Milan Popović altervizija - milanmpopovic.info · 5 Sadržaj Predgovor Prvi deo / Analize Crnogorska kontralustracija Zarobljeni univerzitet Više od sumnje Esej o (ne)slobodi Deportacije

Milan Popović

altervizijaBaLKaNSKa POSTMODERNa 7

altervizijaMiLaN POPOvić

urednik Balša Brković

IzdavačDaily Press - Podgorica

Za izdavačaŽeljko Ivanović

Oblikovanje koricaIrena Vuković

Priprema za štampuBlažo Milić

Štampa”Elvod Print” - Lazarevac

Tiraž500 kom.

CIP - Каталогизација у публикацијиЦентрална народна бибилиотека Црне Горе, ЦетињеISBN 978-86-7706-337-5COBISS.CG-ID 20121872

Milan Popović

altervizijaBaLKaNSKa POSTMODERNa 7

Podgorica2012.

5

Sadržaj

Predgovor

Prvi deo / AnalizeCrnogorska kontralustracija

Zarobljeni univerzitetViše od sumnje

Esej o (ne)slobodiDeportacije 1992.: zločin vrha vlasti

Evropa i evropske integracije u svetlu teorije svetskog sistema

Izazovi pozne moderneMontenegrin Counter-Lustration 1991-2009Vertical Dimension of the Peripherization:

How the Tempus and Other Sacred Texts Contribute To This Process

The Yugoslav Space Twenty Years Later: Historical Progress Or Retrogression?

O saučesničkoj odgovornosti dela međunarodne zajednice

Drugi deo / IntervjuiApsolutna vlast kvari apsolutno

Život piše romanePobuna svakog dana

Kao dva kosmosa

6

Treći deo / Komentari

PROTIV STRUJEDeca-vojnici

Dvostruka greškaFiktivna dinamika

RevolucionariGori od najgorih: kritika vulgarnog pozitivizma

Borba se nastavlja: zarobljena država:Magnum Crimen 2

Alibaba i četrdeset hajduka: Prva banka i četrdesetosam mandata

IbrahimTreći kolaps: ili zbog čega se ne treba zgražavati

nad stavovima Pjera MirelaAko laže koza: ne laže siromaštvo

Tribunal na sudu: slučaj Florens ArtmanA izgledaju kao ljudi: nova posthumana

vrsta dvadeset godina posleKraj jednog režima: slučaj gradonačelnika Mugoše

Protiv partijskog feudalizma: Cetinjska Gimnazija, Adnan Čirgić, Aila Šoškić

Šta da se radi: mapa putaCrveni tepih za crne košulje: ideologija

manjeg zla od opsene do tragedijeSkoro konsolidovana latifundija: na periferiji Evrope

a možda i u okviru EU u XXI vekuEvropska unija: pod znakom pitanja

Idiotizacija: ludilo poznog kapitalizmaProtektor: zaštitnik i patriotIndicije: u raljama Kartela

DokaziSrećno

Povlačenje: i druge misterijeOpasno stanje

Monitor našeg vremena: čudo hiljaditog brojaNečastivi na Pravnom: dekan-specijalac u akciji

7

ALTERVIZIJAZašto AlterVizija

Vlada protiv državePohvala Naomi Klajn

Zapisi iz mračne komoreSatijagraha protiv oligarha

TajnaInstitucije

Primus NotoriusMuke po Dekartu

Magični konsenzusApokalipsa bez kraja

Šta mislite da li je mogućePrimer Slobodana Pejovića

Besudna zemljaVanjski poslovi

Pogled unazad, pogled unapredBalkan, Istok, ZapadIzvan i iznad zakona

Vajmarska Evropa: uspon nove desniceRasizam bez granica

Stanje na Univerzitetu: nikad goreUniverzitet i društvo: protiv oligarhije

Zločin i kaznaAbolicija

SaučesniciNije nego

Narod i vlastHeroji našeg vremena

Razotkrivanje: ANB na suduKad vlast ide žrtvom na žrtvuKo o čemu, SDP o poštenju

SDP fenomenMehanizam prerane smrti

Najveća od svih ratnih štetaOgraničenje trajanja mandata

Predlog za zabranu DPSDP

8

Novi totalitarizamIzvori fascinacije

Sen Simon po drugi put među CrnogorcimaUpotreba utopije

Đukanović najodgovorniji za zločin deportacijaEU i Crna Gora: veliko pranje

Vođa, Veber i ostaliSprdnja i druge reforme

Upotreba identitetaProkletstvo dominacije

Mali, zakasneli, zliAsanacija terenaU cara Trojana

1991-2011.: od CK do EKEU od A do Š: Priručnik za morone

OstavkeMehanizam

ZloSistemSpinSlom

TranzicijaStrahovlada

GomoraŠta da se radi

Povratak proletarijataZnanje na krstu

Dijalektika roba i gospodaraZli dusi

Opasno (ne)znanjeTehno-maskaNalogodavac

RugloVeliki usov

Crnogorski post-traumatski stres

9

PriloziO autoru

Table of Contents

11

Predgovor

AlterVizija je zbornik socioloških tekstova, posvećenih najznačajnijim događajima, fenomenima i procesima, koji su obeležili Crnu Goru i svet, u prvih sedam godina od referendumske obnove crnogorske nezavisnosti, 2006-2012. Nakon Žargona periferije iz 1994., Posle hladnog rata iz 1996., Političkog aparthejda iz 1997., Crnogorske alternative iz 2000., Globalne prašine iz 2004., i Evrope-Antoanete iz 2006., AlterVizija je i jedna vrsta sedmog dela ili nastavka Balkanske postmoderne, započete još pre više od dvadeset godina, na samom početku velike posthladnoratovske promene sveta.

U Predgovoru za poslednju objavljenu knjigu iz ove serije, Evropu-An-toanetu iz 2006., izrazio sam uverenje, kako će ta knjiga, „zbog iscrpljivanja predmeta“, verovatno biti i poslednja u seriji. Ali se rečeni predmet pokazao žilaviji i dugovečniji nego što je izgledalo. AlterVizija je plod ove njegove neočekivane žilavosti i dugovečnosti.

Većinu prethodnih Balkanskih postmoderni odlikovala je dominacija jednog ili nekoliko najznačajnijih događaja u određenom vremenskom peri-odu: pad Berlinskog zida, postjugoslovenski ratni haos, pad Miloševićevog režima u Beogradu, obnova crnogorske nezavisnosti. To nije slučaj i sa Al-terVizijom. Događaji odnosno tekstovi sabrani u ovom zborniku izrazito su heterogeni i bez nekog među njima koji bi dominirao nad svima ostalima. Minimalni holizam, povezanost, integraciju i celinu, međutim, i ovde im daje ona ista alternativna metodološka perspektiva teorije svetskog sistema američkog sociologa Imanuela Volerstina koja je bila na delu i u svih pre-thodnih šest zbornika.

12

Žanrovski, svi tekstovi AlterVizije, razvrstani su u tri dela. Prvi deo, Analize, sadrži jedanaest tekstova, većeg obima i razvijenije argumentacije. Među njima je pet tekstova, prvobitno objavljenih u po četiri nastavka, u podgoričkom odnosno crnogorskom nezavisnom nedjeljniku Monitor, i šest naučnih članaka, prvobitno napisanih za određene međunarodne naučne skupove, časopise i zbornike. Drugi deo, Intervjui, sadrži četiri intervjua, sva četiri prvobitno objavljena takođe u Monitoru. Treći deo, Komentari, sadrži oko stotrideset kratkih tekstova, prvobitno objavljenih u dve kolumne, i to u kolumni Protiv struje, u rubrici Forum podgoričkog nezavisnog dnevni-ka Vijesti (u knjizi su ovoj kolumni pridruženi i Monitor našeg vremena i Nečastivi na Pravnom, dva kraća teksta koji su prvobitno objavljeni nezavis-no, ali su ovoj kolumni, po svemu, nekako najbliži), i u kolumni AlterVizija, prvobitno objavljivanoj na Televiziji Vijesti, u subotnjem dodatku za kulturu Art Vijesti, i u Monitoru.

Na kraju, i jedna čisto tehnička napomena. Radi lakšeg praćenja teksto-va, toliko zavisnih od konkretnog VremenaProstora, podatke o njima, to jest informacije o tome gde i kada su prvobitno objavljeni, navodio sam odmah ispod njihovog naslova odnosno podnaslova.

Milan PopovićPodgorica, 7. april 2012.

Prvi deo Analize

15

Crnogorska kontralustracija Monitor, 11., 18. i 25. maj i 8. jun 2007.

1. Istine i lažiGlobalno i lokalno, pa i u maloj Crnoj Gori, na delu je velika i negativna

postkapitalistička promena. Kvazifeudalna ultramonopolistička mutacija. Kartelizacija. Svakodnevno, ova retrogradna istorijska promena, švercuje se ispod vladajućih politika, ideologija i retorika „neoliberalnih globalizacija“ ali i ovima sve više konvergirajućih „evropskih“ i „evro-atlantskih integraci-ja”. Već i na prvi pogled, očigledno je da su ove “pinkerske” retorike, sasvim suprotne od “darkerske” realnosti o kojoj govore, ali su one, i kao takve, to jest upravo kao takve (“pinkerske”, lažne, apologetske), zapravo, bitan, funk-cionalni, (re)produktivni element realnosti.

A ako se centar i periferija, recimo Bušove SAD i Đukano vi ćeva Crna Gora, u ovoj stvari, po nečemu uopšte razlikuju, onda je to pre svega činjenica, da se kipuća magma kartela, u ovoj drugoj, neposrednije i jasnije manifestuje. To nije teško objasniti. U SAD i drugim razvijenim industrijs-kim demokratijama Zapada, otpor društva retro-mutaciji je širi, veći i jači, pa su zbog toga i tamošnje vladajuće politike, ideologije i retorike, prinuđene na složenije manipulacije, suptilnosti i tehnike. U Crnoj Gori i drugim najza-visnijim zemljama Četvrtog sveta, otpor društva je mnogo slabiji, pa su zbog toga i njihove vladajuće politike, neuporedivo jednostavnije, sirovije i surovije. Umesto složenih fabrikacija i poluistina, ovde su na delu totalne laži i neistine. Umesto rafiniranih iskrivljivanja i izobličavanja, potpuna iz-vrtanja, izokretanja i preokretanja. Ovo najbolje pokazuje negativna reak-cija „pobedničke“ DPS na inicijativu za donošenje Zakona o lustraciji, kao i trostruka „lobotomija“ koju ova partija priprema za 19. (V kongres DPS),

16

21. (Dan nezavisnosti Crne Gore) i 28-29. maj 2007. (najavljeno dodeljivanje nagrade za „humanizam“ Milu Đukanoviću i Svetozaru Maroviću od strane ILH).

Tako smo od neobrazovanih ali arogantnih funkcionera i portparola DPS već bezbroj puta čuli kako tražena lustracija tobože hoće da nas vrati u mračnu „prošlost“ poslednje decenije XX veka. A stvar je sasvim obrnu-ta. Upravo je nelustrirana ratno-nacionalistička prošlost na vlasti, ta koja blokira sadašnjost i budućnost Crne Gore. I to ne samo u sferi apstraktnog morala, nego i u oblasti egzistencijalnog prava. Herceg Novi, Bukovica, Štrpci, Kaluđerski Laz. Spisak blokiranih procesa mnogo je širi ali je suština ista. Nekažnjivost zločina je ono glavno što karakteriše teritoriju koja još nije postala država, populaciju koja još nije postala civilizacija. A ne mora se uopšte biti Šerlok Holms pa znati da najdublji uzrok svih naših blokiranih pravosudnih i inih procesa nije nedostatak administrativnih i pravosudnih nego suvišak saučesničkih ratno-nacionalističkih odnosno ratno-zločinačkih kapaciteta u vrhovima nelustrirane vlasti.

Slično, od strane funkcionera i portparola DPS, svakoga dana čujemo, kako lustraciju predlažu nekakvi „moralistički talibani“, koji hoće da nas gurnu u stare „podele“, te da nas tako odvrate od preko potrebnog „razvoja“ i „ekonomije“. A stvar je i ovde potpuno suprotna. Upravo je redistributivni ratno-monopolistički kartel, nastao u procesu „prvobitne akumulacije kapi-tala“ postjugoslovenskih ratova 1990-ih, glavna anti-ekonomska sila, koja onemogućava, zaustavlja, blokira razvoj produktivne ekonomije. Ne samo u ekonomiji u užem smislu, nego i u svim drugim oblastima društvenog života, uslov dobijanja i zadržavanja „poslova“ odnosno monopola, bespogovorna je lojalnost kvazifeudalnim klanovima, a ne lična sposobnost, znanje, rad, rezultat, kvalitet. U ovom kontekstu, lustracija je samo inicijalna kapisla. Početak dekartelizacije. Uslov oslobađanja i razvoja ekonomije.

Konačno, na potpuno izokretanje stvari, nailazimo i u govoru vlasti o zakonu i pravu. Kažu: inicijatori lustracije su protiv zakona i prava. I još kažu: svi oni koji su se ogrešili o postojeće zakone trebaju da odgovaraju. Ali pri tome sistematski prikrivaju najmanje tri ključne tranzicione pravne činjenice. Najpre, prikrivaju činjenicu da je LP lustraciju predložila upravo u obliku zakona. Za razliku od DPS, koja je svoju partijsku „lustraciju“, u po-slednjih desetak godina, sprovodila divlje, nekontrolisano, arbitrerno, „feu-dalno“. Te koja bi očigledno htela da nastavi po starom. Tako da glavne žrtve i dalje budu sitni izvršioci, novinari, službenici, rezervisti i slični, dok se glavni

17

vinovnici, ideolozi i naredbodavci rata, Svetozar Marović, Milo Đukanović i ostali, i dalje čuvaju za prigodne nagrade. A znamo: „Nepravda je najveća kad ko od zla djela svoga još i kakvu korist primi“ (Valtazar Bogišić).

Druga ključna tranziciona pravna činjenica, koju glasnogovornici DPS sistematski prikrivaju, jeste specifični pravni sadržaj i smisao Zakona o lustraciji. Pored krivičnopravne odgovornosti, koju utvrđuju odgovarajući, domaći i međunarodni krivični zakoni i sudovi, naime, za rat, genocid i dru-ge ratne zločine, postoji i šira, političkopravna odgovornost, koju isto tako utvrđuju odgovarajući, domaći i međunarodni, samo sada ne više krivični, nego lustracioni zakoni i sudovi. Ali je to upravo ono što DPS, preciznije nje-ni vrhovnici, hoće da spreče. Otuda njihova beskonačna skrivanja i izvrtanja.

To nas, međutim, dovodi i do naše poslednje, treće, najsuptilnije, i najznačajnije tranzicione pravne činjenice, za koju se kartel u Crnoj Gori posebno dobro pripremio i specijalizovao. Reč je o fenomenu i meha-nizmu „zarobljenog zakona“, o kojem piše Vesna Pešić u izvanrednom tek-stu u poslednjem broju beogradske Republike („Partijska država kao uzrok korupcije u Srbiji,“ Republika, Broj 402-405, 1. april-31. maj 2007., strana I-XX: suvišno je naglašavati, fenomen i mehanizam o kojem je reč, u pu-noj, ili barem najvećoj meri, važe i za Crnu Goru). Fenomen i mehanizam se sastoje u sledećem: koristeći sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva, lo-bije, resurse i uticaje, parlamentarne, vladine i nevladine kanale, te vidljive i nevidljive strukture i poluge, ultramonopolisti „zarobljavaju zakon“, tako što sprečavaju donošenje zakona koji im ne odgovaraju, odnosno nameću zakone koji im jedino odgovaraju. Na taj način, sve je „čisto“ i „legalno“, iako je duboko nelegitimno.

Sećate li se kako je SDP u predizbornoj kampanji oktobra 2002. obećavala donošenje Zakona o oporezivanju ratnih ekstraprofita, a predsed-nik vlade i DPS, samo godinu-dve nakon pobede na izborima, otvoreno is-mevao inicijative za donošenje ovog zakona kao „lov na veštice“. Kako se ovo zove? Politička prevara. Da li je SDP u ovoj prevari učestvovala svesno ili nesvesno? To zna samo vrh SDP. Kakva je vlast koja koristi ovakve metode? Nedemokratska i nelegitimna. A ima li ovome ikakvoga leka? Ima. Retroak-tivnost zakona, koja jeste izuzetna, ali upravo u ovom slučaju i opravdana i neophodna, jer se protiv „zarobljenog zakona“, može izboriti samo pomoću nje. I pomoću demokratske smene vlasti, lustracije i dekartelizacije.

18

2. Lustracija i kontralustracijaU prvom delu ovog teksta već je naveden velik broj vrhunskih političkih

falsifikata, laži i izvrtanja, za koje se mašinerija DPS zaista super specijalizov-ala. Ipak, vrhunac njenog izvrtanja, predstavlja ono, kada ona, preko svojih neumornih funkcionera i portparola, podržavaoca i servisera, predlagače Zakona o lustraciji, optužuje za „lov na veštice“. Vrhunac izvrtanja je u tome što ulogu tužioca, ovde i inače, uzurpira upravo ona nepromenjena politička klasa, preciznije oligarhija, koja je pre samo petnaest godina zaista sprovo-dila lov, samo ne ni malo simboličan, na „veštice“ i slične utvare, nego onaj sasvim realan, na ljude progonjene nacije, vere ili ideje. I to onaj najbrutalniji i najzločinačkiji. Za koji još uvek niko nije odgovarao.

„Ali,“ čuje se hor šaptača, bivših antiratnih aktera, a sadašnjih asimilira-nih apologeta i savetnika, „vladajuća DPS je u međuvremenu demokratski evoluirala.“ Da li? Ako laže „koza“ (retorika apologeta DPS), ne laže „rog“ (zbilja Crne Gore). Pa šta kaže naš nepotkupljivi „rog“? Najkraće, da je vladajuća DPS, od ovakve stvarne demokratske evolucije, udaljena još hilja-dama milja. Bolje od svega drugoga, to potvrđuje „olovna“ činjenica, da su i danas, u proleće 2007., u Crnoj Gori, na udaru vladajućeg političkog terora, u njegovim najrazličitijim formama, upravo oni retki preostali antiratni kru-govi, institucije i pojedinci, koji se, uprkos svemu, još uvek, nisu dali korum-pirati, zastrašiti i asimilovati.

Tako, u posebno perfidnoj formi „privatnih“ tužbi, ovaj teror, bez pres-tanka, i još uvek, vitla nad glavama retkih preostalih koji ne žele da zabo-rave mračne 1990-e. Jedna od prvih, a svakako najpoznatijih tužbi ove vrste, jeste ona Emira Kusturice protiv Andreja Nikolaidisa i Monitora. I to samo zato što su ovi podsetili na notornu podršku režisera „balkanskom kasa-pinu“. I dok je delo „balkanskog kasapina“ već sankcionisano sa više najtežih međunarodnih i domaćih presuda, za genocid, ratne zločine i druge najteže delikte, a režiserova podrška ovom delu, sa jednom od najmasovnijih i najek-splicitnijih protestnih peticija u našem delu sveta, crnogorsko pravosuđe, u ovoj notornoj stvari, još uvek „ne zna“ šta se dešava, i tako (ne)svesno saučestvuje u produženom šikaniranju režiserovih političkih protivnika i kritičara.

Slična je sudbina Veseljka Koprivice, Milke Tadić-Mijović, Snežane Nikčević, i mnogih drugih novinara, čija je jedina „krivica“ u tome, što nisu prihvatili teror dirigovanog zaborava. Pa su zbog toga i danas, u proleće 2007., dakle ne samo u „zlo proleće“ 1991., nego i danas, šesnaest godina po-

19

sle, izloženi produženom političkom teroru ratnog monopola i logora. Samo ovoga puta u formi „privatne“ reakcije pripadnika nove klase ratnih „pre-duzetnika“, monopolista i vlasnika. Bliznika crnogorskog kartela. Koji, kao, sada imaju „duševne bolove“ (a nisu ih imali ni kada je gorela Srebrenica).

