Milan Popović

GENEZISAltervizija 2012-2015

GENEZISAltervizija 2012-2015

MILAN POPOVIĆurednik

Balša Brković

IzdavačDaily Press - Podgorica

Za izdavačaŽeljko Ivanović

Oblikovanje koricaIrena Vuković

Priprema za štampuBlažo Milić

ŠtampaGolbi - Podgorica

Tiraž500 kom.

CIP - Каталогизација у публикацијиЦентрална народна бибилиотека Црне Горе, ЦетињеISBN 978-86-7706-381-8COBISS.CG-ID 27124240

Milan Popović

GENEZISAltervizija 2012-2015

Podgorica2015.

Ireni

7

Sadržaj

Predgovor

Prvi deo / AnalizeGenezis/Četiri slike

Četiri entitetaČetiri mantreČetiri akteraCrna Gora

LevicaRazgovorIntervju

Drugi deo / KomentariKukavica

Rad hronosaKonsolidacija

IntegracijeIzbori ili bojkot

Velika prekretnicaPrvi korak

Kacinova vremenaUprkos svemu

Ceremonijalni antifašizamOtvoreno pismo: Baraku Obami i Hermanu Van Rompeju

Zaboravljeni fašizam

8

Pozorište senkiDeveti krugMafijin svlak

Zajedničko jezgroDruga nezavisnostVanredno stanje

OdlazakNemoć očiglednog: moć neophodnog

Stari zavetKlice totalitarizma

Veliko račvanjeDržava koje nema

Velika lažFast Security

Pala a još vlada: sedma vlada Mila ĐukanovićaPremijer uhapšen, DPS zabranjen

Uslov svih uslovaFabrika rata

Konsekvence: posle napada na Vanju ĆalovićO razlogu: dvadesetpet godina posle

Pravo na pobunu: od Džona Loka do Janka VučinićaSiriza ante portas: Grčka, Evropa, Crna Gora

Treći deo / Dokumenti

MAGNUM CRIMEN 1Zločini postjugoslovenskih ratova

Krivična prijava protiv Mila Đukanovića i ostalih za Deportacije 1992.: 3. maj 2012.

Krivična prijava protiv Mila Đukanovića i ostalih za genocid 1994-2014.:Slučaj Ibrahima Čikića: 11. septembar 2014.

Saopštenje povodom Krivične prijave za genocid: 9. decembar 2014.Još jedno saopštenje povodom iste krivične prijave: 17. decembar 2014.

Evropskoj komisiji: o produžavanju nekažnjivosti najtežih zločina ratova 1990-ih i progonu njihovih preživelih žrtava i svedoka od strane vrha vlasti:

27. februar 2013.Saopštenje o pretnjama: 10. jun 2011.

9

Reagovanje na manipulacije žrtvama: 18. jun 2011.Saopštenje o stavovima državnog tužilaštva: 21. septembar 2011.

Međunarodni apel za podršku i zaštitu Slobodanu Pejoviću: 15. maj 2012.

MAGNUM CRIMEN 2Zločini pljačkaških privatizacija, političke korupcije i organizovanog kriminala

Zahtevi velikog građanskog protesta: 20./22. april 2013.No Pasaran: 20. april 2013.

Protesti fejsbukovaca i građana 2011.Protesti organizovani od strane MANS-a 2012.

Jedan predlog: 14. oktobar 2012.Zahvalnost GARIWO-u i Svetlani Broz: 6. mart 2014.

Open Leter To the US Vice-President John Biden: 31. mart 2014.

PriloziO autoruSummary

11

Predgovor

Genezis je zbornik naučnih, ali i publicističkih, novinskih i kolumnističkih tekstova, posvećenih najznačajnijim događajima, procesima i fenomenima, koji su obeležili Crnu Goru, Evropu i svet, u poslednjih nekoliko godina, preciznije u periodu 2012-2015. Nakon sedam zbornika Balkanske post-moderne (Žargona periferije, Posle hladnog rata, Političkog aparthejda, Crnogorske alternative, Globalne prašine, Evrope Antoanete, i AlterVizije), koji su „pokrili“ široki i dramatični luk od punih četvrt veka novog posthlad-noratovskog vremena (1988-2012.), ovaj zbornik predstavlja prvi u novom nizu ili seriji.

Vezu sa starom serijom, on je sačuvao u podnaslovu AlterVizija (koja je bila naslov poslednjeg zbornika stare serije), a relativno novu ambiciju ili akcenat, istakao je u samom naslovu Genezis. Dok se najveći deo star-ih zbornika, bavio više negativnom stranom procesa, to jest raspadanjem starog, Genezis, kao i zbornici koji slede nakon njega, jači akcenat, nastoji da stavi, na pozitivnu stranu istog procesa, to jest na pojavu i razvitak novog istorijskog sistema. Na čitaocima je da sude o tome da li je autor u ovom nastojanju i uspeo. Pri čemu, naravno, moraju da vode računa i o tome, da ovaj uspeh ne zavisi, isključivo od autora. Nešto zavisi i od samog procesa.

Genezis aludira na biblijske dimenzije procesa (na prvu odnosno na Knjigu postanja Starog zaveta). Ali sa dimenzijama procesa prestaje sva-ka analogija. Genezis je naučna, pretežno sociološka, ne religiozna, knjiga i studija. Kao i zbornici stare serije, i ovaj zbornik predstavlja jednu vrstu konkretne primene, teorije odnosno sociologije svetskog sistema, američkog sociologa Imanuela Volerstina, na Crnu Goru, Evropu i svet posle hladnog

12

rata. Autor se nada, da će ova teorija odnosno sociologija, kao i u ranijim zbornicima, i u ovom zborniku, u odnosu na izrazitu heterogenost njegovog predmeta, odigrati neophodnu, metodološki integrativnu ulogu.

Žanrovski, tekstovi Genezisa razvrstani su u tri dela. Prvi deo, Analize, sadrži osam tekstova, nešto većeg obima i razvijenije argumentacije. Drugi deo, Komentari, sadrži tridesetčetiri kratkih tekstova, prvobitno objavljenih u kolumni AlterVizija, u podgoričkom odnosno crnogorskom nezavisnom nedeljniku Monitor. Treći deo, Dokumenti, po prvi put objavljuje, nekoliko veoma značajnih dokumenata iz aktuelnog političkog života Crne Gore. Među ovima, poseban značaj imaju tri, dve krivične prijave protiv Mila Đu-ka novića, za Deportacije 1992., i za genocid, u vezi sa slučajem Ibrahima Čikića, i Zahtevi velikog građanskog protesta od 20./22. aprila 2013.

Ovaj poslednji, treći deo, posebno preporučujem pažnji čitalaca, zbog toga što je u Crnoj Gori već zavladala brutalna kontralustracija. Sistematsko razaranje prošlosti koja najteže optužuje vrhove vlasti, nekažnjivost njihovih zločina, kao i produženi progon njihovih žrtava i svedoka. Jedan od retkih preostalih oblika borbe protiv ovakvog ubijanja istine i sećanja, jeste objav-ljivanje i širenje dokumenata koji ovu istinu i sećanje čuvaju.

Milan Popović,Podgorica, 15. februar 2015.

Prvi deo Analize

15

Genezis Četiri slike Monitor, 6., 13., 20. i 27. jun 2014.

1. Sto godina posleUkrajinska kriza u svetlu ili pod senkom jednog mračnog jubileja. Da li

je čovek u stanju da išta nauči? Ima li u ljudskoj istoriji ikakvog progresa? Ili naša vrsta srlja u sopstvenu propast?

Saznanje od kojeg se ledi krv u žilama. Istoričari su zapisali, samo par sedmica pre početka Prvog svetskog rata, u svetskim centrima moći, nije se ni pomišljalo, da bi do kataklizme takvih razmera, uopšte moglo doći. Govoreći o eskalaciji aktuelne ukrajinske krize, na istu vrstu kataklizmičke ne-svesti vladajućih, nedavno je upozorio nemački ministar inostranih po-slova, Frank-Valter Štajnmajer.

Ista vrsta apokaliptičke ne-svesti, neuma, „gluposti“. Sto godina posle. Da li je onda čovek uopšte u stanju da nešto nauči? Ima li u ljudskoj isto-riji ikakvog progresa? Ili naša vrsta nezaustavljivo srlja u sopstvenu propast? Pitanja su stara i nova. Odgovori brojni i kontradiktorni. Umesto prebrzog i olakog optimizma, ili pesimizma, bolje je usredsrediti se na dva ključna (pod)pitanja. Ono o pravoj prirodi, i ono o unutrašnjoj anatomiji naše ne-svesti.

Najpre, ono o pravoj prirodi. Ne-svest o kojoj je ovde reč, nije obična „glupost“. To tako izgleda samo spolja. Iznutra, reč je o fatalnoj sebičnosti, gramzivosti i agresivnosti. I o smrtonosnoj miopiji, kratkovidosti. Koje su sistemske osobine kapitalizma kao istorijskog sistema. Te koje upravo zbog toga toliko dugo traju, sa toliko destruktivnih posledica.

16

Za razumevanje naše ne-svesti, još je značajnija njena unutrašnja anatomija. Čak i naj-specijalisti, često previđaju, da ne postoji samo jedna, nego najmanje dve različite, čak suprotstavljene, komponente i dinamike ljudskog bića. Ona naučno-tehnološka, koja je već deset hiljada godina ne-sporno progresivna, burna, čak eksponencijalna, i ona moralno-politička, čiji je progres mnogo sporiji, i sporniji, a možda ga i nema, ili je čak negati-van. Sukob između ove dve, džekilihajldovske komponente čoveka, glavni je izvor naše drame, od kad je sveta i veka.

Pogledajmo kako je ovo izgledalo pre sto godina. Ni uoči Prvog svetskog rata, nije nedostajalo pravovremenih i dobrih opomena. Karl Marks, Sig-mund Frojd, Maks Veber, da pomenem samo one najpoznatije i najbolje. Ipak, preovladao je nesrećni bel epok, iluzija opšteg napretka, koja je, za-jedno sa razornim sredstvima naučno-tehnološkog progresa, proizvela do tada najveću kataklizmu u istoriji ljudskog roda.

A kako ovo izgleda danas. Postjugoslovenski ratovi 1990-ih bili su prvo upozorenje ali oni nisu imali planetarni destruktivni potencijal pa nisu bili ni ozbiljno shvaćeni. Aktuelna ukrajinska kriza, koja je eksplodirala tačno sto godina posle prve svetske kataklizme, taj potencijal ima, ali ni ona u vladajućim krugovima nije ozbiljno shvaćena. Uz jedan važan, zastrašujući dodatak. Pred Prvi svetski rat nije bilo nuklearnog oružja. Od kraja Drugog svetskog rata, do danas, i danas, ukrajinska i slične krize, odvijaju se upravo pod njegovom strašnom pretnjom. I to je naša najveća novost.

Pravovremenih upozorenja ne nedostaje ni danas. U jednom nedavnom intervjuu, Noam Čomski, američki lingvist, anarho-socijalist i socijalni ak-tivist, jedan od najvećih, ako ne i najveći svetski intelektualac danas, sum-irao je sve najznačajnije faktore naše aktuelne drame. I zaključio, kako je, ima li se na umu onaj apokaliptički neum kapitalizma, naoružan nuklearnim oružjem, pravo čudo, ne što uopšte imamo nekih problema, nego što smo još uvek živi.

Kao da nas čuva neka viša sila. Mada ne treba smetnuti s uma ni ono iz Kurana i drugih svetih knjiga. Alah, Bog, Kosmos pomaže samo onima koji pomažu sebi i svojim bližnjim. A danas smo bližnji jedni drugima svi na ovoj planeti.

17

2. Posle hladnog rataUkrajinska kriza i obnova hladnog rata? Ili opasnost od nuklearnog ho-

lokausta?

Dva mandata Džordža Buša Mlađeg, u prvoj deceniji XXI veka, označila su vrhunac i slom unipolarne iluzije zvane Pax Americana. I taman su SAD, i sa njima Zapad, i čitav svet, sa dva mandata Baraka Obame, počeli da prih-vataju jednu mnogo složeniju međunarodnu realnost, opadanje SAD hege-monije pre svega, i sve što ide sa tim, kada je ukrajinska kriza 2014., donela nove probleme, iluzije i izazove. Među ovima, posebno pitanje, da li je sa ovom krizom, svet počeo da se vraća u stanje bipolarnog hladnog rata.

Na prvi pogled, mnogo je pojava, koje kao da potvrđuju pozitivan odgov-or na gornje pitanje. Za samo nekoliko meseci, ukrajinska kriza ozbiljno je dovela u pitanje, delom čak i poništila, i inače skromne prve rezultate novog posthladnoratovskog partnerstva između SAD (Zapada, NATO) i Rusije. Još važnije, ova kriza, iznenađujuće brzo, reciklirala je i onaj najdublji hlad-noratovski obrazac „neprijateljskog prijateljstva“, između dva imperijalno-militaristička centra, onog u Vašingtonu, i onog u Moskvi, koji je Evropom i svetom vladao čitavih pola veka. Uz neizbežne adaptacije, naravno. Pa u po-slednjih nekoliko meseci eskalacije ukrajinske krize, prisustvujemo jednom pravom malom „balu vampira“, velikom povratku „jastrebova“ hladnog rata, mekkejnovaca u SAD i NATO, putinovaca u Rusiji, i, da ni u ovom velikom svetskom sukobu mala velika Crna Gora ne bi izostali, đukanovićevaca u Crnoj Gori.

Uprkos svemu, bipolarni hladni rat ne može da se vrati. Recikliranje nasleđenog obrasca hladnog rata događa se u okviru jedne nove, veće i snažnije međunarodne celine. Ova nova celina još uvek je u stanju nasta-janja, ali je njena narastajuća snaga nesporna i nepovratna. Reč je o jednoj novoj posthladnoratovskoj multipolarnosti. Za dalje praćenje, razumevanje i regulisanje ukrajinske i sličnih kriza, ali i za sam opstanak čovečanstva posle hladnog rata, praćenje, razumevanje i regulisanje ove nove multipolarnosti, od najvećeg je značaja. Za početak, pažnju valja obratiti, na najmanje dve relativno nove karakteristike ove multipolarnosti.

Prvo, valja dobro razumeti njen najdublji društveni izvor. To nije puka volja ove ili one velike sile, kako to vole da zamišljaju njihove vođe ili apolo-gete, nego je to opšti i objektivni razvoj ukupne ljudske proizvodne moći.

18

Otuda i ono opadanje SAD hegemonije, i ovo nastajuće novo mnoštvo. Us-pon Kine, G20 (ko se još seća G7 odnosno G8), BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Amerika), da pomenem samo one najpoznatije. Još stari su znali, Pantha rei, sve teče, sve se menja. Recikliranje starog može da uspori, ali ne može da zaustavi.

I drugo, još značajnije, ova nova posthladnoratovska multipolarnost je neregulisana, divlja i opasna, i to predstavlja njen odnosno naš najveći prob-lem. Opasnost o kojoj je reč nije standardna, nego sasvim nova, nuklearna i apokaliptička. Sastavni deo ove nove opasnosti, jeste odsustvo svesti o njoj samoj. Makar kada je reč o vladajućem establišmentu. U Vašingtonu, Moskvi i Podgorici. Ukrajinska kriza 2014. ovu fatalnu ne-svest jasno je obelodanila.

U svojim brojnim istraživanjima, Imanuel Volerstin je pokazao, kako su u dosadašnjoj istoriji, rivaliteti bila statistički normalna, a hegemonije i ravnoteže statistički retka i nestabilna stanja međudržavnog sistema. Ali mi već duže od pola veka živimo u jednoj novoj, nuklearnoj i apokaliptičkoj re-alnosti. U ovoj novoj realnosti, rivaliteti i hegemonije postali su smrtonosno opasni, ravnoteže jedino razumne. Ili, da to prevedem na jezik ovog tek-sta, izlazak iz aktuelnog, neregulisanog, divljeg i opasnog multipolarizma, i izgradnja jednog novog, regulisanog i demokratskog multipolarizma, zahtev je ne samo ovakvog ili onakvog, boljeg ili lošijeg međunarodnog sistema, nego samog čovekovog opstanka.

3. Evropa AlternativaU svetu podivljalih kapitalističko-fašističkih monstruma. Još jedan prilog

za razumevanje novog posthladnoratovskog multipolarizma

Prošlog petka, u ovoj istoj kolumni, ukazano je na dve važne karakter-istike novog posthladnoratovskog multipolarizma, na njegovu objektivnu uslovljenost, i na njegovu opasnu neregulisanost. Da bi slika ovog novog međunarodnog mega-fenomena, bila koliko-toliko kompletna, sada treba ukazati, na još najmanje dve njegove važne osobine. Prva je njegova krajnja nestabilnost, druga njegova krajnja ambivalentnost. A i jednu i drugu, kao i one prethodne dve uostalom, najbolje ilustruju tripli izbori, održani, kako to samo kosmos može da napakuje, jednog te istog dana, 25. maja 2014. Širom Evrope, za Evropski parlament, u Ukrajini, za novog ukrajinskog predsed-nika, i u Crnoj Gori, za lokalne vlasti u Podgorici i još jedanaest opština.

19

Najveći značaj od svih, ipak su imali izbori za Evropski parlament. Ovi izbori doneli su snažan uspon ultradesnih stranaka, koje se manje ili više otvoreno protive evropskim integracijama i EU. Dovoljno zastrašujuće, ul-tradesni, polufašistički Nacionalni front Marin Lepen, na ovim izborima, postao je politička snaga broj jedan u Francuskoj. Trend u ostalim zemljama EU bio je manje drastičan ali sličan, tako da su 25. maj 2014., mnogi već počeli da proklinju, ili slave, kao dan D.

Ipak, za razumevanje ovog uspona, neophodan je jedan duži i širi vi-dik. Duži, koji neće zaboraviti, da je tripli dan bio samo kulminacija trenda pomeranja EU koje traje već najmanje deset godina, od višedecenijskog prosperita levog centra evropske socijaldemokratije, ka brutalnim restrik-cijama desnog centra evropskih narodnjaka u poslednjih nekoliko godina. I širi, koji će u sliku stvari da uključi, slična (ultra)desna pomeranja na Istoku Evrope, posebno u Rusiji i Ukrajini, od slomljenog državno-kapitalističkog, ka obnovljenom divlje-kapitalističkom imperiju Vladimira Putina.

Tek unutar ovog, dužeg i šireg vidika, može se razumeti i karnevalska iz-java Marin Lepen, koja se samo par dana nakon trijumfa, založila za izgrad-nju osovine Pariz-Berlin-Moskva (PBM). Izjava je karnevalska, jer je maska, koja ne samo da skriva, nego i izvrće stvari naglavce. Upućeni će se lako setiti. Za osovinu Pariz-Berlin-Moskva, kao protivtežu SAD i NATO, odmah posle II svetskog rata, prvi se založio Šarl de Gol. Kao ideja, ali i kao alternativa Evropi pod dominacijom SAD i NATO, ona živi čitavo vreme hladnog rata. Posle hladnog rata, ona samo dobija na snazi. Vrhunac doživljava u vreme II Zalivskog rata, kada je upravo osovina PBM, unilateralne i imperijalne SAD Džordža Buša Mlađeg, ostavila izolovane, čak i unutar UN.

Ako je II Zalivski rat 2003. označio vrhunac anti-ratnog, anti-imperi-jalnog i anti-militarističkog, kriza u Ukrajini 2014. označila je vrhunac suprotnog, ratnog, imperijalnog i militarističkog posthladnoratovskog multipolarizma. PBM Marin Lepen je šarena kapitalističko-fašistička laž ovog drugog, ispod koje se krije ne stvarna odnosno moguća PBM Evropa alternativa, nego nemogući pokušaj stare-nove VBM (Vašington-Brisel-Moskva) obnove hladnog rata. Sa svim njihovim mrkim mekkejnovcima, rasmusenovcima, putinovcima i đukanovićevcima.

Kriza u Ukrajini 2014. obelodanila je ne samo objektivnu uslovljenost, opasnu neregulisanost i ekstremnu nestabilnost, nego i krajnju ambiva-lentnost novog posthladnoratovskog multipolarizma. Ne samo aktuelnu desnocentrističko-ultradesnu, nego i moguću levocentrističko-levu PBM

20

Evropu alternativu. Ne samo eskalirajuće mekkejnovsko-putinovsko „ne-prijateljsko prijateljstvo“, nego i moguće deeskalirajuće vašingtonsko-moskovsko partnerstvo. Ne samo crnohumorni đukanovićevsko-rusofilski, proameričko-proruski permanentni „topli zec“, tako omiljen u našoj maloj velikoj Crnoj Gori, nego i nešto drugačije, moguće i bolje, na što, za sada, tako usamljeno, ali superiorno, ukazuje samo Pokret za neutralnost Filipa Kovačevića.

4. Predstava NATO u selu Mrduša DonjaCrna komedija bez smisla i kraja. Surovost i tragedija (neo)patrijarhata

Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja Ive Brešana iz 1965. odnosno 1971., više od bilo kojeg drugog dela, pomaže nam da šire, dublje i bolje ra-zumemo, našu savremenu dramu, predstavu NATO u Crnoj Gori 2014. I to i sadržinski, tematski, i formalno, žanrovski.

Najpre, sadržinski, tematski. I u ovom domenu, kultni komad Ive Brešana ima više fascinantnih dimenzija. Jedna od ovih je i ne retko tužno-smešna sudbina ljudskih tvorevina, Hamleta Viljema Šekspira u komadu Ive Brešana, NATO u našem zahuktalom igrokazu. Ova dimenzija, jasno pokazuje, kako nema te velike ili ozbiljne ljudske ideje, koja u određenim uslovima, ne može da se pretvori u svoju grotesku.

Formalno, žanrovski, doprinos Ive Brešana rasvetljavanju naše muke, još je veći. I u Mrduši Donjoj pre više od pola veka, i u Crnoj Gori 2014., reč je o komediji, ali crnoj. Uživanje u Predstavi Hamleta prepustiću samim čitaocima, ovde ću se skoncentrisati samo na formalne, žanrovske karakter-istike naše predstave. Šta je, dakle, u predstavi NATO u Crnoj Gori 2014. komedija, a šta u njoj ono crno?

Najpre, komedija. To je, pre svega, nivo. Koji je beskonačno nizak. U prethodne tri Altervizije, bilo je reči i o NATO, kao jednom od značajnih, ali kompleksnih, ambivalentnih i kontradiktornih aktera novog posthladnora-tovskog multipolarizma. Ništa od toga u našoj Mrduši Donjoj. Od smešnog premijera, preko naduvanih nevladinih eksperata, do zajapurenih partijskih aktivista, sve puca od crno-bele jednostavnosti. I od bizarnosti, kao što je, primera radi, i ona, po kojoj NATO, u stvari, nije vojna, nego demokratska organizacija. Stvarno, da čovek pukne od smeha.

Ali je ovaj smeh odnosno humor crn. I opasan. Kada zaista smešni

21

premijer visoko podigne obrvu, i stušti tešku grmljavinu protiv onih koji ovde i danas, kaže, vode „anti-NATO kampanju“, to više nije komedija, nego ozbiljna, smrtonosna pretnja. To on sa svojima samo nastavlja staru kam-panju. Permanentni građanski rat. Makijavelizam oligarhijskog klapitalizma. Koji ubija bez prestanka. Komični momenti, kao onaj da se sve to odvija u formi tobožnjeg dijaloga o prednostima i nedostacima članstva Crne Gore u NATO, ili onaj da su ovde i danas najmilitantniji zastupnici NATO isti oni koji su do pre petnaest godina bili njegovi najogorčeniji protivnici, ne mogu da pomognu, humor ostaje crn. Da crnji ne može biti.

Još gore, ovaj opasni, smrtonosni žanr, onemogućava neophodni dija-log. Pa se zato u vladajućim krugovima i medijima ne može ništa čuti, ni o ozbiljnim argumentima Pokreta za neutralnost Filipa Kovačevića, ni o inspi-rativnim predlozima Demokratskog fronta Miodraga Lekića. Ni o činjenici da su režim Slobodana Miloševića i NATO tokom postjugoslovenskih ratova 1990-ih bili u nekoj vrsti „neprijateljskog prijateljstva“, a ne u odnosu crno-belog neprijateljstva, te da bi upravo zbog toga neutralnost koju promoviše pomenuti pokret, nakon svega, možda, mogla da bude (naj)bolje rešenje. Ni o činjenici da je Crna Gora iznutra duboko podeljena baš oko ovoga, te da bi zbog toga model mirne koegzistencije, uz referendumsko rešavanje spora, kojeg je Demokratski front zapisao i u svoj politički program, mogao da bude, ne loša neodređenost, kako ovaj predlog stigmatizuju njegovi pro-tivnici, nego čak model za celu Crnu Goru.

Ne, umesto svega ovoga, u Mrduši Donjoj, beskonačna jeka. Ćeranje bez kraja. Do konačne istrage, naše ili njihove. Surovost i tragedija (neo)patrijar-hata. Istorija: Sablazan koja traje već deset hiljada godina (Elza Morante).

22

Četiri entiteta Monitor, 5., 12., 19. i 26. septembar 2014.

1. LatifundijaU maglama Trećeg puta

Početkom druge polovine XX veka, vođena je jedna od najznačajnijih teorijskih debata u društvenim naukama našeg vremena. U fokusu ove de-bate, bilo je pitanje prave prirode socijalnih formacija Južne Amerike. Za-vedeni spoljašnjim, predmodernim, precizinije feudalnim izgledom ovih formacija, ali i nacijom-državom kao pre-dominantnom jedinicom analize, te dogmom progresa i unilinearizma, jednako ortodoksni marksisti i liberali, ove formacije pogrešno su dijagnosticirali kao feudalne. Dependisti, kasnije mondijalisti, Imanuel Volerstin i ostali, u ovoj debati odneli su prevagu, jer su na vreme shvatili, da se rečene formacije mogu posmatrati, samo kao deo, (polu)periferija svetskog kapitalističkog sistema, te da su one zbog toga samo „feudal seeming“, samo izgledaju feudalno, a stvarno su (periferno)kapitalističke.

U vreme ove debate, Južna Amerika bila je izrazito negativna, Evropa izrazito pozitivna paradigma društvenog razvoja. U poslednjih četvrt veka, međutim, dva kontinenta, skoro da su zamenili mesta, Južna Amerika postala je umnogome pozitivna, Evropa sve više negativna. Ali je nalaz one debate ostao isti. Kvazi-feudalni stisak poznog kapitalizma danas se oseća, i u do skoro najprosperitetnijim zapadno-evropskim zemljama, ali je ovaj istorijski retro-trend, ipak, najjači na razuđenoj evropskoj periferiji. Na rato-vima opustošenim zapadno-balkanskim „feudima“ posebno. Latifundiji Mila Đukanovića među ovima pripada najistaknutije mesto.

Vladajuća propaganda tvrdi, da je Crna Gora, nakon procesa duge i teške

23

demokratske tranzicije, danas na pragu konsolidacije demokratije. Istina je, na žalost, sasvim obrnuta. Ono što je ovde i danas na pragu, da se definitivno konsoliduje, to je njihova latifundija, a ne naša demokratija. Zbog nepovolj-nog odnosa vanjskih i unutrašnjih snaga, evropske integracije ovde i dan-as, više pomažu njihovoj latifundiji, da se legalizuje i konsoliduje, nego što pomažu nama, da ovaj retro-trend zaustavimo i preokrenemo.

U nekoj budućoj istoriji, lokalni izbori za Podgoricu, održani 25. maja 2014., verovatno će biti označeni kao poslednja ili jedna od poslednjih pri-lika za ovo zaustavljanje i preokretanje racionalnim, mirnim i demokratskim putem. To što je SDP izgleda odlučila da postane i direktna saučesnica DPS-a, u prevarnom, protiv-ustavnom i kriminalnom izneveravanju slobodne volje građana, već na prvim sledećim izborima, od strane samih građana, vero-vatno će biti kažnjeno. Ali, to za nas nije nikakva uteha. Ostaje gorčina zbog propuštene prilike. I zabrinutost zbog moguće alternative.

Već smo u četvrtom mesecu ove tužne i neverovatne storije. Iz mnoštva mračnih sekvenci i detalja, kojima kao da nema kraja, za sam kraj ćemo, ipak, izdvojiti jedan smešno-tužni detalj. Treći put ELP-a. U poslednjih sto i nešto godina, Treći put je imao i svoje teške početke, i svoje slavne vrhunce. Danas je on i u svetu više na izmaku, nego na snazi. Pa ipak, ono što je u tom pogledu ponudio ELP, predstavlja pravi mali, crni biser. Unikat, koji nadilazi mnoge, ako ne i sve slične, svetske ideološke bisere.

Po zakasneloj ali eksplicitnoj tvrdnji ELP-ovog kandidata za gradonače l-nika Podgorice, naime, sastavni, i to neizostavni deo ELP-ovog Trećeg puta, uz opoziciju, bio je i vladajući DPS. A upravo ovo, da se protiv korupcije i organizovanog kriminala ovde i danas, bori uz obavezno učešće DPS-a, moglo je da se pojmi, samo na dva načina. Ili kao gigantska glupost, ili kao gigantska korupcija. Vi vidite sami, šta vam se od ovoga čini uverljivijim. Po našem mišljenju, ovolika glupost, ipak, nije (bila) moguća.

2. Treći putNa početku i kraju

U formalnoj logici, stvari su uvek ili-ili, „tertium non datur est“. U dijalektičkoj logici, naprotiv, one su uvek i-i, ili, može i tako, ni-ni, dakle up-ravo ono treće. Filozofi, ipak, veoma dobro znaju, da formalna i dijalektička logika nisu u nepomirljivom sukobu, nego da samo „pokrivaju“ različite

24

domene. Neuki sledbenici, a još više manipulatori dijalektike, ovu razliku ignorišu, pa, primenom dijalektičke, na domen formalne logike, zapadaju u smehopucatelne probleme.

A ispravna primena dijalektike Trećeg puta zaista je moćna. U istori-ji, politici i međunarodnim odnosima, takva je bila politika nesvrstavanja Trećeg sveta u drugoj polovini XX veka, u kojoj je tadašnjoj SFRJ pripadalo značajno mesto. O suštinskom nazadovanju Crne Gore i ostalih postjugo-slovenskih zemalja u poslednjih četvrt veka, najbolje svedoči činjenica, da su sve one, u ovom vremenu, temeljito odbacile, upravo ovu tekovinu (iako su, istovremeno, preuzele sve loše tekovine SFRJ, nereformisane, represivne bezbednosne aparate pre svega). Pogledajte samo sa koliko neskrivene aro-gancije, vladajući režim u Crnoj Gori, u svojoj militarističkoj NATO kam-panji, svakodnevno dočekuje Pokret za neutralnost Filipa Kovačevića, koji je jedan od retkih nastavljača politike nesvrstavanja ovde i danas.

Ipak, u poslednjih vek-dva, Treći put se najčešće vezuje za različite ali i međusobno bliske pokušaje, te manje ili veće uspehe i rezultate, u izgradnji jedne vrste ni-ni, ili, može i tako, i-i, mešovitog, kapitalističko-socijalističkog, tržišno-planskog ili socijalno-tržišnog sistema. Reč je o pokušajima i rezul-tatima, koje su, naravno u različitim vremenima, okolnostima i oblicima, os-tvarivali, pre svega, evropski akteri, projekti i institucije, socijaldemokratija, evrokomunizam i EU, da pomenemo samo one najpoznatije.

I Treći put, međutim, ima svoje vreme. I to svoje vreme teških i kon-fuznih početaka, svoje vreme velikih i slavnih vrhunaca, i svoje vreme, opet, teških i konfuznih završetaka. Vreme početaka i vrhunaca Trećeg puta je za nama i uglavnom poznato, vreme kraja ovog puta je vreme u kojem upravo živimo i uglavnom nepoznato. Čak i u zemljama svoga zavičaja, Treći put je na izmaku. Poslednji takav pokušaj, onaj Bila Klintona iz SAD, Tonija Blera iz UK, i Gerharda Šredera iz SRN, teorijski elaboriran u knjizi The Third Way Entonija Gidensa, jednog od najznačajnijih sociologa našeg vremena, neslavno je propao. Ili je, preciznije rečeno, bezglasno abdicirao.

Ako je tako bilo u samim centrima, šta se onda moglo očekivati na peri-feriji svetskog sistema. U latifundiji Mila Đukanovića. Na kraju sveta i vre-mena. Pa upravo ono što smo sa takozvanim Trećim putem ELP, dobili od maja do septembra 2014., na lokalnim izborima u Podgorici. To nije bio čak ni zalazni, umorni i iscrpljeni, nego žalosno-smešni, karikaturalni Treći put.

Insistirati na DPS kao obaveznom sastavnom delu Trećeg puta, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao što je to na kraju precizirao

25

sam vrh ELP, mogao je samo neko ko je ili beskonačno glup ili beskonačno korumpiran, „tertium non datur est“, ovo je definitivno domen formalne a ne dijalektičke logike. A kada je na tome insistirao baš onaj akter, koji se celo vreme, onako arogantno, uobraženo i lažno predstavljao kao moderan, pro-gresivan i evropski, u podrazumevajuće pozitivnom smislu ovih reči, onda to samo dodatno govori o stepenu stvarne iscrpljenosti svake modernosti, progresivnosti i evropskosti, u našoj, pardon njihovoj latifundiji.

3. Crna Gora i Evropska unijaPod znakom pitanja

Uprkos svemu, za Crnu Goru su evropske integracije, još uvek, najbo-lja, ili, preciznije, najmanje loša opcija. Ali, da bi se ova opcija realizovala, Evropskoj uniji i Crnoj Gori, mora se pristupati otvorenih očiju. Realno, analitički i kritički. Samo na taj način, mogu se savladavati veliki problemi, koji more dva entiteta. Sa produžavanjem beskonačne dogmatike „evropskih integracija“, koja je danas vladajuća, i u podgoričkoj oligarhjiji, i u brisel-skoj birokratiji, međutim, oni problemi, kao i opasnost da se do kraja potroši rečena opcija, postaju sve veći.

Da stvar bude još gora, rečena dogmatika nije dominantna samo u vladajućim političkim klasama, nego i u opozicionim, pa i alternativnim, nevladinim i intelektualnim krugovima Podgorice i Brisela. Tako je, primera radi, uz unutrašnju korupciju, upravo ova dogmatika, bila glavni „oslonac“, odbijanja dve „progresivne“ i „proevropske“ grupacije, preciznije SDP i dela PCG, sve pod „svetim“ imenom Evropskog lica Podgorice, da smene isto tako „progresivnu“ i „proevropsku“ DPS. Podsetimo se, po rečima samog kandidata za gradonačelnika Podgorice Evropskog lica Podgorice, „Treći put“ ove dve grupacije, uključivao je u svoj sastav, i to kao obavezan sastavni deo, i sam DPS.

Uključivanje DPS u „Treći put“, bilo je moguće samo uz pomoć pomenute dogmatike. Zaista, očekivati da bi se, uz aktivno učešće DPS, moglo uspešno boriti protiv korupcije i organizovanog kriminala, teško je razumeti, osim kao najfantastičniju fantaziju. Ali, znamo i to, čak i ispod najfantističnije fan-tazije, uvek se baškari neka realnost. U našem slučaju, dva (de)sakralizovana entiteta iz naslova ovog teksta. Latifundija Mila Đukanovića i Vajmarska Ev-ropa.

26

Koliko smokvinih stabala mora da strada da bi se ispod njihovog lista mogla sakriti Latifundija Mila Đukanovića? Pa sigurno ne manje nego što je neophodno za skrivanje Vajmarske Evrope. I to nije ni malo slučajno. Jedna i druga, neofeudalna Crna Gora, i padu sklona, poznokapitalistička, delom i sama neofeudalna, Vajmarska Evropa, deo su jednog istog, retrogradnog procesa. I samo zajedno mogu rasti. Ili pasti.

Fenomenologija one prve, građanima Crne Gore, prilično je poznata. Ali to nije slučaj i sa fenomenologijom one druge. O Vajmarskoj Evropi kod nas se veoma malo zna. U samoj Evropi i svetu nije tako. Tamo je dogmatika ipak slabija, kritička svest razvijenija. Na osnovu novijih kritičkih analiza Imanu-ela Volerstina, Noama Čomskog i Tarika Alija, ovde podsećamo samo na nekoliko njenih glavnih elemenata.

Najpre, to je veliko i retrogradno istorijsko pomeranje i isklizavanje EU, od relativno progresivne, levo-centrističke ili socijal-demokratske EU 1950-2000., ka sve više desnoj, pa i desno-ultradesnoj, „neoliberalnoj“ EU 2000-2014. Zatim, unutar ovoga, posebno uspon nove fašističke desnice. Teško je zaboraviti, rast grčke neofašističke Zlatne zore, došao je kao direktan rezul-tat napora odnosno uterivanja lihvarskih dugova takozvane Trojke, EK, ECB i MMF. Najzad, isto tako snažan uspon (ultra)desnih, ksenofobih i anti-imi-grantskih snaga, čak i u tradicionalno otvorenim, skandinavskim zemljama. Ovako bi mogli da ređamo još.

Ali je i ovoliko dovoljno. Kao i ona iz prve polovine XX veka, i današnja Vajmarska Evropa, još uvek je relativno demokratska, mada iznutra već temeljito kapitalistički razrovana, polarizovana i oslabljena. Sklona fašističkom ili nekom sličnom padu. I kao takva, pravi „integracioni“ okvir za Latifundiju Mila Đukanovića. I za sve slične neofeudalne entitete na perif-eriji Evrope. Otvaranje očiju, analiza realnosti, podizanje kritičke svesti, prvi je korak, ka zaustavljanju ovog retro-trenda. I u maloj Crnoj Gori i u velikoj Evropskoj uniji.

4. Evropa i Južna AmerikaU XX i XXI veku

Velika promena, koja je započela sa krajem hladnog rata, pre četvrt veka, ima dva aspekta. Kvantitativni i kvalitativni. Dok je prvi uglavnom poznat, o drugom se manje zna.

27

Oko kvantitativnog aspekta, gotovo da i nema spora. Poslednjih četvrt veka obeležava prelazak iz starog, bipolarnog, u novo, multipolarno stanje. A u ovom novom stanju, opet, najmanje je sporna, pojava novih aktera, G20 i BRICS na primer. Na ovo se nadovezuje i promena kvantiteta moći, relativno opadanje hegemonije SAD, Zapada i NATO, i istovremeni relativni porast moći novih zona i aktera, Pacifika, Azije i Kine posebno.

U ovom tekstu, međutim, više ćemo se baviti onim drugim, manje pozna-tim, kvalitativnim aspektom promene. I ovaj aspekt ima više pojavnih formi, ali je među ovima verovatno najmarkantnija JEDNA (NE)OČEKIVANA IN-VERZIJA. Zamena mesta između Evrope i Južne Amerike, koja se dogodila krajem XX, početkom XXI veku.

Od sredine do kraja XX veka, naime, Evropa je bila paradigma uspešnog, dinamičnog i progresivnog razvoja, Južna Amerika obrnuto, paradigma neuspešnog, zavisnog i oligarhijskog „razvoja nerazvoja“ (Andre Gunder Frank). Do zamene mesta dolazi posle kraja hladnog rata. Evropa se sve više pomera, od levo-centrističkog, mešovitog, socijalno-tržišnog modela razvoja, ka desnom, desno-centrističkom, pa i desno-ultradesnom modelu (ne)razvoja, Južna Amerika obrnuto, ka jednom sve više levo-centrističkom, narodnom i progresivnom modelu razvoja.

Pa ipak, nakon svega, ne bi trebalo žuriti sa zaključcima. I to najpre zbog toga što su zatečene razlike između dva kontinenta toliko velike da je veliko i pitanje da li će se i kada one anulirati a pogotovo preokrenuti. A zatim, i još više, zbog toga što je budućnost koja je počela, krajnje ambivalentna, otvorena i neizvesna. Posebno ona dalja. Po Imanuelu Volerstinu, a on se da-ljom budućnošću najviše bavio, sredinom XXI veka treba očekivati prelazak iz poznog kapitalizma u neki novi, lošiji ili bolji (i to je uvek otvoreno), ali svakako nekapitalistički istorijski sistem. A u ovoj vrsti polumilenijumske, istorijsko-sistemske, mega-promene, stepen neizvesnosti je najveći.

Redovni čitalac Monitora verovatno već pogađa, sva ova priča ovde nije ispričana toliko radi Evrope, Južne Amerike i ostalog sveta, koliko radi naše jedine, male i najvoljenije Crne Gore. I njene, i naše, najgore vlasti ikada. Zbog čega? Pa evo, zapitajmo se najpre, šta u njenoj, odnosno našoj aktuel-noj spoljnoj politici, možemo uopšte da pronađemo, od one naše aktuelne i globalne multipolarnosti, i od one naše aktuelne i globalne zamene?

Ništa, ili, još gore, sve suprotno od toga. Primera radi, relativno inteli-gentna argumentacija za učlanjenje Crne Gore u NATO, mogla bi ovu opciju da zagovara, kao, recimo, opciju koja je manje loša od plutanja u divljem

28

multipolarizmu, ili od učlanjenja u nešto još lošije od NATO. Ali ne, oli-garhija Mila Đukanovića, NATO-maniju upotrebljava, kao pravi mali hladni rat, protiv svojih unutrašnjih kritičara i oponenata.

Još gore, u jednoj vrsti NATO-manije je i najveći deo opozicije i al-ternative, koji se predstavlja kao napredan. Pa se tako dolazi do krajnje deprimirajućeg stanja, u kojem u Crnoj Gori danas ima manje razložne kri-tike, rezerve i alternative u odnosu na NATO, nego u samom NATO, odnos-no krugovima bliskim NATO (što se lako može proveriti ukoliko se pažljivo pročita samo par poslednjih godišta Foreign Affairs-a).

A to već nije samo stvar loše vlasti, nego i stvar loše političke, pa i intelek-tualne elite uopšte. Ne samo „socijalizam“, i NATO će izgleda najduže sjajiti na nebu naše jedine, male i najvoljenije. Kao ona daleka zvezda koja sjaji i milionima godina nakon što se ugasi.

29

Četiri mantre Monitor, 3., 10., 17. i 24. oktobar 2014.

1. Rupa u glaviPosle udara

O udaru svedoči Afera snimak u bezbroj pojavnih oblika, o rupi u glavi dominantne poruke vladajućih, ali i ne malog broja opozicionih, nevladinih i međunarodnih aktera.

U beskonačnom nizu mračnih izdanja, od onog inicijalnog snimka sa samog vrha vlasti i kriminala, preko nebrojanih lokalnih priča, do potonjeg prevarnog ishoda podgoričkih izbora, Afera snimak razotkriva vrh vlasti, kao najopasniju zločinačku organizaciju, koja svakodnevno i neometano radi protiv samih „osnova ustavnog uređenja“, odnosno protiv „slobodne volje građana“, kako to eksplicitno i precizno definiše i inkriminiše Krivični zakonik Crne Gore.

Sve ispod ovoga je rupa u glavi. Neadekvatna ili nedovoljna svest. Nesvest ili iskrivljena svest. A spektar ove nesvesti ili iskrivljene svesti, zastrašujuće je širok, i ide od totalnog izvrtanja i ignorisanja realnosti, do najrazličitijih oblika poluistina, po obrascu koji je u logici poznat kao greška pars pro toto.

„Uspeh“ i „pobeda“, najpoznatiji su oblici totalnog izvrtanja i ignorisanja realnosti, zato što oni, kao i tužilaštvo kojeg nema, u potpunosti ignorišu dokaze o kriminalnoj prirodi i delatnosti ove vlasti, pa još pri tome u pot-punosti i izvrću stvari, kvalifikujući ove kao veliki „uspeh“ i „pobedu“, a ne kao ono što oni stvarno jesu, najopasniji kriminal i bezakonje. „Analitičari“, koji ovo, ovde i danas, svakodnevno, svesno i neumorno čine, treba da znaju, kada se naši vrhovi vlasti i kriminala, naši „integralni igrači“ dakle, konačno procesiraju, njihove neprofesionalne „analize“ s pravom će biti tretirane kao

30

saučesništvo a ne kao sloboda profesije.Poluistine su još brojnije i malignije. „Nedostaci opozicije“, „opozicija

jednaka vlasti“, „opozicija lošija i od vlasti“, i njima slične, sve one u sebi, naravno, sadrže deo istine, ali i taj deo postaje laž u funkciji vlasti, kada prećute ostatak, a time i celu istinu (još od G. V. F. Hegela znamo, istina je ili cela ili je nema).

Niz izvrtanja, neistina i poluistina koje danas preplavljuju Crnu Goru, mogli bi da ređamo dalje, ali nema potrebe za tim, čitaocima Monitora ovaj niz veoma dobro je poznat. Umesto toga, bolje se makar ukratko osvrnuti, na još najmanje dve važne stvari.

Prvo, na neobičnu raširenost ovde opisanih i sličnih neistina i poluis-tina. Reč je o sto odsto vladajućih, ali i najmanje pedeset odsto opozicionih i nevladinih poruka (međunarodni faktor, posebno EU/EK, još uvek ćuti i čeka). Otkuda ovolika, enormna raširenost, rupa u glavi vlasti i podložnika? Umesto detaljnije elaboracije, evo samo jedne, ali ozbiljne i kredibilne hipo-teze: najviše pedeset odsto ove rupe može da objasni korupcija, najmanje pedeset odsto strah da se direktno pogleda u lice čudovišta.

I drugo, makar ukratko, valja se osvrnuti, i na moguće, pa i verovatne konsekvence, daljeg odbijanja, da se sa čudovištem suoči. I ovde sledi jedna ozbiljna i kredibilna hipoteza. Koja upozorava na izuzetno dijalektičku pa i dramatičnu prirodu našeg aktuelnog momenta. Na kratak rok, kaže ova hipoteza, odbijanje da se suoči sa našim čudovištem, produžava stabilnost, na srednji i duži rok, ovo isto odbijanje donosi opasnu nestabilnost. Ali važi i obrnuto, na kratak rok, rečeno suočavanje donosi nestabilnost, na srednji i duži rok stabilnost. Pri svemu tome, treba znati još i to, da naše čudovište, koje, sećate li se, „po Jusufovoj formuli“ „obesmišljava izbore“ (sve citati iz samog vrha vlasti), nije Levijatan, čudovište poretka, nego ono mnogo opas-nije i gore, Behemot, čudovište ne-poretka.

2. Logika u kvaru„Nedostatak političke volje za borbu protiv korupcije i organizovanog

kriminala“

„Nedostatak političke volje za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala“ sigurno je jedna od najraširenijih ako ne i najraširenija politička fraza naših dana. Rođena je u takozvanim Izveštajima o napretku Evropske

31

komisije, ali je prihvaćena i u devedeset odsto domaćih krugova, od celo-kupne vlasti, preko dela opozicije, do najvećeg dela takozvanog nevladinog sektora.

S druge strane, u rečenoj frazi, očigledan je nedostatak elementarne logike. Elementarne, zbog tog što logika, kao nauka o ispravnom mišljenju, među nekoliko najznačajnijih, elementarnih pravila, ima i ono koje nalaže da se pojave definišu pozitivno a ne negativno (kako to radi naš „nedostatak političke volje“).

Zastrašujuće, pandemijske razmere rečenog kvara, međutim, ne mogu da se objasne samo uz pomoć logike. Za objašnjenje logičkog kvara ovolikih razmera neophodna je pomoć društvene i političke patologije. Logika u kva-ru samo je vrh ledenog brega. Nedostatak logike, izraz dubljeg, društvenog i političkog nedostatka.

A da bi do ovog, dubljeg nedostaka došli, za početak, dovoljno je da se samo zapitamo, pa dobro, ukoliko, eto, imamo taj toliko rašireni i štetni „nedostatak političke volje za borbu protiv korupcije i organizovanog krimi-nala“, a koju onda političku volju, u logički ispravnom, pozitivnom smislu te reči, ovde i danas, uopšte imamo. Odgovor na ovo pitanje svima je poznat, to je upravo suprotna, ničeanski rečeno, VOLJA ZA MOĆ KORUPCIJE I OR-GANIZOVANOG KRIMINALA, ali o ovoj, po prirodi stvari, govore samo retki, nekorumpirani i hrabri.

U novije vreme, ovu skrivenu, ali brutalnu volju, na pozitivan način, naj-bolje su razotkrili, Afera snimak, u više izdanja 2012-2014., i Naim Moizes, u članku „Mafia States“, Mafijaške države, u majsko-junskom broju Foreign Affairs za 2012. Naim Moizes razotkrio je i jedan relativno novi fenomen. Takozvanog „integralnog igrača“. Koji prevazilazi klasični organizovani kriminal, to jest uticaj organizovanog kriminala na vlast. Kako mu i samo ime kaže, „integralni igrač“ više nije samo uticaj, nego već i potpuna fuzija, integracija, ujedinjavanje vrhova vlasti i vrhova organizovanog kriminala.

U slučaju Crne Gore, ime ove integracije je Milo Đukanović. Posle članka Naima Moizesa, za to zna i čitav svet, posle Afere snimak za to postoje i notorni dokazi. Ima dokaza, ali nema tužilaštva, to jest i tužilaštvo, i cela „država“, taj pompezni skup zarobljenih institucija, deo su našeg „integral-nog igrača“.

Rečju, upravo „integralni igrač“ je ono strašno čudovište, u koje samo retki, nekorumpirani i hrabri, imaju smelosti da pogledaju. I da mu izgovore ime. Ostali nastavljaju da govore o „nedostatku političke volje“.

32

Na kraju, i nešto koliko-toliko ohrabrujuće. Ako ništa drugo, noviji raz-voj doneo je izvesno, makar delimično razjašnjavanje. Posle nekoliko meseci stvarnog ili simuliranog premišljanja, jedan domaći akter takozvanog Trećeg puta, (ne)slavni „jezičak na vagi“, SDP, na kraju je odlučio da, ipak, ostane odnosno postane „integralni igrač“. Još samo da vidimo šta će da odluči (sve)moćna EU odnosno EK. Ostane li i dalje na „nedostatku političke volje“ i sličnim praznim frazama, i sama će postati odnosno ostati deo našeg „inte-gralnog igrača“.

3. Kovači lažnog progresaPosveta Zoranu Vidakoviću

Vreme je najbolji sudija. Zoran Vidaković bio je jedan od najznačajnijih jugoslovenskih sociologa druge polovine XX veka. Pre punih četrdeset go-dina, danas već daleke 1974., objavio je Kovače lažnog progresa. Kritiku teh-nokratije koja je sa protekom vremena samo dobila na vrednosti.

U vreme Zorana Vidakovića, tehnokratija je bila upravljačka frakcija oligarhijskog etatizma, sakrivena iza ideologije i retorike „samoupravnog socijalizma“, danas je ona upravljačka frakcija oligarhijskog kapitalizma, sakrivena iza ideologije i retorike „neoliberalne ekonomije“. Svejedno, glavni mehanizmi ostali su isti. Posebno dva. Prvi, konfuzija između samog po sebi nespornog, čak eksponencijalnog naučno-tehnološkog progresa, na jednoj, i krajnje problematične, u najboljem slučaju veoma spore, linearne, a moguće, pa i verovatno, stagnantne, ili, čak, nazadnjačke moralno-političke dinamike čoveka, na drugoj strani. I drugi, manje ili više rafinirano, ali u svakom slučaju manipulativno korišćenje dogme lažnog progresa, za maskiranje i prikrivanje stvarnog nazadovanja.

„Neoliberalna ekonomija“ oligarhijskog kapitalizma, u svetu je zavladala pre oko trideset godina, sa Maragertom Tačer u UK i Ronaldom Reganom u SAD, kod nas nešto kasnije, sa Milom Đukanovićem i ostalima. Krizu i kolaps, ovaj sistem doživljava od 2008. do danas, ali nikako da ga i stvarno doživi do kraja, pored ostalog, ili, možda, pre svega ostalog, zbog toga što je žrtva tog sistema, u poslednjih desetak godina, postala i sama EU, ra-nije superiorna, socijal-demokratska, socijalno-tržišna alternativa, sada i sama „neoliberalna ekonomija“. Ovo se najbolje vidi na pogoršanju realnog položaja, dve glavne žrtve sistema, proletera i žena.

33

Najpre, proleteri. U poslednjih deset-petnaest godina, „neoliberalna ekonomija“ EU odnosno EK, gotovo u potpunosti je razorila, stalni radni odnos, prava iz ovog odnosa, i ostale najznačajnije tekovine proleterske klasne borbe i progresa XIX i XX veka. I sve to, naravno, uz pomoć ona dva manipulativna, ali brutalna mehanizma, konfuzije između tehnike i morala, i skrivanja stvarnog nazadovanja iza lažnog progresa. Uz pomoć „fleksibil-nog tržišta radne snage“. I uz pomoć Trojke (EK, ECB, MMF). Evropske i svetske finansijske policije zadužene za (ako treba i fašističko) uterivanje kapitalističkih dugova i profita.

Slično, žene. Zajedno sa radnicima, najveće žrtve „neoliberalne eko-nomije“. Najdiskriminisanije u okviru rada na određeno vreme i drugih oblika novoustanovljenog i nametnutog prekarijata. I u okviru politike neopatrijarhata. Kao takve, i najsjajnije ogledalo, sve hipokrizije sistema. Koji i ovih dana u Crnoj Gori najavljuje relativno visoke novčane kazne, za sve one koji ne koriste rodno senzitivni jezik odnosno govor, ali zato uporno odbija da inkriminiše neisplaćivanje ionako mizernih plata ženskog i uku-pnog prekarijata od strane privilegovanih poslodavaca, da o realnom a ne samo retoričkom obezbeđivanju takozvanih ženskih kvota u parlamentu i drugim institucijama vlasti i ne govorimo.

