Tehnologija zasnivanja lucerke i Tehnologija zasnivanja lucerke i crvene detelinecrvene deteline

dipl. ing. Milanka Miladinovićdipl. ing. Milanka Miladinović

ZNAČAJ LUCERKE I CRVENE ZNAČAJ LUCERKE I CRVENE DETELINEDETELINE• Lucerka i crvena detelina su Lucerka i crvena detelina su

najvažnije leguminozenajvažnije leguminoze• Daju visoke prinose (4-5) otkosa Daju visoke prinose (4-5) otkosa

godišnje, produkcija suve materije godišnje, produkcija suve materije se kreće i preko 18 t/hase kreće i preko 18 t/ha

• Seno odličnog kvaliteta sa visokim Seno odličnog kvaliteta sa visokim sadržajem proteina (18-22%), sadržajem proteina (18-22%), odlične svarljivosti, visok sadržaj odlične svarljivosti, visok sadržaj fosfora, kalcijuma, karotina, fosfora, kalcijuma, karotina, vitamina itd.vitamina itd.

GGenetski potencijal rodnosti enetski potencijal rodnosti lucerke i crvene deteline je preko lucerke i crvene deteline je preko 20 t/ha, upraksi prinosi su mnogo 20 t/ha, upraksi prinosi su mnogo niži. niži.

Najčešći razlozi su propusti u Najčešći razlozi su propusti u zasnivanju i usled čega dolazi do zasnivanju i usled čega dolazi do proređivanja sklopa a time i proređivanja sklopa a time i smanjenja prinosa i kvaliteta krmesmanjenja prinosa i kvaliteta krme

•Mesto u plodoreduMesto u plodoredu•Izbor zemljišta i parceleIzbor zemljišta i parcele•OsnovnOsnovna obrada ia obrada i djubrenje djubrenje•Predsetvena pripremaPredsetvena priprema•Vreme setve, dubina setve, količina semena Vreme setve, dubina setve, količina semena •Izbor sorteIzbor sorte•SetvaSetva

•Zasnivanje lucerke i crvene detelineZasnivanje lucerke i crvene deteline•Bitne agrotehničke mere:Bitne agrotehničke mere:

MESTO U PLODOREDU MESTO U PLODOREDU

Lucerka, višegodišnja biljka, period Lucerka, višegodišnja biljka, period iskorišćavanja 5-7 godina, crvena iskorišćavanja 5-7 godina, crvena detelina 2-3 godine.detelina 2-3 godine.

Ne podnose‚ gajenje u monokulturi. Ne podnose‚ gajenje u monokulturi. (zemljište se izcrpljuje i isušuje, usev izložen (zemljište se izcrpljuje i isušuje, usev izložen

bolestima i štetočinama).bolestima i štetočinama).

Dobri predusevi: kukuruz, krompir, Dobri predusevi: kukuruz, krompir, suncokret, kupusnjače, strna žita.suncokret, kupusnjače, strna žita.

Rotacija Rotacija useva/puseva/plodored lodored AutotoksičnostAutotoksičnost

Starost Starost lucerištalucerištaGustina usevaGustina usevaKoličina Količina reziduarezidua

Biljke lucerke Biljke lucerke oslobadjaju oslobadjaju toksintoksin

Setva Setva nakon nakon rarazaravanzaravanja ja lucerištalucerišta

4 nedelje4 nedelje 2 2 mesecameseca

Redovni Redovni plodoredplodoredPrelazna poljaPrelazna polja

•AutotoksiAutotoksiččnostnost•Bolesti i Bolesti i štetočine...štetočine... 3-3-55 godine godine

Ponik Ponik korenov korenov sistemsistem

Efekat Efekat autotoksičnostiautotoksičnosti

IZBOR PARCELE I ZEMLJIŠAIZBOR PARCELE I ZEMLJIŠA

Pogrešan izbor Pogrešan izbor parcele se ne može parcele se ne može ispraviti.ispraviti.

Zemljište treba da Zemljište treba da bude duboko, bude duboko, rastresito, plodno i rastresito, plodno i sa povoljnim vodno sa povoljnim vodno vazdušnim režimom vazdušnim režimom (černozem, livadska (černozem, livadska crnica, gajnjača)crnica, gajnjača)

OObavezno bavezno proveriti kiselost proveriti kiselost (pH vrednost) (pH vrednost) zemljišta.zemljišta.