A kada kartel proceni da „privatna“ forma više nije dovoljna, onda prelazi i na manje prikrivene, više direktne, državne i paradržavne, policijske i parapolicijske akcije. Tako, slučaj policijsko-sudske šikane novinara V. J., u vezi sa onim procesom pred Haškim tribunalom, još se nije bio ni stišao, a kartel je, u slučaju Aleksandra Zekovića, istraživača ljudskih prava i člana novoosnovanog Saveta za građansku kontrolu policije, još jednom pokazao, kako on, kartel, zapravo, jedino u brutalnosti i beskrupuloznosti, nema ni-kakvih limita.

Znaci zakulisanih sukoba unutar i između konkurentskih klanova ja-vne i tajne policije, koji se mogu naslutiti u ovom slučaju, nisu bez značaja, ali nisu ni najznačajniji. Kada direktor policije izjavi kako je ovaj slučaj u policijskom smislu „neozbiljan“, to jeste jedna prilično nesrećna izjava, ali ona, ipak, nije ni približno nesrećna, koliko ona koja je došla iz samog Mini-starstva unutrašnjih poslova, kada se ono u ovoj stvari onako ekspresno pro-glasilo nenadležnim. Ukoliko bi ovo ministarstvo u ovoj stvari zaista bilo nenadležno, naime, to bi onda značilo da su javna i tajna policija Crne Gore potpuno izvan sistema državne vlasti. Da li je tako?

Po svim do sada poznatim elementima, slučaj Aleksandra Zekovića, posebno zbog njegovog članstva u onom Savetu, ima sve karakteristike pra-vog malog, prljavog državnog udara. I, naravno, najgrubljeg protivustavnog delovanja, ukoliko u ovoj zemlji ustav uopšte ikome išta znači (osim za potrebe one koliko beskonačne toliko prazne protokolarne „ustavne rasprave“). Ukoliko nadležni državni organi Crne Gore to ne shvataju, ili shvataju, ali nemaju moći da se tome suprotstave, to je onda i samo po sebi dovoljno ozbiljno i zabrinjavajuće. Ukoliko u tome neki od njih (ne)svesno još i (sa)učestvuju, a ima na žalost i takvih indikacija, utoliko gore po sve građane Crne Gore (ili barem po sve građane Crne Gore koji nisu i ne žele da budu deo kartela).

Bilo kako bilo, gore je navedeno samo nekoliko najeklatantnijih primera, iz naše aktuelne i nevesele, mada nepotkupljive političke zbilje, koji zorno svedoče o tome, kako mi u Crnoj Gori, danas, 2007., na žalost, uopšte nismo u zoni antiratne lustracije, kako se to ponekad naivno i pogrešno sugeriše, nego smo i dalje u zoni neprekinute ratne odnosno postratne kontralus-

20

tracije. Zbog toga je i nedavna zabrinutost jednog od najviših funkcionera SDP, da bi u slučaju lustracije koja se predlaže, moglo da dođe do političkog revanšizma protiv DPS, u najmanju ruku, cinična i neprimerena. A pošto svi mi, pa i ovaj funkcioner SDP, ipak, ne živimo na dalekom i nepoznatom Marsu, nego u našoj maloj i jedinoj Crnoj Gori, gde se sve, ipak, dosta do-bro zna, ova zabrinutost mnogo više govori o samom ovom funkcioneru, eventualno još i o prodepeesovskom vrhu njegove, nekada antiratne stranke, nego što išta suvislo govori o našem životu ovde i danas.

3. Ratni profiteri: stari i novi„Vanbračna“ veza između kapitalizma i fašizma, stara je najmanje jedan

ljudski vek. Njeno najnovije izdanje, odnosno divljanje, gledamo na Balkanu, i u Crnoj Gori, u poslednjih dvadeset godina. „Neoliberalni“, zapravo kar-telizovani ekonomisti, aparatčici i ideolozi svake vlasti i kapitalizma, vole da kažu, kako između ekonomije i politike, te kapitalizma i fašizma, nema nikakve veze, ali je u stvari sasvim obrnuto. Za razumevanje onoga što se u stvarnosti dešava, od najveće važnosti je upravo suprotno, naime, da se ni jednog jedinog momenta ne smetne s uma, duboka, jaka i neprekinuta veza, između ova dva domena.

Iskustvo Crne Gore, u kojoj u poslednjih osamnaest godina nije došlo čak ni do uobičajene smene vlasti, u tom pogledu je čak do kraja ogolje-no i očigledno. Jedna te ista malobrojna lica nalaze se na obe strane naše društvene zbilje. Zbog toga, čitav ovaj turbulentni političko-ekonomski, fašističko-kapitalistički mega-proces 1991-2007., ironično, ali tačno, može da se označi, i kao jedan jedini i jedinstveni biznis-ciklus. Ili veliki transfer. Samo što je do 1997-1999., na delu bila nasilna, fašistička „prvobitna akumu-lacija“, a nakon 1999-2006., na delu je kapitalistička, postfašistička normal-izacija i legalizacija.

Duboka nelagoda, ipak, ostaje. Čak i kod onih koje sebe smatraju „uspešnim“ i „ostvarenim“. U tom pogledu, indikativna je prava medijska ofanziva Bivšeg Premijera, nekrunisanog Kralja Kartela, u poslednjih par meseci, od intervjua Vijestima 4. aprila 2007. naovamo. U pomenutom in-tervjuu, i na drugim mestima, on ovu nelagodu potiskuje i skriva, svojom starom poznatom kombinacijom intelektualne nerazvijenosti, političke aro-gancije i ideološke agresije. Tako, na objektivnu i egzaktnu statistiku UNDP, o velikoj raširenosti siromaštva u Crnoj Gori, po kojoj je naša republika, na žalost, „lider“, čak i među ratovima opustošenim zapadnobalkanskim

21

zemljama, on odgovara, malo je reći, „odokativnom“ metodom, odnosno pozivom svojim kritičarima, da „prošetaju do Budve i pogledaju koliko ima novih milionera“.

Ipak, vrhunac interesne i ideološke zaslepljenosti i agresivnosti, on ispoljava pri skrivanju stvarnih, te slikanju lažnih faktora i izvora, kartelo-vog enormnog i ekspresnog bogaćenja. U ovoj slici dakako nema kartelovog učešća u beskonačnim fašističkim mobilizacijama, ratovima, sankcijama, monopolima i „biznisima“ s kraja 1980-ih i tokom 1990-ih, ali nas zato u njoj na svakom koraku sačekuju „neoliberalne“ delirijumske fantazije, kao što su „preduzetnički potencijali“, „‘motori’ ekonomskog razvoja“, i „oni koji su brzi, odlučni, pametni, skloni riziku“. Ili onih „sto eura“ za osnivanje privat-nog univerziteta. I sve tako, i sve tome slično. Bez mere, smisla i kraja. Na svim medijima, štampanim i elektronskim, javnim i „nezavisnim“. Sve kao jedan veliki, plaćeni podlistak, još bolje bilbord bivšeg premijera.

Uprkos svemu, za „povučenog“ premijera, i njegov „nepovučeni“ kar-tel, ostaje jedan veliki, teški, zapravo nerešivi problem. Mađarska filozofica Agneš Heler svojevremeno je upotrebila formulaciju o „neponištivosti ljud-ske supstance“. Tako, ni sva moć crnogorskog fašističko-kapitalističkog kar-tela, ni sva slabost nekih bivših anti-ratnih partija, krugova i pojedinaca, koji su se dali korumpirati, kupiti i asimilovati, ne može da poništi ovu supstancu do kraja. A ova supstanca, ova svest, ova memorija, crnogorski kartel 1990-ih, ne pamti po „preduzetničkim“, već po ratnim, fašističkim i pljačkaškim „potencijalima“. Ne po produkciji, invenciji, znanju, nego po destrukciji, represiji, ubijanju. Ne po Majkrosoftu, informatici i Bilu Gejtsu, nego po „ratu za mir“, Srebrenici i Slobodanu Miloševiću.

Ima li se na umu sva težina zločina iz tog vremena, bez i malo premišljanja, može se reći, da predlog lustracije, za koji se ovih dana založila Liberalna partija, i jedan broj crnogorskih nevladinih organizacija i antiratnih aktera, spada u veoma, veoma umerene i kompromisne projekte. Tako, za razliku od onog poljskog, desnopopulističkog i revanšističkog lustracionog zakona, koji se prilično nediferencirano i nedemokratski primenjuje na čak oko sedamna est hiljada građana, naša, umerena i kompromisna inicijativa, lus-tracionu, privremenu ili trajnu zabranu vršenja javnih funkcija, predložila je samo za dve relativno malobrojne grupe crnogorskih građana i funkcionera. Za one crnogorske građane koji su pravosnažnom sudskom presudom već osuđeni za najteže zločine protiv ljudskih prava i demokratije. I za one crno-gorske funkcionere, koji su, u vreme najrazornijih ratova, i najtežih ratnih

22

zločina 1991-1995., u ratnom savezu sa Srbijom Slobodana Miloševića, vršili najviše državne funkcije. Pa ipak, stara-nova crnogorska vlast već je najavila, kako će i ovaj predlog, baš kao i onaj za donošenje Zakona o oporezivanju ratnih ekstraprofita od pre nekoliko godina, glatko odbaciti.

Uprkos svoj ovoj „glatkosti“, međutim, o najavljenom odbacivanju, ne treba prebrzo suditi. Osim što jasno pokazuje koga, to jest koliko mali broj tajkuna, oligarha i silnika, ova vlast u stvari štiti, naime, ovo odbacivanje još muklo indicira, i svu tekuću složenost, fluidnost i pervertiranost vladajućeg koalicionog kompleksa. Najpre, trijumfalističku zaslepljenost, kratkovidost, i osionost vladajuće DPS, koje se ovoj, u nekoj daljoj perspektivi, mogu vratiti kao bumerang, loša procena, propuštena prilika za mogući i razum-ni kompromis. A zatim, i činjenicu, koja je u svemu ovome još i najružnija i najsramnija, da posebno važne i prljave poslove, u odbijanju lustracije i sličnih inicijativa, ovde i danas, ima vrh SDP, dakle vrh jedne bivše antiratne stranke, a ne sama DPS. Samo što aktuelni vrh SDP time sebe ne svrstava u „antiratne profitere“, kako su neki požurili da zaključe. Ono „antiratni prof-iteri“, to se mora priznati, jeste dobra dosetka, ali je i loša, pogrešna, netačna ocena. Onog momenta, naime, kada bivši antiratni akteri, počnu da pomažu ratnim profiterima, da sačuvaju nezasluženo, i izbegnu zaluženo, oni prvi više nisu „antiratni“, nego postaju pravi ratni pomagači odnosno profiteri. Samo novi, post festum.

4. Let iznad kukavičjeg gnezdaU senci centralne majske konfrontacije, između „Davida“ i „Golijata“,

Grupe građana i Vrha DPS, povodom (ne)dodeljivanja nagrade ILH za „hu-manizam“ Milu Đukanoviću i Svetozaru Maroviću, manje primećen, ostao je jedan neobičan, čak egzotičan kontrast. Onaj između relativno sofisticiranih manipulacija apologeta i branilaca „lika i dela“ laureata, s jedne, i apsolutno nesofisticiranih, „diluvijalnih“ reakcija samog DPS i njegovih čelnika, s druge strane.

Tako smo, s one prve strane, od jednog, čak vodećeg crnogorskog istoričara, imali prilike da „saznamo“, kako je Milo Đukanović, o crnogorskoj nezavisnosti, razmišljao još za vreme napada na Dubrovnik 1991. Istoričar nam jedino nije objasnio, kako je do svog ekskluzivnog, zapravo spektaku-larnog otkrića, uopšte došao, na osnovu iskaza samog laureata, ili nekako drugačije, te da li je onaj iskaz, ukoliko je o njemu reč, validan odnosno dovoljan istoriografski dokaz (ovo potonje posebno u svetlu činjenice da je

23

sam Milo Đukanović do sada u nekoliko navrata tvrdio sasvim suprotno, naime kako je on 1991-1992. iskreno verovao u „Jugoslaviju“.)

Ili, još u martu ove godine, u okviru rasprave o lustraciji, neki „neza-visni“ analitičari, ustvrdili su, a u maju ove godine, još i ponovili i pritvrdili, kako su osporavatelji „lika i dela“ Mila Đukanovića, zapravo, „moralisti“, koji ovome odriču „pravo na promenu“. Reakcija samog laureata, i njegove partije iz maja 2007., međutim, više nego jasno, pokazala je, kako kod Mila Đukanovića i njegovih, nikakve suštinske promene, u stvari, nije ni bilo. Ju-goslovenstvo, srpstvo, crnogorstvo, ovaj odnosno onaj državni status, to je za njih bila i ostala samo potrošna roba, sredstvo, tehnika, za njihovo jedino stalno i trajno, moć i vlast Kartela.

Izjave Mila Đukanovića, te saopštenja DPS, s kraja maja 2007., predstav-ljale su totalni povratak u 1991., i u tom smislu, najveću i najtežu (samo)optužbu, koju je bilo ko, na njihovu adresu, uopšte mogao da izrekne. Zaista, tolika količina najordinarnijih laži, izvrtanja, falsifikata, ali i prostakluka, pretnji, duhovnih i političkih „maligniteta“, u Crnoj Gori, a bogami i šire, još od naše poslednje „nulte tačke“ s početka poslednje decenije prošlog veka, nije zapamćena.

Neki od ovih „maligniteta“, recimo i onaj o „najbližim porodičnim odnosima nekih potpisnika“ sa ovim odnosno onim protivnicima crnogor-ske nezavisnosti, kolateralno i nehotice, razotkrili su, ne samo, fukoovski rečeno, onu najdublju i najopasniju, staljinističko-fašističku „arheologiju“ DPS, nego i dugo skrivanu vezu ove „arheologije“, sa nekim od najpoznatijih bivših antiratnih aktera, sadašnjih „prebega“, novih saradnika DPS. Treba li vas podsećati: „najbliži porodični odnosi“, kao i još neke slične totalitarne minijature, u saopštenjima DPS s kraja maja 2007., pojavile su se ne po prvi, nego po drugi i(li) treći put. Premijeru, one su imale još u onoj danas skoro zaboravljenoj, anonimnoj i egzotičnoj „Analizi medijske scene Crne Gore“, koja je onako bulgakovljevski volšebno kružila po Ministarstvu inostranih poslova Crne Gore još u martu-aprilu 2005., a prvu reprizu u onom verovat-no najsramnijem od svih sramnih serijala CKL, od maja do decembra 2005. I treba li uopšte biti posebno sumnjičav, nadaren ili maštovit, pa pretpostaviti, da tri ovako različita izdanja i aktera, kao što su MIP, CKL i DPS, verovat-no, ne povezuje bilo kakav Slučaj ili Incident, nego neka njihova zajednička Misija ili Služba.

Egzotika ovde ipak nije najvažnija. Duboko ispod zapenušene površine razjarenih sujeta i strasti laureata, te njihovih brojnih službi, službenika i

24

saradnika, naime, celo vreme se skrivala i funkcionisala, i jedna mnogo du-blja i važnija sfera. Logika i reprodukcija sistema. Mentalna i materijalna. Sistemski govoreći, dakle, „lobotomija“, intervencija u „čeoni režanj kore velikog mozga“, koja je onako brutalno, mada neuspešno izvedena, u pozno proleće 2007., nije bila ni malo slučajna. Jer, razaranje istorijske i političke memorije, samo je poslednja, mada logična i nužna sekvenca, u onom složenom i produženom fašističko-kapitalističkom biznis-ciklusu 1991-2007., koji je pre dvadesetak godina započeo, sa onom ratnom, fašističkom, „prvobitnom akumulacijom kapitala“ naših vrlih laureata, a danas evo hoće, da za sva vremena okonča, sa ovom njihovom postratnom kapitalističkom normalizacijom i legalizacijom. Ono, naime, što u jednu jedinu vrstu pov-ezuje, i tako naizgled raznorodne akcije Bivšeg Premijera, preduzete u po-slednjih nekoliko meseci, kao što su osnivanje novog privatnog univerziteta, pojačavanje kontrole nad javnim i drugim medijima, najzad i insistiranje na dobijanju nagrade baš za „mir i humanizam“, to je upravo ova potonja sekvenca, one jedne, jedine i jedinstvene reproduktivne logike, jednog malog ali intenzivnog zapadnobalkanskog kartela.

Tek u okviru ovako proširene logike i svesti, postaje jasno, koliko je bila velika i značajna, pobeda „Davida“, Grupe građana, protiv „Golijata“, Vrha DPS, izvojevana maja 2007., povodom (ne)dodeljivanja onih nagrada. Od početka našeg poslednjeg ciklusa 1991., naime, bilo je samo nekoliko, po mišljenju autora ovog teksta, posmatrača, ali i neposrednog učesnika, zapra-vo, samo četiri toliko velika i značajna događaja: najpre, onaj prvi antiratni miting u Crnoj Gori, održan na centralnom trgu glavnog grada, na samom početku rata, 17. jula 1991., zatim onaj veliki, nemi, protestni mimohod, od Železničke stanice do vladinih zgrada u centru Podgorice, na godišnjicu ot-mice u Štrpcima, sredinom 1990-ih, pa ona velika i do danas neprevaziđena građanska akcija i odbrana reke Tare od pokušaja potapanja od strane Kar-tela pre nekoliko godine, najzad i ovaj potonji, totalni debakl Kartela, laureta i njihovih domaćih i međunarodnih pomagača, u Budvi, pre samo nekoliko dana. Kratko, zapravo najkraće moguće obrazloženje ovog, nekome se može učiniti neobičnog izbora: prva dva događaja iz našeg izbora, simbol su nega-tivne, a druga dva simbol pozitivne moći otpora, i, što je najznačajnije, u oba, odnosno u sva četiri slučaja, rezistencije „Davida“ protiv „Golijata“, građana protiv Kartela.

Sećate li se velikog Džeka Niklsona i Indijanca, iz „Leta iznad kukavičjeg gnezda“, češko-američkog oskarovca, Miloša Formana. Okvir i scena:

25

ustanova za duševno obolele, kao globalna metafora, zapravo slika i kritika svake izolacije, zatvorenosti i represije. Niklson najpre blefira, pretvara se kao da je već prošao lobotomiju. Kada se slično ponaša pred kraj filma, In-dijanac u prvi mah pomišlja da ovaj opet blefira, ali kada konačno shvati da to ovog puta nije slučaj, nego da je njegov jedini prijatelj definitivno postao „biljka“, upotrebljava svu svoju enormnu, do tada skrivenu snagu, podiže onaj ogromni kameni blok iz odeljenja, razbija gvozdene rešetke na prozoru, i beži u slobodu. Uspešan protest Grupe građana protiv Vrha DPS povodom dodeljivanja nagrada ILH za „humanizam“ Milu Đukaonoviću i Svetozaru Maroviću maja 2007. ohrabruje i poručuje kako snage za bekstvo u slobodu možda ima i zarobljena Crna Gora.

26

Zarobljeni univerzitet Monitor, 3., 10., 17. i 24. avgust 2007.

1. Ni državni, ni privatni, kartelizovaniSuprotstavljanje državnih i privatnih fakulteta i univerziteta, koje je kod

nas danas toliko rašireno, najvećim delom je ideološki površno, preterano i lažno. U stvarnosti, postoje samo dobri i loši programi, dobri i loši profesori. A jednih i drugih, ima kako na privatnim, tako i na državnim fakultetima i univerzitetima. S tim što ni jednog momenta ne sme da se smetne sa uma ni onaj najdublji izvor njihove podele. To je ona unutrašnja istorijska i sistem-ska „bifurkacija“, na slobodne i kartelizovane procese i aktere, koja bez pres-tanka plavi i natapa sve oblasti, sfere i delove društva. Po pravilu, slobodni profesori i programi su i profesionalno dobri, kartelizovani i profesionalno loši, i to upućenima u ovu oblast i ne treba posebno i detaljno obrazlagati. Zbog toga ni ovde prava opozicija nije državni-privatni, nego slobodni-kar-telizovani.

