Milan Puric - KG duh (prvih 11 intervjua)

8/14/2019 Milan Puric - KG duh (prvih 11 intervjua)

1/11

18 , 22. 2009. www.kragujevacke.rs

licima qudi, da li u muzici...Kako da ga prepoznamo?

Mnogo te{ko. Evo, da analizi-ramo jednu obi~nu pozori{nu pre-dstavu. Neko dolazi u pozori{teradi glumaca, neko radi teksta, ne-ko radi scenografije, neko gledanekog iz susednog reda. Ho}u da ka-èm da svako to doìvqava na svojna~in. I niko ne moè da vidi duh,ako i sam nema duhovnost.

A da li se grad odu io qudimakoji su ga u~inili prepoznatqi-vim?

Pitawe je kako mi vrednujemo ikako se odnosimo prema vredno-stima koje su sticane i ostavqenenama na uìvawe i lepotu? Ne mo-gu da kaèm da Kragujevac ne pok-lawa pa`wu svojim dobrotvorima.Ali, nikada to nije dovoqno. Evo,primer akademika Srejovi}a. Kra-gujevac je morao da ima sluha i za-drì wegovu ku}u. DragoslavSrejovi} je ime kojim se grad po-nosi i ponosi}e se i slede}e gene-racije.

Kako tradicija uti~e na stvara-la{tvo?

Oni kojima je stalo do tradici-je, do svojih korena bez kojih se nemoè, prave vrednosti ne traju odsezone do sezone. Ve} sam vam po-kazao nacionalne korene, korenena{ih dinastija koje su vladale.Sad }u vam pokazati korene iz Be-lo{evca koje je moj pokojni otac o-stavio kad sam ja bio dete. Ja sam

ro|en u Staroj koloniji i svugde i-mam korene. Dovukao sam ih i u U-licu Tanaska Raji}a, gde sadaìvim.

Koliko ~esto kad si van gradapri~a{ o Kragujevcu i wegovimqudima?

Meni je Kragujevac sve. Ja samvi{e puta imao dobre ponude da o-dem, ìvim i stvaram u nekim

mnogo ve}im centrima, gde je izve-sno da bi mnogo vi{e profitirao,pogotovo materijalno. Ali, ro|ensam u znaku vage, pa u ìvotu mno-go merim. Dobrim merewem samodlu~io da sve {to radim i stva-ram i sve {to budem uloìo ho}uda bude u ovom gradu.

Volim qude koji imaju {ansu dabudu bilo gde u svetu, a re{e daìve u Kragujevcu. [ta misli{da li je duh grada neuni{tiv?

I onog trenutka kad pomisli{da je neko uni{tio duh, sigurno suostale neke ~estice, kapilari, izkojih opet krene ì{ka koja poka-zuje da je duh, a pogotovo kraguje-

va~ki, neuni{tiv. Puno putadoìvimo razo~arewe, ali vreme-nom vidimo {ta je Kragujevac - dauvek idemo ka ne~em boqem.

Grad mora da se mewa, ali ostaoje taj duh. Puno puta, iako stanujem u Tanaska Raji}a, osetim mirislipe iz Stare radni~ke kolonije,miris moje Kolonije, gde sam ro-|en.

I lepe devojke iz Koloni je! Ione su deo dobrog Kragujevca?

Lepota inspirativno delu je umom stvarawu i radu. êsto sambio doma}in prijateqima iz ino-stranstva i oni su bili o~aranina{im devojkama. Lepota je nezao-bilazna komponenta na{eg naroda.

Ima li mesta u Kragujevcu gde za-stane{ i pomisli{ na pro-{lost, a u stvari vidi{budu}nost grada?

Upravo smo na tom mestu. Ovo jeStara radni~ka kolonija i ku}a gdesam ja ro|en. Lipe su pose~ene, aliposa|ene su druge, i za nas i za sle-de}e generacije, opet }e mirisati.Na sre}u, ostala je Sokolana, du{akoja }e da pri~a i prepri~ava na-rednim generacijama {ta se ovdedoga|alo.

Da li postoji dobri duh Kragu-jevca?

Sigurno da postoji, kako dobartako i lo{. Na na{u sre}u, dobriduh uvek preovlada i uvek pobedi.Grad se razvija, a mi imamo obave-zu da grad potomcima ostavimolep{i nego {to smo ga zatekli.

Nalazimo se u jednoj ba{ lepojdoma}inskoj ku}i, pa ti kao do-ma}in ide{ li na pijac, {eta{li i vi|a{ li tamo nekog?

To je mesto gde se jednom nedeq-no sre}em sa mojim prijateqima.

Supruga da spisak i ja se trudim dakupujem i vo}e i povr}e od qudi izokruèwa ko je pozna jem: od neketetka Zore, tetka Qubinke, ~ikaPere od tih divnih qudi. Ne vo-lim da kupujem od preprodavaca.Mislim da smo mi kao gra|aniKragujevca privilegovani {to mo-èmo da jo{ uvek za mali novac ku-pimo neku dobru hranu. Hteli dapriznamo ili ne, privilegija je je -sti hranu kakva se nama nudi za ra-zliku od zapadne koja je bez ukusa imirisa.

A {ta je po tebi kragujeva~kiduh?

To je neprekidna borba sa vre-menom, da se vredno otrgne od zab-orava, okruèwe i prijateqi, da sene zaborave koreni, da se ne zabo-ravi ono {to neumitno prolazi, ato je izgled grada, arhitektura, o-bla~ewe, na srpski etno folklor.

Na kraju, {ta je tebi dao kraguje-va~ki duh, a {ta si ti dao Kragu-

jevcu?

Ja sam uvek zadovoqan, nikadrazo~aran. Uvek idem otvorenog sr-ca prema svima. Ovo je moj grad inemam drugi. Nikad ni jedna huma -nitarna akcija, ni jedna sportskamanifestaci ja, ni je pro{la bezmene i mog u~e{}a, onoliko koli-ko sam mogao. To ose}am svojom o-bavezom i ne samo mojom ve} i svihkoji se ose}aju kao Kragujev~ani. Janikako ne pravim razliku na ~ar-{ijance i one druge, ve} sve qudevidim kao jedno i oni samo mogu dabudu dobri ili ne.

Razgovor uìvo sa \anijemmoète gledati u subotu od 20sati na Televizi ji Kanal 9.Do tada vam je na raspolagawutelefon 331-509 za sva pita-wa sagovorniku i Milanu Pu-ri}u koji (pred)-vodi poteruna Duha(a).

KRAGUJEVÂNI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)

Nakit od obi~ne uli~ne kockeKad je u UlicuLole Ribara um-

esto stare kaldr-me postavqen be-haton, ja sam is-pred moje radweizvadio i sa~u-vao kamewe, od

koga sam kasnije pravio nakit. To je na~in nakoji sam moju ulicu otrgao od zaborava

vukla i ve}i deo svog ìvota samposvetio estetici. Lepom okruè-wu, izradi lepog nakita koji imadu{u, umetnosti koja je ne{to vi-{e od pukog industrijskog nakita.Kod nekih mu{teri ja smeta mi{to odmah pita ju koliko ko{tagram zlata, a to je kao da slikarapitate koliko ko{ta kvadratnimetar slike. Nakit treba da se do-ìvi, da se zavoli, treba da budeduh prenete qubavi prema dragoj o-sobi.

Sada }u vas pozvati da po|emo u[umadiju, posledwu pravu kafa-nu, da popijemo kafu i obi|emomoju ku}u, da vidite moj duh.

Ulica Lole Ribara bitno se pro-menila od pre nekoliko godi-na?

Ovde su sada behaton plo~e. Vre-me mewa sve, pa i na{u ulicu. Tu jenekada bila prava kaldrma, koja jeimala du{u, istoriju, svoju pri~u.Naàlost, dolaskom novih materi-jala sve se mewa, a ja mislim da jeto pogre{no. Nova pokolewa i onikoji dolaze u grad, ne}e videti dasmo grad koji traje, koji je imao dug

period civilizacije i razvoja. Vr-lo brzo }emo da budemo nalik nasvaki evropski grad, a to za qudekoji dolaze sa strane ne}e biti in-teresantno.

Mo`da treba da ostavimo bar ne-ki deo grada kao u pro{lim vre-menima?

Apsolutno. Ja sam sa~uvao kame-we koje sam izvadio ispred mojeradwe i od koga sam napravio na-kit. To je na~in na koji sam ja mojuulicu otrgao od zaborava.

A kafana [umadija?

Ona jo{ jedino odoleva zabora-vu. Doveo sam vas i zbog naziva [u-madija. Kako lepo ime, a oko wegamasa nekih tu|ih naziva. Kao da i-mamo neki kompleks, neki viruszapada od kog treba da se le~imo.Evo, u mojoj ulici je toliko gr~kihbogova, nekih italijanskih grado-va, pored na{ih lepih starih na-ziva [umadi ja, Veliki Mi-lo{, Mali Milo{, Srbija To}e nas, pre ili kasni je, ba{ ko-{tati.

Gde se vidi kragujeva~ki duh - dali na fotografijama, da li na

()

latar \ani u dve re~ii ime i zanimawe, i vr-lo prepoznatqiv kragu-jeva~ki lik. S wimotvaramo seriju razgo-vora na temu gde je,

{ta je i kakav je kragu-jeva~ki Duh. Nekada{wi i sada-{wi. Mo`da na prvi pogled ovodeluje kao apstraktna pri~a, alinije, jer govori}emo o vrednosti-ma grada, sa~uvanim ali i izgubqe-nim, kao i novim, i o qudima koji su presudni za stvarawe i ne-govawe gradskog duha.

Na po~etku, legitimi{emo sa-govornika \anija. Ro|en sam 1954.godine u Kragujevcu od oca Rado-slava, Kragujev~anina, i majke Ma-rije, Kraqev~anke. Ne volim osobekoje mnogo pri~aju o sebi, jer delasu ta koja odre|uju ko je neko. Minismo ono {to sami za sebe misli-mo da jesmo, ve} smo ono kako nasdrugi vide.

Nisam eleo da pri~am sa tobomsamo zato {to ima{ sposobnost

da zlato pretvara{ u duh, ve} izato {to stvara{ izuzetno lepeprostore i stvari. Krenu}emood prostora tvoje zlatare u Uli-ci Lole Ribara.

U ovoj nekada{woj stakloreza~-koj radwi ja sam ~etiri godine ra-dio na enterijeru. Neki su merazumeli, drugi mi obja{wavalikoliko gubim tako sporom adapta-cijom u ekstra zoni, a ja sam znaoda se ni{ta dobro nije na brzinunapravilo. Enteri jer je oslikaogr~ki ikonopisac, name{taj je na-pravqen od orahovog pozla}enogdrveta. Ikonografija je vizantij-skog stila, ramovi na svih {est o-gledala tako|e, a na svakomogledalu je grb jedne od dinastijakoje su vladale Srbijom: Lazarevi-}i, Nemawi}i, Kotromani}i, Vo-jinovi}i. To su na{i koreni.

Okru eni smo lepotom. I duhov-nom i materijalnom. Kako prav-iti razliku izme|u prostog,prose~nog i lepog ?

Razlika se uglavnom odmah vidi,lako je uo~qiva. No, izreka kaèda je lepo - lepo samo dok je okru-èno ru`nim. Mene je lepota pri-

ZGRADA U STAROJ RADNI^KOJ KOLONIJI MESTO RO\EWA

\ANI U ZLATARI I ISPREDRADWE U LOLE RIBARA


2/11


vadesetogodi{wa I-vana Martinovi} ro-|ena je u Kragujevcu iìvi u Stanovu. Stu-dent je Pravnog fa-kulteta. Pro{le go-dine progla{ena je za

najboqu sportistkiwu grada, osni-va~ je plesne {kole Grom, vo|a a-erobik grupe, pesnikiwa je kojojuskoro izlazi prva kwiga, jo{ sebavi slikawem, glumom i TV vodi-teqstvom.

Kad je sve to nabrojala, rekla je:Vaqda nisam ni{ta zaboravi-la.

A ono lepotica? I Ica Zmaj kojasvuda stiè i sve postiè?

Pa, to je usput. Izabrana sam gla-sovima publike za mis [umadije,a nadimak Zmaj dalo mi je dru{tvojer se trudim i uglavnom postièmda stignem na mnogobrojne aktiv-nosti u toku dana, iako sam stalnou vremenskoj frci i gu`vi. Oni sumi govorili Ico, ti si Zmaj, sve}e{ da stigne{.

[ta, za po~etak, jo{ moè{ dakaè{ o sebi?

@ivim sa bratom, ocem i dedomi prva obaveza mi je da sve u ku}ifunkcioni{e kako treba. Kad sre-dim ku}u po~iwem da se bavim oba-vezama oko fakulteta, zatimpoha|am kurs manekenstva i uve~edrìm ~asove aerobika i umetni~-kog plesa. Aerobik drìm starijimgospo|ama

Koliko to starije gospo|e imajugodina?

Pa, tako preko trideset, pa dopedeset, uglavnom su to one koje e-le da izgledaju dobro u starijim go-dinama.

Gde je tu slobodno vreme?

Volim no}ni ivot i subotom seopu{tam u svom dru{tvu uz muzikukoja se slu{a uglavnom u diskote-kama i no}nim klubovima. Za sve

to treba imati energije, pa poslednevnih obaveza dobro jedem , dabih je imala. I onda u provod.

Kako tvoju lepotu i uspehe doì-vqavaju qudi u kom{iluku, u Sta-novu, a kako u centru. Ima lirazlike?

Moje kom{ije me prate od ma-lih nogu, u~estvuju u svim uspesi-ma i raduju im se, a i u gradu me svevi{e qudi prepoznaje kao slikara,pesnika, plesa~icu, lice sa TV iba{ su qubazni prema meni, tako

da ne prime}ujem bilo kakvu raz-liku.

Zna~i, postaje{ deo kragujeva~-kog duha. Ko ji je doga|aj najtu-`ni ji, a ko ji najlep{i u tvomìvotu?

Najtu`ni je mi je svakako bilokada mi je majka preminula. Celata situacija koja je trajala uticala

je na mene i zaista je bilo te{koposle toga oporaviti se.

