Kraj bipolarnog sveta

Podeljena Nemačka: žarište Hladnog rata u Evropi

-Na konferenciji u Jalti 1945. godine dogovorena podela Nemačke.

-U Potsdamu jula/avgusta 1945. dogovorena je konačna podela Nemačke, denacifikacija, demilitarizacija, pitanje granice i otvoreno pitanje reparacija.

-U okupacionim zonama se obnavlja politički život.

-SAD i Velika Britanija stvaraju bizonu 1947. godine.

-Odgovor SSSR-a: kopnena blokada Berlina 1948. godine.

-Zapadni saveznici uspostavljaju vazdušni most sa Berlinom.

-Tokom 1949. godine stvaraju se dve Nemačke: Savezna Republika Nemačka i Demokratska Republika Nemačka.

Berlinski vazdušni most

Podizanje Berlinskog zida • Novembra 1958. Hruščov zahteva povlačenje

Saveznika iz Zapadnog Berlina.

• Veliki odliv stanovništva iz Istočne Nemačke: u periodu od 1949-1961 otišlo 2.7 miliona

• Sovjeti podižu zid u Berlinu avgusta 1961.

• Berlinski zid postaje simbol hladnoratovske podele sveta.

• Zid je srušen 1989. godine.

Zid je delio ulice i stambene blokove.

Bekstvo u poslednjem momentu: istočnonemački vojnik beži na Zapad

Kubanska revolucija

• Kubanski diktator Fulgencio Batista zbačen je 1959. godine. • Na čelu revolucije bio je Fidel Kastro. • Ciljevi revolucionara – preraspodela bogastva • – Nacionalizacija kompanija, banaka • – Agrarna reforma – zemlja seljacima • – Industrijalizacija • – Borba protiv dominacije SAD • Odgovor SAD- predsednik Dvajt Ajzenhauer prekida

diplomatske odnose i uvodi sankcije. • April 1961. godine SAD su pokušale invaziju na Kubu u

Zalivu svinja. • Fidel Kastro se približava SSSR-u.

Ernesto Če Gevara i Fidel Kastro

Kubanska raketna kriza 1962. • Kuba je zatražila podršku SSSR-a 1961. godine.

• Sovjeti su tokom 1962. godine započeli instaliranje raketnih baza za rakete srednjeg dometa na Kubu

• Kriza je započela 14. oktobra kada je američki U2 otkrio postojanje baza na Kubi.

• SAD uspostavljaju pomorsku blokadu Kube 23 oktobar 1962.

• Hruščov naređuje upotrebu nuklearnog naoružanja ukoliko SAD napadne Kubu.

Kubanska raketna kriza

Kraj krize

• Kriza traje trinaest dana.

• 28.oktobar 1962 postignut je javni/tajni dogovor:

-Sovjeti su trebali da povuku rakete sa Kube.

– SAD je obećala da neće okupirati Kubu.

– Tajnim dogovorom SAD su obećale da će povući rakete Jupiter iz Turske.

Vreme detanta: blokovski sporazumi • Nakon kubanske raketne krize započinje otopljavanje

odnosa.

• Uspostavlja se dijalog između velikih sila (crveni telefon; susreti Leonida Brežnjeva sa Niksonom i Fordom).

• Ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja 1970.

• Ograničava se upotreba interkontinentalnih raketa: SALT- Stategic Arms Limitations Talks, 1 1972. (Ugovor o ograničenju strateškog naoružanja) Potpisali su ga Nikson i Brežnjev;

• SALT 2 potisan je 1979, Brežnjev i Karter.

KEBS

• Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji 1975. donela je Helsinšku povelju (Helsinški završni akt)

• Potpisnice sve evropske (osim Albanije), SAD i Kanada.

• Očuvanje granica u Evropi.

• Poštovanje ljudskih, ekonomskih, kulturnih i drugih prava i sloboda.

Ostpolitik Vilija Branta • Promena politike SR Nemačke (Zapadne Nemačke):

-kancelar Vili Brant se otvara prema istočnoevropskim zemljama i SSSR-u – Istočna politika: Ostpolitik

-priznaje granicu na Odri i Nisi 1970. godine

-odbacuje se Halštajnovu doktrinu i uspostavlja diplomatske odnose sa svim socijalističkim državama (osim Albanije).

-sporazum o međusobnom priznanju između SRN i DDR. Obe države su članice UN od 1973.

-Podnosi ostavku 1974. godine.