A sam sistem kartela, svobuhvatnih monopola koji premrežavaju, kontrolišu i guše čitavo društvo, istorijski je utemeljen, i nije od juče. Nara-vno da između jednopartijskog „socijalizma“ i višepartijskog „kapitalizma“ postoje značajne institucionalne, političke i ideološke razlika. Pa ipak, na onom dubljem, odnosno najdubljem, istorijskom i strukturnom nivou, između ova dva sistema, nema suštinskih razlika. Oba predstavljaju samo modifikovane varijante, jednog te istog, nepromenjenog, inferiornog, kvazi-feudalnog sistema monopola, koji se na ovim prostorima, u različitim oblic-ima, produžava već nekoliko vekova.

Aktuelne ideologije i retorike „neoliberalne ekonomije“, baš kao i one ra-nije „socijalističkog samoupravljanja“, tu su tek da prikriju i reprodukuju ovo

27

dubinsko i zamračeno zbivanje. Identičan, dakle samo ograničen ideološki i retorički karakter, ima i čuvena „vladavina prava“, sa odgovarajućim režimima „državnog“ i „privatnog“ vlasništva. Čak i čisto konceptualno, ono što se ovde i danas naziva državnim i privatnim vlasništvom, nije, zapravo, ni državno, ni privatno, ni vlasništvo, nego je jedna vrsta, u najboljem slučaju, polumodernizovanog, staleškog, oligarhijskog poseda. A što važi ukupno, važi i za visoko obrazovanje, fakultete i univerzitete.

U prvom tekstu ove serije, to ćemo pokazati najpre na primeru uprav-ljanja, i to kako onog tekućeg, administrativnog, tako i onog dugoročnog, razvojnog. Kod tekućeg, administrativnog upravljanja, sva površnost, preteranost i lažnost konfrontiranja državnih i privatnih fakulteta i uni-verziteta, u potpunosti je ogoljena i očigledna. Iza fingiranog pluralizma i suprotstavljanja „državnog“ i „privatnog“, krije se diskretni ali funkcionalni monizam jedinstvenog kartela. Samo što (kvazi)feudalni kartel, koji iznutra drži ovo jedinstvo, ovima upravlja na dva različita načina. „Državnim“ indi-rektno, preko uprava, rektorata i dekanata, koji su, najvećim delom, lojalni produžetak vladajućih partijskih i političkih nomenklatura, „privatnim“ di-rektno, preko klase novih vlasnika i menadžera.

Novih? Jedan mali, „izdajnički“ detalj, tek blago indicira sav onaj ogrom-ni zamračeni kompleks, koji u odgovarajućoj literaturi, već može da se nađe, u rubrikama kao što su: „ekonomski i politički kartel“, „konflikt interesa“, „sistemska korupcija“, „zarobljeni zakon“, „zaustavljeni razvoj“. Kada je ne-davno lansiran još jedan, preciznije drugi po redu privatni univerzitet u Crnoj Gori, onaj bivšeg premijera, „feudalca“ Crne Gore broj jedan, naime, teško je bilo da se ne primeti, kako su se među njegovim novim vlasnici-ma i osnivačima, uz glavnog gazdu, našla i, kako se sam gazda izrazio, „dva renomirana profesora univerziteta“. Sve do kritičnog momenta, odnosno transfera (to je onaj mali „izdajnički“ detalj), „dva renomirana profesora univerziteta“, zauzimala su, a iz senke zauzimaju i danas, sve najvažnije strateške upravljačke funkcije – u sistemu državnog univerziteta i visokog obrazovanja (i šire).

U sferi privrede, materijalne (re)produkcije, „Radoja Dakića“ na primer, taj „film“ smo već gledali tokom „olovnih“ 1990-ih. Sistemom (kvazi)feudal-nih partijskih monopola, pomognutih „pedagogijom“ ratnog terora, finansi-jski i ukupni resursi „okupirane“ državne privrede, najpre su eksproprisani, zatim transferisani, na „devičanske“ i slične račune, na kraju i vraćeni, samo sada transformisani, „oprani“ i „privatizovani“, od strane one iste (kvazi)feu-

28

dalne oligarhije. Sada taj isti „film“ gledamo u sferi vanprivredne, mentalne (re)produkcije društva, posebno u oblasti medija i univerziteta. Uz jednu značajnu, i, za ugled profesora univerziteta, tužnu, čak poražavajuću razliku. Dok su radnici „Radoja Dakića“, na brojnim protestima, ako ništa drugo, bar pokazali da imaju minimum ljudskog dostojanstva, najveći broj profesora univerziteta, u ovom sistemu (pozno)modernog ropstva ili kmetstva, ili ćuti, ili, još gore, kolaborira (biti savetnik ili ministar: najsladostrasniji san većine profesora „hermafrodita“).

U ovom kontekstu, nije uopšte teško razumeti, ni sve one velike i ne-nadoknadive deficite, koji još uvek zjape u oblasti upravljanja dugoročnim razvojem odnosno budućnošću visokog obrazovanja. Što do današnjeg dana nije ne samo usvojena nego čak ni inicirana strategija razvoja visokog obra-zovanja, kao ni strategija ukupnog privrednog i društvenog razvoja, nara-vno, nije ni malo slučajno. U okviru ove strategije, prvo i najvažnije pitanje, bilo bi pitanje procene optimalnog broja univerziteta, koje, sa stanovišta ograničenih ljudskih, pre svega profesorskih resursa, jedna mala i siromašna zajednica, sebi uopšte može da priušti. Upućeni veoma dobro znaju, da taj broj, čak i uz najveći i najbolji napor, sigurno nije veći od broja jedan. Ali u tome i jeste „kvaka“.

Da je jedna ovakva procena doneta, naime, morao bi da usledi i niz logičnih koraka: najpre, racionalno očuvanje i unapređenje državnog uni-verziteta, jer ovaj do danas predstavlja našu najveću koncentraciju ljudskih, intelektualnih i profesorskih resursa, a zatim i markiranje deficitarnih oblas-ti, za dalji razvoj, konkurenciju, partnerstvo i kooperaciju javnog i privatnog sektora, uz rizik koji se podrazumeva, i bez monopola, bilo državnih, bilo privatnih. Ovako, državni univerzitet se faktički „pušta niz vodu“, jer mu se iz godine u godinu, uz zaglušujuće ćutanje lojalnih uprava, smanjuje budžet za po deset i više procenata, a istovremeno toleriše, pa i podstiče, unutrašnja i spoljašnja (kvazi)feudalizacija, inferiorizacija i degradacija, dok se istovre-meno, prikriveno i višestruko, ustanovljava i favorizuje, jedna krajnje nelo-jalna i destruktivna „konkurencija“ novih „devičanskih“ univerziteta.

2. Autonomija pod opsadomAutonomija pripada samom jezgru univerziteta. Ukoliko nema au-

tonomije, nema ni univerziteta (osim po imenu i izgledu). A upravo ovde i da-nas, na pragu trećeg milenijuma, univerzitet je na ivici jednog ovakvog mini-muma (ne)postojanja. U malim, siromašnim i ratovima opustošenim zem lja-

29

ma, kao što je Crna Gora, ova nihilistička tendencija, jeste najizraženija, ali je ona, u nešto blažem obliku, na delu, i u razvijenijim (pa i najrazvijenijim) zemljama sveta. Rečju, tendencija je „glokalna“, globalna i lokalna, a ne tek lokalna.

Pred našim očima upravo se odvija jedna od najvećih ako ne i najveća eksproprijacija autonomije univerziteta (a unutar ove i jedna od najvećih ako ne i najveća eksproprijacija same profesije profesora univerziteta) u njenoj dugoj i krivudavoj polumilenijumskoj istoriji. Univerzitet je pod op-sadom koja svakoga časa preti konačnim padom. Ukoliko do tog pada nije već i došlo. Samo što mi toga još nismo postali svesni. I samo što „varvar-ske horde“ koje ovde i danas opsedaju zidine našeg „grada“, nisu više one raspuštene feudalne ratničke družine, koje su decenijama pa i vekovima očajnički lutale razvalinama poznog srednjeg veka, nego su to ovde i da-nas „poludele“ moderne birokratije, briselske, podgoričke, i ostale, koje očajnički, voluntaristički, „hiperaktivno“ ureduju razvalinama našeg pozno-modernog vremena.

Naravno, tu su i jaki ideološki opijati: „progres“, „reforme“, „neoliberalne globalizacije“, „evropske integracije“, „bolonjski proces“. Sve jasnije znakove opadanja i dekadencije, ovi opijati hteli bi da prikriju, ili oslabe, ali, kao i sve druge „psiho-aktivne supstance“, i oni, po pravilu, proizvode samo kontrae-fekte. Bez ulaženja u podrobnije izlaganje, u ovom tekstu sledi samo još jed-na vrsta kratkog popisa glavnih simptoma eksproprijacije autonomije uni-verziteta, do kojeg se lako može doći, već i samim prostim uvidom u aktuelni „bolonjski“ Zakon o visokom obrazovanju iz 2003., kao i u odgovarajuće (na ovom zakonu zasnovane) podzakonske akte i prakse visokog obrazovanja Crne Gore. U nekoj drugoj prilici, ovaj popis mogao bi da posluži, i kao pod-setnik za dalje i detaljnije analize i elaboracije.

Najpre: Savet za visoko obrazovanje. Autonomiju univerziteta, ovo telo ugrožava spolja i najneposrednije, i to ne samo zbog toga što su nje-gove nadležnosti hipertrofirane, nego još više zbog toga što ono nije ni skupštinsko, ni nezavisno, nego je – vladino telo. Pa zbog toga, ni do skoro jedini univerzitet Crne Gore, više de facto nije „državni“, nego „vladin“ uni-verzitet. Za profesionalnu autonomiju i dignitet profesora ovog univerziteta – poražavajuće. Uprkos beskonačnoj političkoj opstrukciji, Javni servis RT-VCG, mediji, novinari i novinarke Crne Gore, da uzmemo samo ovu blisku branšu za primer, uspeli su barem u tome, da članove Programskog saveta ovog medija, biraju odgovarajuće NVO, a potvrđuje Skupština Crne Gore.

30

Vajni profesori i profesorke UCG, nisu uspeli, čak ni u tome. Ne, njihov di-rektni i vrhovni „Gubernator“, ostala je sama Njena Visost, Vlada Crne Gore. „Hvala Vladi Crne Gore“.

Zatim: Naučno-nastavno veće (NNV) fakulteta. Novim zakonskim i podzakonskim rešenjima, NNV je toliko suštinski „ispražnjeno“, da je de fac-to skoro ukinuto. Samo što se ovo ukidanje dogodilo u okviru unutrašnje hip-er-birokratizacije univerziteta (nije vlada za sve kriva). Jedan deo suštinskih odnosno profesionalnih kompetencija NNV, prenet je na hiper-central-izovani univerzitet, drugi deo je, diskretno, ali ne manje efikasno, apsorbo-van od strane lojalnih, kartelizovanih uprava fakulteta. U nadležnosti NNV, tako je ostala, tek drugorazredna, tehnička materija. Redukcija do apsurda. Do nepostojanja.

Dalje: saradnik u nastavi. Ovome na univerzitetu nikada nije bilo lako. Zbog toga je ljubav prema pozivu uvek bila sine qua non. Ali je pitanje da li će ova sada biti i dovoljna. Pažljivim čitanjem, još više posmatranjem, lako je uočiti, kako se, ispod sjajne retorike „bolonjskog“ zakona, odvija veliko sistemsko pogoršanje: značajno slabljenje statusa (koji više nije stalni radni odnos), uz istovremeno enormno povećanje norme-časa i drugih opterećenja (usled kojih je svako ozbiljnije bavljenje naukom veoma otežano), a sve to još i uz sistemsko slabljenje (pa i prekidanje) svake ozbiljnije profesionalne veze između predmetnog nastavnika i saradnika (zato što se finansijski, norma-tivno i organizaciono, saradnički sastav, sve više, ako ne i isključivo, vezuje za kartelizovane uprave). U ovom trenutku, glavna žrtva ovog velikog sistem-skog pogoršanja, jeste saradnik sam, za deset godina, kada opisani uslovi i (verovatna) negativna selekcija, počnu da daju svoje prve loše rezultate, međutim, to će biti cela zajednica i univerzitet.

Najzad: uspeh studenata, prolaznost na studijama, ocene, i ocenjivanje, po novom „bolonjskom“ sistemu. U više navrata, univerzitetska admin-istracija se javno pohvalila, kako je prolaznost na studijama, u poslednjih nekoliko godina, od kako se sprovodi „bolonjska“ deklaracija, dvostruko povećana, sa ranijih oko trideset, na sadašnjih oko šezdeset procenata. (Kao da je neka privatna markentiška agencija a ne javna administracija. I kao da reklamira niskobudžetske filmove a ne visokoobrazovne programe.) Ali pri tome, naravno, ni reč nije rekla, o drastičnom obaranju kvaliteta, najmanje za ocenu ili dve, u odnosu na predbolonjsko stanje. A sve to zbog razorne kombinacije birokratskog voluntarizma i profesorskog oportunizma, poseb-no na (super)masovnim fakultetima društvenih nauka, na kojima se i najveći

31

deo ocenjivanja studenata, tog najsloženijeg i najtežeg dela nastavničkog poziva, oportunistički i stihijski transferiše na saradnike, dojučerašnje stu-dente, bez većeg iskustva, i bez magistrature.

Gornji popis, mogao je da bude čak mnogo, mnogo duži, opsežniji i obuh-vatniji. Kao ilustracija glavne negativne pojave o kojoj je ovde bilo reči, onog trenda sveopšte, gotovo apokaliptičke birokratske eksproprijacije univerziteta, u ovom kratkom tekstu, međutim, i on je bio sasvim rečit i dovoljan.

3. Evropsko-bolonjska fasadaVelika i nepopravljiva šteta: ovo je najkraći ali i najbolji opis onoga što

se ovde i danas dešava u sferi visokog obrazovanja (kao i u ostalim sferama društva uostalom). Sa nastavkom ovog procesa, šteta bi mogla da bude samo veća. Ali izgledi da se ovaj proces uskoro zaustavi nisu sjajni. Podgoričke i briselske, (visoko)obrazovne i ukupne vlasti, u potpunosti ignorišu sve kom-petentne, kvalifikovane i opravdane kritike (koje, uzgred rečeno, ni inače nisu dovoljno brojne i hrabre). U tom pogledu, ignorancija i arogancija ovih, „evropskih“ vlasti, već je višestruko nadmašila one poslednje, jednopartijske, komunističke vlasti iz 1980-ih, i to je verovatno ono što najviše obeshrabruje.

Sakrivena ispod super-ideologizovane evropsko-bolonjske fasade, i is-pod zahuktale reformističke inžinjerije vlasti, iz dana u dan, ova šteta se samo progresivno uvećava (sa velikim rizikom, da se to otkrije i prizna, tek za par ili više decenija: visoko obrazovanje je veoma složen sistem, procesi i rezultati, negativni i pozitivni, u njemu dugo nastaju, ali isto tako dugo traju.) Glavni oblici i vidovi ove štete, ukratko su izloženi u prethodnom nastavku ove serije. U ovom nastavku, sledi još samo kratko izlaganje, o tome kako izgledaju njeni glavni aspekti i mehanizmi.

Glavni aspekt štete o kojoj je ovde reč, jeste ekstremni i agresivni bi-rokratski voluntarizam. Institucije, ideologije i retorike ovog voluntarizma, jesu nove, ali je njegov gotovo savršeni, trodelni mehanizam, veoma dobro poznat, čak izanđao, star: manje-više nesporni evropsko-bolonjski ciljevi i standardi (posebno dva: harmonizacija nastavnih planova i programa, i povećanje mobilnosti nastavnika i studenata, u okviru jedinstvenog evropsk-og visokoobrazovnog prostora), plus kadrovski, prostorni, finansijski i ostali uslovi, koji su, najblaže rečeno, daleko od evropsko-bolonjskih, jednako seri-ja nakaznih „frankeštajnskih“ kontraefekata (koji su, da ironija naše tekuće „evropeizacije“ bude veća, korak nazad, čak i u odnosu na pred-bolonjski sistem visokog obrazovanja).

32

Sve ovo, međutim, nije dovoljno. Valja videti bolje, dalje i dublje. Ispod sveprisutnog birokratskog voluntarizma, krije se dublja „hemija“ kartela. Koji nije samo lokalni, nego je složen, kombinovan, lokalni i međunarodni, region-alni i evropski. Institucionalno, političko, ideološko i retoričko presvlačenje, iz ratnog nacionalizma 1990-ih, u „evropeizam“ 2000-ih, za lokalni kartel, deo je jednog te istog procesa, osvajanja i zadržavanja nekontrolisane društvene moći i vlasti, po svaku cenu, i svim sredstvima. U tom smislu, ne smemo imati bilo kakvih iluzija: od onih koji su pre petnaest godina bili glavni politički i rat-ni saveznici Slobodana Miloševića, u divljačkom rušenju Jugoslavije, posebno Hrvatske i BiH, te u prinudnom raseljavanju, etničkom čišćenju i ubijanju nji-hovih populacija, zaista se ne može očekivati dovoljno razumevanja i obzira – prema sistemu i kvalitetu visokog obrazovanja (šta je za njih „ubijanje“ jednog univerziteta prema ubijanju onoliko ljudi i gradova).

Nešto je složeniji slučaj međunarodne i evropske komponente ovog kar tela. Najpre, sama EU nije onako jednostavna i jednodelna, pozitivna, idealna i benevalentna, kakvom ju svakodnevno a pogrešno predstavlja oficijelna briselska i podgorička dogmatika, nego je jedna krajnje komplek-sna, ambivalentna i kontradiktorna, pozitivna i negativna, emancipatorska i birokratska, liberterska i imperijalna, „topla“ i „hladna“ struktura i zajed-nica, a, opet, ova njena druga, negativna, birokratska, imperijalna i „hladna“ strana, nije tek prolazni zaostatak neizbežne istorijske inercije, nego je samo delom to, ali je delom i element otvorene i neizvesne budućnosti. Zbog toga je i sam negativni doprinos, koji briselska birokratija svakodnevno i uredno daje našem lokalnom procesu, odnosno kartelu, uopšte uzev, pa i u oblasti visokog obrazovanja, takođe složen, i ima najmanje dva oblika.

Prvi je subjektivno blaži ali objektivno ništa manje štetan i razoran od drugog. Sastoji se u standardnom birokratskom nemaru, nekoordiniranosti, kratkovidosti i formalizmu, u procesu iznajmljivanja nove, evropsko-bolo-njske fasade, za stare, kartelske svrhe, klijente i aktere. Sve to u uslovima koji su pre „afrički“ nego „evropski“. Samo zahvaljujući ovom i ovakvom, gargantuanskom nemaru, i, malo je reći, nekoordiniranosti, kratkovidosti i formalizmu, moglo je da se dogodi, da jedna te ista, tekuća reforma visokog obrazovanja Crne Gore, od strane jednih te istih, evropskih „evaluatora“, najpre, to jest pre samo par godina, u Bergenu, dobije najviše, a zatim, pre samo nekoliko meseci, ove, 2007. godine, u Londonu, dobije najniže ocene u regionu.

Drugi je i subjektivno i objektivno jednako mučan, težak i razoran. Sas-

33

toji se u direktnom, svesnom i punom saučestvovanju, delova evropskih in-stitucija, birokratija i kompanija, da o Bušovim „jastrebovima“ i Putinovim „oligarsima“ i ne govorimo, u „najprljavijim“ lokalnim procesima, dilovima i privatizacijama. Uopšte, pa i u oblasti visokog obrazovanja. Ako na imena tako visokih međunarodnih i evropskih adresa, institucija i političara, kao što su Evropska banka za obnovu i razvoj, švajcarski Glenkor, nemački WAZ, Bodo Hombah (prvi predsedavajući Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evro-pu), na primer, možemo da naiđemo, i u procesima, dilovima i poslovima, sa sada već javno i međunarodno osumnjičenim predstavnicima glavnog crnogorskog kartela, Stankom Subotićem i Milom Đukanovićem, zbog čega onda ne bi mogli da očekujemo, da na ta ista, ili neka slična lica, naiđemo – i u njihovim zajedničkim procesima, dilovima i poslovima u oblasti visokog obrazovanja (posebno onim koji su, prema legendi koju su prvi izneli bivši premijer i njegov najomiljeniji „profesor“, startovali sa svega nekoliko stotina eura osnivačkih uloga).