Tek da se zna, šta kapitalistička oligarhija dopušta, a šta ne. Pa neka borkinje i borci za ženska i ljudska prava vide, šta je važnije, društvena i rodna suština, celina i istina, ili komesarsko-ministarska i ostala briselsko-podgorička hipokrizija.

4. Gospodari polarizacijeIzmeđu nasilja i hipokrizije

Etničke, političke i slične polarizacije, samo su spoljašnji izraz dubljih poremećaja, koji se zbivaju u unutrašnjosti društva. Politike depolarizacije, koje retorički zagovaraju prevladavanje polarizacije, ali pri tome faktički ignorišu ove dublje poremećaje, osuđene su na neuspeh. Ili na nešto još gore. Pa i na to, da same postanu deo polarizacije.

Upravo ovo poslednje, dogodilo se ambasadorki Janini Hrebičkovoj, šefici Misije OEBS u Crnoj Gori, kada je, pre samo nekoliko sedmica, naj-pre, hvalevredno, retorički osudila polarizacije u današnjoj Crnoj Gori, posebno one između vlasti i medija, ali odmah zatim zauzela stav koji je

34

bio nepodnošljivo pristrasan u korist vlasti. Odgovor nije izostao. Željko Ivanović, direktor Vijesti, pre nekoliko godina i sam žrtva nikada rasvetljen-og, dakle po svemu sudeći naručenog režimskog nasilja, ovakav stav s pra-vom je prokomentarisao kao „izjednačavanje dželata i žrtve“.

Doduše, od Misije OEBS u Crnoj Gori, verovatno se više nije ni moglo očekivati. Od svih nemuštih, pa i saučesničkih međunarodnih organizacija u Crnoj Gori, ova je bila najnemuštija i najsaučesničkija. Ne retko siguran oslonac, korupcijom i organizovanim kriminalom „integrisanog“ vrha crno-gorske vlasti. I to ne samo u oblasti medija. Jednako loš, ako ne i lošiji bilans, Misija OEBS u Crnoj Gori, ima u oblasti izbora. U osudi Afere snimak, nije se pokazala ni Evropska komisija, ali je ona, u ovoj stvari, makar nešto ura-dila. Misija OEBS u Crnoj Gori ni toliko.

Mediji i izbori, međutim, upućuju na dublje, pa i najdublje izvore po-larizacija. Njihov najdublji izvor, to treba odmah reći, jeste sam vladajući sistem. Sistem poznog kapitalizma. Koji je oligarhijski, dekadentan i violen-tan. A na periferiji, pa i u Crnoj Gori, u svemu ovome, još i ekstreman. Iz ovog konkretnog sistema, nužno i zakonito dolaze klasne, ali i sve ostale po-larizacije. I njihove brojne i složene interakcije.

Kako na ove polarizacije reaguju sistem, vlast i alternativa? Svako prema svom posebnom položaju i interesu. Jedan deo sistema i vlasti misli da se po-larizacije mogu beskonačno instrumentalizovati a po potrebi i gušiti silom, drugi je spreman na koliku-toliku toleranciju i kompromis. Prvima alterna-tiva mora odgovoriti borbom i otporom, drugima dijalogom i depolarizaci-jom. Ali pri tome mora znati, da i ovi drugi imaju sistemski limit, koji ona ne sme da prihvati. O tome je nedavno odlično pisala Arundati Roj, u tekstu o takozvanom nevladinom svetu, jer upravo to je svet iz kojeg u najvećem broju dolaze ovi drugi.

Promena ovog sistema, stvar je narednih nekoliko decenija a ne godina. Pred svima nama je duga i teška borba a ne revolucija shvaćena kao dan D. Ali je jedno već sada sasvim izvesno. Ovaj sistem se više ne može reformisati. Njegove polarizacije ukrotiti. Nasilje i hipokrizija su njegove jedine opcije. Nenasilni otpor i nužna odbrana jedini odgovori. Zato se treba dobro pri-premiti. Kada nam međunarodni podržavaoci nasilničke vlasti sledeći put kažu, kako se sa ovakvom vlašću moramo depolarizovati, treba im jasno od-govoriti kako to nije moguće, zbog toga što su upravo ove i ovakve vlasti, ali i oni sami, njihovi međunarodni podržavaoci, ne samo glavni proizvođači, nego i najbeskrupulozniji gospodari i manipulatori polarizacija.

35

Četiri aktera Monitor, 21. i 28. novembar i 5. i 12. decembar 2014.

1. OligarsiTajna predugog trajanja

Oligarsi, Podložnici, Slobodnjaci, Briselci. Ovo su glavni akteri naše ak-tuelne crnogorske (ali i evropske i svetske) drame. Naše „tranzicije“. U ovom, i u naredna tri teksta Altervizije, slede njihovi karakteristični profili.

Od rečenih aktera, crnogorski oligarsi su svakako najpoznatiji. I to, nara-vno, ne zbog neke njihove posebne vrline ili zasluge, kako to oni sami o sebi preskromno vole da kažu, nego zbog njihovog sasvim banalnog, dugog i predugog trajanja.

Kada je reč o budućnosti, kao nastavku ovog trajanja, uobičajeno je ra-zlikovanje na kratak rok od jedne do pet, i dug rok od trideset do četrdeset godina. Ovo razlikovanje, sasvim je umesno, pa ćemo ga i mi primeniti na naše aktere.

Pogledajmo najpre kratak rok od jedne do pet godina. Šta se u ovom vremenu od naših oligarha može očekivati? U najvećoj meri, odgovor na ovo pitanje, sadržan je u prohujalih dvadesetpet godina. To je ekstremno nasilje.

U vladajućoj propagandi, podgoričkoj, ali i briselskoj, vašingtonskoj, moskovskoj, i ostaloj (što samo odaje globalno-lokalnu povezanost oligarhi-je), međutim, ništa od ovoga. Umesto ekstremnog nasilja, „sposobnost“, čak „liderstvo“ u „reformama“ i „integracijama“, štogod ovo, inače, značilo.

Ali se nasilje o kojem je reč, ne može sakriti. Dosije naše oligarhije, više je nego mračan. Najpre, magnum krimen jedan, veliki zločin postjugosloven-skih ratova 1990-ih, putem kojih se ova oligarhija uspinje na vlast. A zatim, i magnum krimen dva, veliki zločin pljačkaških privatizacija, visoke korupcije

36

i organizovanog kriminala 2000-ih, putem kojih ona nastoji da se stabilizuje i konsoliduje.

Ne treba biti prorok, pa pretpostaviti, da će ova, čak i personalno, manje ili više ista oligarhija, u vremenu koje je pred nama, ovako osvojenu vlast, biti spremna da brani na isti način, dakle svim sredstvima, pa i ekstrem-nim nasiljem. Domaći podložnici i međunarodni podržavaoci ove oligarhije, saučesnici su ovog nasilja, pa se od njih, nešto drugo i bolje, ni ne može očekivati. Najveći teret i dalje će nositi domaća antiratna i antioligarhijska al-ternativa. O spremnosti za ekstremno nasilje vladajuće oligarhije, ona mora da vodi računa. Suočena sa ovakvom vlašću, alternativa mora biti spremna na dugu i nenasilnu borbu.

Dug rok od trideset do četrdeset godina nosi mnogo veći stepen otvore-nosti i neizvesnosti (nego kratki rok od jedne do pet godina). Ali je i u ovom, dugom roku, uloga Crne Gore različita. Na samom početku, ova uloga je značajna, za konačni ishod, ona je, najblaže rečeno, nevelika.

Na samom početku, to jest danas, početkom XXI veka, vladajuća crno-gorska oligarhija, neofeudalno je značajna, čak paradigmatična. U većini kritičkih teorija, među ovima i u teoriji svetskog sistema američkog soci-ologa Imanuela Volerstina, naime, upravo je jedna vrsta neofeudalizma, kombinovana sa jednom vrstom neofašizma, viđena kao najozbiljnija nazadnjačka pretnja savremenom svetskom sistemu, na kraju njegove duge krize, koji će uslediti sredinom XXI veka. Zbog dvostruke periferije kojoj pri-pada, periferije prostora, Zapadnog Balkana, te periferije vremena, poznog kapitalizma, neofeudalna plus neofašistička tendencija odnosno pretnja, najrazvijenija je upravo u Crnoj Gori, i sličnim, dvostruko perifernim en-titetima. Toliko o zaslugama, sposobnostima i liderstvima, našeg vrhovnog oligarha, i njegovog svekolikog, domaćeg i međunarodnog personala.

Za konačni ishod, međutim, uloga Crne Gore biće nevelika, da ne kažem minorna. Ovde ne treba imati nikakvih iluzija. O konačnom ishodu velike, polumilenijumske, svetsko-sistemske tranzicije, u narednih nekoliko deceni-ja, odlučivaće svet, a Crna Gora samo kao njegov sastavni i nerazdvojni deo.

2. PodložniciMasovna baza, diskrecija i beda neofeudalizma

Oligarsi predstavljaju ekskluzivne vrhove, sjaj i obilje, podložnici maso-

37

vnu bazu, diskreciju i bedu neofeudalizma. Uz onu kriminalnu, Afera sni-mak rasvetlila je i ovu, manje poznatu, ali ne manje značajnu, sociološku stranu sistema.

Za budućnost ovog sistema, nije manje značajno njegovo pasivno stanje, neofeudalno prihvatanje podložnika, od njegovog aktivnog stanja, kriminal-ne determinacije oligarha. Nakon svega, pravo, najvažnije i najzastrašujućije pitanje, jeste pitanje, koliko je daleko, široko i duboko, otišao ovaj dvostruki proces. Pokaže li se da je on zahvatio najveći deo, recimo dve trećine celo-kupnog društvenog tela, a indikacija u tom pravcu, na žalost, ima, onda će izlazak iz ovog sistema, biti veoma, veoma težak.

U momentima kada su pomenute indikacije bile posebno jasne i jake, najangažovaniji i najbolji predstavnici crnogorske opozicije i alternative, iz-razili su i odgovarajuće stavove, osude i strahove. Uz porast realizma, koji je u svakom slučaju bio dobrodošao, međutim, došlo je i do određenih prete-rivanja.

Prvo takvo, bilo je ono, koje je osuđivalo sam „narod“. Preterivanje koje je pravilo standardnu grešku hipergeneralizacije. Koje je zaboravljalo da se prekor o kojem je reč odnosi samo na deo a ne i na celokupni narod. Te koje je pritom od odgovornosti u potpunosti oslobađalo samu opoziciju i alternativu.

Drugo preterivanje pravilo je suprotnu grešku. Takođe grešku hipergen-eralizacije. Samo što je sada odgovornost bila drugačije raspoređena. Sva krivica na adresu opozicije a sva nevinost na adresu (opet) nediferenciranog „naroda“. Nediferenciranog, nerealnog i nepostojećeg građanina odnosno građanke. „Uspavane lepotice“ koja, kao, samo čeka princa iz opozicije. Poljubac odnosno izbornu ponudu koja nikako da stigne.

Uprkos svim razlikama, međutim, dva preterivanja dele iste pogrešne premise. Zato što predstavljaju samo dva različita oblika vladajuće ideologi-je. Vladajuće dogme progresa. U ovoj dogmi, kako joj i samo ime kaže, mesta ima samo za progres, i to isključivo onaj racionalni, evolutivni i unilinearni. U njoj nema mesta za neofeudalizam, i druge retrogradne alternative. Ukoliko i govori o neofeudalizmu, to nije u budućnosti, nego u prošlosti, zaostaloj na periferiji svetskog prostora i vremena. U Africi, Islamu, na Balkanu. Zbog toga ova dogma ne retko završava u zapadnjačkom (kulturnom) rasizmu.

Dogma progresa je neprijatelj progresa. Koliko god ovo na prvi pogled izgledalo paradoksalno, nije tako. Mehanizam neprijateljstva o kojem je reč izgleda ovako. Ukoliko verujete u dogmu progresa, uvek ćete sebe lako ube-

38

diti u to, da nije neophodno, da se za progres borite. A ukoliko se za progres ne borite, verovatnoća da će se progres uopšte dogoditi, utoliko je slabija i manja. Ukoliko nas je istorija ičemu naučila, onda je to upravo spoznaja, da je progres samo moguć, ne i zagarantovan. Borba za progres, bitan je uslov progresa. U tom smislu, dogma progresa jeste neprijatelj progresa. I to naj-podmukliji i najopasniji od svih.

Primenjena na neofeudalizam, dijalektika progresa, koja je upra-vo izložena, zahteva proširivanje i poboljšavanje epistemološke svesti. Analitičko otvaranje za negativne, ne samo za pozitivne alternative. Ra-zumevanje, ne samo osudu. Patologiju, ne samo normu. Ne postupi li se ovako, i sama nauka, analiza i novinarstvo, radiće za regres, ne za progres, za oligarhe i podložnike, ne za građane i građanke, za klijentelizam, ne za demos, za neofeudalizam, ne za novi kreativni odgovor. Sredina XXI veka nije daleko.

3. SlobodnjaciProtiv frustracije i depresije

Slobodnjaci su bili slobodni seljaci, koji su, u vreme poznog feudalizma, odnosno ranog kapitalizma, pre oko trista godina, u Engleskoj, i u drugim zemljama Zapadne Evrope, uspevali da odole mehanizmima neslobode. Terminom slobodnjaci, u ovom tekstu, označavaju se svi oni, pripadnici različitih društvenih grupa i profesija, koji ovde i danas, u neofeudalnom poretku Mila Đukanovića, i u sličnim poretcima neslobode, na periferiji Ev-rope i sveta, na početku XXI veka, uspevaju da odole, sličnim mehanizmima neslobode.

A broj slobodnjaka ovde i danas uopšte nije onoliko mali koliko se to obično mislu. U tom smislu nema razloga za bilo kakvu frustraciju i depre-siju. Naprotiv. Crna Gora Mila Đukanovića jeste jedina zemlja u našem delu sveta, pa i šire, u kojoj, u poslednjih četvrt veka, nije došlo do demokratske smene vlasti, ali čak i u ovakvoj Crnoj Gori, postoje najmanje dva razloga, koji govore u počast naših današnjih slobodnjaka.

Prvi je čisto kvantitativni. Stvarni odnos snaga između neofeudalaca i slobodnjaka u Crnoj Gori, u svih ovih dvadesetpet godina, naime, uopšte nije (bio) onako nepovoljan za ove druge, kako to svakodnevno sugeriše vladajuća propaganda. Približan rezultat izbora u ovih dvadesetpet godina,

39

zapravo je (bio) sledeći, jedna trećina apstinenata, jedna trećina vlasti, jedna trećina slobodnjaka. Znamo, na ovaj ili onaj način, ona jedna trećina vlasti, uvek je bila nešto veća, od one druge dve trećine. U svakom slučaju, taman toliko, da uz pomoć svekolikog postizbornog, koalicionog, koruptivnog i os-talog inžinjeringa, onu trećinu slobodnjaka, u potpunosti poništi.

I tako sve do poslednjih parlamentarnih, predsedničkih i podgoričkih iz-bora, 2012-2014. Kada je spala i poslednja maska postizbornog inžinjeringa. A ispod nje se ukazalo ružno lice krađe i nasilja. Afera snimak. Neposredni dokaz najveće dokazne snage. Vrh vlasti kao najopasnija zločinačka orga-nizacija. „Obesmišljavanje izbora“ (Ranko Krivokapić).

Tako da više uopšte nije sporno. Vlast Mila Đukanovića je apsolutno nelegitimna. I nelegalna. Protivustavna i nezakonita. Uzurpatorska i tiran-ska. Smena ove i ovakve vlasti, svim demokratskim sredstvima, parlamen-tarnim i vanparlamentarnim, uslov je svih uslova, povratka legitimnosti i legalnosti, slobode i vladavine prava. Za slobodnjake, i za sve ostale.

Problem koji ostaje, jeste problem (ne)nasilja. Nasilje je privilegovani teren režima. Ratnog tabora 1990-ih. Sive zone 2000-ih. Zbog toga opozicija i alternativa ne smeju prihvatiti da igraju na ovom terenu. Moraju se izbori-ti za teren nenasilja, na kojem se ovaj režim ne snalazi. Naravno, od kada je čoveka, nužna odbrana jeste nesporno pravo. Ali sve pre toga mora biti samodisciplina nenasilja. Teška borba. Još teža disciplina.

Na kraju, kao ohrabrenje u ovoj teškoj borbi, još jedna mala velika počast. I pohvala crnogorskim i sličnim slobodnjacima. (To je onaj drugi od dva razloga protiv depresije i frustracije.) Počast i pohvala, koju je, pre više od četvrt veka, Danilo Kiš izrekao na adresu tadašnjih ruskih i istočnoevropskih slobodnjaka. Njegov argument važi i danas. U uslovima slobode, biti slobod-njak, ne zahteva neki poseban napor i žrtvu, tamo je to kao neka vrsta rutine. U uslovima neslobode, pa i u Crnoj Gori Mila Đukanovića, naprotiv, biti slobodnjak, zahteva upravo to, nekada čak i više od toga. Zbog toga crnogo-rski i slični slobodnjaci nemaju razloga da se pred svojim zapadnim i ostalim prijateljima osećaju inferiorno. Naprotiv. Zar Vanja Ćalović, heroina crnogo-rskih slobodnjaka, odnosno slobodnjakinja, na primer, već sada ne zaslužuje, neko od najvećih svetskih, ne samo regionalnih, priznanja za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

40

4. BriselciNaši novi komesari

Čak i u najrazvijenijim državama savremenog sveta, globalizacija je u velikoj meri relativizovala, ono staro razlikovanje, između takozvanih spoljašnjih i unutrašnjih faktora razvoja. U malim, nerazvijenim i zavisnim državama, a takva je i naša mala velika Crna Gora, međutim, ova relativ-izacija, otišla je najdalje. Zbog toga je i pitanje, da li na ovaj razvoj, više utiču naši unutrašnji Oligarsi, Podložnici i Slobodnjaci, ili naši vanjski Briselci, Vašingtonci i Moskovci, više retoričko, nego stvarno.

Ali je naša vanjska zavisnost, samo spoljašnji izraz naše unutrašnje slabosti. A i jedna i druga su, opet, izvor naše (ne)skrivljene inferiornosti. Gotovo potpune nekritičnosti, ili samo selektivne, oligarhijske, sećate li se one nedavne „islandske“ kritičnosti, prema takozvanom vanjskom, poseb-no briselskom faktoru. Tako da se, u devedeset procenata našeg ukupnog, vladinog i nevladinog, vladajućeg i opozicionog, ekpertskog i laičkog sveta, Briselci percipiraju i tretiraju, kao neka vrsta polubožanstava.

A ovi to ni u kom slučaju nisu. Nego su, kao i svi drugi, ljudi od krvi i mesa. Kompleksni, ambivalentni, kontradiktorni. Džekilihajldovski konsti-tuisani. Birokratski posvećeni. Komesarski revni. S obzirom na to da su nji-hove vrline dobro poznate, pa i umnogome precenjene, u nastavku ću uka-zati samo na njihove, makar kod nas, manje poznate, ali ne manje značajne limite. I to na tri takva glavna. Na deficit demokratije, faktor korupcije, i uspon desnice.

Reč je o limitima koji su međusobno tesno povezani. Prva dva su inicijal-ni i sistemski, treći je konjunkturan, plod novijeg, kriznog razvoja, u posled-njih deceniju-dve. Pa ipak, tek ovaj potonji, učinio je, da do punog izražaja dođu – sva tri. Tako, deficit demokratije, koji je verovatno najstariji deficit EU, očigledan, brutalan i nepodnošljiv, postao je tek nakon kulminacije po-slednje krize poznog kapitalizma, koja je započela 2008. Jer se tek tada jasno moglo da vidi, kako Trojka (EK, ECB, MMF), i druga neizborna tela Brisela, i ostalih svetskih moćnika, svaki čas, bez i najmanjeg oklevanja, smenjuju demokratski izabrane vlade Grčke, Italije, i ostalih nevoljnika.

Slično se dogodilo i sa korupcijom. Takođe stara boljka Brisela. Ali je i ona eskalirala tek sa novijim usponom desnice. U tom pogledu, karakteristična je najnovija senka, koja se nadvila nad tek ustoličenim, novim predsednikom

41

Evropske komisije (EK), Žan-Klod Junkerom. Senka, koja je, merena milijar-dama problematičnih eura, višestruko veća, čak i od one, koja već godinama zasenjuje našeg, crnogorskog oligarha broj jedan.

U svetlu ove senke, da tako kažem, ostaje i pitanje, da li se od ove i ovakve EK, naime, može očekivati, dosledna, istrajna i snažna podrška, u našoj bor-bi, protiv naše domaće korupcije i organizovanog kriminala. U tom smislu, nakon što je naš vrhovni oligarh, i ovih dana, još jednom ponovio, kako Afera snimak za njega ostaje izmišljena, nama ne ostaje ništa drugo, nego da zaključimo, kako ova afera, važan test ostaje, još jedino za naše Briselce. Pri čemu i za njih ostaje upozorenje, nastave li da, u ovoj aferi, i inače, izbe-gavaju, da i konkretno i do kraja adresiraju našeg „integralnog igrača“, to jest vrh naše vlasti i organizovanog kriminala, njegov „integralni“ deo postaće i oni sami.

Sve do tada, evropske integracije ostaju naša najbolja, ili, ukoliko neko više voli tako, naša najmanje loša opcija. Za ili protiv evropskih integracija još uvek je falš pitanje. Preterana i loša apstrakcija. Pravo pitanje ovde i danas nije za ili protiv ovih integracija, nego za koga i za što ove integracije. Za le-galizaciju divlje gradnje ili za „privođenje k poznaniju prava“ naših oligarha. Uz sve nas u našoj maloj velikoj, na potezu su i naši Briselci. Odgovor na ovo pitanje možemo dati samo zajedno.

42

Crna Gora Crnogorska država posle raspada Jugoslavije: društveni izvori, politička transformacija, bliža i dalja budućnost, Izveštaj o Crnoj Gori urađen za Al Jazeera Center for Studies, Doha, Qatar, Decembar 2014.

1. Uvod: tri premise1.1. Opšte, posebno, pojedinačnoI za Crnu Goru važi složena dijalektika opšteg, posebnog i pojedinačnog,

koja važi i za sve druge entitete ovog sveta. Opšte dolazi iz pripadnosti Crne Gore posthladnoratovskom svetu, posebno iz postjugoslovenskih ratova koji su obeležili zapadnobalkanski region pa i Crnu Goru u poslednjih četvrt veka, pojedinačno iz nekih sasvim specifičnih ako ne i unikatnih iskustava i osobina Crne Gore. U analizi koja sledi, dijalektičko trojstvo o kojem je reč, jedna je od tri glavne premise.

1.2. Alternativna naukaAktuelna kriza poznog, ultramonopolističkog kapitalizma, koja je iz-

bila 2008., samo je deo istorijske krize svetskog kapitalističkog sistema. Nju nije moguće ni razumeti, a kamoli savladati, pomoću stare, vladajuće, kapitalističke nauke i politike. Za njeno razumevanje i rešavanje, neophodna je jedna nova, alternativna nauka i politika. Kada je o društvenoj nauci reč, u ovoj analizi, to će biti, pre svega, teorija i analiza svetskog sistema Immanu-ela Wallersteina.

Na samom početku, slede samo neke pretpostavke ove teorije, koje su relevantne za našu analizu. Najpre: svetski kapitalistički sistem je strukturi-ran na centar, periferiju i poluperiferiju, kada je reč o prostoru, i na ciklične ritmove i sekularne trendove, kada je reč o vremenu; danas je ovaj sistem, pa i hegemonija SAD, kao njegov deo, u višestrukom opadanju; ovo opadanje trajaće do oko 2050., kada se, nakon pola milenijuma kapitalizma, može

43

očekivati rađanje nekog novog, od njega boljeg ili lošijeg istorijskog sistema (Wallerstein, 1998; Wallerstein, 2003). I još: u prvih četvrt veka posthlad-noratovske ere, mogu se razlikovati dve faze; prvu fazu, 1989-2001., sa sporim i teškim osvešćivanjem 2001-2013., karakteriše (samo)destruktivna iluzija SAD unipolarizma, u najvećoj meri razvijena na postjugoslovenskim ratovima; drugu fazu, u kojoj smo danas, 2001-2013-, karakteriše jedan novi, neregulisani, podivljali i opasni multipolarizam, nakon „rata protiv terora“ u Avganistanu i Iraku početkom 2000-ih, danas u eskalaciji, posebno u sirijskoj i ukrajinskoj krizi (Popović, 2015).

Na ove opšte i posebne, nadovezuju se i neke, samo za Crnu Goru karakteristične, pojedinačne osobine, koje su obeležile njenih poslednjih dvadesetpet godina. Među ovima, to su posebno dve, o kojima se celo vreme mora voditi računa. Prvo, od svih šest republika bivše Jugoslavije, Crna Gora je jedina, koja je svoju staru državnost, priznatu među prvima na Balkanu, još na Berlinskom kongresu 1878., obnovila bez većeg nasilja na svojoj teritoriji, na referendumu 2006. I drugo, Crna Gora je jedina od svih šest republika bivše Jugoslavije, jedina u Evropi, i jedna od retkih zemalja u svetu, u kojoj se vlast vladajuće partije i vrhovnog oligarha, Mila Đukanovića, i pored uvođenja for-malnog višepartizma 1990., u svih ovih dvadesetpet godina, nije promenila.

1.3. Kritička analizaVladajuće retorike su oblik svakodnevnog života vladajućih ideologija.

Kritičnost prema njima se u nauci podrazumeva, ali se u ovoj analizi ona posebno naglašava, zbog toga što je u vremenu sveopšteg opadanja, došlo i do opadanja, krize i nekritičnosti same nauke. Pa i to, kao premisa, u svakom momentu, mora da se ima na umu.

2. Vladajuća retorika i realnost2.1. Produžena trauma među-etničkih i ukupnih odnosa i identiteta is-

pod smokvinog lista „građanske države i multikulture“Produženu traumu među-etničkih i ukupnih odnosa i identiteta, proiz-

vedenu tokom postjugoslovenskih ratova 1990-ih, kao i svu ograničenost pa i lažnost službenih retorika o „građanskoj državi i multikulturi“, najbolje razotkrivaju dva indikatora. Prvi je nad-zastupljenost odnosno pod-zastu-pljenost različitih etničkih grupa u javnoj administraciji Crne Gore, drugi kontralustracija.

Nad-zastupljenost odnosno pod-zastupljenost o kojoj je reč, nije mala. Čak i po podacima same vlasti, odnosno resornog ministarstva vlade Crne

44

Gore, koji su verovatno pristrasni, i to u pravcu vladajućih retorika, ona je veoma velika. Po ovim podacima, iz 2011., ona izgleda ovako: Crnogoraca u ukupnom stanovništvu Crne Gore ima 44,9% a u javnoj administraciji 79%, Srba u ukupnom stanovništvu 28,7% a u javnoj administraciji 8,6%, Bošnjaka i Muslimana u ukupnom stanovništvu 12% a u javnoj administraciji 4%, Al-banaca u ukupnom stanovništvu 4,9% a u javnoj administraciji 2,8% (Medij-ski monitoring, 2013; Popis 2011, 2011: str. 8).

Ovako drastična nad-zastupljenost odnosno pod-zastupljenost različitih etničkih grupa u javnoj administraciji Crne Gore, nasleđe je razornih postju-goslovenskih ratova 1990-ih. Ali problemi Crne Gore sa ovim nasleđem ne prestaju. Umesto da radi na demokratskom prevladavanju nasleđa prošlosti, vladajuća oligarhija ovo nasleđe, bez prekida i skrupula eksploatiše, u ob-liku beskonačne etničke manipulacije i demonizacije opozicije. Očigledno, nesmenjena i nesmenjiva vlast vrhovnog oligarha, ne može drugačije. Samo što je ona 1990-ih bila deo velikosrpske agresije Slobodana Miloševića, pa su njeni tadašnji neprijatelji bili „crnogorske ustaše“ (Crnogorci koji su se zalagali za nezavisnost Crne Gore), „mudžahedini“ (Muslimani/Bošnjaci) i ostali protivnici te agresije i mašinerije, a nakon napuštanja Slobodana Miloševića 1998-1999., ona je postala „procrnogorska“ i „proevropska“, pa su njeni neprijatelji sada postali „četnici“ (Srbi ali i svi ostali koji joj se protive).

Nesmenjenost i nesmenjivost vlasti, faktor je bez kojeg se ne može ra-zumeti, ni onaj drugi indikator, kontralustracija. U više navrata, crnogorska anti-ratna opozicija, pokretala je inicijativu za lustraciju, to jest za zabranu vršenja javnih funkcija, vrhovnom oligarhu, Milu Đukanoviću, i drugima iz vrha vlasti, zbog njihove nesporne političke odgovornosti, za ratove i ratne zločine 1990-ih. I naravno da nesmenjena i nesmenjiva vlast ove inicijative nije prihvatila. Ni Evropska komisija i drugi međunarodni faktori ovde se nisu pokazali. Ali ni to nije bilo sve. Sve one koji su nastavili hrabro da svedoče o njenoj ne samo političkoj nego i krivičnopravnoj odgovornosti za te zločine, ova vlast izložila je produženom, višestrukom i brutalnom progonu, naime kontralustraciji. U tom smislu, najpoznatiji su postali progoni Slobodana Pejovića, svedoka ratnog zločina deportacija Muslimana/Bošnjaka 1992., i Ibrahima Čikića, svedoka i žrtve policijske torture, montiranog sudskog procesa i genocida nad Muslimanima/Bošnjacima Crne Gore 1994-2014. (Popović i Kovačević, 2010: 235-245)

2.2. Ekonomski i politički sistem: velika zaobilaznica, od periferije do peri-ferije, od jednopartijskog etatizma do oligarhijskog kapitalizma 1989-2014.

45

Ni kada je reč o prirodi i učincima svog odnosno vladajućeg ekonomskog i političkog sistema, vladajuća oligarhija nije ni malo skromna. Evo šta ona o svom sistemu i učinku obično kaže: „tržišna privreda“, „liberalna de-mokratija“, „najbrže rastuća ekonomija“, „lider u regionu“, i tako dalje, i tome slično. Realnost je i ovde – sasvim drugačija.

Po procenama nezavisnih ekonomista, punih četvrt veka nakon raspa-da Jugoslavije, Crna Gora jedva da je dostigla nivo privrednog razvoja i životnog standarda iz danas već daleke, nulte 1990.; slično je i sa ostalim postjugoslovenskim zemljama (Čizmović i Popović, 2014). Po „razvoju“ siromaštva, u uporednom periodu 2005-2009., sa dosezanjem više od 10% apsolutnog, i oko 30% relativnog siromaštva, međutim, Crna Gora je zaista postala lider, čak i u ratom devastiranom zapadnobalkanskom regionu (ISSP i UNDP, 2009). Slično je i sa „razvojem“ visoke korupcije i organizovanog kriminala. Po ovom drugom, Crna Gora Mila Đukanovića, našla se među nekoliko paradigmatičnih primera „mafijaških država“ i „integralnih igrača“, onih država odnosno igrača, naime, u kojima je došlo ne samo do vanjskog uticaja, nego i do potpune fuzuje vrha vlasti i vrha organizovanog kriminala, sve ovo u jednom od najrenomiranijih časopisa i ekspertiza ove vrste prob-lema (Naim, 2012).

U sintetičkom obliku, ovu vrstu negativne, „začarane“ dinamike sistema autoritarnosti i siromaštva, najbolje pogađaju dve lucidne dijagnoze. Prva je „razvoj nerazvoja“ holandsko-svetskog dependiste, Andre Gunder Franka, još iz danas dalekih 1970-ih (Frank, 1976), druga, bliska ovoj, „velika zaobi-laznica od periferije do periferije“, mađarskog ekonomiste, Ivana Berenda, nakon samo nekoliko godina postkomunističkog razvoja (Berend, 1996). Na ove dve, naslanjaju se i dve moje sintetičke dijagnoze, sa kojima završavam ovaj odeljak: periferni etatizam ili državni kapitalizam, za „socijalističku“ fazu 1945-1989. (Popović, 1995: 45-62: O pravoj prirodi takozvanih socijalističkih društava i sistema), i oligarhijski kapitalizam i klijentelizam sa demokratskom fasadom, za današnju, „kapitalističku“ i „demokratsku“ fazu razvoja 1989-2014. (Popović, 2015).

2.3. Otpor i alternativa 2011-2014.: od prvih i nejakih protesta do neo-phodne kritične mase

Na pokušaj vladajućih kapitalističkih klasa, da sav teret krize svetskog kapitalističkog sistema iz 2008. prebace na niže klase, ove su odgovorile manje ili više uspešnim otporom planetarnih razmera. Ovoga puta, otpor i alternativa, otpočeli su na (polu)periferiji, „Arapskim prolećem“ 2010., a

46

nastavili u centrima svetskog sistema, „Occupy Wall Street“-om u Njujorku, „Indignados“-ima u Madridu, i ostalim, 2011. i kasnije.

Široki luk ovih protesta nije zaobišao ni malu Crnu Goru. Najpre, 2011., u obliku malobrojnih ali simbolički značajnih takozvanih fejsbuk protesta od po nekoliko stotina građana. Zatim, u prvoj polovini 2012., u obliku velikih nenasilnih demonstracija od po deset i više hiljada protestanata, predvođenih jednom nevladinom organizacijom, Mrežom za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), i njenom odlučnom, hrabrom i inteligent-nom liderkom, crnogorskom Jovankom Orleankom, Vanjom Ćalović. (Ove demonstracije nazvane su „Crnogorskim prolećem“. S pravom, jer su bile inspirisane „Arapskim prolećem“. I to dvostruko, samim pobunama u arap-skom svetu, koje su i u Crnoj Gori izazivale divljenje, ali i prirodom oligarhij-skih sistema nesmenjive vlasti, koji su tamo i ovamo bili toliko slični.)

Najzad, od druge polovine 2012. do kraja 2014., rast građanskog nezado-voljstva i protesta, sa ulica je, korak po korak, počeo da se preliva, na izbore i izborne rezultate. Pri čemu je vladajuća partija i oligarhija, ove rezultate u najvećoj meri ignorisala, i to u oblicima koji su se kretali od beskonačnih op-strukcija, do najgrubljih destrukcija. Tako je, nakon parlamentarnih izbora oktobra 2012., ona uspela da sačuva vlast, samo zahvaljujući postizbornom koalicionom, to jest korupcionom inžinjeringu. Još gore, bezbroj je dokaza, da je vlast, predsedničke izbore aprila 2013. – direktno pokrala. Na nešto drugačiji, indirektan način, član 2 Ustava Crne Gore (koji kaže da vlast u Crnoj Gori može biti utemeljena samo na slobodnoj volji građana), grubo je pogažen, i na značajnim lokalnim izborima u Nikšiću, početkom 2013., i u Podgorici, sredinom 2014.

Pa ipak, vrhunac bezakonja i nasilja vladajuće partije i oligarhije, razotkri-la je tek takozvana Afera snimak 2012-2014. Ova afera, u potpunosti je razot-krila, najmanje tri krupne činjenice. Prvo, u obliku audio-snimka, dokaza najveće dokazne snage, ona je razotkrila vrh vladajuće partije i oligarhije, na čelu sa vrhovnim oligarhom, kao najopasniju zločinačku organizaciju, koja sistematski planira, organizuje i sprovodi, seriju najtežih krivičnih dela, pro-tiv samih osnova ustavnog uređenja, odnosno protiv slobodne volje građana. Drugo, neprocesiranje ove afere do današnjeg dana, čak i uprkos izričitim i ponovljenim zahtevima Evropske komisije, razotkrilo je jednu još težu i opasniju činjenicu, naime da je i pravosuđe, posebno državno tužilaštvo, zaduženo za zaštitu ustava i zakona – zarobljeno od strane oligarhije. I treće, da je celokupni sistem oligarhijskog klijentelizma sa demokratskom fasadom

47

u Crnoj Gori – radikalno osporen odnosno delegitimisan. Na samoj ivici.

3. Umesto zaključka: bliža i dalja budućnostU bližoj budućnosti, to jest u narednih godinu do pet, sa ove ivice, dve

opcije su verovatne, a još dve moguće ali malo verovatne. Pad u turbulen-ciju i provaliju unutrašnjeg nasilja većih razmera, i(li) početak stvarne de-mokratske tranzicije, ovo su dve opcije koje su verovatne. Dalje produžavanje ove ivice, odnosno status quo-a, kao i prelazak iz ovog status quo-a u ot-vorenu diktaturu bez unutrašnjeg otpora, dve su opcije koje su moguće ali malo verovatne.

A da li će u ovom vremenu uopšte doći do razvoja negativne ili pozitivne opcije, zavisi od najmanje tri faktora. Od vladajuće oligarhije, od opozicije i alternative, i od međunarodnog faktora, posebno od EU.

Najlakše je predvideti ponašanje vladajuće oligarhije. Od ove se i u budućnosti može očekivati samo produžavanje nasilničke politike pa i eks-tremnog nasilja. Njeno današnje pred i post izborno ponašanje, samo je nastavak njene agresivno-nacionalističke pa i genocidne politike 1990-ih, drugim sredstvima.

Nešto teže je predvideti ponašanje opozicije i alternative. U poslednjih nekoliko godina, ona jeste demonstrirala rast i učenje, ali ne dovoljno. Kao da je i njena kritična masa – na ivici. Ključni test za nju ostaje – pozitivna sinergija (posebno u odnosu na negativno nasleđe među-etničkih i sličnih trauma iz ratova 1990-ih).

Najteže je predvideti ponašanje međunarodnog faktora. (U uslovima produžene i teške unutrašnje pat-pozicije, u kojoj je Crna Gora danas, uloga ovog faktora može biti odlučujuća.) Ponašanje ovog faktora je najteže pred-videti, zbog toga što je i on, posebno danas, u uslovima novog, nereguli-sanog i podivljalog multipolarizma – krajnje kompleksan, ambivalentan i kontradiktoran. U poslednjih nekoliko godina, ovaj faktor, pa i Evropska unija, posebno Evropska komisija, rukovođeni kratkovidom i nekvalitetnom stabilnošću, više pomažu vladajućoj oligarhiji i vrhovnom oligarhu, nego društvu i alternativi. Da li će tako ostati i u budućnosti, ostaje da se vidi.

U daljoj budućnosti, to jest u narednih tri do četiri decenije, stepen neizvesnosti je mnogo veći, predviđanje mnogo teže. Onome što je o ovoj budućnosti rečeno na samom početku ovog teksta, u odeljku 1.3., ovde, na njegovom samom kraju, može da se doda, i sa time završi, još samo sledeće. U XIX veku, kada je svetski kapitalistički sistem još uvek bio u fazi uspona,

48

Karl Marks je (u Predgovoru za prvo izdanje Kapitala) mogao da kaže, kako manje razvijene zemlje odnosno (polu)periferije toga vremena, u slici tada (naj)razvijenijeg kapitalizma Engleske i drugih centara sistema, mogu da vide sliku svog budućeg razvitka. Danas, vek ipo posle, u XXI veku, u vreme produženog opadanja ovog sistema, više nije tako, nego obrnuto. U slici neke vrste kombinacije neofeudalizma i neofašizma (što je samo nešto drugačija formulacija za crnogorski i ostale zapadnobalkanske oligarhijske kapital-izme i klijentelizme sa demokratskom fasadom, kako smo ove sisteme gore definisali), društva i narodi današnjih centara, mogu da vide i sliku – svog budućeg razvitka. Ukoliko ne nešto drugo, možda bi upravo ovo saznanje, za one međunarodne faktore, moglo da bude opomena, da ubuduće budu mnogo pažljiviji, dalekovidiji i odgovorniji, kada odlučuju o tome, da li da u Crnoj Gori i sličnim zemljama, podrže građane ili oligarhe.

4. Citirana literaturaBerend, Ivan T. (1996). Central and Eastern Europe, 1944-1993. Detour

From The Periphery To The Periphery. Cambridge, UK: Cambridge Univer-sity Press (CUP).

Čizmović, Mirjana i Popović, Milenko (2014). „Causes of Growth in Transitional Economies 1990-2012: Comparative Analysis,“ http://hdl.han-dle.net/10419/104005

Frank, Andre Gunder (1976). „Razvoj nerazvoja,“ u Marksizam misao savremene epohe. Beograd: Službeni list SFRJ.

ISSP i UNDP (2009). Nacionalni izvještaj po mjeri čovjeka: [Siromaštvo u Crnoj Gori i] Društvena isključenost: Radna verzija. Podgorica: ISSP i UNDP. [Upoređenje: ISSP i UNDP (2005). Izvještaj o humanom razvoju u Crnoj Gori. Podgorica: ISSP i UNDP.]

Medijski monitoring (2013). Do društva jednakih šansi. Medijski moni-toring reforme javne uprave u Crnoj Gori. Podgorica: Monitor.

Naim, Moises (2012). „Mafia States: Organized Crime Takes Office,“ For-eign Affairs, May-June 2012.

Popis 2011 (2011). Popis stanovništva u Crnoj Gori 2011. Saopštenje. Podgorica: Zavod za statistiku Crne Gore, 12. jul 2011. http://www.monstat.org

Popović, Milan (2015). Genezis. Altervizija 2012-2015. Podgorica: Vijesti.Popović, Milan (1995). Ritam sveta. Škola svetskog sistema Immanuela

Wallersteina. Podgorica: Centar za izdavačku djelatnost (CID); http://www.

49

milanmpopovic.info Popović, Milan i Kovačević, Filip (2010). „Montenegrin Counter-Lustra-

tion, 1991-2009,“ in W. Petrisch and V. Džihić, Eds., Conflict and Memory: Bridging Past and Future in [South-East] Europe. Baden-Baden, Germany: Nomos; http://www.milanmpopovic.info

Wallerstein, Immanuel (2003). The Decline of American Power. The U. S. in a Chaotic World. New York and London: The New Press.

Wallerstein, Immanuel (1998). Utopistics. Or Historical Choices of the Twenty-First Century. New York: The New Press.

50

Levica Levica ovde i danas: rekonceptualizacije i diskontinuiteti, Mišljenje revolucije nakon izdane revolucije, Odnos između teorijske, stranačke i aktivističke ljevice na prostoru [bivše] Jugoslavije, Regionalna konferencija, Četvrti zaključni panel: Teorija za suvremenu lijevu politiku, Aktiv, Novosti, Srpsko nacionalno vijeće (SNV), Rosa Luxemburg Stiftung, Radnički dom, Zagreb, Hrvatska, 15-16. jun 2012.Monitor, 27. jul, 3., 10., 17., 24. i 31. avgust 2012.

1. UvodU radu koji je pred Vama, izložiću svoj odgovor na glavno pitanje

četvrtog, zaključnog panela ove konferencije, naime na direktan upit orga-nizatora upućen pozvanim panelistima i učesnicima, „može li (lijeva) teorija dati neke orijentire za lijevo političko djelovanje u regiji, te može li praksa djelovanja parlamentarne i vanparlamentarne ljevice biti inspirativna za teo-rijsko promišljanje“?

Odgovor koji sledi je (samo)svesno skroman, koncipiran i izložen više kao PRVA SKICA za dalju raspravu, proveru i razradu, nego kao nešto više od toga. Ovo nije slučajno. To je pre svega zbog toga što je takozvano OB-JEKTIVNO STANJE leve teorije i prakse, pa i ukupne društvene teorije i prakse, u svetu, pa i kod nas, toliko kompleksno, ambivalentno i kontradik-torno, odnosno nerazvijeno, otvoreno i neizvesno, da bi svako preterivanje u suprotnom smeru, bilo suštinski pogrešno i kontraproduktivno.

Zbog istog razloga, odgovor koji sledi, biće i sasvim standardan, školski i disciplinovan, u formalnom smislu te reči. Odgovor na postavljeno pitanje, izložiću u dva dela, koji odgovaraju apstraktnom razlikovanju, ne i konkret-nom odvajanju, teorije i prakse, razlikovanju a ne odvajanju, koje je sadržano u samom polaznom pitanju. U Rekonceptualizacijama (koje slede pod 2.),

51

predložiću jednu skicu, za teorijsku, kritičku i samokritičku rekonstrukciju, tako značajnih, zapravo ključnih pojmova našeg vremena, kao što su sam pojam levice (2.1.), pojam revolucije (2.2.), i pojam našeg VremenaProstora (2.3.). U Diskontinuitetima (3.), skiciraću glavne obrise novih praksi i pojava levice ili u vezi sa levicom, posebno onih u poslednjih dvadeset godina, i to i po njihovoj negativnoj, i po njihovoj pozitivnoj strani. Po njihovoj nega-tivnoj strani, posebno, proces potpunog iscrpljivanja, pa i preokretanja ve-likog ako ne i najvećeg dela (bivše) levice u sopstvenu suprotnost, sve do uloge posmrtne maske, iza koje se skriva ultramonopolistički pozni kapital-izam i agresivna desnica (3.1. Maske). Po njihovoj pozitivnoj strani, posebno, pojavu zaista novih snaga levice, čak i kada one, zbog različitih razloga, pa i zbog rečenog iscrpljivanja i preokretanja, ne (žele da) koriste sam naziv levica (3.2. No Name).

2. Rekonceptualizacije2.1. LevicaZalaganje za društvene promene. Za progres. Za ukidanje svih oblika

društvene nejednakosti koji počivaju na socijalnoj ili nekoj drugoj nepravdi, eksploataciji i opresiji. Za više egalitarno društvo. Za slobodu i pravdu za sve a ne samo za neke. Za 99% (100%) a ne samo za 1%. Za jednakost šansi.

Ovako glasi najkraći rezime glavnih elemenata pojma levice u odgovarajućoj literaturi. Pravo pitanje je otkuda potreba da se na ove ele-mente ovde i danas uopšte vraćamo? Za to je najmanje dva ozbiljna razloga. Prvi razlog je univerzalan i stalan, drugi je aktuelan i akutan. Najpre, o prvom razlogu. Stvari i njihovi pojmovi su u stalnom kretanju, procesu i fluksu, pa je praćenje njihovog razvoja, i njihovo upoređivanje sa njihovim izvornicima, te, konsekventno, po potrebi, njihovo osavremenjivanje ili rekonceptual-izovanje, stalni zadatak. A zatim, sada prelazimo na drugi razlog, to je i zbog toga što je, kao što znamo, poslednjih dvadesetak godina nove posthladnora-tovske i postjugoslovenske ere, karakterisala ne obična, nego turbulentna, dakle povećana, pa i podivljala dinamika, pa je zbog toga onaj prethodni, prvi zadatak i razlog, ovde i danas, utoliko značajniji, aktuelniji i urgentniji.

Rekonceptualizovanje kakvo je upravo opisano, dvostruko je zanimlji-vo, vredno i produktivno. S jedne strane, čak i samo sumarno upoređivanje realnih ponašanja, praksi i imena levice ovde i danas, sa njenim izvornim kriterijumima, karakteristikama i elementima, jasno pokazuje da je najveći deo onoga što ovde i danas sebe naziva levicom, prestao biti levica, a njegov

52

velik deo, često, zbog inercije ili maskiranja, zadržavajući staro, levičarsko ime, čak prešao na SUPROTNU, desnu stranu. Pre dvadeset godina, iz-gledalo je kao da je istorijski spor između dve glavne grane levice XX veka, komunističkih i socijaldemokratskih partija, trajno rešen u korist ovih dru-gih, ali je najnovija turbulencija svetskog kapitalističkog sistema, koja je započela 2008., i još uvek traje, na ovo rešenje, najblaže rečeno, bacila tešku senku. Pre dve decenije, autoritarni, jednopartijski komunizam, potonuo je u rubriku ekstremne neslobode, dok danas, socijaldemokratija, kao da tone u rubriku ekstremne, „neoliberalne“ nepravde. Sa krajnje neizvesnim izgled-ima da se iz ove rubrike ikada vrati.

S druge strane, čak i samo sumarno upoređivanje realnih ponašanja, praksi i borbi, velikog broja novih, ili relativno novih socijalnih i političkih aktera, posebno nakon najnovije eksplozije krize svetskog kapitalizma 2008., sa izvornim, sadržinskim i suštinskim elementima pojma levice, isto tako jasno pokazuje, da levica ovde i danas, istovremeno sa svojim upravo opisan-im velikim gubicima, na svoj ukupni istorijski saldo, počinje da beleži i isto tako velike, ako ne i veće dobitke, nekih NOVIH ili relativno novih aktera, snaga i sledbenika. Čak i kada ovi ne koriste ime levice. U drugom delu ovog rada, o ovim velikim gubicima i dobicima, akterima i imenima, biće više reči.

Do tada, istaknimo značaj predložene rekonceptualizacije pojma levice, samo još jednom. I to u njena oba važna smera. U smeru postojanosti, istra-jnosti i vernosti, spram njenih najdubljih, izvornih i suštinskih elemenata. I u smeru otvorenosti, fleksibilnosti i adaptibilnosti, spram njenih novih ili relativno novih oblika pojavljivanja.

2.2. RevolucijaPojam revolucije zahteva isto tako ozbiljnu, ako ne i ozbiljniju rekon-

ceptualizaciju, kao i pojam levice. U tom smislu, ja pojam revolucije danas koristim samo uz ozbiljnu rezervu, kao ono što ostane, odnosno nastane, nakon rečene rekonceptualizacije, (samo)kritike i popravke. Realna istorija, herojskih uzleta, ali i tragičnih sunovrata revolucija XX veka, dovoljno je poznata. Ovom istorijom, ja se ovde neću podrobnije baviti, nego ju samo podrazumevati. Umesto toga, predlažem da zajedno pogledamo sam po-jam odnosno koncept revolucije. Da vidimo šta je to u samom ovom pojmu odnosno konceptu, što je negativno doprinelo onim tragičnim sunovratima XX veka.

Da počnem od dve vrste pojma revolucije. Onom iz oblasti (nemačke) filozofije, filozofije istorije ili istoriozofije, posebno onom dva titana XVIII

53

i XIX veka, G. V. F. Hegela i K. Marksa, i onom iz zapadne, posebno anglo-saksonske sociologije, polititičke sociologije i politikologije. U prvoj deceniji svojih istraživanja, bio sam mnogo bliži filozofskom, u drugoj sociološkom, u trećoj, to jest danas, već neko vreme, najbliži mi je eklektički, filozofsko-sociološki pojam revolucije. Pri čemu, međutim, treba tačno i precizno znati, koji su to elementi u prvom i drugom, pozitivni, dobri i korisni, a koji negativni, loši i štetni, jer kod oba ima i jednih i drugih, pa onda, sasvim eklektički, treba odvajati, kombinovati i koristiti, samo one prve, pozitivne, dobre i korisne, a izbegavati one druge, negativne, loše i štetne elemente.

Kada je o filozofskom pojmu revolucije reč, njegov glavni pozitivni ele-ment je istorijski holizam, veliki obuhvat u prostoru, i dugo trajanje u vre-menu, a njegov glavni negativni element duhovni i intelektualni dogma-tizam. Kada je o sociološkom pojmu revolucije reč, njegov glavni pozitivni element je konkretni realizam, a njegov glavni negativni element vulgarni pozitivizam. Ovim drugim, sociološkim odnosno politikološkim pojmom revolucije, dalje se neću baviti, jer je on, po mom mišljenju, jednostavniji i lakši, i kada je reč o njegovim pozitivnim, i kada je reč o njegovim nega-tivnim elementima.

Glavni negativni element u FILOZOFSKOM odnosno istoriozofs-kom pojmu revolucije jeste DOGMA PROGRESA. I, sada sledi ono što je najznačajnije, i što treba dobro razumeti, ova dogma je izrazito dijalektička, skliska i dijabolična. Ili, da to kažem i sasvim eksplicitno, dogma progresa je neprijatelj progresa. „Čovekova borba za progres, nužan je uslov i sastavni deo progresa. A svaka dogma progresa suspenduje upravo ovu borbu (po pravilu, tako što ju delegira na vlast, vođu ili boga). Kao SIDA ili AIDS, sin-drom stečenog nedostatka imuniteta. Zbog toga je dogma progresa pravi ne-prijatelj progresa, a kritika dogme progresa dodatni uslov i, ako baš hoćete, prijatelj progresa.“ (Popović, 2007: strana 9.)

A iz dogme progresa nužno dolazi VIŠAK SILE ili nasilja, koji je „istočni greh“, izvor i mehanizam, svih „izdanih revolucija“ XX veka. To je „pupčana veza“ između dogme i nasilja. Povezanost koja je logična i očigledna. Ono što ne uspeva da ispuni dogma progresa, „ispunjava“ nesloboda, opresija i dikta-tura. Ali ne diktatura proletarijata, kako je obećavala utopija, nego diktatura birokratije ili nove klase, nad proletarijatom i celokupnim društvom, kako je pokazala istorija. Posle svega što se sa levicom, revolucijom i slobodom, do-godilo u kratkom ali nasilnom XX veku (1914-1989.), ne može se preterati, u isticanju značaja, kojeg za obnovu i odbranu društva, progresa i civilizacije,

54

a za mene su ovo samo druga imena za socijalizam, ima (samo)kritičko ap-solviranje, razumevanje i savladavanje rečenog viška sile ili nasilja. I to kako ovog viška prema unutra, to jest unutar odnosno između aktera same levice, tako i ovog viška prema spolja, spram poltičkih neistomišljenika i protivnika.