Da li posle toga dolaze i lepidani?

Ja sam smogla snage i nastavilaputem kojim bi i moja majka elelada idem. Posebno me ispuwava sre-}om trenutak kad napi{em novupesmu. Diplome za slikarstvo ilisport tako|e me ~ine sre}nom i,naravno, trenutak kad sam progla-{ena za najboqu sportistkiwu gra-da i kada mi je Skup{tina gradadodelila takvo priznawe.

Na stolu ti je i globus? Da ne-ma{ ambicija za neku svetsku ka-rijeru?

Globus je poklon mom mla|embratu, a ja za sada najvi{e volimKragujevac, nekako mi je najlep{eu wemu, iako sam puno putovala, a i

daqe to èlim. Sigurno }u ostatiu Kragujevcu.

Koja ti je nagradado sada najdraà?

Mo`da ona prva,kada sam osvojilasvetosavsku nagraduza literaturu.

[ta za tebe zna~iporodica?

Porodica je glav-ni oslonac svakome u ìvotu. Iako bezmajke, ose}am najve-}u sigurnost u kruguporodice. Korenikoji poti~u u poro-dici predstavqajuosnov vaspitawa ikulture, a mogu re}ii obrazovawa. Sig-

urno da bez porodi-ce ne bih uradilani deo onoga {tosam do sada posti-gla.

Kad si postalasvesna grada i qu-di oko sebe kaozna~ajne sredineza rad?

Kada su moji nas-tavnici u osnovnoj{koli prepoznali

neke od mojih talenata, po~ela samda gledam otvorenih o~iju oko sebei da zapaàm na{ grad i qude u we-mu. Kasnije, kod profesora Simi-

}a u Regionalnom centru zatalente upoznala sam puno intere-santnih osoba i po~ela sam da seraspitujem gde bi te svoje talentemogla da usavr{im.

Kad zavr{i{ prava moè{ dabude{ sudija, advokat, dràvni~inovnik... [ta bi ti volela daradi{?

Od toga {to ste predloìli sig-urno bi mi najvi{e odgovaralo dabudem advokat. No, ja sam upisalaprava sa èqom da postanem novi-nar. Novinar reporter je prava moja èqa i sve }u uraditi da topostanem i da nekad ja propitujemnekog kao vi mene sada.

Kako je mogu}e u isto vreme ra-diti, zara|ivati i biti student?

Pre svega, potrebna je jaka voqa.Uporno{}u i maksimalnom anga-òvano{}u to moè da se postigne.

Naravno, veoma godi ose}aj da zaneke osnovne potrebe ne morate odroditeqa traìti novac. Divno jekad mlada osoba zara|uje, a ja samsvo ju prvu zaradu potro{ila naènske krpice. I ovde je do{lovreme da se svako izdràva sam jeri poslodavci iz sveta koji su sveprisutniji kod nas upravo traèvredne i sposobne.

Kada se vra}e{ sa nekog puta uKragujevac i kad vidi{ wegovasvetla, {ta pomisli{?

Za mene je zaista divan ose}ajvra}ati se ku}i. Pomislim na svete meni drage qude koji su u wemu ,pomislim na ìvot koji me tek uwemu o~eku je i {ta }e mi se svejo{ lepo desiti u wemu.

[ta je za tebe kragujeva~ki duh?Kako ga ti ose}a{? [ta on u

stvari moè da bude?

Kragujeva~ki duh su, pre svega,moji prijateqi. Ja to zovem moja a-ura. Oni su svakodnevno u mom o-kruèwu. Kragujevac je prepozna-tqiv i po nekom buntu i ja ga presvega ose}am kao buntovni~ki duh.I ja sam jedan buntovnik i borackoji èli da opstane u ovom gradu,

da {iri kulturu i sve wegove lepo-te.

Drago mi je {to imamo ne{to za-jedni~ko qubav prema atleti-ci. Ja sam nekada bio atleti~ari predsednik Atletskog kluba.[ta sport zna~i mladom ~oveku?

Ja bez sporta zaista ne bih mo-gla. To je stil ìvota i svako koèli da bude zdrav mora mu se sva-kodnevno posve}ivati. On odvla~imlade od poroka i omogu}ava tro-{ewe vi{ka energije na najpleme-nitiji na~in. To je duh tela.

Na {ta te podse}a ambijent sta-diona? Da se mo`da nisi zaqu-bila u nekog atleti~ara?

Volim miris trave na stadionui uvek se se}am treninga koji su mibili tako dragi. A {to se ti~e mo-maka, jeste da su me jurili, ali jasam bila rekorderka u tr~awu, pame niko nije stigao, ha, ha.

Da li si osetila dobri ili mo-`da lo{ duh Kragujevca?

Da, ose}am pre svega dobri duh.Evo, oko nas je ovde dobri sportskiduh Kragujevca.

[ta je na{ gradski duh i {ta ga~ini interesantnim: materijal-ne ili duhovne vrednosti?

Svakako i jedno i drugo. Svi|ajumi se i stare zgrade i stare ustano-ve, ali mi se tako|e svi|aju i novitr`ni centri i najvi{e volim {to je u mom gradu ostao pesni~ki islikarski duh, {to svako moè daga uhvati.

Ima{ plesnu grupu i radi{ i samla|ima od sebe. Da li deo svogduha prenosi{ na wih?

Da. @elim da i u wih unesem duhrada, poput onoga ko ji imamo mistarije devojke i da i one sutra nanekoga to prenesu, da budu ja~e, a-gresivnije i spremnije za ivotnuborbu.

Kakva mesta voli{ za zabavu, ko-ju muziku i {ta te opredequje daiza|e{ na mesta koja voli{?

Vidite odmah osmeh na mom li-cu. Volim da izlazim i da se pro-vodim, posebno mesta gde se slu{ahaos muzika i, naravno, elektroni-

ka. Tako praznim energiju iz sebe iunosim neku novu, pozitivnu.

Da li postoji muzika po kojoj sesada prepoznaje kragujeva~ki mu-zi~ki duh?

Starije gene racije prepoznava-le su taj duh u grupi Smak i Osv-

aja~i, a mi mla|i ga vidimo uJeleni Toma{evi} i pogotovo Mar-iji [erifovi}, koja je svojim nas-tupom na Evroviziji maksimalnopodigla i svoj i ugled grada.

[ta bi preporu~ila mladim qu-dima koji do|u u Kragujevac?

Pre svega, no}ne klubove, gde sesubotom okupqa puno interesant-nih qudi i gde dolaze i mladi iz o-kolnih gradova. âk i oni kojistudiraju ne èle da se za vikendvrate ku}i, ve} zbog takvog no}nogìvota ostaju ovde.

Me|utim, neki no}ni klubovido{li su na lo{ glas, zbog dro-ge, tu~a...

Mi mladi u wima vidimo mestaza dobru zabavu, a sve ostalo nas nezanima. Drugi treba o tome da mi-sle.

[ta misli{ o kragujeva~kimmomcima?

Fini su, ali i po malo stidqi-vi. Verovatno su se zbog na{e en-ske agresivnosti povukli i pre-pustili devojkama da ~ine prvi ko-rak. To se meni ne svi|a i ja elimda budem osvajana, a ne da prva po-~iwem.

Pa, ima{ li de~ka?

Momci, ja nemam de~ka, ali ne~ekajte da vam ja pri|em. Vi se po-trudite!

Na kra ju, {ta si ti dobila odkragujeva~kog duha, a {ta si kaomlada mogla da mu da{?

Dobila sam qude oko sebe i svadivna mesta na kojima sam svako-dnevno, a nadam se kad iza|e mojaprva kwiga pesama da to bude mojmali doprinos kragujeva~kom duhu.

Razgovor uìvo sa IvanomMartinovi} moète gledati usubotu od 20 sati na Televi-ziji Kanal 9. Do tada vam je naraspolagawu telefon 331-509za pitawa sagovornici i Mi-lanu Puri}u koji (pred)vodipoteru na Duh(a).


Buntovni~ki let Ice ZmajKragujeva~ki duhsu, pre svega, mo-ji prijateqi. Ja to

zovem moja aura.Kragujevac je pre-poznatqiv i pobuntu i ja samjedan buntovnik i

borac koji èli da opstane u svom gradu i da{iri sve wegove lepote. Kaè Ivana Martinovi}

IVANA SA DEVOJKAMA USVOJOJ PLESNOJ [KOLI

PROVODE VOLI U NO]NIM KLUBOVIMA


3/11


agovornika nalazimo irazgovor s wim po~iwe-mo u popularnom vagonrestoranu Peron, ucentru grada. Ideja da senapravi ovaj prijatankutak, a potom i reali-

zacija celog posla pripada starom

Kragujev~aninu Timo{enku Strizo-vi}u, koji se, za po~etak ovako legi-timi{e:

Ja sam sin Dragomira i JeleStrizovi}, ro|en 1948. godine. Do-bio sam ime Timo{enko, {to je uvreme Rezolucije Informbiroa bi-lo prili~no hrabro od mojih rodi-teqa. @ivot sam zapo~eo u samomcentru, u ona dva prozora iznad Ve-likog Milo{a.

Poznajem te kao jednog od naj-boqih predstavnika urbanepri~e u gradu. Ti si jedan od o-nih koji su od usmenog pripo-vedawa napravili umetnost.[ta uop{te predstavqa ta le-pa sposobnost prepri~avawagradskih dogodov{tina za duhna{eg grada?

Ja sam sve u ivotu nau~io slu{a-ju}i razne qude i imao sam sre}e da

u~estvujem u skoro svim doga|ajimao kojima pri~am. To je moj ivot. O-vakva usmena predawa originalnijasu i vernija od svih na papiru. Sre-}an sam {to ih prenosim i porodi-ci, }erki i unuku, i {to to oniprenose daqe. Ro|en sam u centru,gde su se odigravali svi glavni do-ga|aji. Svako je morao ovde da pro|e,svrati u kafanu, kroz koju sam ja bo-sonog prolazio i stope sa olajisanogpoda unosio u ku}u, dovode}i majkuJelu do o~ajawa. Ceo ìvot se odvi-

jao u krugu od 500 metara i bio samsvedok svega. Usput sam se i najeo ra-tluka jer su mi svi koji su jutarwukafu pili u Milo{u ostavqali nakraj tacne slatki{ koji svi klincivole.

Ti si izvorno upoznao kragu-jeva~ki duh?

Kragujeva~i duh je vrlo specifi-~an. On ima i ukus i miris i svojudu{u. On se prepozna je u qudima,vremena iza nas su poku{avala da gapromene, no on je toliko ukorewen uqudima da ga ne moè ni{ta pome-riti. Ipak mi je po malo krivo {tokao Kragujev~ani nismo prepozna-tqivi kao pedesetih i {ezdesetihgodina. Voleo bih kad bi svi qudikoji dolaze da ìve ovde prihvati-li sve {to je lepo u kragujeva~komduhu, pre svega wegovu istori ju itradiciju.

Slaè{ li se da u tome neza-menqivu ulogu ima porodi-ca?

Ja sam, ~ini mi se, samim ro|e-wem imao taj duh. Me|utim, porodi-ca je ta ko ja duhu da je stabilnost,mogu}nost da se formira u ~oveku.Bez porodice nema ni duha, nema nionog pravog ivota o kome pri~amo.Ja sam veoma zadovoqan, jer mi je po-

rodica omogu}ila sve.

[ta za tebe zna~i jutarwa ka-fa u Peronu sa starim pri-jateqima, tako|e duhovimana{eg grada?

Posle porodice prijateqe sma-tram najve}im kvalitetom u momìvotu. Svakodnevna kafica sa wi-ma {iri kragujeva~ki duh po mojojradwi.

Nadomak Perona je nekada-{wi korzo, jedna od nekada-{wih legendi grada.

To je bilo zaista vredno mesto zasve nas. Tu su ~ak postojale i katego-rije {eta~a. Levo su i{li vojnici iku}ne pomo}nice, sredinom je bilo

{areno, a desno smo uglavnom bilimi iz grada. Tu, pod lipama, svako jeimao svoje mesto, moje je bilo kodbiv{e prodavnice Kristal. Bez-brojne qubavi po~iwale su na kor-zou i veliki broj nas nikad ga nemoè zaboraviti. Na korzou su seslivali svi duhovi grada.

Danas mladi ima ju neka drugasvoja mesta, ali mnogi od wih ro|e-ni su zahvaquju}i qubavima koje supo~iwale na starom korzou.

Mladi imaju sada mawe komuni-kacija, {to je {teta.

Iza nas je zgrada Suda, a pros-tor oko nas mnogo je promenioizgled. Se}a{ li ga se?

Ovde su bile male kancelarije iprodavnice od kojih se najradije se-}am bioskopa Ba{ta, gde smo upredwem delu jeli }evape, a u dru-gom gledali vestern filmove. Se-}am se i jednog zaista pravog gospo-dina, Svete Vujadinovi}a, advokata,koji je svojom pojavom predstavqaosimbol gra|anstva u gradu. Imao je

toliko duha u sebi, a nosio je odelasvetli je bo je i obavezno {e{ir.Privla~io je svojim {armom. Sma-tram ga jednim od nosilaca lepogkragujeva~kog duha, ina~e on je otacna{ih poznatih lekara, Vuje, maksi-lofacijalnog hirurga i wegovogbrata neuro hirurga. Ceo ovaj pros-tor zapamtio sam kao da sam sve sni-mio kamerom.

Kako se duh stvara u kafana-ma, restoranima, kod vas uPeronu?

Kafane ~ine qudi. Ne sam obje-kat, ve} gazda i qudi koje on okupqaoko sebe. Peron po sebi ima jednuspecifi~nost i mislim i da kad ni-sam u wemu, moj duh je tu. To je poro-

di~na pri~a i duh se stvara u kafa-ni, pri~ama, stvaraju ga svi koji ta-mo dolaze.

Koja je uloga gazde u tome?