Na kraju, samo još jedno malo preciziranje. I upozorenje. Na međunaro-dnu i evropsku komponentu kartela, u ovom tekstu nije skrenuta pažnja, radi izazivanja i širenja defetizma, još manje radi izazivanja i širenja anti-ev-ropeizma. Upravo obrnuto, oslonac na onaj drugi, pozitivni deo razvijenih, bogatih i demokratskih evropskih društava, institucija i integracija, u svim oblastima, pa i u oblasti visokog obrazovanja, za nas je neophodan, ključan, čak presudan. Samo što taj oslonac mora jasno da se razlikuje od njegovog falširanog evropskog „blizanca“.

4. Aparatska naukaU prethodna tri nastavka, analizirani su glavni pojavni oblici, dimenzije

ili aspekti intelektualne, profesionalne i institucionalne patologije u oblasti visokog obrazovanja ovde i danas, počev od one nove, ultramonopolističke, kartelizovane vlasničke i upravljačke strukture, preko one sa svake strane napadnute autonomije univerziteta, pa sve do one međunarodne dimenzije, odnosno voluntarističke instrumentalizacije i zloupotrebe evropsko-bolonj-ske fasade. Svaki od ovih oblika, dimenzija ili aspekata rečene patologije, uzet za sebe, dovoljno je negativan, razoran i težak. Postoji, međutim, još jedan takav oblik, dimenzija ili aspekt, koji, na određen način, negativno rezimira i kondenzuje sve prethodne, te koji je, u izvesnom smislu, nega-tivniji, razorniji i teži, od svih njih zajedno (njemu se i posvećuje ovaj, četvrti i poslednji nastavak serije).

34

Reč je o napadu na najdublje, epistemološko jezgro nauke. Na nastavne planove i programe, posebno društvenih nauka, te posebno postdiplomskih, specijalističkih, magistarskih i doktorskih studija (veća „tromost“ osnovnih studija, ovde se pokazuje kao „spasonosna“, makar i samo za izvesno vreme). A ovo je napad na sam temelj i „softver“ univerziteta. Koji je najdragoceniji. Za one koji ne vide dalje i dublje, definitivan gubitak ovog elementa, postaće vidljiv, očigledan, tek za deceniju ili dve. Toliko, ako ne i duže, traje proces razaranja ovog najdubljeg i najdragocenijeg, epistemološkog jezgra nauke i univerziteta.

Ekstremno osiromašenje društva i univerziteta, plus enormno širenje i snaženje (post)ratnih monopola, kartela i birokratija, plus beskonačni opor-tunizam najvećeg dela profesora, naučnika i istraživača, jednako „embed-ded“, uklopljena, birokratizovana, kartelizovana, aparatska nauka (koja, zbog „dobrovoljnog ropstva“, koje oportunistički prihvata, samu sebe osuđuje, da bude „mrtva nauka“). Ovo je najsažetija i najpreciznija for-mula epistemološkog propadanja nauke i univerziteta ovde i danas. Manje „matematički“, a više epski, narativno, čak prozaično, ovo propadanje može da se opiše i ovako: da bi, u uslovima neprestane i akutne budžetske krize, dobio željenu finansijsku i ukupnu podršku, najveći deo fakulteta, naučnika, profesora i istraživača, prihvata da svoje nastavne, naučne i istraživačke projekte, sastavlja i piše prema preferencijama moćnih monopola, kartela i birokratija, a ne prema zahtevima profesionalno odgovorne, autonomne i objektivne nauke (priča je na žalost dobro poznata).

Poznato je, dva glavna ideološka oblika ovog propadanja, u poslednjih deceniju-dve novog, posthladnoratovskog vremena, jesu „neoliberalna eko-nomija“, i „evropske odnosno evroatlantske integracije“. Ne slučajno, na čelu ova dva glavna ideološka pogona u današnjoj Crnoj Gori, jesu dva profe-sora (zapravo jedan profesor i jedna profesorka) Ekonomskog fakulteta u Podgorici. „Ekonomija“ je danas glavna ideologija. Bliskost sa vladajućim krugom se podrazumeva. Između ova dva pogona, kao između dve frak-cije vladajuće ideologije, postoje i određene unutrašnje, sekundarne raz-like, pa među njima povremeno dolazi i do izvesnih neslaganja, napetosti i trvenja, ali, po svojoj dubljoj, odnosno najdubljoj društvenoj, ideološkoj i epistemološkoj funkciji, oni, ipak, pripadaju jednoj te istoj, zajedničkoj ma-trici. Matrica o kojoj je reč zove se neofunkcionalistička dogmatika, koja je istovremeno i svojevrsna pragmatika, apologetika i dresura.

Daleko od toga da novi, posthladnoratovski fenomeni, procesi i instituci-

35

je, među kojima su evropske i evroatlantske integracije čak najznačajniji, ne smeju, ne mogu, pa i ne moraju, da budu predmet naučnog proučavanja. Ne, problem uopšte nije u sferi predmeta, u onome, dakle, što treba proučavati. Problem je u sferi metoda, u onome kako se to čini. Neofunkcionalistička dogmatika, pragmatika, apologetika i dresura, to čini na način direktne kar-telske i birokratske translacije, tako što rečene fenomene, procese i instituci-je, direktno prepisuje u nastavne i istraživačke kurikulume, bez istovremene minimalne i neophodne naučne distance, kritike i autonomije.

Kod „evrointegracionističkih“ kurikuluma, planova i projekata, ovo je sasvim očigledno, kod „neoliberalnih“, to je manje očigledno, ali ne manje opasno (baš zato što je manje očigledno). I prvi i drugi, međutim, pred-stavljaju najrazorniji oblik sistemske korupcije. Koja dopire sve do svakog pojedinačnog studenta, specijalizanta, magistranta, doktoranta (te koji, tre-ba li na to uopšte podsećati, predstavljaju budućnost ovog univerziteta). Uti-sak je da među ovima nikada nije bilo manje bilo kakvog pozitivnog socijal-nog idealizma i aktivizma (po tome oni sve više liče na svoje loše profesore).

Uzmimo za trenutak samo ove druge, „neoliberalne“ kurikulume, pla-nove i projekte. Pod direktnim rukovodstvom najmoćnijeg lokalnog „profe-sora“, koji je već duže od decenije u neskrivenoj službi najmoćnijeg, zapravo prvog „feudalca“ Crne Gore, već su odškolovane kohorte mladih „neoliber-alnih“ arivista, ekonomista, magistara i doktora, sada uglavnom „uklopljen-ih“ u ministarske i ine nomenklature, vladajućeg establišmenta i kartela. A stvarni ideološki profil „neoliberalne ekonomije“, do sada je najbolje de-maskirao i opisao američki ekonomist i nobelovac Džozef Štiglic, u svojoj iz-vanrednoj knjizi Globalization and Its Discontents, kada je ovu „ekonomiju“, i njene brojne sledbenike, laserski kratko, jasno i precizno dijagnosticirao kao „tržišni fundamentalizam“, čak „tržišni boljševizam“. Bez neke, ove ili one vrste „boljševizma“, Crna Gora kao da ne može.

Ironiju na stranu, sistemska kriza, kartelizacija i birokratizacija, te neofun-kci onalistička, posebno „neoliberalna“ dogmatika, ozbiljno napada na same temelje univerziteta, u najširim, globalnim, a ne samo lokalnim razmerama. I u Zapadnoj Evropi i SAD, dakle, a ne samo u Crnoj Gori. Razlika, ipak, nije mala. U razvijenim centrima svetskog sistema, snage unutrašnjeg i ukupnog otpora, mnogo su veće, vitalnije i aktivnije, nego u manje razvijenim zemlja-ma periferije. Za Crnu Goru i slične, manje razvijene zemlje, međutim, ova razlika, morala bi da bude podsticaj, za još bolje razumevanje i delovanje, pre svega za još veće, ali pametnije, kvalitetnije i diferenciranije otvaranje

36

društva i univerziteta. Prema slobodnim, a ne monopolističkim, liberters-kim, a ne kartelskim, društvenim, a ne birokratskim, strukturama, snagama i akterima razvijenog panevropskog sveta.

37

Više od sumnje Monitor, 7., 14., 21. i 28. septembar 2007.; Zbornik Pravnog fakulteta u Podgorici, Godina XXIX, 2008., Br. 36, str. 160-170.

1. Kultura bezakonjaIz dana u dan se potvrđuje, i sada to mogu da ne vide, samo oni koji to

ne žele: glavni problem današnje Crne Gore, jeste ekstraustavna moć njenog najmoćnijeg čoveka, Mila Đukanovića i njegovog klana. Još bolje, sistem koji stoji iza ove persone (klana): inferiorni, polumodernizovani, kvazifeudalni, ultramonopolistički sistem turbokapitalističkog kartela.

A najmučniji deo ovog superkompleksnog sistema-problema, jeste sve duža lista najtežih (krivičnopravnih) sumnji i optužbi na adresu Primusa, koje, međutim, po pravilu, ostaju bez neophodnog (pravnog) odgovora, zbog toga što su upravo one institucije koje bi ovaj odgovor morale da pruže – zarobljene, blokirane, onemogućene od strane kartela. Pa zato sve pada u neku vrstu „loše beskonačnosti“, onaj naš sistem-problem u neku vrstu „kvadrature kruga“, a čitavo društvo u najtežu depresiju, nepodnošljiv osećaj, izuzetosti Primusa i svih njegovih, od svakog zakona i obzira.

Lista o kojoj je reč više je nego impresivna. Nekome ko bi i za to imao dovoljno vremena, lakše bi bilo da sastavi listu najtežih sumnji i optužbi u ko-jima našeg Primusa i njegovih nikako nema, nego onu drugu, u kojoj, naprotiv, sve vrvi od njihovog prisustva. U tom smislu, sledi tek podsećanje na nekoliko najpoznatijih slučajeva: premijerska odgovornost za deportacije Muslimana/Bošnjaka iz Herceg Novog i Crne Gore u proleće 1992., sumnje i optužbe iz Italije za „šverc duvana“ i „mafijaško udruživanje“, zatim slučaj „Jugopetrol“, pa mračni crnogorsko-rusko-devičanski kompleks KAP-a, kao i ništa manje mračni, porodično-kumovsko-prijateljski „biznis“ (kartel), koji ide od slavnog

38

„britanskog“ Beplera, preko novog privatnog univerziteta, pa sve do Prve banke „osnovane 1901“, najzad i niz „konekcija“, koje Primusa i njegove, pov-ezuju sa nekim od najbrutalnijih zločina nove, postmiloševićevske Crne Gore, kao što su danas već skoro zaboravljeni slučaj S. Č., pa ne tako davno ubistvo Srđana Vojičića, te najskoriji mučki napad na Željka Ivanovića.

Višestruki Magnum Crimen: ovako bi mogao da glasi, najkraći, najsa-žetiji, ali i najprecizniji pravni opis, kvalifikacija, jednog sasvim novog i atipičnog, posthladnoratovskog, superkompleksnog i superproduženog dela (delikta), kojeg gornja lista indicira. Kada za to delo kažete „organizovani kriminal“, pa i „mafijaško udruživanje“, tada grešite, ali ne na štetu, nego u korist osumnjičenih (optuženih): uprkos svim teškim, pa i najtežim pravnim kvalifikacijama, „organizovani kriminal“ i „mafijaško udruživanje“ ostaju socijalna odstupanja, devijacije od vladajuće norme i sistema, dok je ovde sasvim obrnuto, sam indicirani (super)kriminal je vladajuća norma i sistem, a borba protiv njega odstupanje, devijacija, i u tome je još jedna otežavajuća, čak veoma otežavajuća okolnost našeg slučaja i problema.

Tekst koji sledi, posvećen je upravo analizi, razumevanju i rešavanju ovog veoma teškog slučaja i problema. Tekst se sastoji od četiri dela. U ovom, odnosno prvom delu, nakon uvodnog predstavljanja problema, sledi još samo jedno važno, svetsko-sistemsko i istorijsko upozorenje. U drugom nastavku, posvećenom hipotezi nevinosti, videćemo kako kartel može da zarobi i zlou-potrebi, čak i jednu ovakvu, najsloženiju, najvišu i najrafiniraniju (krivično)pravnu hipotezu, vrednost i ustanovu. Treći nastavak fokusiraće se na sam mehanizam zarobljavanja (države, zakona, parlamenta, vlade, suda, tužilaštva, policije, celokupnog društva), koji je, zapravo, najvažniji za razumevanje, ali i za rešavanje našeg slučaja i problema. Najzad, četvrti, poslednji i zaključni deo teksta, u celini će se usredrediti na ovo potonje, rešavanje našeg teškog slučaja i problema, putem izuzetne i složene politike i prava retroaktivnosti.

Zbog čega je završni deo ovog teksta gore najavljen kao važno svetsko-sistemsko i istorijsko upozorenje? Najkraće, zbog toga što najveći pa i najbolji deo crnogorske parlamentarne i vanparlamentarne opozicije i alternative, usled velikog i hroničnog deficita kritičke svesti, još uvek fatalno potcenjuje svu širinu i dubinu našeg problema. Što naivno misli, da je kvazifeudalni sistem privilegija, arbitrernosti, sile i neprava, koji je u ovom tekstu ukratko opisan, samo naš, balkanski, crnogorski, i samo konjunkturan, kratkovek, (brzo) prolazan „endem“.

A naprotiv, reč je o sistemu-problemu, koji je najširi, svetski, globalan, uz

39

to još i istorijski, strukturalan, dugotrajan. Ovakav karakter našeg sistema-problema, potvrđuju i dve autoritativne teorijske i naučne dijagnoze. Prva od ove dve dijagnoze, „kultura bezakonja“, pozajmljena je i za sam naslov prvog dela našeg teksta. Njen autor je Tomaž Mastnak, jedan od najkreativnijih, najprodornijih i najznačajnijih slovenačkih intelektualaca srednje generacije. Ovu dijagnozu on je izložio u tekstu „Hostes Humani Generis?“, objavljen-om u zborniku Discussing Transatlantic Gap: The Future of Euro-American Relations (Mirovni inštitut, Ljubljana, 2005.). Samo što Tomaž Mastnak, za razliku od najvećeg broja crnogorskih intelektualaca, koji ne vide dalje od sopstvenog „dvorišta“, „kulturu bezakonja“, „apoteozu sile i nasilja“, pa i „neprijateljstvo spram ljudske vrste“ kao takve, vidi najpre i najviše, u liku aktuelne SAD administracije, pa tek onda redom dalje.

Autor druge od one dve dijagnoze, jeste Pitirim Sorokin, jedan od klasika ruske, američke i svetske sociologije i društvene nauke XX veka. U svojoj kapitalnoj Društvenoj i kulturnoj dinamici (CID, Podgorica, Službeni list SRJ, Beograd, 2002., posebno na stranicama 526-540., i 614-618.), on je ne samo teorijski, nego i empirijski, egzaktno, statistički, uverljivo pokazao i do-kazao, kako je naše istorijsko vreme – vreme velike, dugotrajne i strukturne krize, opadanja, poremećaja, dekadencije, sile i neprava.

Na kraju, još samo jedno malo preciziranje, radi izbegavanja eventu-alne konfuzije. Svrha gornjeg, svetsko-sistemskog i istorijskog upozorenja, nije bila da uplaši, obeshrabri i odvrati, nego upravo obrnuto, da pripremi, ohrabri i uputi. Zato što kvalitetan, istrajan i delotvoran otpor, lokalnim sistemima sile i neprava, mogu da pruže samo oni, koji, pored ostalog, znaju i za tajnu „glokalnog“, globalnog i lokalnog, bespravlja, i otpora bespravlju.

2. Hipoteza nevinostiPravo jeste inteligentan (pod)sistem društva, ali se društvo, na žalost,

ne sastoji samo od inteligencije i prava. Sila i nepravo oblikuju društvo, is-toriju i čoveka, barem onoliko koliko i pravo i inteligencija. Otuda i ovolika, enormna količina zloupotrebe, izobličenja i izvrtanja.

Jedan od glavnih oblika ili mehanizama zloupotrebe, na kraju i razaranja, „ubijanja“ prava, jeste simplifikacija. I to zbog toga što su stvari, po pravilu, kompleksne, ambivalentne i kontradiktorne, a simplifikacija ove prikazuje i tretira sasvim suprotno, kao jednodelne, monolitne i beskonfliktne. Do pu-nog izražaja, ovaj mehanizam dolazi i kod zloupotrebe, izobličenja i izvr-tanja hipoteze nevinosti.

40

Gotovo da nema pravnika, pa i laika, koji nije u stanju, da naizust izdeklamuje, sadržaj ove čuvene (krivično)pravne hipoteze, uzet onako sam za sebe, naime da je svako nevin dok se pravosnažnom sudskom presudom ne dokaže suprotno. Ali su zato samo retki među njima u stanju, da kratko i razložno objasne, onaj nešto širi, odnosno pravi, pravni i društveni smisao, svrhu i funkciju ove hipoteze. Posebno u svetlu njenog kompleksnog, am-bivalentnog i kontradiktornog odnosa, prema osnovanoj sumnji, još jednoj čuvenoj (krivično)pravnoj ustanovi.

Hipoteza nevinosti važi generalno ali se u krivičnom postupku ona i eksplicitno aktivira upravo u trenutku kada osnovi sumnje iz pretkrivičnog postupka prerastu u osnovanu sumnju. Istovremeno i uravnoteženo važenje osnovane sumnje i hipoteze nevinosti nakon podizanja optužnice nepojm-ljivo je samo za „morone“ (zarobljene umove za koje se na kraju gotovo uvek ispostavi da zapravo i nisu bili toliko bornirani moroni koliko korumpirani profesionalci). Poenta je u sledećem: prerastanje osnova sumnje u osnovanu sumnju predstavlja značajno povećavanje stupnja verovatnoće, sa recimo dvadeset na pedeset ili šezdeset procenata, ali je to još uvek daleko od sto (ili blizu sto) procenata, koliko je neophodno za utvrđivanje (pravne) istine (u obliku pravosnažne sudske presude), pa se eksplicitnim aktiviranjem hipoteze nevinosti upravo u ovom trenutku, preostali deo sudskog puta i postupka, hoće da sačuva, od moguće, čak verovatne pristrasnosti, do koje bi došlo usled onog značajnog povećavanja stepena verovatnoće.

Kada, međutim, umesto civilizacije zavlada sila, prava nepravo, morala korupcija, tada, nužno, zakonito i posledično, umesto onog istovremenog i uravnoteženog važenja hipoteze nevinosti i osnovane sumnje, dolazi do nekontrolisane hipertrofije i neravnoteže, te zloupotrebe i dominacije, jedne nad drugom, osnovane sumnje nad hipotezom nevinosti, odnosno hipo-teze nevinosti nad osnovanom sumnjom. U prvom slučaju zanemaruje se hipoteza nevinosti, u drugom osnovana sumnja, a u oba neophodna mera, (pravna) istina, pravo i pravda. U prvom slučaju, hipoteza nevinosti strada direktno, očigledno i neposredno, u drugom indirektno, prikriveno i posred-no, u obliku zloupotrebe, u užem smislu ove reči. U nastavku ovog teksta, usredsredićemo se još samo na ovaj drugi slučaj ili oblik, zato što je on manje poznat, a za problem „kulture bezakonja“, kojim se bavi ova serija, nije manje značajan (od onog prvog slučaja ili oblika). Uputićemo, zapravo, samo na dva njegova najaktuelnija primera.