Pri svemu ovome, da i to naglasim, pledoaje za (samo)kritičko apsol-viranje, razumevanje i savladavanje rečenog viška sile ili nasilja, ne činim sa pozicije nekog apsolutnog odnosno bezuslovnog, nego sa pozicije jedne vrste relativnog odnosno uslovnog pacifizma. Apsolutni ili bezuslovni paci-fizam može biti legitiman individualni, religiozni ili sličan izbor, ali ne i oz-biljan, pozitivan i odgovoran politički program. Primera radi, apsolutni ili bezuslovni pacifizam, spram fašističkih i sličnih režima, bio bi čak i jedna vrsta saučesništva. Relativni ili uslovni pacifizam, koji ovde imam na umu, oslanja se na potrebu i pojam MERE. Znam da su analogije rizične, ali jedna analogija iz krivičnog prava, ovde ima smisla. Institut nužne odbrane (sa prekoračenjem nužne odbrane kao njenim poznatim produžetkom i do-datkom). U istorijskim, društvenim i političkim borbama, stvari su mnogo složenije, nego u individualnim krivičnim stvarima, ali nam ova analogija, ipak, može pomoći. Makar kao udaljeni ali zajednički ljudski memento.

2.3. VremeProstorNije štamparska greška. VremeProstor ukazuje na supstancijalnu pove-

zanost, zavisnost i nerazdvojivost, ova dva kantovska apriorija ljudskog duha i uma. Navešću ovde samo jedan primer iz teorije svetskog sistema Imanu-ela Volerstina. Primer koji direktno govori i o glavnoj temi našeg skupa. Po Imanuelu Volerstinu, naše VremeProstor, to je poslednjih oko pola mileniju-ma savremenog svetskog sistema, ili svetskog kapitalističkog sistema, što su samo dva različita imena za ovaj isti istorijski sistem. Po svom prostornom obuhvatu, do XIX veka, ovaj sistem je bio evropski, od XIX veka on postaje svetski u punom smislu ove reči. Ne od sredine XX veka, nego od svog is-torijskog rađanja, u takozvanom dugom XVI veku, ovaj sistem je manje ili više integrisan, ili globalizovan, kako se to danas pomodno kaže, ali je on, od samog svog početka, istovremeno, iznutra, i sistemski, veoma nejednak, hijerarhizovan i strukturiran, i to u tri svoje sistemske zone, centar, poluper-iferiju i periferiju svetskog sistema.

Poznavaoci dela Imanuela Volerstina ovde će se sigurno setiti najavljene direktne veze sa glavnom temom našeg skupa. Po Imanuelu Volerstinu, naime, uz sistemsku nejednakost ekonomije, tri zone polumilenijumskog savremenog svetskog sistema, karakteriše i sistemska nejednakost politike,

55

pri čemu je glavna differentia specifica (specifična razlika) poluperiferije, u odnosu na centar i periferiju, kada je o politici reč, mnogo veća učestalost nasilnih, revolucionarnih i kontrarevolucionarnih dinamika (u smislu soci-ologije politike a ne filozofije istorije). Bolje od mnogih drugih, ovaj primer jasno pokazuje kako su vreme (revolucija kao ubrzavanje vremena) i pros-tor (poluperiferija kao zona svetskog sistema i prostora), zaista, supstanci-jalno povezani, zavisni, čak nerazdvojivi, i zato nužno VremeProstor, a ne tek vreme i prostor.

Što, naravno, ne znači da se, u odgovarajućem postupku, ne može pribeći njihovom privremenom analitičkom odvajanju, „zumiranju“ i posmatranju. Samo je važno da se ono njihovo supstancijalno jedinstvo nikada ne smetne s uma. Tako ćemo postupiti i mi u nastavku naše analize. Najpre ćemo analitički odvojeno posmatrati naše vreme, a zatim naš prostor.

Kada je o našem vremenu, odnosno našem istorijskom sistemu reč, meni je, kao sledbeniku teorije svetskog sistema Imanuela Volerstina, najbliža ideja ili metafora mnoštva vremenskih koncentričnih krugova (a ne samo jednog, a posebno ne jednog, jedinog i linearnog vremena), i to počev od njegovog rodnog takozvanog dugog XVI veka, preko njegovog najpre poste-penog, a zatim i burnog uspona, od XVI do XIX veka, i njegovog vrtoglavog i slavnog vrha, krajem XIX, početkom XX veka, pa sve do njegove produžene, sistemske i strukturalne krize, opadanja, haosa, nasilja i dekadencije, koja je započela sa prvim svetskim ratom 1914., a trajaće do otprilike sredine našeg odnosno XXI veka, kada će ovaj sistem biti zamenjen nekim novim, boljim ili lošijim istorijskim sistemom. Čak i iz ovog najkraćeg mogućeg rezimea našeg vremena, onako kako ga je definisao Imanuel Volerstin, jasno je šta se dogodilo u poslednjih dvadeset godina. Ono što je jedan ambiciozni ideolog mejnstrima, nesposoban da vidi i prizna limite sistema, preterano, optimistički i euforično definisao kao „kraj istorije“, a trijumf kapitalizma i liberalne demokratije (Fukujama, 1997), bio je, u stvari, samo jedan, najnoviji moment, kraja tog istog kapitalizma kao istorijskog sistema.

Polazeći od teorijskih i statističkih istraživanja Imanuela Volerstina, Fer-nana Brodela i Pitirima Sorokina, posebno od dugih statističkih serija dvade-setpet vekova „grčko-rimske i zapadne kulture“ ovog potonjeg (Sorokin, 2002), u svojoj već pomenutoj kritici dogme progresa, naše istorijsko vreme (1914-2050.), ja sam još i dodatno, super-komparativno i multi-istorijsko-sistemski, precizirao, kao, nakon pozne antike („pada Rima“), i poznog sred-njovekovlja („mračnog srednjeg veka“), poznu modernu, treću veliku poznu

56

epohu ove kulture i civilizacije (Popović, 2007: stranice 34-60.). Pri čemu još jednom treba upozoriti na domete ali i limite svake istorijske analogije. U našem slučaju, istorijska kriza, opadanje i kraj jednog istorijskog sistema, plus sporost, konzervativnost i žilavost ljudske prirode, odnosno čoveka kao biološke vrste, predstavljaju glavne sličnosti i ponavljanja, dok brzina, revolucionarnost i nepredvidivost novih tehnologija, predstavljaju glavne novosti, šanse i pretnje, naše treće velike pozne epohe (kada je uporedimo sa naše dve prethodne velike pozne). Ili, inspirisani čuvenom iluminacijom Miroslava Krleže, o divljenja vrednom izumu telefona, sa čije druge strane žice, ipak, i dalje progovara gorila, naše današnje vreme najkraće bi mogli da opišemo sintagmom NERON SA NUKLEARKOM.

I kada je o našem analitički apstrahovanom prostoru reč, meni je najbliža ideja ili metafora mnoštva prostornih koncentričnih krugova, a ne samo jed-nog, jedinog i dominantnog prostora, pa makar se ovaj zvao i globalizovana svetska ekonomija, ili američka, kineska ili bilo čija drugo hegemonija. U ovom mnoštvu, svet odnosno svetski sistem, i pojedinačno društvo odnos-no nacija-država, u jednoj vrsti neodlučnog INTERREGNUMA su već najmanje nekoliko decenija, ali, pored njih, postoje i drugi, subnacionalni, internacionalni, transancionalni i supernacionalni prostori, koji imaju svoj relativno autonomni, mada još uvek neizvesni značaj. Mnoštvo i interreg-num, objašnjavaju i različite izbore, ili, makar, akcente, koje različiti autori, birajući između ovih prostora, pri tome čine, ali je, po mom mišljenju, u isto vreme, u najvećoj meri, zapostavljen jedan drugi, ništa manje značajan, ako ne i značajniji aspekt stvari. Rečeno mnoštvo odnosi se uglavnom na kvan-titet, i to je u redu, ali pri tome se neoprostivo zanemaruje KVALITET (to je taj zapostavljeni aspekt stvari). Naravno da je proces evropskih integracija, i mogući nastanak, ili zastoj, ili raspad, jednog novog entiteta i kvantiteta, kakav bi mogla biti jedna relativno nova, federalna ili kvazifederalna EU, na primer, veoma značajan, ali nije manje značajno i neizvesno, ni pitanje nastajućeg, ili zastajućeg, ili raspadajućeg, kvaliteta tog entiteta i kvantiteta. Da to formulišem i ovako. Šta ću ja kao slobodni građanin Crne Gore, (Za-padnog) Balkana, Evrope i sveta, imati od toga, što ću živeti u VELIKOJ EV-ROPSKOJ UNIJI, ukoliko ovu iznutra bude vezivao „cement“ nekog starog ili novog, pa makar i „dobrovoljnog imperijalizma“ (Kuper, 2002), a, priznaćete, verovatnoća da se upravo to dogodi, gledano iz perspektive današnje Grčke, na primer, uopšte nije mala. Neće biti, da je osećanje velikog broja građana bivše sovjetske imperije, posle dugog i napornog puta do „nove evropske

57

kuće“, što ga je najbolje opisao Ivan Berend, kao frustrirajuće i nepodnošljivo osećanje „zaobilaznice od periferije do periferije“ (Berend, 1996), baš, bez ikakvog osnova, utemeljenja i smisla.

3. Diskontinuiteti3.1. MaskePočeću od zemlje u kojoj živim i koju najbolje poznajem. Dakle od

Crne Gore. Pretpostavljam da su vam izuzetne prirodne lepote, te ne manje izuzetna, bogata i burna istorija Crne Gore, manje ili više poznate. Ali sumnjam da su vam poznate neke njene SAVREMENE POLITIČKE IZUZETNOSTI. Od ovih ću vašoj pažnji ovde i danas preporučiti samo dve takve.

Prva je činjenica da je to jedina zemlja u ovom delu sveta, a bogami i šire, možda čak i na čitavoj planeti, koja u poslednjih 23 godine, od kada je počelo novo, posthladnoratovsko i postkomunističko računanje vremena, nije imala nikakvu, a posebno ne demokratsku smenu vlasti. Pridruži li se tome onih 44 godine komunističkog jednopartizma posle drugog svetskog rata, plus onih 23 godine između prvog i drugog svetskog rata, čiji je višepartizam takođe bio samo dekorativan, plus i tako dalje, unazad, ponekad u šali kažem, ali, na žalost nije šala, sve do velikog kosmičkog praska, pre otprilike 13,7 mili-jardi godina, sa velikom tugom i bolom, makar mi koji svoju zemlju volimo, možemo da kažemo, da u Crnoj Gori, demokratske smene vlasti, nije bilo nikada, to jest od samog rečenog praska, odnosno od početka računanja vremena. A meni je kao, njenom žitelju, građaninu i univerzitetskom profe-soru, pri tome, jedina mada, priznajem, slaba uteha, činjenica da sam protiv ove nevesele stvarnosti, učinio sve, ali zaista baš sve, što sam, kao čovek, građanin i demokrata, uopšte mogao. I činim to i dalje.

Druga savremena politička izuzetnost Crne Gore, još je egzotičnija i neverovatnija. To je činjenica, verujem unikatna, u najužem smislu te reči, i u najširim svetskim razmerama, da obe koaliciono vladajuće partije, ali i najsnažnija opoziciona partija crnogorskog parlamenta, u svom partijskom nazivu, ali bogami i u programu, s ponosom nose levo, SOCIJALISTIČKO IME. Da ne bi bili prinuđeni da mi verujete ili ne verujete na reč, navešću njihova puna imena. To su Demokratska partija socijalista Crne Gore (DP-SCG), naslednica nekadašnjeg Saveza komunista Crne Gore, na vlasti bez prekida od prvih obnovljenih višepartijskih izbora, decembra 1990., do da-nas, i danas. Zatim, to je Socijaldemokratska partija Crne Gore (SDPCG), od

58

antimiloševićevskog i procrnogorskog zaokreta DPSCG 1998., u koaliciji sa dugovekim crnogorskim mastodontom. Najzad, to je i Socijalistička narodna partija Crne Gore (SNPCG), koja je nastala nakon onog zaokreta DPSCG 1998., od njenih nezadovoljnih, tada uglavnom promiloševićevskih i proju-goslovenskih članova i funkcionera.

Da smo pali sa Marsa, kako se to kolokvijalno kaže, mi, socijalisti, gor-njom činjenicom, mogli bi biti zadovoljni, čak oduševljeni. Zamislite samo, tri najjače parlamentarne stranke, sve tri socijalističke. Ali, kako nismo pali sa Marsa, jedino što je ovde zanimljivo, mada odgovor na ovo pitanje ostavljam za neku drugu priliku, to je pitanje, otkuda među crnogorskim političkim strankama, ovolika, produžena i enormna popularnost socijalističkog IME-NA. Jer, kada je o dominantnim političkim REALNOSTIMA, praksama i rezultatima reč, tu makar nikakve enigme nema. Najkraći dosijei ovih real-nosti, praksi i rezultata izgledaju ovako.

Najpre, vladajuća DPSCG. U periodu 1990-1998., ratnonacionalistička i, zašto i to ne reći sasvim otvoreno, fašistička stranka. Celo ovo vreme, pa i u vreme genocida u Srebrenici 1995., a genocid je valjda dovoljan za fašistički epitet, glavni koalicioni partner Socijalističke partije Srbije Slobo-dana Miloševića u kvazifederalnoj SRJ. U periodu 1998-2012., postfašistička stranka, sa teškim i još uvek nerešenim nasleđem sopstvenog fašizma, ratnog nacionalizma i ratnih zločina, ali i sa ne manje teškim nasleđem, i tekućom praksom nekažnjenih pljačkaških privatizacija, korupcije i krimi-nala na najvišem nivou, našim aktuelnim oblikom „prvobitne akumulacije kapitala“, koja je, zapravo, sprovođena, i još uvek se sprovodi, pod „zaštinim kišobranom“ postjugoslovenskih ratova.

Zatim SDPCG. U periodu 1990-1998., zajedno sa Liberalnim savezom Crne Gore (LSCG) i strankama manjinskih naroda, akterka antifašističkog, antiranog i procrnogorskog otpora. Od 1998., na žalost, glavna saučesnica DPSCG, u opstruiranju suočavanja sa ratnom prošlošću, kažnjavanju ratnih zločina i pljačkaškim privatizacijama. Tako da sam jednom prilikom prime-tio, pa ću to ponoviti i ovde, kako je SDPCG „uspela“ u nečemu u čemu, ko-liko mi je poznato, niko do danas nije uspeo, naime da bude antiratna u ratu, a ratna stranka u postratnom periodu. SNPCG neću posebno komentarisati, zato što za ovu partiju, u periodu 1990-1998., važi ono što sam već rekao za, u tom periodu, kako mi u Crnoj Gori i danas kažemo, „jedinstvenu DPSCG“, a u periodu 1998-2012., uprkos određenim pozitivnim, opozicionim, pa i socijalističkim rezultatima, ovih rezultata još uvek nema toliko, da bi o njima

59

mogli jasno da sudimo.Juče sam sa velikom pažnjom saslušao veoma analitičko, iskreno i

samokritičko izlaganje Sonje Lokar, o dvodecenijskoj putanji, i o najnovi-jem, velikom, ali zasluženom izbornom neuspehu, čak slomu, njene stranke bivših komunista, posle pada komunizma stranke slovenačkih socijalnih de-mokrata. Iz njenog i ostalih „regionalnih“ izlaganja, shvatio sam da je dvode-cenijska tendencija u svim bivšim komunističkim, kasnijim preimenovanim socijalističkim strankama, u novonastalim postjugoslovenskim zemljama, zapravo, suštinski veoma slična, ako ne i identična, samo što je u Crnoj Gori, po svoj prilici, najdrastičnija. U mnogo blažem obliku, sličnu ten-denciju primećivao sam i među socijalističkim odnosno socijaldemokrats-kim strankama EU, ali sam dugo, veoma dugo, čak i nasuprot svojoj opštoj kritičkoj orijentaciji, kao neku vrstu sopstvenog emotivnog alterega, gajio očajničku nadu, da ova tendencija tamo neće biti definitivna i nepovratna. Ovu po malo iracionalnu nadu gajio sam sve do erupcije velike svetske i evropske ekonomske i finansijske krize 2008. A onda su se haotično rasute tačke, velike mračne slagalice, konačno spojile, i, kao u Preobražaju France Kafke, OBRIS ZVERI se pojavio: „the dots have ben joined, and the outline of the beast has emerged“ (Roy, 2003; Arundati Roj je ovu kafkijansku sliku posvetila Džordžu Bušu Mlađem, na vrhuncu njegove apokaliptičke karijere, ali se ona, bez mnogo dodataka, može adresirati, i na današnje evropske ministre, bankare i komesare).

Zver o kojoj je reč je beštija, vampir, vukodlak ili kurjak poznog i ultramonopolističkog kapitalizma, koji već mutira u ekstremno negativni i nasilnički postkapitalizam, to je onaj Neron sa nuklearkom, sećate se (Popović, 2004: stranice 11-34.). Dubinski DNK ovog mutanta najbliži je starom i no-vom fašizmu, pa su u tom smislu Izvori totalitarizma Hane Arent (Arent, 1998), kao i The Shock Doctrine Naomi Klajn (Klein, 2007), na primer, sasvim aktuelni i relevantni. Jedna od važnih razlika između ovog mutanta i njegov-ih fašističkih prethodnika iz prve i druge polovine XX veka, koju valja na vreme uočiti, jer nije zanemarljiva, međutim, jeste njihova različita ideološka, politička i retorička maska. Maska fašizma bila je maska „zaštite rasnih i na-cionalnih interesa“, maska današnjeg mutanta je multifacijalna ali najčešće „demokratska“. Od više lica ove maske, najpoznatija su tri. Maska „neoliber-alne ekonomije“. Maska „trećeg puta“. I maska „ekstremnog centra“.

Pretpostavljam da su vam prve dve maske uglavnom poznate. Zbog toga ću se ovde malo više zadržati samo na onoj trećoj, mada su one sve tri

60

međusobno tesno prepletene i povezane. Sam pojam i termin ekstremnog centra je pojam i termin Tarika Alija. U jednom nedavnom intervjuu, on je izvanredno primetio, kako je ono što u Evropi i svetu danas imamo, zapravo, JEDAN EKSTREMNI CENTAR: „What is democracy today? I have been ar-guing that what we have in the current phase of ’democracy’ (so-called) is an extreme centre. Not an extreme Left, you have an extreme Right, but it’s not in par, the extreme Left is very weak; what is strong is an extreme centre. And this extreme centre encompasses both centre Left and centre Right – and it doesn’t mater which group is in power.“ (Ali, 2012)

Priznajem, krajnje neuobičajeni, ekstravagantni, čak skandalozni iz-raz „ektremni centar“, u početku je i mene, inače sklonog alternativi, malo zbunjivao. Veoma brzo, međutim, dobro sam ga razumeo, i to upravo kao jednu od više maski, našeg poznog, ultramonopolističkog kapitalizma, u njegovoj aktuelnoj, letalnoj fazi. Kao najkraći rezime njegove agresivne din-amike u poslednjih 20-40 godina od kraja hladnog rata odnosno od početka reganovsko-tačerovske neokonzervativne revolucije (u sociološkom i politikološkom smislu ove reči) do danas. Koja (dinamika) je, ispod smok-vinog lista, u 1990-im, lažnog levog centra, a onda, u 2000-im, i lažnog des-nog centra, celokupni centralni ili zapadni, evropski i američki kapitalizam, nezaustavljivo gurala u današnji (pred)kolaps. U ovom višedecenijskom i lažnom centriranju, evropska socijaldemokratija bila je samo kolateralna, mada velika i samoskrivljena šteta, a njena dezorijentisana postjugosloven-ska branša, samo njena rana, mada drastična i neshvaćena slika upozorenja. A ako bi me neko, sada, na kraju ove nevesele priče, još i pitao, da li mi je ma-kar malo lakše, zbog toga što je, eto, ispalo, da ona egzotična izuzetnost moje zemlje sa početka ovog odeljka, nekako baš i nije bila baš tolika izuzetnost, najkraće bih mu odgovorio, malo, veoma malo, ili, čak, nimalo.

Relativna novost koju je donelo poslednjih nekoliko godina, od početka poslednje erupcije krize svetskog kapitalističkog sistema do danas, jeste ski-danje ili PADANJE MASKI. Kriza je ove maske potpuno razotkrila. Sistem je postao očigledan. „Car go“. I kao takav nepodnošljiv i neprihvatljiv. Otuda pobuna masa. O ovoj pobuni, sa njene pozitivne strane, govori sledeći, po-slednji odeljak ovog, moram još jednom da naglasim, skromnog teksta-skice.

3.2. No NameU poslednje tri-četiri decenije, istovremeno dok u centrima svetskog

sistema, Evropi i SAD, pod maskom „neoliberalne ekonomije“, besni neo-konzervativna, nazadnjačka i desničarska (kontra)revolucija, na delovi-

61

ma periferije i poluperiferije, posebno u Južnoj Americi, odvija se inver-zan, naprednjački, levi proces. Ova INVERZNA DINAMIKA podseća na onaj stari nalaz Andre Gunder Franka, koji je sličnu korelaciju otkrio i u vremenu velikog tridesetogodišnjeg rata 1914-1944. I tada je relativna za-okupljenost panevropskog centra sopstvenom samodestrukcijom, Južnoj Americi omogućila relativno autonomni privredni i društveni razvoj. Iz ovog iskustva, rođena je kritika vladajuće, developmentalističke, i klica al-ternativne, naj pre dependističke (Andre Gunder Franka i drugih), a zatim i mondijalističke teorije privrednog i društvenog razvoja (Imanuela Volerstina i ostalih). „Razvoj nerazvoja“ Andre Gunder Franka, „permanentna prvobi-tna akumulacija kapitala“ Samira Amina, i „centar, periferija i poluperiferija savremenog svetskog sistema“ Imanuela Volerstina, da podsetim samo na tri iluminantna koncepta ove alternative.

Uz ponovljenu potvrdu teorije zavisnosti i teorije svetskog sistema, ak-tuelni naprednjački proces u Južnoj Americi, doneo je i nekoliko značajnih teorijskih i praktičkih inovacija. Od ovih ću ovde ukazati samo na dve takve. Onu u oblasti geopolitike, i onu u oblasti metodologije. Kada je o GEO-POLITICI reč, verujem da nema potrebe da opširnije argumentujem, kako je upravo noviji emancipatorski razvoj u Južnoj Americi, posebno onaj u Brazilu, bio jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji, u razvijanju G20 (skup 20 glavnih svetskih ekonomija, koji sve više potiskuje stari panevrop-ski G8), BRICS (grupa zemalja koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, čije se akcije prate sa pažnjom koja je do skoro poklanjana samo samitima EU i NATO), i WSF (World Social Forum, Svetski socijalni forum iz Porto Alegrea u Brazilu, direktna replika i alternativa mejnstrimerskom WEF-u, World Economic Forum, Svetskom ekonomskom forumu iz Da-vosa), da ovde pomenem samo tri od više novih geopolitičkih realiteta, koji oglašavaju kraj, ili makar početak kraja, polumuilenijumske i poluvekovne hegemonije i dominacije Zapada i SAD.

Kada je o METODOLOGIJI reč, tu pre svega mislim na preokretanje vladajuće metodološke paradigme iz XIX veka. U Predgovoru za prvo iz-danje Kapitala, ovu paradigmu, najbolje je formulisao Karl Marks: „Zemlja koja je industrijski jače razvijena pokazuje slabije razvijenoj zemlji samo sli-ku njene sopstvene budućnosti.“ (Marks, 1971: strana 18) U XIX veku svetski kapitalistički sistem još uvek je bio u fazi ekspanzije, rasta i uspona, pa je zbog toga u njemu vladajuća metodološka paradigma bila progresivistička. U XX i XXI veku, međutim, svetski kapitalistički sistem prelazi u opadanje,

62

slabljenje i dekadenciju, pa se se zbog toga i ona paradigma nužno preokreće. Zbog toga je danas (polu)periferija ta koja centru pokazuje „sliku budućnosti“ (a ne obrnuto). Onu negativnu, kao u slučaju postjugoslovenskih ratova pre dvadeset godina, ali i onu pozitivnu, u slučaju južnoameričkih, arapskih i sličnih emancipacija danas.

Preokrenuta metodološka paradigma, pomaže nam da razumemo, zbog čega je i najnoviji talas emancipacije u svetskim razmerama, u zimu-proleće 2011., krenuo sa jedne, arapske (polu)periferije, Tunisa, Egipta i Libije, Tah-rir trga i drugih slavnih mesta severnoafričke i bliskoistočne pobune, a ne iz starog, umornog i dekadentnog panevropskog centra. Te kako se uopšte moglo dogoditi da ova do juče nepoznata mesta svetske provincije postanu izvor nadahnuća za velike svetske metropole, atinske radnike, madridske „indignadose“ i volstritske „okupatore“. I za, mislili smo, već izumrle zapad-nobalkanske rebele, zagrebačke i podgoričke fejsbukovce 2011., i, još impre-sivnije, Građanski front i „crnogorsko proleće“ 2012.

Na kraju, još samo jedna skromna refleksija, o odnosu između IMENA I STVARI. U prethodnom odeljku ovog teksta, videli smo kako je velik deo bivše, posebno socijaldemokratske levice, tokom poslednjih nekoliko decenija, masovno prešao na stranu desnice, ali i kako je pri tome, zbog inercije, konfuzije i manipulacije, zadržao svoje staro, sada prevarno, levo, socijalističko ime. Na drugoj strani, mnogi pripadnici aktuelne pobune pro-tiv nepravde, dakle akteri levice, u suštinskom smislu te reči, zbog upravo opisanog prelaska, prevare i manipulacije, spontano ili namerno, svejedno, ne koriste ime levice.

Daleko od toga da ime nije važno. Jasnoća stvari, pojmova i termi-na, mora ići zajedno, a za uspeh današnje borbe Davida protiv Golijata, današnjih the have nots-a protiv današnjih the haves-a, današnje levice pro-tiv današnje desnice, oslanjanje na sopstvenu levu baštinu, prošlost i tradici-ju, te uspostavljanje mogućih i neophodnih kontinuiteta sa ovima, od velike je važnosti i ne sme se potceniti. Ali se pri tome, zbog već iznetih razloga, imenima nikako ne sme robovati. Fokus mora biti na stvarima i problemima a ne na imenima i konvencijama.

4. LiteraturaAli, Tariq (2012). „Radio Tahrir (Part I): Tariq Ali On the Arab Awaken-

ing,“ May 1, 2012; http://www.zcommunications.orgArent, Hana (1998). Izvori totalitarizma. Prvi deo: Antisemitizam;

63

Drugi deo: Imperijalizam; Treći deo: Totalitarizam. Beograd: Feministička izdavačka kuća 94. Prevod The Origins of Totalitarianism.

Berend, Ivan T. (1996). Central and Eastern Europe, 1944-1993: detour from the periphery to the periphery. Cambridge, UK: Cambridge University Press.

Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji čovek. Podgorica: CID. Prevod sa engleskog: Francis Fukuyama, The End of History and the Last Man, 1992.

Klein, Naomi (2007). The Shock Doctrine. The Rise of Disaster Capital-ism. London: Penguin Books.

Kuper, Robert (2002). „Odbrambeni imperijalizam Zapada ili Zašto su imperije i dalje potrebne,“ Vijesti, Podgorica, 30. april – 2. maj 2002., prevod iz The Observera.

Marks, Karl (1971). Kapital. Kritika političke ekonomije. I-III. Beograd: BIGZ.

Popović, Milan (2007). Belle epoque. Kritika dogme progresa. Cetinje: Otvoreni kulturni forum; Zagreb: Durieux; može se naći i na vebsajtu autora: http://www.milanmpopovic.info

Popović, Milan (2004). „Mutacija. Ideološki aspekt,“ u: Globalna prašina. Balkanska postmoderna 2000. Podgorica: Vijesti; može se naći i na vebsajtu autora: http://www.milanmpopovic.info

Roy, Arundhati (2003). „The outline of the beast,“ April 18, 2003; http://www.internationalsocialist.org

Sorokin, Pitirim (2002). Društvena i kulturna dinamika. Proučavanje promena u velikim sistemima umetnosti, istine, etike, prava i društvenih odnosa. Podgorica: CID; Beograd: Službeni list. Prevod sa engleskog: Social and Cultural Dynamics, Revised and Abriged in one volume by the author, 1957.

64

Razgovor Srećko Pulig (SP), Milan Popović (MP): Leve inicijative i prakse ne treba tražiti u strankama socijalističkih imena, Novosti, Zagreb, Broj 663, 4. septembar 2012.

SP: Neki od nas preživjeli su raspad komunističke, a sada proživljavamo i definitivnu izdaju socijaldemokratske ljevice. Kako tumačite takve neuspje-he svakog lijevog stranačkog organiziranja u nas? Ima li vama smisla na tra-gu Trockoga, a uz sve razlike konteksta, dubiti predloženi koncept „izdane revolucije“?

MP: I „raspad“ i „izdaja“ su u redu mada ja prednost dajem „raspadu“. Raspad dovršava objektivni i dugotrajni proces ispunjenja i iscrpljivanja, a izdaja je najgori i najružniji oblik subjektivnog i agonijskog preokreta-nja, prevare i zamene na kraju ovog procesa. Lavu Davidoviču Bronštajnu Trockom svakako pripada zasluga što je potencijale za ovo potonje video još na samom početku, Milovanu Đilasu što je te potencijale, nešto kasnije, šire i dublje rasvetlio. U vreme rađanja, uspona i rasta jednog novog eks-ploatatorskog i represivnog sistema, to su mogli da vide samo ovakvi, veliki, usamljeni i hrabri duhovi. U vreme konačnog iscrpljivanja, slabljenja i sloma ovog sistema, dakle ovde i danas, to mogu da vide svi koji to žele. I to, na-kon sloma birokratskog „socijalizma“, pre dvadeset i nešto godina, sada i u obliku kapitalistički i oligarhijski instrumentalizovane „socijaldemokratije“, odnosno onoga što je od nje još ostalo. Ali se ni ova velika istorijska inverzija ne može razumeti izvan onog dugog procesa, pa ja zato tom procesu i dajem prednost pred samim činom izdaje.

SP: U nas su epiteti ljevica i desnica shvaćeni kao pejorativne etikete, pa onda i psovke. S druge strane, riječ „socijalizam“ je – kao što ste izlagali – u

65

kontinuitetu prisutna u svih vladajućih stranaka u Crnoj Gori, bez naznaka da je se netko hoće odreći. Iako, naravno, politika tih „socijalista“ čini sve baš na demontaži svakog mogućeg socijalizma. Kako bi po vama, ukratko, trebala izgledati jedna suvremena, problemima ovog vremena dorasla, lijeva politička inicijativa danas? Vidite li takve snage negdje na djelu?

MP: Rusija, Istočna Evropa, Balkan, bivša Jugoslavija, pa i Crna Gora, jesu bile „najslabija karika“ kapitalizma, ali su „najslabija karika“ ove zemlje i regije ostale i u izgradnji socijalizma. Zbog toga je u njima i ona inicijalna fantazija „preskakanja“ veoma brzo i brutalno demantovana. Na mesto stvar-nog socijalizma stupio je državni kapitalizam, na mesto razvijenog društva sveobuhvatni etatizam, na mesto proletarijata birokratija, na mesto ukupne emancipacije neopatrijarhat. A sve to pod lažnim imenom socijalizma. Čak i među ovim zemljama, Crna Gora je bila, i danas je, među najnerazvijenijima, pa se upravo time može objasniti, i njeno aktuelno, tragi-komično zaostaja-nje, i kada je o ovim lažnim imenima reč. Tako da u Crnoj Gori danas na delu imamo jedno moćno, dubinsko i dugoveko neopatrijarhalno jezgro, koje je spolja zaogrnuto sa najmanje dva opskurna mada funkcionalna ideološka omotača. Jezgro je Gospodara, ranije Kralja Nikole, pa Kralja Aleksandra, zatim Josipa Broza, pa Slobodana Miloševića, danas Mila Đukanovića, a dva ideološka omotača, onaj „socijalizma“, koji, evo, u imenima dve vladajuće partije, retorički funkcioniše, čak i 23 godine nakon stvarnog istorijskog sloma tog sistema, i onaj „kapitalizma“, koji, uporedo sa ovim, istovremeno funkcioniše, na svakodnevnom, tajkunskom i oligarhijskom nivou divljeg kapitalizma, klijentelizma i korporativizma, i to, lokalno, utoliko arogantni-je, ukoliko su, globalno, znaci njegovog slabljenja, očigledniji i jači.

Kako god, ironija istorijskog razvoja, dovela je dotle, da su istočno-evro pske, ali i zapadnoevropske stranke, koje sebe i dalje ponosno nazivaju socijalističkim imenom, poslednja mesta na kojima treba tražiti i očekivati nove i zaista leve inicijative i prakse. Kao i dotle, da nove i zaista leve inicijative i snage, u današnjem svetu, sebe najčešće ne nazivaju levim, socijalističkim i sličnim imenima. Delom zbog toga što svesno i namerno izbegavaju da se poistovete sa onim lažnim, delom zbog toga što i inače u prvi plan ne stav-ljaju imena, deklaracije i doktrine, nego probleme, izazove i borbe.

Istoriozofski, ovaj poremećaj, to jest nesklad između imena i stvari, deo je jednog mnogo šireg, dubljeg i većeg poremećaja. Poremećaja i nesklada pozne moderne, nakon pozne antike i poznog srednjovekovlja, naše treće ve-like pozne epohe, u kojoj se, opet, samo sada na višem tehnološkom i ukup-

66

nom nivou, haotizuju, šizmatizuju i destabilizuju, sva naša stara, nasleđena imena i stvari, da se ovde još jednom tako izrazim. Strukturno, upravo usled i usred ovog velikog istorijskog poremećaja, i sve nove i zaista leve inicijative i snage, danas se najvećim delom razvijaju spontano, neimenovano i nefor-malno. „Ispod površine“, kako je to u nedavnom intervujuu Slobodnoj Ev-ropi formulisao Boris Buden. Najzad, ovaj veliki poznomoderni poremećaj, dobio je i svoj geopolitički izraz. Koji je sve manje evropocentričan i zapadnocentričan a sve više multicentričan i stvarno a ne samo ideološki i retorički globalan. Pa se zbog toga središte progresivnih i levih dinamika, u poslednjih četvrt veka, iz umornog panevropskog, zapadnoevropskog i severnoameričkog jezgra, premestilo u jedan novi, revitalizovani i borbe-ni južnoamerički svet. A najnoviji impuls borbi za ekonomsku i socijalnu pravdu u nacionalnim, regionalnim i svetskim razmerama, 2011. krenuo sa arapske poluperiferije, a ne iz centara Evrope i SAD. Destabilizacija samih pozicija i uloga centra i (polu)periferije u savremenom svetskom sistemu, još jedan je simptom, izraz i potvrda onog ukupnog poremećaja (ili čak početka kraja kapitalizma kao istorijskog sistema). U vreme uspona ovog istorijsk-og sistema, u XIX veku, centar i Engleska, mogli su da budu uzor i slika budućeg razvoja za periferiju i ostatak sveta, u vreme opadanja ovog istori-jskog sistema, na početku XXI veka, „okupatorima“ u Engleskoj i SAD, kao i „ogorčenima“ u Madridu, Atini i Podgorici, uzor i slika budućeg, pozitivnog ili negativnog razvoja, postao je slavni Tahrir skver.

SP: Problem kontinuiteta u diskontinuitetu, da se tako hegelovski izrazi-mo, problem uočavanja postojanja nove epohe, koja i nije tako nova kako se sama reklamira (kontinuitet za marksiste postoji, ako ništa drugo, u termi-nima eksploatacije i otuđenja), nikako da se zadovoljavajuće razriješi. Vi ste predložili koncept „balkanske postmoderne“. Što to ukratko znači?

MP: Pored knjiga-celovitih studija, od kraja 1980-ih redovno objavlju-jem i kratke aktuelne komentare, kolumne, u dnevnim i drugim periodičnim medijima, koje posle izvesnog vremena publikujem i u obliku knjige-zborni-ka. Prvu takvu knjigu-zbornik objavio sam 1994. Ona je imala naslov Žargon periferije i podnaslov Balkanska postmoderna 1988-1993. U to vreme, više sam predosećao, nego znao, pa ipak, i ovim podnaslovom, želeo sam da upo-zorim na svu pretencioznost, preuranjenost i iluzornost, tada jako raširene i pomodne priče, o kraju svake velike priče. Ovaj predosećaj kasnije sam raz-vio i u celovitu studiju, analizu i kritiku dogme progresa Belle Epoque. Pret-

67

postavljam da nije neophodno da naglašavam, kako je dalji razvoj događaja, na Balkanu, ali i u Evropi, SAD i svetu, posebno nakon jedanaestog septem-bra, ovaj osećaj samo potvrdio. Zahvaljujući ovoj potvrdi, uostalom, moja nevesela serija balkanskih postmoderni, ove godine, dogurala je i do broja sedam. Moja poslednja knjiga-zbornik, objavljena pre samo nekoliko meseci, ima naslov Altervizija i podnaslov Balkanska postmoderna 7. Kao, daleko bilo, Petak trinaesti, enti deo.

SP: Mnogi na ljevici skeptični su – svom internacionalizmu usprkos – spram ne samo prenošenja iskustava iz zemlje u zemlju, nego spram svake formalizirano ujedinjene akcije koja bi transcedirala nivo tzv. nacija-država (naravno, ne radi li se o, od cijele političke klase podržanim, tzv. evro-atlants-kim integracijama). Pri tome se zaboravljaju čak i ona iskustva socijalističke Jugoslavije, posebno samoupravljanja i nesvrstavanja, koja su postala inspi-racija za mnoge u suvremenom svijetu. A sve ovo navodno zbog ratnih trau-ma 1990-ih, iako bi upravo obrnuta teza izgledala zdravije: baš zbog sukoba, koji njima manipuluiraju, moramo nadići nacionalne okvire?

MP: U potpunosti delim sve ključne premise Vašeg pitanja. Deficit odnosno defanziva u sferi transnacionalnosti, jedna je od glavnih slabosti današnje levice, u njenoj borbi protiv planetarne svevlasti kapitala. Sama ova dijagnoza, međutim, nije dovoljna. Neophodno je dubinsko razumevanje njene unutrašnje anatomije. Iskustvo SFRJ u tom pogledu je instruktivno. U ovom iskustvu, glavna je dominacija i instrumentalizacija. Kao ideja, pa i delimična praksa, samoupravljanje i nesvrstavanje, baš kao i utemeljiteljski antifašizam pre toga, bili su, i ostali, na nivou samih vrhova svetske istorije, ali je problem u tome što je vladajuća monopolistička birokratija, čak i nad ovim idejama i praksama, uspostavila, i do samog kraja zadržala, ideološku, političku i ukupnu dominaciju i instrumentalizaciju. Delom i zbog ove kompromitacije, u novonastalim, postjugoslovenskim zemljama, sećanje na pozitivne sadržaje antifašizma, samoupravljanja i nesvrstavanja, i dalje je blokirano, ili, u najboljem slučaju, protokolarno. Slično je i sa današnjim evropskim integracijama. Naravno da su one za sve postjugoslovenske zem-lje lekovite, pre svega zbog prevladavanja one fatalne nacionalističke zat-vorenosti, koja nas je sve već toliko koštala, ali su i one, ovde i danas, slično samoupravljanju i nesvrstavanju u SFRJ, dominirane i instrumentalizovane. Samo sada od strane jedne relativno nove klase, briselsko-podgoričke i os-tale birokratije, te globalne i lokalne, „neoliberalne“ kapitalističke oligarhije.

68

Otuda i ona ambivalencija. Meni je od toga već postalo muka, ali ja i dalje beskonačno ponavljam, da jesam ubeđeni evrofil, kada je reč o krajnjim ciljevima, ali da sam istovremeno isto toliki, ukoliko ne i veći, evroskeptik, kada je reč o tekućim sredstvima evropskih integracija.

U potpunosti se slažem i sa Vašim zalaganjem za transnacionalizaciju naših politika i egzistencija, kao najbolji put za prevladavanje ratnih trau-ma 1990-ih. Ali je i ovde neophodno dubinsko razumevanje unutrašnje anatomije, da se još jednom tako izrazim. Najpre, dubinsko razumevanje odnosa između agresivnih ratnih nacionalizama 1990-ih, s jedne, i novous-postavljenih kapitalističkih oligarhija i sistema, s druge strane. Ovi drugi se jesu presvukli u nova evropska odela, ali je trag još uvek jasan i svež. Ratni nacionalizmi 1990-ih, za njih, ali i za čitava naša društva, bili su jedna vrsta haotičnih, ali funkcionalnih „prvobitnih akumulacija kapitala“. Haška suđenja i domaća takozvana suočavanja, ostala su vanjska i nejaka. A falange novih malih velikih vođa, miloševića, dačića, tuđmana, sanadera, đukanovića i os-talih, i njihovih brojnih sledbenika, vojnika i paravojnika, postale su sistem. Uz manje ili više diskretnu, pa i ne savim diskretnu podršku, njihovih brisel-skih, vašingtonskih i inih međunarodnih protektora, solana, barosa, lipki, lajčaka i ostalih kacina. Ali to je to. Naš XXI vek. „Sablazan,“ uostalom, „koja traje već deset hiljada godina“ (Elza Morante). I „neponištivost ljudske sup-stance“ (Agnješ Heler), kao nalog za nas.

SP: Tzv. politike istine i pomirenja, tj. civilne inicijative na tom tragu, djeluju u nas sterilno, po mom mišljenju zbog anti-političkog i mistifika-torskog teorijskog deficita u civilnom društvu samom. Iako su na početku deklarativno izjavile da vjere i nacije nisu u sukobu, da odgovornost i krivnju treba individualizirati (a tu je baš taj juridički pristup nedovoljan), naše nev-ladine ustanove onda čine baš to: mire „kulturološki“ shvaćene zajednice, bez prozivanja ikakve, a najmanje klasno svrstane politike?

MP: Klasni i teorijski deficit najvećeg broja postjugoslovenskih inici-jativa takozvanog suočavanja prilično je očigledan. Ovaj deficit utemeljen je u procesu 1990-ih. Klasno, to sam već istakao u odgovoru na prethodno pitanje, postjugoslovenski agresivni nacionalizmi, ratovi i ratni zločini 1990-ih, za novonastajuće vladajuće klase i sisteme, bili su jedan zaista osoben, ali efikasan oblik „prvobitne akumulacije kapitala“. A pošto je najveći broj vladajućih aktera iz 1990-ih, makar u mojoj Crnoj Gori, i dalje na vlasti, onda je samim tim i ono naše suočavanje, politički onemogućeno, zaustavljeno i

69

blokirano. Zbog toga, u Crnoj Gori danas, umesto lustracije, na delu ima-mo kontralustraciju, produženu nekažnjivost zločina i zločinaca, na čelu sa vrhovnim oligarhom, Milom Đukanovićem, te isto tako produženi progon onih koji se sećaju. Žalosna je činjenica, da je na strani ovih i ovakvih vlasti, makar u Crnoj Gori, i najveći broj onih inicijativa takozvanog suočavanja. Uz klasni i teorijski deficit, međutim, razlog za ovo je i sasvim banalan. Interes, oportunizam, korupcija.

SP: Interesantno je da otpor vlasti u Crnoj Gori, po inspiraciji naoko blizak occupy pokretu, sam sebe doživljava kao građanski, poput nekog novog nastavka nacionalnog preporoda, odbijajući lijevo ime. Nije vam još dosta „crnogorskih proljeća“?

MP: U našem vremenu treće velike pozne epohe, i same reči, u većoj meri nego inače, postaju ambivalentne. Možda ni ja sam nisam bio dovoljno preci-zan u onoj našoj zajedničkoj debati u Radničkom domu u Zagrebu. Zbog toga ću to biti sada i tako otkloniti eventualne nesporazume. „Građanski front“ je ime koje su sebi dali sami podgorički i crnogorski protestanti u proleće 2012., ali ne u smislu građanskog kao buržoaskog, kapitalističkog, ne-levog, nego, po najvećem broju elemenata, ponašanja, ne samo deklaracija, up-ravo obrnuto, građanskog kao suprostavljenog tajkunskom i oligarhijskom, te građanskog kao antipoda manipulaciji nacionalnim i nacionalističkim. Slično je i sa „crnogorskim prolećem“. To je ime koje su, inspirisani „arap-skim prolećem“ 2011., podgoričkim i crnogorskim rebelima 2012., dali vanjski posmatrači, analitičari i novinari. A u arapskom, pa i crnogorskom proleću, znamo, dominantna je bila, opet, ekonomska, socijalna i politička, anti-oligarhijska, a ne nacionalna, pogotovo ne nacionalistička komponenta. Zbog svega ovoga, ja ove proteste i dalje smatram najznačajnijim u novijoj crnogorskoj istoriji, odmah nakon, i na tragu, velikog antifašističkog ustanka 1941., i antiratnog pokreta 1991.

70

Intervju Amer Tikveša (AT), Milan Popović (MP): http://tacno.net/interview/intervju-milan-popovic-poslednji-dani-oligarha-mila, 5. maj 2014.

AT: Gospodine Popoviću, šta Vam znače javna priznanja za Vaš rad, jesu li motivirajuća? Evo, konkretno, Nagrada Duško Kondor za afirmaciju građanske hrabrosti.

MP: Javno priznanje je potvrda, afirmacija i ohrabrenje, na teškom i često neizvesnom putu kojim se krećemo. U slučaju Nagrade Duško Kon-dor za afirmaciju građanske hrabrosti, za mene lično, još i posebno draga, uzvraćena, dvoipodecenijska ljubav Sarajeva i Bosne i Hercegovine, dve najveće i najnevinije žrtve postjugoslovenskih ratova. Uz još jedan mali, lični kuriozitet. Posle studentskih nagrada, koje sam dobio još tamo danas dalekih 1970-ih, ovo je prva nagrada koju sam za svoj javni rad i angažman uopšte dobio, pa je moja zahvalnost Sarajevu, Bosni i Hercegovini i GARIWO-u utoliko veća.

AT: Kako je to priznanje popraćeno u Crnoj Gori?MP: O nagradi je obavestio i pisao samo Monitor. Od najbližih prijatelja

dobio sam i jedan broj toplih čestitki. Naravno da sam im na tome beskrajno zahvalan. I naravno da me nije iznenadilo što su vladajući krugovi i mediji u Crnoj Gori ovu nagradu temeljito prećutali. Zabrinulo bi me da je sa te strane bilo drugačije.

AT: Kao antiratni aktivist i aktivist za ljudska prava prisutni ste na javnoj sceni Crne Gore i regije od početka devedesetih. Ono što je interesantno u takvim slučajevima jest motivirajući faktor za akciju. Šta je taj faktor kod Vas, s obzirom da kao univerziteski profesor, barem danas, Vaš angažman

71

može biti usmjeren i na mnogo manje riskantne načine?MP: Moj motiv je uvek bio i građanski i profesionalan. Građanski je sam

po sebi jasan. Ali ja ni u društvenoj nauci nikada nisam prihvatao stav o ta-kozvanoj vrednosnoj neutralnosti nauke. Naprotiv, uvek sam prihvatao onaj drugi – stav o suštinskoj povezanosti, uslovljenosti i interakciji između istine i pravde. Ovaj drugi stav je u Social Origins of Dictatorship and Democracy najbolje izrazio američki sociolog Barrington Moore. Da bi izbegao zamke vladajućih ideologija, i tako dospeo do stvarne a ne tek (pozitivistički i teh-nokratski) fingirane naučne objektivnosti, sociolog mora biti empatičan i solidaran sa žrtvama socijalnog sistema. Ovo je suština ovog drugog stava. Kada sam se sa ovim stavom prvi put susreo pre dvadeset i više godina, to sam znao samo apstrakno i teorijski, danas, posebno nakon postjugosloven-skih ratova 1990-ih, to znam mnogo dublje i bolje, konkretno i praktično.

AT: S obzirom na dužinu i obim Vašeg angažmana, teško je obuhvatiti sve u čemu ste učestvovali, a kamoli procijeniti svrsishodnost svake pojedine akcije. Kako Vi gledate na svoj angažman, šta izdvajate kao neku posebnost ili stvar koja je imala željeni učinak?

MP: Krajem 1980-ih, početkom 1990-ih, velika antiratna akcija u Sa-rajevu, Beogradu, Zagrebu, Podgorici, i drugim gradovima naše bivše zajedničke države, bila je prilično snažna i razvijena. Uprkos tome, ova ak-cija nije uspela da zaustavi neman rata, zla i nasilja. Zbog toga me i danas često ispunjava osećanje velikog neuspeha i poraza. Da se od tog osećanja, nekako, ipak, odbranim, i tako sačuvam smisao, motivaciju i snagu za nove angažmane, pomažu mi, mislim, tri oslonca. Prvo, svest da smo, u prošlim borbama, ipak, učinili najviše što smo mogli. Drugo, pretpostavka da ni onaj naš veliki neuspeh odnosno poraz, verovatno, nije bio totalan, nego samo delimičan, to jest, da bi, da nije bilo našeg antiratnog otpora, strašna cena svih onih ratova, verovatno bila veća. I treće, u tome mi pomaže i jedna vrsta (polureligioznog, polufilozofskog) kosmičkog panteizma, do kojeg sam došao nakon više od pola veka standardnog ateizma, i to upravo radi toga da bih onaj minimum smisla, motivacije i snage, sačuvao, čak i onda kada iz-gleda kao da do nekih konačnih uspeha, možda, neće doći, ni do kraja naših (ovozemaljskih) egzistencija.

AT: U ratu ste govorili protiv rata i zla koje je on donosio, pogotovo pro-tiv zla koje je dolazilo iz Vaše države. Koliko se Crna Gora uspjela suočiti s

72

vlastitom odgovornošću za zla rata? Pod Crnom Gorom ne podrazumijevam samo vlast, već i medije, nevladin sektor, umjetnike, Univerzitet, Akademiju, vjerske zajednice, itd.

MP: Sa vlastitom odgovornošću za zla rata Crna Gora nije ni započela da se suočava. O tome govore sve relevantne činjenice, možda najbolje dve novije. Prva, jedna anketa od pre nekoliko sedmica, koja je pokazala da više od 50% studenata pravnih, ponavljam, pravnih fakulteta u Crnoj Gori, uopšte ne zna da je u Crnoj Gori bilo ratnih zločina. I druga, koja, u stvari, objašnjava ovu prvu, činjenica da je, pre nekoliko godina, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Crne Gore, promptno, za svega nekoliko dana, povukao iz upotrebe, jedini udžbenik za srednje škole iz novije istorije, autora profesora Šerba Rastodera i saradnika, u kojem je bilo reči o učešću i odgovornosti vrha crnogorske vlasti u postjugoslovenskim ratovima 1990-ih. U ovom poslednjem je i glavni uzrok ne-suočavanja. Od svih postjugo-slovenskih zemalja, Crna Gora je jedina u kojoj u poslednjih četvrt veka nije bilo promene vlasti, pa stoga, logično, ni početka onog suočavanja.

Još gore, ne-suočavanje, te, konsekventno, nekažnjavanje, pa i nekaž-njivost ratnih zločina u Crnoj Gori, svih ovih godina, prati neprekinuti pro-gon, onih retkih, koji, uprkos svemu, hrabro svedoče o zločinima ove vlasti. U tom pogledu, posebno je rečit primer Ibrahima Čikića, žrtve policijske torture i montiranog sudskog procesa, vođenog protiv vrha, članova i sim-patizera SDA Crne Gore u Bijelom Polju 1994., koji i danas, dvadeset godina posle, trpi progon vladajućeg crnogorskog režima, zakamufliran u „privatnu tužbu“ jedanaest službenika zatvora, samo zbog toga što je u knjizi Gdje sunce ne grije opisao onu torturu i montažu. Ili, isto tako rečit primer Slobo-dana Pejovića, policijskog inspektora iz Herceg Novog, prvog i jedinog sve-doka ratnog zločina deportacija Muslimana odnosno Bošnjaka 1992., koji, upravo zbog toga, već nekoliko godina, prolazi pakao zločinačkog režima, od više puta ponovljenih, i, naravno, nikada rasvetljenih fizičkih napada na imovinu, život i telo, do providnog, ali beskrupuloznog pokušaja režima, da za ovaj zločin, optuži njega samog.

Zajedno sa kolegom, profesorom univerziteta, Filipom Kovačevićem, u nekoliko skorijih analiza i tekstova, ovo dvostruko izvrtanje, istovremeno ne-suočavanja, ne-lustraciju i ne-kažnjivost ratnih zločina, i produženi mada zakamuflirani progon njihovih žrtava i svedoka, ovu dvostruku pa-tologiju vladajućeg crnogorskog režima, nazvao sam crnogorskom kon-tralustracijom, morao sam, dakle, da za ovo sasvim specifično crnogorsko

73

posleratno čudo, pronađem i sasvim novi koncept, pojam i reč.

AT: Nakon rata bavite se i suočenjem s ratnom prošlošću, ali i kritikom univerziteta, te svega negativnog što tranzicija donosi: gušenje slobode medija, korupcija, ugrožavanje ljudskih prava i sl. Međutim, kao personi-fikacija svih nevolja u crnogorskom društvu u dosta Vaših, i ne samo Vaših istupa, provejava jedan lik – Milo Đukanović. Nekada se stiče utisak, prateći rad cijele plejade nezavisnih intelektualaca u Crnoj Gori, da bi mnogi, ako ne i svi problemi bili riješeni ako bi Milo nestao iz političkog života Crne Gore. Da li je takvo što moguće očekivati, rješenje problema odsustvom jednog čovjeka?