Vili Brant

Francuska Šarla de Gola

• Francuska tokom 50-tih prolazila kroz fazu unutrašnje nestabilnosti.

• Ruši se kolonijalna imperija: Indokina 1954, Tunis i Maroko 1956.

• Rat za nezavisnost Alžira počinje 1954. godine.

• Šarl de Gol dolazi na čelo francuske 1958.

• Iste godine donosi novi ustav-Peta republika.

-Okončava rat u Alžiru 1962. godine-mir u Evijanu.

- Dozvoljava dekolonizaciju Afrike.

-Vodi samostalnu spoljnu politiku: protiv anglosaksonske dominacije.

-Istupa iz vojnih struktura NATO 1966. godine.

-Francuska postaje nuklearna sila (testira nuklearnu bombu 1960, a hidrogenu 1966)

-Šarl de Gol se povlači 1969. godine.

“Praško proleće” i sovjetska intervencija u

Čehoslovačkoj 1968. • Na čelo Komunističke partije Čehoslovačke

dolazi Aleksandar Dubček.

• Dubček nastoji da reformiše partiju i državu- “Praško proleće”

• SSSR vojno interveniše i avgusta 1968 šalje tenkove u Prag.

• Dešavanja u Čehoslovačkoj nisu prekinula politiku detanta.

• Rezultat dešavanja u Pragu je Brežnjevljeva doktrina

Intervencija i posledice

1968. u svetu • Pobuna mladih širom sveta. Povod - rat u Vijetnamu • ZAHTEVI – protivljenje ratu, rasnoj segregaciji, reforme u

društvu, širenje sloboda, protiv potrošačke kulture • UZORI - Trocki, Mao Cedung, Če Gevara • SAD – studentski protesti protiv rata, za prava

Afroamerikanaca- Martin Luter King ubijen aprila 1968. • Na protestima u Vašingtonu 1969. bilo prisutno 600.000

demonstranata. • Pariz – prvo pobuna studenti (vođa Daniel Kon-Bendit), potom

generalni štrajk radnika. • Nemačka - protest protiv novinskog koncerna Špringer. Vođa

Rudi Dučke. • POSLEDICE: Crvene brigade u Italiji, BaderMajnhof u

Nemačkoj.

BLOKOVSKA KONKURENCIJA

• SSSR se tokom 70-tih upliće u dešavanja u Africi:

-Mozambik i Angola. Nakon oslobađanja portugalskih kolonija Mozambika i Angole Sovjeti podržavaju prokomunističke snage. Kubanske snage i sovjetsko naoružanje doprinose pobedi prokomunističkih snaga u Angoli i Oslobodilačkog fronta u Mozambiku.

-Etiopija. Nakon zbacivanja cara Haila Salasija 1974. SSSR instalira svoju uticaj u ovoj zemlji.

Mešanje Sovjeta u Aziji:

-SSSR podržava snage Južnog Jemen – od 1970. godine Demokratska Narodna Republika Jemen.

-Krajem 1979. godine SSSR interveniše u Avganistanu i započinje desetogodišnji rat.

-Pruža podršku Arapima u ratovima protiv Izraela.

SAD i Latinska Amerika • Nakon Drugog svetskog rata SAD dominira

celim američkim kontinentom.

• Brojne intervencije uz pomoć CIA u građanskim ratovima u: Gvatemali, Dominikanskoj Republici; Hondurasu: Panami; Nikaragvi...

• Pomažu državni udar u Čileu 1973 . Umesto marksiste Salvadora Aljendea na vlast dolazi diktator Augusto Pinoče.

Poslednje godine SSSR-a • Nakon Hruščova na čelu države dvojac Leonid

Brežnjev i Andrej Kosigin. Brežnjev uskoro postaje dominantna figura.

• Leonid Brežnjev vladao je SSSR-om do 1982. godine-najduže posle Staljina.

• Brežnjev manje liberalan u unutrašnjem životu (progoni pisce: Jozef Brodski i Aleksandar Solženjicin; naučnike: Andrej Saharov ).

• GERONTOKRATIJA-prosečna starost Politbiroa 70. godina.

• Brežnjeva je nasledio Jurij Andropov (1982-1984). • Nakon smrti Andropova Generalni sekretar partije

Konstantin Černjenko (1984-1985).

Brežnjev, Andropov, Černjenko ....

SSSR za vreme Mihaila Gorbačova

• Postao najmlađi član Politbiroa 1980.

• Lider SSSR od 1985. godine.