Prvi je primer zloupotrebe hipoteze nevinosti haških optuženika, pose-

41

bno Radovana Karadžića i Ratka Mladića, u interpretaciji takozvanog antihaškog lobija. Na „zapaljene“ sledbenike, plaćene portparole, pravnike-početnike, podržavaoce i pomagače, reči ni ne treba trošiti. Ali među lobis-tima ima i profesora prava koji nisu bez izvesnih naučnih referenci (cinici bi ovo protumačili samo kao još jedan dokaz kako ni velike ideologije ne biraju žrtve). Ako ne neko drugi, a ono bi barem oni mogli, da se sete onog Hegelo-vog o istini, po kojem je ova ili cela ili je nema. Pa bi onda, svojim manje obrazovanim i upućenim ko-lobistima, mogli da objasne, kako hipoteza ne-vinosti, ni u slučaju njihovih klijenata, ne važi apsolutno, odvojeno i jed-nodelno, nego tek relativno, istovremeno i uravnoteženo, sa onom drugom, osnovanom sumnjom.

Posebno kada se ima na umu da je u njihovom slučaju reč o osnovanoj sumnji za genocid i druge najteže ratne zločine i zločine protiv humanosti posle drugog svetskog rata. Ovako, u nedostatku minimuma informacija, znanja i svesti, o ovoj drugoj, osnovanoj sumnji, sva bučna priča o onoj prvoj, hipotezi nevinosti, pretvara se u veliku i nepodnošljivu laž (Dubrav-ka Ugrešić: „kultura laži“), ako ne i u oblik najtežeg saučesništva (Latinka Perović: „kultura zločina“).

Drugi je primer zloupotrebe hipoteze nevinosti Mila Đukanovića i nje-govih „poslovnih“ partnera, u slučaju sve brojnijih sumnji i optužbi za „šverc duvana“, „mafijaško udruživanje“ i „prljave“ privatizacije. Ovaj oblik zlou-potrebe razvija se već nekoliko godina, ali se čini da on nikada nije bio toliko čio i snažan, kao prilikom poslednjih sumnji i optužbi, koje su došle iz Italije pre par meseci. I ko sve u tome tada nije učestvovao: zvani i nezvani, stručni i nestručni, partijski i vanpartijski, javni i privatni, vladini i nevladini, za-visni i nezavisni. Kao na vrhuncu referenduma. Samo što sada više nije bilo (referendumskih i sličnih) maski, sve je bilo direktno i isključivo „za Mila“ (odnosno za sopstveno „mesto“ u Milovom kartelu).

I šta sve tokom ovog performansa nije moglo da se čuje: te „svako je nevin dok se“, te „to su stare potrošene priče“, te „sve je to u stvari protiv Crne Gore“, te „u Italiji to toliko traje da na kraju najčešće dođe do zastare“, te „u toj zemlji se takvi procesi vode maltene protiv svakog političara“, te „Berluskoni“, te „Andreoti“, kao da je reč o šampionima demokratije, a ne o najkompromitovanijim političarima druge republike, te ovo, te ono. Samo oko jedne stvari potpuna zavera ćutanja: niko da makar reda radi pomene, onu drugu stranu stvari, osnove sumnje, odnosno osnovanu sumnju. Zbog toga se ona beskonačna priča o hipotezi nevinosti, i ovde, na kraju, nužno

42

pretvorila, u nepodnošljivu simplifikaciju i zloupotrebu. I u „zabavu“, kako je ovu doživeo i ocenio sam Primus. S razlogom: čak ni rimski Neron u svoje vreme, nije imao ovako uzoritu dvorsku elitu, situaciju i atmosferu.

3. Zarobljena državaKoncept zarobljene države (zakona, parlamenta, vlade, suda, tužilaštva,

policije, celokupnog društva), relativno je nov. Pomoću ovog koncepta, eksperti i intelektualci bliski Svetskoj banci, opisali su kritični fenomen, karakterističan posebno za tranzicione zemlje u poslednjih deset-petnaest godina.

Ali, zar koncept zarobljene države (zakona, i tako dalje), nije puko po-navljanje, onog starog i dobro poznatog, Marksovog odnosno marksističkog, o državi kao „instrumentu“, te pravu kao „volji vladajuće klase“? Najkraći odgovor na ovo intrigantno pitanje glasi: varijacija jeste, ali puko ponavljanje nije.

A puko ponavljanje nije pre svega zbog onog našeg specifičnog istorij-skog momenta, koji se najkraće može opisati kao interregnum, međuvlašće, dvovlašće. Između starog i novog istorijskog sistema. Između pozne mod-erne i rane nepoznate. U ovom interregnumu, naš ostareli sistem je već umnogome oslabio ali se još uvek drži, novi je već umnogome osnažio ali je još daleko od toga da bi nadvladao. Zbog toga, i sve ključne institucije, mehanizmi i principi ovog sistema, pa i princip vladavine prava (zakona), nose snažan pečat opisane šizmatičnosti. Zbog toga, ni napadi na ovaj prin-cip, najčešće nisu direktni, u obliku otvorenog negiranja, nipodaštavanja, detronizovanja, nego indirektni, u obliku makijavelističkog zaobilaženja, izigravanja, „zarobljavanja“.

Šizmatičnost o kojoj je reč, lako može da se prepozna, čak i u ponašanju aktuelne američke administracije, imperijalnog i ratnog predsedništva Džordža Buša Mlađeg. Sećate se, prvi mandat Džordža Buša Mlađeg, kulminirao je gotovo „miloševićevski“ otvorenom objavom sile, Iraku, međunarodnom pravu i svetu, sa govornice Generalne skupštine UN, sep-tembra 2002.: „Uz saglasnost Saveta bezbednosti UN, ili bez te saglasnosti, SAD će zaštiti svoju nacionalnu bezbednost.“ Euforija zbog početnog us-peha u proleće 2003. nije dugo trajala. Veoma brzo, usledilo je buđenje i otrežnjenje: spoznaja da čak ni najmoćnija odnosno jedina preostala super-sila ne može nasilno i unilateralno da vlada ni Irakom a kamoli svetom. Pa je zbog toga i drugi mandat Džordža Buša Mlađeg morao da evoluira i postane više „multilateralan“.

43

A ako je, u odnosu na pravo, ovako šizmatično, morala da evoluira, čak i najmoćnija zemlja centra, SAD Džordža Buša Mlađeg, možemo samo da za-mislimo, koliko, u odnosu na pravo, još više šizmatično, mora da se ponaša, jedna slaba i zavisna zemlja periferije, Crna Gora Mila Đukanovića, ili Srbija Vojislava Koštunice, na primer. Crna Gora Mila Đukanovića i Srbija Vojisla-va Koštunice, po mnogo čemu jesu različite, ali su one, po povećanoj dozi one šizmatičnosti, te makijavelizma, izigravanja i „zarobljavanja“ zakona, koja dolazi iz one njihove povećane, periferne oslabljenosti i zavisnosti, za-pravo, veoma slične. Otuda i ona dva slavna „legalizma“. Što je „legalizam“ Mila Đukanovića pri tome više vezan za „prljave“ privatizacije, a „legalizam“ Vojislava Koštunice više za ratne zločine, manje je značajno. Mehanizam ova dva „very special“ legalizma, suštinski je isti. (A ni veza između „prljavih“ privatizacija i ratnih zločina, uostalom, nije nepoznata.)

U slučaju „prljavih“ privatizacija Mila Đukanovića (da se do kraja ovog teksta zadržimo samo na njima), evolucija i šizmatičnost o kojoj je reč, jasno se vide, već i u razlici između dva distinktna perioda, onog od 1991-1997., i onog od 1997-2007. Prvi period (1991-1997.) karakteriše manje ili više otvorena politika sile, bespravlja i arogancije. U svim domenima, pa i u domenu privatizacije. Ima od tada i više od deset godina, ali ne bledi slika iz parlamenta, koja ovu „politiku“ najbolje ilustruje: na pokušaj opozicije da dobije informaciju o stanju računa u inostranstvu, na kojima vlada, po sopstvenim tvrdnjama, čuva devizna sredstva od „posla sa cigaretama“, pot-predsednik vlade, ministar finansija, pa i premijer sam, najpre odgovaraju manevrom, kako se o tome informacija ne može obelodaniti, jer je stanje tog računa državna tajna, ali odmah zatim, kada opozicija ovaj odgovor sprem-no dočeka, predlogom da se kritična informacija iznese na sednici parla-menta zatvorenoj za javnost, provaljuju sa najvulgarnijim, gotovo uličarskim sprdanjem, tipa „Dobićete tu informaciju, tek kada dođete na vlast, a pošto će to biti za sto godina, to znači zapravo nikada“ ili tako nekako. (Samo ovo sprdanje danas se bivšem premijeru vraća kao najteža optužba i bumerang: ko posle ovoga njemu može da veruje „na reč“, kada tvrdi kako od rečenog posla nije uzeo „ni cent“.)

U drugom periodu (1997-2007.), uspostavlja se kolika tolika unutrašnja i međunarodna kontrola i protivteža, pa je vlast prinuđena da evoluira. U onaj drugi obrazac, kojeg karakterišu makijavelistički „legalizam“, izigravanje, zaobilaženje, i zarobljavanje (a ne direktno negiranje) zakona. Nakon jedin-stvenog DPS, koji je bio nosilac i egzekutor onog prvog, nosilac i egzekutor

44

ovog drugog obrasca, postaje koalicija DPS-SDP. Uloga SDP, u ovoj koaliciji i obrascu, čak je kritična, u negativnom smislu te reči, zato što je samo jed-na ovakva, ranije antiratna stranka, ratnom DPS-u, mogla da pomogne, da nadoknadi veliki deficit legitimnosti, u novim, mirnodopskim, reformators-kim i evropskim uslovima i poslovima.

Po prvi put, koalicija DPS-SDP, realizovala je novi obrazac (makijave-lističkog „legalizma“, opstruiranja i zarobljavanja zakona), na izborima 2002., i nakon njih: sećate se, u predizbornoj kampanji, SDP, standardno zadužena za „socijalnu pravdu“, pored ostalog, obećavala je i donošenje Zakona o oporezivanju ratnih ekstraprofita, ali je zato premijer, Milo Đukanović, zadužen za kartelove poslove, samo par godina nakon toga, dakle usred premijerskog mandata, po enti put, još jednom pravio sprdnju, sa obećanjem koalicionog partnera, eksplicitno odbijajući inicijative za donošenje onog zakona, sa obrazloženjem, kako njegova vlada neće organizovati „lov na veštice“.

Novi, makijavelistički obrazac zarobljavanja zakona, zatim je razrađen i usavršen do detalja, u sve brojnijim i sve „prljavijim“ privatizacijama, od one najkrupnije, crnogorskog giganta, KAP-a (2004-2005.), pa sve do one najnovije, Rudnika uglja i TE Pljevlja (2007-), koja je, uprkos svemu, i dalje otvorena. Sa istim akterima i tehnikama. Sve „legalno“. I svi „zadovoljni“.

4. Politika i pravo: oslobađanje zakona: izazovi i granice retroaktivnosti

Da bi bio u skladu sa principom vladavine prava, a ne tek mrtvo slovo na papiru, zakon mora da zadovolji, ne samo one formalne, nego i određene sadržinske zahteve. Među ovim drugim, čak na prvom mestu, opštost i jed-nakost važenja. A upravo je ovo, ono prvo, što strada od strane zarobljenog zakona. (Kod Zakona o sprečavanju konflikta interesa, kao i kod drugih sistemskih, posebno antikorupcijskih i privatizacionih zakona, u Crnoj Gori Mila Đukanovića, to je već sasvim očigledno: njihovo podešavanje potre-bama klana, a ne potrebama društva, više skoro da niko i ne krije.) Zbog toga je zarobljeni zakon, glavni pojavni oblik naše aktuelne kulture bezakonja, a njegovo oslobađanje, glavni (pred)uslov našeg ukupnog društvenog i civili-zacijskog oslobađanja.

Ali to ni malo nije lako. Ni pravno, ni društveno. Pravno, zbog toga što oslobađanje od zarobljenog zakona, pored ostalog, zahteva uvođenje ret-roaktivnog važenja. Koje je takođe u suprotnosti sa principom vladavine

45

prava. Pa se može učiniti kao da ovde imamo posla sa nerešivim problemom „kvadrature kruga“. Ili sa nekom vrstom „savršenog zločina“. Ali je to samo privid. Zato što je pravo, ponovimo to još jednom, inteligentan (pod)sistem društva. A inteligencija se, po pravilu, ne sastoji u ignorisanju, nego u savla-davanju, realnih društvenih kontradikcija.

Poznato je, presedan se dogodio odmah posle drugog svetskog rata. U vreme kada je počinjen, genocid nije bio zabranjen, štaviše bio je u skladu sa pozitivnim pravom Trećeg rajha (zakonom o očuvanju čistote nemačke odnosno arijevske rase), pa je za Geringa i ostale, pred Nirnberškim su-dom, poziv na zabranu retroaktivnosti važenja zakona, bio glavno sredstvo odbrane. Uprkos nespornosti ove zabrane, međutim, sud je dao prednost jednoj drugoj, važnijoj stvari: potrebi da se izbegne nekažnjivost zločina, posebno zbog toga što zločin o kojem je reč, nije bio običan zločin, nego Magnum Crimen (zbog istog razloga odmah je ustanovljeno i kako ova vrsta zločina nikada ne zastareva).

Nakon opisanog presedana, mogućnost izuzetnog uvođenja retroak-tivnosti zakona, pod određenim uslovima, predviđena je u svim savremenim političkim i pravnim sistemima. Tako i u Ustavu Crne Gore, koji je u ovome čak prilično fleksibilan, jer za uvođenje rečene retroaktivnosti, propisuje samo dva relativno jednostavna i razumna uslova: prvi, da se to čini u zako-nodavnom telu, i drugi, da se za to ustanovi nesporan javni interes. Odmah valja istaći: kako pravno, tako i društveno, ovaj drugi uslov (za razliku od onog prvog), nikada nije bio problematičan. Javni interes za oslobađanje od zarobljenog zakona, uvek je bio sasvim očigledan.

Pravna strana problema uvođenja izuzetne retroaktivnosti zakona, ni-kako ne bi smela da se potceni: normiranje ove izuzetnosti, nalaženje prave mere, razlikovanje onoga što je faktički i pravno moguće ili celishodno, od onoga što ni pravno ni faktički više nije moguće ili celishodno, i to kako uopšte, tako i, posebno, u slučaju revizije takozvanih „prljavih“ privatizacija, ovi i drugi pravni problemi, sami po sebi, predstavljaju prave male izazove, za sve inteligentne, školovane i benevolentne pravnike. Ali, društvena strana ovog problema, u najvećoj meri vezana za onaj drugi zahtev iz ustava, po kome se izuzetna retroaktivnost zakona može uvesti samo od strane parla-menta, neuporedivo je teža i veća. Nije teško pogoditi: najkraći rezime ove strane problema, jeste demokratska smena vlasti.

Demokratska smena vlasti, ovde i danas, u Crnoj Gori Mila Đukanovića, međutim, implicira čitavu seriju novih, složenih i teških problema. I to kako

46

na strani vlasti, tako i na strani opozicije. I čitavog društva, u svoj njegovoj beskonačnoj složenosti i neizvesnosti. Da svoj ovoj beskonačnoj složenosti i neizvesnosti, međutim, ne bi još dodavali, i lošu apstrakciju i relativizaciju, valja naglasiti: ne samo najveći problem, nego i najveća odgovornost, u ovoj stvari, i inače, počiva na vlasti.

Vlast čini sve što je u njenoj moći da ovaj najveći problem u potpunosti eliminiše iz vidnog polja i diskursa javnosti, ali u tome, ipak, nikada ne može u potpunosti da uspe. Dovoljno je da se samo prati trag novca i moći. Koji u slučaju ove vlasti nije trag običnih tranzicionih neregularnosti, kao na primer u postkomunističkoj Mađarskoj ili Poljskoj, nego je krvavi, magnum-krimenski trag, brutalnih postjugoslovenskih ratova. Pa je sasvim razumno, da se pretpostavi, da će ona ista vlast, koja je rođena u velikom zločinu rata, sada biti spremna, da na isti, krvavi način, brani svoj, u ratu stečeni, „feudal-ni“, fašističko-kapitalistički kartel. Svoje „devičanske“ kapitale, univerzitete i banke.

Ako se ovo nekome čini kao preterivanje, neka se samo seti one primi-tivne, „adrenalinske“ reakcije Primusa iz maja-juna ove godine, na onaj obični, pristojni, čak prepristojni protest grupe građana, izražen zbog najave sarajevske ILH, da ovome, Primusu (kao i Sekundusu), dodeli ono grotesk-no „humanističko“ priznanje. Varaju se oni koji misle da je ova reakcija bila samo stvar loših nerava ili povređenog ega. Naprotiv, njena ekstremna jarost, a posebno njen preteći ton, bile su samo zlokobna najava, i samo „vrh ledenog brega“. Onog istog fašističko-kapitalističkog kartela, koji je na taj način poručio, kako ima šta da brani, i kako u tome ni trenutak neće da okleva. I nije oklevao: jarost i bes Primusove majsko-junske „fatve“ prvi je osetio Željko Ivanović, jedan od najistaknutijih potpisnika onog protesta. U tradicionalnom društvu, kakvo je Crna Gora, naime, reakcije predsednika i portparola vladajuće partije, Mila Đukanovića i Rajka Kovačevića, iz maja-juna ove godine, posebno ona o „sramotnim ljudima“, ne mogu da se shvate nikako drugačije, nego kao otvoreni poziv na nasilje. A policija ovu dvojicu najviših funkcionera vladajuće partije, zbog toga, i zbog napada na Željka Ivanovića, koji je usledio nakon toga, nije pozvala čak ni na informativni razgovor. Toliko o depolitizaciji policije i o jednakosti pred zakonom.

Kako, dakle, izvesti mirnu, demokratsku smenu vlasti, kao glavnu pret-postavku oslobađanja zakona, društva i razvoja, kada vladajući kartel, eto, čak i eksplicitno poručuje, kako to nipošto neće da dopusti, to je, dakle, naš veliki i teški, zapravo naš najveći i najteži problem ovde i danas. Ali,

47

veličina i težina problema, nikada i nigde, pa ni ovde ni danas, ne oslobađaju od obaveze njegovog rešavanja. Alternativa rešavanju ovog problema, u obliku beskonačnog produžavanja kartelove blokade, zarobljavanja i trulje-nja društva, države i prava, nije manje zastrašujuća, od otvorene pretnje i provale nasilja. Zbog toga je naša najurgentnija dvostruka formula, koliko jednostavna toliko teška: razvlastiti kartel, ali demokratski, bez nasilja.

48

Esej o (ne)slobodi Monitor, 19. i 26. oktobar i 2. i 9. novembar 2007.

1. Sloboda neslobode: ideologija i stvarnost „neoliberalizma“: orvelovska retorika, delirijumska fantazija, ultramonopolistička zbilja

Za „slobodu“, kao i za „pravdu“, i druge temeljne pojmove i vrednosti čovekove egzistencije, najveći problem nije u njima samima, nego u nji-hovim složenim i teškim implementacijama. U kojima nisu retka ni tragična ispadanja: izvrtanja, izokretanja, preokretanja u sopstvenu suprotnost. Tak-vo je bilo preokretanje „pravde“ u nepravdu u „socijalističkim“ zapravo bi-rokratskim despotijama XX veka, ali i preokretanje „slobode“ u neslobodu u slabim i nestabilnim „vajmarskim“ demokratijama između dva svetska rata, kao i u još slabijim i još nestabilnijim „neoliberalnim“ režimima posle kraja hladnog rata.

Društvo nije prost, nego veoma složen, kompleksan, čak superkomplek-san skup različitih pojedinaca, grupa, klasa, interesa i hijerarhija, i upravo u ovoj superkompleksnosti, najveći je problem i test onih implementacija. Za ovo je znao još Džeremi Bentam, otac pravnog i političkog utilitarizma, je-dan od pionira i klasika naše svesne moderne, pre više od dva veka („najveća količina dobrobiti, sreće i zadovoljstva za što veći broj, te najmanja količina nesreće, nezadovoljstva i bola za što manji broj ljudi“), ali za ovo ne znaju, preciznije ne žele da znaju, crnogorski i ini „neoliberali“, zapravo ultramo-nopolisti, neodarvinisti i sociopate, ovde i danas, više od dva veka posle.