MP: Naravno da jedan čovek nije izvor svih problema i da svi proble-mi ne bi bili odnosno neće biti rešeni pukim povlačenjem jednog čoveka. Važan je sistem a ne pojedinac, pa makar i onaj najmoćniji. Ali treba znati koji sistem. To je sistem poznog, a u slučaju postjugoslovenskih zemalja, pa i Crne Gore, sistem perifernog i oligarhijskog, a ne centralnog i demokratskog kapitalizma. A ovaj je, opet, samo deo treće velike pozne epohe, pozne mod-erne, koju, kao i prethodne dve velike pozne epohe, poznu antiku, i pozno srednjovekovlje, karakterišu ne uspon, rast i progres, kako nas svakodnevno dezinformišu vladajući političari, ideolozi i propagandisti, nego, upravo ob-rnuto, opadanje, dekadencija i regresija svake vrste. Jedna od ovih regresija je i regresija tipa vladavine, od onog veberovski modernog, birokratskog i bezličnog, nazad, ka onom predmodernom, kvazifeudalnom i ličnom. Ova regresija napada već i najrazvijenije centre svetskog kapitalističkog sistema, a kako neće naše nesrećne periferije i poluperiferije, koje još nisu u potpu-nosti izašle iz mraka predmoderne, a već zapadaju u suton pozne moderne.

Ovo je najširi istorijski i teorijski okvir unutar kojeg posmatram sve ono što se dešava ovde i danas. Pri tome, pod „ovde i danas“ podrazumevam i centar i periferiju i poluperiferiju, i svet i Balkan i Crnu Goru. Sledbenik sam sociologije „dvadesetpet vekova grčko-rimske i zapadne kulture“ Pitirima Sorokina, istorije „dugog trajanja“ Fernana Brodela, i teorije „svetskog siste-ma“ Imanuela Volerstina. Sve Nerone našeg vremena, Slobodana Miloševića, Mila Đukanovića, Džordža Buša Mlađeg, Silvija Berluskonija, Vladimira Pu-tina, i ostale, posmatram, dakle, ne kao glavni izvor, pa ni kao glavni element, nego kao patološki simptom, jednog umnogome poremećenog sistema i vre-mena.

74

AT: Otkud jednom čovjeku tolika moć? Od regionalnih lidera, poslije rata, toliku koncentraciju moći u jednoj osobi pretenduje da ima samo Alek-sandar Vučić?

MP: Opet, poreklo ove vrste nekontrolisane lične vlasti, nije samo re-gionalno i lokalno, nego je i svetsko i istorijsko. O neofeudalnoj odnosno kvazifeudalnoj tendenciji našeg vremena pozne moderne napisana je već obimna i ozbiljna naučna literatura. Naravno da uz ove sistemske elemente, izvesnu, mada ne i dominantnu ulogu, imaju i određene lične karakteristike, da ne kažem sposobnosti Mila Đukanovića. Samo što ja pri tome ne mis-lim, kao, na primer, visoki funkcioner SAD, Filip Riker, i drugi međunarodni i domaći podržavaoci našeg vrhovnog oligarha, da je tu reč o inteligenciji, nego, pre, o instiktu i beskrupuloznosti. Između inteligencije i instikta, ipak, postoji razlika.

AT: Đukanovićevu moć ste u jednom svom tekstu nazvali ekstra ustavnom. Šta to znači?

MP: To znači da je u poslednjih četvrt veka njegova najveća nekon-trolisana moć uvek bila tamo gde se on lično nalazio, potpuno nezavisno pa i nasuprot eksplicitnim ustavnim normama o ustavnim nadležnostima vrhovnih državnih organa. Tako, on je ovu i ovakvu moć zadržavao ne samo kada je bio predsednik vlade, koji po ustavu ima najveću mada ne i nekon-trolisanu sistemsku snagu, nego i onda kada je bio po ustavu sistemski slabi predsednik države, pa i onda kada se, već u dva navrata, prevarno ili stvarno, svejedno, bio privremeno „povukao“ u privatni biznis i život. Ni za domaće analitičare, ni za diplomatski kor, ni tada nije bila tajna, ko je stvarni gospo-dar Crne Gore.

AT: Kada Milo jednom ode, šta će biti njegovo glavno naslijeđe?MP: Najdugovečniji politički i koalicioni partner Mila Đukanovića,

predsednik SDP i presednik Skupštine Crne Gore, Ranko Krivokapić, dakle osoba kojoj se nepoznavanje ovoga kao i Crne Gore ne može prigovoriti, nedavno je povukao jednu upozoravajuću istorijsku paralelu. Uporedio je Mila Đukanovića i Kralja Nikolu, i to tako što je izrazio strahovanje, da bi prvi mogao ponoviti negativnu, pa i ironičnu putanju drugog, od zasluga za međunarodno priznanje i afirmaciju, do odgovornosti za tajkunsko-oligarhi-jsko potkopavanje i konačni gubitak nezavisnosti. Uz rečeno strahovanje, sa liderom SDP delim i nadu, da do ovog drugog, gubitka nezavisnosti, ovo-

75

ga puta, ipak, neće doći. Ali su moja strahovanja u vezi sa nasleđem Mila Đukanovića mnogo veća, i tiču se ne samo države, nego i društva, ekonomije i politike, nerazvijenosti, siromaštva i istorije.

AT: Kakve su realne mogućnosti crnogorske opozicije da djeluje jedinst-veno u pravcu progresa crnogorskog društva? Ili, preciznije, može li se tre-nutno vjerovati u politiku kao faktor društvenog progresa u Crnoj Gori ma o kojoj političkoj opciji da je riječ?

MP: Vaše pitanje se može razumeti. Zaista, ovde i danas, u Crnoj Gori, ali, dodao bih, i šire, čak najšire, u Evropi i svetu, nije u krizi samo vlast, nego ozbiljne probleme ima i opozicija, pa i alternativa u najširem smislu reči. U ovom kontekstu, posebno problematičan je partitokratski kompleks. Zbog toga je jedna ovakva, proširena skepsa, opravdana i zdrava. Ipak, po mom mišljenju, tek uz tri važna dodatka. Prvo, ipak je odgovornost vlas-ti, u odnosu na odgovornost opozicije, sistemski mnogo veća. Drugo, ni u opoziciji nisu svi, za svoj deo, jednako odgovorni, jedni su više, drugi manje principijelni. I treće, alternativa, kao ni istina, nije nešto, da to formulišem ničeovski, što postoji tamo negde, pa ga treba samo otkriti i doneti, nego se i ona sama stvara, u procesu dugotrajnih, teških i neizvesnih borbi. Bez ova tri važna dodatka, ona opšta skepsa lako bi mogla da pređe u relativizam, koji nije samo pogrešan, nego i štetan.

AT: Potpisnik ste pisma koje je grupa intelektualaca skoro uputila Joe Bidenu povodom njegovog susreta sa Milom Đukanovićem. Skrenuta mu je pažnja da ima posla, hajde da pojednostavimo, s diktatorom. Mislite li da svjetski moćnici boluju od moralnih skrupula u smislu toga s kim se sastaju ili koga podržavaju sve dok im je taj neko poslušan?

MP: Naravno da ne mislim, ali naša prava adresa nije ni bio sam pot-predsednik SAD, nego, preko njega, demokratska javnost SAD i Zapada. Naša borba protiv nekontrolisane moći našeg oligarha, kao i protiv isto tako nekontrolisanih realpolitika velikih sila, koje ovoga podržavaju, čak i kada ga napadaju, a kamoli tek kada ga hvale, nalik je na borbu Davida protiv Golijata, i ja sam toga u potpunosti i svakog trenutka svestan. U ovako ner-avnopravnom odnosu, naš jedini saveznik su dug rok, istrajnost i nepokole-bljivost. I, naravno, nama bliski, demokratski, slobodarski i pravdoljubljivo orijentisani građani u drugim zemljama. Preko njih najbolje možemo delo-vati na njihove vlasti, a preko ovih i na naše oligarhe.

76

AT: Ono što je za mene bilo blago zabrinjavajuće jest činjenica da su povodom tog susreta protestnu notu uputili rusofili, koji su opet pretežno srpski nacionalisti, i pripadnici albanske nacionalne manjine. U čemu mogu nezavisni intelektualci, srpski nacionalisti i Albanci u Crnoj Gori naći zajedničku riječ osim kad su u pitanju loše strane aktuelne vlasti?

MP: Loše strane aktuelne vlasti nisu samo loše strane aktuelne vlasti nego najveći problem cele Crne Gore. Demokratska smena ove vlasti, uslov je svih drugih uslova, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobodnih i fer izbora, privrednog i društvenog razvoja, moralnog i ukupnog oporavka. Najveća prepreka na putu izgradnje opozicije i alternative, dovoljno snažne i kvalitetne da smeni ovu vlast, jeste nasleđe agresivnog nacionalizma. Ve-likosrpskog, koji je u Crnoj Gori, i tada pod upravom DPS, to nikako ne sme da se smetne s uma, bio dominantan 1990-ih, ali i ostalih, među njima i jed-nog potpuno novog, režimskog, crnogorskog, etničkog i državnog, ali opet pod upravom DPS, koji to postaje posle referenduma 2006.

Srećom, postreferendumska Crna Gora ima, ne samo jednu, nego dve, uz to dve kompleksne i dinamičke strane. Ona ima svoju mračnu ili nega-tivnu stranu, u obliku produžavanja onog starog, velikosrpskog i ostalog, i rađanja jednog novog, posebno crnogorskog režimskog agresivnog nacio-nalizma. Ali, ona ima i jednu svoju svetliju ili pozitivnu stranu, koja se još uvek i s velikim teškoćama ali ipak rađa. Deo srpskih partija i snaga u Crnoj Gori napravio je evoluciju ka multikulturnom, građanskom i demokrats-kom centru, što nije bilo ni malo lako, posebno zbog činjenice da su Srbi u Crnoj Gori, u postreferendumskom periodu, postali najviše diskriminisana i stigmatizovana grupa, o tome govori čak i službena vladina staistika. Is-tina je da je i deo antiratnih, antinacionalističkih i proindipendističkih snaga iz 1990-ih, usled korupcije, dezorijentacije i sličnih razloga, prešao na dvor Mila Đukanovića, i danas udarnički poništava sopstveno delo iz 1990-ih, ali je značajan deo ovih snaga, ipak, ostao na crti sopstvenih ideala. Svi ovi, stari i novi pozitivni elementi, najdragoceniji su potencijal, za jednu zaista novu, multikulturnu, građansku i demokratsku Crnu Goru.

Za nas koji smo ostali na crti antiratnih, antinacionalističkih i antio-ligarhijskih ideala iz 1990-ih, dileme nema. Mi moramo istrajati u teškoj, dvostrukoj borbi. S jedne strane, ostati kritični prema svim starim nacional-izmima, zbog toga je i ono naše pismo potpredsedniku SAD otišlo odvojeno od onih starih adresa, s druge strane, ostati principijelni, u borbi protiv no-vog, posebno režimskog crnogorskog nacionalizma, i, ne manje značajno, u

77

borbi, solidarnosti i saradnji sa svima, pa, naravno, i sa srpskim partijama i snagama, koje su napravile onu evoluciju, do multikulturnog, građanskog i demokratskog centra.

AT: Kakve posljedice na Crnu Goru može imati ruski ekspanzionizam ne samo ekonomski, privredni, nego i teritorijalni koji se još drži samo Ukrajine ali bitno utiče na neke nove geopolitičke konstelacije na globalnom nivou?

MP: Naravno loše. I ne samo na Crnu Goru. Mada je tačno da je u Crnoj Gori ova mogućnost postala gotovo telegrafski brza i jasna. Samo nekoliko dana nakon početka ukrajinske krize, u internetskom prostoru Crne Gore, eksplodirala je stara vekovna šizma između crnogorskih rusofila i zapa-dofila, i to u širokom spektru, od najbrutalnijih oblika govora mržnje, do tragikomičnih sekvenci starog tipa ko je za Ruse a ko za Amerikance. O vladajućim i vladinim zloupotrebama ukrajinske nesreće da i ne govorimo.

Ipak, aktuelna ukrajinska kriza, sa svom svojom velikosilskom, rusko-američkom, evropskom i globalnom dimenzijom, samo je vrh ledenog brega, i to u njenom veoma ranom, kompleksnom i kontradiktornom stadijumu i stanju, tako da će i aktuelna crnogorska šizma, u tom smislu, verovatno, morati malo da sačeka.

Za mene lično, kao za kritički i alternativno orijentisanog sociologa svetskog sistema, u ovom trenutku, profesionalno je mnogo intrigantnija, sve očiglednija potrošenost, dezorijentisanost i neadekvatnost, vladajuće teorijske paradigme. Koja, kao takva, može samo da doprinese, neadekvat-nosti, pa i kataklizmičnosti vladajuće svetske politike. Crnogorske, ruske i američke. Najbolji primer za ovo je rasprava koja se povodom ukrajinske krize u svetu vodi oko toga da li ova kriza označava povratak hladnog rata ili ne. Čak ni oni, naime, koji dobro vide da, zbog nepovratnog opadanja SAD hegemonije, te nemogućnosti uzdizanja bilo koje druge nacionalne he-gemonije u XXI veku, nije moguć ni povratak bipolarnosti hladnog rata, čak ni oni, ponavljam, najčešće ne vide, da je multipolarnost, koja se uspostavlja u poslednjih dvadesetak godina, za razliku od one iz XIX veka na primer, ne-regulisana, divlja i opasna. Ova relativna ne-svest vladajućih teorija i politika veoma podseća na sličnu pre tačno sto godina, neposredno pred početak Prvog svetskog rata. Samo što tada nije bilo nuklearnog oružja.

AT: Jedan ste od zagovornika prevazilaženja podjela u Crnoj Gori kroz međunacionalno pomirenje pa ste bili i jedan od potpisnika Deklaracije o

78

pomirenju. Ta priča odnosila se na Srbe i Crnogorce a u jednom dijelu ja-vnosti je etiketirana kao „prosrpska“ da ne navodim grublje izraze. Možete li ukratko reći šta je ta priča podrazumijevala i dokle se, uopšte, stiglo s njom?

MP: Deklaracija o međunacionalnom pomirenju iz 2011. odnosila se pre svega na Srbe i Crnogorce zbog toga što su ove dve nacije u Crnoj Gori tokom postjugoslovenskih ratova 1990-ih bile u najoštrijem sukobu. Na-kon ratnog raspada SFRJ, većina Crnogoraca, i još veća većina Muslimana odnosno Bošnjaka, Albanaca, Hrvata i drugih manjinskih naroda, bila je za nezavisnost, većina Srba za zajedničku državu sa Srbijom. Zbog toga u Crnoj Gori odnos između većine Crnogoraca i manjinskih naroda nikada nije bio problematičan, ali jeste odnos između njih i većine Srba. Zbog toga se ona deklaracija iz 2011. i skoncentrisala na pomirenje između Srba i Crnogoraca.

Osim toga, ni ovde nije bila reč o apstraktnom pomirenju između svih Srba i svih Crnogoraca, takva pomirenja između bilo kojih nacija a ne samo između Srba i Crnogoraca uostalom nemaju nikakvog smisla, nego o konkret-nom pomirenju između onih Crnogoraca, i onih Srba, koji su, nakon 1990-ih, i posebno nakon referenduma 2006., konačno prihvatili, ne samo nezavisnost Crne Gore, nego i njen multikulturni, građanski i demokratski temelj. Pozi-tivna evolucija značajnog dela Srba i njihovih partija u Crnoj Gori posle ref-erenduma 2006. u ovom pravcu, omogućila je ovaj proces i onu deklaraciju.

Dokle se u ovom procesu stiglo? Zvučaće možda kao fraza, ali ne mogu bolje da odgovorim, na ovom putu napravljeni su prvi pozitivni koraci i rezul-tati, ali su na njemu ostali i mnogi stari, a pojavili su se i neki novi problemi. Kada je reč o onim prvim, tu pre svega mislim na osnivanje Demokratskog fronta (DF), kao najšireg političkog saveza velikog broja značajnih crnogo-rskih, srpskih i manjinskih stranaka, vanstranačkih organizacija, institucija i pojedinaca, koje je ujedinila upravo ideja multikulturne, građanske i de-mokratske Crne Gore. Samo pola godine od osnivanja, ovaj savez postao je najsnažnija opoziciona grupacija u Crnoj Gori, i, kao takav, odlučujuće doprineo relativnim izbornim uspesima opozicije i alternative, na parlamen-tarnim izborima oktobra 2012., i na predsedničkim izborima aprila 2013.

Kada je reč o onim drugim, starim i novim problemima, tu pre svega mis-lim na sve one stare agresivne nacionalizme, koji su nasleđe mračnih 1990-ih, ali danas još više i na onaj novi, režimski, crnogorski, državni i etnički nacionalizam, koji je posebno izražen nakon referenduma 2006. I onaj stari, i ovaj novi, da to naglasim još jednom, pod dirigentskom palicom jedne te iste, nepromenjene vladajuće partije. Što ovoj danas u tome pomažu i ostaci

79

nekih, u 1990-im indipendističkih, antiratnih i manjinskih partija, ne sme da zavara. Ostaci onih nekada antiratnih snaga, koji danas služe na dvoru oligarha, nekada će, naime, morati da objasne, kako to da nikako nisu mogli da prihvate onu pozitivnu evoluciju značajnog dela srpskih partija, dok tako spremno prihvataju puku retoričku promenu vladajuće partije. Kada ova po-tonja, primera radi, samo retorički osuđuje genocid u Srebrenici 1995., dok istovremeno pravosnažno oslobađa za ratni zločin deportacija 1992., pa čak i to samo u odnosu na nižerangirane policijske funkcionere, dok svaki pokušaj krivičnog procesiranja za ove zločine Mila Đukanovića kao najodgovorni-jeg, kakav pokušaj sam učinio i ja, zajedno sa Esadom Kočanom i Kočom Pavlovićem, Krivičnom prijavom od 3. maja 2012. – u potpunosti ignoriše, i na taj način još jednom produžava nekažnjivost najvećeg zločina.

AT: Čini se da u Crnoj Gori tenzije na relaciji Crnogorci – Bošnjaci, ili Crnogorci – Albanci, nisu tolike kolike su na spomenutoj relaciji Crnogorci – Srbi. Zašto je to tako, pod uslovom da dijelite moje mišljenje?

MP: Razliku u tenzijama ste dobro primetili. Uz ono što sam o toj razlici rekao u odgovoru na prethodno pitanje, ovde bih dodao još samo jedno is-torijsko preciziranje. Naime, epicentralni sukob između većine Crnogoraca i većine Srba, pre svega oko pitanja države, po prvi put se javlja 1918. Jed-nopartijska kvazifederacija 1945-1991. ovaj sukob je samo potisnula. Po dru-gi put, ovaj sukob se javlja sa raspadom kvazifederacije, 1991. Ostatak priče je poznat. Sa najnovijim finalem 2006. Kao i sa najnovijim produžecima, inovacijama, i aktuelnim i potencijalnim preferencijama i komplikacijama.

AT: Kritičar ste politike Univerziteta u Crnoj Gori. Šta je tamošnji Uni-verzitet, u kojoj mjeri je on proizvođač znanja, a u kojoj mjeri proizvođač podobnih kadrova, nove akademske elite, produžene ruke politike?

MP: Moja gruba procena ove srazmere je devet prema jedan za proizvođače podobnih kadrova. Partitokratija je najteža bolest univerziteta baš kao i celokupnog društva. Ali bih dodao da je manje ili više tako u svim prostorima i vremenima. Dobro, možda malo manje, ili malo više manje nepovoljno u razvijenijim i demokratskijim društvima. Tako da je ona pred-stava o univerzitetu, akademiji i intelektualcu, kao po definiciji borcu bez mane i straha, u stvari, naivna ili prevarna (samo)obmana. Mada joj, prizna-jem, i sam ponekad podležem, valjda zbog toga što je to moja profesionalna i životna oblast.

80

AT: Ono što je u Crnoj Gori također zabrinjavajuće jest pitanje slobode medija. Strategije pritiska na medije su, barem kad je Evropa u pitanju, odav-no postale sofisticirane, a crnogorski metod je i dalje eksploziv, aludiram na napad na redakciju Vijesti. Ne opravdavam, naravno, nikakve pritiske, ali šta je to s crnogorskim cenzorima, otkud taj radikalizam, ekstremizam, teror-izam, kako to nazvati?

MP: Možda panikom jedne vlasti koja je svesna da je nakon pada čeka krivično procesiranje za najteže zločine. Pri čemu valja istaći najmanje dve specifičnosti ove vlasti. Prvo, reč je o vlasti koja je „mafijaška“ u najozbiljni-jem mogućem smislu, i to ne samo prema optužbama unutrašnjih političkih protivnika, nego i prema nalazima najpriznatijih svetskih eksperata, recimo i prema onom Moizesa Naima, publikovanom u jednom od najprestižnijih SAD i svetskih časopisa, Foregn Affairs-u, u dvobroju maja-juna 2012. I drugo, reč je o jedinoj vlasti u našem delu sveta, koja nije promenjena u poslednjih dvadestpet godina (pri čemu ovo drugo, naravno, ima veze i sa onim prvim).

Ove specifičnosti objašnjavaju onaj eksploziv. Kao i još čitav niz drugih unikatnosti. Iz kojeg ću ja ovde izdvojiti još samo dve nadrealne činjenice. Prvo, nešifrirane, otvorene i eksplicitne naloge za nasilje nad medijima, iz-daje sam vrhovni oligarh, predsednik vlade, Milo Đukanović; obrazac je više puta demonstriran, najpre nalog vrhovnika, „medijska mafija“, „deratizacija“, konferencija „riječ, slika, neprijatelj“, a samo dan-dva, da ne kažem „minut-dva“ nakon toga, eksploziv, paljevina, fizički napad. I drugo, nalogodavac-nasilnik zbog toga nikada nije čak ni saslušan a kamoli procesiran. Rečju, sve govori, ovo su poslednji dani jedne malo je reći loše vlasti.

Drugi deo Komentari

83

Altervizija 2012-2015

KukavicaNajgore ikada. Raz-istorija. Dno dna. Koje najbolje govori i o vrhu siste-

ma. Vrhovnom oligarhu Crne Gore. Obrazac je jedan, dubinski, integrisan. Ni malo ličan. Obrazac kojeg je pre izvesnog vremena najbolje formulisao lider nikšićkih metalaca i sindikalaca, Janko Vučinić, uz pomoć one poznate neo-folk pesme i dive. Kukavica. Koja se lažno predstavlja kao Britva

Monitor, 4. maj 2012.

Svet će prihvatiti ženske vrednosti, otvorenosti, empatije i solidarnosti, ili će propasti. Naravno, i ove, i njima suprotstavljene, još uvek dominantne, muške vrednosti, hijerarhije, agresivnosti i dominacije, u upravo izrečenoj, aksiomatizovanoj i apokaliptičkoj, ili-ili formulaciji, treba razumeti u nji-hovom pravom, rodno-istorijskom, a ne u njihovom suženom, rodno-biološkom značenju i smislu.

Sticajem okolnosti, prve posthladnoratovske potvrde rečenog aksioma, događaju se na Balkanu, tokom velikog, produženog i bolnog postjugoslov-enskog raspada, u poslednjih dvadeset godina. I to, i negativno, i pozitivno. Negativno, u obliku konačne dekonstrukcije, kulminacije i sloma, stare, herojske Crne Gore, i Balkana uopšte. (Čiji su razbijeni ostaci, grbovi i za-stave, poslužili samo kao maske, za ono najružnije i najkukavičkije.) Pozi-tivno, u obliku afirmacije ženske hrabrosti, osećajnosti i akcije, kao nove i bolje percepcije, interpretacije i promene stvarnosti.

Zar upravo takve, nove i bolje, u poslednjih dvadeset godina, nisu per-cepcije, interpretacije i akcije Slavenke Drakulić-Ilić, Rade Iveković, Mire Furlan i Vesne Teršalić u Zagrebu? Ili Žena u crnom, Nataše Kandić, Olge

84

Popović i Verice Barać u Beogradu? Ili Suade Kapić u Sarajevu? Ili Vanje Ćalović, naše Jovanke Orleanke, u Podgorici.

Ili Milke Tadić Mijović, Milene Perović Korać, Sonje Radošević i Svet-lane Broz, ovih dana, pred vladom, tužilaštvom i sudom, takođe u Podgorici? Koje brane ono najbolje i najuzvišenije u ljudskoj prirodi i istoriji. Istinu, slobodu i pravdu. Kao što njihovi plaćeni mrzitelji šire ono najgore. Uz jednu važnu ogradu. Čak ni u najnegativnijim momentima tradicije, jer, naravno, tradicija je uvek mešavina pozitivnih i negativnih momenata, ovoga nikada nije bilo. Čak i u najpatrijarhalnijoj Crnoj Gori, uz sve njene hijerarhije, limite i nepravde, žena, majka, supruga, sestra, bila je poštovana, zaštićena i sveta. U tom smislu, ono što ovih dana, svakodnevno, javno i brutalno promovišu, onaj nesrećni sarajevski književnik, njegov hiper-aktivni dvojnik, njihov urednik-specijalac, ali i naš premijer-namesnik, koji ne želi da se meša „u uređivačku politiku medija“, bez presedana je u našoj celokupnoj istoriji.

Najgore ikada. Raz-istorija. Dno dna. Koje najbolje govori i o vrhu siste-ma. Vrhovnom oligarhu Crne Gore. Obrazac je jedan, dubinski, integrisan. Ni malo ličan. Obrazac kojeg je pre izvesnog vremena najbolje formulisao lider nikšićkih metalaca i sindikalaca, Janko Vučinić, uz pomoć one poznate neo-folk pesme i dive. KUKAVICA. Koja se lažno predstavlja kao Britva.

Povećana agresivnost ovoga, poslednjih meseci i dana, znak je terminal-ne slabosti, ali i eskalirajuće opasnosti sistema. Narastajućem građanskom odgovoru, otporu i protestu, još uvek nedostaje, još samo jedna važna kom-ponenta. POVEZIVANJE SVIH, radnika, građana, intelektualaca i studenata, sindikata, udruženja, nevladinih organizacija i stranaka, posebno stranaka, parlamentarnih i vanparlamentarnih, u najširi, najlabaviji i najmoćniji savez za demokratiju i demokratsku smenu vlasti.

Rad hronosaFaktor o kojem je reč je faktor dugog trajanja. Više od dvadeset godi-

na vlasti jedne oligarhije. I isto toliko godina propadanja jednog društva. I osećaj na obe strane da bi upravo naredni izbori mogli da označe prekret-nicu. Ili početak kraja ove oligarhije ili njenu konsolidaciju. Za još dvadeset ili više godina

Monitor, 1. jun 2012.

U Crnoj Gori odavno nije bilo toliko unutrašnjeg političkog nemira kao

85

u poslednjih nekoliko meseci. I u vlasti i u alternativi. U vlasti, sve češća ja-vna trvenja između DPS i SDP, koja mogu biti samo simulacija, kao i mnogo puta do sada, ali, ko zna, možda i stvarni početak koalicionog kraja. U alter-nativi, pojava novih aktera, najpre osnivanje dve nove indipendističke, Pozi-tivne i Pravedne Crne Gore, a zatim, još važnije, svakodnevan i snažan rast Građanskog fronta.

Čime se može objasniti ovaj povećani politički nemir? Najavom izbora za početak jeseni? Svakako. Ali ovaj odgovor nije dovoljan. Nemir o kojem je reč mnogo je veći nego uoči većine naših izbora u poslednjih dvadeset godina. Zbog toga pitanje i odgovor treba precizirati. Višak nemira valja ob-jasniti faktorom koji je veći i jači od običnih izbora.

Faktor o kojem je reč je faktor dugog trajanja. Više od dvadeset godina nesmenjene i nesmenjive vlasti jedne oligarhije. I isto toliko godina ratnog i poratnog propadanja jednog društva. I osećaj na obe strane da bi upravo naredni izbori mogli da označe prekretnicu. Ili početak kraja ove oligarhije ili njenu konsolidaciju. Za još dvadeset ili više godina.

„Vrijeme je.“ Pri čemu treba znati da se čovekovo vreme značajno razli-kuje od fizičkog vremena. Fizičko vreme je objektivno i homogeno, čovekovo subjektivno-objektivno i heterogeno. I to, ovo drugo, ne samo subjektivno, psihološki, kao osećanje manje ili veće brzine, čak i kada je fizička brzina jed-naka, nego i objektivno, istorijski, kao ova ili ona (novo)proizvedena stvar-nost, zavisno već od ove ili one prethodeće svesti i odluke. Ili, prevedeno na našu današnju temu, naše današnje ili-ili, velikim delom, zavisi od nas samih. Od naše manje ili veće socijalne, antioligarhijske inteligencije.

Holizam i pragmatizam su dve najznačajnije osobine ove inteligencije. Dve stvari koje su nam ovde i danas najpotrebnije. Holizam traži povezivanje svih antioligarhijskih snaga i aktera. Ovo povezivanje može biti i najlabavije i najneformalnije, pa i bez bilo kakve posebne forme, ali je apsolutno neo-phodno, jer se bez njega, naša oligarhija, koja je ekstremno jaka, razgranata i dugoveka, prosto ne može savladati. Reč je o nečemu što nameće pragma a ne dogma.

Ali osim što nameće, pragma i nudi. Najbolji metod za povezivanje. Umesto starih nepoverenja, nove odnose. Umesto apriornih sumnjičenja, zajedničke akcije. Umesto paranoične antagonizacije, kojoj može da se raduje samo vladajući režim, strateško, antioligarhijsko partnerstvo, koje je u interesu najšireg plebsa. I, iznad svega, umesto krutog i (samo)destruk-tivnog dogmatizma, stalnu i punu svest o tome, da je tek konkretna praksa,

86

potvrđena kroz dela, a ne tek dobra namera, uzeta sama za sebe, vrhovni i konačni kriterijum dobra i istine.

Ovo poslednje najbolje pokazuje bojkot o kojem se s razlogom toliko priča. Bojkot je moćno ali i rizično sredstvo. Odsustvo uslova za slobodne izbore njegov je nužan ali ne i dovoljan uslov. Dovoljan uslov je zadatak opozicije. Stvar kvalitetne pripreme i realizacije. Neophodnost kritične mase. Bez kritične mase, bojkot se, kao bumerang, okreće protiv samog sebe. I samo dodatno pomaže vlasti. A u tom slučaju, čak ni najbolja prvobitna namera, nije nikakva uteha. Zbog toga se o svemu ovome mora razmišljati na vreme. Ili se opredeliti za učešće. Uz prethodno precizno utvrđene mini-malne uslove. Samo, i u tom slučaju zajedno protiv oligarhije.

KonsolidacijaForma povezivanja i delovanja može biti različita. Koalicija ili koordi-

nacija. Jedna ili više kolona. Bojkot ili participacija. Ali to uvek mora biti zajedno. Jer samo zajedno, sve antioligarhijske snage, mogu da savladaju, ovo dugoveko DPSDP čudovište

Monitor, 6. jul 2012.

Naredni izbori u Crnoj Gori najverovatnije neće biti obični izbori. Veo-ma je verovatno da se na ovim izborima neće odlučivati samo o naredne četiri godine nego moguće i o naredne četiri decenije. Po dalekosežnosti odluke sa ovim izborima mogu se meriti još samo oni prvi nakon obnove višestranačja iz decembra 1990.

Šta je usledilo nakon decembra 1990. znamo (mada vlast čini sve da zab-oravimo). Višestruki magnum crimen. Ratovi, zločini, pljačke. Od kojih se evo još nismo oporavili. A šta se može očekivati danas, dvadesetdve godine posle? Koje opcije su danas na stolu?

Najveći broj domaćih i inostranih analitičara ukazuje samo na dva puta. Na put demokratije, demokratske tranzicije i konsolidacije. I na put revolu-cije, pobune i ulice. Ali niko i ne pomišlja na jedan treći put, koji je rizičniji čak i od revolucije, a gori, zapravo najgori od svih mogućih. Na mogućnost, pa i ne malu verovatnoću, da se upravo na ovim izborima, za nekoliko na-rednih decenija, definitivno konsoliduje, ne demokratija, koja je nejaka, nego oligarhija, rođena i ojačala u proteklim ratovima, zločinima i pljačkama.

I naše demokrate, i naši revolucionari, deca su dogme progresa, pa zato

87

na ovaj naš treći put, čak i ne pomišljaju. A za ovaj put rade brojni i moćni faktori. I naša prošlost i naša sadašnjost. I naša deficitarna predmoderna i naša deformisana polumoderna. I naši reketirani pauperi i naši korumpi-rani oligarsi. I naši odnosno njihovi međunarodni partneri. Opadajuća SAD imperija. I Vajmarska Evropa. I njihovi neokolonijalni administratori, visoki predstavnici i komesari.

A one, koji i pored svega ovoga misle da to ipak nije moguće, ne u Evropi u XXI veku, kako obično kažu, treba samo podsetiti, da je upravo to, bilo i te kako moguće, i to u isto tako naprednom XX veku, i u najnaprednijim i najvećim nacijama i kulturama Evrope i sveta. U Musolinijevoj Italiji, Hit-lerovoj Nemačkoj, Frankovoj Španiji, Staljinovoj Rusiji, Peronovoj Argentini. (Uzgred, od svih navedenih, upravo ova poslednja, Argentina Huana Perona, najbliža je Crnoj Gori Mila Đukanovića, kao što je i sam Milo Đukanović, naš biološki mladi a politički dugoveki vrhovni oligarh, po svojoj beskonačnoj političkoj promenljivosti, prilagodljivosti i prevrtljivosti pre svega, najsličniji argentinskom demagogu i diktatoru.)

Svest o problemu predstavlja početak i deo njegovog rešenja. Zbog toga najveći problem ovde i danas nije samo postojanje problema nego odsustvo minimalne svesti o njegovom postojanju. Što je vlast u nesvesti jasno je samo po sebi. Nesvest odnosno fantazija vlasti o Crnoj Gori kao najboljem od svih mogućih svetova uslov je i element samog postojanja ovakve vlasti. Nego je naš problem ovoliko velik zbog toga što minimalnu svest o ovom problemu u ovom momentu nema ni najveći deo naše opozicije i alternative.

A ova ovu svest nema, ni kada je reč o problemu verovatne višedecenijske dalekosežnosti narednih izbora, ni kada je reč o problemu moguće višedecenijske konsolidacije naše oligarhije na njima. U proleće 2012. veliki građanski protesti ovu svest bili su počeli da rađaju. U vazduhu je bio ne samo gnev nego i ideja. I strah oligarha. A onda se ponovo potonulo u nes-vest. U antagonizaciju potencijalnih partnera. I u gubljenje fokusa.

Za rečenu svest i rešenje još uvek nije kasno. Pod uslovom da se zna ono glavno. A glavno je da se ovoj vrsti dugovekog čudovišta kakva je crnogor-ska vlast odnosno oligarhija može suprotstaviti samo ZAJEDNO. Građanski front svih antioligarhijskih snaga. Parlamentarnih i vanparlamentarnih opozicionih stranaka. Sindikata i nevladinih organizacija. Slobodnih medija i civilnog društva. Studenata i intelektualaca. Radnika i građana.

Forma njihovog povezivanja i delovanja može biti veoma različita. To može biti koalicija, predizborna ili postizborna, ali može biti i samo krajnje

88

fleksibilna koordinacija. To može biti samo jedna, ali i dve, ili više kolona. To može biti bojkot, ukoliko se postigne neophodna kritična masa, ili učešće na izborima, ukoliko se ova ne dosegne. Ali to uvek i bez izuzetka mora biti zajedno. Jer samo zajedno sve crnogorske antioligarhijske snage mogu da savladaju ovo levijatansko-behemotsko čudo koje je tako bezdušno napalo našu jedinu i voljenu zemlju.

IntegracijePored pozitivnih postoje i negativne integracije. Međunarodne i

unutrašnje. Neokolonijalne i neoimperijalne. I kriminalne. Integracije „inte-gralnih igrača“. Igrača vrhova vlasti i organizovanog kriminala

Monitor, 3. avgust 2012.

U istoriji, društvu i politici, pojmovi nemaju bilo kakav, unapred određeni, pozitivan ili negativan sadržaj i smisao, nego ovaj dobijaju tek odgovarajućom, ovakvom ili onakvom ljudskom intencijom, akcijom i re-zultatom. Kao prazne kutije, u njima se na kraju nađe, ono što u njih stavite.

Ovo se odlično vidi i na primeru integracija. Iako u poslednjih neko-liko godina malaksavaju, evro-integracije se, makar u Crnoj Gori i drugim, ratovima opustošenim postjugoslovenskim zemljama, u velikoj većini, još uvek doživljavaju pozitivno, čak sa elementima religijskog zanosa. Ali, čak i ukoliko, makar za trenutak, zaboravimo na sve rizike velike krize, koja i ove integracije, u narednih par godina ili decenija, može negativno da preokrene, u neke stare ili nove monstrume, ne možemo da zaboravimo, da su i koloni-jalizam i imperijalizam, uključiv i njihove brojne neo varijante i mutante, u poslednjih nekoliko vekova i decenija, isto tako bili, jedna vrsta ili oblik evropskih odnosno evro-atlantskih integracija. Kao i koncentracioni logori, uostalom.

Na sličan, pozitivno-negativan, džekil-i-hajldovski potencijal, nailazimo i u unutrašnjim integracijama Crne Gore. Tako, svako ko je dovoljno oz-biljan, istaći će, da je jedna unutrašnja, a pozitivna, ona među-nacionalna, posebno crnogorsko-srpska i manjinska integracija Crne Gore, u samom vrhu njenih unutrašnjih prioriteta, ali će u taj isti vrh, istovremeno, staviti i borbu protiv jedne naše takođe unutrašnje, ali negativne integracije. One između vrhova vlasti i vrhova organizovanog kriminala.

Ova potonja relativno je nova pojava. U Crnoj Gori, prvi su je, još pre

89

nekoliko godina, registrovali Monitor, Nebojša Medojević, autor ovog tek-sta, i drugi, ne toliko brojni kritičari našeg „dvostrukog šefa“, broja jedan vlasti i organizovanog kriminala. U međunarodnoj javnosti, prvi ju je opisao Naim Moizes, u svom sada već čuvenom tekstu „Mafijaške države“, objav-ljenom nedavno, u majsko-junskom broju 2012., jednog od najprestižnijih i najuticajnijih američkih i svetskih spoljnopolitičkih časopisa Foreign Affairs. To što je Naim Moizes, za našeg „dvostrukog šefa“, upotrebio jedan više tehnički termin, „integralni igrač“, manje je značajno, u suštinskom smislu, reč je o identičnom fenomenu, igraču, dakle, koji u sebi integriše vrhove vlasti i vrhove organizovanog kriminala.

Na stranu sada gnev bogova vlasti i kriminala, zanimljivo je da se, čak i na stranicama Foreign Affairs, povodom teksta Naima Moizesa, povela jedna mala polemika, sa elementima relativizacije. U ovoj polemici, kritičari su pokušali da dokažu, kako je otkriće Naima Moizesa preuveličano, ili, čak, lažno, zbog toga što je, kažu, uticaja organizovanog kriminala na vlast bilo od kada je sveta i veka, ali im je ovaj, sasvim ispravno i argumentovano od-govorio kako nisu u pravu, jer je „integralni igrač“, kao neka vrsta prelaza starog kvantiteta u novi kvalitet, nova istorijska pojava, te kako se zbog toga ne može i ne sme relativizovati, o svakodnevnim relativizacijama naših domaćih bogova da i ne govorimo.

Na kraju, još samo jedna zanimljiva, za budućnost Crne Gore možda i presudna stvar. Ni zavera, ni greška, hemija podivljale moći, vlasti i krimi-nala, podseća nas na činjenicu, da su upravo SAD, u drugoj polovini 1990-ih, bile glavni međunarodni izvor, akter i instalator, našeg, crnogorskog „inte-gralnog igrača“. Ko je zaboravio, na to ga je, pre samo par godina, na promo-ciji svoje memoarske knjige u Podgorici Kad ovacije utihnu, podsetio sam Vilijam Montgomeri, u kritičnom periodu, ključni regionalni ambasador SAD u Zagrebu i Beogradu. Zbog toga je sasvim logično i pitanje, da li su najnovije informacije i akcije, bliske vrhovima SAD administracije, kao ovaj tekst Naima Moizesa, ali i ona odluka o poravnanju u aferi Telekom, te onaj nedavni prilog na BBC, zapravo, samo početak velike SAD i međunarodne de-instalacije?

A ukoliko je i odgovor na ovo pitanje još uvek otvoren, jedna druga stvar nije, nego je već danas sasvim izvesna. To je činjenica da nevinih više nema. Negativan odgovor na upravo postavljeno pitanje, mogao bi da znači samo jedno. Da su i najveći i najmoćniji svetski igrači postali saučesnici. „Inte-gralni igrači“.

90

Izbori ili bojkotŠta da se radi? Možda rešenje neće biti apokaliptičko, ili-ili, kako sugeriše

naslov ovog teksta, nego dijalektičko, i-i, koje je uvek teže, ali bolje, ili makar manje loše

Monitor, 7. septembar 2012.

Korupcija i organizovani kriminal glavni su problem za dalji razvoj Crne Gore, ali i za održavanje slobodnih i fer izbora 14. oktobra 2012. O tome govore ne samo najznačajniji međunarodni autoriteti, Evropska komisija, Foreign Affairs i BBC, na primer, nego i brojne neprocesirane krivične pri-jave za najteža krivična dela protiv vrha vladajućeg režima.

Prva banka, Telekom, KAP, Železara. Ratni zločin deportacija 1992., pljačkaške privatizacije. Neprestana kampanja laži, mržnje i nasilja protiv najistaknutijih oponenata režima, posebno u vladinoj Pobjedi. Svakodnevna i svakovrsna zloupotreba budžetskih sredstava, ali i crnih fondova, za ko-rumpiranje (pred)izborne volje građana, posebno onih najranjivijih, putem DPS „kancelarija“ i „formulara“, kojim se najdirektnije suspenduju, ruše i gaze institucije sistema, centri za socijalni rad i ostale.

„Ne može se uspostaviti niti priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana“ (član 2 Ustava Crne Gore). Umesto da vrši svoju ustavnu i zakonsku dužnost, Vrhovno državno tužilaštvo (VDT) ponaša se kao DPS partijska vojska, pa o pomenutim i ostalim krivičnim prijavama protiv vrha režima ćuti, i na taj način i samo postaje njihov saučesnik. Slično se ponaša i jedan, korumpirani deo međunarodnog faktora. Ranije solane, berluskoni i ostali topoleci, danas lipke, lajčaci i ostali kacini.

Crna Gora je još jednom na opasnoj prekretnici. Ili će konačno započeti borbu protiv krupnog kriminala, i tako najzad izaći na „zelenu granu“ vlada-vine prava, ili će i definitivno potonuti u mrak najgore oligarhije i neprava.

Naravno da je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala dug proces koji se ne može završiti za tridesetsedam dana. Ali se kao uslov za održavanje slobodnih i fer izbora sredinom narednog meseca, mora izvršiti makar minimalna dekriminalizacija.

Definiciju minimalne dekriminalizacije, listu uslova za održavanje iz-bora, mora da sastavi opozicija. Šta na ovu listu ona treba da stavi, stvar je njene procene, mudrosti i principa. U svakom ovakvom izboru, međutim, dva zahteva su neizostavna. Prvi, prekid svih tekućih kriminalnih prediz-

91

bornih ponašanja režima, posebno početak procesiranja krivičnih prijava protiv njegovih vrhovnika (ili makar javno i uverljivo obrazloženje zbog čega se to već godinama ne čini), zatim prestanak one beskrupulozne kampanje laži, mržnje i nasilja protiv oponenata režima, pa sprečavanje zloupotrebe biračkih spiskova, najzad i prekid one zloupotrebe budžetskih sredstava i crnih fonodova, koja više gotovo i da se ne krije. I drugi, pokretanje zakon-skih procedura, za smenjivanje, ali i i kažnjavanje, onih koji su se u ovim stvarima do danas najviše ogrešili, a svakako i najmanje Vrhovne državne tužiteljke i Glavnog i odgovornog urednika Pobjede.

Izbori ili bojkot? Odluka ni malo laka. Izbori bez minimuma uslova, i opoziciju bi pretvorili u saučesnika. Ali bi, paradoksalno, mada takođe poznato, do iste posledice, putem takozvanog bumerang ili kontra-efekta, mogao da dovede i bojkot bez kritične mase.

Pa šta da se radi? Možda rešenje neće biti apokaliptičko ili-ili, kako sugeriše naslov ovog teksta, nego dijalektičko i-i, koje je uvek teže, ali bolje, ili makar manje loše. Umesto zaključka, rezimirajmo moguće i poželjne opcije. Prvo, ukoliko demokratski pritisak opozicije za ispunjavanje uslova urodi plodom, onda, naravno, dileme nema, ide se na izbore. Drugo, ukoliko ovaj pritisak ne urodi plodom, ali opozicija uspe da podigne kritičnu masu za bojkot, tada opet dileme nema, samo u suprotnom smeru, izbori se bojko-tuju. I treće, ukoliko principijelna opozicija ne uspe da se izbori ni za uslove ni za kritičnu masu, tada dolazi ono najteže, i-i, u smislu objave opozicije da izlazi na izbore, ali samo zato što je, bez kritične mase, zbog verovatnog bumerang ili kontra-efekta, to manje loše od bojkota u takvim uslovima. Ali šta je onda u ovom trećem i-i? Pa prosto to što i ova opcija, kao i ona druga, ona doduše u čistijem, odnosno u potpuno čistom vidu, takođe implicira, pa i nalaže, kombinovanje parlamentarnih i vanparlamentarnih metoda de-mokratske borbe. Posle izbora.

Velika prekretnicaOvi izbori nisu obični izbori. Na njima se ne odlučuje samo o vlasti u

narednih četiri godine, nego i o mnogo krupnijim i dugoročnijim stvarimaMonitor, 5. oktobar 2012.

Majka svih laži, u gigantskom sistemu laži, pomoću kojih crnogorska vlast vlada, jedina u ovom delu sveta, a bogami i šire, bez demokratske

92

smene u poslednjih skoro četvrt veka, jeste laž koju ona neumorno ponavlja i ovih dana. Kako za nju, i pored svih njenih grešaka i nedostataka, koje, eto, priznaje i ona sama, ipak, nema bolje opozicione zamene i alternative.

A da bi sebi makar približno predočili, koliko je lažljiva ova njihova laž, dovoljno je setiti se samo jeseni 1990., pred prve višestranačke izbore u no-voj postkomunističkoj eri. Vrhovni oligarh i svi njegovi, i tada su neumorno tvrdili, kako za njih nema bolje opozicione zamene i alternative. A naspram sebe su imali, vreme je pokazalo, u svakom pogledu superiornu antiratnu alternativu, Savez reformskih snaga, odnosno Liberalni savez, Socijalde-mokratsku partiju, i stranke manjinskih naroda. Ostalo znamo. Pobedio je Vrhovni oligarh. I svi njegovi. I sve njihovo. Ratovi, ratni zločini, pljačkaške privatizacije. U novije vreme, to je bila naša prva velika i, naravno, malo je reći, negativna prekretnica.

Naša druga velika i, manje ili više, pozitivna prekretnica, mogli bi da budu, dolazeći izbori 14. oktobra 2012. Pored giga-laži, na koju smo upravo podsetili, dolazeći izbori imaju još najmanje jednu zajedničku osobinu, sa onim prvim iz 1990. To je činjenica da ni ovi, kao što to nisu bili ni oni prvi, nisu obični izbori, koji odlučuju samo o vlasti u narednih četiri godine, nego su to izbori koji odlučuju o mnogo krupnijim i dugoročnijim stvarima. Pre dvadesetdve godine, to je bilo pitanje rata ili mira, na izborima 14. oktobra 2012., to je pitanje konačnog početka ili još jednog odlaganja demokratske smene vlasti, koja je, opet, uslov svih drugih uslova, za sve ostale neophodne društvene promene.

Za nas koji imamo punu i jasnu svest o tome da ovi izbori nisu obični, još samo jedno upozorenje, i jedno ohrabrenje. Upozorenje se odnosi na bolji a ohrabrenje na gori od dva moguća i manje ili više verovatna izborna rezulta-ta. Naravno, bolji izborni rezultat je onaj koji bi principijelnoj opoziciji, De-mokratskom frontu, Pozitivnoj Crnoj Gori, Socijalističkoj narodnoj partiji, i ostalim, omogućio da sastave novu vladu. Upozorenje opominje, da čak i u ovom, boljem slučaju, ono što sledi nije demokratska konsolidacija, kako tvr-di svakodnevna briselsko-podgorička i ostala dogmatika, nego tek početak dugotrajne i teške, ali mirne i demokratske tranzicije i demokratizacije.

Gori izborni rezultat, treba li uopšte isticati, bio bi onaj koji bi de-mokratsku smenu vlasti, usled za opoziciju krajnje neravnopravnih prediz-bornih uslova, brojnih i teških kršenja zakona, posebno zloupotreba biračkog spiska i državnih resursa od strane vlasti, još jednom odložio na neodređeno vreme. Pa šta bi u ovom slučaju uopšte moglo da bude ohrabrenje? Najkraće,

93

činjenica da je ovoj vlasti vreme ipak isteklo. Treba li podsećati, samo godinu nakon slavodobitničkih izbora 2008., HDZ i njegov Vrhovni oligarh, strmo-glavili su se, od pobedničkih venaca, do najtežih krivičnih optužnica.

Uz rečeno ohrabrenje, međutim, još jednom, i ono upozorenje. Ukoliko vladajuća koalicija još jednom osvoji apsolutnu većinu, sve će biti mnogo teže. I opasnije. Rizik od nove velike turbulencije, radikalizacije i violen-tizacije, usled kriminogene determinacije ove oligarhije, da svoje velike laži, zločine i pljačke, nakon svega, još i brani svim sredstvima, u ovom slučaju, bio bi mnogo veći.

Ali, i to je ono što je najbitnije, ni ovaj povećani rizik, ne bi zaustavio pro-ces dovođenja Vrhovnog i svih njegovih „k poznaniju prava“. To je najsnažnija poruka velikih građanskih protesta, MANS-a i Građanskog fronta 2012. Ovi protesti su pokazali, da je i u Crnoj Gori sazrela kritična masa građana, koji više ne prihvataju sistem laži, pljačke i nasilja. Samo što bi u tom slučaju, principijelna, antioligarhijska opozicija, građani i alternativa, morali da budu još mudriji, istrajniji i odlučniji, najpre u uspostavljanju i razvijanju međusobnog strateškog partnerstva, a onda i u nepokolebljivom nenasilnom otporu i borbi protiv najgore i najopasnije oligarhije u ovom delu sveta. Do konačne pobede, slobode i jednakosti za sve.

Prvi korakDo i posle prve demokratske smene vlasti: DF i post-đukanovićevska

Crna GoraStrateški papir broj 1; www.demokratskifront.me, 10-11. oktobar 2012.;

Monitor, 12. oktobar 2012.

I nedelju dana pre, uslovi za održavanje vanrednih parlamentarnih iz-bora 14. oktobra 2012., daleko su od slobodnih i fer. Pa ipak, Demokratski front (DF) na ove izbore mora izaći. Zbog nasleđenog nepoverenja, opozicija ni ovog puta nije uspela da postigne minimalni konsenzus i kritičnu masu za bojkot, pa bi u ovakvoj situaciji, bojkot samo dodatno radio za vladajući režim.

U ovakvim uslovima, moguća su tri izborna rezultata. Onaj najbolji, onaj najgori, i onaj srednji. Najbolji bi bio onaj koji bi udruženoj opoziciji, DF-u, SNP-u, Pozitivnoj Crnoj Gori, strankama manjinskih naroda, i os-talim, omogućio formiranje postizborne koalicije i vlasti, najgori onaj koji bi

94

vladajućoj oligarhiji produžio apsolutnu većinu i vlast, a srednji onaj koji bi aktuelnu distancu između vlasti i opozicije, u parlamentu i ukupno, značajno smanjio, ako ne i doveo na samu ivicu. U uslovima krajnje neravnopravnosti, i ovaj treći rezultat, za opoziciju, bio bi, zapravo, sasvim dobar, ako ne već i pobednički.

Najgori rezultat samo bi povećao rešenost vladajuće oligarhije da svoju dvodecenijsku ratnu i pljačkašku akumulaciju brani svim sredstvima. Ali su i građani Crne Gore u proleće ove godine jasno pokazali da ovakvu vladavinu više ne žele da tolerišu. Zbog toga bi ovakav rezultat izbora naglo povećao opasnost od unutrašnje radikalizacije i violentizacije. Ni sa druga dva rezul-tata, ova opasnost ne bi izostala, ali bi, nakon potpune ili makar delimične izborne delegitimacije oligarhije, bila značajno manja.

Uz ovu razliku, međutim, čak ni najbolji mogući rezultat, ne bi mogao da donese brzi boljitak, i od obećanja ove vrste treba se veoma čuvati. Zbog dužine i prirode velike društvene i civilizacijske KATASTROFE, kako se najkraće može rezimirati skoro četvrt veka vladavine oligarhije Mila Đukanovića, čak i u slučaju najboljeg mogućeg rezultata, dakle čak i u slučaju ubedljive pobede opozicije na izborima 14. oktobra 2012., između ove i ovakve pobede, i povratka celokupnog društva u normalu, predstoje DUGE I TEŠKE BORBE.