Kad sam razmi{qao o ovom posluèleo sam da mi gosti budu svih uz-rasta i svih socijalnih kategorija.I sad sam ba{ zadovoqan jer Pe-ron na neki na~in ujediwu je ceograd i u wemu svako moè da na|e ne-{to za sebe, ne samo dobre pala~in-ke ve} i puno interesantnog dru{-tva, a i ja sam veoma komunikativan.I sam vagon je raritet, jedan prija-teq arhitekta mi je rekao da ne tre-ba dirati ne{to {to su najboqisvetski dizajneri uradili.

Peron jedno od kultnih me-sta u gradu, {ta je i koliko uwega uloèno?

Posebno je moja }erka imala uti-caja i da nije we bilo ne bi izgledaoovako. Te{kim radom do{li smo dotoga da se gvo`|u da jedna toplina ida to postane prijatan kutak za sve. Isad mora stalno da se radi na wemu.

Kako je nagli priliv stanov-ni{tva uticao na kragujeva~-ki duh?

Qudi su dolazili pre svega iz e-konomskih motiva i ~esto zbog teborbe nisu mogli ni da primete svevrednosti grada u kome ìve. Mimoramo da se potrudimo da na{a de-ca i unuci prenesu kragujeva~i duhna nove stanovnike, da oni prihvatesve vrednosti [umadije i Kragujev-ca - istorijske, kulturne i duhovne.

Sve {to je proteklo i te~e Le-penicom?

Moè{ samo da zamisli{ {ta jesve proteklo Lepenicom. Tu sam sesvakodnevno i kupao. Pored @dra-qice to je bila glavna letwa razono-da. No, ima jedan detaq koji èlimda ispri~am, kako se udavio vaqdaprvi i jedini ~ovek u Lepenici. Bio

je to dobri Ciganin Gurko koji je ne-sre}no sko~io i kad je hteo da iza|everovatno je udario u podlokanu o-balu. Naàlost, na{li su ga kasnije

udavqenog.

Ako neko nekad ne{to zameraKragujevcu to je da nema vodu,a mi kaèmo da imamo jezerona Bubwu.

To je bila na{a plaà, ali beà-li smo od ~uvara Ace i wegove pu-{~etine. Okolo su bile wive sazasa|enom {argarepom i po{to samih stalno jeo, ne ele}i ku}i na ru-~ak, izgubio sam interesovawe za{argarepu za ceo ivot. Ovde je sva-kodnevno bilo sto, sto pedeset de~a-ka iz grada. Tu smo pecali tri vrsteribe: kara{ ùti, liwak i {aranapo {evarima. Zadovoqstvo mi je {toi danas ima pecaro{a, {to }e i onipri~ati o ovoj lepoti i puniti se

duhovnom lepotom.Kakav Kragujevac eli{ tvomunuku kroz ~etrdeset godina?[ta bi jo{ bilo lepo da imawegov Kragujevac?

Ne znam sve {to mi poku{avamoda sa~uvamo od zaborava koliko }ewima zna~iti. Voleo bih da se ovde

uredi plaà, da tu budu restorani,da u gradu mogu da slu{aju operu, dase pro{iri kulturna ponuda. Da mo-è da gleda svakovrsni sport, autotrke.

Da gleda prvoliga{a Radni~-kog?

A bi}e to i ranije. Siguran sam.Unuku bih poèleo da ostane ovde, a

ako sagleda ne{to boqe u svetu, sre-}an mu put!

Danas je svet globalno selo imnogo stvari moè da se ura-di i iz ovog grada?

Naravno. Da i ja nisam tako mis-lio, ne bih bio ovde. Svugde bih mo-gao da na|em neku svoju pri~u, alimi je ovde najlep{e. Mislim da ni-sam pogre{io i da sam ba{ sa~uvaodu{u ostaju}i u Kragujevcu.

Ima li Kragujev~ana koji sa-da ìve u drugim mestima, ada i daqe {ire na{ kraguje-va~ki duh?

Ima dva ~oveka za ko je sigurnoznam da i daqe to rade, qudi od sti-la koji pri~u koju ti i ja govorimo{ire daqe. To su Lutka Timotijevi}i ro|eni Talijan Enci Labruci, mojsvakako najboqi prijateq, sa kojimsam odrastao na kragujeva~kim uli-

cama. Obojica ~esto borave u Kragu-jevcu i svojim specifi~nim stilomi qubavqu za Kragujevac svugde govo-re o gradu.

A {ta lepe devojke zna~e zaduh grada?

Svaki ~ovek bogatiji je {to vi{elepih stvari vidi, a na{e devojke sunajlep{e, one su pravo na{e bogat-stvo.

Dve teme su ve~ne: ène isport. @ene smo prokomenta-risali, a {ta je sa sportom?Ti si jedan od va`nijih u to-me, bar po urnebesnim utak-micama u malom fudbalu.

Kao neko ko je kod legendarnog[mita pro{ao fudbalsku selekci-

ju ispred Sokolane u Koloniji, naj-radije pri~am o malom fudbalu inabroja}u ti na{ tim: Branio je Br-

ka, levog beka igrao je Boà ]iri},drugi bek bio je Pa un rukometa{stariji, veznu liniju smo igrali Ke-{a Glumac i ja, a centar je bio Kela-va. Bili smo gotovo nepobedivi i,naravno, uvek smo imali duha i {ar-ma u igri. Ako sport ne da tu dimen-ziju i duhovno te ne uzdigne, to ondanije ono pravo.

Koji su sportisti posebno do-prineli na{em duhu?

Kragujevac nije prepoznatqiv sa-mo po fudbalu. Tu je atletika, pa sa-da odbojka, ko{arka, boks. Posebnobih rekao boks i Slavko Sorgi} kaoprava legenda i veliki nosiocsportskog duha. Ina~e, ja volim dapratim sve sportove, kao {to sam itebe nekad gledao dok si bacao kla-divo.

SVE vrste geodetskihusluga

PREMER zemqi{taSNIMAWE objekata

SNIMAWE podzemnihinstalacija

Kara|or|eva 19Kara|or|eva 19

034-368-555064 288 45 73064 150 82 28





034-368-555064 288 45 73064 150 82 28

Razgovor uìvo sa Timo{en-kom Strizovi}em moètegledati u subotu od 20 sati naTeleviziji Kanal 9. Do tadavam je na raspolagawu tele-fon 331-509 za pitawa sagov-orniku i Milanu Puri-}ukoji (pred)vodi poteru naDuh(a).

Svugde bih mogao dasklopim svo ju ì-votnu pri~u, ali mi

je ovde najlep{e.Mislim da nisampogre{io i da samba{ sa~uvao du{uostaju}i u Kragujev-cu, kaè stari ~ar-

{ijanac Timo{enko Strizovi}, koji svoj i gradskiduh ~uva u vagon restoranu Peron


Na peronu sre}e stojim ja...

U PERON JE ULO@ENO DOSTA TRUDA


4/11


Ne znam da ali vi{eKragujev~ana poznajewega, ili on Kragujev-~ana. Bradowa sa lulomi miri{qavim duva-nom, neizostavni deosavremenog kragujeva~-

kog duha je karikaturista Mi}aMiloradovi} i autor kwige aneg-dota u kojima su glavni likovi poz-nati Kragujev~ani. Sada jepenzioner, a dugo godina je radio iìveo na relaciji Kragujevac Be-ograd. Radio je u beogradskom Je-ù, ali ~ar{ijsku kaldrmu nikadanije napustio.

Razgovor po~iwemo u restoranuBalkan, bez potrebe da obja-{wavamo za{to, pitawem ko jeMi}a Miloradovi}?

Au, te{ko pitawe. Nisam jo{ u-tvrdio ko sam ja. Mo`da lokalniLero.

Bar nam kaì kad si ro|en.

Imam 62 godine.

Alal vera, izgleda{ mnogo mla-|e. [ta u tvom ìvotu zna~i hu-mor?

Humor je {tit. Kao {to su ratni-ci imali {tit, tako sam i ja iza-brao humor da se {titim od svihmogu}ih neda}a u svo joj nemo}ipred velikim svetom.

Koliko si kwiga objavio i koli-ko si nagrada pokupio u svetu?

Objavio sam puno kwiga i uglav-nom ih radio sa svojim prijateqi-ma. Oni su pisali, a jakarikaturama odslikavao sa Braj-kovi}em, Raji~i}em... Dobio samdosta nagrada {irom sveta, da ihsad ne nabrajam.

[ta je za tebe karikatura?

Karikatura je izraz duha, to je u-nutra{wi portret ~oveka. Ja samkao karikaturista vrlo rano po~eoda dolazim u Je` i tamo sreo zai-sta sve najboqe jugoslovenske kari-katuriste. âk sam upoznao i ~ikaPjera Kriàni}a, Zuhu Xumhura,Ku{ani}a, Mi}u @ivadinovi}a,ko ji je sa svo ja ~etiri fakulteta

sigurno bio najduhovitiji u isto-riji Jeà.

U posledwih dvadesetak godinaproìveli smo veoma velikepromene, pri ~emu se promenilomnogo vlasti. Kakav je odnos vla-stodràca prema karikaturisti-ma?

O~igledno da nas vlast ne voli.Ne voli humor, jer humor ima zaciq da obezli~i one koji o sebi i-maju visoke predstave. Kaù da se iHitler najvi{e pla{io engleskogkarikaturiste Loa, jer ga niko nijevi{e razobli~io nego on. DraganMarkovi}, ko ji je bio urednik uNIN-u, svojevrmeno mi je naru~iopedeset portreta politi~ara kojibi se objavqivali svaki dan u Po-litici. Veoma lepo sam se te godi-ne proveo na Kor~uli od honorara,iako ni jedna karikatura nije obja-

vqena. Politi~ka karikatura kodnas uvek je zavr{avala na {efovi-ma sa niìh nivoa. Mi jo{ uvek ne-mamo pravu politi~ku karikaturu.

Sada si poznati karikaturista, akako je bilo na po~etku, kako sipostao to {to jesi?

Ja mislim da se to ra|a i da tomora{ da bude{, {to moj drug Bucakaè za mene, jednostavno se znaloda }u biti karikaturista. I danasme neki sa nevericom pitaju da li jo{ crtam, ne veruju}i da sam i-{kolovao dva deteta takvim na~i-nom ìvota. Drugi me pitaju da li

}u sada po~eti ne{to ozbiqno daradim? I Du{ko Radovi} kaè dase nije trudio da qudima dokaè daje pametniji od wih, ve} da je razli-~it. To sam i ja. Imao sam glavnu

podr{ku u bratu od strica koji jeslikar u Beogradu i on se zaistatrudio da istrajem na ovom putu.

Razgovor nastavqamo u Dobra~i-noj ulici, gde je Mi}a ro|en igde je proveo detiwstvo i mla-dost. Kako se se}a tog vremena?

To je ulica u Palilulama, ina~esirotiwski kraj. U woj je nekada bi-lo blato do kolena. Kad sam i{ao ugrad obuvao sam kaqa~e koje sam nakraju ulice, kod Male vage gde je po-~iwao asvalt, ka~io na drvo i popovratku iz grada na tom mestu ihopet obuvao da se ne ukaqam. Osam-deset druge godine, kad mi je otac u-mro, do{la je grupa drugova izSaveza boraca koji su morali da na-puste limuzine i da se dobro iska-qaju dok su stigli do ku}e da izjavesau~e{}e. Posle sedam dana ulicaje asvaltirana.

Odatle se spu{tamo do mesta gdeje nekada bio bazen. Sada je to jad-no, zapu{teno mesto. Za{to smodo{li ovde?

Ovde je bio prvi gradski bazen.Dobar deo Kragujev~ana ovde je nau-~io da pliva, a pedesetak metaradaqe, gde se @draqica uliva u Lep-enicu, pravili smo branu, pa se i tukupali. Moj drug i kom{ija ZoranJani}ijevi} oti{ao je za loptu ko-ja je upala u Lepenicu i, naàlost,u woj se utopio.

A ~ujem da se u Kragujevcu igraoozbiqan tenis jo{ pre pedesetgodina?

Jeste, moja bra}a igrala su tenisovde, pored ulaza, gde su sada Rado-ve barake. Kasnije su na terenimau Domu JNA Reba, [ole i ostali u-darali temeqe tenisa u Kragujev-

cu.Sada smo na jezeru u [umarica-ma. [ta ovo lepo mesto zna~i zatebe i ima li tu onog duha koji ju-rimo?

Ja sam u horoskopu riba. Zna~iovde se ose}am kao riba u vodi. Ovoje ambijent koji mi savr{eno odgo-vara, tu beìm od asvalta i buke i uprirodi i plivawu maksimalno u-ìvam. Od kra ja aprila pa sve dokraja oktobra mi smo ovde, malo serekreiramo, malo plivamo, malo i-gramo karte, a bogami malo i pije-mo. Oko na{eg stola ~esto se skupii po pedesetak qudi, a klinci zovuroditeqe da poùre - jer je do{aocirkus.

Koliko si Kragujev~ana nacr-tao?

U Svetlosti sam godinama cr-

tao Kragujev~ane i sigurno ih imana stotine. Me|utim, kad se pojavi-la moja kwiga sa anegdotama o kra-gujeva~kim legendama, srelo me jenekoliko qudi koji se nisu na{liu woj i zamerili mi zbog toga. Kadje na neki na~in postalo presti nobiti u toj kwizi, po~ele su jo{ ve}epritu`be onih koji nisu u woj. Je-dan moj prijateq, Ilija Pavlovi},slikar, nasuprot tome, bio je kri-tikovan u Beogradu otkud on u kwi-zi. Wegov odgovor je bio: Mi}inakwiga nije o bilo kom pojedincu, toje kwiga o duhu grada. I ja sam zai-sta tu kwigu napravio da se sa~uvataj duh i ostane mla|im generaci-jama. Anegdote sam slu{ao od Zagin-ca, Krece, Pireta i drugih starihKragujev~ana u izvornom obliku, odqudi koji su imali taj duh i preneosam ih onako kako sam ~uo.