Kao zmija noge, retorika ovih drugih, sistematski krije i potiskuje, upra-vo onu superkompleksnost. Koja zbog toga postaje krajnje opasna, preteća, eksplozivna. Ispod neograničene količine svakodnevnih, ali loše apstraktnih,

49

nediferenciranih i nekonkretizovanih „sloboda“, naših vrlih „neoliberala“, kuca zastrašujuća „tempirna bomba“, antagonizujućih ekonomskih, socijal-nih i političkih polarizacija. Čak i prema službenim statistikama, Crna Gora je u tom pogledu, jedna vrsta negativnog šampiona: 12% njenog stanovništva živi u zoni apsoultnog siromaštva, još oko 30% na samoj ivici ove zone, a po jazu koji zjapi između deset procenata najbogatijih i deset procenata najsiromašnijih, ona zauzima neslavno prvo mestu, i to ne bilo gde, nego u beskonačnim etničkim ratovima i „privatizacionim“ pljačkama opustošenom regionu Jugoistočne Evrope.

U ovakvim uslovima, i bukvalno se dobija jedna veoma neobična, za-pravo potpuna, ničim ograničena i kontrolisana „sloboda“ za 5-10%, i isto takva, potpuna, ničim ograničena i kontrolisana nesloboda za preostalih 90-95% stanovništva. „Sloboda“ eksploatacije, izrabljivanja, pljačke. „Sloboda“ ekonomske prinude, ucene, monopola. „Sloboda“ neslobode, da još jednom upotrebimo ovaj, samo na prvi pogled besmisleni, orvelovski oksimoron iz naslova ovog teksta. U engleskom jeziku postoji jedna još preciznija i bolja formula: „Free To Die“ (sloboda da se umre), ono poslednje što od ovakvih sloboda, u ovakvim sistemima, ostaje za onih 90-95%.

Ali kod naših „neoliberala“ reč nije samo o dubinskoj vezi između ide-ologije i ekonomije (neslobode). Ništa manje, reč je o dubinskoj vezi, konek-ciji i konverziji ove ideologije i politike (sile, nasilja i fašizma). U izvesnoj, manjoj meri, ova dvostruka mračna veza, postojala je još i u vreme starog, dobrog i genuinog liberalizma, onog dakle bez navodnika (setimo se: o ovoj vezi pisali su i najveći mislioci XX veka, Hana Arent i Rajnhard Kinl, da pomenemo samo ovo dvoje), ali je ona posebno (čak do „samoubistva“) ojačala danas, u vreme negativne postkapitalističke promene, koja se krije iza maske „neoliberalizma“.

Dvostruka, ekonomska i politička veza, konekcija i konverzija između „neoliberalizma“ i fašizma, karakteriše celokupni savremeni, moderni svetski sistem, ali se ona danas, u vreme poznomodernog opadanja tog sistema, jasnije i bolje vidi, na njegovoj polumračnoj, zapadnobalkanskoj i crnogorskoj periferiji, nego u njegovim blještavim, zapadnoevropskim i severnoameričkim centrima. „Tekovine“, ostaci i tragovi nasilničkih politika, genocidnih ratova, etničkih čišćenja, fašizama iz 1990-ih, naime, ovde su veoma, veoma sveži, u svakom slučaju neuporedivo svežiji, nego tamo.

Pogledajte samo ko su naši vodeći „neoliberali“. Milo Đukanović, bivši dugogodišnji predsednik vlade i države, od pre godinu dana novopečeni

50

„bizni smen“, turbo-kapitalist, super-tajkun. Dovoljno je samo jedno retoričko pitanje: šta je verovatni izvor one njegove čuvene jednoipomilion-ske „kreditne transakcije“ (koja je početkom jula onako snažno impresioni-rala sve ljubitelje tajkunskih „mađioničarskih“ veština), sedamnaest godina štednje od skromne premijerske (predsedničke) plate, ili „snalažljivost“ u vremenu međunarodnih sankcija, šverca, ratova i ratnih zločina? Ili, njegov čuveni profesor, Veselin Vukotić, koji svoju naširoko obnarodovanu ljubav prema ekonomskim „slobodama“ i „liberalizmu“, dokazuje na jedan zaista neobičan način, naime permanentnom bliskošću, čak sraslošću, sa samim vrhom, jedne, po svim osobinama, ne samo neliberalne, monopolističke, nego i ultramonopolističke, čak ratnomonopolističke vlasti. Ko je rekao: „UDG: Nož, žica, Srebrenica“?

Po svim ozbiljnim, akademskim, naučnim, stručnim i profesionalnim kriterijumima, „crnogorska ekonomska škola“ je isto onako realna odnos-no fiktivna, kao što je to ona jednoipomilionska „kreditna transakcija“. Ni „crnogorska“, ni „ekonomska“, ni „škola“, ona je, zapravo, jedna potpuno ana-cionalna (sećate se: najpre „jugoslovenska“, zatim „srpska“, sada evo i „crno-gorska“) ideološka mašina za „pranje“ prljavog novca i moći (a sve uz pomoć one nesrećne „Uprave za sprečavanje“).

Komična crta ove „škole“, koja je toliko očigledna, posebno ona smešna a beskonačna grandomanija njenog „gurua“, i ona još smešnija (ili tužnija: ko-medija i tragedija ovde se prepliću) neodarvinistička trka njenih sledbenika, mladih crnogorskih arivista, japijevaca i japijevki, prispelih iz tame 1990-ih, međutim, ne bi smela da zavara. Iza grotesknog lika naših „neoliberala“ smeši se naša „vesela apokalipsa“. I to ne samo ona iz naše nedavne mračne prošlosti, nego i ona iz naše moguće mračne budućnosti. Veza između „neoliberalizma“ i fašizma, jeste istorijska, strukturna, sistemska, a ne in-cidentna. U tom smislu, i pretnje odnosno nasilja kojim su u Crnoj Gori, u poslednjih nekoliko meseci, ponovo bili izloženi, najeksponiraniji protivnici i kritičari ovog „very special“ režima, Aleksandar Zeković, Željko Ivanović, i drugi, krajnje su indikativna i upozoravajuća.

2. Energija oslobađanja: Filip Kovačević: Liberating Oedipus? Psychoanalysis as Critical Theory, Lexington Books, Lanham, Boulder, New York, Toronto, Plymouth, 2007.

Knjiga iz gornjeg naslova predstavlja prikaz psihoanalize kao kritičke teorije, od njenog „oca“ i osnivača, Sigmunda Frojda, preko njenih nastavljača

51

i klasika, Vilhelma Rajha, Herberta Markuzea, Normana Brauna i Žaka Lakana, do njenih najnovijih predstavnika, naših savremenika, lakanovaca i postlakanovaca, Slavoja Žižeka, Eli Regland i Alena Badiua. Psihoanaliza je jedna od najznačajnijih pojava na naučnom i duhovnom nebu našeg vreme-na, a ovaj prikaz jedan od njenih najširih, najobuhvatnijih i najpouzdanijih pregleda do danas.

Prikaz o kojem je reč napisan je u najboljoj tradiciji anglosaksonske škole mišljenja. Što znači, da je krajnje rigorozan, egzaktan i akribičan, a u isto vreme autorski snažan, kreativan i inovativan. Posebno dobar utisak ostavlja izuzetna interpretativna moć, rafiniranost i nijansiranost autorovih sudova. U tom pogledu, možda i najbolji primer, predstavlja Kovačevićeva „odbra-na“ Sigmunda Frojda, slično i Žaka Lakana, od prigovora i kritika za njihov navodni konzervativizam. I još samo jedna „anglosaksonska“ vrlina, koja je kod nas dosta retka, ali je veoma značajna. Knjiga Filipa Kovačevića zadovo-ljava najstrože zahteve specijalista, ali pri tome ostaje otvorena, pristupačna, čak i za (naj)širu čitalačku javnost.

Sam Filip Kovačević, autor ove knjige, od nedavno i kolumnist Monitora, jedan je od najznačajnijih crnogorskih intelektualaca mlađe-srednje gener-acije. Iz podnaslova se ne vidi, pa zato treba precizirati i naglasiti: knjiga o kojoj je reč, nije prevedena sa našeg na engleski jezik, nego je napisana i ob-javljena na engleskom jeziku, kod jednog od najpoznatijih specijalizovanih američkih izdavača. I, naravno, ono što prethodi i objašnjava ovaj fenomen: osnovne, magistarske i doktorske studije, iz oblasti moderne političke teorije i političke psihologije, Filip Kovačević je završio u SAD. Sa najboljim oce-nama, na najboljim univerzitetima, kod najboljih profesora. Sada je docent na predmetima Politička psihologija, Studije liderstva i Spoljna politika SAD, na Univerzitetu Crne Gore.

Čak i na najprestižnijim zapadnim, američkim i evropskim univer-zitetima, intelektualac, profesor i pisac, kao što je Filip Kovačević, bio bi na samom vrhu prisutnosti, poznatosti i uticaja. Ali tako nije i u maloj Crnoj Gori i na njenom jedinom državnom univerzitetu. Ne, ovde su još uvek, ne samo vodeći i vladajući, nego i jedino prisutni, čujni i uticajni, „dvorski“ in-telektualci, svojevrsni „hermafrioditi“, profesori-ministri („AB reformisti“, ranije „AB revolucionari“, savetnici, konsiljeri). Aparatski „naučnici“. Onih nekoliko univerzitetskih profesora „feudalaca“, „vazala“, koji su, kao nagradu za dugogodišnju vernu službu Dvoru i Gospodaru, dobili izdašno „leno“, u obliku neograničenih ideoloških sinekura, tema i monopola („ekonomskih

52

reformi“, „evropskih i evro-atlantskih integracija“, „demokratskih tranzici-ja“).

Zbog toga je ona čuvena dijagnoza, iz redovnih izveštaja nadležnih or-gana i tela EU, o „nedostatku administrativnih (proizvodnih, intelektualnih, i ostalih) kapaciteta“ Crne Gore, sasvim nedovoljna, zapravo površna, i, u suštini, pogrešna. Filip Kovačević nije sasvim usamljen izuzetak, incident. Na univerzitetu, ali i u drugim oblastima, u Crnoj Gori ima kapaciteta, ponegde, kao u slučaju pisca Liberating Oedipus?-a, čak i najvećih, vrhun-skih, svetskih. Naravno, „kapaciteta“ nikada dosta, čak i u najvećim i najraz-vijenijim zemljama, a kamo li u maloj i nerazvijenoj Crnoj Gori. Pa ipak, najveći problem današnje Crne Gore, nije ovaj „nedostatak kapaciteta“, nego parazitski, štetočinski sistem ekonomskih, političkih i ostalih monopola, koji i one kapacitete koje ova zemlja ima, već godinama i decenijama, sistemats-ki guši, zaustavlja, blokira, ubija. To je onaj „začarani krug nerazvijenosti i siromaštva“, koji je u kritičkoj društvenoj nauci, već odavno dijagnosticiran.

Za izlaz iz ovog začaranog kruga, međutim, nije dovoljna ener-gija vladajućih briselskih, podgoričkih i inih evrointegracionista. Zato što je njihova metodologija nekritička, neofunkcionalistička, a politika oportunistička, birokratska. Sa ovakvom metodologijom i politikom, do onog našeg najvećeg problema, parazitskog i štetočinskog sistema mono-pola, ne može čak ni da se dođe, a kamo li suoči, uhvati u koštac, konfrontira. Iz ovog začaranog kruga, može da se izađe, samo krajnje racionalnim, kon-trolisanim i nenasilnim, ali istovremeno i neoportunističkim, principijelnim i hrabrim sukobom, jednog novog i širokog antimonopolističkog saveza, sa onim našim neprijateljem broj jedan (sistemom monopola). A nužan sas-tavni deo ovog novog velikog sukoba, razrešenja i oslobođenja, jeste obnova našeg sada skoro zamrlog kritičkog duha i diskursa.

Liberating Oedipus? Filipa Kovačevića predstavlja jednu od prvih „las-ta“ ove obnove. Kao što je poznato, svaka druga stranka, u našem aktuel-nom višepartijskom spektru, u svom imenu i programu, rado ističe ono „socijalistička“ odnosno „socijaldemokratska“, ali svako ko je u naše pri-like iole upućen, zna da je stvarna levica, sa ovih prostora, „prognana“ već najmanje dvadeset godina (a ko pri tome ne zaboravlja, kako je i onih pola veka „socijalizma“, bilo pre neka vrsta državno-partijskog „feudalizma“, nego stvarno novi i bolji društveni poredak, zna da ovo „progonstvo“, traje čak i mnogo duže). Ovako dugo odsustvo, već je dovelo do neke vrste „ispadanja“ iz istorije. I do velikog zaborava. Zbog toga, svaka inicijativa, ideja ili knjiga,

53

koja, nakon toliko vremena, ovde i danas, hoće povratak u istoriju, mora da bude krajnje uverljiva, argumentovana, najbolja.

Knjiga Filipa Kovačevića je takva. Njen povratak u istoriju, nije povratak u XIX vek, u nepostojeći, prohujali „(neo)liberalni kapitalizam“ (koji više nigde ne postoji, osim, naravno, fiktivno, fantomski, ideološki, u glavama naših zaostalih „neoliberala“), nego je povratak u naše realno, svetsko i isto-rijsko vreme. U „cunami“ našeg velikog, postliberalnog i postkapitalističkog preobražaja koji traje već najmanje nekoliko decenija. Isto tako, njen poziv na obnovu levice, nije poziv na restauraciju one stare i nesrećne „orijentalne despotije“ (K. A. Vitfogel), koja se ovde čitavih pola veka lažno predstavljala kao „socijalizam“, nego je poziv na psihoanalizu, i druge, najbolje, emancipa-torske struje i tokove, novovekovne, zapadne levice.

3. San tajkuna: Zakon o neslobodnom raduJoš jedna u beskonačnom nizu aktuelnih crnogorskih kontroverzi: novi

Zakon o radu. Po jednima (vladi, resornom ministarstvu, poslodavcima, režimskom sindikatu): „liberalizacija“, „fleksibilnost tržišta radne snage“, „povećanje konkurentske sposobnosti privrede“, pa još „ukidanje stalnog radnog odnosa“, „protiv monopola na radno mesto“, „protiv neradnika“. Po drugima (intelektualcima, profesorima univerziteta, nevladinim organizaci-jama, reformskom sindikatu): „ukidanje stečenih prava“, „obespravljivanje“, „nametanje ropskog rada“, „tajkunizacija“.

Zaista, koja je od ove dve interpretacije istinita (ili barem bliža istini)? Teško, naime, da obe mogu biti, istovremeno i jednako istinite. (Dijalektika, doduše, zna za situacije kada je upravo tako, to jest kada je istini bliži od-govor i-i, a ne odgovor ili-ili, ali to ovde nije slučaj.) Pre odgovora na post-avljeno pitanje, samo još jedno, zapravo glavno metodološko načelo. I upo-zorenje: odgovor na postavljeno pitanje, kao i odgovori na slična pitanja, ne sme se tražiti i nalaziti, u preterano, odnosno loše apstraktnom, nego samo u konkretnom istorijskom i socijalnom kontekstu.

Ovo podrazumeva barem još jednu prethodnu, ali važnu, čak odlučujuće važnu (re)konceptualizaciju. (Re)konceptualizaciju samog pojma kapitaliz-ma. Kao što je poznato, vladajuća, kapitalistička politika, ideologija i nauka, kapitalizam konceptualizuje i definiše kao odnos kapitala i slobodnog rada. Ali upravo ovaj pojam pati od one preterane, loše apstraktnosti. Jednodi-menzionalnosti, simplifikacije koja je fatalna. Bolji, kompleksniji, konkret-niji, i istinitiji pojam kapitalizma, pruža jedna alternativna teorija. Teorija

54

svetskog sistema američkog sociologa Imanuela Volerstina. Po ovoj teoriji, kapitalizam je (super)kompleksni svetski sistem, sastavljen od tri strukturno različite ali komplementarne zone: centra, kojeg odlikuje onaj odnos kapi-tala i slobodnog rada, zatim periferije, koju odlikuje odnos između kapitala i neslobodnog rada, najzad poluperiferije, koju odlikuje odnos kapitala i po-luslobodnog rada.

Kojoj od ove tri strukturne zone svetskog kapitalističkog sistema pripa-da Crna Gora? Na ovo pitanje nije teško odgovoriti. Po visini BNP po glavi stanovnika, kao i po svim drugim značajnim, kvantitativnim, ali i kvalita-tivnim indikatorima, Crna Gora pripada ne centralnoj, kako bi se iz tekućih propagandi moglo pogrešno zaključiti, nego poluperifernoj zoni svetskog kapitalističkog sistema, zapadnobalkanskoj poluperiferiji, poslednjoj evrop-skoj poluperiferiji. A ovu zonu, pa i Crnu Goru, pored poluslobodnog rada, karakterišu još i sledeće važne, strukturne i reproduktivne karakteristike društva: endemsko siromaštvo masa, ekstremna socijalna polarizacija, slaba, veoma slaba srednja klasa, najzad i nepostojeća ili u najboljem slučaju na-scentna vladavina prava.

Sada nije teško da se odgovori ni na pitanje o one dve kontroverzne interpretacije. Naravno da je u našim realnim uslovima istinita samo ona druga od ove dve interpretacije. Koja je prema novom Zakonu o radu kra-jnje skeptična i kritična. Koja upozorava, naime, kako u uslovima našeg en-demskog siromaštva, ekstremne socijalne polarizacije, nepostojeće ili samo nascentne srednje klase, te isto takve, nepostojeće ili samo nascentne vlada-vine prava, ona „liberalizacija“ i „fleksibilnost“ tržišta radne snage, a posebno ono „ukidanje stalnog radnog odnosa“, zaista, može da se ostvari, realizuje, sprovede, samo kao veliko socijalno i civilizacijsko unazađenje. Kao „nož u rukama naših dželata (tajkuna)“ (Mirjana Kuljak).

Da bi se došlo do ovog zaključka, međutim, uopšte nije bilo neophodno, neko posebno veliko i sofisticirano ekspertsko znanje. Bilo je dovoljno el-ementarno profesionalno i građansko poštenje. To je srećom bio slučaj sa upravo citiranom Mirjanom Kuljak, te Vanjom Ćalović, Vjerom Radović, Srđom Kekovićem, Vukašinom Zogovićem, i drugim učesnicima okruglog stola, 10. oktobra, te protesta, 13. oktobra 2007., organizovanih od strane Koordinacionog odbora Reformskog dela Saveza sindikata Crne Gore. Ali to na žalost nije bio slučaj i sa resornim ministrom, njegovim pomoćnikom (posebno ne sa njegovim pomoćnikom, koji je izgledao i govorio, kao da je došao direktno iz Kafkinog Procesa), predstavnicima poslodavaca, i pred-

55

stavnicima režimskog dela sindikata. Ne, ovi drugi govorili su kao reprezenti naših turbo-kapitalista, tajkuna, oligarha, te njihovih ideologa, „neoliberala“, „tržišnih fundamentalista“ (Džozef Stiglic).

I na kraju, umesto zaključka: i u slučaju novog Zakona o radu, jasno se pokazalo, kako su jedno apstraktne ideje, a drugo njihove konkretne imple-mentacije. Jedno apstraktna sloboda, a drugo njena konkretna realizacija. Jedno sloboda samo za kapital, a drugo sloboda i za kapital i za rad, sloboda za sve, sloboda za čitavo društvo. U tom pogledu, jednostran, neuravnotežen, bio je već i stari, odnosno još uvek važeći Zakon o radu, koji je mnogo više bio na strani tajkuna, nego na strani radnika. A novi Zakon o radu, ovu već izraženu jednostranost i neuravnoteženost, hoće samo da pojača i dovede do kraja. To je toliko očigledno, i to ne samo iz neslužbene verzije ovog zakona, koja je nekako procurila u javnost, nego i iz neskrivene žurbe, nervoze, aro-gancije, i agresije, kojom su turbo-zvaničnici „častili“, svakoga ko se uopšte usudio, da o ovoj stvari, bilo šta suvislu pita, a kamo li kritikuje ili oponira.