Vladavina Benita Musolinija u Italiji (1922-1943.), uostalom, trajala je 21, vladavina Mila Đukanovića u Crnoj Gori (1989-2012.), duže, već 23 godine. A jedina značajnija razlika između ove dve, više je međunarodna i kvanti-tativna, nego unutrašnja i kvalitativna. Vladavina prvog imala je kapacitet da ugrozi pa je, zajedno sa Nemačkom Adolfa Hitlera, i ugrozila vladajući međunarodni poredak posle I svetskog rata, vladavina drugog taj kapacitet nema, pa je mogla da ugrozi, ugrozila je, i ugrožava, samo sopstveni narod, i, jedno vreme (1989-1998.), zajedno sa Srbijom Slobodana Miloševića, regionalni red stvari. Inače, i jedna i druga, patološka struktura, izrasla na temeljima divljeg kapitalizma, demagoškog populizma i agresivnog nacio-nalizma.

Zbog toga je DEMOKRATSKA SMENA VLASTI, koja će se dogoditi, ili bar započeti, u nedelju, 14. oktobra 2012., samo uslov svih drugih uslova, za sveobuhvatnu TRANSFORMACIJU i normalizaciju crnogorskog društva. Ni ČETVORNI PAKET glavnih promena koje moraju uslediti odmah na-kon demokratske smene vlasti nije nepoznat. Ovaj paket čine: 1) radikal-na dekriminalizacija: sasecanje korena i pipaka korupcije i organizovanog

95

kriminala, uz garantovanje vladavine prava i fer suđenja za sve, 2) unutrašnja integracija: crnogorsko-srpska, manjinska i ukupna međunacionalna eman-cipacija, ravnopravnost i tolerancija, uz promptni prestanak đukanovićevske politike beskonačnih međunacionalnih podela, mržnji i manipulacija, 3) vanjska posebno evropska odnosno EU integracija, i 4) sve prethodno kao uslov za oslobađanje privrede i društva iz čvrstog stiska, zarobljenosti i blokade aktuelne oligarhije.

Na ovom putu, formiranje DF-a samo je PRVI KORAK. Dužina i težina puta koji predstoji obavezuju. Na ovom putu biće neophodne sve pozitivne društvene snage. DF mora nastaviti da se širi. Ali i da uspostavlja partnerstva sa drugima. Sa drugim partijama i koalicijama. Ali i sa vanpartijskim, nevla-dinim i sličnim organizacijama i pojedincima. Posebno sa GRAĐANSKIM FRONTOM, koji je u proleće 2012. pokazao najviše. Ono što je ovde i danas najpotrebnije, to je jedno novo STRATEŠKO PARTNERSTVO. Partnerstvo za normalnu, pomirenu i antioligarhijsku Crnu Goru.

Kacinova vremenaTri slike sa ivice kapitalističkog kosmosaMonitor, 2. novembar 2012.

„Izgubljena u prevodu“, dnevnih, egzistencijalnih borbi za hleb nasušni, u ideološke, posebno „identitetske“ fantazme vladajuće oligarhije, većina u Crnoj Gori, skoro da i ne primećuje, sve veće pukotine, u samim centrima kapitalističkog kosmosa. A sa izvesne distance, iz Crne Gore, i iz drugih ze-malja periferije, ove pukotine se vide, čak i bolje. Kao što je Feliks Baumgart-ner, sa same ivice fizičkog kosmosa, bolje video, obrise Gee. To dobro poka-zuju i tri odabrane slike sa ivice kapitalističkog kosmosa.

Slika prva: Jelko Kacin 2012.Jelko Kacin, visoki funkcioner EU/EP, u toku predizborne kampanje za

vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori, u avgustu, septembru i oktob-ru ove godine, u nekoliko navrata, najdirektnije i najeksplicitnije se umešao, u sam (pred)izborni proces. I to u ime i za račun najgoreg oligarha u ovom delu Evrope. Sa intezitetom, učestalošću i entuzijazmom, kao da je od ovoga direktno plaćen. A sve to u vreme dok svaki izveštaj EU/EK o takozvanom napretku Crne Gore bez prestanka ponavlja kako su glavni problemi Crne

96

Gore korupcija i organizovani kriminal, posebno ona(j) na visokom nivou.Pa nekome ko, ipak, nije pao sa Marsa, ostaje samo da se pita, da li je

ovakvo ponašanje Jelka Kacina, nagoveštaj nekog sukoba unutar same EU, između njene zakonodavne i izvršne vlasti, ili je po sredi neka nova zaku-kuljena simulacija, dvostrukost i hipokrizija, koja je i do sada, karakterisala našu precenjenu lepoticu, „Evropu Antoanetu“, setite se samo Slobodana Miloševića, sve do Kosova 1999., njenog najomiljenijeg „glavnog faktora mira na Balkanu“.

Slika druga: Jelko Kacin 1991.Teško pitanje. Možda će pomoći slika druga. Sećanje na Jelka Kacina

1991. Koji je tokom takozvanog desetodnevnog rata u Sloveniji, između snaga JNA i TO Slovenije, krajem juna, početkom jula te godine, bio šef Medijskog pula tek osamostaljene i napadnute republike. Na poziv kolege i prijatelja, sociologa Rastka Močnika iz Ljubljane, pisac ove kolumne, jedini iz tadašnje Crne Gore, pridružio se apelu grupe intelektualaca iz cele SFR Jugoslavije, za prestanak nasilja i mirno rešavanje sporova.

Jedna tamna, kompromitujuća senka, nadviće se nad ovaj sukob, tek nešto kasnije. Kada će mnogi znaci ukazati na to da je i on bio poludogovo-ren, između tadašnjih predsednika Slovenije i Srbije, Milana Kučana i Slo-bodana Miloševića, protiv tadašnjeg predsednika jugoslovenske vlade, Anta Markovića. Senka će kasnije dobiti i slikovito ime: „mali, prljavi, operetski rat“. Ergo, našem vrlom Jelku Kacinu, predizborna igra u Crnoj Gori 2012., nije bila prva takva, mala, prljava opereta.

Slika treća: EU, laureatica Nobelove nagrade za mir za 2012.U prvom reagovanju na vest o nagradi, Tarik Ali je slikovito istakao, kako

mu je došlo da pukne, ali ne zna, da li od smeha, ili od muke. Pri tome je posebno naglasio konekciju EU na NATO, odnosno na njegove ratove protiv islamskog sveta u poslednje dve-tri decenije. (Uzgred, kako to, da je jednom visokom funkcioneru Bošnjačke stranke, upravo NATO, krunski argumet za prihvatanje koalicije sa DPS?) Konekciji Tarika Alija, može se dodati još jedan razlog za dvostruko pucanje. Koji je zapravo vrhunska ironija istorije. Da zasluženo priznanje za izgradnju mira u Evropi od 1950-ih do 1990-ih, EU dobija 2012., na vrhuncu kretanja u suprotnom smeru, od 1990-ih do 2010-ih, kada su aktuelna vođstva EU i njenih vodećih zemalja-članica, svoje zemlje i celu EU, već dovela u vajmarsko, predfašističko i predratno stanje.

97

I tako dalje. Slike bi mogle da se ređaju u nedogled. Umesto toga, samo još jedno upozorenje. Ne samo u Crnoj Gori, mada u njoj najizraženije, nego u celokupnoj Evropi i EU, najveći i najopasniji nije deficit „administrativnih kapaciteta“, kako nas svakodnevno (dez)informišu briselsko-podgoričke birokrate, nego deficit kritičke svesti. Ne samo birokrate, nego i devedeset procenata profesora univerziteta, stručnjaka, eksperata, profesionalaca, intelektualaca, i „depolitizovanih“ NVO aktivista, u zoni je nekritičke dog-matike različitih vrsta, od tehnokratske, preko takozvane neoliberalne, do nacionalističke fantastike. Zbog toga, ukoliko i ova Evropa/EU završi kao ona vajmarska, u fašizmu i ratu, to će u velikoj meri biti, i zbog ove oportunističke (ne)svesti njenih intelektualca.

Uprkos svemuCrna Gora i međunarodna zajednicaStarteški papir broj 2; Monitor, 19. april 2013.

Posle Afere snimak više ništa nije isto. Ni u Crnoj Gori, ni u međunarodnoj zajednici (MZ). U Crnoj Gori, ova afera do kraja je rasvetlila sam vrh vlasti-mafije (na čelu sa Milom Đukanovićem). U MZ, razotkrila je njene (njegove) međunarodne saučesnike.

Evo, recimo, Boris Frlec iz OEBS-a, te Ketrin Ešton i Stefano Sanini iz EU. KAO DA SU PALI SA NEKE DRUGE PLANETE. Stoički ćute o au-dio-snimcima. I o ćutanju, to jest o zarobljenosti VDT, DIK i ostalih DPS, paradržavnih institucija. Još gore, upućuju na ove kao na jedino dopuštene. I na taj način, zajedno sa nebrojenim domaćim, i nekim iz našeg najbližeg, beogradskog inostranstva, postaju deo, još od ratnih 1990-ih, najbrutalnije Đukanovićeve agresije, protiv slobode mirnog okupljanja i protesta. Koja je, da stvar bude još i gora, nakon zarobljavanja svih ostalih, sada naša jedina institucija.

Ali ima gore i od ovoga. Neki predstavnici MZ, među ovima posebno Filip Riker iz SAD, te Miroslav Lajčak i Jelko Kacin iz EU, našeg vrhovnog oligarha, podržavaju još direktnije. KAO DA SU NA NJEGOVOM PLAT-NOM SPISKU. (Ko zna, možda i jesu.)

Teorijsko objašnjenje ovakvog ponašanja MZ ostaviću za neku drugu priliku. Ovde ću izneti samo još jednu važnu stvar, koja, nakon upravo izne-tog, može da izgleda nekonzistentno, ali uopšte nije tako. UPRKOS SVEMU,

98

naime, crnogorska opozicija i alternativa ne smeju da se povuku u ogorčenje, gnev i izolaciju. Umesto toga, one moraju svoj odnos prema MZ, značajno da unaprede. A to znači najmanje dve stvari. Prvo, napuštanje dosadašnjeg neokolonijalnog strahopoštovanja prema delovima MZ koji to nikako ne zaslužuju. I drugo, uspostavljanje i razvijanje međunarodnih kontakata, saradnje i solidarnosti, sa delovima MZ koji i na delu, a ne samo na rečima, poštuju temeljne vrednosti demokratije. Alter-globalizam, a ne anti-global-izam, to je naša najveća i najurgentnija potreba.

Ceremonijalni antifašizamAko laže vladajuća propaganda, ne laže presuda za ratni zločin depor-

tacija. I danas, 2012., u Crnoj Gori Mila Đukanovića, na delu je kontralus-tracija, a ne lustracija. Produžena nekažnjivost ratnih zločina. I progon nji-hovih nepotkupljivih svedoka

Monitor, 7. decembar 2012.

O superiornosti antifašizma, na svoj način govori i činjenica, da se njegovim sjajnim ruhom, ovde i danas, veoma često, zaogrće i prikriva, sam fašizam. Mimikrija o kojoj je reč je svetska, ali je u Crnoj Gori Mila Đukanovića, ona postala do kraja groteskna. Slede samo tri ilustracije.

Najpre, sastav vladajuće koalicije (DPS, SDP, LP, stranke manjinskih naroda). Popularna bajka kaže kako je „žaba“ postala „ princ“, DPS proev-ropska partija, prekretne 1998., pa su joj se zbog toga kasnije koaliciono pridružile SDP, LP i stranke manjinskih naroda. Da li je baš tako? Naravno da nije. Ako laže vladajuća propaganda, ne laže presuda za ratni zločin de-portacija 1992. I danas, 2012., u Crnoj Gori Mila Đukanovića, na delu je kon-tralustracija, a ne lustracija. Produžena nekažnjivost ratnih zločina. I progon njihovih nepotkupljivih svedoka. U ovom kontekstu, Rezolucija o Srebrenici samo je hipokritska „indulgencija“, trgovačka oproštajnica grehova, a SDP, LP i stranke manjinskih naroda, (ne)voljne saučesnice u beskonačnom produžavanju magnumkrimena.

Zatim, (ne)iskrena furija Bora Krivokapića, povremenog, ali visokog, možda najvišeg konsiljera vrhovnog oligarha, u „Živoj istini“ ATV, 26. okto-bra 2012. „Fašistički juriš protiv jednog čoveka“ (Mila Đukanovića), reče, kao da nije upravo obrnuto, „jedan čovek“, i njegova familija, biološka i ona dru-ga, već skoro punih četvrt veka, u nemilosrdnom kapitalističko-fašističkom

99

jurišu, protiv cele Crne Gore. I još, kako je opozicioni DF, navodno, sled-benik „Blaža Đukanovića i Krsta Zrnovog Popovića iz 1942.“, kao da, opet, nije upravo obrnuto, najverniji sledbenik ove dvojice, preuzvišeni dvojac predsednika DPS i SDP.

I konačno, sam vrh groteske. Lažni, ceremonijalni antifašizam. Medalje, naime, za antifašizam, što ih je SUBNOR Crne Gore, usred kampanje za izbore 14. oktobra 2012., dodelio Milu Đukanoviću, Ranku Krivokapiću i Miomiru Mugoši. Pogledajmo ovde samo prvog od ove trojice. Njegovu od-govornost za najmanje dva velika zločina. Za ratni zločin deportacija 1992., jer je u vreme izvršenja ovog zločina bio predsednik vlade Crne Gore, i za genocid u Srebrenici 1995., jer je u vreme izvršenja ovoga bio član Vrhovne komande u Beogradu. I onda njemu medalju za antifašizam? Nešto je zaista trulo u državi Danskoj. Ali je i to odavno. Sećate li se, kada je časni Vlado Kapičić, tada predsednik SUBNOR-a Crne Gore, stao uz tadašnje mlade crnogorske antifašiste, održao govor na njihovom prvom velikom antirat-nom mitingu, 17. jula 1991., na centralnom gradskom trgu u tada još uvek Titogradu, narednih dana mu je kompletan crnogorski vrh, uključiv i ostatak vrha njegovog SUBNOR-a, priredio pravi mali „topli zec“.

O kamo sreće da je samo groteska. Ali nije. Kako stvari sada stoje, u Crnoj Gori, ali i u Evropi, verovatnije je da će ova groteska biti samo kratki predah, između dve drame ili tragedije. Vladajućoj bajci uprkos, još uvek se dobro pamti. Od 1991-1998., DPS je bila prava fašistička partija, u ko-aliciji sa SPS Slobodana Miloševića, u njihovom „udruženom zločinačkom poduhvatu“, ratovima i ratnim zločinima, našoj odnosno njihovoj „prvobit-noj akumulaciji kapitala“. Od 1998-2012., DPS je, u koaliciji najpre samo sa SDP, a evo odskoro i sa LP, i sa stranakama manjinskih naroda, u najboljem slučaju, postfašistička partija. Sa naglaskom na onome „fašistička“ a ne na onome „post“.

Ko zna, da nije iznova otežale Evrope, možda bi se ovaj naglasak vre-menom i promenio, prešao sa „fašistička“ na „post“, a potom, moguće, čak i na stvarni antifašizam. Ali je to danas manje verovatno. Iz dubin-ske strukture-dinamike evropske i svetske ekonomije, ponovo se diže zver kapitalizma. Ne samo u neofašističkoj „Zlatnoj zori“ u Grčkoj, i na celok-upnoj Južnoj, Mediteranskoj periferiji, nego i u samom centru, Zapadnoj i Severnoj Evropi i EU. A Crna Gora je još uvek i na žalost samo periferija periferije, pa je mnogo verovatnije da će i u godinama koje su pred nama, samo slediti obrazac Evrope i sveta. Fašizam i antifašizam, onaj lažni, cer-

100

emonijalni, i onaj stvarni, borbeni, ostaju naša najveća pretnja, iskušenje i alternativa.

Otvoreno pismoPredsedniku SAD, Baraku Obami, i Predsedniku Evropskog saveta (EU),

Hermanu Van RompejuMonitor, 28. decembar 2012-4. januar 2013.; Vijesti, 4. januar 2013.

Poštovana gospodo, kao što Vam je poznato, brojne i ozbiljne indicije, ali i neki neposredni dokazi najveće dokazne snage, već duže vremena ukazuju na to, da je Milo Đukanović, stari-novi premijer, najmoćniji čovek i vrhov-ni oligarh Crne Gore, zapravo, DVOSTRUKI ŠEF, ili, da upotrebimo izraz iz majsko-junskog broja Vama bliskog Foreign Affairs-a, „integralni igrač“ najvišeg ranga, naime, šef izvršne vlasti, i šef organizovanog kriminala, i, u tom svojstvu, najodgovorniji za velik broj najtežih krivičnih dela velike ko-rupcije, organizovanog kriminala, pljačkaških privatizacija i ratnih zločina, u Crnoj Gori i regionu, u poslednjih više od dvadeset godina.

Čak i samo Vaše ćutanje o svemu ovome svih ovih godina, bilo je dovolj-no mučno i kopromitujuće. Od skoro, to jest od poslednjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, održanih u jesen 2012., međutim, Vaše ćutanje preraslo je u najdirektniju podršku. Na opštu nevericu i zgražavanje demokratske ja-vnosti Crne Gore, ovu podršku, javno, jasno i glasno, izneli su Vaši visoki predstavnici, Jelko Kacin (EP/EU), i Filip Riker (SAD). Ovaj drugi, čak je smatrao za neophodno, da istakne, kako našeg vrhovnog oligarha smatra – svojim prijateljem.

Ne znamo za Jelka Kacina i Filipa Rikera, ali znamo za Crnu Goru, SAD i EU. U poslednjih više od dvadeset godina, oligarhija Mila Đukanovića je NAJVEĆA NESREĆA naše države. Ali i NAJVEĆA SRAMOTA Vaših ad-ministracija.

Zbog toga Vam ovim putem izražavamo naše najdublje građansko ne-zadovoljstvo, ogorčenje i protest. I zahtev, da sa podrškom našem vrhovnom oligarhu, odmah prestanete.

PostskriptumOvo pismo potpisuju samo autor ove kolumne i uredništvo Monitora.

Od takozvanih post-strukturalista, međutim, znamo, da svako ODSUSTVO,

101

u ovom slučaju odsustvo većeg broja potpisa ispod ovog pisma, istovremeno govori, o nekom drugom, važnom PRISUSTVU. U našem slučaju, o prisus-tvu najmanje četiri važne stvari.

Najpre, ono govori o prisustvu aktuelnog i moćnog NEOKOLONIJAL-NOG KOMPLEKSA. Koji ima najmanje dve strane. Onu vanjsku. To su SAD i EU, ali i druge velike sile, Rusija i ostale. Svi njihovi jelci kacini i filipi rikeri. I onu unutrašnju. To su naše postkomunističke i postjugoslovenske „elite“. Svi naši novokomponovani tajkuni i oligarsi. I njihovi analitičari i analitikari. Obrazovani i neobrazovani. Vladini i nevladini. I njihov najmanji zajednički imenitelj. Crnogorski vrhovnici, ali i vrhovnici SAD i EU i drugih velikih sila, kao nedodirljive, „svete krave“.

Zatim, ono govori o prisustvu jedne nove, DVOSTRUKE VLASTI. Iz dve, vanjske i unutrašnje strane rečenog neokolonijalnog kompleksa, naime, proizilaze najmanje dve, a ne samo jedna instanca dominacije. Ona unutrašnja, podgorička, i ona vanjska, vašingtonska, briselska, moskovska i ostala. Što našu borbu za slobodu i demokratiju čini zahtevnijom, kom-plikovanijom i težom, ali i osvešćenijom, preciznijom i konkretnijom.

Pa onda, tu je i jedna HUMORNA DIMENZIJA ovog pisma. U njego-vom poslednjem pasusu, posebno u njegovoj poslednjoj rečenici, u kojoj se, od najviših vrhova administracija SAD i EU, traži da sa podrškom našem vrhovnom oligarhu, odmah prestanu. Nešto stariji čitaoci Monitora, vero-vatno će se setiti. I po sadržini i po formi, ovaj zahtev je dosta blizak, onom iz 1968., kada je ona slavna partijska organizacija iz Ljubotinja (ili iz nekog drugog manjeg crnogorskog mesta, verzije su brojne i različite, to je već stvar lokalnih legendi), od najviših vrhova Varšavskog pakta i SSSR-a, isto tako beskompromisno, tražila da odmah povuku trupe iz okupiranog Praga.

I na kraju ovog postskriptuma, pre nego vladajući oligarsi, domaći i međunarodni, zapadnu u samozadovoljni i nezasluženi mir, neka znaju i četvrtu važnu stvar, čije prisustvo otkriva odsustvo većeg broja potpisa is-pod gornjeg pisma. Da je humor, u stvari, ozbiljna, čak veoma OZBILJNA STVAR. „Pristojnost očajnika“ (Ežen Jonesko). Poslednja linija odbrane. I, za naše oligarhe, ali i za nas, najvažnije – najava neke nove, buduće pobune.

Zaboravljeni fašizamPogledajte samo kako se okrutno, ignorantski i neodgovorno ponaša

svemoćna kapitalistička Trojka (Međunarodni monetarni fond, Evropska

102

komisija, Centralna evropska banka). Dok se u Grčkoj i drugim dužničkim zemljama evrozone, iz nepodnošljive diskrecije realkapitalizma, ponovo diže zver fašizma, Trojka brine isključivo o interesima krupnih finansijera

Monitor, 1. februar 2013.

Zaboravljanje o kojem je reč započelo je kao diskretno potiskivanje a završilo kao potpuno prekidanje svake veze između kapitalizma i fašizma. Zbog toga reč fašizam danas funkcioniše uglavnom kao psovka. Stigma bez ikakvog razumevanja, sadržaja i smisla. Nerazumevanje koje samo povećava opasnost od ponavljanja. Ili, čak, od nečeg mnogo većeg i goreg.

U razumevanju koje nam je toliko neophodno, opet, od najvećeg značaja je rekonstruisanje one zamračene ali bliske veze. A rasvetljavanje ideološkog mehanizma njenog zaboravljanja, u ovome, prvi, najkomplikovaniji i najteži korak.

Koliko težak, vidi se i iz činjenice, da je ovaj mehanizam, u poslednjih sto godina, na Istoku i Zapadu, u Rusiji, Istočnoj Evropi, na Balkanu, u ta-kozvanim socijalističkim zemljama, pa i u Crnoj Gori, i u SAD, Zapadnoj Evropi, Evropskoj Uniji, u takozvanim kapitalističkim zemljama, bio prilično različit, iako, po krajnjem efektu, komplemetaran. A, i ovamo i tamo, samo deo jednog šireg i negativnog mega-procesa.

Ovamo, odmah posle drugog svetskog rata, to je bio proces pret-varanja onog izvorno i relativno širokog, pluralističkog i emancipatorskog antifašističkog fronta, a unutar ovoga i onog njegovog najorganizovanijeg, komunističkog pokreta, u jedan novi, eksploatatorski i represivni, monistički i monopolistički, državno-kapitalistički i birokratski poredak. Sastavni deo ovog procesa bilo je i ono zaboravljanje. O ovome je najbolje govorio i pisao istoričar i antifašist iz Zagreba, Slavko Goldštajn.

Tek ukoliko imamo na umu ovo veliko i negativno pretvaranje-zaborav-ljanje, možemo da razumemo, kako je to uopšte bilo moguće, da skoro kom-pletan vrh jedne nominalno antifašističke organizacije, kao što je SUBNOR Crne Gore – uz časni izuzetak svog prvog čoveka, Vlada Kapičića – na kraju samog procesa, na velikoj razmeđi između dva vremena, u kritičnoj 1991., stane na stranu Slobodana Miloševića, Mila Đukanovića i ostalih fašista, koji su se bili već aktivno spremali za nove, postjugoslovenske vojne. A ovom potonjem, nakon svega, u jesen 2012., još i da dodeli, pazite sada, medalju za „antifašizam“.

Tamo, na Zapadu, u Zapadnoj Evropi, veliko pretvaranje-zaboravlja nje,

103

išlo je više postupno i evolutivno, čak toliko postupno i evolutivno, da od strane mnogih, do današnjeg dana, nije ni primećeno. Ali je ipak išlo. Tako da je Zapadna Evropa odnosno EU danas već nešto sasvim drugo. Od 1950-ih do 1990-ih postfašistička i antifašistička, od 1990-ih do danas, sve više, i pono-vo, vajmarska, predfašistička. I to ne samo u Grčkoj i na celokupnoj Medit-eranskoj periferiji, nego sve više i u samom središtu, na Zapadu i Severu. Šta onda tek da se kaže o stanju i izgledima kapitalizma i fašizma na periferiji njene periferije, u Crnoj Gori, i na celokupnom Zapadnom Balkanu.

Pogledajte samo kako se okrutno, ignorantski i neodgovorno ponaša svemoćna kapitalistička Trojka (Međunarodni monetarni fond, Evropska komisija, Centralna evropska banka). Dok se u Grčkoj i drugim dužničkim zemljama evrozone, iz nepodnošljive diskrecije realkapitalizma, ponovo diže zver fašizma, Trojka brine isključivo o interesima krupnih finansijera. Tako se, na očigled celog sveta, potmulo, ali zahuktalo, obnavlja ona stara veza.

A da li će se ova veza i do kraja obnoviti, i tako dovesti do obnavljanja samog fašizma, ili, s obzirom na, u međuvremenu, narasle proizvodne i ra-zorne snage, čak i do nečeg mnogo većeg i goreg, ili će se njena smrtonos-na tendencija zaustaviti i preokrenuti, to i ovoga puta zavisi od odgovora, hrabrosti i istrajnosti antifašista. Grčkih, crnogorskih, srpskih, hrvatskih, bošnjačkih, albanskih, evropskih, svetskih.

Pozorište senkiKoja senka, koja maska. Možda i zbog toga što je bliža, ova iz 2013., čak

je i mnogo uverljivija, prevarnija i monstruoznija. Pogledajte samo sastav vladajuće koalicije

Monitor, 1. mart 2013.

Zapanjujuća sličnost, čak identičnost fenomena. Rat, igra senki bez konca i kraja. Samo što je senka 1990-ih bila „odbrana Jugoslavije“, a senka 2000-ih je „odbrana Crne Gore“. A ono ispod senke, sasvim suprotno, 1990-ih nasilno razaranje Jugoslavije i nametanje Velike Srbije, 2000-ih, pa i danas, 2013., dugoročno slabljenje i potkopavanje nezavisnosti Crne Gore i nametanje jedne nasilničke kvazifeudalne oligarhije.

Koja senka, koja maska. Možda i zbog toga što nam je bliža, ova iz 2000-ih odnosno 2013., čak je i mnogo uverljivija, prevarnija i monstruoznija. Pogleda-jte samo sastav vladajuće koalicije. Uz ratnozločinačku DPS, tu su se postro-

104

jile, korumpirale i cementirale sve, ali baš sve stranke koje su tokom ratnih 1990-ih bile antiratne. Uz njih, i najveći broj nevladinih organizacija, čak i onih specijalizovanih za takozvano suočavanje sa prošlošću. I najmoćniji faktori takozvane međunarodne zajednice, SAD Filipa Rikera, EU Jelka Kaci-na, i ostali.

A sve ovo zbog toga što je vladajuća DPS, kao, promenila politiku iz 1990-ih. A promenila je samo retoriku. Tako, primera radi, i ovih dana, jedan funkcioner jedne manjinske stranke, sve opravdavajući učestvovanje svoje stranke u vladajućoj koaliciji, reče kako ni lider opozicionog DF-a, navod-no, nije bio sasvim nedvosmislen u osudi genocida u Srebrenici. Na stranu sada što to uopšte nije tačno, nego je samo prevarni spin vladajućeg režima, još čudnije je da ovom, nekada zaista antiratnom aktivisti, očigledno nije nikakakav problem, što je njegova stranka u koaliciji sa strankom i vođom koji su bili i za večnost ostali politički saučesnici najvećeg zločina u Evropi posle drugog svetskog rata. Kao da je važnija puka retorička osuda, nego sam praktični (zlo)čin.

Nije nikakva misterija niti „viša matematika“, naprotiv stvar je sasvim jednostavna. Najdublji izvor našeg sveukupnog dvadesettrogodišnjeg pro-padanja, što se tako uspešno skriva iza ovog pozorišta senki, jeste isto toliko dugo nesmenjena i nesmenjiva vlast jedne štetočinske i zločinačke vlasti, partije i oligarhije. Zbog toga su duboko pogrešne ideje i strategije dela opozicije: „Ni vlast ni opozicija“, „Identiteti, instrumentali i vokali“, i „Treća Crna Gora“. Ne zbog toga što opozicija i sama nema ozbiljnih nedostataka, niti zbog toga što himna i ostala takozvana identitetska pitanja nisu važna, pa ni zbog toga što nije moguća i poželjna neka zaista nova i bolja Treća Crna Gora. Nego zbog toga što sve ove ideje i strategije, makar onako kako ih, u poslednjih nekoliko meseci, zastupaju njihovi glavni promoteri, temeljito promašuju aktuelne prioritete. Demokratska smena kriminalizovane DPS vlasti, uslov je svih ostalih uslova, conditio sine qua non unutrašnje dekrimi-nalizacije i demokratizacije, te unutrašnjih i vanjskih integracija Crne Gore.

Srećom, ni ono što bi opozicija u ovom momentu mogla odnosno morala da uradi, nije nikakva misterija niti „viša matematika“. Najznačajnija dilema nije bojkot ili učestvovanje, kako se to najčešće simplifikuje, nego je to mini-malno usaglašeno zajedničko delovanje, nasuprot stalnom međusobnom nepoverenju i sukobljavanju unutar opozicije. Minimalna kordinacija, pakt o međusobnom nenapadanju u prvom, te podrška zajedničkom opozicionom kandidatu u eventualnom drugom krugu predsedničkih izbora (naravno

105

sve ovo pod uslovom da opozicija prethodno zaključi da je bolje da se na ovim izborima zajednički angažuje nego da ih zajedno bojkotuje), zatim fer suđenja za vrhove DPS vlasti, posebno za napad na temelje ustava koji je tako belodano razotkrila Afera snimak, na kraju, ali ne najmanje važno, na-protiv, možda i najvažnije, odlučnost i nepokolebljivost udružene opozicije u ostvarivanju zahteva za formiranje prelazne tehničke vlade i održavanje prvih slobodnih i poštenih parlamentarnih izbora za godinu, najdalje dve. Ovo bi mogao odnosno morao da bude – minimalni program crnogorske demokratske opozicije ovde i danas.

Deveti krugSmail Čekić, Genocid i istina o genocidu u Bosni i Hercegovini, Institut za

istraživanje zločina protiv čovječnosti i Međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2012., 800 strana

Monitor, 29. mart 2013.; www.bosnjaci.net, 2. april 2013.; institute-forgenocide.org

Knjiga Smaila Čekića Genocid i istina o genocidu u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: GIGBH), ima tri dela. Prvi deo, Istina o genocidu, na oko 500 strana, izlaže činjenice, okolnosti, faze, žrtve, počinioce i ostale elemente genocida. Drugi deo, Negiranje genocida, na oko 170 strana, predstavlja kri-tiku Bosanskog rata Dobrice Ćosića. Treći deo, Prilozi, na oko 230 strana, objavljuje najznačajnije Dokumente, Izvore i Literaturu.

GIGBH je rezultat dve jednako važne i snažne komponente. Prvu čini rigorozna, jasna i precizna Konceptualizacija, drugu isto tako rigorozna, sveobuhvatna i kredibilna Dokumentacija.

Snagu konceptualizacije najbolje ilustruju sledeća tri primera. Najpre, preciziranje genocida u prostoru i vremenu. Reč je o zločinu nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini 1992-1995., i u Srebrenici jula 1995., kao vrhu ovog zločina, „devetom krugu pakla“. Zatim, preciziranje glavnih planera i or-ganizatora ovog zločina. To su SRJ, odnosno Srbija i Crna Gora, kada je reč o genocidu u Srebrenici jula 1995., i Hrvatska, kada je reč o genocidu u drugim delovima Bosne i Hercegovine 1992-1995. Najzad, ukazivanje na saučesnički deo međunarodne zajednice, posebno na SAD i Ričarda Hol-bruka, čiji je tajni sporazum sa Slobodanom Miloševićem neposredno pre-thodio srebreničkom magnumkrimenu.

106

Snagu dokumentacije autor je postigao pre svega sveobuhvatnošću činjenica, svedočanstava i dokaza. GIGBH je utemeljena na četiri najrel-evantnija međunarodna izvora, odgovarajućim izveštajima Francuske, Holandije, Ujedinjenih nacija i Komisije Vlade Republike Srpske, čiji je jedan od dva potpredsednika bio i autor ove knjige.

GIGBH ima brojne i izuzetne vrline. O njima će u budućnosti sigurno biti više reči. Ovde valja ukazati još samo na jednu takvu osobinu. To je jedna vrsta efekta prelivanja fakcije, realnosti i dokumentacije, u fikciju, neverovat-nost i nadrealnost. Razmere velikog zla i zločina koji je ovde opisan, tolike su, da su one normalnom ljudskom umu, prosto nepojamne. Kao neka nova ali još strašnija Enciklopedija ili Arhipelag mrtvih.

Jedno je sigurno. GIGBH je ono najviše i najbolje što čovek može da učini protiv ekstremnog zla i nasilja. U tom smislu, ova knjiga predstavlja izuzetno delo ljudske kulture i civilizacije, ne samo nauke u konvencionalnom smislu te reči. Kao takva, ona je na tragu Izvora totalitarizma Hane Arent i drugih najboljih knjiga našeg vremena, i služi na čast svom autoru i izdavaču.

Ovo gore nije bio klasični prikaz, nego samo ukazivanje na pojavu jedne izuzetne knjige. I to ne manje zbog Crne Gore nego zbog Bosne i Hercegov-ine. Zaista, šta reći o Crnoj Gori i genocidu u Bosni i Herecegovini 1992-1995. odnosno Srebrenici jula 1995.?

Monitor i autor ove kolumne o tome pišu svih ovih godina bez prestan-ka. Pa ipak, za potrebe ovog teksta, genocidni i ratnozločinački bilans Crne Gore 1990-ih, može se rezimirati u najmanje dve sumorne, veoma sumorne činjenice.

Prvo, Crna Gora je jedina od svih postjugoslovenskih zemalja koja u poslednjih 23 godine obnovljenog višepartizma nije promenila vladajuću partiju i vlast. Samo ova činjenica može da objasni, što u Crnoj Gori, do današnjeg dana, niko iz vrha ove partije i vlasti, nije završio pred sudom, za genocid i druge ratne zločine. Čak ni onda kada su pred sudom o tome govorili i neposredni dokazi najveće dokazne snage, kao što je u slučaju rat-nog zločina deportacija 1992., bilo svedočenje i (samo)optuživanje Momira Bulatovića, tadašnjeg predsednika države, protiv celokupnog državnog vrha, na čelu sa Milom Đukanovićem, tadašnjim i sadašnjim predsednikom vlade.

I drugo, još sumornije, odmah iza nesmenjivosti vlasti, prevarne retor-ike, gestovi i koalicije Đukanovićeve Crne Gore, postale su drugi glavni me-hanizam produžene nekažnjivosti za genocid i ratne zločine. Od retorika, to je pre svega neiskreno prihvatanje Rezolucije Evropskog parlamenta ko-

107

jom se osuđuje genocid u Srebrenici. Od gestova, to je onih nekoliko prit-vornih poseta i izjava žaljenja crnogorskih vrhovnika. Od koalicija, nakon petnaestogodišnje DPS-SDP, to je i ova najnovija, prevarna postizborna koalicija DPS-SDP i stranaka manjinskih naroda, među ovima i Bošnjačke stranke, od oktobra 2012. Zatvoren krug. Nakon Velikog zločina, Velika laž. Nepodnošljiva ironija istorije.

Mafijin svlakAfera snimak razotkrila je mnoštvo najtežih krivičnih dela protiv osnova

ustavnog uređenja. Počinjenih od strane vrhova vlasti, na čelu sa vrhovnim oligarhom, Milom Đukanovićem. Bacila je svetlo na najopasniju zločinačku organizaciju iz člana 401 Krivičnog zakonika Crne Gore

Monitor, 5. april 2013.

Afera snimak pravi je zmijski odnosno mafijin svlak. Razotkrivanje krim-inalne prirode i tehnologije vlasti. Samooptuživanje počinilaca. Neposredni dokaz najveće dokazne snage. I opstruiranje pravde od strane Vrhovnog državnog tužilaštva (koje, na taj način, naravno, nije učinilo da kriminala nestane, kako se prerano ponadao premijer, nego je i samo postalo njegov deo).

Audio-snimak na svetlo dana izneo je mnoštvo ozbiljnih krivičnih dela. Dve okolnosti ova dela učinila su posebno teškim, kvalifikovanim. Najpre, reč je ne o bilo kakvim, nego o NAJTEŽIM delima protiv osnovnih ljud-skih, posebno izbornih sloboda i prava, odnosno o delima protiv samih OSNOVA ustavnog uređenja. A zatim, reč je, opet, ne o bilo kojim, nego o počiniocima sa NAJVEĆOM i, očigledno, nekontrolisanom društvenom moći, o članovima rukovodstva već dvadesettri godine nesmenjene i nes-menjive vlasti i vladajuće partije na čelu sa Milom Đukanovićem. Rečju, Afera snimak bacila je svetlo na NAJOPASNIJU ZLOČINAČKU ORGA-NIZACIJU (iz člana 401 Krivičnog zakonika Crne Gore).

Od upravo iznete, krivičnopravne, još teža je KRIMINOLOŠKA slika stvari. Već i slika, koju je, u majsko-junskom broju Foreign Affairs-a za 2012., izneo Naim Moizes, koji je (i) Crnu Goru uvrstio u „mafijaške države“ (u ko-jima se vrhovi vlasti i vrhovi organizovanog kriminala stiču u jednom istom licu, „integralnom igraču“), bila je dovoljno teška. Pa ipak, slika koju je izneo naš egzotični audio-snimak, mnogo je teža. Dok se problem sastojao samo

108

u „integraciji“ VRHOVA kriminala i vlasti, još uvek se mogao relativno lako rešiti. Sada, međutim, vidimo da je došlo do KRIMINALIZACIJE CELO-KUPNOG POLITIČKOG SISTEMA, DRŽAVE I DRUŠTVA. A to je mnogo, mnogo teže, opasnije i neizvesnije (kao, daleko bilo, metastaza, ili, s obzirom na saučesničko ponašanje VDT, opet, daleko bilo, AIDS).

Jedno je, ipak, sasvim izvesno. Posle Afere snimak u Crnoj Gori više ništa neće biti isto. Ali i ovo treba dobro shvatiti. Progres nije zagarantovan. Naprotiv, ukoliko vlast, uz „uspavani“ OEBS i ostale međunarodne faktore, uspe čak i ovo da „normalizuje“, to će postati naš novi, mračni standard. NAŠ SVAKODNEVNI KLIJENTELIZAM, KORPORATIVIZAM I FAŠIZAM. Za preostale zdrave delove društva, države i politike, opozicije i alternative, ali i vlasti (ukoliko takvih delova tamo uopšte i još uvek ima), ovo bi morao da bude – poslednji alarm. Za sankcionisanje počinilaca, i, još važnije, za us-postavljanje i odbranu novih standarda.

A za sve ovo, možda i poslednja normalna, mirna i institucionalna prilika, jesu predstojeći predsednički izbori. Na ispitu su ne samo vlast i opozicija, nego i sami građani. Kandidat DPS ili nezavisni kandidat? „Uprav-ljanje nevažećim glasačkim listićima“, kako to zanosno reče politički direktor DPS, ili demokratija? NAŠE HAMLETOVSKO BITI ILI NE BITI, PITANJE JE SAD.

Zajedničko jezgroSnažna ali nemoguća utopija, idealni ali fiktivni subjekt, izazvano ali

beskonačno nasilje. Najmanje zajedničko jezgro komunizma i fašizma, dva totalitarna pokreta i poretka našeg vremena. I „nevidljiva“ zver real-kapital-izma kao njihov najdublji izvor

Monitor, 3. maj 2013.

Iako anarho-socijalist, dakle neko ko je, skupa sa svojima, najmanje je-dan vek, jednako na udaru totalitarnih komunista, kao i totalitarnih fašista, sve do pojave knjige Fransoa Firea, Prošlost jedne iluzije, odbijao sam da prihvatim bilo kakvo dublje izjednačavanje između dva totalitarizma. I da-nas, doduše, znam da između ovih ostaju značajne razlike, ali sam, inspiri-san rečenom knjigom, kao i najnovijim impulsima „crnogorskog proleća“, konačno došao do njihovog zajedničkog jezgra, najsažetije rezimiranog u podnaslovu ovog teksta.

109

Da krenem redom. Najpre, snažna ali nemoguća utopija. U slučaju fašizma nacionalna, u slučaju komunizma socijalna. U oba slučaja snažna, jer odgovara na, opravdano ili izmanipulisano, ali svakako snažno, čak najsnažnije osećanje uskraćenosti i nepravde. U oba slučaja, međutim, ova utopija je i apsolutno, dakle uvek i svugde, ili relativno, u datom prostoru i vremenu, nemoguća.

Zatim, subjekt. Koji je idealan ali fiktivan. „Nad-Nacija“ ili „Proletarijat“. „Narod“ ili „Građani“. „Radnici“ ili „Studenti“. Pri čemu je fiktivnost u grešci koja je u logici poznata pod imenom pars pro toto. U jednoj vrsti preterane ili hipergeneralizacije. Kada se, da ovo ilustrujem primerom iz našeg „proleća“, pod „građanima“, po pravilu, podrazumevaju samo oni koji su slobodni, ne i oni zarobljeni, samo oni koji su bili i na velikom protestu 20. aprila 2013., ne i oni koji su, zapravo, najmasovniji, mada nevidljiv, korumpirani ili reketirani učesnik Afere snimak, na primer.

Najzad, tu je i izazvano ali beskonačno nasilje. Koje je dvostruka reak-cija, najpre na stvarne ili izmanipulisane nepravde sistema, a zatim i na nemoguće zahteve utopije. Te koje, kao takvo, postaje samoopravdavajuće. Beskonačno. Novi sistem. To nam je poznato. Koncentracioni logor je samo najstrašniji simbol.

A sistem je, naravno, sistem ili zver real-kapitalizam. Čiji je kurjak, vu-kodlak, vampir – slep, nezasit, smrtonosan. „Beskonačna akumulacija kapi-tala“ u svojoj poznoj, najrazornijoj fazi. Najdublji izvor dva totalitarizma. I to, makar danas, u vreme otvorene i produžene krize, može da vidi svako, kome sistem nije sasvim (od)uzeo (raz)um. U svetu, u eurozoni, u Crnoj Gori. Mehanizam je tako očigledan. Proizvodnja masovne bede, očaja i očajnika. Realnih a ne fiktivnih subjekata. „Suvišnih ljudi“ (Hana Arent), „lumpenproletera“ (Karl Marks), „mladih“ i ostalih sa viškom volje a manj-kom (samo)svesti.

A Crna Gora? Sa svojom dugom, predugom „zimom“ 1991-2011.? I svojim kratkim ali obećavajućim „prolećem“ 2011-2013.? „Zima“ je već učinila svoje. Najdestruktivniji, periferni, oligarhijski, ultra-monopolistički real-kapitalizam, pod maskom takozvane neoliberalne ekonomije. I njegov najmaligniji i najagresivniji fašističko-mafijaški derivat, rođen u paklu rata, ratnih zločina i genocida u Bosni i Hercegovini i drugim postjugoslovens-kim zemljama 1990-ih. Koji se posle 1990-ih samo pritajio, čak vredno radi na priznanju, legalizaciji i evropeizaciji, eh to divno „približavanje“, ali je u svakom trenutku spreman na novu fašističku mobilizaciju. I jedan i drugi,

110

i real-kapitalizam, i fašizam, međutim, u izvedbi jednog istog, DPS i Mila Đukanovića.

A „proleće“? Treći član naše žestoke trojke, totalitarni komunizam, ovde i danas, postoji tek u dalekom, veoma dalekom začetku. U obliku povremene, izolovane i nejake ili-ili apokaliptike, dogmatike i šematike. U obliku karakteristične površnosti, neozbiljnosti i nestrpljenja. I u obliku ne-dovoljne konkretnosti, koja onda zakonito gura u sve one ili-ili šematike. Ipak, kao neko ko je koliko-toliko prošao kroz strašno iskustvo trećeg člana, držim da se ne može biti previše oprezan. Pored ostalog, i zbog toga, što je i ono što je ovde i danas najvrednije, a to je udružena opozicija i alter-nativa, DF, PCG, SNP, GK i ostali, još uvek krajnje krhko i nerazvijeno. A pod istovremenim pritiskom i s desna i s leva, i od strane kapitalističko-fašističke, i od strane neke nove, potencijalno komunističke, ili neke slične voluntarističke (samo)destrukcije.

Druga nezavisnostSamo sedam godina nakon referendumskog povratka nezavisnosti 21.

maja 2006., i u samo nekoliko poslednjih mjeseci 2013., najpre kroz Aferu KAP, a zatim i kroz Aferu snimak, izgleda kao da je SDP, jedna od dve isto-rijske indipendističke stranke, konačno shvatila, ako ne i definitivno prelo-mila. Da je oligarhijska DPS, danas najveća i najopasnija pretnja, dugoročnoj održivosti crnogorske nezavisnosti

Monitor, 7. jun 2013.; Vijesti, 8. jun 2013.

U poslednjih desetak godina, u SAD deluje jedan relativno nov i zanim-ljiv pokret. Pokret Druge nezavisnosti (The Second Independence Move-ment). Pokret Prve nezavisnosti, onaj od pre više od dvesta godina, bio je protiv britanske imperije, kao tadašnjeg glavnog spoljneg neprijatelja, ovaj današnji, Pokret Druge nezavisnosti, protiv velike birokratije i krupnih kor-poracija, koje nezavisnost ove zemlje danas ugrožavaju iznutra.

Kada je ovako u jednoj od najvećih i najstarijih, kako tek može biti u jednoj od najmanjih i najmlađih nezavisnih država na planeti. O ovome živo svedoči novija politička dinamika u Crnoj Gori. S tim što se procesi danas ubrzavaju. Samo sedam godina nakon referendumskog povratka ne-zavisnosti 21. maja 2006., i u samo nekoliko poslednjih meseci 2013., najpre kroz Aferu KAP, a zatim i kroz Aferu snimak, izgleda kao da je SDP, jedna

111

od dve istorijske indipendističke stranke, konačno shvatila, ako ne i defini-tivno prelomila. Da je oligarhijska DPS, danas najveća i najopasnija pretnja, dugoročnoj održivosti crnogorske nezavisnosti.

U slučaju Crne Gore, međutim, ova pretnja nije samo dugoročna, nego i sasvim kratkoročna. Čak akutna i dramatična. Zbog toga su pozitivni signali iz SDP toliko značajni. Hepiend scenario je u vazduhu. Konačan i potpun (a ne samo privremen i delimičan kao u nekoliko navrata do sada) prelazak SDP na stranu demokratske opozicije, uspostavljanje nove parlamentarne većine, formiranje nove tranzicione vlade, sa vremenski ograničenim ali jas-nim mandatom demokratske smene i dekriminalizacije DPS mafijaške vlasti i pripreme i odražavanja vanrednih izbora.

U svemu je najvažnije da je ovaj scenario jasno naznačen. Što ne znači da je već i potpuno izvestan. Od prvog impulsa do konačne realizacije, ima još dosta otvorenih pitanja. Najpre, oko ciljeva, a zatim, u vezi sa ovima, i oko sastava nove političke snage. U SDP, ili makar u delu SDP, još uvek se nedovoljno shvata, da u samom vrhu agende, odmah uz demokratsku smenu i dekriminalizaciju DPS paradržave, moraju biti i unutrašnje, crnogorsko-srpsko-manjinske integracije. Te da tek iz ovih i ovakvih ciljeva, mogu da proizađu i konkretni akteri nove političke snage. Bez preuskog političkog partikularizma, sektašenja ili avangardizma.

U potrazi za neophodnom političkom širinom, potencijalnim akterima ove nove snage, od pomoći može da bude i „uspaničena mašta“ Hane Ar-ent, metoda odnosno slika moguće, pa i verovatne budućnosti, u slučaju da nastavi neograničena DPS vladavina. Sve ovo posebno u jednom novom, širem i boljem razumevanju Afere snimak. Koje pokazuje da ovde i da-nas nije u pitanju samo ugrožavanje nezavisnosti. Nego ugrožavanje same države. Ne-država ili raz-država. Negativna mešavina predmoderne i post-moderne. Kvazifeudalna politička regresija. Đukanovićeva latifundija. Tako, istorijski i sociološki. A ustavnopravno i krivičnopravno, još gore i teže. Niz najtežih krivičnih dela protiv samih temelja ustavnog poretka, posebno pro-tiv izborne volje i ravnopravnosti građana, od člana 2 Ustava Crne Gore pa nadalje. Vrh DPS na čelu sa Milom Đukanovićem, najopasnija zločinačka organizacija iz člana 401 Krivičnog zakonika Crne Gore.

Što ovaj vrh, uhvaćen na delu, sve ovo pokušava da bagateliše, pričom o „verbalnom deliktu“ i „slobodi mišljenja“, sasvim je razumljivo, niko nije pro-tiv samog sebe, samoubistvo je protivprirodni čin. Zabrinjava, međutim, što čak ni najveći deo pravne struke, te nevladinog sektora, opozicije i SDP, kao

112

da još uvek ne shvata svu težinu DPS multimagnumkrimena. „Zloupotreba državnih resursa u partijske svrhe“ i „partijsko zapošljavanje“ su isuviše blage pa i neadekvatne krivičnopravne kvalifikacije. Ipak, ohrabruje skoriji napre-dak, posebno onaj u Skupštini Crne Gore, 31. maja 2013., kao i onaj u ne-davnoj izjavi ambasadora Nemačke u Podgorici, Pijusa Fišera. „Uspaničena mašta“ Hane Arent počinje da deluje.

Vanredno stanjeCrnoj Gori su danas neophodni vanredni izbori a ne vanredno stanje.

Put do ovih izbora je krajnje jednostavan. I nadohvat ruke. Ključevi su u rukama SDP. Nova parlamentarna većina, tranziciona vlada, minimalna dekriminalizacija, sanaderizacija

Monitor, 5. jul 2013.

Crna Gora se već duže vremena nalazi u pravom pravcatom vanrednom stanju. I to ne onom koje je predviđeno i regulisano Ustavom. Do 2013., o tome je postojalo samo opšte iskustvo i uverenje, danas o tome svedoče naj-manje dve konkretne afere, Snimak i KAP, i najmanje četiri još konkretnije činjenice.

Činjenica broj jedan. Afera snimak je do kraja razotkrila glavne aktere ovog stanja. Vrhove DPS, na čelu sa Milom Đukanovićem, kao najopasniju zločinačku organizaciju iz člana 401 Krivičnog zakonika. I ustavorušiteljsku vladu, koja ovoj organizaciji služi samo kao fasada.

Činjenica broj dva. Afera KAP upravo ovih dana do kraja razgolićuje konkretne političko-ekonomske temelje našeg nesrećnog stanja. Dok je na čelu resora bio Sergej Šojgu, još se i moglo misliti, da je reč o pu-koj egzotičnosti, zaostaku ličnih veza Milana Roćena i ruskih prijatelja iz moskovskih dana, ali od skoro, jasno je da je stvar sistemske, a ne privatne prirode. Obratite samo pažnju na naziv resora: Ministarstvo za vanredne situacije. Rusije, a ne Crne Gore. A KAP je još uvek deo crnogorske eko-nomije.

Činjenica broj tri. Opet u vezi sa Aferom KAP. Umesto podrobnije ar-gumentacije, samo jedno retoričko pitanje. U kojoj to normalnoj, ponavljam normalnoj, a ne vanrednoj zemlji, vladajuća koalicija i vlada opstaju, čak i nakon više puta obnarodovanog neslaganja oko KAP-om izazvanog i najav-ljenog rebalansa budžeta?

113

I činjenica broj četiri. Režimska hajka koja se ovih dana zahuktava protiv laureata i žirija ovogodišnje trinaestojulske nagrade. Koja samo za krajnje neupućene nema nikakve veze sa tri prethodne činjenice. A stvar je ipak sas-vim očigledna. Kada god mu zatreba, vrhovni oligarh pusti hajkače sa lanca. A sada mu je baš zatrebalo. Da zatrpa sve veću i veću crnu rupu vanredog stanja. „Momci“ iz dve crkve, među ovima i ona nesrećna, mala, na Rumiji, kao da su se zamorili, pa je Gazda morao da angažuje nove snage, „intelektu-alce“, „patriote“ i „identitetobranitelje“.

Dve afere i četiri činjenice, ne rasvetljavaju, međutim, samo naše lokalne, nego i mnogo šire, međunarodne, posthladnoratovske prilike i promene, koje ni kod nas, ni u svetu, još uvek nisu dovoljno primećene i shvaćene. Od više, ovde je dovoljno da se pomenu samo tri takve.