• PERESTROJKA (prestrojavanje, rekonstrukcija)

• GLASNOST (otvorenost) = pluralizam,

• Pokušaj menjanja privrede privatizacijom, strani kapital

-Smanjenje trke u naoružanju, jer SSSR niko ne napada. -Povlači trupe iz Avganistana.

-Obustavljanje intervencija u Istočnoj Evropi – tzv. Sinatrina doktrina

-1989 – izbori sa više kandidata

-1990 - ukida se neprikosnovenost KP SS

-Pojava nacionalnih partija, ali i starih staljinističkih struja

Kraj SSSR-a

• Nacionalno pitanje: Ruska kulturna asimilacija, verski faktor, nizak nizak natalitet Rusa i visoka stopa ostalih

• 1989 – Letonija, Litvanija i Estonija donose Deklaraciju o nezavisnosti i odbijaju nasilno pripajanje paktom Molotov-Ribentrop.

• Slede protesti u ostalim republikama

• Avgust 1991. pokušaj puča konzervativaca.

Kraj SSSR-a

• Slabe pozicije Gorbačova, a jačaju Borisa Jelcina.

• Avgust -septembar 1991. odvajaju se 3 baltičke republike, Ukrajina, Belorusija, Moldavija, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan.

• 8.decembra 1991. formira se Savez zajedničkih država sa Belorusijom i Ukrajinom. Kasnije se pridružuju još neke bivše sovjetske republike.

• 25. decembra 1991 - prestanak SSSR.

Poljska

• Osniva se ‚‚ ‚‚Solidarnost'' . Vođa Leh Valensa. Jača uticaj katoličke crkve.

• Tokom 1980. štrajkovi u brodogradilštu Lenjin u Gdanjsku.

• Generala Vojček Jaruzelski izvodi državni udar naredne 1981. godine.

• Početkom 1989 - Okrugli stolovi Solidarnosti i vlasti. Dogovor da se o delimično slobodnim izborima.

• Premijer jedan od vođa Solidarnosti Tadeuš Mazovjecki.

• Za predsednika izabran Leh Valensa 1990. godine

Mađarska

• Reforme u Mađarskoj krenule sa vrha-partiju umesto Janoša Kadara vodi Karolj Gros.

• Uklanja se bodljikava žica sa granice sa Austrijom.

• Mađarska vlada u proleće 1989. najavila slobodne izbore za narednu godinu.

• Oktobra iste godine komunisti menjaju ime u Mađarska socijalistička partija.

• Na izborima 1990. godine pobedila opozicija-dužnost premijera preuzima Jožef Antal, a predsednik je postao Arpad Genc.

Rušenje Berlinskog zida

• Tokom leta turisti iz Istočne Nemačke okupiraju ambasade u Budimpešti, Pragu i Varšavi i traže azil.

• Septembra 1989 Mađari odlučuju da ih puste preko granice.

• Mirne demonstracije u Lajpcigu, potom širom zemlje.

• Erih Honeker podnosi ostavku polovinom oktobra 1989-menja ga Egon Krenc.

• 9. novemra 1989 odlučeno je da se otvori Berlinski zid.

• 3. oktobra 1990 – ujedinjenje dve nemačke države

Čehoslovačka

• PLIŠANA (Baršunasta revolucija)

• Od 17. novembar 1989: Mirne demonstracije na dan sećanja na zatvaranje univerziteta.

• 24. novembra Politbiro podnosii ostavku, nakon pet dana (29. novembra ) Vaclav Havel postaje predsednik Čehoslovačke.

• Čehoslovačka se raspala 1.januara 1993.

BUGARSKA

• Todor Živkov na vlasti u Bugarskoj od 1954-

1989.

• Novembra 1989. izvedena rvolucija “odozgo”: Politbiro smenio Živkova.

• Na čelo države dolazi Petar Mladenov.

• Na prvim izborima 1990. pobedjuje Socijalistička partija (reformisani komunisti).

Rumunija • Nikolae Čaušesku (1965-1989). Autokratska vlast,

ekonomska nerazvijenost, privredni rast niži od investicija, opšte siromaštvo.

• Delimično nezavisna spoljna politika • 16-20. decembra 1989 - Demonstracije u Temišvaru

zbog hapšenja mađarskog pastora borca za ljudska prava. Ubijeno 71 lice.

• Na povratku iz Irana Čaušesku priređuje miting, ali se masa koja ga čeka okreće se protiv njega. Vojska odbija da puca na narod. Borbe oko ključnih ustanova i TV.

• 25. decembra – streljan sa suprugom Elenom Čaušesku