poreklo od trampe, a kao takav javlja se sa pojavom novca, koji preuzima ulogu opteg ekvivalenta. Jo u rimskom pravu razlikovala su se dva vida kupoprodaje. Jedan gde se kupoprodaja sadravala u aktu mancipacije, koji je znaio i prenos svojine i priznavanje prodavca da je primio cenu, i drugi vid koji se kasnije razvio, na osnovu koga je kupoprodaja proizvodila samo u obligaciono pravna dejstva, a sam prenos stvari i cene odvijao se posebnim aktom - tradicijom. U savremenim pravima prihvaeno je drugo reenje. U strogo planskim privredama sa centralistikim sistemom upravljanja, kupoprodaja je u velikoj meri gubila na znaaju.Ugovor o kupoprodaji

1. Pojam

Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorna strana (prodavac) obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovornoj strani (kupcu), tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, pravo svojine, dok se kupac obavezuje da prodavcu za to isplati odreenu novanu nadoknadu.

Ugovorom o prodaji vri se razmena robe za novac. Ovim ugovorom se mogu prenositi ne samo stvari ve i imovinska prava. Zakonom je propisano da se ugovor o prodaji nepokretne imovine mora zakljuiti u pismenoj formi i overiti u sudu, to znai da je ugovor o nepokretnosti formalan ugovor. Predmet prodaje mogu biti stvari, a u ugovorima o privredi - roba - i druga prenosiva imovina.

Ovaj ugovor regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima (Slubeni glasnik SFRJ, 1978. godina).

Saglasnost volja u ugovoru treba da bude izraena jasno i nedvosmisleno. Prema propisima naih optih uzansi, ugovor moe biti zakljuen pismeno ili usmeno, i to izmeu prisutnih1 i odsutnih stranaka. Kada se ugovor sklopi usmeno, telefonom ili faxom, smatra se da su stranke bile prisutne kada se ugovor sklopi pismom ili telegramom, smatra se da su stranke bile odsutne.

Po svojoj pravnoj prirodi, ovaj ugovor je:

imenovani

konsezualan neformalan

dvostrano obavezan

teretan

kazualan

komutativan

U ovoj vrsti ugovora javljaju se, dakle, prodavac i kupac. Specifinost ovog ugovora u odnosu na mnoge druge ugovore je u tome to ovaj ugovor daje i prava i obaveze, kako prodavcu, tako i kupcu.

2. Elementi ugovora

Kupoprodajni ugovori obino sadre odredbe o:

vrsti i asortimanu robe,

koliini robe,

kvalitetu robe,

ceni,

pakovanju,

isporuci i plaanju

Najbitniji element ovog ugovora jeste roba. Oko ovog elementa ugovorne strane moraju se sporazumeti, ili u protivnom ovaj ugovor ne moe biti zakljuen kao ugovor robnog prometa. U pogledu odreivanja robe kao predmeta ugovora, potrebno je da se ugovorne strane dogovore o njenoj vrsti, a da koliinu uine odredivom.

2.1. Ugovaranje koliine robe

Koliina robe u kupoprodajnom ugovoru moe se odrediti na tri naina: jedinicama mere, komadima i jedinicama standardnog pakovanja.

Metarski sistem ima etiri osnovne mere: za teinu - kilogram, za duinu - metar, za povrinu -kvadratni metar i za zapreminu - kubni metar.

Zakonom o merilima i mernim jedinicama od 01.01.1981. godine kod nas je stupila na snagu potpuna upotreba Meunarodnog sistema mernih jedinica.

Indirektno iskazivanje koliine robe jedinicama mere mogue je i prema nazivima saobraajnih sredstava, na primer: jedan vagon kukuruza", to zapravo znai 10 000 kg kukuruza.

Odreivanje koliine robe u komadima primenjuje se obino kod robe kod koje se i cena odreuje po komadima. Kod neke robe, koliina se ugovara u komadima a cena se obraunava na osnovu mase robe.

Kod robe standardnog pakovanja koliina se izraava brojem koleta ambalae, na primer: vrea cementa, boca vonih sokova i sl.

Pri odreivanju koliine robe koja se isporuuje u ambalai, a prodaje na osnovu mase, treba razlikovati oznake: bruto, neto i tara masa.