Prvo, zar samo prihvatanje, da KAP i cela Crna Gora budu u nadležnosti Ministarstva za vanredne situacije Rusije, ne govori dovoljno o sve više podeljenoj, pa i izgubljenoj, suverenosti jedne zemlje. Od oligarhovih „patri-ota“, međutim, o tome ne možemo da čujemo ni jedne reči.

Drugo, Afera KAP jasno pokazuje još jednu nedovoljno primećenu i shvaćenu posthladnoratovsku promenu. Da umesto stare hladnoratovske bipolarnosti, sve više na delu imamo novu, posthladnoratovsku multipolar-nost, fuziju i hibridizaciju. Podsetimo one koji su možda zaboravili, u Aferi KAP danas jesu najvidljiviji crnogorski i ruski KGB oligarsi, ali su važan deo priče bili, i i ostali, i zapadnoevropski, švajcarski Glenkor, te Mark Rič i ostali iz SAD. Rusko-evro-atlantsko partnerstvo u senci.

I treće, sve činjenice govore, da je glavni inicijator i akter rasvetljavanja Afere snimak, zapravo, Evropska unija odnosno Evropska komisija. DPS vlast se sa ovom aferom i dalje ruga, opozicija, alternativa i društvo još uvek nemaju dovoljno snage, a na rešavanju afere verovatno ne bi insistirao ni Brisel, da ova i najdirektnije nije dovela u pitanje kredibilitet same Komisije.

Kako civilizovano, mirno i nenasilno izaći, iz sve nepodnošljivijeg neus-tavnog vanrednog stanja, u kojem se Crna Gora predugo nalazi? Rešenje je krajnje jednostavno. I nadohvat ruke. Crnoj Gori su danas neophodni vanredni izbori a ne vanredno stanje. I put do vanrednih izbora je krajnje jednostavan. I nadohvat ruke. Ključevi su u rukama SDP. Nova parlamenta-rna većina, tranziciona vlada, minimalna dekriminalizacija, sanaderizacija. I pored sve beskonačne savitljivosti, SDP u poslednje vreme sve više pokazuje da ima svest o ovoj stvari. To odgovornost ove partije, kao i svih drugih u Crnoj Gori, samo povećava.

114

OdlazakNeobičan muk Đukanovićevih podržavalaca, samo je jedan od simptoma

skorog odlaska ove i ovakve vlasti. Ali to ne znači da ova vlast, ne može da opstane na neki drugačiji, otvoreno nasilnički, fašistički način. Spremnost za to joj je danas veća nego pre četvrt veka. Zbog toga je odgovornost opozicije, za kvalitet alternative koju nudi, utoliko veća

Monitor, 2. avgust 2013.

Da li će aktuelna vlast DPS otići ovako ili onako, ostavkom ili smenom, uz ovakvo ili onakvo ponašanje SDP, ili neke druge partije, ovih dana, ili do kraja ove godine, ili nešto kasnije, te da li će neposredan povod za to biti rebalans bužeta, aluminijum, snimak, ili neka druga od bezbrojnih afera, to u ovom momentu verovatno ne znaju ni sami neposredni akteri.

Jedno je, ipak, sasvim izvesno. Ova i ovakva vlast broji svoje poslednje dane. O tome posredno svedoče i sve učestalije sporednifikacije. Pokušaji vlasti da pažnju javnosti skrenu na druge teme. Na takozvane identitetske probleme. Kao hajka na nepodobne laureate i članove žirija ovogodišnje tri-naestojulske nagrade. I kao odluka Ustavnog suda o navodnoj neustavnosti briselski posredovanog i garantovanog jezičkog sporazuma vlasti i opozicije iz 2011. Koja je lansirana samo nekoliko dana pred najavljeno izjašnjavanje parlamenta o rebelansu budžeta i poverenju vladi.

Uzalud. Za razliku od kraja 1980-ih, početka 1990-ih, „fašizam niskog napona“, tada nacionalno drugačije usmeren, ovoga puta ne daje projek-tovane rezultate. Zamor materijala? Ili sazrevanje puka? Isto važi i za dugo favorizovani, navodni „reformizam DPS“. „Zdravo jezgro“ u njegovih bezbroj alotropskih modifikacija. Milo Đukanović, autokrata, koji će, zbog samog sebe, kao, da počisti sve. SDP, koja će na to, kao, da natera DPS. Igor Lukšić, novi, mladi i, kao, napredni premijer. I tako dalje, i tako beskonačno. Zaista, kada ste poslednji put čuli ili pročitali, da neka od prođukanovićevskih am-basada ili nevladinih organizacija, otvoreno govori o proreformskim poten-cijalima vladajućih?

Znamo i zbog čega. Utihnuli su, ćute, zbog toga što je Afera snimak do kraja razgolitila pravu prirodu vladajuće partije kao najopasnije zločinačke organizacije na vlasti, te zbog toga što bi, konsekventno, njihova ot-vorena podrška ovoj i ovakvoj partiji i vlasti, i sama bila deo zločinačkog udruživanja. I zbog toga što je postalo do kraja jasno da je demokratska sme-

115

na ove i ovakve vlasti nužan ako ne i dovoljan „deblokirajući mehanizam“ za oslobađanje pravosuđa i procesiranje zločina. O privrednom i društvenom razvoju, unutrašnjim i vanjskim, evropskim i ostalim integracijama, vlada-vini prava, demokratiji i civilizaciji, da i ne govorimo.

Neobičan muk Đukanovićevih podržavalaca, samo je jedan od brojnih simptoma skorog odlaska ove i ovakve vlasti. Ali to ne znači da ova vlast ne može da opstane na neki drugačiji, otvoreno nasilnički, fašistički način. Spremnost za to joj je danas veća nego pre četvrt veka. Zbog u međuvremenu akumuliranog iskustva, bogatstva i moći. Zbog opravdanog straha od odgov-ornosti pred pravnom državom. I zbog toga što se i centar (EU i SAD), a ne samo periferija (Zapadni Balkan i Crna Gora), u međuvremenu, u ne maloj meri, pomerio udesno, protiv razvoja („rešavanje“ krize eurozone na način Trojke: MMF, ECB i EK), i protiv demokratije (progon „zviždača“, Džulijana Asanža, Edvarda Snoudena i ostalih, u do skoro najdemokratskijoj zemlji sveta).

Zbog svega ovoga, odgovornost današnje crnogorske opozicije, nevladi-nog sektora i celokupnog društva, za kvalitet alternative koju nude, namesto kompromitovane i potrošene ali još uvek opasne vlasti, utoliko je veća. Ovaj kvalitet podrazumeva mnogo stvari, ali je jedna među ovima najvažnija. To je mera koja se mora naći između neophodne širine i isto tako neophodne fokusiranosti antioligarhijskog saveza. Širina je neophodna zbog iscrpljenos-ti društva a fokus zbog velikog broja nerešenih pitanja. A sve ovo, u uslovima velike i teške krize, koja je svetska, istorijska i civilizacijska, a ne samo naša, regionalna i lokalna, te koja je idejna, intelektualna i duhovna, a ne samo ekonomska, finansijska i politička. U situaciji, dakle, kada više nema unapred poznatih, gotovih i sigurnih odgovora. Kada možemo da se oslonimo samo na sebe same, i na sebi bliske, u regionu, Evropi i svetu. I na onu staru koja kaže kako sreća pomaže odvažnima.

Nemoć očiglednogMoć neophodnogMonitor, 6. septembar 2013.

Naslovom Nemoć očiglednog, Mirjana Miočinović najadekvatnije je opisala odnos između glavnih aktera, protivnika i proizvođača zločinačkih postjugoslovenskih ratova 1990-ih. Ovaj isti naslov, najbolje opisuje, i odnos

116

između ovih aktera, dvadeset i više godina posle. Posebno u Crnoj Gori, jedi-noj od svih postjugoslovenskih država, u kojoj, za celo ovo vreme, nije došlo do demokratske smene (ratnozločinačke) vlasti.

Od svih, to najbolje pokazuju četiri afere ove vlasti: Afera deportacija 1992., Afera KAP, Afera snimak, i Afera crnih trojki. Uz najdublji, magnum-krimenski izvor, ove afere povezuju još najmanje četiri zajedničke osobine. (Sledi njihovo kratko zumiranje, uglavnom na primeru ove poslednje, Afere crnih trojki, jer je ona najnovija, mada isto važi i za ostale tri, i uglavnom krivično-pravno, jer je to u ovom momentu najznačajnije.)

Prvo, u sve četiri afere, reč je o najtežim zločinima. U tom smislu, ni u potonjoj, takozvane crne trojke ne zlostavljaju samo „nepodobne novinare i opozicionare“, kako se to ovih dana prikazuje čak i u nekim nerežimskim medijima, nego udaraju na same osnove ustavnog uređenja.

Drugo, u sve četiri, involvirani su sami vrhovi DPS vlasti (što ove vrhove višestruko potvrđuje kao najopasniju zločinačku organizaciju iz člana 401 Krivičnog zakonika Crne Gore). U slučaju crnih trojki, to, naravno, nije onaj visokorangirani policijski dvojac, oni su ipak samo izvršioci, nego je to sam Vrhovni oligarh, koji se, po svom starom običaju, upravo zbog toga, tako dugo i „junački“ ućutao.

Treće, u sve četiri afere, ne samo da postoje dokazi, nego su to dokazi najveće dokazne snage. U slučaju crnih trojki, to su i žrtve i insajderi. Tako je i u slučaju ostale tri i mnogih drugih afera ove vlasti.

Četvrto, i najgore, rečene i slične afere se ne rešavaju, zločini ne rasvet-ljavaju, zločinci ne kažnjavaju, samo zbog toga što su nadležne institucije, pre svega tužilaštvo, zarobljene, od strane onih istih, involviranih vrhova vlasti. Pogledajte samo Aferu crnih trojki, čitavih deset dana od izlaska u javnost insajdera, trebalo je da glavni osumnjičeni budu samo saslušani, a o određivanju pritvora, radi sprečavanja ometanja istrage i uništavanja do-kaza, u obliku one prljave režimske kampanje, „sindikalaca“ i „peticionaša“, nije bilo ni govora.

Začarani krug ratnozločinačke vlasti ne može još dugo trajati. Simptomi iscrpljenosti su sve brojniji i teži. Ali se iz ovog kruga može izaći i na gore, u obliku otvorenog fašističkog nasilja, a ne samo na bolje, u obliku konačnog početka stvarne demokratizacije. A za ovo drugo, od najveće je važnosti iden-tifikovati i pokrenuti alternativne aktere. Kako vreme prolazi, sve je manje verovatno da to mogu biti delovi, čuveno takozvano zdravo jezgro DPS, ali ni cela SDP. Ova druga, dakle SDP, kao da ne shvata, da više u pitanju nisu

117

samo država, zastava i himna, pa ni njen (ove partije) eventualni (ne)doprinos demokratizaciji, nego njeno sopstveno biti ili ne biti – zločinački saučesnik.

Zbog toga se pažnja ubuduće mora više usredsrediti na ostale aktere. Na unutrašnji faktor: celokupno crnogorsko društvo, opoziciju, nevladine organizacije, građanke i građane. Koji još uvek jesu bez kritične mase, ali koji do ove moraju doći, tako što će nemoć očiglednog, konačno da pret-vore u – moć neophodnog. I na međunarodni faktor, koji zbog ekstremne iscrpljenosti crnogorskog društva, još više dobija na značaju. Ali koji takođe mora da se promeni. Od nekritičkog, pa i najdirektnijeg podržavanja (setite se samo sramote Miroslava Lajčaka, Jelka Kacina i Filipa Rikera), do jasnog napuštanja i osude – najgoreg zapadnobalkanskog oligarha.

Stari zavetKada se dublje i bolje pogleda, vidi se da je udar na Stari zavet, o kojem

je ovde reč, dalekosežniji i od pola milenijuma modernog doba, i od deset milenijuma neolita. Jer on ide na samog Homo sapiens sapiensa, starog oko sto hiljada godina. Na razlikovanje između dobra i zla, koje je antropolška bit ili arhetip čoveka

Monitor, 4. oktobar 2013.

Do neolita, to jest do pre oko deset milenijuma, starozavetno „oko za oko“, namirivalo se putem samopomoći, od neolita, a posebno od moder-nog, zapadnog doba, dakle od pre oko pola milenijuma, ovo načelo postaje ekskluzivni i legitimni domen, monopol moderne, levijatanske države. Od ovog vremena počinje i vladavina prava ili civilizacija u užem smislu reči.

Celo ovo vreme, moderna, zapadna država, pravo i civilizacija, funkcionišu, zapravo, kao duboka, džekilihajldovska kontradikcija. Otuda povremene pustošeće provale behemotskog haosa, neprava i varvarstva. Ono što je u poslednjih nekoliko decenija relativno novo, to je, u stvari, poznomoderno nagomilavanje ovih provala. Koje sada postaju pravilo, kao neki novi istorijski mrak, a ne više samo kao izuzetak.

I to je tako, jednako u centru, kao i na periferiji svetskog sistema. Samo što se na periferiji sistema, ovaj novi mrak, danas mnogo bolje vidi. Pa se i metodološka paradigma devetnaestog veka preokrenula. U devetnaestom veku, Karl Marks je ukazivao na sliku prosperitetne Engleske, kao na sliku budućeg razvitka, manje razvijenih zemalja periferije. Danas, u slici nasilne

118

periferije, sam centar može da vidi, sliku svoje moguće mračne budućnosti.Koja je, uostalom, već počela. Tako, upravo ovih dana, i Noam Čomski

piše o sve raširenijoj (zlo)upotrebi dronova, bespilotnih letilica-ubica, tog najnovijeg čuda SAD imperije, kao o aktima najdirektnijeg rušenja samih temelja moderne demokratije, podele vlasti i vladavine prava, garantovanih slavnom Magna kartom, još pre skoro osamsto godina. Slično o slučaju Ed-varda Snoudena, Bredlija Meninga, i mnogim drugim.

Na periferiji, Zapadnom Balkanu, i u Crnoj Gori, ovi akti su samo bro-jniji. I drastičniji. Prave „Augijeve štale“ mraka, haosa i nasilja. Vladavina neprava, orgijanje zla, nekažnjivost zločina. Pogledajte samo dosije najgoreg zapadnobalkanskog oligarha. Te bezbrojne, a zarobljenim tužilaštvom bloki-rane afere. Deportacije. KAP. Avala. Telekom. Snimak. Crne trojke. A preko svega još i „reforme“ i „toge“ kao maske. I zapadni lobisti i saučesnici. Miro-slav Lajčak, Jelko Kacin, Filip Riker.

U krivu su oni koji misle da se zapadnoj, evropskoj i američkoj civili-zaciji, pomaže apologetikom ili ćutanjem o njenoj mračnoj, „hajldovskoj“, imperijalnoj i zločinačkoj strani. Upravo obrnuto, tek njenom kritičkom analizom i rasvetljavanjem, pomaže se i njoj samoj. I nama samima, kao njenoj vekovnoj (polu)periferiji. Ni nekritički amerikanizam, ni nediferenci-rani antiamerikanizam, ono što je i nama i njima neophodno, to je otvoreni um, kritički duh i odgovorno partnerstvo.

Na kraju, samo još jedna stvar. Kada se dublje i bolje pogleda, vidi se da je udar na Stari zavet, o kojem je ovde reč, dalekosežniji i od pola milenijuma modernog doba, i od deset milenijuma neolita. Jer on ide na samog Homo sa-piens sapiensa, starog oko sto hiljada godina. Na razlikovanje između dobra i zla, koje je antropolška bit ili arhetip čoveka.

Do istog sumornog zaključka, o „našoj posthumanoj budućnosti“, došao je i Frensis Fukujama. Samo što ovaj Amerikanac, nekada službenik Stejt dipartmenta, danas naučnik, filozof i intelektualac, ograničen vladajućom ideologijom kapitalizma, nije mogao da vidi, da je najdublji izvor ove zastrašujuće budućnosti koja je počela – sam (pozni) kapitalizam kao isto-rijski sistem. Pa je kao njen najdublji izvor označio – genetski inžinjering i druge nove tehnologije. Kao da tehnologije nisu samo produžetak čoveka odnosno njegovog konkretnog istorijskog i socijalnog sistema.

Ali, dobro, to je već stvar različitih interpretacija. A, priznaćete, u društvu crnih trojki, po malo je luksuzno, pa i opasno, previše se zadržavati, na složenim pitanjima, konkurentskih interpretacija.

119

Klice totalitarizmaPosveta Hani Arent. Afera snimak: ignorisanje realnostiMonitor, 1. novembar 2013.; Vijesti, 2. novembar 2013.

Najpre je sam vrhovnik povukao crtu. Afera snimak je samo spin, kon-strukcija i zavera državnog neprijatelja. Ili, u najgorem slučaju, neoprezni „verbalni delikt“. Pa, poručio je, ako naši domaći i unutrašnji „zlomislitelji“ baš hoće, neka pronađu „dokaze“ za ove verbalije.

Usledio je očekivani tužilački splin. Najpre VDT, a zatim i vd VDT, „hrabro“ su stali uz našeg vrhovnika. Osim u par zanemarljivih slučajeva, na severu, u Pljevljima, i na jugu, u Herceg Novom, konstatovali su nedostatak dokaza.

Ali, ni to nije bilo sve. U veliku akciju „nedostatka dokaza“, uključio se i najveći deo medija, nevladinih organizacija i eksperata. I to ne samo onih pro-, nego i onih ne-, pa i anti-režimskih. „Nema dokaza“ raširilo se kao masovna pošast, hipnoza i zaslepljenost.

Jer, samo masovna pošast, hipnoza i zaslepljenost, mogu da objasne, kako to da samo retki i malobrojni, vide ono što je toliko jasno i očigledno. I što može, pardon, mora da zna, ne samo svaki diplomirani pravnik, nego i svaki student druge godine prava, koji je položio Krivično pravo.

A to je sledeće. Sadžaj (ne)spornog snimka predstavlja samooptužujuće svedočenje odnosno priznanje. DOKAZ NAJVEĆE DOKAZNE SNAGE A NE NEŠTO ŠTO TEK TRAŽI DOKAZE. NEPOSREDNU EVIDENCIJU O NAJTEŽEM OD SVIH OBLIKA SAUČESNIŠTVA. O podstrekavanju, planiranju i organizovanju, više najtežih krivičnih dela, protiv samih osnova ustavnog uređenja. O vrhu vladajuće partije, na čelu sa Milom Đukanovićem, kao najopasnijoj zločinačkoj organizaciji iz člana 401 Krivičnog zakonika. O atipičnom državnom udaru. O „veleizdaji“. (Umesto bezrazložne ili odglum-ljene „uvređenosti“, vd VDT morao bi da zna, da je, ignorisanjem ove eviden-cije, i sam postao deo ove operacije.)

Još samo jedno preciziranje iz krivičnog prava, doduše isto tako notorno, opštepoznato. Da je akter (ne)spornog snimka bila neka potpuno marginalna grupa lokalnih lunatika, beskućnika ili pijanaca, apsolutno nesposobnih da s reči pređu na delo, njihov bi se predizborni naum i mogao kvalifikovati kao „verbalni delikt“. Ovako, kada je taj akter najmoćnija društvena grupa, onda to nikako nije moguće. Zbog ovakvih stvari, u SAD je nedavno promptno

120

pritvoren, kasnije i osuđen, i jedan guverner. Kod nas, evo, naš vrhovnik nije, ali zato cela država, sve njene institucije, i svi njeni građani, jesu, to je valjda cena vrhovnikove slobode.

I, ovo je, kao što je već istaknuto, toliko notorno, elementarno i očigledno, da je pravo pitanje, otkuda onda uopšte onolika raširenost suprotnog, ig-norisanja i negiranja, za koje smo gore, onako više metaforički, rekli, da je kao neka vrsta masovne pošasti, hipnoze i zaslepljenosti?

U odgovoru na ovo pitanje, do sada je, u svojim izvanrednim Izvorima totalitarizma, najdalje otišla Hana Arent, i njen odgovor upućenima je do-bro poznat. Prema Hani Arent, naime, ignorisanje realnosti, jedan je od prvih, ranih, ali sigurnih, čak zastrašujućih simptoma totalitarizma. A ono mnoštvo „Nema dokaza“ u našoj Aferi snimak, antologijski je primer jednog upravo ovakvog ignorisanja. Kao neki prvi začeci ili klice totalitarizma.

Ovo utoliko pre, ukoliko znamo, a znamo, da ovde i danas, Crnoj Gori, Evropi i svetu, na žalost, ne nedostaje ni onih drugih, takozvanih objektivnih, ekonomskih, socijalnih i političkih uslova ili izvora totalitarizma. Nesme-njena i nesmenjiva vlast, klijentelizam, korporativizam, agresivni i ratni na-cionalizam. Prošli, sadašnji i budući. Deformisana modernizacija, oligarhi-jski kapitalizam, siromaštvo, neopatrijarhat. Svetska ekonomska i finansijska kriza, uspon desnice, rasizma i fašizma. Danas na južnomediteranskoj perif-eriji, sutra, ako se ne zaustavi, i u zapadnim i severnim središtima, najpros-peritetnijih i najdemokratskijih zemalja sveta.

Korupcija i strah, samo su spoljašnje manifestacije krize. Zamagljivanje, pa i brisanje, svake razlike između dobra i zla, tog biološkog i antropološkog temelja samog čoveka, njen je najdublji izvor. I to ne samo kada je reč o njenim glavnim akterima, nego i kada je reč o njenim brojnim klijentima. Afera snimak je i u ovoj stvari antologijska. Zar se ne sećate, onaj naš slavni „poštolog“, baš je bio ubeđen, da čini nešto uistinu veliko, moćno i dobro.

Zbog toga ova afera upozorava. I poziva na otpor.

Veliko račvanjeBog pokvarenosti protiv Boga pravednosti. „Ela, ela, zašto da ne, sto

eura, sto eura.“ (Milo Đukanović, na Cetinju) „Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?“ (Isus Hrist, na Krstu)

Monitor, 6. decembar 2013.

121

Glavna karakteristika lokalnih izbora održanih na Cetinju, u Mojkovcu, i u Petnjici, 16. novembra 2013., jeste NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA istovre-menog jačanja vladajuće partije (sve do pa i preko nivoa apsolutne većine), i očiglednog ali nekažnjenog načina tog jačanja, putem produženog mnoštva najtežih krivičnih dela protiv izborne volje građana i osnova ustavnog uređenja zemlje. Tri glavne „poruke“ ovih i ovakvih „izbora“, još uvek nisu dovoljno shvaćene. U najkraćem, to su: politička nesvest, dramatična neiz-vesnost, i velika bifurkacija (račvanje). Krenimo redom.

Politička nesvestU ovoj nesvesti, neki oblici ne iznenađuju. To se pre svega odnosi na

zločinačku ignoranciju i aroganciju DPS, zatim, delom, i na saučesničku, odnosno pokajničku konfuziju, te nedoslednost SDP, najzad i na diplo-matsku limitiranost i sporost EU.

Iznenađuje nesvest, to jest, najblaže rečeno, nedoslednost dela opozicije, NVO i medija. Kada, primera radi, kritikuju konkretnu „ela, ela“ korupciju, ali odmah potom i opoziciju, zbog toga što je, kao, preterano eksploatisala ovu temu. Ili, kada, nakon svega, mogu da pišu još i o „het-triku“ DPS, kao da je ovde reč o normalnoj, regularnoj i fer utakmici. Pa i o „narodnoj volji“, kojoj se, kao, ne može prigovoriti.

Dramatična neizvesnostKada ovde kažem dramatična neizvesnost, ne mislim toliko na univer-

zalnu antropološku kontradiktornost čoveka kao vrste, koja postoji od kada je sveta i veka, te koja je istaknuta i u podnaslovu ovog teksta. Niti toliko na različitost istorijski formiranih političkih kultura, između, recimo, „hladnih“ Slovenaca, koji su ove, 2013., zbog stostruko manje korupcije, putem van-parlamentarnog demokratskog pritiska nekoliko „sveslovenskih ustanaka“, smenili korumpiranu vladu Janeza Janše, i nas, „herojskih“ Crnogoraca, koji ove iste, 2013., evo, ne samo da, neuporedivo korumpiraniju vladu Mila Đukanovića, ne smenjujemo putem takvog pritiska, nego ovu vladu čak i nagrađujemo, putem lokalnih izbora.

Ne, kada ovde kažem dramatična neizvesnost, mislim na jedan drugi fak-tor. Koji je mnogo bliži, konkretniji i neposredniji. Mislim na same građane. Koji su u vladajućoj DPS demagogiji, ali i u preovlađujućoj NVO mitologiji, podignuti na nivo idealnog, ali nepostojećeg, fiktivnog subjekta. Dramatična neizvesnost odnosi se na neočekivano veliku širinu i dubinu političke ko-

122

rumpiranosti ovog subjekta, na koju su jasno ukazali rezultati ovogodišnjih lokalnih izbora. Ukoliko se, na redovnim lokalnim i vanrednim nacional-nim izborima iduće godine, pokaže da je ta širina i dubina, jednako, zapravo zastrašujuće velika, i u ostalim delovima Crne Gore, naime, onda je naša stvarna situacija, zaista, krajnje teška i opasna.

Velika bifurkacijaU opisanoj neizvesnosti, samo jedna stvar je izvesna. Da ovakvo krajnje

ambivalentno stanje ne može da potraje još dugo. Sve rezerve lažnog (ne)mira, (ne)stabilnosti i (ne)razvoja su se iscrpile. U narednih godinu-dve, sledi velika bifurkacija (račvanje).

Ili će SDP konačno preći na stranu demokratske opozicije, zajedno sa njom izglasati nepoverenje oligarhijskoj, korumpiranoj i kriminalizovanoj vladi Mila Đukanovića, formirati novu ali privremenu tehničku vladu, sa ograničenim ali krucijalnim mandatom, za godinu-dve osloboditi, dedepee-sizovati i dekriminalizovati ključne državne institucije, posebno represivni aparat, policiju i tužilaštvo, posebno one koji su se drastično kompromi-tovali u magnumkrimenskoj Aferi snimak, i, tek na taj način, pripremiti i omogućiti nove, vanredne i slobodne izbore.

Ili će predugu konfuziju i nedoslednost SDP, birokratsku limitiranost i sporost EU, nedovoljnu sinergiju i koncentraciju opozicije, realnu iscrpljen-ost i korumpiranost građanstva, i sve ostale naše unutrašnje i vanjske deficite, veoma brzo, a najdalje za godinu-dve, prekinuti provala nekog novog-starog fašizma i nasilja. Za koje je režim Mila Đukanovića i te kako sposoban. To makar dobro znamo. Iz mračnih hiljadudevtstodevedesetih.

Država koje nemaNegativna dijalektika jednog istorijskog mega-entiteta, od njenih naj-

apstraktnijih i najdugovečnijih, do njenih najkonkretnijih i najaktuelnijih, crnogorskih modaliteta. Do najdublje istine Afere snimak: dokaza ima, države (tužilaštva) nema

Monitor, 10. januar 2014.

Sredinom 1990-ih, recenzirao sam jednu zanimljivu i dobru studiju, Državu koje nema Predraga Vulikića i Nebojše Čagorovića. Glavna drama ove studije bila je borba na život i smrt između Velike Srbije i Nezavisne

123

Crne Gore, koja je ovaj prostor tada najsnažnije potresala. Nakon poznatog ishoda referenduma iz 2006., težište drame se značajno pomerilo, ali je nega-tivna dijalektika o kojoj je reč, nastavila da deluje.

Globalizacija, odumiranje države, mafijaška država, i behemotska nedržava, četiri su najapstraktnija i najdugovečnija modaliteta ove dijalek-tike, Afera snimak 2012-2013. njen najkonkretniji i najaktuelniji, crnogorski oblik ispoljavanja. Pogledajmo ih redom.

Najveća ironija naših 2000-ih je u tome, što one iste, delom stvarne, de-lom fiktivne suverenitete, oko kojih su oligarhije i mase, inače međusobno najbližih naroda, i bukvalno (is)krvarile tokom ratova 1990-ih, sada, to jest samo desetak godina posle, te iste oligarhije i mase, dobrovoljno, čak entuzijastički, predaju i prenose, na najudaljenije, globalne procese i aktere. Opijatska imena ovih procesa i aktera, svima su dobro poznata: „neoliber-alne globalizacije“, „evropske“ i „evroatlantske integracije“. Njihove skrivene, unutrašnje istine takođe: ultramonopolistički, pozni kapitalizam, velike sile, multinacionalne korporacije.

Ovakvim razvojem, stara marksistička ideja o odumiranju države, višestruko je potvrđena. Umesto željene i očekivane „slobodne asocijacije proizvođača“, međutim, na mesto države, sve više je stupala, i stupa, jedna njena nova, negativna i mračna zamena. Uz nekontrolisanu globalnu moć, o kojoj je bilo reči u prethodnom pasusu, još dva poznata oblika ovakve njene zamene, jesu mafijaška država i behemotska nedržava. Ova dva potonja ob-lika, od najvećeg su značaja, i za Crnu Goru Mila Đukanovića, kao i za najveći broj drugih postjugoslovenskih, i uopšte posthladnoratovskih država.

Da je Crna Gora Mila Đukanovića mafijaška država, u kojoj je broj je-dan vrha vlasti, po svim brojnim i ozbiljnim indicijama, istovremeno, i broj jedan, ili, makar, glavni zaštitnik organizovanog kriminala, ušlo je već i u mejnstrim, u članak Naima Moizesa u majsko-junskom broju za 2012. Stejt departmentu bliskog Foreign Affairs-a, pa i u potonji Izveštaj o napretku Ev-ropske komisije, sećate se, u ono o „infiltraciji“, i tako dalje. Zbog toga se na ovome ne treba posebno zadržavati.

Behemotska nedržava je manje poznata ali ne manje značajna. Kada je Franc Nojman, odmah posle drugog svetskog rata, za nacističku političku strukturu, rekao da nije bila ni autoritarna, ni totalitarna država, kao što je tvrdio najveći broj tadašnjih teoretičara, nego behemotska nedržava, to, u početku, uopšte nije shvaćeno. Razvoj koji će uslediti, međutim, objasniće ideju Franca Nojmana. Čitav svet, a ne samo poraženi nacizam, ušao je u

124

nedržavnu odnosno postdržavnu dinamiku ili fazu. Zaista, globalizacija, odumiranje države, mafijaška država, najsnažnije se ispoljavaju, upravo u behemotskom, nedržavnom raspadu. U predvorju ovog raspada je i današnja Crna Gora.

DOKAZA IMA, DRŽAVE (TUŽILAŠTVA) NEMA. Ovo bi mogao da bude i najkraći rezime Afere snimak, koja već godinu-dve celu Crnu Goru drži na samoj ivici behemotskog ambisa. Krivičnopravni argumenti za ovaj stav dobro su poznati, čak notorni, pa se ni na njima ovde ne treba posebno zadržavati. Isto važi i za tekuću političku pragmatiku. Unutrašnju i međunarodnu. Zbog neprestane i razorne političke propagande, na kraju, možda ipak treba podsetiti, makar na dvoipodecenijski behemotski kon-tinuum, koji se tvrdokorno čuva, ispod povremenih, ali samo retoričkih, „proevropskih“ i „prodemokratskih“ diskontinuiteta nesmenjene i nesme-njive vlasti. Na skoro konsolidovani klijentelizam, korporativizam, i, upravo beskrupuloznošću Afere snimak, kao i brutalnošću sve učestalijih nasilja protiv kritičara i oponenata režima, POVRATAK ove vlasti, u zonu čistog fašizma. U njene rodne, „olovne“ 1990-e.

Velika lažOpšte mesto vladajuće propagande je da je opozicija lošija čak i od vlas-

ti. Ali ni ova laž nije bez svoje sasvim praktične funkcije. Velika laž prati, pokriva i produžava Veliki zločin, Magnum Crimen genocidnih ratova i pljačkaških privatizacija

Monitor, 7. februar 2014.

Deficit alternative jedan je od najvećih problema savremenog sveta. Naravno da od ovog deficita boluje i crnogorska opozicija. Potrajalo bi samo da se nabroje svi njeni nedostaci. Uprkos tome, ostaje tvrdnja iz (pod)naslo-va ovog teksta. Svakodnevna mantra vlasti, da je opozicija lošija čak i od nje same, jedna je od najvećih, ako ne i najveća laž ovog režima.

Poslednji izdanak ove mantre, nedavno je na svome blogu obznanio i Igor Lukšić, jedan od tri potpredsednika vladajuće partije, ali je hor zastupnika ove mega-laži mnogo, mnogo brojniji i veći. Uz vrhovnike i prvosveštenike DPS, te njihove SDP, manjinske i ostale koalicione podložnike, veliku laž ove vlasti, u najrazličitijim varijacijama, već četvrt veka, pa i danas, zastupaju i mnogi vladini nevladini akteri, sakriveni ispod svete evrointegracionističke

125

retorike, i ne manje brojni međunarodni moćnici, razni jelkokacini, čarlstanoci i filiprikeri, čije neskrivene ode Milu Đukanoviću, zvuče kao da su njihovi autori, na platnom spisku ovdašnje mafije.

A da bi videli, koliko je velika laž o crnogorskoj opoziciji, kao, navodno, lošijoj čak i od ovdašnje vlasti, dovoljno je setiti se samo prve polovine rat-nih 1990-ih. NEĆE BITI DA NI TADA NIJE BILO BOLJE ALTERNATIVE. Saveza reformskih snaga, Liberalnog saveza, tadašnje Socijaldemokratske partije, tadašnjih manjinskih partija, nezavisnih organizacija i pojedina-ca. Antiratne, antifašističke, proindipendističke Crne Gore. Neposredni učesnici to nikada neće zaboraviti. A na savesti SDP i ostalih bivših, ostaje činjenica, da se u udžbenicima današnje Crne Gore, o tome ne može naći ništa. Tabula rasa. Asanacija terena. Priprema za neka nova razbojišta.

Sastavni deo velike laži je i legenda o navodnoj pozitivnoj promeni, evo-luciji i reformi DPS. Ali, i ovde važi ono staro, ako laže koza, ne laže rog. Rog DPS su nekažnjeni ratni zločini, pljačkaške privatizacije, korupcija i organizovani kriminal. Produžetak magnumkrimenskih 1990-ih. Proces je sveobuhvatan i totalan. Bazičan i superstrukturan. Deportacije 1992., KAP, nasilje nad medijima. Ovo je samo jedan isečak. Ilustracija.

AFERA SNIMAK se ipak izdvaja. Zbog najmanje dve stvari. Prvo, zbog najveće moguće društvene opasnosti. Ova afera razotkrila je čitav niz najtežih krivičnih dela protiv samih temelja ustavnog uređenja. I drugo, zbog najvećeg mogućeg stepena dokazanosti krimena. Uz ovaj stepen do-kazanosti, čak notornosti, svako dalje produžavanje nekažnjivosti vrha DPS, ovaj vrh, na čelu sa Milom Đukanovićem, i njegovim brojnim domaćim i međunarodnim pomagačima, samo učvršćuje u položaju beskrupuloznog uzurpatora, a celu Crnu Goru gura u opasno stanje.

Učestvovati ili ne učestvovati na izborima u ovim uslovima, najveće i najteže je pitanje. Odgovor nije lak. Rizici su dvojni. I poznati. Bojkot bez minimalne odnosno kritične mase lako postaje BUMERANG. Ali i učešće bez minimalnih uslova za slobodne i fer izbore, još lakše postaje SAUČESNIŠTVO. A tek u ovom drugom slučaju, velika laž postala bi istina. Opozicija lošija ili makar jednako loša kao vlast. Mantra ostvarena kletva.

126

Fast SecurityDa li se to pred našim očima obnavlja ona ista brza ali nekvalitetna

međunarodna bezbednost koju smo mi na Balkanu posljednji put iskusili pre samo deset-dvadeset godina? I kakve su moguće posledice ukoliko je odgovor na ovo pitanje potvrdan?

Monitor, 28. februar 2014.

Naslov ovog teksta inspirisan je jednom starom-novom pojavom, i jed-nom karakterističnom, dvosmislenom frazom iz svakodnevnog engleskog. Pojava je jedna vrsta međunarodne bezbednosti, fraza „fast food“. „Fast food“ je brza ali nekvalitetna hrana (hamburger, hotdog). „Fast security“ brza ali nekvalitetna međunarodna bezbednost (Vašington, Dejton).

„Posle mene potop“ Luja XIV najkraći je rezime ove bezbednosti, ali i svake vlasti kao takve, od kada je sveta i veka. Poslednji put, nekvalitetnu bezbednost velikih sila i njihovih lokalnih dilera, mi u Crnoj Gori i na Bal-kanu, iskusili smo tokom postjugoslovenskih ratova 1990-ih. Sećate li se kako su nas čitavo to vreme, od 1991-1999., a posebno od Dejtona 1995-1999., međunarodni vladari, o njihovim lokalnim dilerima da i ne govorimo, svakodnevno uveravali, kako je „Slobodan Milošević glavni faktor mira na Balkanu“.

A kada je ova vrsta „mira“ odnosno „bezbednosti“, 1999., doživela krah, među zapadnim političarima i analitičarima, retki su bili oni koji su bili spremni to i da priznaju. Jedan od takvih, retkih, bio je Džon Roper, bivši britanski diplomata i (ko)autor knjige Unfinished Peace. Njegova kritička dijagnoza, „catastrophic short-termism“, to jest KATASTROFALNA KRAT-KOVIDOST, do danas je ostala neprevaziđena.

Podsećanje na katastrofalne 1990-e, ipak, nije radi samog podsećanja, nego radi upozorenja. Zbog toga što je previše znakova, lokalnih, region-alnih i međunarodnih, koji ukazuju na moguće ponavljanje (loše) istorije. Od lokalnih i regionalnih, to je, pre svega, jačanje, i, moguće, trajnija kon-solidacija, najdugovečnijih Miloševićevih restlova, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića u Beogradu, i Mila Đukanovića u Podgorici. Od međunarodnih, to je, pre svega, sve eksplicitnija podrška Vašingtona (Filipa Rikera) i Brisela (Jelka Kacina) ovim restlovima.

Retorički, ova podrška opravdava se navodnom demokratskom evolu-cijom nekadašnjih Miloševićevih sledbenika, realpolitički, ispod nje se krije

127

– povratak vladajućih međunarodnih faktora, onoj istoj, brzoj, ali nekvalitet-noj međunarodnoj bezbednosti, koja je razaranju ovog regiona poslednji put doprinela, pre samo deset-dvadeset godina. I to zbog toga što su im pome-nuti restlovi, sve sami divlje abolirani i ucenjeni ratni zločinci (kao što je to svojevremeno slučaj bio i sa samim Slobodanom Miloševićem uostalom) – NAJJEFTINIJI za vladanje regionom.

Sa zaključcima, ipak, ne treba žuriti. Istorija je uvek kombinacija ponav-ljanja i promene, nikada ni samo čisto ponavljanje, ni samo čista promena. Uz to, i ovde je neophopno razlikovati kratki i dugi rok. Na dug rok, za tri do pet decenija recimo, svakako da se može očekivati novi veliki pritisak i opasnost od ponavljanja ratova na našim prostorima. „Fast security“, rik-erovska brza i nekvalitetna bezbednost, koja se upravo obnavlja, dugoročna je podloga upravo za to.

Na kratak rok, u sledećih pet do deset godina, međutim, mnogo je vero-vatnije nešto drugo. DOVRŠAVANJE LEGALIZACIJE DIVLJE GRADNJE zločinačkih postjugoslovenskih ratova i pljačkaških privatizacija iz poslednje decenije XX i prve decenije XXI veka. Koja je i sama dugoročna priprema za novo veliko zlo. Naravno, ukoliko im mi to dozvolimo. Kao ni pre dvadesettri godine, ništa nije zatvoreno, i makar delom zavisi i od nas, koji se ovom zlu suprotstavljamo.

Pala a još vladaSedma vlada Mila ĐukanovićaMonitor, 7. mart 2014.; Vijesti, 11. mart 2014.

Naslov ovog teksta inspirisan je jednim političkim vicem iz „Titovih i naših“ 1970-ih. U vicu, Tito i svita, u lovu na ptice. Tito opali, ali ptice, u nesmanjenom broju, nastave da lete. Najpre, kratka nelagoda, a zatim neko iz svite: „Bravo, bravo, druže predsedniče“. Na ovo, teški muk, strah koji parališe (kakvo crno „Bravo“, zar se to neko usuđuje, da se sprda sa vrhovnim harizmarhom). Ali, i brzi nastavak dovitljivog poltrona: „Bravo, bravo, druže predsedniče. Mrtve a još lete“.

Tako i vlada Mila Đukanovića u poslednjih par godina. PALA A JOŠ VLADA. Tako i vrhovni oligarh. I svita. I „ptice“. I cela Crna Gora. I još EU pride. „Bravo, bravo druže predsedniče“. Tako i onaj odnosno ovaj teški muk. Nestabilna mešavina parališućeg straha i oslobađajućeg humora.

128

Humor je oslobađajući ali hiper-realističan. Crn. Na papiru, Crna Gora ima jednu vrstu parlamentarnog sistema organizacije vlasti. Jedan od vrhovnih zakona, ako ne i aksioma ovog sistema, jeste onaj, po kojem vlada, kada u parlamentu NE dobije većinu za makar jedan sistemski zakon, daje ostavku, pada, sprema se za vanredne izbora.

Ali, ovaj zakon ne važi u današnjoj Crnoj Gori (kao što ni zakon gravit-acije ne važi u onom političkom vicu iz 1970-ih). Samo u 2013. i 2014., vlada Mila Đukanovića, ostala je u parlamentu bez većine, ne samo u jednom, nego u najmanje četiri sistemska pitanja i zakona (KAP, budžet, predsednički izbori, izborni zakoni), ali ne samo da zbog toga nije ponudila ostavku, nego se pri tome još i rugala zdravom razumu, parlamentarizmu i političkom pro-tivniku, kada je poručivala, kako će sam predsednik vlade proceniti, da li će i kada postaviti pitanje poverenja.

U svemu ovome, ipak, više čudi ponašanje SDP, nego ponašanje DPS. Ruganje zdravom razumu, parlamentarizmu i političkom protivniku, ništa je u odnosu na ono na šta smo navikli od DPS. Ali zato SDP ima veliki problem da odgovori na pitanje, šta je to što je ovu partiju celo ovo vreme sprečavalo da bude MINIMALNO KONSEKVENTNA, to jest da nakon su-protstavljanja DPS-u u slučaju onih sistemskih zakona, zajedno sa opozici-jom konstituiše novu parlamentarnu većinu, postavi pitanje poverenja, odnosno izglasa nepoverenje vladi Mila Đukanovića, formira novu, privre-menu tehničku vladu, sa ograničenim ali krucijalnim mandatom, da mini-malno procesira Aferu snimak, i tako pripremi i organizuje nove, slobodne i poštene izbore za godinu-dve. Kao što i onaj, jelkokacinovski deo EU, koji se ponaša kao da je na platnom spisku vrha crnogorske vlasti i mafije, uostalom, ima veliki problem, da objasni, kako to da sve ovo, ruganje zdravom razumu, parlamentarizmu i zakonu, od strane DPS vlasti i mafije, nije, ali pravo na pobunu, otpor i bojkot opozicije, jeste najveći problem Crne Gore.

Za kraj ovog teksta, ipak, jedno čudo DPS. Obrazlažući protivljenje svoje partije Zakonu o finansiranju političkih stranaka, jedan visoki funkcioner DPS, ovih dana, izreče i to, kako bi usvajanje ovog zakona, za Crnu Goru, značilo uvođenje „vanrednog stanja“. A UPRAVO JE OBRNUTO. Crna Gora je u vanrednom stanju svih ovih dvadesetpet godina nesmenjene i nesme-njive DPS vlasti. SKRIVENI ZLOČINAČKI MEHANIZAM OVE VLASTI, i njeno i naše permanentno vanredno stanje, Afera snimak je samo razotkrila, a Zakon o finansiranju političkih stranaka, i ostali izborni zakoni koji su u proceduru, treba da obezbede izlazak iz ovog, i ulazak u normalno, pravno i

129

civilizovano stanje. Što se ovo u glavama vrhovnika DPS panično i prevarno izvrnulo, ne treba da čudi. Kad-tad, vrh ove partije čeka – krivično proce-siranje.

Premijer uhapšen, DPS zabranjenDa u Crnoj Gori živi makar i „v“ od vladavine prava, naslov ovog teksta

ispunjavao bi, i to odavno, naslovnice svih medija. Ovako, ovaj naslov, još uvek je samo dramatično upozorenje. Ukazivanje na činjenicu, da je, umesto vrha vlasti, slobode lišena – celokupna Crna Gora

Monitor, 4. april 2014.

Naša aktuelna drama ima više aspekata. Jedan od njih, najzanimljiviji, ako ne i najznačajniji, jeste EKSTREMNA NESRAZMERA između jedne in-stitucije i njenog sve većeg opterećenja. Institucija je Ustavni sud Crne Gore, a opterećenje sve veći broj, sve krupnijih predmeta, koji padaju na njena ne-jaka pleća. Pogledajmo pažljivije obe strane ove nesrazmere.

Najpre, Ustavni sud Crne Gore. Jedna od najznačajnijih institucija našeg NORMATIVNOG, ustavnog, pravnog i pravosudnog sistema. Kako najpre-ciznije kvalifikovati njen REALNI profil i učinak u poslednjih dvadeset go-dina (posebno u svetlu činjenice, da su, i prema redovnim izveštajima Evrop-ske komisije, nedostatak vladavine prava, visoka korupcija, i organizovani kriminal, najveći problemi ove države)?

U odgovoru na ovo pitanje, može nam pomoći, poređenje sa još dve in-stutucije. Sa Vrhovnim državnim tužilaštvom (VDT), i sa Vrhovnim sudom i uopšte sudovima (VS/S) Crne Gore. U najkraćem, ukoliko se za VDT može reći da je naša NAJMRAČNIJA, a za VS/S da su naša NAJFASADNIJA, za Ustavni sud Crne Gore može se reći da je naša NAJNEJAKIJA institucija. VDT je naša najmračnija institucija, zbog toga što je na prvoj liniji borbe, saučesničkog „nerada“, kada je reč o nekažnjivosti premijera i njegovog klana, ali i saučesničkog „rada“, kada je reč o naručenom progonu, recimo, sestre jednog od najeksponiranijih kritičara vlasti. VS/S su naša najfasadnija institucija, jer su najudaljeniji od prve linije borbe, pa mnogo lakše mogu da glume vladavinu prava (mada ne treba zaboraviti ni one retke sudove, sudije i sutkinje, koji, čak i u ovakvim uslovima, čuvaju obraz profesije). Zbog čega se za Ustavni sud Crne Gore može reći da je najnejakija od svih naših nejakih institucija, valjda ne treba posebno obrazlagati.

130

Pogledajmo sada pažljivije i drugu stranu naše ekstremne nesrazmere. Ono sve veće opterećenje koje u poslednjih nekoliko meseci pada na pleća Ustavnog suda. Dovoljno je da se u tom smislu izdvoje samo TRI PRED-META koji čekaju postupanje i odluku ove institucije. Inicijativa vlade da se preispita ustavnost Zakona o zaštiti KAP-a koji je donela nova ali samo ad hoc parlamentarna većina, inicijativa vladajuće partije da se ispita ustavnost Zakona o finansiranju političkih stranaka, i inicijativa opozicionog PZP-a da se na osnovu članova 55 i 149 Ustava Crne Gore zabrani rad DPS. Nije neo-phodno da ste ekspert za odgovarajuće oblasti, pa da vidite, da je ovde reč o najvažnijim, sistemskim zakonima i pitanjima, o osnovama ekonomskog i političkog sistema, o Ustavu u materijalnom smislu reči, kako to ustavni pravnici precizno kažu. Rečju, o celoj Crnoj Gori u rukama ovog i ovakvog Ustavnog suda.

Teško zemlji koja je u rukama ove i ovakve institucije. I SDP. I amba-sade SAD. (Dobro je što je ova ambasada, ovih dana, makar nagovestila, da više neće biti zaštitnik našeg vrhovnog oligarha, ali ovaj je, ipak, naš, domaći problem, a osim toga, ko zna, sačekajmo osmi april i Džozefa Bajdena, možda ova velika i moćna zemlja, zbog „Predstave NATO u selu Mrduša Donja“, opet prigrli našeg oligarha.) Pa ipak, od ponašanja upravo ovih, domaćih i međunarodnih aktera, u narednih nekoliko meseci, u velikoj meri zavisi, da li će Crna Gora, iz svoje duboke krize, izaći mirno i demokratski. Ili će upasti u neki novi, opasni kovitlac. Ili će, još gore, završiti u konsolidaciji, jednog ne samo oligarhijskog, nego i masovnog klijentelističkog režima, za nerednih nekoliko decenija.

Uslov svih uslovaDemokratska smena vlasti, uslov za oslobađanje zarobljenih institucija

od političke korupcije i organizovanog kriminala, a tek ovo, uslov za de-mokratsko rešavanje svih drugih otvorenih pitanja, za i protiv NATO-a, za i protiv ovakvih ili onakvih identitetskih rešenja i naziva, i ostalih

Monitor, 2. maj 2014.

Politički prioritet, istaknut u (pod)naslovu ovog teksta, ima snagu matematičkog aksioma. Zbog toga, prava intriga, čak misterija, nije njego-vo dokazivanje, nego njegovo osporavanje, posebno kada dolazi od dela opozicije. Ali, krenimo redom.

131

Posredan dokaz ispravnosti našeg stava, jeste sve ono što ovih dana radi vladajuća partija. Sve potpuno suprotno od našeg prioriteta i aksioma. O značaju smenjivosti vlasti ovih dana vladajuća partija javno je polemisala čak i sa brojem jedan EU u Crnoj Gori. (Nešto što je za ovu, prema svakoj većoj moći, uvek servilnu stranku, krajnje atipično.) O svakodnevnoj apoka-lipsi „državnih“ i „anti-državnih“ elemenata, tobožnjih branitelja i isto tako tobožnjih neprijatelja „dvadesetprvog maja“, da i ne govorimo.

A sve ovo samo kao ideološka, „maglena kapa“, ispod koje i dalje, bez prestanka brekće, Aferom snimak po prvi put uhvaćena na delu, ali još uvek neprocesirana i nesankcionisana, zločinačka, ustavorušiteljska mašinerija naših vrhovnika. Uz tekuće adaptacije i inovacije, naravno. Pa tako sada ima-mo ucene neisplatama a ne isplatama socijalnih primanja, neizborom a ne izborom VDT, superažurnošću a ne neažurnošću Ustavnog suda. I, naravno, sve one druge, stare mehanizme.

Rečju, iz vrha vladajuće partije, opasne, najopasnije poruke. Da će vlast braniti do poslednje kapi naše krvi. Kao i do sada, uostalom. U opoziciji, ove poruke, onaj naš politički prioritet i aksiom, trebalo bi samo da pojačaju. Ali, u delu opozicije, preciznije u SDP i PCG, makar za sada, nije došlo do toga. Zbog čega?

Ako nerazumevanje isključimo kao najmanje verovatno, jer ovde je ipak reč o nečemu što je samoočevidno, samo po sebi jasno, aksiomatsko, za ovo produženo i opasno lutanje SDP i PCG, ostaju još najmanje dva vero-vatna faktora i razloga. Prvi je crnogorski, državni i etnički nacionalizam vladajućeg režima, rođen uoči i nakon referenduma o nezavisnosti 2006., drugi je velika i sistemska politička korupcija, koja Crnom Gorom hara već najmanje dvadesetpet godina. Prvi proizvodi preterani strah, suženu svest, i blagu, ali potencijalno fatalnu dezorijentaciju, koja onda otežava artiku-laciju političkih prioriteta, drugi deluje uglavnom nesvesno, ili, u najboljem slučaju, polusvesno, ali pri tome uvek, kao najdublji i najsnažniji, unutrašnji pritisak, na onu istu artikulaciju. Prvi je jednako razvijen kod SDP i PCG, drugi, po prirodi stvari, samo kod SDP.

I šta sada? Ukoliko koalicija SDP-PCG nastavi da luta, na izborima za Podgoricu, i na ostalim lokalnim izborima, zakazanim za 25. maj 2014., kao i kasnije, posledično, na nivou cele Crne Gore, moguće su sledeće tri opci-je-konsekvence. Prvo, da ovakvo ponašanje na kraju ipak dovede do (polu)prevarnog produžavanja DPS-SDP vladavine, sve pod izgovorom zaštite države. Drugo, da ovakvo ponašanje dovede do prelivanja najvećeg dela

132

SDP-PCG glasova, bilo DPS-u, bilo ostatku opozicije, čime bi ova koalicija bila kažnjena, ali bi makar politička situacija u Crnoj Gori, ovako ili onako, bila razjašnjena. I treće, da se ovakvo ponašanje koalicije SDP-PCG, usled razočarenja građana, željnih promena, ali nespremnih da, zbog identitetskih strahova, glasaju za drugu opoziciju, prelije u apstinenciju, čime bi koalicija bila kažnjena, ali DPS, moguće, pa i verovatno, mada indirektno, nagrađen.

Najveći deo opisanih mogućnosti, za Crnu Goru kao društvo i državu, pa i za dugoročni opstanak Crne Gore kao države, loš je i opasan. To bi morao biti razlog, ne za produžavanje, nego za okončavanje konfuzije. To je onaj minimum, koji svi, pa i koalicija SDP-PCG, duguju građanima. Da sutra njeni lideri ne bi objašnjavali kako je njihova jedina greška bila u tome što su duže od ostalih „spašavali“ Crnu Goru. Kao što je Milo Đukanović ovih dana objašnjavao kako je njegova jedina greška 1990-ih, dakle, Dubrovnik, Vuk-ovar, Srebrenica, bila u tome što je duže od ostalih „spašavao“ Jugoslaviju.