Kiselost utiče na Kiselost utiče na kvržične bakterijekvržične bakterije

kontrolakontrola

6 t/ha kreča6 t/ha kreča

pHpH zemljištazemljišta

Značaj kalcifikacijeZnačaj kalcifikacije

•Aktivnost Aktivnost Rhisobium sp.Rhisobium sp.•Sadržaj Ca i MgSadržaj Ca i Mg•Struktura zem.Struktura zem.•Pristupačnost Mo i P2O5Pristupačnost Mo i P2O5•Sadržaj Mg, Fe i AlSadržaj Mg, Fe i Al

Lucerka ne podnosi kisela zemljišta, odgovarajuća pH Lucerka ne podnosi kisela zemljišta, odgovarajuća pH vrednost se kreće od 6,6 do 7,5. Ukoliko se vrednost se kreće od 6,6 do 7,5. Ukoliko se agrohemijskomagrohemijskom analizom analizom utvrdi da je zemljište kiselo treba izvršiti utvrdi da je zemljište kiselo treba izvršiti kalcifikacijukalcifikaciju.

Na kiselim Na kiselim zemljištima zemljištima lucerka krene, lucerka krene, ima dobar sklop, ima dobar sklop, ostvari dva do tri ostvari dva do tri otkosa i nestane.otkosa i nestane.

6 tha 6 tha krečakreča

kontrolakontrola

Crvena detelina bolje podnosi Crvena detelina bolje podnosi kisela zemljiša, lošije strukture u kisela zemljiša, lošije strukture u nizijskim i brdsko – planinskim nizijskim i brdsko – planinskim područjimapodručjima

Djubrenje zemljištaDjubrenje zemljišta

PPre zasnivanja obavezno izvršiti re zasnivanja obavezno izvršiti agrohemijsku analizu zemljišta i utvrditiagrohemijsku analizu zemljišta i utvrditisstanje i obezbedjenosttanje i obezbedjenost zemljišta N, P i K, zemljišta N, P i K, sadržaj humusa i kalcijum karbonata.sadržaj humusa i kalcijum karbonata.

Potrebno je obezbediti dovoljno hraniva Potrebno je obezbediti dovoljno hraniva pre setve. Na zemljištima srednje pre setve. Na zemljištima srednje obezbeđenosti preporučuje se unošenje obezbeđenosti preporučuje se unošenje 60 – 100 kg azota, 180 – 200 kg/ha 60 – 100 kg azota, 180 – 200 kg/ha fosfora i 100 – 140 kg/ha kalijuma.fosfora i 100 – 140 kg/ha kalijuma.

2/3 osnovnih đubriva uneti sa osnovnom 2/3 osnovnih đubriva uneti sa osnovnom obradom a ostatak predsetvenog.obradom a ostatak predsetvenog.

Dobro reaguje na unošenje stajnjaka,kod Dobro reaguje na unošenje stajnjaka,kod preduseva, optimalna količina 30 – 50 preduseva, optimalna količina 30 – 50 t/hat/ha

KKvržične bakterije iz roda Rhizobium vržične bakterije iz roda Rhizobium vrši fiksaciju azota iz atmosfere.vrši fiksaciju azota iz atmosfere.

100 – 150 kg/ha u toku jedne 100 – 150 kg/ha u toku jedne godine.godine.

350 – 400 kg/ha za četiri do pet 350 – 400 kg/ha za četiri do pet godina.godina.

N, P, KN, P, K--srednje obesrednje obezbedjeno zem.zbedjeno zem. Potrebe Potrebe za čistim hranivima za čistim hranivima

30-50 kg/ha N30-50 kg/ha N

100-150 kg/ha P100-150 kg/ha P

60-100 kg/ha K60-100 kg/ha K

Vrste osnovnih đubriva:Vrste osnovnih đubriva:

10:20:30, 10:30:20, 8:16:24, 10:20:30, 10:30:20, 8:16:24,

8:24:168:24:16

Primer:10:30:20, 400-500 kg/hPrimer:10:30:20, 400-500 kg/h

predsetveno 15:15:15, 150 kg/hpredsetveno 15:15:15, 150 kg/h

Osnovno dOsnovno djubrenjejubrenje

Osnovna obrada zemljišta Osnovna obrada zemljišta

Dubina obrade zemljišta zavisi od Dubina obrade zemljišta zavisi od klimatskih uslova i tipa zemljišta. klimatskih uslova i tipa zemljišta. Dubokom osnovnom obradom se stvara Dubokom osnovnom obradom se stvara rastresit oranični sloj, što omogućuje rastresit oranični sloj, što omogućuje sakupljanje vode, dobar razvoj korenovog sakupljanje vode, dobar razvoj korenovog sistema, intenzivni rad mikroflore i veću sistema, intenzivni rad mikroflore i veću aktivnost kvržičnih bakterijaaktivnost kvržičnih bakterijaDubina osnovne obrade zemljišta 30 – 40 Dubina osnovne obrade zemljišta 30 – 40 cm.cm.Prolećna predsetvena priprema, dubina Prolećna predsetvena priprema, dubina obrade obrade 6 – 8 cm. 6 – 8 cm.

