Milan Rakic - Mesec limunove bojeTaj ogromni mesec limunove bojeto ko avet luta nad gorama naim,sipajuci mirno hladne zrake svoje,zato ga se klonim i to ga se plaim?Kao san iskonski prohujale sreceutisnute davno u ljudske pameti,on se svako vece kroz prostore krece,vecna opomena onog to se sveti!Hladni mrtvi svete, daleko od mene!proli su me snovi, ne budi ih vie.odvracam od tebe mirne moje zeneto pod mesecinom nekad suze lie.Uvek ima mlada srca i sve mladeparove to ivot tek snivaju sada,i bezbrojne kule od karata gradei vecito diu to vecito pada.Ostavi se mene. Ja prolosti hocu.hocu da spokojstvo side na sve strane.U prolosti traim carobnu mirnocuda, vedar, zavrim mog ivota dane...Hladni mrtvi svete, daleko od mene!ja ne traim nita i ne elim nita,i ko mirni straar, bez roka i smene,ja briljivo cuvam stara pepelita.No ako i prolost izneveri mene,bude li i ona varka puna rana, zaklopicu oci moje namucenes uasom to ikad videh svetlost dana ...