Fabrika rataAktuelne optužbe vlasti na adresu opozicije, „ideologija četništva“,

„ugrožavanje dvadesetprvog maja“, „destabilizacija države“ i slične, samo su najnoviji nastavak neprestanog građanskog rata, kojeg ova vlast vodi protiv čitavog društva, već najmanje četvrt veka. Uz sve prateće retoričke diskonti-nuitete, zaokrete i vratolomije, to je bio i ostao njen jedini, pravi i neprekinu-ti politički kontinuitet

Monitor, 16. maj 2014.

Kvalifikovanje predizborne kampanje vlasti kao „najprljavije“ u posled-njih dvadesetpet godina, bez razumevanja sve dubine ovoga „naj“, nije dovoljno. Zbog toga se, čak i u jednom kratkom tekstu kao što je ovaj, mora ukazati na najmanje tri dubinska sloja ili razloga ove „prljavosti“.

Najpre, to je sloj akutne panike zbog mogućeg pa i verovatnog gubitka vlasti. Ovaj sloj najpotpunije razotkriva Afera snimak 2012-2014. Ova afera prva je koja je donela neposredne dokaze najveće dokazne snage. O vrhu vlasti kao najopasnijoj zločinačkoj organizaciji iz člana 401 Krivičnog zakon-ika. O zarobljenom tužilaštvu i drugim institucijama sistema koje ne rade svoj posao. I o potpunom izvrtanju, u kojem sada vrh vlasti optužuje opozic-iju, koja brani ustav i zakone, za nasilje i kriminal. Pravo pitanje je zbog čega to ova vlast čini bez prestanka evo i ususret lokalnim izborima 2014. iako je

133

to toliko očigledno pa valjda i za nju samu loše, kompromitujuće i opasno?Odgovor na ovo pitanje nije ni malo komplikovan. Vlast to čini zbog toga

što je na to prinuđena. Zbog toga što bi nečinjenje svega onoga iz Afere sni-mak za nju bilo još lošije, kompromitujućije i opasnije. Zbog toga što bi gubi-tak vlasti neminovno vodio do jednog drugog, dubljeg sloja i razloga njenog straha. Do Zavale, Avale, KAP-a, Telekoma, i drugih pljačkaških privatizacija 2000-ih. Do oligarhijskog kapitalizma koji je drugi najveći krimen ove vlasti.

A ovaj bi nužno vodio i do trećeg, najdubljeg sloja ili razloga straha ove vlasti. I do njenog prvog najvećeg krimena. Do odgovornosti za postjugo-slovenske ratove i ratne zločine 1990-ih. Koja je primarna, najveća i najne-spornija. Pa kada je već reč i o neočetništvu 1990-ih, ne sme se zaboraviti, njegovu stvarnu kičmu, snagu i logistiku, činile su dve partije sa prevarnim „socijalističkim“ imenom, „Socijalistička“ partija Srbije (SPS) Slobodana Miloševića i Demokratska partija „socijalista“ (DPS) Mila Đukanovića, a ne tada još uvek jedinstvena Narodna stranka (NS), i druge nominalno „srp-ske“ odnosno velikosrpske stranke, ove su tada bile samo sekundarni i više folklorni dodatak ratne kampanje. Otuda ne čudi ni dvostruko prevarni manevar DPS 2013-2014., da poziva u partnerstvo srpske stranke koje se od neočetništva 1990-ih uopšte nisu odvojile, a da istovremno za četništvo optužuje Novu srpsku demokratiju (NSD), stranku koja se od ovoga emanci-povala u najvećoj meri, ukoliko ne i u potpunosti.

Bez i najmanje zluradosti, vrhu ove vlasti nije lako. A i datumi su se ne-kako približili. Najpre, dvadestprvi maj. Čak ni ostaci nekada antiratnih i proindipendističkih partija, koji su prihvatili da služe velikoj prevari DPS-a, ne mogu pomoći vladajućoj partiji, da se zaborave svi oni njeni progoni stvarno antiratnih i proindipendističkih partija, organizacija i pojedinaca 1990-ih. Zatim, dvadestdrugi i dvadesettreći maj. Mapa i put sećanja na koji nas vodi kotorska ANIMA. Morinj 1991-1992., Deportacije 1992., Bukovica 1992-1993., Kaluđerski laz i Murino 1999. Ne zaboravi. U najmanje tri prva od pet navedenih slučajeva, krvava oligarhija Mila Đukanovića. Sa novim (ne)delima i žrtvama sve do danas. Slobodan Pejović, Ibrahim Čikić, Suad Muratbašić, Goran Stanković. Najzad, dvadesetpeti maj. Lokalni izbori u Podgorici i još jedanaest opština. Koji mogu da označe početak kraja najgore vlasti u Crnoj Gori ikada.

134

KonsekvencePosledice napada na Vanju Ćalović. Koje su već nastupile. I one koje su

još uvek samo moguće, otvorene i neizvesneMonitor, 4. jul 2014.

U ovom tekstu, ukazujemo na tri posledice napada na Vanju Ćalović, koje su već nastupile, i na tri posledice ovog napada, koje su još uvek samo moguće, otvorene i neizvesne. Prve tri odnose se na Mila Đukanovića, DPS i crnogorsko pravosuđe (posebno na VDT i Ustavni sud), druge tri na takoz-vanu međunarodnu zajednicu (posebno na SAD i EU/EK), SDP i crnogorsko društvo kao takvo. Krenimo redom.

Najpre, konsekvence koje su već nastupile. Prva među njima, tiče se samog vrhovnog oligarha. Nakon napada na Vanju Ćalović, Milo Đukanović i definitivno ulazi u noviju (raz)istoriju Crne Gore kao njena NAJVEĆA NESREĆA, ZLO I SRAMOTA. Po nasilništvu, brutalnosti i sadizmu, njegov Informer iz 2014. prevazišao je čak i crnogorski Informbiro iz 1948.

Druga se odnosi na vladajuću partiju. Sa nekoliko saopštenja, DPS se još jednom predstavila kao NAJOPASNIJA ZLOČINAČAKA ORGANIZACI-JA. A privatno-javno partnerstvo sa „nevladinim“ Vladimirom-Bebom Popovićem, kao naša lokalna verzija „integralnog igrača“ mafijaške vlasti, o kojoj je tako dobro pisao Naim Moizes u sada već čuvenom majsko-junskom dvobroju Foreign Affairs-a za 2012.

Treća rasvetljava pravosuđe, posebno VDT i Ustavni sud. VDT, zbog toga što, uprkos notornim dokazima, kao vrhovnog nalogodavca napada na Vanju Ćalović, ustav i zakone ove zemlje, ne procesira Mila Đukanovića, nego se, u najboljem slučaju, bavi sporednim (ne)delima i akterima. Ustavni sud, zbog toga što ignoriše članove 55 i 149 Ustava Crne Gore, koji ga obav-ezuju da, u slučaju masovnog kršenja ljudskih prava, kao što je slučaj Vanje Ćalović, ranije Afere snimak i drugih, zabrani DPS. Sledi neumoljiva kon-sekvenca, neprocesiranjem i ignorisanjem o kojem je reč, VDT i Ustavni sud postaju SAUČESNICI.

A onda, i tri konsekvence napada na Vanju Ćalović, koje su još uvek samo moguće, otvorene i neizvesne. I koje su za sve nas, pa i za Crnu Goru, još značajnije. Prva među ovima, odnosi se na takozvanu međunarodnu zajednicu, posebno na SAD i EU/EK. Nakon Afera snimak i Telekom, još eksplicitnija osuda napada na Vanju Ćalović, koja je došla od strane dve

135

najmoćnije zapadne ambasade, prosto je nametnula pitanje, da li je ovde reč o konačnom puštanju „niz vodu“, ili samo o prolaznom stadiju. A „trapavost“ Igora Lukšića dilemu, da li je to ova vlast počela da zapada u terminalnu komu, ili je, servilna prema svakoj većoj moći, kako to samo ona zna, nešto u međuvremenu izlobirala protiv Mitje Drobniča u Briselu, pa sada glumi kao neko dostojanstvo i ponos. Od odgovora na ova i slična pitanja, zavisi, pored ostalog, i to, da li će SAD i EU/EK, najzad, stati na stranu društva, ili će nastaviti kao SAUČESNICI najgore vlasti u Crnoj Gori ikada.

Sličan odgovor čeka i aktuelna, podgorička i ukupna postizborna DPS-SDP misterija. „Platforme“ tu služe tek kao otrcan „smokvin list“. I ovde je pravo pitanje, da li će SDP nastaviti kao SAUČESNICA sa DPS, ili će preuze-ti svoj deo tereta, u konačnom zaustavljanju i kažnjavanju zločina. „Mi smo samo deset posto“, kako to već sada zvuči nepodnošljivo lažno i prevarno.

Poslednja i najteža neizvesnost tiče se crnogorskog društva kao takvog. Ukoliko ovo društvo otrpi napad na Vanju Ćalović, i slične napade i krimene ove vlasti, bez dovođenja tiranina „k poznaniju prava“, onda to može da znači samo jedno, da je ovo društvo, naime, već postalo MRTVO. A to je upravo ono što ne smemo da dozvolimo ni po koju cenu. „Dok dišemo i živimo“, kako je to istakla sama Vanja Ćalović.

O razloguDvadesetpet godina posleMonitor, 1. avgust 2014.

Rezultati lokalnih izbora za Podgoricu od 25. maja 2014. nisu značajni samo za Podgoricu, i nisu obični izbori koji se održavaju svake četvrte go-dine, nego imaju značaj za celu Crnu Goru, i za vremenski period koji je mnogo duži od četiri godine.

Poslednji put, izbori ovako velikog značaja, održani su pre skoro četvrt veka, preciznije decembra 1990. Bili su to prvi višepartijski izbori nakon ob-nove višestranačja u Crnoj Gori i SFRJ. I samo nekoliko meseci pre početka kataklizmičkih postjugoslovenskih ratova.

Ali kakva je veza između izbora iz decembra 1990. i ovih iz maja 2014.? Veza je generacijska i sistemska. Na izborima 1990. je započeo da se izgrađuje, a na izborima 2014. došao na raskrsnicu, sistem oligarhijskog kap-italizma i klijentelizma sa demokratskom fasadom, kako bi mogla da glasi

136

najkraća i najbolja definicija ovog sistema. Sa raskrsnice iz maja 2014., ovaj sistem sada može da ode u svoju trajniju konsolidaciju, sa verovatnim novim turbulencijama i nasiljima u narednih deceniju-dve, jer takva je, oligarhijska i nasilnička priroda ovog sistema, ili može da započne proces njegove rela-tivno duge i teške, ali mirne i demokratske tranzicije u nešto bolje.

Jedna od osobina ovog sistema, potvrđena i u našem slučaju, jeste da on ne klijentelizuje, to jest ne zarobljava i korumpira samo vladajuće, nego i potencijalno alternativne aktere sistema. Da nije tako, ne bi bilo ni aktuelne postizborne podgoričke misterije, mučnine i groteske. Pet hiljada glasova više za demokratsku smenu DPS, realizovala bi široka i snažna postizborna koalicija DF, SNP i ELP, jer su se upravo ovi akteri za ovu smenu eksplic-itno zalagali u predizbornoj kampanji. Ovako, ni podrška DF i SNP, ma-njinskoj vlasti ELP, ni neka druga slična, atipična opcija, nije za bezuslovno odbacivanje.

Ali ona nije ni za bezuslovno prihvatanje. Uslove za njeno prihvatanje, te glavni cilj i mapu puta, koji iz ovih uslova proizilaze, sistemski je definisala ona naša raskrsnica, politički predizborna kampanja iz maja 2014. Glavni cilj, demokratska smena DPS vlasti, dobro je poznat. Mapa puta ovaj cilj samo dalje razvija i konkretizuje: odbrana ustava, zakona i izbora, krivično procesiranje i sankcionisanje Afere snimak, zaustavljanje i kažnjavanje vi-soke korupcije i organizovanog kriminala, a sve ovo, opet, samo kao pri-prema za formiranje privremene tehničke vlade i vanredne parlamentarne izbore. Prve slobodne u višedecenijskoj istoriji moderne Crne Gore.

Pre četvrt veka, ekstremno nasilna opcija, mnogima nije izgledala kao verovatna, pa čak ni kao moguća. Danas, nakon što se vladajuća oligarhija, upravo u ovoj opciji, pokazala kao najuspešnija, u tom pogledu, na žalost, nema dileme. Svest o povećanom riziku, od novih turbulencija i nasilja, u slučaju da oligarhija nekako ipak uspe da se konsoliduje i nakon raskrsnice iz maja 2014., za sve stvarne i samo potencijalno demokratske aktere, trebala bi da bude dovoljna. A što se tiče nas, koji smo svih ovih godina protiv ove oligarhije bez kolebanja i prestanka, razlog za takav stav, onaj isti koji smo zastupali još 1989., kada je ova došla na vlast, ostaje. Etički i pragmatički. Etički, kao kategorički imperativ. Pragmatički, čak i u slučaju još jednog poraza, 2014., nakon onog iz 1989., kao seme za neka buduća vremena. „Dok živimo i dišemo“, da još jednom citiramo Vanju Ćalović.

137

Pravo na pobunuOd Džona Loka do Janka VučinićaMonitor, 7. novembar 2014.

Pravo na pobunu je ultimativni oblik slobode kao biti čoveka. Zbog toga je ono jedno od najstarijih ljudskih prava. Za ovo pravo se znalo još u starom i srednjem veku. Pa ipak, svoj puni razvoj, ono doživljava tek u moderno doba. Posebno u delu Džona Loka, krajem XVII veka.

Od Džona Loka do Janka Vučinića, od rane do pozne moderne, od Velike Britanije do male velike Crne Gore, pravo na pobunu ima vrednost aksio-ma. Kada vlast prekrši svoje obaveze prema društvu, pogazi slobode i prava građana, Ustav i zakone zajednice, tada građani imaju ne samo pravo, nego i dužnost, da se protiv takve vlasti pobune, zatraže njen opoziv, pruže otpor.

Neposredan povod za pobunu Janka Vučinića i radnika Metalca iz Nikšića 2. oktobra 2014. dobro je poznat. Ali je taj povod samo deo velikog dvadesetpetogodišnjeg krimena oligarhije Mila Đukanovića. Najpre, velikog krimena genocida, deportacija i drugih ratnih zločina 1990-ih. Zatim, velik-og krimena KAP-a, Telekoma i ostalih dela korupcije i organizovanog krimi-nala 2000-ih. Najzad, i velikog krimena protiv člana 2 Ustava Crne Gore, u obliku niza najtežih dela protiv osnova ustavnog uređenja i slobodne volje građana, inkriminisanih Krivičnim zakonikom Crne Gore.

Ovaj potonji multikrimen, razotkriven Aferom snimak 2012-2014., ima posebnu težinu, zbog dva izuzetna razloga. Prvo, zbog toga što vladajuća oligarhija, pomoću njega, produžava sopstvenu nesmenjivost i nekažnjivost u svim domenima. I drugo, zbog toga što, za razliku od mnogih drugih dela, u slučaju Afere snimak, za višestruki krimen protiv ustava i zakona, postoje ne samo dokazi, nego i neposredni dokazi najveće dokazne snage.

Ali ne postoji tužilaštvo, država i pravo. I to je ono što je najstrašnije. U stvari, od nepostojanja tužilaštva, države i prava, možda je strašnije, još samo – nepostojanje masovnije građanske pobune (od one koju su demon-strirali Janko Vučinić i radnici Metalca). Zbog toga je organizovanje ovakve pobune najveća obaveza celokupne crnogorske opozicije i alternative. I svak-og slobodoljubivog građanina Crne Gore.

Rečju, problem Crne Gore nije u tome, da nije poznato, šta da se radi. Naprotiv, to je dobro poznato. Prevedeno na naše današnje prilike, pravo na pobunu, podrazumeva, najpre, opoziv, ostavku ili izglasavanje nepoverenja

138

aktuelnoj vladi, te formiranje privremene tehničke vlade sa glavnim zadat-kom da organizuje slobodne izbore. A zatim, ukoliko vrhovi vlasti i orga-nizovanog kriminala i ovo spreče, mora se preći na organizovanje masovne građanske pobune, neposlušnosti, protesta i bojkota, sve do neophodne političke promene.

Problem Crne Gore je u tome, kako da ovo, što je dobro poznato, i ostvari. I to zbog najmanje dva faktora, da ne kažem hendikepa, koji su specifično crnogorski. Prvo, zbog ekstremno nasilne vlasti, koja je takva bila u ratovima 1990-ih, dok se uspinjala, pa je velika verovatnoća da će takva biti i danas odnosno sutra, kada se bude branila. I drugo, zbog relativne nerazvijenosti demokratskog iskustva, tradicije i kulture u društvu uopšte.

Na ekstremno nasilnu vlast, opozicija i alternativa, ne mogu značajnije da utiču. Zato je njihova odgovornost za građansku pobunu utoliko veća. Najvažniji strateški element ove pobune, jeste samodisciplina nenasilja. (Pragmatički, zbog ekstremne asimetrije, do zuba naoružane vlasti, spram nenaoružanog naroda. Istorijski, zbog izbegavanja začaranog kruga nasilja. Nužna odbrana, poslednja linija je, koja se ovde ne sme preći.) Najvažniji psihološki element ove pobune, jeste velika preorijentacija. Sa pobune i rev-olucije dana D, na pobunu i evoluciju svakog dana. Sa kratkotrajne iluzije, na trajni napredak.

Siriza ante portasGrčka, Evropa, Crna GoraMonitor, 6. februar 2015.

Posle prve velike pobede saveznika nad Adolfom Hitlerom, početkom 1940-ih, novinari su, puni nade, upitali Vinstona Čerčila, da li ta pobeda označava i „početak kraja“ Trećeg rajha. Ovaj im je odgovorio tipično bri-tanski, oprezno i skeptično: „Ne, ona označava kraj početka.“

Čerčilovska opreznost potrebna je i danas, kada se mnogi pitaju, da li nedavna pobeda Sirize u Grčkoj, označava i početak kraja eksploatatorskog i lihvarskog kapitalizma kao sistema. Ova opreznost je neophodna ne zbog toga što simptoma ovog kraja nema, i ne zbog toga što Siriza ne zaslužuje svo poštovanje za ono što je već postigla, nego zbog toga što je težina problema koji je pred Sirizom i svetom, ekstremno velika.

U svakom slučaju, ova težina je mnogo veća, nego što je samo aktuelna

139

dužnička kriza, o kojoj piše i govori većina analitičara i političara. Ova kriza je samo vrh ledenog brega. Kondenzacija najdestruktivnijih konsekvenci jednog dekadentnog sistema. Koja se meri sa nekoliko godina, najviše de-ceniju, unazad i unapred. A Siriza označava „kraj početka“ odgovora društva na agresiju poznog kapitalizma, koja seže najmanje tri decenije, unazad i unapred.

Unazad, do 1980-ih, to jest do početka neokonzervativne (kontra)rev-olucije Ronalda Regana i Margarete Tačer, koja se evo sve do danas lažno predstavlja kao „neoliberalna ekonomija“. Unapred, do 2050., kada se, po Imanuelu Volerstinu, ali i mnogim drugim, može očekivati konačni kraj kapitalizma, i rađanje nekog novog, od ovoga boljeg, ali i moguće lošijeg istorijskog sistema.

Siriza je šansa i za Evropu odnosno EU. Za zaustavljanje njenog total-nog isklizavanja udesno, u svet beskrupulozne birokratije i oligarhije, krup-nog kapitala, korupcije i kriminala, koje traje već oko dve decenije. Za njen povratak makar u centar, ako ne i u levi centar, gde je ona bila u danima svog najvećeg prosperiteta. Ne uspe li u tome, njen pad u neku vrstu novog saveza umirućeg kapitalizma i fašizma, višestruko će prevazići sve horore njihovog starog saveza. A tada će najmanje važno biti, ko je za to bio više kriv, zločinački kapitalizam-fašizam, ili loša alternativa.

Mehanizmom kontrasta, januarski bljesak Sirize, jasno je osvetlio, i dugotrajni mrak Crne Gore. Njeno veliko istorijsko, društveno i političko zaostajanje. Merena metrom Sirize, Crna Gora na početku 2015., ne samo da nije ni na početku kraja, ni na kraju početka, nego nije ni na početku početka. Jedina država u Evropi koja nikada nije imala demokratsku smenu vlasti. Vlast koja „uspešno“ reciklira najgore malignitete totalitarnog ko-munizma, fašizma i mafije. Alternativa koja još uvek traži izlaz iz bespuća. Društvo koje je razoreno skoro do nepostojanja.

Ali je bljesak Sirize, jasno ukazao, i na svetlo na kraju tunela. Na prve, rane začetke izgradnje društva, pluralizma i slobode. Na fejsbuk proteste 2011., proteste MANS-a 2012., proteste opozicije 2013-2014. I na ključne elemente, principe i mehanizme koji vode dalje. Na neophodno povezivanje, sinergiju i kritičnu masu antioligarhijskih snaga, prelaznu vladu, vanredne izbore. Na celokupnu društvenu, ne samo partijsku, pa ni samo političku mobilizaciju u tom pravcu.

Odgovornost za ovo imaju svi iz crnogorske opozicije i alterna-tive. Ne samo takozvane prosrpske partije, kada svojom (neopreznom)

140

jednostranošću (nenamerno) pomažu vlastima, nego, još više, takozvane procrnogorske snage, kada vlastima pomažu još više, proglašavajući NATO, državotvorstvo i Hašima Tačija, za vrhovne kriterijume demokratije. Siriza i ovde pomaže. U poslednjih deset godina, ona je dala dobar primer, kako se iz netrpeljivog mnoštva, dolazi do demokratskog jedinstva. I uspeha.

Treći deo Dokumenti

143

Magnum Crimen 1 Zločini postjugoslovenskih ratova

Krivična prijava za Deportacije 1992.

Prof. dr. Milan Popović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Crne GoreEsad Kočan, Glavni i odgovorni urednik nedjeljnika „Monitor“Koča Pavlović, Poslanik Pokreta za promjene u Skupštini Crne Gore

Vrhovnom državnom tužilaštvu, Vladi i Skupštini Crne Gore, domaćoj i međunarodnoj demokratskoj javnosti

Krivična prijava protiv Mila Đukanovića i tadašnjeg a najvećim dijelom i današnjeg vrha crnogorske vlasti, za nezastarivi ratni zločin Deport-acija 1992., kao i protiv Ranke Čarapić i njenih involviranih saradnika i saradnica u Vrhovnom državnom tužilaštvu Crne Gore, za saučesništvo pomaganjem počiniocima ovog zločina da izbjegnu pravdu

Podgorica, 3. maj 2012.

1. Dokazi1.1. Svjedočenje Momira Bulatovića pred sudom: neposredni dokaz

najveće dokazne snageNeposredni dokaz najveće dokazne snage u ovom slučaju, predstav-

lja svjedočenje Momira Bulatovića u prvostepenom postupku pred Višim sudom u Podgorici 12. novembra 2010. Ovo svjedočenje ima karak-ter neposrednog dokaza najveće dokazne snage zbog toga što je Momir

144

Bulatović u vrijeme izvršenja zločina bio šef države, uz Mila Đukanovića, tadašnjeg predsjednika vlade, jedan od dva najviša i najodgovornija organa izvršne vlasti Crne Gore.

Momir Bulatović je pred sudom nedvosmisleno potvrdio: SVI SMO SVE ZNALI A MILO NAJVIŠE (vidjeti izvještaj o ovom svjedočenju iz Vijesti u Prilogu uz ovu prijavu). U cjelini, svjedočenje Momira Bulatovića, bilo je istovremeno i samooptuživanje cjelokupnog crnogorskog državnog vrha 1992., a posebno i najviše Mila Đukanovića, u vrijeme izvršenja zločina prvog ministra odnosno predsjednika vlade Crne Gore.

Dvadesetčetiri sata nakon ovog i ovakvog, krunskog i samooptužujućeg svjedočenja, tužilaštvo koje je makar minimalno profesionalno i autonomno, koje, dakle, nije partijski ili drugačije zarobljeno, proširilo bi optužnicu, ma-kar na dvojicu, svjedočenjem apostrofiranih, najviših i najodgovornijih funk-cionera izvršene vlasti. Naprotiv, jednoipogodišnjim ćutanjem, nereagova-njem i nepostupanjem po ovom svjedočenju, Vrhovno državno tužilaštvo je i samo sebe svrstalo, u krug najodgovornijih saučesnika odnosno pomagača počiniocima ovog zločina da izbjegnu pravdu.

1.2. Ostali dokazi1.2.1. Sve do svjedočenja Momira Bulatovića pred sudom 2010.,

najvažniji posredan dokaz za odgovornost Mila Đukanovića za ratni zločin deportacija 1992., bila je sama činjenica da je on u vrijeme izvršenja ovog zločina bio predsjednik vlade Crne Gore. Na osnovu ove činjenice, mogla se izvoditi i dokazivati njegova takozvana komandna odgovornost. Nakon rečenog svjedočenja, međutim, nesporna je i njegova neposredna, zapravo najneposrednija i najkonkretnija odgovornost za ovaj zločin.

1.2.2. Veoma važan posredan dokaz o produženoj odgovornosti Mila Đukanovića za zločin deportacija, jeste i činjenica da je on, od 1989. do danas, dakle punih dvadesettri godine, bez prekida, najprije kao višestruki predsjednik vlade i države, a zatim, danas, i kao predsjednik vladajuće par-tije, nesporno politički najmoćniji pojedinac, funkcioner i oligarh Crne Gore. Samo ova činjenica može da objasni, zbog čega je slučaj deportacija, pred krivičnim sudom, pokrenut sa zakašnjenjem od punih sedamnaest go-dina, podizanjem optužnice 2009., kao i zbog čega, do današnjeg dana, da-kle punih dvadeset godina od izvršenja, ovaj predmet, pred tim sudom, nije odmakao od samog početka. Ova činjenica, kao i mnoge druge činjenice i okolnosti, od kojih neke navodimo i u nastavku ove krivične prijave, Mila Đukanovića najteže optužuje, ne više samo za sam zločin deportacija 1992.,

145

nego i za organizovanje beskonačne i beskrupulozne opstrukcije rasvjetlja-vanja i kažnjavanja ovog zločina 1992-2012.

1.2.3. Na odgovornost vrhovnog oligarha, za organizovanje, koordinira-nje i sprovođenje opstrukcije pravde u ovom slučaju, ukazuje i izuzetna širina ove opstrukcije, koja je obuhvatila ne samo cjelokupnu crnogorsku egzeku-tivu i vladajuće djelove legislative, nego i cjelokupno crnogorsko pravosuđe, dakle gotovo cjelokupan državni aparat. Nakon policije i tužilaštva, naime, jasni znaci opstrukcije, mogli su da se prepoznaju i u postupanju suda, naj-prije onog istražnog, koji je Mila Đukanovića saslušao tokom vikenda, u subotu, 31. maja 2008., i to bez prisustva makar jednog jedinog advokata optuženih, a zatim i onog sudećeg, prvostepenog suda, Višeg suda u Pod-gorici, koji je najprije odbio izričit prijedlog jednog od advokata odbrane da, nakon svjedočenja Momira Bulatovića, pred sud, ipak, pozove i sasluša kao svjedoka i Mila Đukanovića, a zatim još radikalnije, zapravo najradikal-nije, kada je svoju oslobađajuću presudu, utemeljio, ne na nedostatku do-kaza, kako to saučesnička vlast u opstrukcijama ove vrste obično čini, nego na navodnom nepostojanju samog krivičnog djela, čija je očigledna svrha bila pre zaštita od odgovornosti vrhovnika crnogorske vlasti, nego samih optuženih niže i srednjerangiranih policijskih funkcionera.

1.2.4. Posebno uvjerljiv posredan dokaz o odgovornosti Mila Đukanovića i tadašnjeg a najvećim dijelom i današnjeg vrha crnogorske vlasti, za ratni zločin deportacija iz 1992., jeste i odluka građanskog suda o naknadi štete odnosno poravnanju između vlade Crne Gore i dijela porodica žrtava de-portacija od 26. decembra 2008. U momentu kada je donijeta, ova odluka je pozdravljena, kao oblik nedvosmislenog priznanja crnogorske vlade, ne samo da je zločin počinjen, nego i da su upravo crnogorska država i vlast, za ovaj zločin najdirektnije odgovorne. Razvoj koji je uslijedio, sa beskonačnom i beskrupuloznom opstrukcijom krivičnog postupka i odgovornosti, međutim, na ovu odluku, bacio je drugačije, čak dijametralno suprotno svje-tlo, prikazujući ovu kao samo još jedan pokušaj izbjegavanja odgovornosti i zataškavanja.

1.2.5. Posebno težak oblik posrednog dokaza o odgovornosti Mila Đukanovića i tadašnjeg a najvećim dijelom i današnjeg vrha crnogorske vlas-ti, za ratni zločin deportacija 1992., predstavlja i čitav niz po pravilu neras-vijetljenih prijetnji, zastrašivanja i ugrožavanja bezbjednosti, ne samo protiv nas trojice, potpisnika ove krivične prijave, nego i protiv svih drugih koji se svih ovih dvadeset godina javno zalažu za kažnjavanje najodgovornijih za

146

ovaj zločin. Ne samo u medijima, nego i u arhivama policije i tužilaštva, pa i u arhivi Vrhovnog državnog tužilaštva, o tome postoje brojni dokumen-tovani zapisi, pa se na njima zbog toga ovdje nećemo zadržavati.

1.2.6. Konačno, najteži posredni dokaz o odgovornosti Mila Đukanovića i tadašnjeg a najvećim dijelom i današnjeg vrha crnogorske vlasti, za ratni zločin deportacija 1992., predstavlja sve ono što u posljednjih više od de-set godina doživljava penzionisani policijski inspektor iz Herceg Novog, Slobodan Pejović. Podsjetimo, do svjedočenja Momira Bulatovića pred su-dom 2010., Slobodan Pejović je bio jedini pripadnik cjelokupnog državnog aparata Crne Gore koji je o ovom zločinu dobrovoljno svjedočio. S tim, što je on to cijelo vrijeme činio, a tako čini i dalje, bez ikakvih kalkulacija, hrabro i postojano. Nakon više od deset, treba li i ovdje naglasiti, nerasvi-jetljenih fizičkih napada, koje je Slobodan Pejović pretrpio u posljednjih deset godina, u potonjih godinu-dvije, zakulisana igra vrha režima krenula je i na pokušaj njegovog moralnog likvidiranja. Punih deset godina, ni je-dan od novih svjedoka, koji sada svjedoče protiv Slobodana Pejovića, nije imao ni riječ prigovora protiv njegovih javnih svjedočenja, a sada, odjed-nom, počinju da se „sjećaju“, kako je tobože on najodgovorniji za deport-acije. Isuviše providno. Ali ne i za crnogorsko tužilaštvo. Koje ne vidi nikakav problem u ovakvim svjedočenjima. Kao što ne želi da vidi ni „Čovjeka kojeg nema“, Mila Đukanovića, za čiju odgovornost govore ne samo brojni i oz-biljni posredni, nego i onaj neposredni dokaz najveće dokazne snage, naime svjedočenje Momira Bulatovića.

2. Težina djela i optužbiU ovoj krivičnoj prijavi riječ je o izuzetno teškim optužbama. Ali je krivično

djelo o kojem je u ovoj prijavi riječ – još teže. A najteže su okolnosti ovog djela i svega što je uslijedilo nakon njega. Posebno okolnost da svi gore navedeni neposredni i posredni dokazi jasno upućuju na najveću odgovornost najviših instanci izvršne i pravosudne vlasti Crne Gore. I na njihovu beskonačnu i besk-rupuloznu opstrukciju rasvjetljavanja i kažnjavanja počinilaca ovog zločina, to jest samih sebe. Ovakva situacija predstavlja i najveću moguću društvenu opasnost za jednu zajednicu. I to ne samo u ovom pojedinačnom slučaju, nego i za ukupni ustavni, pravni i politički sistem zemlje.

Ova opasnost je i glavni motiv za naše reagovanje ovom krivičnom pri-javom. Tamo gdje nadležni državni organi profesionalno rade svoj posao, za ratni zločin deportacija goni se po službenoj dužnosti. Tamo gdje nije tako, kao

147

u našem slučaju, neophodna je i ovakva akcija građana, makar onih koji su zbog kažnjavanja najtežih zločina i vladavine prava, spremni da prihvate svaki rizik.

Ratni zločini, pa ni ratni zločin protiv civilnog stanovništva i čovječnosti, kakav je i zločin deportacija 1992., ne zastarijevaju. I ne mogu biti ob-jekt nikakvih tajnih međunarodnih diplomatija, realpolitika i abolicija. Na žalost, u slučaju ovog zločina, postoje i takvi simptomi i znaci. Mi se i njima najodlučnije suprotstavljamo. I pozivamo cjelokupnu domaću i međunarodnu demokratsku javnost, da nam u tom suprotstavljanju, kao i u cjelokupnoj daljoj borbi za kažnjavanje odgovornih a posebno najodgovo-rnijih za ovaj zločin, pruže svu neophodnu podršku i zaštitu.

Prilog: Dosije Deportacije 1992Kopije relevantnih novinskih tekstova, izvještaja i analiza

Podnosioci krivične prijave:Milan Popović, s.r.Esad Kočan, s.r.Koča Pavlović, s.r.

Dostavljeno:Vrhovnom državnom tužilaštvu Crne GoreVladi Crne GoreSkupštini Crne GoreDomaćoj i međunarodoj demokratskoj javnosti

148

Krivična prijava za genocid 1994-2014.Slučaj Ibrahima Čikića

Prof. dr. Milan Popović, Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore u Podgorici, Spoljni saradnik Instituta za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, Član Međunarodnog ekspertskog tima Instituta za istraživanje genocida u KanadiEsad Kočan, Glavni i odgovorni urednik crnogorskog nezavisnog nedje-ljnika MonitorKoča Pavlović, Poslanik Demokratskog fronta i Pokreta za promjene u Skupštini Crne Gore

Vrhovnom državnom tužilaštvu, Vladi i Skupštini Crne Gore, domaćoj i međunarodnoj demokratskoj javnosti

Krivična prijava protiv Mila Đukanovića, tadašnjeg i današnjeg pred-sjednika Vlade Crne Gore, i tadašnjeg a najvećim dijelom i današnjeg vrha crnogorske vlasti, za najteži i nezastarivi zločin genocida 1994-2014. po članu 426 Krivičnog zakonika Crne Gore, kao i protiv vrhovnih državnih tužilaca i njihovih involviranih saradnika u ovom periodu, za saučesništvo pomaganjem počiniocima ovog zločina da izbjegnu pravdu: slučaj Ibrahima Čikića, žrtve i svjedoka ovog zločina

Podgorica, 11. septembar 2014.

1. UvodNeposredan povod za ovu krivičnu prijavu jeste prvostepena osuđujuća

presuda Osnovnog suda u Bijelom Polju od 3. juna 2014., P. br. 965/11, kojom se tuženi Ibrahim Čikić, obavezuje da, na ime „naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti“, nekolicini privatnih tužilaca, bivših zatvorskih službenika bjelopoljskog zatvora, isplati dosuđeni novčani iznos. A sve to samo zbog toga što je, u svojoj knjizi sjećanja na dane sudskog procesa, pritvora i zatvora u Bijelom Polju 1994-1995., Gdje sunce ne grije, iznio lično svjedočenje o političkom progonu, montiranom procesu i policijskoj torturi, kojoj je tada izložen. Uz osporavanje pravne „istine“ ove

149

presude, ova krivična prijava nedvosmisleno pokazuje, da su i ova „presuda“, i „privatna“ tužba koja je ovu presudu izazvala, samo „privatnošću“ i „sudom“ zamaskirani oblici produžene nekažnjivosti vrha crnogorske vlasti za najteži zločin genocida, kao i istom tom „privatnošću“ i „sudom“ zamaskirani oblici produženog genocidnog progona Ibrahima Čikića kao jedne od retkih žrtava i svjedoka ovog zločina koji ni po koju cijenu ne prihvata da o ovom zločinu ćuti.

2. Genocid2.1. VrijemeProstorU ovoj krivičnoj prijavi, riječ je o genocidu, koji je sastavni dio čitavog

niza genocida, počinjenih u postjugoslovenskim ratovima i zemljama 1991-2014., nad pripadnicima različitih naroda, po pravilu nad njihovim nenaoružanim civilnim populacijama, zatečenim na ratovima zahvaćenim teritorijama, i to u najvećoj mjeri nad Muslimanima odnosno Bošnjacima, ali u izvesnoj mjeri i nad Hrvatima, Srbima i ostalim. Konkretno, u slučaju Ibrahima Čikića, riječ je o genocidu nad Muslimanima odnosno Bošnjacima, počinjenom u ovih skoro 25 godina, na odgovarajućim prostorima Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, od strane odgovarajućih vojno-političkih vrhova i njihovih neposrednih izvršilaca. U nastavku ove krivične prijave, koncentrisaćemo se na slučaj Ibrahima Čikića.

2.2. PočiniociMilo Đukanović i najveći dio vrha crnogorske vlasti su prvoosumnjičeni,

zbog toga što su u vrhu vlasti, svih 20 godina, 1994-2014., najprije neposred-nog izvršenja, a zatim i produžene nekažnjivosti, te produženog progona Ibrahima Čikića i ostalih žrtvi i svjedoka zločina genocida. Njihova odgov-ornost je komandna, s obzirom na najviše funkcije vlasti koje su u ovom periodu vršili i još uvijek vrše, ali i neposredna, s obzirom na to da je njima slučaj Ibrahima Čikića i ostalih 1994. i kasnije, morao biti poznat, jer su o njemu opširno i detaljno izvještavali i izvještavaju brojni akteri, od antiratnih opozicionih partija, preko domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, do antiratnih medija.

Zbog istih ovih razloga, kao osumnjičeni pomagači prvoosumnjičenima da izbegnu pravdu, navedeni su Vrhovni državni tužioci i njihovi involvirani saradnici, tokom svih ovih 20 godina. U slučaju ovih drugih, svijest, informis-anost i znanje o zločinu, još manje je upitno, s obzirom na činjenicu da je riječ o pravnički obrazovanim osobama, kao i s obzirom na činjenicu da je riječ o organu vlasti koji je po ustavu i zakonu dužan da za genocid goni po službenoj

150

dužnosti. Ovo posljednje, odgovornost vrhovnih državnih tužilaca i njihovih involviranih saradnika, čini posebno kvalifikovanom, velikom i teškom.

2.3. Namjera„Namjera potpunog ili djelimičnog uništenja nacionalne, etničke, rasne

ili vjerske grupe“ iz člana 426 Krivičnog zakonika Crne Gore, takođe ne može biti sporna. Zahtjevanje pisanih i potpisanih dokumenata, kao jedinog do-kaza ove namjere, prisutno u jednom dijelu sudske prakse, potpuno je nepri-hvatljivo, jer bi u tom slučaju, praktično, bila inaugurisana nekažnjivost ovog zločina. Namjera o kojoj je riječ jasno i uvjerljivo proizilazi iz cjelokupnog političkog, administrativnog i ukupnog djelovanja osumnjičenih počinilaca ovog zločina 1994-2014.

2.4. ObliciOblici genocida, nad Muslimanima odnosno Bošnjacima, kao i nad dru-

gim nacionalnim, etničkim i vjerskim grupama, u postjugoslovenskim rato-vima i zemljama 1991-2014., su brojni i raznovrsni. U nastavku ove krivične prijave, međutim, i dalje ćemo se koncentrisati isključivo na one konkretne oblike genocidnog progona i terora, koje je, kao pripadnik svoje nacionalne i vjerske grupe, od strane vrhova crnogorske vlasti, u periodu 1994-2014., pretrpio, i još uvijek trpi, Ibrahim Čikić.

U članu 426 Krivičnog zakonika Crne Gore navedeno je više oblika genocida. Od svih njih, na slučaj Ibrahima Čikića odnose se najmanje dva: „teške povrede tijela“ i „teško narušavanje zdravlja“. Najpre, to je bila policijska tortura, montirani sudski proces i osuđujuća presuda Višeg suda u Bijelom Polju, K. br. 25/94, od 28. decembra 1994., kojom je Ibrahim Čikić oglašen krivim po članu 116 KZ SRJ, za navodno nasilno i proti-vustavno ugrožavanje teritorijalne cjeline, osnivanjem i otcjepljenjem države Sandžak, kako je glasila tadašnja pravosudna formulacija odnosno farsa iza koje se krio politički progon i genocid nad prvacima Muslimana odnosno Bošnjaka u Crnoj Gori i Srbiji. I prije torture, Ibrahim Čikić je bio slabovida osoba, sa oko 50% slabovidosti. Kao direktna posljedica toture, pritvaranja i zatvaranja 1994-1995., procenat njegove slabovidosti povećan je na oko 90%.

Pomilovanjem od 19. decembra 1995., odnosno presudom Vrhovnog suda Crne Gore od 29. decembra 1995., utemeljenom na ovom pomilovanju, Ibra-him Čikić je oslobođen, ali je genocidni teror nastavio da trpi, samo zbog toga što ni po koju cijenu nije prihvatio da o genocidu vrha režima ćuti. Tako da sada zamaskirani oblici genocidnog progona Ibrahima Čikića, postaju i onih

151

nekoliko „privatnih“ tužbi za klevetu, pa i ona osuđujuća „presuda“ iz 2014. A to je valjda vrhunac ironije, apsurda i nepravde. Umjesto da posluži kao osnov za pokretanje krivičnog postupka protiv vrha režima za genocid, Gdje sunce ne grije, knjiga koja o ovom zločinu uvjerljivo i detaljno svjedoči, postaje razlog za produženi genocidni progon njenog autora, žrtve i svjedoka, Ibrahima Čikića.

2.5. DokaziDa odmah kažemo, problem nije nedostatak dokaza, kako pravnici bliski

režimu ponekad kažu, nego nekažnjivost zločina genocida, zbog zarobljen-osti tužilaštva i drugih pravosudnih institucija Crne Gore, koje zbog toga ne samo da ne rade svoj posao, nego u njemu i same postaju saučesnici, što je najstrašnije. Dokaza ima više nego dovoljno, počev od onih notornih, preko onih neposrednih, do onih posrednih.

U red notornih dokaza spada opštepoznata činjenica, da je vrh crnogo-rske vlasti na čelu sa Milom Đukanovićem, i 1994., u vrijeme inicijalnog i primarnog izvršenja genocida nad Ibrahimom Čikićem i ostalima, i nakon toga, pa i danas, 2014., u vrijeme produženog genocidnog progona nad njim, komandno, ali i neposredno, bio i ostao, najodgovorniji za ovaj zločin. Da je 1990-ih bio u koaliciji sa SPS Slobodana Miloševića. Te da je ova koalicija odnosno politika zaslužila i nekoliko pravosnažnih osuđujućih presuda za genocid od strane nadležnih međunarodnih sudova.

O svemu ovome postoje brojna svjedočanstva, pored ostalog i u obliku ne malog broja odgovarajućih medijskih, političkih i sličnih izvora i sadržaja, kako onih iz 1990-ih, tako i onih iz 2000-ih, kako onih prorežimskih, tako i onih antirežimskih. Ali, kao što smo već istakli, naš problem nije nedostatak ili nedostupnost dokaza, nego zarobljenost institucija. Uprkos tome, ovdje upućujemo na nekoliko, za naš slučaj odnosno krivičnu prijavu, najznačajnijih neposrednih i posrednih dokaza, te relevantnih naučnih in-terpretacija, i to redom, od najneposrednijih do ostalih:

1) Čikić, Ibrahim, Gdje sunce ne grije, Inicijativa mladih za ljudska pra-va, Sarajevo, Podgorica, 2008., Prvo izdanje; Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2012., Treće izdanje.

2) Gusinac, Vasvija, Kajević, Fehim, Hadrović, Safet Vrbički, Priređivači, Progoni i politički procesi u Sandžaku, UMS Sumeja, Udruženje pisaca Sandžaka, Novi Pazar, 1996.

3) Popović, Milan, and Kovačević, Filip, Montenegrin Counter-Lustra-tion 1991-2009, in W. Petrisch and V. Džihić, Editors, Conflict and Memory:

152

Bridging Past and Future in [South-East] Europe, Nomos, Baden-Baden, 2010., pp. 235-245.

4) Popović, Milan, Altervizija, Balkanska postmoderna 7, Vijesti, Pod-gorica, 2012., posebno: Ibrahim, str. 192-193; Deportacije 1992: zločin vrha vlasti, str. 59-69; O saučesničkoj odgovornosti dela međunarodne zajednice, str. 129-140.

3. O težini zločina genocida i elementarnom pa i krajnjem smislu borbe za pravdu

Crnogorska vlast na čelu sa Milom Đukanovićem jedina je u ovom dije-lu svijeta koja u posljednjih 25 godina nije smijenjena. U ovoj činjenici je i glavni vanpravni uzrok nekažnjivosti zločina genocida, o kojem je riječ u ovoj krivičnoj prijavi, i ostalih ratnih zločina iz postjugoslovenskih ratova 1990-ih. Za izvršenje ovog i ostalih ratnih zločina 1990-ih, najodgovorniji je vrh ove vlasti. Zbog toga, dok je ovog vrha, i ove vlasti, vjerovatnoća da će se nešto u tom pogledu promijeniti, veoma je mala. Uprkos tome, mi podno-simo ovu krivičnu prijavu, i to iz najmanje tri kvalifikovana razloga.

Prvo, koliko god da je to malo vjerovatno, čak i u ovim uslovima, postoji neka vjerovatnoća, da će se u crnogorskom pravosuđu, pojaviti neki profe-sionalni, samostalni i hrabri tužilac, koji će ovu krivičnu prijavu ipak uzeti u razmatranje.

Drugo, do smjene vlasti u Crnoj Gori, kad-tad, ipak će doći, i mi, pod-nosioci ove krivične prijave, računamo upravo na to. Makar u tom pogledu, vrijeme je na našoj strani, genocid je zločin koji ne zastarijeva.

I treće, ukoliko u Crnoj Gori, do smjene ove vlasti, te tako ni do stvaranja uslova za procesiranje ove prijave, ne dođe čak ni do kraja naših života, mi, podnosioci ove prijave, smatramo da težina zločina genocida kao najtežeg od svih zločina, obavezuje da se na njegovom kažnjavanju insistira. Do kraja svijeta i vijeka. Bez odustajanja i uslova. Jer se u našoj kao i u svakoj drugoj zajednici samo tako može očuvati minimalna ljudskost. Ako ne drugačije, a ono makar kao sjeme za neku dalju budućnost.

Podnosioci krivične prijave:Milan Popović, s.r.Esad Kočan, s.r.Koča Pavlović, s.r.

153

SaopštenjePovodom Krivične prijave protiv Mila Đukanovića i VDT, za najteži i

nezastarivi zločin genocida 1994-2014., u vezi sa slučajem Ibrahima Čikića, žrtve i svjedoka ovog zločina

Poslije skoro tri mjeseca tišine, a samo dvadesetčetiri sata nakon Konferen-cije za medije 4. decembra 2014. na kojoj smo ovu krivičnu prijavu objelodanili, iz Vrhovnog državnog tužilaštva (VDT) obaviješteni smo da je povodom ove prijave „tužilaštvo ocijenilo da nema osnova za krivično gonjenje bilo kojeg lica za bilo koje krivično djelo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“. Pošto VDT očigledno nije smatralo da o tome treba da obavijesti i javnost, to umjesto njega evo činimo mi. Pri tome, obavještavamo javnost i o tome, da o jednoj drugoj našoj krivičnoj prijavi, bliskoj ovoj, protiv istih osumnjičenih, za ratni zločin deportacija 1992., od 3. maja 2012., VDT, do današnjeg dana, nije učinilo ni ovoliko, to jest o svom stavu, ovakvom ili drugačijem, nije obavijes-tilo, ne samo javnost, nego ni nas trojicu kao podnosioce prijave.

Odbacivanje odnosno ignorisanje ove dve prijave, kao i onih u slučaju Afere snimak, KAP, Telekoma, i mnogih drugih, nas nije iznenadilo. I na Konferenciji za medije 4. decembra 2014., istakli smo, kako je malo vjero-vatno, da VDT uopšte može početi da radi svoj posao, sve dok je u Crnoj Gori na vlasti, naš vrhovni oligarh, kleptokrata i uzurpator, Milo Đukanović. Nada nekih krugova, u Crnoj Gori i van nje, da novi VDT, Ivica Stanković, u tom pogledu, može nešto da promijeni, pokazala se kao neosnovana. Ali je zato on sam, ovakvim stavom o našoj prijavi za genocid, postao deo opstruk-cije, to jest pomaganja prvoosumnjičenima, da izbjegnu pravdu.

U našoj krivičnoj prijavi za genocid, kao i u onoj za deportacije, navedeno je mnoštvo ne samo posrednih, nego i neposrednih dokaza najveće dokazne snage, među ovim potonjim posebno i svjedočenje žrtve i svjedoka, Ibrahima Čikića, koji zbog svoje hrabrosti, i ovih dana prolazi pravu golgotu. Dokaza ima, države, pravosuđa, posebno VDT-a nema. Ne samo Ibrahim Čikić, nego i cela slobodoljubiva Crna Gora, u pogibeljnoj je opasnosti. U začaranom krugu, u kojem se, na nekažnjivost zločina i zarobljene institucije, nadovezu-je produženi progon žrtava i svjedoka. Sve uz pomoć „naših bivših“, nekada antiratnih i manjinskih, sada glavnih pomagača vrhovnom oligarhu, u ovom začaranom krugu. Ali je upravo zbog toga, naša najveća građanska dužnost, da borbu za uspostavljanje vladavine prava, nastavimo bez uzmicanja i uslova.

154

Podnosioci Krivične prijave:Prof. dr. Milan Popović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Crne GoreEsad Kočan, Glavni i odgovorni urednik crnogorskog nezavisnog nedje-ljnika MonitorKoča Pavlović, Poslanik Demokratskog fronta i Pokreta za promjene u Skupštini Crne Gore

Podgorica, 9. decembar 2014.

SaopštenjePovodom najnovijih stavova iz VDT o Krivičnoj prijavi protiv Mila

Đukanovića i ostalih, za najteži i nezastarivi ratni zločin genocida 1994-2014., u vezi sa slučajem Ibrahima Čikića, žrtve i svjedoka ovog zločina

Vrijeme se ubrzava. Samo sat nakon objavljivanja našeg prethodnog saopštenja o ovoj krivičnoj prijavi, 9. decembra 2014., oko 12.35, iz Vrhovnog državnog tužilaštva (VDT) dobili smo novi dopis, u kojem se od nas traži da svoju prijavu dopunimo imenima navodno „nepoznatih izvršilaca“ iz „vrha crnogorske vlasti“ i kruga „involviranih saradnika VDT“. Obaviješteni smo i o tome da je, za razliku od prvog dopisa iz VDT, od 3. decembra 2014., kojim smo obaviješteni da je „tužilaštvo ocijenilo da nema osnova za krivično go-njenje“, ovoga puta, „na osnovu uputstva Vrhovnog državnog tužioca“, VDT, ipak, „formiralo predmet“ i započelo „izviđaj“.

Započeti „izviđaj“, međutim, već je doživio kolaps. Prvo, zbog toga što je VDT, o navodno „nepoznatim izvršiocima“ iz „vrha crnogorske vlasti“ i kruga „involviranih saradnika VDT“, valjda, najprije, ako ne i isključivo, moralo da pita poznata, čak veoma „poznata lica“, Mila Đukanovića i vrhovne državne tužioce iz perioda 1994-2014. Drugo, zbog toga što VDT mora da zna koji su to resori i starešine uprave posebno važni za ratni zločin genocida 1994-2014. bez ikakve dopune. I treće, zbog toga što naša krivična prijava, opet bez ikakve dopune, već sadrži brojne, ne samo posredne, nego i neposredne dokaze najveće dokazne snage, u svakom slučaju sasvim dovoljne, ne samo za „izviđaj“, nego i za hapšenje i optuživanje Mila Đukanovića i ostalih.

155

Ali to ovo VDT neće ili ne može sve dok je Milo Đukanović na vlasti. Otuda i potonji dopis iz VDT predstavlja samo novu i očiglednu simulaciju odnosno opstrukciju pravde. Pomaganje učiniocima da izbjegnu pravdu. Produženu nekažnjivost najtežeg zločina. Te produženi progon, ako ne i „crtanje meta“, na licima žrtava i svjedoka. I nas kao njihovih podržavalaca. VDT to veoma dobro zna jer to mora da zna svaki diplomirani pravnik. Zbog toga se ovim, kao i onim prethodnim saopštenjem, ne obraćamo ovoj, zaro-bljenoj instituciji, nego domaćoj i međunarodnoj demokratskoj javnosti. U Crnoj Gori važi jednako kao i u SAD: „Silence is violence“.

Podnosioci Krivične prijave:Prof. dr. Milan Popović, Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerzite-ta Crne GoreEsad Kočan, Glavni i odgovorni urednik crnogorskog nezavisnog nedje-ljnika MonitorKoča Pavlović, Poslanik Demokratskog fronta odnosno Pokreta za pro-mjene u Skupštini Crne Gore

Podgorica, 17. decembar 2014.