Kako zaustaviti ovu neskrivenu anticivilizacijsku agresiju, histeriju, i akciju crnogorskih, ruskih i inih novih kapitalista, oligarha i tajkuna? Od-govor je nagovešten i na okruglom stolu koji je pomenut: unutrašnjom, ali i vanjskom solidarnošću, povezivanjem, otporom. Osloncem na sopstvene snage, ali i osloncem na evropsko radno i socijalno zakonodavstvo, tekov-ine, standarde, koji su do danas kod nas ostali primenjeni tek onako kra-jnje neuravnoteženo i jednostrano. Teorijski, dakle, rešenje je u povezivanju unutrašnjih i evropskih (međunarodnih) snaga rada, protiv unutrašnjih i ev-ropskih (međunarodnih) snaga monopola. A praktično? Praktično, naravno, sve ostaje stvar samog čoveka: zaposlenog, radnika, sindikata. Stvar njegove odnosno naše manje ili veće inteligencije, rezistencije, mobilizacije. Stvar njegove odnosno naše borbe.

4. Ružičasto-crno: boja našeg vremenaJoš od G. V. F. Hegela znamo: istina je uvek u celini, nikada u fragmentu,

delu stvari. Ali šta kada je stvar krupna odnosno najkrupnija, tako da ju ne možemo lako sagledati, obuhvatiti jednim pogledom, u celini? Tada se od ove najpre moramo malo odmaći, da bi uopšte mogli da ju sagledamo u celini, zatim ju, upravo ovako, u celini, moramo pažljivo posmatrati, studirati, ana-lizirati, da bi, tek na kraju, putem ovog posmatranja, studiranja, analiziranja, mogli i da se približimo, njenoj skrivenoj unutrašnjoj suštini (istini). „Korak nazad, dva koraka napred.“ Približavanje (istini) udaljavanjem (od stvari).

56

Naš aktuelni polumilenijumski istorijski sistem (savremeni svetski sistem, svetski kapitalistički sistem), svakako je jedan od naših najkrupni-jih predmeta. Šta možemo videti, kada na ovaj predmet, primenimo gore opisani metod (približavanja udaljavanjem)? Najpre, istorijski i grafički, široki luk parabole: rađanje u takozvanom dugom XVI veku, zatim uspon, rast, kulminaciju, od XVI do kraja XIX, početka XX veka, preciznije do 1914., najzad, najpre lagano, a zatim i sve brže opadanje, u našem vremenu velike poznomoderne dekadencije, u XX i XXI veku, preciznije od 1914-2050. A zatim, slikovito i metaforički, još širi spektar boja: od crne i crvene, preko zelene, plave i žute, do braon, zagasite, mrke, te ponovo crne i crvene.

A evo šta dobijamo, kada onaj široki luk parabole, i ovaj još širi spektar boja, prevedemo na strukturni odnos između ekonomske i političke pri-nude: GRAND DETOUR, veliku polumilenijumsku zaobilaznicu (još bolje: zavoj spirale), od poznosrednjovekovnog feudalizma, u kojem politička pri-nuda, sila, violenca, ne samo dominira, nego i konstituiše, celokupnu eko-nomiju i društvo, preko ranog i razvijenog modernog kapitalizma, u kojem je primarna, dominatna i konstitutivna ekonomska, a samo sekundarna, subalterna i pomoćna politička ili „vanekonomska prinuda“, pa sve do našeg današnjeg, poznomodernog, kvazifeudalnog sistema-mutanta, u kojem se politička prinuda, sila, violenca, ponovo nameće, kao primarna, dominantna i konstitutivna.

Opisani luk, spektar, zavoj, te evolucija, odnosno involucija sistema, ima glokalni, dakle globalni i lokalni karakter. Najjasnije se vidi na nerazvijenoj periferiji i poluperiferiji svetskog sistema, recimo u Iraku ili na Balkanu, ali se relativno jasno vidi čak i u najrazvijenijim centrima tog sistema, recimo i u SAD Džordža Buša Mlađeg, i u Italiji Silvija Berluskonija. Zbog toga i ne čudi, da je retro-trend o kojem je reč, u modernoj i poznomodernoj društvenoj teoriji i nauci, već uveliko percipiran.

Iz ove već uveliko razvijene percepcije, navodimo samo nekoliko najpoznatijih dijagnoza, deskripcija i interpretacija, tek toliko da potvrdimo našu upravo iznetu tvrdnju: „politički kapitalizam“ Maksa Vebera, jednog od najvećih, ako ne i najvećeg sociologa XX veka, zatim „deformisana i nasilna pa i ekstremno nasilna modernizacija“ brojnih teoretičara i analitičara mod-ernizacije, pa „politički klijentelizam“ još brojnijih političkih komparativista, najzad i onaj stari, dobro poznati predmet, „mafiju“ sociologije mafije u SAD, kao i onaj relativno novi domen, svet „oligarha“ i „tajkuna“, koji je sve više pred-met kritičke opservacije i analize savremene ruske, hrvatske, srpske, crnogor-

57

ske i druge postsovjetske i postjugoslovenske sociologije i politikologije.Pored toga, onaj široki luk parabole, odnosno onaj još širi spektar boja,

kapitalizma kao istorijskog sistema, uključiv i onu aktuelnu, mrku, crveno-crnu tendenciju ovog sistema, ima i dosta snažnu empirijsku, pa i statističku verifikaciju. Uz odgovarajuće statističke nalaze Imanuela Volerstina i Fer-nana Brodela, koji su najzaslužniji i za većinu gore izloženih konceptua-lizacija, ovde su posebno značajne, duge, megaistorijske, dvadesetpetove-kovne statističke serije Pitirima Sorokina, rusko-američkog sociologa XX veka, koje je ovaj izložio u svojoj kapitalnoj Društvenoj i kulturnoj dinamici (ko želi, to može lako da proveri: zahvaljujući CID-u i Službenom listu, ovo značajno delo, prevedeno je i na naš jezik). Na kraju, ali, naravno, ne naj-manje važno, mračnu ili bar polumračnu, zagasitu, crveno-crnu tendenciju našeg vremena, uverljivo potvrđuje i dnevno iskustvo svakog takozvanog običnog, malog čoveka.

Pa ipak, boja našeg vremena, nije crveno-crna, nego ružičasto-crna. Uprkos zagasitoj, crveno-crnoj kombinaciji, koja je toliko raširena u najbo-ljoj društvenoj nauci, statistici i svakodnevici XX i XXI veka, naime, u vladajućoj društvenoj nauci, politici i retorici našeg vremena, znamo, gos-podari ružičasto-crna (a ne crveno-crna) varijanta. Crna košulja oligarha, ispod pink sakoa spikera i ideologa. Arogancija i cinizam upravljača, ispod „žubora“ portparola. Nesloboda rada, ispod slobode kapitala. I beskonačna, lažna i nepodnošjiva dogmatika, apologetika i dresura novih gospodara: „ekonomske reforme“, „demokratske tranzicije“, „neoliberalne globalizacije“, „evropske i evro-atlantske integracije“.

Samo jedna stvar izmiče (sve)moći oligarha: spontanost kao takva, nes-vest i podsvest, „eros malog prestupa“. U tom smislu, dobar, čak udžbenički dobar primer, predstavljaju, nazovimo ih tako, „reklame-izdajice“, koje se dnevno mogu videti, čuti, pročitati, na podgoričkim ulicama, bilbordima, medijima. U njima je više istine, o našem aktuelnom, globalnom i lokalnom vremenu, društvu i sistemu, nego u svim našim, podgoričkim i briselskim službenim aktima i deklaracijama, „ustavima“ i „sporazumima“, „strategi-jama“ i „agendama“ zajedno.

Za sam kraj ovog eseja, bez šire elaboracije i komentara, samo kao pot-vrdu ove njihove neobične ali važne reputacije, navodimo nekoliko dobrih, čak antologijski dobrih primera rečenih „reklama-izdajica“. Najpre, „biser“ našeg aktuelnog, (neo)mafijaškog žargona, violence i arbitrernosti: „Uzmi ono što je tvoje, uzmi auto bijele boje.“ Zatim, slično, mada još eksplicitnije:

58

„Okle ti avion? Nabavio. Super.“ Konačno, i najeksplicitnije, citat iz samog Kuma: „Ponuda koja se ne odbija.“

Ako bi se ovome posvetili, verovatno da bi mogli naći još mnogo, mnogo ovakvih primera. Za ovu priliku, međutim, i ovoliko je bilo sasvim dovoljno.

59

Deportacije 1992.: Zločin vrha vlasti Monitor, 19. i 26. avgust i 2. i 9. septembar 2011.; Vijesti, 23. i 30. avgust i 7. i 12. septembar 2011.;Danas, Beograd, 20-21. i 27-28. avgust i 3-4. i 10-11. septembar 2011.;BHMagazin, Sarajevo, 21. i 28. avgust i 5. i 12. septembar 2011. http://www.bhmagazin.com

1. Čovek kojeg nema: strategija skretanja pažnje na sporedne teme i aktere

Devetnaest godina posle, deportacije 1992. ostaju najveći, produženi i nekažnjeni zločin vrha crnogorske vlasti. Još gore, taj isti vrh, najvećim de-lom još uvek na vlasti, čini sve što je u njegovoj moći, da ovaj zločin ostane zauvek nekažnjen.

Uzalud. Najnoviji razvoj, zapravo ubrzanje, počinje pre devet mese ci. Svedočenjem i samooptuživanjem Momira Bulatovića, ondašnjeg šefa države, pred Višim sudom u Podgorici, 12. novembra 2010. Kada je drugi deo vrha, onaj koji je još uvek na vlasti, u liku Mila Đukanovića, shvatio da ovoga puta neće biti dovoljno pravno ubijanje slučaja, izvršeno putem oslobađajuće pr-vostepene presude od 29. marta 2011., krenuo je u totalnu, likvidatorsku ofan-zivu. Najpre, dva intervjua samog broja jedan, krajem maja i sredinom jula 2011. Kao dva mafijaška kontrakta. Sa metama za odstrel na telima Monitora i Slobodana Pejovića, do svedočenja Momira Bulatovića jedinog svedoka-in-sajdera. A zatim opšti pogrom. Bal vampira. Buka i bes. Blato i falanga.

Sa nizom starih ali i nekim zanimljivim novim figurama. Među kojima se posebno ističe onaj hiperaktivni i multimedijalni operativac režima,

60

koji se, kao, vređa, kada mu kažu da je režimski agent, a svakoga dana to sam udarnički dokazuje, ovakve pojave stvarno nigde nema. Zatim, onaj nesrećni književnik, koji je izdržao sve Karadžićeve ratne granate, ali ne i Đukanovićeve posleratne pse, tužno da tužnije ne može biti. Najzad, i ona razgranata mada diskretna brigada, naših bivših a sadašnjih dvorskih indi-pendista, koji su za režim posebno značajni. Jer mu pomažu u proizvodnji i širenju legende o državi i nezavisnosti. I u produženom progonu nekorum-piranih indipendista.

Svedočenje Momira Bulatovića nateralo je Mila Đukanovića na novu strategiju. Sve do ovog momenta režim je primenjivao najjednostavniju strategiju. Strategiju totalnog ignorisanja. Od ovog momenta, on počinje da koristi nešto suptilniju, ali jednako očajničku strategiju. Strategiju skretanja pažnje sa glavne na sporedne teme i aktere. Pa se tako sve čini samo da se iz slike zločina uklone najodgovorniji. Vrh tadašnje i sadašnje vlasti. Posebno Milo Đukanović. Čovek kojeg (u slici koja se fabrikuje) nema. Pa se ovo čudo onda produžava još većim čudom. Sporednifikacijom. Eksplozijom spored-nih priča i likova.

Broj sporednifikacija svakog dana se uvećava tako da ih je teško čak i samo pratiti. Tri se među njima ipak izdvajaju. Najpre, to je jedan dokumen-tarni film, drugi istog autora, na istu temu, samo sada sa obrnutim predzna-kom. Obrtanje predznaka je trik koji pažnju javnosti svim silama nastoji da skrene sa krunskog na perifernog svedoka-insajdera. Sa Momira Bulatovića na Slobodana Pejovića. Sa vrha države, režima i vlasti, na policajca insp ek-tora sa terena. A sve zbog onog trećeg. Zbog Čoveka kojeg nema. Koji po svaku cenu mora da ostane izvan slike rata i zločina.

Zatim, to je i jedna stara, oprobana tehnika režima za skretanje i fab-rikovanje pažnje. Tehnika tobože privatnih tužbi operativaca protiv kritičara režima. Zbog tobože povređene časti i ugleda operativaca. Tehnika koja je u režimu veoma omiljena, setite se samo slučaja Mila Đukanovića protiv Željka Ivanovića, ili slučaja jedanaest Bjelopoljaca protiv Ibrahima Čikića.

Najzad, to je i brutalizacija javnog diskursa. U obliku beskonačne količine blata, pljuvanja, psovki, izmišljotina i laži. Čija je svrha opet sporednifikacija. Da napadnuti uđu u polemiku sa blatom (u koju se inače ne sme ići jer se blato ne može očistiti nego samo razmazati). Ili, za režim još bolje, da napad-nuti pokrenu privatne tužbe. Pred njihovim, režimskim, partijskim sudom.

Pri svemu ovome, sporednifikacije se vešto kombinuju sa potpunim izvr-tanjem, još jednom starom, čak prastarom tehnikom ovog režima. Slobodan

61

Pejović i Monitor su i ovde glavne žrtve. Policijski inspektor iz Herceg No-vog, koji godinama javno i hrabro svedoči o zločinu deportacija, u poslednjih nekoliko meseci, pokušava da se prikaže, ne samo kao krivac, nego čak i kao glavni, ako ne i jedini krivac. A Monitor i ostali, koji Slobodana Pejovića, u njegovom javnom i hrabrom insajderskom svedočenju podržavaju, te koji is-tovremeno insistiraju na odgovornosti najodgovornijih, vrha režima, poseb-no Mila Đukanovića, pokušavaju da se prikažu kao, u najboljem slučaju, na-ivne budaletine i lunatici.

A istina je upravo obrnuta. Samo naivne budaletine i lunatici, naime, mogu da poveruju u najnovija izvrtanja režima. Prevareni, zavedeni i ko-rumpirani se podrazumevaju. Plaćeni vojnici, operativci i specijalci režima takođe. Zaista, morali bi da budemo sve to, pa i više od toga, morali bi da izvadimo sopstveni mozak iz glave, bacimo ga u blato i umesto njega stavimo slamu ili članske karte DPS, pa da poverujemo, kako je Slobodan Pejović go-dinama mogao javno da svedoči o zločinu deportacija, za to vreme i upravo zbog toga pretrpi više od deset od strane režima nikada rasvetljenih fizičkih napada, a da je celo to vreme bio zapravo krivac odnosno počinilac zločina o kojem je svedočio i zbog kojeg je sve rečeno pretrpeo.

Ni najnovija svedočenja tu ništa ne pomažu. Zaista, morali bi da budemo potpuno retardirani, pa da ne primetimo, kako su svi, u 2011. iznenada iskrs-li svedoci protiv Slobodana Pejovića, ali baš svi oni redom, godinama pre svojih ovogodišnjih svedočenja, bezbroj puta bili u prilici, da pročitaju ili čuju svedočenja Slobodana Pejovića, a da pri tome ni jedan jedini put, čak i ne pokušaju, da njegova svedočenja, ma i najblaže demantuju. U zemljama u kojima je vladavina prava delotvorni princip, a ne samo retorika i pro-paganda, ovakva svedočenja odbacuju se kao, najblaže rečeno, nekredibilna odnosno neverodostojna.

Konačno, čak i ukoliko bi, makar za tren, prihvatili da umesto mozga imamo slamu ili članske karte DPS, te da je, sledstveno, Slobodan Pejović zaista kriv, čak i tada, za ovaj režim, i za sve njegove, ostalo bi ono ključno, najvažnije pitanje. A gde je Čovek kojeg nema? Jer, to valjda zna i svaka na-ivna budaletina, za onakvu operaciju deportacija na teritoriji cele Crne Gore, u „zlo proljeće“ 1992., nalog nije mogao da izda, jedan jedini policijski ins-pektor, pa makar to bio i režimu i njegovim specijalcima toliko mrski i krivi policijski inspektor iz Herceg Novog, Slobodan Pejović.

62

2. Poslednja legija: regionalna dimenzija ratova, ratnih zločina i organizovanog kriminala

Regionalnu dimenziju organizovanog kriminala do sada je najbolje ob-jasnio Marko Nicović, najkompetentniji policajac Zapadnog Balkana. Još od vremena Šerloka Holmsa, rasvetljavanje motiva predstavlja ključ uspešnog kriminalističkog rada. A to je upravo ono, objasnio je Marko Nicović, što blokira ili otežava regionalni kriminal. U slučaju ovog kriminala, samo neposredan motiv je novac, dok je suštinski, rasvetljavajući motiv, onaj glavnog naručioca, kojeg u slici nema, po pravilu, veoma dobro, to jest re-gionalno zakamufliran. Tako je, primera radi, u samo delimično rasvetljen-om ubistvu jednog od vodećih hrvatskih novinara i izdavača, Iva Pukanića, u Zagrebu, 2008., otkrivena samo beogradsko-podgoričko-internacionalna ekipa neposrednih egzekutora, dok je na glavnog naručioca u Podgorici, ukazao samo niz posrednih dokaza ili indicija.

Ali je naš organizovani kriminal samo vanbračno dete postjugoslovenskih ratova i ratnih zločina 1990-ih. Zbog toga ne iznenađuje što i u zakasnelim, veoma zakasnelim postupcima rasvetljavanja ovih potonjih, prepoznajemo istu, dijaboličnu šemu regionalno organizovanog kriminala. Tako i u našem slučaju ratnog zločina deportacija 1992. Samo oni koji umesto mozga u glavi imaju slamu ili članske karte DPS, naime, mogu verovati kako iza pokušaja velikog zataškavanja ovog zločina koji je u toku, ne stoji Čovek kojeg nema, najmoćniji oligarh Crne Gore, Milo Đukanović. A njima, kao i nedovoljno upućenima ili korumpiranima izvan Crne Gore, u njihovom blaženom ne-znanju, poricanju i izvrtanju, treba da pomogne vidljiva i bučna ekipa. Iz Sarajeva (i manjim delom Beograda). Dakle regionalna.

Tako, u ovoj ekipi, upravo ovih dana, posebnu ulogu dobija onaj par hip-er-aktivnih blizanaca, iz (Podgorice i) Sarajeva, koji je, idealno za posleratne potrebe zapadnobalkanske nove klase, spojio ratnu, tajkunsko-oligarhijsku moć jednog, sa (stvarnom ili i tada glumljenom, to je sada manje važno) an-tiratnom prošlošću drugog. Logistiku, resurse i Dnevni avaz prvog, sa mul-timedijalnom, dokumentarno-medijsko-pravosudnom ofanzivom drugog. A i jedan i drugi na teškom zadatku uklanjanja slike onog trećeg, glavnog. Čoveka kojeg nema. I na pokušaju još težeg zadatka izvrtanja, kriminal-izovanja i diskreditovanja Slobodana Pejovića, Monitora i ostalih nekorum-piranih antiratnih aktera u Crnoj Gori.

Hiper-aktivni sarajevski par, najviše je zaslužan, i za animiranje jedne, za ostvarivanje rečenih teških i preteških zadatak, posebno važne kategorije.

63

Za dezinformisanje i zloupotrebljavanje udruženja porodica žrtava, posebno ona dva, koja su se u tom pravcu i smislu, već nekoliko puta oglasila. Crna Gora je mala, a poslednjih dvadeset godina, ipak, kratak period, koji se do-bro pamti. Zbog toga, Čovek kojeg nema, (ne)povučeni Milo Đukanović, u Crnoj Gori, do danas, makar u ovoj stvari, od žrtava i njihovih porodica, nije uspeo nikoga da prevari. Naprotiv, predstavnici ovih, i ovih dana, u neko-liko navrata, istinoljubivo, nepodmitljivo, pa i hrabro su se oglasili. U Bosni i Hercegovini, zbog nešto veće udaljenosti, te nedovoljne upućenosti u lo-kalne crnogorske prilike, Glavni je u tome, preko onog para, na žalost, delom i uspeo. Što, naravno, ne isključuje i deo odgovornosti samih prevarenih, ako ne zbog čega drugog, a ono zbog dopuštanja da budu prevareni.