Kod individualno odreenih stvari potrebno je u ugovoru navesti detaljan opis stvari, kako bi se nedvosmisleno moglo potvrditi da se upravo o toj stvari radi. Kod generiki odreenih stvari, koliina robe se moe odrediti izrazima oko", otprilike", manje-vie", cirka" itd. U ovakvim sluajevima vano je navesti dozvoljenu granicu odstupanja.

2.2. Ugovaranje kvaliteta robe

Kvalitet robe se u ugovoru moe izraziti uzorkom, opisivanjem i standardom.Uzorak je minijaturni primerak neke robe veih dimenzija, odnosno manja koliina vee koliine robe. Osnovni zahtev je da uzorak verno reprezentuje kvalitet robe. Uzorak se najee koristi kod utvrivanja kvaliteta poljoprivrednih, rudarskih, hemijskih i slinih proizvoda. Da bi se mogao uzeti uzorak robe, ona mora imati svojstvo zamenljivosti.

Opis se koristi:

kada uzorak nije mogue upotrebiti kao merilo kvaliteta,

pri nabavci robe izvesnog asortimana i

kod robe koja se kupuje na osnovu njenog hemijskog sastava, specifine koliine ili sadrajaPri opisu istiu se ona svojstva i oznake koje su bitne za kvalitet robe: dimenzije, sastav, poreklo, vreme proizvodnje...zamenljivost postoji kod robe koje ima u istoj vrsti i slinom kvalitetu u velikim koliinama, ili kod robe koja se moe reprodukovati u istom kvalitetu.

Standardi su propisi kojima se reguliu: sastav, oblik, dimenzije, mera ili teina ili drugi elementi kvaliteta proizvoda. Zato se, kada se radi o robi koja je obuhvaena standardizacijom, samim pozivom na standard jasno i precizno izraava kvalitet robe.2.3. Ugovaranje cene robe

Cena nije bitan element ovog ugovora. Ako ona nije odreena niti odredljiva, kupac je duan da plati cenu koju je prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu. Pod razumnom cenom se smatra tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi, onda cenu utvruje sud, prema okolnostima sluaja.

Prema tome da li je pri sklapanju ugovora definisana cena ili e se njena visina naknadno odrediti, razlikuju se vrsta i tekua cena. Takoe, cena moe biti jedinina (po jedinici robe) ili ukupna (za celu koliinu).

Prema tome da li je cena plativa odmah ili posle izvesnog roka razlikuju se kasa-cena i cena sa rokom.2.4. Ugovaranje isporuke robe

Isporuiti robu znai staviti je kupcu na raspolaganje. Isporuku najee vri prodavac tako to robu predaje kupcu na ugovorenom mestu, u ugovorenom roku i na ugovoren nain. Ugovaranje mesta isporuke je veoma vano u ovom ugovoru.

2.5. Ugovaranje plaanja robe

Odredbe o plaanju reguliu: mesto, rok i nain plaanja. Nain plaanja strogo je regulisan postojeim propisima koji ukazuju da se moe platiti samo u domaoj valuti i pretenduje se plaanje virmanisanjem, bezgotovinski. Izuzetno, dozvoljava se i gotovinsko plaanje.

Pored navedenih elemenata, ugovor moe da sadri i odredbe o nainu preuzimanja robe, o osiguranju, o zateznim kamatama i drugim ugovorenim kaznama za nepotovanje obaveza itd.3. Obaveze prodavca

Osnovna obaveza prodavca je prodaja stvari kupcu u svojinu. Zajedno sa prodajom na kupca prelazi rizik daljeg odravanja stvari.

Obaveza prodavca je da isporui robu bez materijalnih i pravnih nedostataka.