Drago mi je {to je taj duh nado-gra|en jer Kragujevac je imao zai-sta qude od duha. Po~ev od RadojaDomanovi}a, Zari je Vu~i}evi}a,Qubi{e Manojlovi}a, Viba, Mini-maksa, do ovih mla|ih, Ra{e Pape-{a, Raji~i}a, Maùrani}a. Pakragujeva~ki slikari sa duhom Ma-ke, Goran Raki}, Vidan Papi}, kwi-èvnici Vidosav Stevanovi},Sloba Pavi}evi}... Svi oni u osno-

vi imaju kragujeva~ki duh i preta~u

ga u svoja dela. Lepo je {to se taj duhgrana i {iri.

Karikatura je specifi~n izraz.Kako ona hvata trenutak stawa~oveka i wegovog duha?

Karikatura je specifi~an mediji ona nas hvata i kad mi to ne}emo.Karikatura je, ustvari, nenaru~enaslika. Tu su prizori koji nisu na-ru~eni, jer to ne opisuje èna kojate voli ili sekretarica koja ti seulizuje. To radi karikaturista kadti ne}e{ i hvata tvoje slabosti kadsi zao, kad si podao, licemeran. Ka-rikaturista te hvata kad si u rasko-racima i to je dragoceno za sve, jerzamisli da nas nema na {ta bi li-~ili generali, direktori i poli-ti~ari puni sebe. Ovako moraju barmalo da se {trecnu.

Zna~i karikatura nije za sujet-

ne?Pa, naravno.

U nekoliko talasa u Kragujevacse doselilo mnogo qudi. Da li sena{ duh prilago|avao wima ilioni wemu?

Dugo sam mislio da kragujeva~kiduh ima svoj oklop i da je neprobo-jan. Postojalo je nekoliko dragoce-nih qudi kao Zoran \usi}, DaneTri~kovi}, Voja Mileki}, advokatTi{ovi}. To su bili qudi koji sudavali ton ovom gradu, da ne pri~amo Zagincu, Kreci, Piretu ko ji subili motori, gospoda koja nose duh.Mislio sam da u gradu niko ne mo-è tu auru da poremeti. Ipak, vre-menom sam primetio da su uspelida nam nametnu i neki drugi. I tusvakako ni je problem u novodo-{lim, ve} pre svega u nama {to smodozvolili da primimo neke nove o-sobine do tada nesvojstvene nama.Sad ima novih klinaca, ko je samsretao u mojoj {koli karikature ikoji sada postaju nosioci duha u ko-me prepoznajem puno toga od onogstarog {meka.

Iz [umarica stièmo u Velikipark, ta~nije na stari ko{arka-{ki teren. Za{to je on bitan zaduh ovog grada?

Ko{arka{ko igrali{te je jedno

od najkultnijih mesta za moju gene-raciju. Imao si igranke sa prvimdodirima i uzbu|ewima od tih do-dira, imao si pre podne fudbal, pakartawe, pa posle basket, bilo je tusvega, boksa i kvalifikacija za pr-vu ligu u ko{arci, dakle mesto gdese sve de{avalo. U jednom ovakvomrazgovoru akademik Andrej Mitro-vi} rekao je da u Kragujevcu postojetri kultna mesta: Gimnazija, korzoi ko{. Ovde sam ìveo 24 sata.

Kad devojke nabraja ju po eqnekarakteristike momaka uvek naprvo mesto stavqaju da je zabavani da ima smisla za humor. [ta tikaè{?

Ne znam. Ja nisam spadao u te{armantne i duhovite, ja sam u-glavnom sa strane posmatrao kakoto rade oni koji su bili zvezde ijo{ uvek nisam nau~io kako se toradi.

Kako ti je kad lepu enu treba danacrta{ kao karikaturu, kako to iz-vede{?

Uglavnom samo na licu. Sve osta-lo je rizi~no. @ene ne treba qu-titi

Na kraju, {ta si dobio od kragu-jeva~kog Duh(a), a {ta si mu ti dao?

Dobio sam mnogo. Dobio sam sve.To je osnova, to su moji temeqi. Po-gotovo {to ja nisam bio zvezda kao@ika Top i [raf, ko{arka{i, iliRajko Puf i Make Paunovski. Onisu na to hvatali ènske i za o~eki-vati je da ne}e oni da se bave kragu-jeva~kim duhom, jer onaj ko je zvezdanema potrebe za tim. Moj put bio jeteì, ali meni sladak.

Razgovor uìvo sa Mi}omMiloradovi}em moète gle-dati u subotu u 20 sati naTeleviziji Kanal 9. Do tadavam je na raspolagawu tele-fon 331-509 za pitawa sagov-orniku i Milanu Puri}u koji(pred)vodi poteru na Duh(a).


Karikatura je moj {titI danas me nekipita ju da li jo{crtam, ne veruju}i

da sam crtawemi karikaturom i-{kolovao dva dete-ta. Drugi me, pak,pitaju kada }u po-

~eti ne{to ozbiqno da radim, kaè kragujeva~kikarikaturista Mi}a Miloradovi}, koji negujeali i uspe{no {iri dobri duh Kragujevca

KO[ARKA[KITEREN U VELIKOM

PARKU, MESTOODRASTAWA MNOGIH

KRAGUJEVÂNA

NA JEZERU U [UMARICAMA, U JESEWEM AMBIJENTU


5/11


ako mlad, a tako uspe{an u raznim oblicima u-metni~kog izraàvawa.Pisac, pesnik, rediteq,glumac... Naj{iri audit-ori jum, onaj televizij-ski, seti}e ga se po

epizodnoj ulozi doktora u serijiSelo gori a baba se ~e{qa.

Najkra}e, sam se ovako predsta-

vqa:

Ja sam neko ko je proteklih 20godina pravio jedan veliki ekspe-riment ja u umetnosti. Taj ekspe-riment dao je rezultate. Oku{aosam se u vi{e oblasti umetnosti imislim da se to dobro odvija. Jasam Vladimir \or|evi}, ro|en srazlogom 5. avgusta 1976. u Kragu-jevcu.

Razgovor po~iwemo u Domu omla-dine. Za{to ba{ tu?

Pa, ovde je po~eo moj eksperi-ment samog na sebi. Dom omladinei wegova kultna Slavica Uro{evi}Slaja napravile su od mene zaqu-bqenika u umetnost. Ovo mesto naposeban na~in uti~e na stvarawe,o~uvawe i afirmaciju kragujeva~-

kog duha.Upoznao sam te kao de~ka kojipi{e lepe kwige za decu iz obla-sti pravoslavqa. Otkud ti u tojoblasti?

Krenulo je mojim interesovawi-ma za pravoslavqe u ranim godina-ma kada sam kod babe i dede u seluosetio u crkvi, koja je izgra|ena nana{em imawu, neku mirno}u i spe-cijalan ose}aj u woj. Jednostavno,jo{ kao mali primetio sam da nepostoji dovoqan broj deci prila-go|enih kwiga sa tematikom pra-

voslavqa. To mi je, kad sam maloporastao, bio motiv da napi{em,uz blagoslov i pomo} blaènopo-~iv{eg vladike Save, tekstove opravoslavqu i objavim ih u kwiziPravoslavna po~etnica. Ona jeodlukom Sinoda SPC i Ministar-stva prosvete Srbije uvr{tena kaoobavezna lektira u veronauci. Ta-ko sam postao jedini Kragujev~a-nin ~i ja je kwiga obaveznaliteratura u {koli. Kwigu sam ko-

autorski napisao sa JelisavetomMilanovi}.

Tako si ugradio deo svog Duha uono {to deca u~e, ali to nijetvoja jedina kwiga.

Prva kwiga bile su moje pesme,koje i daqe pi{em, ali ne objavqu-jem. Posle Pravoslavne po~etni-ce objavio sam kwigu @ivo-tiwsko biqni azbu~nik gde deteod tri godine moè da nau~i svaslova za petnaest dana. Iz oblastipravoslavqa objavio sam i kwiguHvala ti ~udotvor~e o svetom Va-siliju Ostro{kom. [tampano je inekoliko drama, od kojih je posled-wa Krvavi Boì}. Ona }e se u-skoro na}i na repertoaru jednogbeogradskog pozori{ta. Najbitni-je mi je da se ve}i deo od mojih dva-

desetak drama aktivno igra {iromSrbije.

Kako si tako mlad re{io da se o-ku{a{ u vi{e razli~itih obla-sti?

Krenulo je samo od sebe. Prvosam na pozori{noj sceni video dasam sklon umetnosti, pa sam zatimotkrivao sve nove i nove vrste u-metnosti u kojima sam èleo da seoku{am. Lep je ose}aj kad se ne~e-mu predajete i osetite da vas tojo{ vi{e ispuwava nekim novimduhom. Gluma, reìja, pisawe ra-znih vrsta kwièvnog stvarala-

redom u Gr~koj, Bugarskoj, Rumuni-ji, Turskoj, posebno u Kapadokiji,potom skoro sedam hiqada kilome-tara kroz Rusiju putevima ruskogpravoslavqa, najve}e svetske ri-znice duhovnog bogatstava na{e ve-re. Tu sam osetio veliku blagodatsvetih mesta, jer je u wima skon-centrisana qubav. A Bog nije ni-{ta drugo do qubav, jedna velikaenergija, veliko dobro koje ako mupri|emo sa dobrim mislima i do-brim namerama u nama stvara naj-ve}u sre}u. To mi je kasnije dalomnogo inspiracije za sva dela koja

sam potom stvarao.[ta je po tebi kragujeva~kiDuh?

Upravo to o ~emu smo prethodnogovorili. To je energi ja i qubavkoja sve pokre}e. Pozitivna ener-gije koja je u svemu. Ovo je grad koji ima mnogotalentovanih qudi. Onise bave raznorodnimposlovima, sa mog as-pek ta prvenstveno u-metno{}u, i starijih imladih, i upravo ta o-gromna energi ja kojuoni unose predstavqakragujeva~ki duh.

U nekoliko navrata uKragujevac se doseli-lo mnogo qudi. kako

se to odraàvalo nakragujeva~ki Duh?

Naravno da sve mi-gracije mewa ju duh, donose}i mune{to dobro i pozitivno, ali i ne-{to {to ni je u sladu sa dotada-{wom tradici jom. To nisu nekiveliki potresi, ve} male krize ko-je bitno ne uti~u na sam Duh na{eggrada. Duh ~ine qudi koji ne uzmi-~u pred tim malim krizama. Kra-gujeva~ki duh se stalno obnavqa,oboga}uje i regeneri{e.

[ta je za tebe rad i kako je tvojodnos prema radu uticao na tvo-

je stvarala{tvo?

Ja zaista mnogo radim. Za menene postoji radno vreme jer da bihuradio sve {to zamislim, ~esto mi

je dan kratak. I sva moja dru ewasa prijateqima su deo moga rada,jer obi~no razgovaramo o umetno-sti, {to mene najvi{e zanima. Rad-no sam aktivan u toku ~itavog dana,a ~esto se ukrade i od no}i da bihpisao ne{to novo.

A ~itawe?

Na|e se uvek vremena i za inte-resantne kwige. Naàlost, ovo jevreme kada je kwizi sve teè. Svevi{e je qudi koji ne samo da nere-dovno ~itaju, ve} i uop{te ne ~it-aju kwige.

Kako porodica prati tvoje ak-tivnosti?

Porodica je osnov svega. To jena{ li~ni temeq i glavni oslonacu mikro i makro kosmosu. Porodi-

ca je i osnov dràve, pa kad je dr-àva u krizi - i porodica je ukrizi. Slabqewem dràve slabe ione tradicionalne vrednosti u po-rodici i razbija~i dràve u tomesu i uspeli. Na sre}u, posledwihgodina i to se mewa i sve vi{e sevra}a tradicionalno negovawe po-rodice i porodi~nih odnosa. Up-ravo iz porodice poti~e sve, i ono

{to vam da porodica je osnov duhakoji imate.

Da li to podrazumeva i lepo po-rodi~no vaspitawe?

Naravno, to je ono na ~emu semora konstantno raditi ukolikoèlimo da imamo uspe{ne qude iuspe{nu dràvu.

[ta je po tebi obele je Kragu-jevca u materijalnom, a {ta u du-hovnom smislu?

Kragujevac je mesto gde se zadr-àlo i sa~uvalo najvi{e duhovno-sti na{eg naroda i na{e vere. Kao{to je nekad bio prestonica, Kra-

gujevac mora postati kulturnicentar i nova duhovna prestonicaSrbije. Dosta velikih i kqu~nihstvari odigravalo se u Kragujevcui o tome se malo zna. To je jedna odoblasti mog interesovawa i puno}u rada uloìti da to saznaju svina{i sugra|ani. Nadam se da }e za-jedni~kim naporima svih gra|anaKragujevac postati duhovna pre-stonica Srbije. Iako to nekima sa-da li~i na bajku, bi}e najboqemesto za ìvot u na{oj zemqi.

No da se vratimo vrednostimagrada. Mislim da su u svakom slu-~aju to wegovi qudi. Ovaj grad jebogat izuzetno kvalitetnim qudi-ma, pogotovo mladima, samo ih tre-ba prona}i u pravom trenutku iomogu}iti im da pokaù svoje spo-sobnosti u raznim oblastima, jer

~esto nisu imali mogu}nosti da seiskaù i pokaù svo je vizi je nadobro grada.

Kakva je sada kulturna klima ugradu ?

U svim mo jim delima sto ji dasam ih stvarao u Kragujevcu, iakosam imao boqe uslove u drugim me-stima. Na svakom mom radu je kra-

gujeva~i pe~at. Ovo je sada i fes-tivalski grad, imamo Joakim-fest, festival pozori{ta za decu,

festival ozbiqne muzike i horo-va. To pokazuje bogatstvo i razno-likost kulturnih de{avawa ugradu. Bitno je da ~ovek ovde moèda napoji du{u i da se napuni en-ergijom za svakodnevne aktivnosti.Sigurno uvek moè i vi{e i boqe.Tako|e, potrebno je na pravi na~inpri}i sugra|anima, pogotovo oni-ma koji do sada nisu konzumentiizlo`bi ili koncerata raznolikemuzike koji se odràvaju u gradu.Qudima treba sa puno qubavi pri-}i i ponuditi im sve te dobre kul-turne sadràje.

[ta si ti dobio od kragujeva~-kog Duha, a {ta si mu dao ili}e{ mu tek dati?