Evropskoj komisiji27. februar 2013.

Prof. dr. Milan Popović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore u PodgoriciEsad Kočan, Glavni i odgovorni urednik crnogorskog nezavisnog nedjeljnika MonitorKoča Pavlović, poslanik Demokratskog fronta/Pokreta za promjene u Skupštini Crne Gore

Gospodinu Mitji Drobniču, Šefu Delegacije Evropske unije u Podgorici, Evropskoj komisiji u Briselu

Produžavanje nekažnjivosti najtežih ratnih zločina 1990-ih i progona njihovih preživjelih žrtava i svjedoka, usled u ove zločine najdirekt-

156

nije involviranih samih vrhova već dvadesettri godine nesmijenjene i nesmjenjive vlasti Crne Gore, posebno njenog sedmostrukog premijera Mila Đukanovića: Dosije ratnog zločina Deportacija 1992. (i progona njegovog svjedoka Slobodana Pejovića), i najvećeg ratnog zločina geno-cida 1990-ih (i progona njegove žrtve i svjedoka Ibrahima Čikića)

Podgorica, 27. februar 2013.

Sadržaj1. Produžavanje nekažnjivosti najtežih ratnih zločina 1990-ih i progo-

na njihovih preživelih žrtava i svjedoka, usled u ove zločine najdirektnije involviranih samih vrhova već dvadesettri godine nesmijenjene i nesmje-njive vlasti Crne Gore, posebno njenog sedmostrukog premijera Mila Đukanovića: Dosije ratnog zločina Deportacija 1992. (i progona njegovog svjedoka Slobodana Pejovića), i najvećeg ratnog zločina genocida 1990-ih (i progona njegove žrtve i svjedoka Ibrahima Čikića)

2. Prilozi2.1. PravoKrivična prijava protiv Mila Đukanovića i tadašnjeg a najvećim dijelom

i današnjeg vrha crnogorske vlasti, za nezastarivi ratni zločin Deportacija 1992., kao i protiv Ranke Čarapić i njenih involviranih saradnika/saradnica u Vrhovnom državnom tužilaštvu Crne Gore, za saučesništvo pomaganjem počiniocima ovog zločina da izbjegnu pravdu

2.2. Mediji2.2.1. Vijesti2.2.2. Monitor2.3. Nauka2.3.1. Deportacije 1992.: zločin vrha vlasti2.3.2. Montenegrin Counter-Lustration 1991-20092.3.3. O saučesničkoj odgovornosti dijela međunarodne zajednice

1. Produžavanje nekažnjivosti najtežih ratnih zločina 1990-ih i progona njihovih preživjelih žrtava i svjedoka, usled u ove zločine najdirektnije in-volviranih samih vrhova već dvadesettri godine nesmijenjene i nesmje njive vlasti Crne Gore, posebno njenog sedmostrukog premijera Mila Đukanovića: Dosije ratnog zločina Deportacija 1992. (i progona njegovog svjedoka Slobo-dana Pejovića), i najvećeg ratnog zločina genocida 1990-ih (i progona njegove

157

žrtve i svjedoka Ibrahima Čikića)Produžavanje nekažnjivosti ratnih zločina 1990-ih, tadašnjeg i sadašnjeg

vrha crnogorske vlasti na čelu sa Milom Đukanovićem, u vladajućoj, domaćoj i međunarodnoj politici i pravu, neopravdano je zapostavljeno, i to ne samo zbog najtežeg karaktera ovih po pravilu nezastarivih krivičnih djela, nego i zbog njihove najdirektnije uzročno-posledične povezanosti sa isto tako teškim krivičnim djelima post-ratnih pljačkaških privatizacija, ve-like korupcije i organizovanog kriminala. Ohrabreni izbjegavanjem pravde za one prve, njihovi počinioci sa još većom beskrupuloznošću nastavljaju da čine ove druge. O tome najbolje svjedoči Afera snimak, koja upravo ovih dana, do srži razgolićuje, sve nepodnošljivije stanje otvorenih laži, nasilja i bespravlja, pomoću kojeg ove vlasti vladaju.

Za razumijevanje ovog stanja, od najveće važnosti su dvije činjenice. Prva, da je aktuelna crnogorska vlast na čelu sa Milom Đukanovićem jedina u ovom dijelu svijeta koja je u poslednjih dvadesettri godine nesmijenjena i nesmjenjiva. I druga, da je ova vlast, od samog vrha, Mila Đukanovića, pa naniže, i najdirektnije involvirana u najveći broj najtežih ratnih i poratnih zločina, pa tako i najsnažnije motivisana da čini ono što čini, to jest da prav-du za te zločine beskonačno opstruira.

Uz aktuelnu Aferu snimak, koja se još uvijek „rasprskava“ u lice domaće i međunarodne javnosti, ovo najbolje pokazuje RATNI ZLOČIN DEPOR-TACIJA 1992., na koji se upravo zbog toga i odnosi najveći broj priloga koji idu uz ovo obraćanje. Više od dvadest godina od strašnih ratova i ratnih zločina 1990-ih, u Crnoj Gori je osuđeno samo nekoliko njihovih neposred-nih a sporednih izvršilaca. Sveobuhvatnim sistemom opstrukcije, u kojem posebno važnu ulogu ima vrh vlasti na čelu sa Milom Đukanovićem, i Vrhov-no državno tužilaštvo na čelu sa Rankom Čarapić, onemogućeno je da se najodgovornijim nalogodavcima zločina iz samog vrha vlasti, pravda makar približi. U tom pogledu, ali i u najegzaktnijem krivično-pravnom smislu reči, jedini značajniji izuzetak jeste ratni zločin deportacija 1992. U Krivičnoj pri-javi, koja je i prvi i najvažniji prilog uz ovo obraćanje, izloženo je i podrobnije krivično-pravno obrazloženje ovog izuzetka, ali evo i ovdje kratkog sažetka. Tužilaštvo i sud jesu ignorisali iznijete dokaze, i tako i sami postali saučesnici pomaganjem u izbjegavanju pravde nakon izvršenja, ali je sticajem okolno-sti, za najdirektniju i najveću odgovornost za ovaj zločin samog vrha vlasti na čelu sa Milom Đukanovićem, pred sudom iznesen i jedan NEPOSREDNI DOKAZ NAJVEĆE DOKAZNE SNAGE, (samo)optužujuće svejdočenje

158

Momira Bulatovića, krunskog svjedoka (i saizvršioca) zločina, predsjednika Crne Gore u vrijeme izvršenja. Ovo je ono što ratni zločin deportacija 1992. i pravno izdvaja iz tragičnog niza ratnih zločina vrha crnogorske vlasti 1990-ih.

Ratno-zločinačko ponašanje vrha vlasti na čelu sa Milom Đukanovićem, i vrha tužilačke organizacije na čelu sa Rankom Čarapić, dodatno otežava činjenica, da ova ista vlast i organizacija, kao najzločinačkiji deo opstruk-cije pravde, na veoma različite načine, vrše i beskrupulozni progon rijetkih hrabrih svjedoka i žrtava ovog i sličnih zločina. U tom pogledu, posebno se izdvajaju dva slučaja, pa na njih i posebno skrećemo pažnju. Slučaj hrab-rog svjedoka deportacija, penzionisanog policijskog inspektora iz Herceg Novog, Slobodana Pejovića, koji je zbog svog svjedočenja o ovom zločinu u javnosti i pred sudom, već pretrpio „pakao“ od više od deset nerasvijetljenih fizičkih napada i bezbroj prijetnji, a u serijalu očigledno prorežimski monti-ranih optužbi, priprijećeno mu je i mogućim krivičnim progonom od strane samog državnog tužilaštva. I slučaj Ibrahima Čikića, poluslijepe osobe, vjernika i žrtve montiranog sudskog procesa i policijske torture crnogor-skih vlasti 1994. (sve ovo u sklopu najvećeg ratnog zločina genocida protiv Muslimana/Bošnjaka u Srebrenici, Bosni i Hercegovini, ali i Crnoj Gori i drugim ratovima 1990-ih zahvaćenim postjugoslovenskim zemljama), kojeg vladajući crnogorski režim, u prevarnoj formi tobože „privatne“ tužbe nižih zatvorskih službenika zbog navodne klevete, progoni i dan danas, 27-og feb-ruara 2013., i to samo zbog toga što je u svojoj dokumentarnoj knjizi sjećanja Gdje sunce ne grije, hrabro i nepokolebljivo posvjedočio o policijskoj torturi, montiranom sudskom procesu i genocidu koji je 1994. pretrpio.

Skoro će godina, od kada smo podnijeli Krivičnu prijavu za ratni zločin deportacija 1992. Do današnjeg dana, na ovu prijavu nismo dobili nika-kav odgovor, niti od nadležnog Vrhovnog državnog tužilaštva, niti od bilo kog drugog državnog organa. Na taj način, potrošili smo sve unutrašnje adrese. Vama se obraćamo ne samo zbog Poglavlja 23 i 24 u aktuelnom pregovaračkom procesu, kojih se ova naša adresa najdirektnije tiče, nego, još važnije, zbog naše zajedničke odgovornosti za kažnjavanje najtežih i nezas-tarivih ratnih zločina, koja (odgovornost) može biti, i jeste, i saučesnička, a ne samo moralna i politička, i to ne samo kada je riječ o vrhovima domaćih, nego i kada je reč o vrhovima međunarodnih i evropskih vlasti.

159

SaopštenjeZa domaću i međunarodnu javnost, i za nadležne državne organe, Mini-

starstvo unutrašnjih poslova, Upravu policije i Vrhovno državno tužilaštvo

Obavještavamo demokratsku javnost i nadležne organe da smo u po-sljednjih nekoliko sedmica zasuti SMS i medijskim porukama uvrjedljive i prijeteće sadržine, osobe koja se potpisuje kao Šeki Radončić.

Uvrede i prijetnje od strane agenta vladajućeg režima ne bi nas brinule, da one nijesu očigledan dio nastojanja šefa ovog režima, Mila Đukanovića, da izbjegne odgovornost za ratni zločin deportacija 1992. Najveća politička ali i krivičnopravna odgovornost Mila Đukanovića za ovaj zločin, u vrijeme izvršenja zločina predsjednika vlade Crne Gore, postala je posebno aktuelna nakon (samo)optužujućeg svjedočenja krunskog svjedoka-insajdera, u vri-jeme izvršenja zločina predsjednika Crne Gore, Momira Bulatovića, pred Višim sudom u Podgorici, 12. novembra 2010. Od ovog momenta, za ovaj nezastarivi ratni zločin, Mila Đukanovića terete ne samo brojne i ozbiljne indicije, kao posredni dokazi, nego i jedan neposredan dokaz najveće doka-zne snage. Od ovog momenta, zahuktava se i kampanja laži, mržnje i nasilja protiv svih nas koji se borimo za kažnjavanje najodgovornijih za ovaj i druge ratne zločine. Uvrede i prijetnje o kojima ovim putem obavještavamo samo su mali dio te kampanje.

Nadležne državne organe pozivamo da konačno počnu da rade svoj pos-ao i istovremeno upozoravamo da ukoliko to ne čine postaju saučesnici u prikrivanju najtežeg ratnog zločina.

Crnogorsku i međunarodnu demokratsku javnost pozivamo da ovaj slučaj pomno prate i adekvatno reaguju.

Milan Popović, profesor Pravnog Fakulteta Univerziteta Crne GoreEsad Kočan, glavni i odgovorni urednik nedjeljnika MonitorKoča Pavlović, poslanik PZP u Skupštini Crne Gore

Podgorica, 10. jun 2011.

160

ReagovanjePovodom najnovijih napada i grubih manipulacija porodicama žrtava

crnogorskog režima

Godinama insistiramo na tome da crnogorska država privede pravdi i osudi naredbodavce i počinioce ratnog zločina deportacije BiH izbjeglica. To podrazumijeva suđenje Milu Đukanoviću, kojega kao ondašnjeg premi-jera smatramo najodgovornijim za deportaciju i za 20-godišnje prikrivanje tog državnog zločina.

Uprkos tome, crnogorsko tužilaštvo, sudstvo, režimski mediji i medijski režimski agenti na čelu sa Šemsudinom Radončićem – složno ponavljaju da nema dokaza o krivici Mila Đukanovića. Vlast i njeni servisi pokušavaju za krivca proglasiti bivšeg policijskog inspektora Slobodana Pejovića, jedinog čovjeka iz državnog aparata koji je o tom zločinu javno progovorio.

Evakuacija Mila Đukanovića iz zločina deportacije predstavlja doprinos zločinu koji je 1992. počinila naša država u naše ime, i mi ni po koju cijenu nećemo prestati da javno govorimo o tome.

Porodice žrtava su manipulisane i izložene teškim dezinformacijama od strane režima. Predstavnici udruženja porodice žrtava, srebreničkih i dru-gih, okreću svoj opravdani gnjev sa onoga koji je od 1992. do danas gospodar života i smrti u Crnoj Gori, na nas koji insistiramo da se zločin deportacija rasvijetli, a da se odogovorni, uključujući i političare iz ratnih godina, kazne. Bez osude krunskih krivaca, sudska pravda se pretvara u istorijsku farsu. Na šta bi ličila pravda za Majke Srebrenice bez osude Karadžića i Mladića? Zar bi se moglo desiti da bilo koji „istraživač zločina“ ubijedi Majke Srebrnice da je Karadžić bio neobaviješten o ovom genocidu?

Predstavnice Udruženja Majke Srebrenice su dezinfromisane da se mi protivimo podizanju spomenika ljudima koje je crnogorska državna vlast predala svojim ratnim saveznicima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću, i tako poslala u smrt. Naprotiv, godinama opominjemo da je Crna Gora dužna da podigne spomen-obilježje žrtvama ovog državnog zločina. Mi samo upozoravamo da taj spomenik ne smije biti zamjena za pravedne pre-sude nalogodavcima i izvršiocima državnog zločina.

Smatramo da je, zbog nevino pobijenih ljudi i zbog budućnosti Crne Gore, neprihvatljivo da spomenik svojim žrtavama podižu nalogodavac zločina deportacije Milo Đukanović i njegov režim. To bi bi bilo kao da Ra-

161

dovan Karadžić i Ratko Mladić, da su na slobodi i na vlasti, podižu spomen-obilježje žrtvama genocida u Srebrenici.

Prof. Srđa Pavlović, Alberta Univerzitet, KanadaProf. Milan Popović, Univerzitet Crne GoreKoča Pavlović, poslanik u Skupštini CGEsad Kočan, Glavni i odgovorni urednik Monitora

Podgorica, 18. jun 2011.

SaopštenjeO stavovima Državnog tužilaštva, o navodnom nepostojanju uvreda i

prijetnji u SMS porukama Š. Radončića, i, mnogo važnije, o produženom ćutanju ovog tužilaštva o najvećoj odgovornosti Mila Đukanovića za ratni zločin deportacija 1992.

Poslije više od tri mjeseca dirljivog privatno-javnog partnerstva Š. Radončića i Državnog tužilaštva, uz istovremeno indikativnu okolnost da ovo tužilaštvo pri tome nas trojicu nije čak ni kontaktiralo, preko medija smo obaviješteni kako Državno tužilaštvo smatra da u onim SMS porukama Š. Radončića nema krivičnog djela za koje se goni po službenoj dužnosti. Još važnije, međutim, Državno tužilaštvo se i ovog puta potpuno oglušilo o naš poziv od 10. juna 2011., da sadržaj rečenih poruka razmotri samo kao dio očiglednih nastojanja šefa vladajućeg režima, Mila Đukanovića, da iz-bjegne najveću odgovornost za nezastarivi ratni zločin deportacija 1992., što je postalo posebno vidljivo nakon (samo)optužujućeg svjedočenja Momira Bulatovića pred Višim sudom u Podgorici 12. novembra 2010.

Produženim ćutanjem Državnog tužilaštva o odgovornosti Mila Đukanovića za zločin deportacija, one uvrjedljive i prijeteće poruke postale su još ozbiljnije, a ugroženost naše lične bezbjednosti od strane vladajućeg režima i njegovih operativaca još veća. Ali je to manje važno, jer se tiče samo nas trojice. Ono, međutim, što je mnogo važnije, jer se tiče cijele Crne Gore, to je činjenica da, produženim ćutanjem o odgovornosti vrha režima za zločin deportacija, i samo Državno tužilaštvo postaje dio opstrukcije i saučesništva u ovom zločinu. I tako samo još jednom potvrđuje da je više partijsko i oligarhijsko nego državno.

162

A što se samog Š. Radončića tiče, on je u cijeloj ovoj priči, doduše veo-ma koloritan, ali, ipak, samo sporedni režimski lik. Kojim se mi ne bavimo. Umjesto toga, činimo sve što je u našoj moći, da jednakost pred zakonom, odgovornost i fer suđenje, dobije Vrhovnik vladajućeg režima. Jer će onda za njim krenuti i svi njegovi pomagači, partijski tužioci i specijalci. Kao što se to upravo ovih dana događa u zemljama našeg najbližeg okruženja.

Milan Popović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Crne GoreEsad Kočan, glavni i odgovorni urednik nedjeljnika MonitorKoča Pavlović, poslanik PZP u Skupštini Crne Gore

Podgorica, 21. septembar 2011.

ApelVisokim predstavnicima međunarodne zajednice: za podršku i zaštitu

Slobodanu Pejoviću, svjedoku ratnog zločina deportacija, počinjenog od strane vrha crnogorske vlasti 1992.

Već punih deset godina, Slobodan Pejović, penzionisani policijski inspe-ktor iz Herceg Novog, dobrovoljno i hrabro svjedoči o ovom ratnom zločinu. Zbog toga je do sada doživio i preživio više od deset fizičkih napada. Pre par godina, u zaštitu od ovih napada, uzela ga je i jedna rezolucija Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope.

U međuvremenu, prije godinu dana, prvostepeni, Viši sud u Podgorici, u ovom predmetu, oslobodio je odgovornosti optužene, niže i srednjerangi-rane policijske funkcionere, i to sa obrazloženjem, da ratnog zločina, pa ni bilo kakvog krivičnog djela, ovdje navodno nije ni bilo. Istovremeno, ovaj sud, kao i tužilaštvo, potpuno su ignorisali, ne samo svjedočenje Slobodana Pejovića, nego i (samooptužujuće) svjedočenje Momira Bulatovića, u vri-jeme izvršenja zločina predsjednika Crne Gore, koji je pred sudom jasno iz-neo SVI SMO ZNALI SVE A MILO (Đukanović, u vrijeme izvršenja zločina predsjednik vlade Crne Gore) NAJVIŠE.

Sve ovo govori, da je upravo vrh režima, na čelu sa Milom Đukanovićem (danas „samo“ predsjednikom vladajuće partije ali i dalje pojedinačno najmoćnijim političarem u zemlji), ne samo najodgovorniji za ovaj zločin, nego i glavni faktor njegove beskonačne i beskrupulozne opstrukcije. Dio

163

ove i ovakve opstrukcije jeste i pokušaj vrha režima koji je u toku, da za ratni zločin Deportacija, lažno optuži, uhapsi i izvede pred sud – samog Slobodana Pejovića. A najbolji dokaz sve nekredibilnosti ovih optužbi, jeste činjenica da svjedoci koji ove optužbe danas užurbano iznose, na javna svjedočenja Slobodana Pejovića, koja traju već punih deset godina, do prije samo godinu-dvije, ni jedan jedini put, nijesu iznijeli ni najmanju primjedbu ili zamjerku.

Zbog toga Vas pozivamo, da Slobodanu Pejoviću, i svima drugima, koji se u slučaju ratnog zločina deportacija 1992., bore za konačnu pobjedu istine i pravde, pružite svu neophodnu pomoć i zaštitu.

Podgorica, 15. maj 2012.

164

Magnum Crimen 2 Zločini pljačkaških privatizacija, političke korupcije i organizovanog kriminala

Zahtevi velikog građanskog protestaPodgorica, 20./22. april 2013.Predsjedniku Skupštine Crne Gore, Predsjedniku Vlade Crne Gore, Predsjednicima partija iz parlamentarne većine (DPS, SDP, BS, HGI, DP, Forca)22. 04. 2013.

Poštovani,U prilogu Vam dostavljamo Zahtjeve sa velikog građanskog protesta svih

demokratskih snaga Crne Gore održanog 20. 04. 2013. godine.Očekujemo da ćete se odgovorno odnijeti prema ovim zahtjevima i da

ćemo uspostaviti neophodnu komunikaciju.S poštovanjemDemokratski frontMiodrag Lekić, PredsjednikSocijalistička Narodna Partija Crne GoreSrđan Milić, PredsjednikPozitivna Crna GoraDarko Pajević, PredsjednikGrađanski odborMilan Popović

POLAZEĆI od činjenice da se Crna Gora nalazi u dubokoj ekonomskoj, političkoj i institucionalnoj krizi,

165

ZNAJUĆI da demokratske, evropske i stabilne Crne Gore nema bez slo-bodnih izbora i bez nezavisnih institucija,

ODLUČNI da ne dozvolimo prekrajanje izborne volje koju je većina građana iskazala 07. aprila, i da ne dozvolimo gaženje Ustava CG,

SVJESNI da u Crnoj Gori, uprkos otporima korumpiranih struktura vlasti, konačno postoji nesporna većina koja iskreno želi da ovu državu ute-melji na vrijednostima i standardima demokratske Evrope,

SIGURNI da je ovo istorijski trenutak u kome treba odlučno stati na kraj svim zloupotrebama izbornog procesa i političkoj diskriminaciji, i osloboditi zarobljene institucije,

MI UČESNICI VELIKOG GRAĐANSKOG PROTESTASVIH DEMOKRATSKIH SNAGA CRNE GOREKONSTATUJEMO- da je na izborima za predsjednika Crne Gore stvarni pobjednik Mio-

drag Lekić, i da ne priznajemo rezultat koji je objavila Državna izborna komisija (DIK), jer je taj rezultat posljedica organizovane izborne krađe od strane vlasti, manipulacije sa više od 30.000 građana kojima je uskraćeno biračko pravo, kao i sistematske zloupotrebe državnih resursa u izbornom procesu, a u korist kandidata DPS-a;

- da su državne institucije neefikasne i zarobljene od partijskih struktura na vlasti, a posebno one institucije koje su zadužene da obezbijede vlada-vinu prava i djelotvornu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, a naročito korupcije na najvišem nivou;

- da su Afera snimak i drugi slučajevi zloupotrebe državnih resursa u izborne svrhe, a za potrebe partija na vlasti, razotkrili čitav sistem uz pomoć koga DPS osvaja i produžava svoju vlast suprotno Ustavu i zakonu.

ZBOG TOGAZAHTIJEVAMO1. da Skupština CG, zbog ogromnog broja počinjenih nezakonitosti to-

kom izbornog procesa održanog 07. aprila 2013., hitno donese odgovarajući posebni zakon kojim se rezultati predsjedničkih izbora proglašavaju nevažećima;

2. da predsjednik Skupštine CG, odmah nakon usvajanja posebnog za-kona, raspiše ponovljene izbore za predsjednika Crne Gore;

3. da se na ponovljenim izborima omogući glasanje svim građanima

166

Crne Gore, na bazi ustavom garantovanog biračkog prava, kako bi se u slo-bodnoj i fer atmosferi, bez predizbornih ucjena i bez izbornih krađa, izabrao legitimni predsjednik Crne Gore;

4. da se u Skupštini CG, sa većinom koja je iznad 2/3, hitno imenuje Vrhovni državni tužilac, kako bi konačno omogućili ovoj važnoj instituciji da implementira zahtjeve Evropske unije (EU) sadržane u Izvještaju o skriningu za poglavlja 23 i 24;

5. da se krivično-pravno procesuiraju akteri Afere snimak i drugih iz-bornih korupcionaških afera, kako bi se novi izbori za predsjednika Crne Gore održali u slobodnoj, demokratskoj atmosferi, u skladu sa evropskim pravilima;

6. da se u Skupštini CG, putem parlamentarne istrage, utvrdi politička odgovornost državnih funkcionera koji su učestvovali u planiranju i real-izovanju zloupotrebe državnih resursa u cilju izborne korupcije;

Učesnici protesta ove zahtjeve upućuju:1. Predsjedniku Skupštine Crne Gore;2. Predsjedniku Vlade Crne Gore;3. Predsjednicima stranaka parlamentarne većine;

Učesnici protesta daju rok od 10 dana, u kome će se svi pozvani javno, jasno i nedvosmisleno politički odrediti prema ovim zahtjevima.

Parlamentarna opozicija iskazuje spremnost da učestvuje u svim daljim oblicima demokratskog građanskog otpora.

No PasaranVeliki građanski protest, Podgorica, 20. april 2013.

Dragi i poštovani, slobodni građani i građanke Crne Gore,Znali smo, ali je Afera snimak to i definitivno potvrdila. Dovoljno je

samo saslušati objavljene audio-snimke, imati zdrav razum, biti elementarno pismen, pročitati Ustav Crne Gore (posebno njegov član 2), pa videti da je sam vrh vladajuće partije i vlasti, na čelu sa oligarhom broj jedan, Milom Đukanovićem, kao prava i najopasnija zločinačka organizacija (iz člana 401 Krivičnog zakonika Crne Gore), počinio niz najtežih krivičnih dela protiv

167

ustavnog uređenja, posebno protiv izborne volje građana, grubo pogazio sve zakone ove zemlje, izvršio atipični, do Afere snimak nevidljiv, ali sada već i nepodnošljivo vidljiv i razoran državni udar.

I onda ovaj isti vrh još i sve totalno izvrće. Pa tako kaže kako to baš mi, slo-bodni i miroljubivi građani i građanke Crne Gore, delujemo izvan institucija, nasilno i opasno. A istina je obrnuta. Afera snimak i krađa predsedničkih izbora jasno pokazuju. Vrhovi DPS i vlasti su ti koji su zarobili, razorili i pret-vorili u svoje, oligarhijske, partijske, paradržavne institucije, i DIK, i VDT, i Ustavni sud, i sve druge. Ne samo potpredsednik DPS, koji je već počeo da se lažno predstavlja kao predsednik Crne Gore, nego i aktuelna parlamentarna većina i vlada, konstuisani putem velikog krimena Afere snimak, nemaju ni minimalni legitimitet i legalitet. Pa je zbog toga, sloboda mirnog okupljanja i protesta, ostala naša poslednja ustavna institucija. Nisu ni oni baš toliko neupućeni, nego se prave ludi. Znaju i oni, ali manipulišu i lažu. Skrivaju istinu, da su sloboda mirnog okupljanja i protesta, kao i druge osnovne ljud-ske slobode i prava, najdublji izvor, osnov i granica, svake pa i njihove vlasti.

Slobodni građani i građanke Crne Gore, već punih dvadesettri go-dine, uzurpatorska DPS vlast vodi građanski rat protiv sopstvenih građana (samo što pri tome svako malo menja strane). Tako i ovih dana. Pročitajte, poslušajte i pogledajte njihove medije. I njihove portparole, stare i nove, domaće i strane. Zločinačka koncentracija. Mržnja, huškanje, diskriminaci-ja. Ali im ovoga puta to neće proći. No pasaran. Uhvaćeni su na delu. Oni su već otišli sa vlasti, samo što to još ne znaju. Kako reče pesnik, svaki, pa i ovaj diktator, jednom mora pasti. A ovo jednom je evo već počelo. Samo polako, mirno i dostojanstveno. Ali uporno, istrajno i bez odustajanja. Živeo antifašistički savez, udružene opozicije i alternative, i slobodnih građana i građanki Crne Gore. Smrt fašizmu, sloboda narodu.

Protest 2011.Podgorica, 2. april 2011.

Poštovani prijatelji, slobodni građani i građanke Crne Gore,Dozvolite mi najpre, da Vas podsetim, samo na jedan mali deo naše ne-

vesele zbilje. Najpre, na naša „četiri jahača apokalipse“: konflikt interesa, kartelizovanu ekonomiju, sistemsku korupciju, organizovani kriminal. Za-

168

tim, na četiri velike nesreće koje ovi jahači donose: enormno siromaštvo, dvadeset godina nesmenjive vlasti, zarobljenu državu, nekažnjene ratne i poratne zločine. Najzad, i na tekuća nepočinstva ove vlasti: tajkunski Zakon o radu sa povratkom u jednu vrstu novog kmetstva, skandalozno i nasilničko ponašanje vladajućih partijskih feudalaca na Pravnom fakultetu i Univerz-itetu Crne Gore, te diskriminaciju, šikanu i progon svih koji se ne saginju i ne ljube lance. Slobodana Pejovića, Suada Muratbašića i Gorana Stankovića, da pomenem samo tri hrabra policajca, mada ovakvih ima u svim profesijama. I crnu nit koja sve povezuje: brojne i ozbiljne indicije da je šef organizovanog kriminala u Crnoj Gori njen najmoćniji čovek Milo Đukanović.

U bilo kojoj normalnoj zemlji, čak i samo stoti deo navedenog, bio bi dovoljan, da se vlast povuče sama. Ne i u Crnoj Gori. Umesto toga, naša vlast, sama, ali i preko svojih „analitikara“, širi legendu o tome, kako u Crnoj Gori ne postoji alternativa. Ali ona postoji. To je naša mirna, nenasilna, građanska pobuna. Čija je mapa puta jasna i jednostavna. Sastavljena od tri glavna koraka. Prvo: ostavka ili izglasavanje nepoverenja aktuelnoj vladi. Drugo, formiranje privremene, koncentracione vlade, sa jednim jedinim glavnim zadatkom, da pripremi nove, vanredne izbore. I treće, održavanje ovih kao prvih potpuno slobodnih i demokratskih izbora u celokupnoj isto-riji Crne Gore.

Na kraju, dopustite mi da završim, kako ovom mestu i momentu, jedino i dolikuje. Dole vlada tajkuna, oligarha i mafijaša. Živela demokratija, slo-boda i pravda.

Zbog čega je jedan kafe stub njihovog sistemaPodgorica, MANS, 15. maj 2012.

Dragi prijatelji, slobodni građani i građanke Crne Gore,Zbog čega je jedan kafe – stub njihovog sistema? Odgovor na ovo pi-

tanje znaju svi. Siva zona nije izum Crne Gore. Oligarhija iz senke je svetski fenomen. Pa ipak, u Crnoj Gori ova ima ekstremne oblike i domete.

Dosije naše a njihove sive zone tuče sve rekorde. Dvadeset godina nes-menjene i nesmenjive vlasti. Ratovi i ratni zločini. Pljačkaške privatizacije. Organizovani kriminal. Mafijaška vlast. I na njenom vrhu dvostruki šef. Vrhovni oligarh.

169

I zarobljene institucije. (Šta će im institucije kada imaju kafe.) Vojnici piramide, članovi familije, biološke i one druge. Što propusti policija ne pro-pusti tužilaštvo, što promakne tužilaštvu ne promakne sudu. I tako u krug.

Ali je tome došao kraj. Oni su već otišli samo što to još ne znaju. Mapa puta njihovog odlaska krajnje je jednostavna. Ima samo tri koraka. Prvi ko-rak je ostavka vlade Igora Lukšića. Svi znaju da ova vlada nije prava vlada nego fasada ali ona mora da ode da bi se ona prava vlada, oligarhija iz kafea, jasnije videla i razvlastila. Drugi korak je tehnička vlada koja treba da savlada organizovani kriminal i pripremi slobodne izbore. (Ukoliko vladajuća partija ovo ne prihvati voljno, opozicija ju na to mora primorati bojkotom.) Treći korak su slobodni izbori.

Dragi prijatelji, slobodni građani i građanke Crne Gore,Tri koraka povezuju dva aksioma. Otpor. I nenasilje. Otpor mora biti

širok, uporan i neprestan. Nenasilje disciplinovano, aktivno i hrabro. Oni su naoružani mi nenaoružani, oni ratni mi antiratni, oni nekažnjeni ratni zločinci mi građani za kažnjavanje zločina i vladavinu prava. Nasilje može doći samo od njih.

Ali im ni nasilje, ni nepravde, ni laži, ni blato, ni sve drugo što zločine svih ovih dvadeset godina, pa i ovih dana, ne može pomoći. Protiv nas, pro-tiv slobodnih građana i građanki Crne Gore, protiv istine, slobode i pravde, oni nemaju šanse. I za njih je bolje da to što pre shvate.

Minimalna dekriminalizacijaUslov svih uslova za slobodne i fer izbore 14. oktobra 2012.U protivnom bojkot kao nužna odbrana građana, slobode i ustavaRadna verzija odnosno predlog sa obrazloženjem

1. Uvod: aktuelno stanjeKorupcija i organizovani kriminal glavni su problem za dalji razvoj Crne

Gore, ali i za održavanje slobodnih i fer izbora zakazanih za 14. oktobar 2012. O tome govore ne samo najautoritativniji međunarodni faktori, Ev-ropska komisija, State Department, Foreign Affairs i BBC, na primer, nego i brojne afere, činjenice, dokazi i krivične prijave za najteža krivična dela, protiv samih vrhova vladajuće DPSDP koalicije i vlasti, podnete od strane borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala najposvećenijih domaćih

170

aktera. Prva banka, Telekom, KAP, Železara, ratni zločin deportacija 1992., mirnodopski rat govorom laži, mržnje i agresije protiv najistaknutijih opo-nenata vrha kriminalizovanog režima u budžetski finansiranim i drugim prorežimskim medijima posebno Pobjedi, svakodnevna i svakovrsna zlou-potreba budžetskih sredstava ali i crnih fondova za korumpiranje prediz-borne volje građana posebno najranjivijih delova stanovništva putem protiv-ustavnih DPS „kancelarija“ i „formulara“ kojim se suspenduju odgovarajuće ustavne institucije posebno centri za socijalni rad, i tako dalje.

„Ne može se uspostaviti niti priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana“ (član 2 Ustava Crne Gore). Umesto da vrši svoju ustavnu i zakonsku funkciju, Vrhovno državno tužilaštvo (VDT) ponaša se kao zarobljena partijska vojska, pa o svim pomenutim i drugim najtežim krivičnim delima uglavnom ćuti, i na taj način postaje njihov saučesnik. Na žalost, slično se ponaša i jedan deo korumpiranih međunarodnih faktora. Crna Gora je na opasnoj prekretnici. Ili će konačno započeti borbu protiv korupcije i oragnizovanog kriminala, uspostavljanje vladavine prava, i na taj način sveobuhvatno oslobađanje društva, ili će definitivno potonuti u mračnu zonu neprava, zla i zločina.

Naravno da je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala dug proces koji se ne može u celini okončati za mesec pa ni za godinu dana. Zbog toga su u nastavku navedeni samo oni zahtevi čije ispunjenje predstavlja minimalnu odnosno za održavanje izbora 14. oktobra 2012. apsolutno neo-phodnu dekriminalizaciju. Ukoliko vlast ove zahteve ne prihvati, opozicija će biti prinuđena da izbore bojkotuje. U protivnom, i sama opozicija bi post-ala saučesnik najtežeg kriminala.

2. Konkretni zahtevi2.1. Promptno, hitno i neodložno zaustavljanje svih oblika kriminalnog

ponašanja DPSDP i vlasti a posebno:2.1.1. Procesiranje najtežih oblika kriminala sa elementima vlasti, ili, ma-

kar, javno i uverljivo obrazloženje nadležnih organa posebno VDT zbog čega se to još ne čini.

2.1.2. Prestanak režimske kampanje mržnje, laži, blaćenja, diskrimi-nacije i agresije protiv političkih oponenata u od strane režima kontro-lisanim medijima, posebno u zločinačkoj Pobjedi, koja takva nije bila čak ni početkom ratnih 1990-ih.

2.1.3. Efikasno sprečavanje najrazličitijih oblika zloupotrebe budžetskih

171

sredstava svih građana ali i takozvanih crnih fondova za protivustavno i ne-zakonito finansiranje vladajućih partijskih DPSDP predizbornih potreba.

2.1.4. Sprečavanje protivustavne i nezakonite zloupotrebe biračkih spis-kova.

2.1.5. Ostali uslovi i zahtevi ove vrste.2.2. Ustavne i zakonske procedure smenjivanja i inkriminisanja onih koji

su se u ovim stvarima najviše ogrešili, a najmanje i svakako za VDT i za glavnog i odgovornog urednika Pobjede.

2.3. Ustavni sud Crne Gore da se izjasni o javno već pokrenutim inici-jativama za zabranu DPS zbog kršenja ljudskih prava u ratovima i ratnim zločinima pa i genocidu u Srebrenici i BiH 1990-ih i u pljačkaškim privati-zacijama 2000-ih (članovi 55 i 149 Ustava Crne Gore).

Podnosioci zahteva:Demokratski front (DF), Socijalistička narodna partija (SNP), Pozitivna

Crna Gora (PCG), i sve druge opozicione partije i organizacije koje ovo pri-hvate

3. Interno obrazloženje i tehničke sugestije3.1. Glavna karakteristika svih ovih uslova je njihova INTEGRISANOST

te fokusiranje i zumiranje KORUPCIJOM I ORGANIZOVANIM KRIM-INALOM, što je objektivno uslovljeno, ali i doprinosi političkoj i medijskoj ozbiljnosti i dramatizaciji, koja je neophodna. Zbog toga, ovu integrisanost JEDNOM dominantnom temom valja sačuvati čak i ukoliko se lista konkret-nih zahteva poveća (2.1.5.).

3.2. Druga, više tehnička, mada, radi što većeg i boljeg političkog i medi-jskog efekta, značajna karakteristika, treba da bude ŠTO VEĆA SAŽETOST odnosno što manji obim teksta, mislim ukupno ne veći od 1-1,5 (kompjter-ske dakle to je puta dva) kartice. Čak i ono što sam ja ovde gore predložio može da bude sažetije (ja sam to napisao malo opširnije da bi u ovoj početnoj fazi bilo što jasnije), a naravno ova Legenda ne ide u tekst i javnost, jer su to samo tehničke sugestije. U tom cilju, u samom tekstu dovoljno je uputiti na, ili, čak, samo podrazumevati, javno već objavljene inicijative, krivične prijave, izveštaje (EK), i slično.

3.3. Adrese3.3.1. Domaće: nadležne institucije (RIK, Ustavni sud, VDT i tako dalje,

vi bolje znate koje su to sve institucije), plus mediji (osim Pobjede koju bih ja makar do smene sadašnjeg glodura bojkotovao).

172

3.3.2. Međunarodne: OEBS/ODHIR, EU/EK (delegacija u Podgorici), SAD (Ambasada u Podgorici).

3.3.3. U početnoj fazi samo interno pozvati sve opozicione aktere da pri-hvate ove zahteve. Čak i one koji su najavili samostalan nastup. Pa i one koji nisu pominjali bojkot. Jer je ovo zajednički i supstancijalni interes svih.

3.4. Izlazne opcije odnosno naredni koraci. Razmotriti i usvojiti prelimi-narno i interno da bude spremno za svaku potrebu.

3.4.1. APSOLUTNI MINIMUM. Od svih navedenih uslova/zahteva, in-terno i unapred ustanoviti koji je to minimum, ispod kojeg se neće ići. Na primer, po mom mišljenju, to su svi zahtevi pod 2.1. i 2.3., ili makar najveći deo njih.

3.4.2. Nepostojanje ovog, apsolutnog minimuma, nužan je, ali ne i dovoljan uslov za delotvoran bojkot. Dovoljan uslov je minimalna odnosno KRITIČNA MASA opozicije spremna da u bojkot ide. Ukoliko te mase ne bi bilo, bojkot bi samo radio za režim, pa bi u tom slučaju to tako i trebalo obrazložiti, i ipak izaći na izbore. U svakom slučaju, nužnu odbranu boj-kotom, u aktuelnim uslovima, nikako ne ispuštati do kraja, pa, zavisno od toka i rezultata izbora, ni posle izbora, u evetualnom kombinovanju par-lamentarnih i vanparlamentarnih, ali uvek demokratskih borbi, posebno u strateškom partnerstvu sa Građanskim frontom.

ZahvalnostSvetlani Broz, direktorici, i međunarodnoj Komisiji NVO GariwoZa Nagradu Duško Kondor za afirmaciju građanske hrabrosti za 2014.Sarajevo, 6. mart 2014.

Dragi prijatelji,Neizmerno sam zahvalan, počastvovan i dirnut, zbog nagrade koju ste

mi dodelili.Ovu nagradu doživljavam, pre svega, kao uzvraćenu ljubav Sarajeva i

Bosne i Hercegovine, grada i zemlje koji su bili i ostali najveće žrtve postju-goslovenskih ratova 1990-ih. U uzajamnoj empatiji, solidarnosti i podršci, u ovom gradu i zemlji, u poslednjih dvadesetpet godina, stekao sam najbolje prijatelje, od UJDI-ja Gaja Sekulića i drugih, preko Bosna foruma Rusmira Mahmutćehajića, Žarka Papića i ostalih, i Instituta za istraživanje zločina

173

protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu Smaila Čekića, do Ibrahima Čikića, Ramiza Bajrovića, i Građanskih protesta.

Zbog svega ovoga, svima koji ste doprineli da dobijem ovu nagradu, posebno Vama koji ste mi je dodelili, međunarodnoj Komisiji i direktorici NVO Gariwo, Svetlani Broz, još jednom, hvala do kraja sveta i veka.

Open LetterTo the US Vice-President Joseph BidenPodgorica, 31 March 2014

Dear Vice-President Biden,As supporters of US government efforts to ensure stable peace in the

Balkans, we understand that you must meet with its relevant political ac-tors, including with the 24 year-long Montenegrin ruler and Prime Minister Milo Djukanovic on April 8 in Washington DC. Nonetheless, please have in mind that for us, as for many Montenegrin civic activist colleagues, Mr Djukanovic is an antipode of democracy, rule of law and fundamental values that underpin Western civilization.

For it is largely thanks to him and his rigid grip over all levers of power that Montenegro is the only former Yugoslav state and country in Europe ruled by a communist party since 1945 that has never had its “Fall of Berlin Wall”, i.e., the transition from a controlled to an open society. Its succes-sor, the Democratic Party of Socialists over which Mr Djukanovic exercises absolute control, obtained this new name in 1990 but has not changed the communist style of governance. Over the past 24 years, Mr Djukanovic and his closest family and friends have systematically abused the state power to prevent free competition, manipulate elections and become the richest per-sons in the country.

Although a EU candidate and an aspiring NATO member, Montenegro today is an almost bankrupt state with rampant corruption and nepotism that still has a long way ahead to become a full-fledged democracy. Even worse, it is a country both of origin and of transit for organized crime ac-tivities, and one of the main Balkan trafficking routes for drugs and money laundering. Its law enforcement institutions and the judiciary are neither effective in combating these serious crimes nor the alleged involvement in

174

them by the country’s top leaders. A prime example in this regard is the on-going procrastination by the judiciary to process the hard evidence that the US Security and Exchange Commission compiled on high-level corruption committed during the country’s telecom privatization.

Not surprisingly therefore, the unchecked organized crime originating in Montenegro is perceived by many as a threat to the stability of the country and the whole Balkan region. Many actually believe that NATO’s insistence on decriminalisation of the state is the principal reason why PM Djukanovic has done little to increase the very low public support of 35% for member-ship in this organisation.

Consequently, if you wish to promote stable peace and prosperity in Montenegro and the Balkans, the principal conclusion that Mr Djukanovic should derive from your April 8 meeting with him in Washington DC is that he must take radical political steps, including of personal nature, so that monopolies inherited from the Communist Era can be abolished without further delay. Montenegro deserves to have democracy and replaceable gov-ernment like all its European neighbours.

Signed by the following Montenegrin civic activists:Balsa Brkovic writer, Blagoje Grahovac retired general, Esad Kocan

editor, Ljubisa Krgovic financial expert, Dejan Mijovic economist, Miodrag Perovic university professor, Milan Popovic university professor, Zarko Rak-cevic businessman, and Milka Tadic-Mijovic journalist

Prilozi

177

O autoru

Milan M. PopovićBiografija i bibliografija

Rođen u Andrijevici (Crna Gora), 11. jula 1955.Diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu 1977., a magistrirao (In-

teresna i politička artikulacija savremenog jugoslovenskog društva, mentor prof. dr Jovan Đorđević) i doktorirao (Teorija svetskog sistema Imanuela Volerstina, mentori prof. dr Zoran Vidaković i prof. dr Miroslav Pečujlić) na Pravnom fakultetu u Beogradu 1983. odnosno 1991.

Asistent (1978-1991.), docent (1991-1996.), vanredni profesor (1996-2001.), i redovni profesor (2001-), na predmetu Savremeni politički sistemi na Pravnom fakultetu (1978-2003., 2009-), te na predmetima Sociologija politike i Nacionalna i međunarodna bezbednost: postjugoslovensko iskust-vo na Fakultetu političkih nauka (2003-2009.) Univerziteta Crne Gore u Podgorici. Gostujući profesor i mentor na kursu Evropa i svet: svetsko-sistemska interpretacija Imanuela Volerstina na magistarskim studijama Fakulteta za državne i evropske studije (FDES) u Podgorici (2008-2011.). Osnivač i direktor Centra za međunarodne studije Univerziteta Crne Gore (2001-2002.) i rukovodilac prve generacije postdiplomskih Evropskih i jugoistočnoevropskih studija tog centra (2002-2003.). Član Izvršnog Odbora Inter-University Center (IUC), Dubrovnik, Hrvatska (2002-2007.).

Predavač na kursu Postjugoslovenska bezbednost na Međunarodnoj let-njoj školi Jugoistočnoevropskih studija, Inter-University Center (Dubrovnik, Hrvatska) i Northwestern University (Evanston, Ilinoj, SAD), Dubrovnik, Hrvatska, Jul 2002. Isti kurs Post-Yugoslav Security predavao na engleskom

178

(specijalistima za istočnoevropske studije) i na crnogorskom/srpskom jezi-ku (slavistima) na Univerzitetu u Varšavi, Poljska, novembra 2004. Školske 1988-1989. stipendist Britanskog saveta u Školi za evropske studije Univerz-iteta Saseks u Brajtonu u Velikoj Britaniji, a školskih 1991-1992. i 1992-1993. stipendist Džon Maršal programa u Volerstinovom Fernan Brodel Centru u SAD, od kada je i spoljni saradnik odnosno Visiting Research Associate tog centra. Predavanja u okviru programa za demokratsko obrazovanje odgovarajućih nevladinih organizacija u Crnoj Gori, kao i gostujuća preda-vanja na više evropskih i svetskih univerziteta, pored ostalih i na: SUNY-Binghamton, Binghamton, NY, USA; State University of Missouri-Columbia, Columbia, Missouri, USA; State University of Missouri-St. Louis, St. Louis, Missouri, USA; University of Illinois at Urbana-Champaign, Urbana-Cham-paign, Illinois, USA; University of Virginia, Charlottesville, Virginia, USA; Uppsala University, Uppsala, Sweden; University of Helsinki, Helsinki, Fin-land; Central European University, Budapest, Hungary; Warsaw University, Poland; European Forum, Alpbach, Austria; University of Vienna, Austria, and University of Montenegro, Podgorica, Budva: Straniak/Summer Acad-emy for Democracy and Human Rights; L’Ecole des hautes etudes en sci-ences sociales (EHESS), Paris, France; Universite Libre de Bruxelles (ULB), Bruxelles, Belgique; Inter-University Center (IUC), Dubrovnik, Hrvatska; Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija; Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, Bosna i Hercegovina; Univerzitet u Ljubljani, Ljubljana, Slovenija.

Bio član redakcija časopisa Praksa (1984-1989.) i Ovdje (1986-1989.) iz Titograda, časopisa Ideje iz Beograda (1988-1991.), časopisa Montenegro Journal of Foreign Policy iz Kotora (1995-1999.), te urednik izdavačke delat-nosti Centra za istraživačku, dokumentacionu i izdavačku delatnost (CIDID) iz Beograda (1985-1989.), i urednik biblioteke Kairos u Centru za izdavačku djelatnost (CID) iz Podgorice (1995-2007.). Član redakcije časopisa za književnost, kulturu i društvena pitanja Ars iz Podgorice i Cetinja (2007-2011.), te urednik prevoda i izdanja društvenih nauka u Otvorenom kulturn-om forumu (OKF) iz Cetinja (2008-2011.).

Međunarodne i domaće profesionalne i društvene organizacije čiji je osnivač i(li) član: Međunarodni forum Bosna, Sarajevo, 1998.; Međunarodna liga humanista, International League of Humanists (ILH), Sarajevo, Du-brovnik, 2005-2007.; Međunarodni ekspertski tim i Savet Instituta za istraživanje genocida Kanada, http://instituteforgenocide.org/, 2013-; Ve-rona forum, Međunarodna nevladina organizacija za mir i pomirenje na

179

teritoriji bivše Jugoslavije, Brisel, 1996-1999.; Soros Fondacija za Jugoslaviju, 1991-1993.; Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID), Beograd, 1998.; Helsinški komitet za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2000.; Grupa za promene, Podgorica, 2002-2004.; Dukljanska akademija nauka i umjetnosti (DANU), 1999-2002.; Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), Pod-gorica, 1997.; Matica Crnogorska, 1994.; Udruženje za istraživanje spoljne politike, Kotor, Crna Gora, 1995-1999.; Institut za socio-ekonomske analize (ISEA), Think-Tank, NVO, Podgorica, 2014-; Savet Demokratskog fronta, Podgorica, Crna Gora 2012-; Savet Socijaldemokratske partije Crne Gore, 1994-1997.; Građanski odbor za mir, Crnogorski antiratni pokret, 1991.

Nagrada „Duško Kondor“ za afirmaciju građanske hrabrosti za 2014., NVO GARIWO, Sarajevo, 6. mart 2014.

Jezici: engleski, francuski, crnogorski.Objavio više knjiga (Politička ekonomija i politika, 1985.; Dileme politi-

čkog pluralizma, 1988.; Ritam sveta: Škola svetskog sistema Imanuela Voler-stina, 1995.; Žargon periferije: Balkanska postmoderna 1, 1994.; Posle hlad-nog rata: Balkanska postmoderna 2, 1996.; Politički aparthejd: Balkanska postmoderna 3, 1997.; Crnogorska alternativa: Balkanska postmoderna 4, 2000.; Globalna prašina: Balkanska postmoderna 5, 2004.; Evropa-Antoane-ta: Balkanska postmoderna 6, 2006.; AlterVizija: Balkanska postmoderna 7, 2012.; Savremeni politički sistemi, univerzitetski udžbenik, koautori Pavle Jovanović, Nenad Dimitrijević i Milan Popović, 1998.; Montenegrin Mir-ror: Polity in Turmoil 1991-2001, 2002., na engleskom jeziku; Dinamika ništavila: Sociologija neslobode, 2005.; Belle epoque: Kritika dogme pro-gresa, 2007.; Velika promena: Evolucija i alternativa našeg vremena, 2009.; Protiv struje: Izabrani radovi 1977-2007, 2008.; Milan Popović and Filip Kovačević, “Montenegrin Counter-Lustration 1991-2009,” in W. Petritsch and V. Džihić, Editors, Conflict and Memory: Bridging Past and Future in [South East] Europe,“ Nomos, Baden-Baden, pp. 235-245, 2010.), kao i ve-lik broj naučnih, stručnih i publicističkih radova, članaka, eseja i prikaza, iz oblasti sociologije savremenog društva, epistemologije društvenih nauka, so-ciologije vlasti, i sociologije svetskog sistema, u brojnim domaćim i inostra-nim listovima, časopisima i zbornicima. Radovi prevođeni i objavljivani na engleskom, nemačkom, francuskom, italijanskom, albanskom, slovenačkom. Citirani u brojnim domaćim i međunarodnim publikacijama. Objavio i dva romana: Oklop: Priča o jednom neobičnom samoubistvu (2009.); i Ibrahim 2044-1994: Kratki roman o čoveku i bogu (2011.).

180

Kolumne/Komentari: Interregnum (Nezavisne, Beograd, 1990.); Žargon periferije (Nedeljna Borba, Beograd, 1991-1993.); Balkanska postmoderna (Monitor, Podgorica, 1994-1997.); Ispod fasade (Monitor, 1998-2000.); Nulta tačka (Vijesti, Podgorica, 1999-2003.); Globalna prašina (Vijesti, 2004-2005.); Protiv struje (Vijesti, 2008-2010.); AlterVizija (Televizija Vijesti, Podgorica, 2010-2011.; Vijesti, 2011.; Monitor, 2012-).

181

Summary

GenesisAlterVision 2012-2015

This book is a collection of articles written and published in the period 2012-2015. The main and diversifying subject of the articles is the glocal or global (world, European, Balkan) and local (Montenegrin) post-Cold War development, while their main and integrating method is Immanuel Waller-stein’s world-system analysis.

These articles are gathered and divided by genre into the three distinc-tive parts. The first part of the book contains several more extensive and elaborated analyses dealing with the second phase of the post-Cold War era, and new, wild, unregulated and dangerous multi-polar international system, culminating in Ukrainian crisis. The second part re-publishes a multitude of short commentaries initially published in the leading Montenegrin inde-pendent weekly Monitor. The third part brings certain number of important documents witnessing to undeniable but unprocessed war crimes and other criminal wrong doings of Montenegrin Prime Minister Đukanović and his closest collaborators from the very top of his government such as his/their responsibility for the deportation war crime 1992 and genocide 1994-2014.

Given the fact that these and other most serious crimes can not be pro-cessed until Milo Đukanović is in power in Montenegro, the third part of the book deserves the highest domestic and international political as well as legal attention. If nothing else, it saves the seeds for some future, when the lawful criminal investigations of the crimes will be possible.