U skladu sa ZOO5 materijalni nedostaci na robi za koje prodavac odgovara treba postoje u trenutku prelaska rizika sa prodavca na kupca i treba da budu znatni. Nedostaci postoje:

ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za prometako roba potrebna svojstav za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, a koja je bila ili morala biti opznata prodavcu

ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovoreni, odnostno propisani.kada je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzroku ili modelu

Prodavac nee odgovarati za nedostatak navedene pod prvom i treom takom ako su oni u asu zakljuivanja ugovora bili poznati kupcu ili nisu mogli ostati nepoznati.Takoe nee odgovarati:

za neznatne nedostatke ako je kupac nesavestan za stvar prodatu na prinudnoj javnoj prodaji ako je odgovornost iskljuena ugovorom

Refleksna teta: nastaje kada se proda stvar sa nedostatkom i ona nanese tetu drugim stvarima. Ona je nezavisna od odgovornosti za materijlne nedostatke i procenjuje se prema pravilim ao vanugovornoj teti. Uslovi za odgovornost prodavca za refleksnu tetu:

da je kupac pretrpeo tetu na drugim stvarima da postoji uzrona veza da je stvar imala materijalnih nedostataka da je prodavac kriv (pretpostavlja se)

Kupac je duan da robu koju prima pregleda na uobiajan nain ili da je da drugom na pregled. Ukoliko se utvrdi da postoji nedostatak kvaliteta prava kupca su sledea:

pravo da zahteva dod prodavca da ukloni manu pravo da zahteva da mu se isporui roba bez mane pravo da zahteva snizenje cene pravo raskida ugovora

4. Obaveze kupcaOsnovna obaveza kupca iz ugovora o prodaji robe jesu, obaveza preuzimanja isporuke i obaveza plaanja cene. Kupac bi mogao preuzeti i jo neke druge obaveze.

Kupac ima pravo da zahteva izvrenje obaveze prodavca, ali je na njrmu istovremeno i obavrza izvri preuzimanje robe. Preuzimanje robe se sastoji iz obavljanja potrebnih radnji koje su prema ugovoru ili prirodi posla neophodne da bi prodaja bila mogua, kao i u odnoenju same robe. Prodavac ne moe sudski prinuditi kupca da preuzme kupljenu robu ali e ovaj zato zapasti u povereniku docnju.

Trokove isporuke i one koji joj prethode snosi prodavac, a trokove odnoenja robe i trokove posle isporuke snosi kupac. Ugovorne stranke mogu se drugaije dogovoriti, to se esto i ini, ugovaranjem tzv. transportnih kalauza.

Kupac je duan da isplati cenu, kao odreenu sumu novca u iznosu koji je ugovoren ili propisan. Ako neto drugo nije predvidjeno, kupac je duand da plati punu cenu odjednom, a ne u delovima. Takoe, ukoliko neto drugo nije ugovoreno, ili ako drugo ne preizilazi iz prirode i okolnosti posla, prilikom ugovaranja uzastopne isporuke kupac je duan platiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja. Ako je ugovoren rok isplate, kupac mora u tom roku da isplati celokupan iznos. Ako prodavac bez osnova odbije prijem kupeve obaveze plaanja cene onda on zapada u poverilaku docnju.Zakljuak

Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorena strana (poverilac) obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovorenoj strani (kupcu) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu. Ugovorom o prodaju se vri razmena robe za novac. U Zakonu o obligacionim odnosima iz 1978. godine, kojim je jednostavno regulisan ugovor o prodaji u obligacionim privrednim odnosima, pravi se razlikovanje izmeu prava raspolaganja i prava svojine. Drutvena pravna lica u pravnom prometu drutvenim sredstvima imaju pravo raspolaganja, a pojedinci i graansko pravna lica u pravnom prometu imaju pravo svojine. Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje tog prava zahteva dranje stvari, da mu preda i stvar.Literatura

Anelkovi, ., Anelkovi Slijepevi, M., Trgovinsko pravo sa osnovama prava - praktikum, Leskovac, 2009.Anelkovi, ., Trgovinsko pravo sa osnovama prava - skripta, Leskovac, 2006.Vukievi, S., Anelkovi, ., Trgovinsko pravo sa osnovama prava, Leskovac, 2006.

Milenkovi, D., Poslovno pravo, Beograd, 2004.Stojanovi, D., Uvod u graansko pravo, Beograd, 1981.

Milenkovi, D., Poslovno pravo, Beograd, 2004.













Stojanovi, D., Uvod u graansko pravo, Beograd, 1981.






PAGE 2

Documents

Miljana Marinković - Ugovor o Kupoprodaji