Rekao sam ve} da je pe~at Kra-

gujevca na svakom mom delu, nasvakoj kwizi, na svakoj predstavikoju sam reìrao, u svakoj uloziko ju sam glumio. @elim da sve{to iza|e iz mene kao umetni~kodelo nosi pe~at kragujeva~kog du-ha na koji sam neobi~no ponosan.Predstave ko je sam re irao name|unarodnim festivalima ilimoje drame koje se tako|e izvodena me|unarodnim festivalimaidu uz pomiwawe mog Kragujevcai zbog toga sam ponosan. To {to semoj grad pomiwe i tridesetak ze-maqa gde se sve to de{ava je ono{to sam ja za sada dao Kragujevcu.Ako bude sre}e, jo{ dosta togada}u Kragujevcu, a moja odluka daìvim ovde to najboqe potvr|uje.

@ivim u harmoniji sa gradomPe~at Kragujevca je nasvakom mom delu, nasvakoj kwizi, predstavikoju sam reìrao, ulozi

koju sam glumio. @elimda sve {to iza|e iz menekao umetni~ko delo nosipe~at kragujeva~kogduha, kaè svestrani

umetnik Vlada \or|evi}

KRAJ SPOMENIKA OCA SRPSKOG POZORI[TA

EKSPERIMENT JE POÊO UDOMU OMLADINE

Razgovor uìvo sa Vladom\or|evi}em moète gledati usubotu od 20 sati na Tele vizi-ji Kanal 9. Do tada vam je narapolagawu telefon 331-509za pitawa sagovorniku i Mi-lanu Puri}u koji (pred)vodipoteru na Duh(a).

{tva sve su to divne stvari u koji-ma ~ovek nalazi sklad i harmo-ni~nost, a u isto vreme prelazi izsveta u svet.

Dokle su te sve odvela traèwasklada i harmonije?

Imao sam, hvala Bogu, tu sre}uda putujem mnogo. @eleo sam i ob-i{ao pravoslavne svetiwe po ~it-avom svetu. Prvo u Srbiji, a potom


6/11


anas smo u posetiPrvoj kragujeva~kojgimnazi ji, a sago-vornik nam je di-rektorka ove pre-sti`ne {kole Slav-ica Petkovi}. U~i-

li smo i maturirali u istojgeneraciji, te }e ~itaoci razume-ti i za{to je ovaj razgovor vo|enna pertu.

Kako bi se, u najkra}em, pred-stavila?

Mnogo bi mi bilo lak{e da sito ti rekao. Ja sam Slavica Pet-

kovi}, diplomirani psiholog,dugogodi{wi profesor psiholo-gije i direktor Prve kragujeva~-ke gimnazi je, Kragujev~anka,majka Jelenina i Vladina, a za na-jstarije sugra|ane bi}u uvek Sla-vica Risti}, Qubi{ina i arina}erka.

U ovoj Gimnaziji {kolovale suse i stasavale mnoge zna~ajneli~nosti, ne samo za grad, ve} iza Srbi ju. Ona je i svojevrsnakolevka duhovnosti. Kako je ra-diti u takvoj {koli?

Lepo. Za 175 godina postojawaGimnazije uprili~ena je izlo`bao 175 qudi ko ji su pro{li krozwu, a predstavqali su zna~ajnequde svog doba, bilo kao nau~ni-ci, kwièvnici, glumci, politi-~ari, vojskovo|e. Lepo je ne samo

meni nego i svim profesorima iu~enicima koji kao deo te pri~ei danas traju.

Me|u slikama zna~ajnih qudinema nikoga ko je ìv. Za{to?

Mislim da tek posle smrti mo-è o nekome realno da se sudi.Vremenska distanca zbog toga jesvakako potrebna, a èleli smo i

godine puno generacija maturana-ta i da ih kao direktor pozdra-vqam. Ja bih volela da se salaipak malo vi{e vrati |acima jerje ona prvenstveno wima namewe-na.

Kakvi su susreti nekada{wihmaturanata Gimnazije?

To je zaista jedna lepa, posebnapri~a koja kre}e svakog maja. On-da se pojave generacije koje slavepet, deset, pedeset... godina matu-re. Svi vole ovde da do|u, ma gdesada ìveli i to samo svedo~i ovrednosti |a~kih dana, kada su sesticala prijateqstava za ceo ì-vot. Naravno, tada se i svi podm-lade i posta ju opet razdraganimladi qudi. Naravno, svi tvrde,uz mno{tvo argumenata, da je ba{wihova generaci ja bila najbo-qa.

Kad posle i toliko godina otva-ra{ predivna vrate Gimnazije,

da li kao svi mi koji smo re|eovde, uvek oseti{ neku lepu je-zu u sebi?

Da, svaki put kad ovde ulazimzaista osetim u stomaku blagu je-zu koja mi kaè koliko je ovo po-sebno mesto. Imam taj ose}ajkoliko je ovo posebno mesto i po-gotovo ova direktorska kancela-rija. Naravno, to treba zasluìti

skre}u pa`wu na sebe. Najboqi u-~enici postaju profesori, nau~-nici, doktori, akademici... Nekive} ovde otkrivaju razne talentepo kojima se prepoznaju i kasnijeostaju vredne osobe na javnoj sce-ni. Mi smo tu da pomognemo wi-hov svekoliki razvoj.

A ko je najvi{e uticao na tvoje obrazovawe i izbor zani-mawa?

Stvarno moram da kaèm dasam imala izuzetne vaspita~e ida je moje {kolovawe ostavilo na-jdubqi trag u meni. Du{anka Pet-kovi}, u~iteqica ko ja jepostavila temeqe mog budu}eg o-brazovawa, prva je u nizu kojih setako rado se}am. Potom sam u{koli 21. oktobar imala sre}uda sam bila u generaciji odli~-nih |aka koji su vaìli za najbo-qe u gradu. U Gimnaziji, koju smozajedno pro{li, bilo je zaistavanserijskih profesora, pa }u

mo`da nekog slu~ajno i presko~i-ti. Moja razredna Nada Veqovi},profesorka matematike i nacrt-ne, pa |a~ka majka izuzetan pro-fesor kwièvnosti Qupka\eki}, Rodoqub \uri}, kasnijemoj kolega, sjajan vaspita~, SvetaNikoli}, kod koga sam uradilamaturski. Onda Vera Dre{evi}koja nas je u~ila engleski uz pe-sme Bitlsa i Sjaj u travi, paSveta Mladenovi}, Stevica iKruna Ili}, Mi}a Milovanovi},Pera Petrovi}, moj fah kolega...Bila sam dobar |ak, vukovac, pa sumi svi profesori bili dobri jersam sve u~ila i ni sa kim nisamimala problema. Na fakultetusam tako|e imala sjajne profeso-re, tako da mogu da kaèm da susvi oni doprineli na najboqi na-~in da postanem to {to jesam.

Kad si ve} tako briqantno za-vr{ila {kolovawe, za{to ni-si, poput mnogih na{ihdrugova i drugarica, ostala uBeogradu?

Mislila sam ja da }u ostati,me|utim ukazala se prilika ovde,jer me je direktor Gimnazije leg-endarni Dragoqub Qubi~i} poz-vao da radim u ovoj srpskojinstituciji. Takav poziv se ne od-bija i meni je zaista bila ~ast dase zaposlim u svojoj biv{oj {ko-li. Nisam znala koliko }e to du-go trajati. No, ìvot me jezadrào u Kragujevcu i nikad senisam pokajala {to je tako. Radi-ti sa mladima je ne{to najlep{e jer su oni najzdravi ji deo dru-{tva i pored wih sam period naj-gorih stvari po nas devedesetih

godina lak{e pro{la, jer wih,jednostavno, takve stvari mawedoti~u.

Kako na mlade prenosi{ odnosprema radu?

Nisam neko ko voli mnogo dapopu je i savetu je. Mislim da seli~nim primerom najvi{e kaè.Rad je zaista ne{to, pogotovo u o-vom vremenu, posebno va`no. Do-

bro obrazovawe uz rad postaje naj-

va`niji na~in da se do svakog ci-qa do|e.

Poti~e{ iz ugledne kragujeva~-ke ku}e, {ta za tebe zna~i poro-dica?

Porodica je osnova sva~ijegìvota, to je baza iz koje crpimosve. Imala sam sre}u da sam ì-vela u porodici gde sam steklanajlep{e osobine. Sve to sam po-sle prenela i u moju porodicu iona je postala sve za mene. Mo`danisam napravila karijeru za kojusam bila predisponirana, alisam mnogo sre}nija i zadovoqni-ja {to ose}am, to moja deca kaù,da sam po profesiji majka. To jezaista najve}e priznawe i najve-}a radost za mene. Nikad nisambila sputavana i zato mislim da je potrebno decu vaspitavati i

pomagati im da se iskaù, a nesputavati.

Kako se ose}a{ kao prva ènadirektor Gimnazije u wenoj du-goj istoriji?

Biti ena direktor u svetu mu-{karaca u kome ìvimo je nekadlak{e, nekad i teè. Imala samsre}u da sam ve}inu stvari kojesam elela i uradila. Nailazilasam na razumevawe, kako sada{wetako isto i prethodne vlasti, jersu uglavnom svi bili u~enici ko-ji su pokazali puno razumevawe zaGimnaziju kao nacionalnu insti-tuciju.

Ina~e, na ~elo Gimnazije do-{la sam da poku{am ne{to i dapromenim u atmosferi. Najve}eli~no priznawe mi je kad je maj-ka od jedne sada{we profesorke,

ina~e na{e {kolske drugarice,rekla da mi je zahvalna jer wena}erka svaki dan dolazi i odlazisa posla sa osmehom na licu. Tosam èlela i to se ostvarilo.@elela bih da na{a Gimnazijapostane kona~no reformisana,sa dosta ulagawa u opremu i o-brazovawe u gradu ko ji }e bitipuno bogatiji raznim sadràji-ma.

Svuda oko nas lebde, popularno

re~eno, stubovi kragujeva~keduhovnosti. [ta ti misli{{ta je to kragujeva~ki duh?

Po{to dugo pamtim, kraguje-va~kog duha ne vidim samo u tre-nutku. To je duh u razvoju, pa kad seKragujevac razvi jao zahvaquju}iZastavi i velikoj koli~ini nov-ca, bio je sjajan period Univerzi-teta, novih fabrika, ulagawa ukulturu. Devedesetih godina bioje sumorni ratni duh, koji je, nasre}u, nestao i opet se pojavqujenovi duh pun entuzijazma. Kragu-jevac je uvek bio grad koji je pri-mao mnogo doseqenika koji su seme{ali sa nama i time dopuwava-li na{ duh.

Ko ji je po tebi najlep{i deograda?

Moj deo grada je Erdoglija. Jasam ro|ena u Vardarskoj ulici.To je moja baza odakle sam svugdei{la i uvek se vra}ala. Po~etakErdoglije, pa sve do [umarica,je ne{to {to se ne poredi. Pri-jateqi koje imam, drugarice kojeimam, Licu, Draganu, sestreAntu{evi}, u ~ijoj sam ku}i bi-la peta sestra, svi su odrastaliu Erdogliji. I moja deca, narav-no.

[ta je kragujeva~ki duh dao te-bi, a {ta si ti ugradila u wega?

Uzela sam sve i sve sam mu da-la. Ba{ tako mislim. To {to samja - to je Kragujevac. Vazduh i vo-da kragujeva~ka to je deo mene, tosam ja, tako se ose}am.

Re~ima iz naslo-va na{a sagovor-nica odgovara napitawe {ta joj jepodario kraguje-va~ki duh i {ta jeona wemu uzvra-tila. I vazduh i

voda kragujeva~ka to je deo mene, to sam ja

Razgovor uìvo sa SlavicomPetkovi} moète gledati usubotu u 20 sati na TelevizijiKanal 9. Do tada vam je naraspolagawu telefon 331-509za pitawa sagovornici i Mi-lanu Puri}u koji (pred)vodipoteru na kragujeva~ki Duh.

SLAVICA PETKOVI], PROFESORI DIREKTOR PRVE KRAGUJEVA^KE GIMNAZIJE

Uzela sam sve i

sve sam mu dala

da izbegnemo me{awe politike upostavku izlo`be i izbor li~no-sti.

Znamo {ta je Gimnazija na po-qu obrazovawa, a {ta je zna~ila izna~i na kulturnom planu Kragu-jevca i kakvu smo duhovnost dobi-jali sa ovog izuzetnog mesta?

Na{a sve~ana sala, za koju onikoji se u to razumeju kaù da je na-jlep{a u Srbi ji, je Be~ u Kragu-

jevcu. Sala je projektovana premabe~kim nacrtima, a pored lepotesigurno je i najakusti~ni ja kodnas. Mislim da je ~ak i boqa ilep{a od beogradske Kolar~evesale. Uglavnom, svi najpresti-`niji kulturni doga|aji grada de-{avaju se u woj. Li~no sam za wuveoma emotivno vezana jer sam uwoj nastupala kao |ak, a doìve-la sam i da u woj do~ekujem svake

i svaki direktor mora biti sves-tan va`nosti ove institucije.

Imala si sre}u da ovde prove-de{ |a~ke dane, a potom bude{profesor i direktor Gimnazi-

je. Koji ti je period najlep{i inajdraì?

Tu nema dileme: Od kolevke pado groba najlep{e je |a~ko doba.U dugom razdobqu ovde je za mene

bilo i lepih i svakojakih trenu-taka, no sigurno je da je sazrevawei |a~ko doba najlep{i deo mogìvota.

Mnogo generaci ja gledala sikako stasavaju, da li se i u tom

uzrastu prepoznaju oni koji }ebiti nosioci Duha grada?

Sigurno. Uvek se prepoznaju de-ca koja nekim svo jim talentima

U KANCELARIJI U KOJOJ SU SEDELI MNOGIUGLEDNI DIREKTORI [KOLE

\AK, PROFESOR, PA DIREKTOR PRVE G IMNAZIJE


7/11


Vrlo dobro. Kragujevac ima dvekarakteristike koje su bile presud-ne da se odlu~im da firmu razvijamne u Beogradu, ve} ovde. To su indu-strijska tradicija od preko 160 god-ina i Univerzitet. Ono {to je

najboqe, vidim da su mnoge firmekrenule pravim putem, da dolaze nafakultete, prave dobre i fokusira-ne treninge za studente i nude imposao. To je ono pravo.