Izbor Izbor sortesorte•Prinos Prinos

•Kvalitet-Kvalitet-proteini, frakcije celuloznog proteini, frakcije celuloznog kompleksakompleksa detdeteerržentska vlakna-NDF i ADFžentska vlakna-NDF i ADF svarljivost obroka i konzumiranje svarljivost obroka i konzumiranje hranehrane relativna hranljiva vrednostrelativna hranljiva vrednost •Otpornost na zimuOtpornost na zimu•Otpornost na bolestiOtpornost na bolesti

Lucerka Lucerka

NS sorte-panonski tipNS sorte-panonski tip

(Vojvodina(Vojvodina, , pH)pH) NS-Bačka ZMS INS-Bačka ZMS I NS-Banat ZMS IINS-Banat ZMS II NS-Vršac ZMS IVNS-Vršac ZMS IV NS-Mediana ZMS NS-Mediana ZMS VV Novosadjanka H11Novosadjanka H11 NS-SlavijaNS-Slavija, , RasinkaRasinka BegejBegej,,TisaTisa, , DankaDanka, ,

NS AlfaNS Alfa

Centar za krmno Centar za krmno bilje- Kruševacbilje- Kruševac

K-22,K-23,K-26, K-K-22,K-23,K-26, K-2828

C. detelinaC. detelina

NS sorteNS sorte

((kisela zemljikisela zemljišštata)) KolubaraKolubara UnUnaa

Centar za krmno bilje KruševacCentar za krmno bilje Kruševac K-17,K-17, K-39.K-39.

Vreme setveVreme setve--Letnja Letnja 6 nedelje pre mrazeva (15. – 6 nedelje pre mrazeva (15. –

30. avgusta)30. avgusta)

Akumulacija hranljivih materija u kruniciAkumulacija hranljivih materija u krunici

Vreme setve-oVreme setve-oštećenje od niskih temp.štećenje od niskih temp.

VREME SETVE - PROLEĆNA SETVA VREME SETVE - PROLEĆNA SETVA (DRUGA POLOVINA MARTA ILI PRVA POLOVINA (DRUGA POLOVINA MARTA ILI PRVA POLOVINA APRILA)APRILA)

Prolećni rok setve Prolećni rok setve je sigurniji.je sigurniji.

Ne treba sejati rano Ne treba sejati rano jer može doći do jer može doći do izmrzavanja a pri izmrzavanja a pri kasnijoj setvi, kasnijoj setvi, zbog pojave zbog pojave sušnog perioda, sušnog perioda, nicanje može biti nicanje može biti otežano kao i otežano kao i razvoj usevarazvoj useva

uslovi za klijanje i nicanjeuslovi za klijanje i nicanje

ProleProleććna setvana setva korovi!korovi! (plodored,izbor (plodored,izbor zem.)zem.)

11 22

33

44 55

•Kvalitet semena:Kvalitet semena:• kvalitetno, dorađeno kvalitetno, dorađeno seme.seme.•Nedorađeno ili loše Nedorađeno ili loše dorađeno seme može dorađeno seme može sadržati korove i vilinu sadržati korove i vilinu kosicu.kosicu.•Količina semena: Količina semena: •Lucerka 16 – 20 kg/haLucerka 16 – 20 kg/ha•Crvena detelina 14 – 18 Crvena detelina 14 – 18 kg/hakg/ha

Količina Količina semenasemena

DUBINA SETVEDUBINA SETVE

Seme lucerke i crvene deteline je jako sitno, Seme lucerke i crvene deteline je jako sitno, klica je nežna i osetljiva.klica je nežna i osetljiva.

Optimalna dubina setve je 0,5 – 3,0 cm.Optimalna dubina setve je 0,5 – 3,0 cm.Na srednje teškim zemljištima 1,0 – 2,0 cm.Na srednje teškim zemljištima 1,0 – 2,0 cm.Na teškim zemljištima 0,5 – 1,0 cm.Na teškim zemljištima 0,5 – 1,0 cm.Na lakim zemljištima 2,0 – 3,0 Na lakim zemljištima 2,0 – 3,0 cm.cm.

11-2-2cmcm

MERE NEGE MLADOG USEVAMERE NEGE MLADOG USEVA Razbijanje pokorice Razbijanje pokorice Valjanje Valjanje Suzbijanje korovaSuzbijanje korova Suzbijanje viline kosiceSuzbijanje viline kosice Zaštita od štetočina i bolestiZaštita od štetočina i bolesti

Košenje I otkosaKošenje I otkosa

prva god.prva god.životaživotaKošenje zadnjegKošenje zadnjeg otkosaotkosa

PPrvi put se kosi rvi put se kosi što kasnije u što kasnije u vreme vreme precvetavanja, precvetavanja, ranije košenje ranije košenje može da dovede može da dovede do čupanja do čupanja mladih biljaka i mladih biljaka i proređivanjaproređivanja

ZZadnje košenje adnje košenje mesec dana pre mesec dana pre početka početka mrazeva, i na mrazeva, i na većoj visini od većoj visini od uobičajene. uobičajene.

HVALA NA PAŽNJI !HVALA NA PAŽNJI !