Ko su bili prvi kragujeva~kiduhovi - kompjutera{i?

Zahvaquju}i postojawu nekolikovelikih ra~unarskih centara, odav-no je po~eo da se {iri kompjuterskiduh Kragujevca, pa su se tako, iz Za-stave {irili na druge firme i in-stitucije koje su formirale svojera~unarske centre: Jugobanka, PTT,Elektro{umadija itd.

Moè li duh da ìvi u kompju-teru i koliki mu je rok trajawa

u pore|ewu sa duhovima iz bocaili kwiga?

Naravno da moè i to u mnogo ve-}oj meri nego {to je to mogao duh iz

boce ili kwiga. Iako i daqe vi{evolim da pro~itam klasi~nu {tam-panu kwigu i da iz we doìvim duhvremena ili misli koje nam pisac{aqe, svestan sam da nam je infor-maciona tehnologija donela neogra-ni~ene mogu}nosti pristupa in-formacijama koje su do skora bilenezamislive. Lepota kori{}ewa ovetehnologije je i u tome {to sada mo-ète da transformi{ete svog do-brog duha iz {tampanog u digitalnioblik i obrnuto.

Kako je porodica doìvqavalatvoju kompjutersku duhovnost?

Mnogo sam vezan za porodicu, odsupruge i dece, do roditeqa, brata isestre i wihovih porodica. I kumo-va i wihovih porodica. Kako po-sledwih godinu dana radim uBeogradu, a porodica je u Kragujevcu,svaki slobodni trenutak provodim

sa wima. Ina~e, supruga je zavr{i-la isti fakultet, softverski je in-èwer. To je qubav iz studentskih

dana, tako da je ona zaraèna istimduhom kao i ja.

Da li postoji samo dobri DuhKragujevca ili mo`da i wegovlo{ pandan?

Da, to je duh prve srpske presto-nice, duh napretka, tradicije, duhvizije da se mogu ostvariti najvi{iciqevi koji se zamisle, duh otvore-nosti, stvarawa ... Na alost, ove do-bre duhove u Kragujevcu ~estonapadaju wihovi antipodi, duh pro-se~nosti, provincije, zavisti...

Da li }ete uvek najboqe prona}i uKragujevcu? Ne. Na{u slavnu indu-strijsku tradiciju nisu po~eli dagrade Kragujev~ani, ve} najboqi ma-

jstori iz cele Evrope, koji su prepo-znali potenci jal ko ji se ra|ao uKragujevcu. To je onaj na{ najboqiduh koji treba da negujemo, duh viso-kih ciqeva i duh otvorenosti, daprivu~emo najboqe koji mogu te ci-qeve da dosegnu.

A ima li lokalnih razlika umladim kompjuterskim duhovi-ma?

I ima i nema. Informati~kastruka je jedna od prvih globalnihstruka, programeri su najpodlo`ni-

ji promenama posla. Devedesetih go-dina prvi su odlazili i nalazilizaposlewe u struci. Od moja dva ci-mera, jedan sada ìvi na Novom Ze-landu, a drugi se pro{etao odIrske, preko [vedske, do Amana.Obojica rade u struci.

Kakav je Kragujevac za qudeod struke?

îwenica je da se Kraguje-vac mnogo promenio za po-sledwih nekoliko godina.Moji inopartneri, koji su uKragujevac dolazili 2003. pr-vi put, kaù da se grad izgra-dio, dobio mnogo infrastruk-turnih objekata, da je dolazak FI-AT-a prava stvar. U situaciji kada i-mate veliki broj nezaposlenih,

jasno je da }ete se okrenuti straniminvesti-torima i stvarawu ambijen-ta da oni do|u. To je vrlo skup i na-

zahvalan posao, ali to se, jednostav-no, mora uraditi.

Imamo nekoliko firmi koje suna nivou Srbije lideri, ili u samomvrhu u svojim o blastima, Formu i-deale, Agromarket, Takovo Osigu-rawe, Kredi banku, Kom trejd. I usportu smo dobili {ampione u od-bojci i malom fudbalu, u ko{arcismo doveli klub koji igra regional-nu ligu.

Koliko }e u budu}nosti kompju-terski Duh da se me{a u ì-vot Kragujev~ana?

On se ve} ume{ao u ìvot Kragu-jev~ana. Imamo ve} desetak firmiiz ove oblasti koje sada zapo{qava-

ju oko sto programera. Pored Komtrejda sa 70 zaposlenih, u Kragujev-cu ima i pojedinaca koji direktnopreko Interneta nalaze posao i oba-vqaju ga iz Kragujevca.

Povoqna klima, pre svega u ma-wim tro{kovima rada i ìvota uodnosu na Beograd i Novi Sad, uz do-bro {kolovawe na fakultetima, u-tica}e da se sve ve}i broj firmiotvara u Kragujevcu. Mi smo 2008.kao Hermes SoftLab ostvariliizvoz od preko milion evra u uslu-gama razvoja softvera. To je ~istprihod za ekonomiju Kra-gujevca, a nema ula-znih sirovina, nemazaga|ewa ìvotnesredine. Dakle,Kragujevac }e sig-

urno u sve ve}ojmeri imati uticajkompjuterskog du-

ha.

Moè li do}ido direktnogspo ja kompjuterai ~oveka i kako bise to odrazilo naduhovnost?

Do tog spo ja je ve}do{lo. Pogledajte samokako qudi lako stupaju ukontakt sa drugim qudimaputem Interneta. Mno-gima kompjuter iInternet pru-

Od kragujeva~kog Duha dobiosam tradiciju, veru da se vi-zije mogu ostvariti, mogu}-nost da se {kolu jem naelitnom fakultetu i prili-ku da se poslovno ostvarim uKragujevcu. Zauzvrat, nikada

nisam oti{ao iz Kragujevca, uspeo sam da ga po-stavim na svetsku mapu IT industrije, da dove-dem investitora u najprofitabilnijoj oblasti

VLADAN ATANASIJEVI], MAJKROSOFTOV [AMPION

Duh softvera i du{a

Kragujev~anina

àju {ansu da u virtualnom svetupostanu druga~i ji, vode druga~ijiìvot sa drugim sistemima vredno-sti. To, na àlost, dovodi do krizeduhovnosti, otu|ewa od porodice,prijateqa, realnog sveta i okruè-wa.

Koja mesta u Kragujevcu voli{?

Moje srce je vezano za Gimnaziju,[umarice, Veliki park. Pripadamgeneraciji koja je po~ela svoje izla-ske u kafanama Paligori}, Zelengo-

ra, Balkan, Moskva, Korana,diskotekama Jezero i Bazeni, a nas-tavila sa kafi}ima Bahus, Akade-mi ja, Opera... Bili smo tadatranzicijska generacija koja je ose-tila i duh kafana i duh kafi}a. Sa-da volim da pro{etam [umaricamai parkom, ali najvi{e volim kadapro|em pored pozori{ta, \a~kimtrgom pored Gimnazije, pa ispod ke-stena ka crkvi i do Balkana. To me

uvek vra}a u pro{lost.

[ta si dobio od kragujeva~kogDuh(a), a {ta si mu do sada dao?

Dobio sam tradiciju, veru da sevizije mogu ostvariti, mogu}nost dase {kolujem na elitnom fakultetui priliku da se poslovno ostvarim uKragujevcu. Zauzvrat, nikad nisam o-ti{ao iz Kragujevca, a uspeo sam da

Kragujevac postavim na srpsku isvetsku mapu IT industrije, da do-vedem direktnu stranu investiciju

u Kragujevac, i to u najprofitabil-nijoj oblasti, da stvorim bazu i po-stavim standarde za edukaci ju uinformatici. Uspeo sam da stvorimtakvo poslovno okruèwe da u Kra-gujevcu u firmi imamo qude koji suse {kolovali u Beogradu, a doselilisu se da ive ovde samo da bi radili

u mojoj firmi.Ipak, mislim da je najva`nije

ako sam uspeo da ubedimdruge Kragujev~ane da

ima ju hrabrostida posao potraèvan granica na{ezemqe, da uspo-

stave sistemevrednosti kojisu univerzalnii globalno pre-

poznatqivi, a o-stanu da ìve irade u ovom gra-du i ovoj zemqi.

Inèwer informatike,

specijalista za razvojsoftvera, stru~wak kojije dva puta biran za mena-xera godine. Prvi put odUdruèwa ekonomskihnovinara kao najboqi

me|u IT menaxerima i drugi put odstrane Privredne komore Srbije. UKragujevcu je prvo osnovao firmuVirtual tim, potom je bio prvi ~o-vek Hermes SoftLaba Srbija, a sa-da je direktor Spinakera,softverske firme koja posluje u o-kviru Kom trejda. Radi u Beogradu,ali i daqe ìvi u Kragujevcu. Ta~-nije, na to~kovima izme|u ova dvagrada.

To je, telegrafski re~eno, Vla-dan Atanasijevi}, a ko je on poli~nom predstavqawu?

Te{ko je prona}i pravi odgovorna ovo jednostavno pitawe. Uvek po-

stoji opasnost da ~ovek ne opisujesebe, ve} osobu koju bi eleo da dru-gi vide u wemu. Sa druge strane, sva-ko od nas je potekao iz odre|enogdru{tvenog, socijalnog i kulturnogmiqea, a osnov svega je porodica ivaspitawe. Ako sve ovo uzmemo u ob-zir, ja sam Kragujev~anin, ro|en iodrastao u ovom gradu. Roditeqi sumi Kragujev~ani, koji su sebe ostva-rivali u ovom gradu, wihovi rodite-qi tako|e. To je nasle|e ko je i jasledim, dakle i poslovno i privat-no se ostvarujem u Kragujevcu. Vas-pitavan sam, pre svega, u porodiciali i u {koli. [kolovan sam u naj-boqim {kolama: Rado je Domano-vi}, Kragujeva~ka gimnazija, a po-tom u Zagrebu na Vojno-tehni~komFakultetu (kao stipendista Vojnefabrike), koji je zbiqa bio elitnifakultet za tehni~ke nauke u SFRJ.

Porodi~an sam ~ovek, sve svoje slo-bodno vreme provodim sa porodicomi kumovima. Ako bi u tri re~i moraoda opi{em sebe i odnos ka svom gra-du, onda su to: porodica, Kragujeva~-ka gimnazija i Zastava.

Kakav i koliki rad je potrebanda se postane Majkrosoftov{ampion?

Veliki rad i odricawa, u pravomsmislu re~i, potrebni su da dostig-nete prepoznatqivost van granicava{eg okruèwa, u uèm i {iremsmislu. Ako su te granice globalne,onda je svakako potrebno jo{ vi{erada, energije, vere u sebe da se todostigne. Ni{ta ne dolazi slu~ajno.Uspeh kao i neuspeh, nije slu~ajnost.I sve se temeqi na znawu, sistema-ti~nosti i upornosti.

Ko je najvi{e uticao da se po-

sveti{ tvom poslu?Prva usmerewa pruìo mi je Sr-

|an, stariji brat. Zahvaquju}i wemusam i oti{ao u Zagreb i upisao smerRa~unarska tehnika - razvoj softve-ra. On je tako|e zavr{io VTF u Za-grebu. Ako tako gledamo, on je naj-vi{e uticao da se opredelim za IT.

Kakvo je mesto Kragujevac za po-dizawe mladih duhova u tvojojoblasti?

Razgovor uìvo sa VladanomAtanasijevi}em moète gle-dati u subotu od 20 sati naTeleviziji Kanal 9. Do tadavam je na raspolagawu tele-fon 331-509 za pitawa sagov-

orniku i Milanu Puri}u koji(pred)vodi poteru na kragu-jeva~ki Duh.


8/11


Tragawe za dobrim kragu-

jeva~kim duhom vodi nasna pravo mesto i kodprave li~nosti. U Domuomladine kod SlaviceUro{evi} Slaje. Evo ka-ko se ona sama predsta-

vqa.Ja sam osniva~ De~ije radioni-

ce u Dramskom studiju Doma om-ladine, koji vodim ve} 25 godina.Od 2001. vodim i filmsku radi-onicu, ~i ji sam tako|e osniva~.Po{to su oba projekta veoma u-spe{na, mislim da sam i ja jednauspe{na osoba. Za sebe mislim ida sam renesansni tip, jer samposle matemati~kog smera u kra-gujeva~koj Gimnaziji i |aka kojije voleo astronomiju, postala no-vinar. Onda sam pisala pesme idobila Pe~at karlova~ke varo{i1984. za poeziju, ali je pozori{te

ostalo moja najve}a qubav.@ivi{ blizu parka, je li to le-po?

Pod jedan, to je ìveti u naj-lep{em delu grada. @iveti prvou Nu{i}evoj, Rudni~koj i na kra-ju ba{ preko puta parka je predi-vno. Imam privilegi ju da, presvega, volim qude ko je sam upo-znala druè}i se u parku, sa koji-ma delim neke vrednosti, naprimer zdrav na~in ìvota. Vo-lim ~ist vazduh koji svako jutrood sedam do devet di{em dok iz-vodim moju kucu Teri i to je deodana kada punim bateri je za sveono {to me ~eka u toku dana.

[ta je kragujeva~ki duh po te-bi?

Kad ~ujem takvo pitawe, odmah

pomislim na Dom omladine. Zamene duh Kragujevca po~iwe natom mestu i on ga najsna`nije o-beleàva. Ne prenebregavam osta-le instituci je i qude, ali Domomladine je jedna od najzna~ajni-jih institucija koje je Kragujevacimao. Tu su ponikli qudi razli-~itih talenata koji su uradiliizuzetne stvari ine verujem da pos-toji bilo ko da jezna~ajan za Kragu-jevac, a da bar petminuta ni je pro-veo u Domu omla-dine, od kada je onosnovan. Dom imaneverovatnu ener-gi ju, iako je to je-dan mali prostor.

Pre onog rata u tojzgradi moj deda izBor~a se le~io iispri~ao mi je zasvaki kutak, gde se{ta nalazilo. Ini je slu~ajno {tosam ba{ ja tu pro-na{la svoj duh. Utom malom prosto-ru neverovatan

broj qudi uspeo je da otkrije {taima u sebi, a moè da poklonisvom gradu. I smatram za privi-

legiju odrastawe u takvom okru-èwu. Ono podstakne u vama svudobru energiju, jednostavno, to jemesto gde moète da budete razli-~iti, individualac ko ji mo edruga~ije da misli. I {to je naj-lep{e, na kraju vam i aplaudira-ju zbog toga.

Koliko vremena treba da nekoko je do{ao u Kragujevac razu-me i prihvati wegov duh?

To zavisi od samih qudi. Nekomoè da se odmah uklopi i posta-ne deo na{eg duha, drugi mogu daìve ovde i trideset godina i danikad ne ukapira ju {ta je to. Janisam tako opredeqena da mis-lim da samo stari Kragujev~animogu to da budu. Kragujevcu je uvekpotrebna sveà krv i pravi krea-tivni qudi koji }e zavoleti grad.

Volela bih da oni u grad unesu ne-{to dobro, da ne o~ekuju samo daod wega uzima ju. Naravno, ni jakad sam osnovala De~iju radioni-cu 1984. godine nisam imalapredstavu u {ta }e se to na krajupretvoriti. Jednostavno sam ima-la potrebu da tako ne{to uradim.

Koliko si radila i koliko sa-da radi{?

Nema pravila. Radi{ koliko jepotrebno da se zavr{i ono {to sizamislio. iwenica je da ja jesamradoholi~ar. Ja od devedeset tre-}e nisam bila na odmoru, stica- jem razli~itih okolnosti. Akove} nisam imala para da idem gdeho}u, onda mi je rad predstavqaoodmor. U svakom slu~aju, treba pu-no rada ako eli{ da si uspe{an.

[ta predstavqa porodica za~oveka koji eli u ne~emu da seostvari?

Ona je zaista osnov svega. To jemesto gde se uvek vra}ate. Akotreba da se proslavi neka pobedaili da se preboli poraz, porodi-ca je najboqe uto~i{te. To je za-

pravo i mesto gde se izgradi ~o-vek. Sve {to jeste - ponesete izporodice. Pre nekoliko godinasam shvatila re~enicu koju naj~e-{}e izgovaram mojim klincima:Ako ve} ne{to radi{, ili ga ra-di kako treba, ili nemoj da ra-di{. To je re~enica ko ju samgodinama slu{ala od mojih rodi-teqa i postala je moj moto. Mnogotoga je {to je deo mog vaspitawaiz porodice i na ~emu sam jako za-hvalna roditeqima.

Kako vreme u kome ìvimo uti-~e na tvoj i sve druge duhoveoko tebe?

Ono {to te ne ubije - oja~a te.Mi smo pregurali mnogo nepri-jatnih stvari, ali smo oja~ali iovde u Domu, na Maloj sceni, na-pravili jednu oazu mira, qubavii kreativnosti, tako da nas nijemnogo doticalo ono {to su drugitrpeli. I {to je napoqu bilo su-mornije, mi smo se ovde trudilida budemo {to kreativniji i takosavladamo sve gluposti oko nas.Moji klinci i ja jednostavno smose distancirali od toga i to namje zaista uspevalo.

Kad ti do|u prijateqi sa stra-ne, {ta im prvo pokaè{ u Kra-gujevcu?

Prvo ih dovedem na Malu sce-nu, potom im pokaèm Dom omla-dine i objasnim im ko je su sveznamenite li~nosti ovde stvara-le duh Kragujevca, a i zemqe. On-da im pokaèm park i [umarice,kao moj omiqeni deo grada, a po-tom Gimnaziju, Pozori{te, Muzej.

To su po meni najbitnija mesta ugradu.

Kako hrani{ svoj duh i fi-zi~ki i intelektualno?

Ja sam u principu vegetarija-nac, ali nisam iskqu~ivi. Kad o-dem kod roditeqa ili na nekuslavu, pojedem i ne{to od mesa. Uduhovnom smislu hranim se dru-èwem sa mojim klincima. To jelekovita stvar, jer druè}i se sade com vi zaboravite da kalkuli-

{ete, da se folirate. Me|u namaide komunikacija - kad si tuànti si tuàn, kad si sre}an ti sisre}an, kad ti se pla~e ti pla-~e{. Jednostavno, postoji iskre-nost u opho|ewu, tako da mi se~ini da ja vi{e i ne znam da raz-govaram sa odraslima. Posle pet-nestak minuta ozbiqnihrazgovora ja se vra}am onoj komu-nikaci ji ko ja mi je najblià.Druèwe sa klincima je najboqaduhovna hrana i najboqi na~in dasa~uvate dete u sebi koje je sprem-no za nove izazove, za istraìva-wa, radaznalost, koju ~ovek trebada sa~uva tokom celog ìvota.

Kad te male glavice do|u u ra-dionicu, {ta vidi{ u wima?

Ja ih ne vidim, ve} ih ose}ami to je ne{to obostrano. Oni o-

se}a ju mene, ja ose}am wih i utom proìmawu emoci ja mi seprepoznamo, pa neki klinci os-tanu ovde i po deset godina. Ne-ki ne na|u sebe i odu. A oni kojiostaju su oni koji ~uvaju duh Do-ma omladine, a i kragujeva~ki.Nekima mo`da nisam ba{ bilapo voqi, pa jedva ~ekaju da me za -borave, ali oni ko ji ostanu podesetak godina ne mogu da zabo-rave lepe uspomene na taj periodìvota. Svakog drugog januaraovde pravimo ùrke koje su naj-lep{e na svetu i tu se obnavqajunajboqe na{e emoci je. Dolaze~ak i deca iz inostranstava, a oBeogra|anima i Novosa|animada ne pri~am.

Da li se ovde uo~ava razlikaizme|u dece iz grada i prigra-da?

Ne, posledwih desetak godinane postoji nikakva razlika. Mo-`da je ranije i postojala, ali sadse to zaista ne prime}u je. Decaiz centra su bila otvorenija i o-pu{teni ja u komunikacijama,ali sad se to izjedna~ilo, takoda nema razlike, verovatno zah-vaquju}i medijima i Internetui svakojakim druèwima dece.

A ko su bili tvoji kragujeva~kiuzori kao duhovi?

Pravih uzora nisam imala, alibilo je divno biti okruèn Gori-com Popovi}, Mirkom Babi}em,Ke{om, Radetom Marjanovi}em,koji su tada bili u Dramskom stu-diju, i gledati {ta oni rade. U tovreme biti pored To~ka, Laze, Bo-risa i ostalih smakovaca kojisu bili jugoslovenske zvezde, a ta-ko srda~ni sa nama, poèlela samda i ja tako ne{to radim. Wihova

podr{ka naro~ito u po~etku na-{ih, da kaèm trapavih poku{a-ja, bila je presudna da se istrajedo kra ja. Puno sam nau~ila i odqudi iz kragujeva~kog pozori{ta,pokoj nog Mi{ka Juri{i}a i osta-lih koji su ovde reìrali, a ja ku-pila znawa koja danas prenosimmla|ima. Tu sam nau~ila da vo-lim, a bogami i da pravim pozo-ri{ta.

[ta si dobila od kragujeva~kogduha, a {ta si mu dala?

Dobila sam {ansu da odrastemu Domu omladine me|u divnim idragim qudima koji su me nau~i-li da je najva`nije da ispo{tuje{sebe i da ivi{ po svome, a ne ka-ko drugi o~ekuju od tebe. Tamo samsaznala da je va`no da ideje ne o-stanu samo u tvojoj glavi, ve} da je

va`no da poku{a{ i da ih reali-zuje{, napravi{ ne{to, iskaè{se i time se oslobodi{ iznutra.I da onda voli{ sebe onakvu ka-kva jesi. To je prilika kad raste{u okruèwu gde su ti qudi uvek go-vorili da istinu mora{ prvo se-bi da kaè{ i da shvati{ {ta suti mane.

A kragujeva~kom duhu poku{a-la sam da dam neke nove klince,pomogla sam im da oslu{nu sebei shvate {ta su, da razumeju ~i-me èle da se bave, da sami pre-pozna ju sebe i da onda krenu uìvot punim plu}ima. A onda ida uvek znaju da }e ih ~ekati pu-na podr{ka na{e male radioni-ce.

Druèwe sa klin-cima je najboqaduhovna hrana inajboqi na~in dasa~uvate dete usebi ko je je sp-remno za nove i-zazove, za istra-ìvawa i rado-

znalost koju ~ovek treba da sa~uva tokom ce-log ìvota

Razgovor uìvo sa SlavicomUro{evi} moète gledati usubotu od 20 sati na Televiz-iji Kanal 9. Do tada vam je naraspolagawu telefon 331-509za pitawa sagovornici i Mi-lanu Puri}u koji predvodipoteru na kragujeva~ki Duh.

SLAVICA URO[EVI] SLAJA

Mali-veliki duhovi Doma

omladine

SLAJA SA SVOJIM KLINCIMA U DEÎJOJ RADIONICI

NA OMIQENOM MESTU U VELIKOM PARKU


9/11


K

ragujev~anin ko ji duhKragujevca tokom neko-liko proteklih godina{iri mo}nom elek-tronskom mreòm, Bra-tislav Bata Urakovi},s

am se ovako legitimi-{e:Po profesi ji sam elektroin-

èwer i informati~ar, a po ak-tivnostima stonoteniser, rota-rijanac i izvi|a~. Zaposlen u kom-pani ji Telekom Srbi ja u Kra-

gujevcu na poslovima brige okorisnicima. Oèwen Gordanom,specijalistom sanitarne hemije, iotac Vladimira od 11 i Nine od 16godina. qubiteq sam Opelovihkola i kragujeva~ke kulture. Pri-vatno najvi{e zaokupiran ure|i-vawem internet portalawww.tekl-areka.com koji doprinosi da sekragujeva~ki duh {iri planetom.Netnovinar u meni je trenutno mo-ja najve}a misija.

O ~emu si kao dete ma{tao dabude{ kad poraste{?

Poti~em iz {najderske porodi-ce i otac Aca je dosta u~inio zasvoga ìvota da mi trasira put i o-mogu}i da ima sina inèwera. Ni- je bilo dilema da }u se bavititehnikom, a imao sam sre}e da sepoklopi moje {kolovawe i najve}irazvoj informati~ke revolucije,~ime je san jednog de~aka da zavr-{i elektrotehni~ki fakultet uBeogradu bio ispuwen. To je i mojnajve}i ìvotni uspeh - da zavr-{im {kolu sa najve}im renomeomu Srbiji. Ni{ta teè nisam ura-dio. Nagrada DISKOBOLOS 1995.(informati~ki Oskar) za dopri-nos razvoju informatike SR Jugo-slavije samo je rezultat onog duhakoga stalno {irim. Ima u meni ne-{to {to me goni da gledam {ire.

Kako porodica podràva tvojesvekolike aktivnosti?

Bez podr{ke porodice te{ko sedolazi do vrha, pa makar se to od-vijalo kroz sugestije i strahove,ali oni najro|eniji su ti koji svepreìvaa ju sa vama. Posmatraosam svoga oca kako {ije no}ima, pa

se i ja tako pona{am: najboqe jevaspitavati primerom , a ne re~i-ma. Ostala mi je pri~a u se}awukada su pitali ~oveka na biletar-nici za{to ne prijavi decu kaomla|u i ne pro{vercu je ih, bezpla}awa autobuskih karata, a on jeodgovorio: Ta~no, ali deca bi vi-dela {ta sam ja uradio!

Kad si shvatio da je Kragujevacmesto u kojem eli{ da ivi{?

Nikad nisam bio u dilemi gde}u posle fakulteta u Beogradu. In-teresantno je da sam od svojih naj-bliìh kolega ja jedini ostao uSrbiji. Oni su oti{li, izbegli te-{ke godine u zemqi, ali ja sam pot-puno siguran da u Kragujevcu i daìvi za mene pravi duh. Sa takvimushi}ewem, posle dana provedenogu prestonici, iza|em na autoput i

od Lozovi~ke ~esme ve} lak{e di-{em.

[ta si sve u ìvotu radio?

Puno stvari. Volim da se mojrad prepoznaje u socijalnom okru-èwu i da ostaje neki trag onoga{to radim. Ono {to èlim da po-ru~im mladima generacijama je dabudu vredni i da se samo dugoro~nirad isplati.Naravno, ne mislimda je jedino materijalna strana po-sla va`na. Mnogo toga ~ovek dobi- ja i duhovnim zadovoqstvom zbogonoga {to je korisno uradio.

Kako se {irio kompjuterskiduh Kragujevca i ima li on nekaograni~ewa?

Mnogo se pro{irio. îni se dase poseb no pro{irio tokom po-sledwih {est meseci i da je gene-raci ja od 15 do 25 godina ve}

prevazi{la televiziju. Ona ve}i-nu svojih informacija kupi na in-ternetu i sigurno im je to medijkoji ih najvi{e okupira.

Da li misli{ da dru ewa pre-ko interneta mogu da zamenekontakte licem u lice?

Na àlost, mislim da je tu na-praven lo{ pomak, jer druèwe u-ìvo zaista ni{ta ne moè dazameni. Pojavom interneta i u-mre`nih komunikaci ja mislilose da }e do}i do smawewa putovawapo svetu zbog mogu}nosti vizualnemre`ne komunikacije. Naprotiv,broj putovawa se pove}ao, {to sve-do~i o nezamenivom direktnomkontaktu u bilo ko joj aktivno-sti.

Po tebi, {ta je to kragujeva~kiduh?

Najvi{e ga ose}am kad sam ukontaktu sa Beogra|anima, Ni{li-jama. Mi smo sad jedan zaokruèniduhovni prostor [umadi je kojiima mnogo prednosti i jako smoodsko~ili od okolnih gradova:Kraqeva, Jagodine, a~ka. Kraguje-va~ki duh je ne{to {to se {iri ine zaustavqa se samo na starijimgeneracijama, ve} su tu i genera-cije koje dolaze, neki novi klincikoji }e nastaviti da ga {ire.

Tekla reka Lepenica. [ta tobe{e?

To je naziv sajta koji sam ja kre-irao i sad ga sa dosta saradnika o-dràvam. @eleo sam ne{to zaistaspecifi~no za naziv sajta i pomom mi{ewu odabrao sam pravustvar. Jednostavno, to je izvorno

neponovqiva kragujeva~ka pesmakoja je postala brend, pa ~ak i naengleskom lepo zvu~i. Reka je ne-{to {to neprestano te~e sa svomsimbolikom i porukom ko ja je uwoj. Sre}an sam jer se u 50 zemaqagleda sajt i na taj na~in {iri kra-gujeva~ki duh.

Kad otvorim taj sajt, ~esto mipadaju u o~i slike nekih na{ihlepih sugra|anki. [ta po tebipredstavqa taj vid na{e kragu-

jeva~ke lepote?

Naslovna stranica uvek obele-àva na{ grad. Ono {to sam videoprilikom mnogobrojnih putovawapotvr|uje moje mi{ewe, a i mnogikoji dolaze kod nas govore da je pu-no ènske lepote u gradu, na svimmestima i u svim situacijama.

Kako si uvek radio neke inte-

resantne stvari, da kaèm, izbudu}nosti, da li je ta budu}-nost ve} po~ela?

Taj proces je u toku i on je neza-ustavqiv. Na sajtu Tekla reka Le-penica najavena je mogu}nost dase u Kragujevcu otvori i golf te-ren. Prosto je bilo nezamislivo dajedna od najpopularnijih igara usvetu sada bude i me|u nama. Sveankete koje vodimo pokazuju da iz-me|u mnogo drugih stvari koje supotrebne Kragujevcu treba i to. Iva`no je da ~ovek shvati da {to se

pre prilagodi i shvati da nekestvari dolaze - to boqe po wega.

[ta bi voleo, recimo, da pre-seli{ iz Beograda u Kraguje-

vac, a {ta obrnuto?

Iz Beograda zaista ni{ta ne bipreselio u Kragujevac. Najmawejednom nedeqno sam u Beogradu ivolim i da {etam po wemu, da sedruìm sa prijateqima, ali naj -lep{e mi je kad po|em ku}i kaKragujevcu. Beogradu treba ostavi-ti da bude glavni grad sa svom gu-`vom ko ja posto ji u wemu, a mitreba da uìvamo u na{em miru imogu}nosti i da u wemu napravimone{to dobro za nas i na{e sugra|a-ne.

Sport je uvek bio vaàn kragu-jeva~kim duhovima. Kako stojestvari kod tebe?

U mladosti sam bio aktivan kaostonoteniser.U juniorskoj konku-renciji bio sam i republi~ki re-prezentativac 1979. i jedan oddeset najboqih u [umadiji i Po-moravqu. I sada sam veoma aktivanjer sport smatram ne samo obi~-nom fizi~kom aktivno{}u, ve} ina~inom ìvota koji preporu~u-jem pogotovo mladima.

A kako se ose}a kao rotarijanacu Kragujevcu?

Posledwih dvanaest godina dru-ìm se sa qudima {irom sveta ko-ji dele sli~ne sisteme vrednosti ikoji u svakom trenutku èle da po-maù svuda, a da pri tom ni na ko-

ji na~in ne ugroze svoju porodicui nikog oko sebe.To je jedna mojaprivatnost koja mi omogu}ava da u-radim i neke korisne stvari. Mo-

`da je najlep{i primer kad sumoje kolege iz Birmingema sa~eka-le na{u su gra|anku Nadu Komne-ni}, koja je tamo oti{la na te{kuoperaci ju, i ko ji su joj svesrdnopomogli. Isto je bilo u slu~aju ko-lica za invalide koja smo nabavi-li.

[ta si dobio od kragujeva~kogduha, a {ta si mu ti dao?

Uzeo sam puno toga, a trudio samse i da mu dam. Omogu}io mi je dase usavr{avam i da ispoqim svojukreativnost, tako da sam 1997. pro-gla{en za lidera u {irewu infor-mati~ke ide je u tada{woj Jugo-slaviji. Doveo sam u Kragujevac izjedanaest dràva predstavnike ko-ji su imali prilike da se uvere usve na{e kvalitete. Kroz moj sajtTekla reka Lepenica i humani-

tarni rad tako|e je kragujeva~kiduh ra{iren po celom svetu.

Sajt Tekla reka Le-penica gleda se upedeset zemaqa,

{ire}i kragujeva~-ki duh {irom sve-ta. To je trenutnomoja najve}a misi-

ja, ka e inèwerkoji ga je osmislio,dodaju}i da naziv

po prepoznativoj pesmi lepo zvu~i ~ak i na engle-skom jeziku

Razgovor uìvo sa Bratisla-vom Batom Urakovi} moètegledati u subotu od 20 sati naTelevizi ji Kanal 9. Do tadavam je na raspolagawu tele-fon 331-509 za pitawa sago-vorniku i Milanu Puri}ukoji predvodi poteru na kra-gujeva~ki Duh.

BRATISLAV BATA URAKOVI], IN@EWER I NETNOVINAR

Lepenica te~e celim svetom





034-368-555064 288 45 73064 150 82 28

SVI PUTEVI UVEK VODE U KRAGUJEVAC

STONI TENIS BIO I OSTAO VELIKA PASIJA


10/11


Ugledni je i ceweni lekar to je ono {to javnost sva-kako zna. A kako dr Niko-la Jagi} sam sebe pre-dstavqa? 0

To je pitawe od miliondolara. Deda ko ji odbija

da odraste. Po vokaciji radiolog,lekar, ima tome ve} dosta dugo. Ta-ta, mu`, prijateq, sportista. Ro|e-ni Beogra|anin koji 98 posto svogìvota ìvi u Kragujevcu. Kao de-~ak redovno sam vodio konferansuna priredbama za dan {kole. Igraosam ko{arku i fudbal za {kolu.Bio sam i dobar |ak. Potom sam i-{ao u gimnaziju i polako odrastaouz ko{arku, zaqubqivawe, druèwe.Medicinski fakultet upisao samjer mi je bio blizu ku}e, a ne zato{to sam imao equ da budem lekar.Vi{e stihijski i na diskretan na-govor roditeqa. Odlazim odmah uvojsku i po povratku mi ide te{kou~ewe, ali nekako uspevam da sevratim u ritam i zavr{avam fa-kultet malo pre roka. Posle zavr-{ene specijalizacije u nesre}nimokolnostima 90-ih, bez ikakvih u-

slova i uz permanentne improviza-cije, poku{avam da se bavim inter-ventnom radiologijom. Posle 2000.uspevam da sa~uvam energiju i è-qu za napredovawem i odlazim nabrojne edukacije, bez ikakvih mate-rijalnih potpora, samo sa kolosal-nom potrebom da kona~no radimono {to sam èleo.

Za{to si nas doveo u [umariceda tu po~nemo razgovor?

Ne znam ni jedno boqe mesto gdese kragujeva~ki duh skriva, boravii po nekad izlazi nego {to su [um-arice i ovaj muzej, iz mnogih sim-boli~nih razloga. To je mojeomiqeno mesto gde provodim punoslobodnog vremena. Svaki grad po-seduje neko znamenito mesto i nebih mogao da se setim ni~eg {to jevi{e Kragujevac po svojoj su{tiniod [umarica.

Mislite da su one kragujeva~kosrce?

îm se pomene srce, pomislimna moju profesiju. Naravno, kragu-jeva~ko srce, odnosno duh, je ono{to u sebi nosimo, neko mawe nekovi{e. To je prvenstveno qubav kojuimamo prema Kragujevcu i gde godbili vra}amo mu se puna srca.

Kako se posta je vrhunski dok-tor?

Uop{te ne znam {ta zna~i vrhun-ski doktor. Fudbaler, peva~, {ahi-sta, voza~ trka~kih motocikala - da.Ali doktor? Ko god pledira na ta-kvu titulu ima problem sa sopstve-nim egom i gordo{}u. Medicina jetimski rad i nema uspeha za koji siiskqu~ivo sam zasluàn. Ja samomogu da kaèm da sam u neko vremeradio mawe ili vi{e, ponekada mo-`da i previ{e, ali za uspeh je ipakpotreban sre}an splet oklonosti.I, dobro, da kupite loz!

Se}am se dr Debejkija. Ima{ liti uzore, ko ti je od u~iteqa o-

stao u najboqem se-}awu?

Postoje qudi kojite ne~emu nau~e iliti daju smernice ka-ko da u~i{ i razvi-ja{ se. Ja sam imaonesre}u da sam iza-brao da se bavim ne-~im {to u mojojsredini niko nijeradio, pa nisam i-mao mogu}nost da

me neko lupi po ru-ci ili upozori nagre{ke. Morao samda kradem na ra-znim mestima posvetu, odlazio sam iu ekstremno te{kimokolnostima, bezsredstava, sakupqaoznawe i ve{tine. Dapomenem profesoraQubomira Li{ani-na sa Instituta zaradiologi ju VMA,koji mi je za vremespecijalizacije da-vao da radim te{keprocedure, poneka-da i pre nego speci-jalistima iz sop-stvene ku}e. To jebilo veliko povere-

we i na tome sam muneizmerno zahva-lan.

Kako se ose}a{ kad u|e{ u ope-racionu salu? Moè li neko kobukvalno prkosi smrti de se za-nese od tolike mo}i? Kakva jenagrada tebi kad neko pretek-ne?

Ni je te{ko izgubiti kompas ipostati gord, ali tu se prepoznajupravi qudi. Kako u ogromnoj ve}i-ni moji pacijenti preti~u navik-nut sam na to i mnogo me vi{epoga|a kada se dogodi komplikaci-ja. Nikada se ne}u navi}i da ìvimsa tim i to se reflektuje i na mojprivatan ìvot znatno vi{e negomaestralne procedure u kojima po-be|ujem i posle kojih sam sre}an.

Prepoznaju li se pacijenti po

socijalnom statusu?U moju salu pacijenti dolaze upixami i na krevetu, {to ih uni-formi{e i bri{e sve razlike me|uwima. To mi se dopada jer sam uvekbio rezervisan prema svakom eli-tizmu. Najiskrenije, ja nemam tzv.VIP pacijente, a oni koji smatrajuda zasluùju boqe le~ewe nego {tomoè da im ponudi moja kateteri-zaciona laboratorija, neka odu nadruga mesta. Ja sam sre}an ovako inemam problem sa tim.

Ko su po tebi kragujeva~ke dok-torske legende?

Mislim da je pretenciozno do-ìvqavati lekare kao legende. Misamo sa mawe ili vi{e uspeha pri-mewujemo nau~eno. Retki imajusposobnost kreacije, ali najbitni-je je da su dobri qudi. Neki su sa-

moreklameri, drugi ima ju dobarmarketing, tre}e, kao mene, to uop-{te ne interesuje.

Kako vidi{ kragujeva~ke medi-cinske ustanove u budu}nosti?

Bio bih sre}an ako se stvari nepokvare, a jo{ sre}niji ako zdrav-stvo u Kragujevcu postane magnet zaqude iz bliè i daqe okoline, alito zavisi od samih zdravstvenihradnika i wihove posve}enosti po-slu i od razumevawa onih koji kre-ira ju na{e male ìvote. Ovoposledwe im nekako nije ba{ pola-zilo za rukom.

Dobili smo angino salu koja nezaosta je za istim u Hjustonu,[vajcarskoj ili Beogradu. Ka-ko se u tome uspelo?

Duga pri~a i sre}an splet okol-nosti. Zaista je nabavqeno ne{to

{to u tom trenutku nisu imali niAustrijanci, ni Nemci, ni mnogedruge zemqe Evrope. Trebalo je dadobijemo salu za periferne krvnesudove, no uz pomo} mnogobrojnihprijateqa uspeli smo da dobijemonajsavremeniju u kojoj se radi ka-teterizacija srca. Uspeli smo i daje upotpunimo dodatnim ure|aji-ma i predstavqala je zaista samsvetski vrh. Imam obi~aj da ka-èm da ako uzmete nekog u Hjustonui zaveète mu o~i, pa ga potomprebacite u na{u salu i skinetemu povez, kada se okrene oko sebesigurno bi rekao da je na istommestu.

Kakve si principe poneo izsvo je porodice i {ta od togaprenosi{ na svoje potomke?

Mi se trudimo da budemo razli-

~iti od svojih roditeqa, ali {to sevi{e trudimo postajemo im svesli~ni ji. Rastao sam u porodici

gde je prioritet bio po{tewe i le-po vaspitawe. Moram priznati dame to i nije pripremilo za ova vu-~ija vremena, ali ~ovek od toga, jed-nostavno, ne moè da pobegne. I makoliko sam roditeqima u mladostizamerao neke stvari kako je vremeproticalo sve vi{e sam im zahva-lan na takvom vaspitawu. Trudim seda svojoj deci ukaèm na vrednostikoje su konstanta, bez obzira kako toprima okruèwe.

Dolazimo u Veliki park, na po-pularni Ko{. Za{to?

Meni je ovo mesto tokom odrasta-wa i mladosti bilo veoma va`no.Mnogo vremena provodio sam ispodovog ko{a, ovde sam nau~io da i-gram po~etni~ki tenis. Ovde su sede{avale neka zaqubqivawa, dru-èwa, beskona~ni no}ni razgovorii kao deo [umarica za mene je ovoizuzetan prostor.

Sa obrazovawem koje si stekaomogao si da bira{ gde èli{da ìvi{ i da bude{ dobropla}en. Ti si ostao ovde. Za-{to?

Ako o~eku je{ da ti ka em dasam zaista mogao da biram gde }uìveti, razo~ara}u te. Istina jemnogo banalnija i ja to nisam mo-gao da biram. Naravno, mogao samda ìvim kao pas bilo gde, ali samizabrao da dostojanstveno ìvimu svom gradu. Razlog {to sam ovdeje taj {to nisam mogao da budem nadrugom mestu kada sam to èleo.Kasnije, kad su te

Documents

Milan Puric - KG duh (prvih 11 intervjua)