Negde na pola puta, između veoma vidljive i bučne ekipe iz Sarajeva i re-giona, i našeg nevidljivog, glavnog, Čoveka kojeg nema, relativno diskretno, ali aktivno, deluje još jedna, za Čoveka uopšte, pa i za njegovo uklanjanje iz slike deportacija, veoma važna, domaća ekipa. Krug naših bivših antirat-nih, a sadašnjih veoma visokih dvorskih indipendista, savetnika i povereni-ka. Njihova diskretna ali neprestana aktivnost jasno se vidi u najmanje dva karakteristična obrisa. Prvo, u nizu lažnih, ružnih i prljavih denuncijacija, kakve, valjda, mogu da šire samo bivši. I drugo, u proizvodnji i širenju leg-ende o Milu Državostvoritelju.

Na stranu sada stvarna istorija, sa inicijalnim krivicama i kasnijim zaslu-gama Mila Đukanovića za obnovu crnogorske nezavisnosti 2006., na stranu sada i ono što ovde i danas rade naši bivši, proizvodeći i šireći legendu o svemu tome, tako što iz slike stvarne istorije brišu ili umanjuju one vođine inicijalne krivice, a preuveličavaju i divinizuju one njegove kasnije zasluge, to je, uostalom, ono što rade sve legende. Ono što nas ovde i danas posebno interesuje, to je kako naši bivši, pri tome, ne prezaju čak ni od toga, da glo-rifikacije svoga vođe, stave direktno u funkciju, prikrivanja i izvrtanja istine o deportacijama 1992.

„Država je sve, čovek ništa.“ Za one koji ne znaju, ili su zaboravili, ovo je sentenca Benita Musolinija. Ali i svih drugih etatista. Glorifikatora Države i Državostvoritelja. I naših bivših među njima. Njihova logika odnosno psi-hologija je jednostavna. Neumoljiva, (samo)ubilačka. Pa i ako je najodgov-orniji za deportacije 1992., i za nesrećnu posledičnu smrt više od sto nevinih ljudskih duša, tako sugeriše ova smrtonosna logika odnosno psihologija, Milo je Državostvoritelj. Pa mu se, kao, sve može oprostiti.

Iz okolnosti da su se u veliku operaciju zataškavanja i izvrtanja odgov-

64

ornosti za ratni zločin deportacija 1992., diskretno ali aktivno, uključili čak i mnogi naši bivši antiratni, a sadašnji dvorski indipendisti, mogu da se nazru, najmanje dve, sasvim različite, čak suprotne mogućnosti, i to ne samo za rasvetljavanje ovog ratnog zločina, nego i za celu Crnu Goru. Prva je mrka da mrkija ne može biti. Ako je veliki zločin i laž, naknadno uzeo pod svoje, i toliki broj onih koji su se rečenom zločinu ranije suprotstavljali, naime, onda mora da je došlo potonje vreme. Početak neke nove dugotrajne diktature. Ova mogućnost, na žalost, nije isključena.

Srećom, još uvek je živa, i ona druga, svetlija mogućnost. Paradoksalno, i za nju govori naša tužna, eks-indipendistička nomenklatura. Koja je, izgleda, Milova potonja rezerva. Poslednja legija. A ukoliko je tako, to onda znači, da je i kraj ovom sistemu, oligarhiji i klanu, relativno blizu, u svakom slučaju ne toliko daleko.

3. Samooptužujuća presuda: i teški muk koji je prekrivaCelokupna strategija vladajućeg režima, stalno skretanje pažnje na

sporedne figure i teme, u direktnoj je funkciji prikrivanja onih drugih, glavnih figura i tema. Među ovim drugim, posebno mesto pripada onoj oslobađajućoj prvostepenoj presudi. Koju je Viši sud u Podgorici, posle skoro punih devetnaest godina od zločina, saopštio 29. marta 2011. Tek kada ovu presudu malo bolje osmotrimo, jasno vidimo zbog čega je vladajući režim onoliko puno uložio u one beskonačne sporednifikacije. U one agresivne ali smešne „dokumentarne“ i „literarne“ performanse.

U suštini, presuda o kojoj je reč, pokušaj je pravnog ubijanja zločina deportacija. Pravna katastrofa zastrašujućih razmera. Crnogorski pravni Černobilj. U stvari, ova presuda je samooptužujuća. Jer najteže optužuje samu sebe i režim kojem služi. Kao takva, ona je već dospela i u sam vrh pravne i ukupne negativne istorije, anti-istorije ili raz-istorije Crne Gore.

A ovakvu kvalifikaciju, ova presuda, u najvećoj meri, čak nije ni zaslužila, onim oslobađanjem optuženih, koje je privuklo najveću pažnju nedovoljno upućenih. Svi optuženi redom, naime, bili su tek neposredni izvršioci, pa bi njihovo osuđivanje, kao projektovana cena za oslobađanje najodgovornijih, nalogodavaca na vrhu vlasti, posebno Mila Đukanovića, bilo i neka vrsta ne-pravde.

Ne, onakvu kvalifikaciju, ova presuda, u najvećoj meri je zaslužila, pokušajem dekriminalizovanja samog ratnog zločina deportacija (kažem pokušajem samo zbog toga što ova presuda još nije postala pravosnažna

65

ukoliko to u ovoj zemlji uopšte išta znači). Koji je pokušaj dekriminalizovanja onda tako postao i jedan veoma neobičan kvazi-pravni oblik saučestvovanja i zataškavanja. O, šta ćemo mi još u ovoj zemlji videti i doživeti.

Vladimiru Jovanoviću i Monitoru služi na čast, što su se ovom pokušaju, pravovremeno, samo tri dana nakon saopštavanja presude, u tekstu „Zločin bez kazne“, u broju od 1. aprila 2011., argumentovano i superiorno su-protstavili. Pokazujući kako su sudeći sud i postupajuće tužilaštvo, u samoj završnici prvostepenog postupka, sve onako združenim snagama, pokušali da prikažu, kako u vreme deportacija, maja 1992., na ovom prostoru, kao, nije bilo međunarodnog sukoba, kako pripadnici MUP Crne Gore, kao, tada nisu bili pripadnici oružanih snaga, te kako stoga deportacije 1992., kao, i nisu bile nikakav, pa ni ratni zločin, nego, u najgorem slučaju, neki sitniji disciplinski prestup, koji je, kao takav, već odavno zastareo, i za sud postao bespredmetan.

Super. Svi mirni i zadovoljni. Posebno oni najodgovorniji. Moram još jed-nom da kažem. Samo oni koji umesto mozga u glavi imaju slamu ili članske karte DPS, mogli su da ne primete, da je čitav ovaj združeni tužilačko-sudski hokus-pokus, u kojem samo još deportovani nisu okrivljeni za sopstvene deportacije, kako je, dakle, čitav ovaj neverovatni pravni galimatijas, celo vreme, u stvari, bio „kuje radi“ a ne „sela radi“, zbog Mila i družine, a ne zbog optuženih, srednjerangiranih i nižerangiranih policijskih funkcionera i službenika.

Koliko o samoj sebi i režimu kojem služi, međutim, presuda o kojoj je reč govori i o celokupnom crnogorskom, pa i evropskom stanju, sistemu i društvu. Teški muk koji ovu presudu do današnjeg dana prekriva, o ovima, zapravo, govori više, nego svi njihovi takozvani riporti i akcioni planovi za-jedno. Pogledajmo uostalom.

Iako mala, Crna Gora ima tri pravna fakulteta. I desetine profesora pravnih nauka. I hiljade diplomiranih pravnika. I još više studenata prava. I dve akademije nauka. I Udruženje pravnika. I pravne eksperte. I intelektu-alce. I tako dalje. I tako beskonačno. O ovoj presudi niko ništa. Muk.

Pa onda abeceda. Crna Gora je država. Sa svim nadležnim organima. Policijom, sudom i tužilaštvom. Direktorom policije i Vrhovnom državnom tužiteljkom. Premijerom, ministrom unutrašnjih poslova i ministrom pravde. Koji, kao, okreću drugi list. Pa ipak, od svih njih niko ništa. Nepokolebljivi muk. Još gore, neki, činjenjem, ili, češće, nečinjenjem, postali su i saučesnici.

Pa, kako se to sada kaže, nevladin sektor. Od svih, samo su dve liderke,

66

dve nevladine organizacije, o ovoj presudi, izgovorile, po dve-tri kritički in-tonirane rečenice. Ostali ni toliko. Muk. Zna i nevladin svet šta je opasno. Četiri slova. Milo.

Najzad, i takozvani međunarodni faktor. Posebno EU i SAD. Samo izve-štaji i retorike. O ovoj presudi ćutanje. Diplomatski muk. Pa i onaj Zajednički istražni tim sa savetnicima iz SAD. Kao da više brinu o tome da se ne otkriju brojne kompromitujuće veze njihove zemlje sa Milom, nego o Crnoj Gori, pravdi i vladavini prava. Ili onaj Džefri Najs, koji je čak i sa onolike daljine, na licu Slobodana Pejovića, uspeo da vidi simptome krivice, ali ne i ovu katastrofalnu presudu, sa Čovekom kojeg nema, Milom Đukanovićem, koji se vidi čak i iz drugog kosmosa, ukoliko ga ima.

Na kraju, da skrenemo pažnju i na jednu relativno novu tehniku zataška-vanja. Na opravdavanje velikog muka. Dok najveći broj pripadnika stare garde DPS funkcionera, sudija, tužilaca, političara i propagandista, ratni zločin deportacija 1992., pa i oslobađajuću prvostepenu presudu iz 2011., prosto ignoriše, jedan, i to uglavnom podmlađeni deo DPS nomenklature, na čelu sa novim premijerom, Igorem Lukšićem, kao i jedan deo opozicije, onaj koji je sa DPS, sve do 1998., bio jedna partija, „jedinstveni DPS“, zataškavanje zločina deportacija, odnosno opravdavanje ćutanja o rečenoj presudi, vrši na jedan relativno nov, da ne kažem inventivan način. Kažu, naime, kako ih u komentarisanju, analizi i kritici oslobađajuće prvostepene presude, sprečava „samostalnost suda“, „podela vlasti“ i „vladavina prava“.

E ovo je već previše. Pa i ako je od mladog Igora Lukšića. I njegovih ev-ropskih i domaćih apologeta. Pozivanje na samostalnost suda, podelu vlasti i vladavinu prava, ima smisla, samo u sistemima gde ovi principi zaista postoje. Tamo gde ovih nema, gde su oni samo predpristupna propaganda, tehnika i retorika, komentarisanje, analiza i kritika partijskih „presuda“, pravosnažnih ili nepravosnažnih, svejedno, nije samo pravo, nego i obaveza. I to najveća. A pozivanje na one principe, potpuno izvan pa i nasuprot svakoj stvarnosti, samo začarani krug, put u lošu beskonačnost. Koji je izgrađen upravo tako da do ostvarenja rečenih principa nikada ne dođe.

4. Đukanović najodgovorniji: za zločin deportacija 1992. ali i za njegovo zataškavanje do današnjeg dana

Neka buduća istorija valjda će utvrditi, kako je do svedočenja Momira Bulatovića, pred Višim sudom u Podgorici, 12. novembra 2010., uopšte došlo. Preciznije, kako se to dogodilo odnosno omaklo Milu Đukanoviću,

67

najmoćnijem čoveku Crne Gore, onom istom koji je u poslednjih dvade-set godina, beskonačnim političkim manevrisanjem, uključiv i beskonačno manipulisanje unutrašnjim i međunarodnim imunitetom, uspeo da izbegne sve, pa i najozbiljnije, domaće i međunarodne sumnje i optužbe. Jedno je, međutim, sasvim izvesno, od svih inkriminacija, sumnji i optužbi, činjenica i dokaza do danas, ovo svedočenje, za nekrunisanog kralja crnogorskog podzemlja i nadzemlja, predstavlja najveće opterećenje.

Najpre, zbog toga što je ovo svedočenje, do sudećeg suda, uopšte došlo (zarobljene institucije domaćeg pravosuđa do sada su to redov-no onemogućavale). A zatim, još značajnije, i zbog izuzetnih krivično-pravnih kvaliteta ovog svedočenja. Treba li uopšte podsećati, u vreme izvršenja zločina deportacija 1992., Momir Bulatović je bio predsednik, Milo Đukanović premijer Crne Gore. U formalno-pravnom smislu, iskaz Momira Bulatovića pred Višim sudom u Podgorici, jeste bio svedočenje. U suštinskom smislu, ovaj iskaz bio je priznanje i samooptuženje. Na sopst-venu ali i na adresu Mila Đukanovića i celokupnog tadašnjeg vrha. Setite se, svi smo sve znali a Milo najviše, najkraći je rezime ovog iskaza.

Sve do ovog svedočenja, Mila Đukanovića su opterećivali samo brojni i ozbiljni posredni dokazi odnosno indicije. Svedočenje Momira Bulatovića je prvo koje predstavlja neposredan dokaz, jer je reč o iskazu ne samo neposred-nog očevica, nego i neposrednog, i to najviše rangiranog saizvršioca. Ne, da-kle, interpretacija iz druge ili treće, nego iz prve, zapravo nema kuda „prvije“ ruke. I ne tamo nekog sporednog aktera sa terena, nego samog vrha. Rečju, radi se o dokazu najveće dokazne snage (od ovoga je veća samo dokazna sna-ga DNK ali u ovom konkretnom zločinu DNK nije toliko relevantna). Da u Crnoj Gori postoji makar V od vladavine prava, za najviše dvadesetčetiri sata od svedočenja Momira Bulatovića, Vrhovno državno tužilaštvo proširilo bi optužnicu na njega i na Mila Đukanovića, a sudeći sud nastavio da sudi po tako izmenjenoj i proširenoj optužnici. U besudnoj zemlji, kao što znamo, tužilaštvo je produžilo da ćuti, a sud doneo onu černobiljsku prvostepenu presudu.

A na černobiljsku presudu, nadovezale su se i one brojne i beskonačne sporednifikacije. Među njima, i ona zaista antologijska. Onog multimedi-jalnog a hiperaktivnog operativca režima, koji je, u jednoj skoroj polemici, neustrašivo ustvrdio (šta da se radi, neznanje je uvek neustrašivo, u tome je njegova jedina „prednost“ u odnosu na znanje, koje je nekako uvek skeptično i suzdržano), kako Momir Bulatović, pred Višim sudom u Podgorici, u stvari,

68

nije priznao zločin deportacija. Nije, kaže, Momir lud da prizna. A dokaz? Pa, Momir je rekao da to nije bio zločin nego tragična greška.

Super. Dakle, nije važno šta je Momir stvarno i konkretno posvedočio, šta je o svemu argumentovano i dokumentovano rekao, nego šta on o tome što je rekao misli. O, kako bi to dobro bilo. Kao u slučaj mladog Norvežanina, masovnog ubice, Andersa Brejvika. Već prema prvim policijskim izveštajima, ovaj je priznao da je ubio sedamdesetsedam ljudi, samo što ni on, kao ni Momir Bulatović, nije rekao da je to bio zločin, nego, kao, neka vrsta akcije spašavanja Zapada od pošasti Muslimana, multikulturalista i marksista. Su-per. Samo što se u Norveškoj još niko nije javio da kao naš veselnik kaže kako Anders Brejvik nije priznao.

Neka buduća istorija, ali i pravosuđe (ratni zločin deportacija 1992. ne zastareva), valjda će nekada utvrditi, i eventualnu razliku u stepenu odgov-ornosti, dva u vreme zločina najviša funkcionera izvršne vlasti. Tim pitanjem ovde se nećemo baviti. Ono što ćemo u vezi sa tim još jedino primetiti, to je da je Momir Bulatović, deo svoje krivično-pravne odgovornosti, svedočenjem pred sudom 2010., kao krunski svedok-insajder odnosno svedok-saradnik, u izvesnoj meri, umanjio. A Milo Đukanović, upornim odbijanjem da svedoči pred sudom, plus produženim opstruiranjem, blokiranjem i zataškavanjem, svoju odgovornost, u međuvremenu, samo uvećao.

I na samom kraju, poenta. O Milu Državostvoritelju. Centralnom mitu naših bivših a sadašnjih dvorskih to jest Milovih indipendista. Mitu koji kao crvena nit drži i nosi, opravdava i produžava, prikriva i zataškava ovaj najveći zločin. Vidi se to i kod drugih tamnih mrlja iz ratnih 1990-ih ali najviše i najjasnije kod ratnog zločina deportacija. Pogledajte samo poslednj ih devet meseci, od svedočenja Momira Bulatovića. Ko se sve našao u krugu istaknu-tih saučesnika zataškavanja ovog zločina. Kompletan državni vrh. Od broja jedan, vrhovnog komandanta, koji je ostao šef vladajuće partije, preko vrho-va pravosuđa, do vrhova i resornih vladinih zvaničnika. O bezbrojnim našim bivšim, vladinim nevladinim, hiperaktivnim i multimedijalnim, pa i mnogim međunarodnim, da i ne govorimo. Šta onda reći za ovu izuzetnu političku mega-organizaciju? Da je država? Ili ne-država, raz-država?

Ovo je teško i još uvek otvoreno pitanje. A ovo samo jedna fenomenološka analiza. Još dve stvari, ipak, mogu, pa i moraju, da se kažu. Prvo, čisto teorij-ski i istorijski, na delu je jedan crnogorski, ali i globalni mega-proces, koji u ovom momentu najpribližnije može da se označi kao krizni, kvazifeudalni, retro-trend. I drugo, i na našem primeru, jasno se vidi, kako stvari mogu biti

69

krajnje kompleksne, kontradiktorne i dijalektične. Kako jedan te isti akter, u našem slučaju Milo Đukanović, istovremeno, to jest u samo dvadeset go-dina, može biti i Državostvoritelj i i Državorazoritelj.

Zar to nije bila i smrtonosna kontradikcija, putanja i tragedija, jednog ranijeg, doduše krunisanog, crnogorskog kralja, Nikole I Petrovića Njegoša, ali sa njime, i celokupne Crne Gore? Još važnije, zar se time ne bi ostvarila i ona najtragičnija istorijska ironija. Paralela koju je jedan neoprezni apolo-geta Mila Đukanovića nedavno povukao između ovoga i Svetog Petra Ceti-njskog. Samo što bi u stvarnosti ta paralela bila obrnuta. Negativna. Jer bi se tada, do kraja jasno, bolno i nepovratno, videlo kako je Milo Đukanović uspeo, Crnu Goru da vrati, u stanje pre Svetog Petra Cetinjskog. U stanje bez prava i države.

70

Evropa i evropske integracije u svetlu teorije svetskog sistema

1. Uvod: nekoliko prethodnih napomenaPod gornjim naslovom, već nekoliko godina, preciznije od januara 2004.,

redovno držim predavanje po pozivu, u okviru Škole evropskih integracija, koju organizuju Centar za građansko obrazovanje, Centar za razvoj nevla-dinih organizacija, i Evropski pokret u Crnoj Gori (uz podršku Foundation Open Society Institute, Predstavništvo Crna Gora). Da ovo predavanje pret-vorim i u razvijeni tekst, već za prvo izdanje Priručnika za školu evropskih integracija iz 2005., međutim, nisam mogao, zbog razloga objektivne prirode odnosno sprečenosti (zbog toga, tamo, umesto razvijenog teksta, samo dva njegova „surogata“, koncept, te neautorizovani snimak odnosno audio-zapis predavanja: Grupa autora, 2005.: str. 17-23.). U tom smislu, ovaj tekst, ko-jeg, evo, decembra 2007., konačno završavam i predajem zainteresovanoj javnosti, ali pre svih polaznicima i suorganizatorima Škole, te suizdavačima Priručnika (za njegovo drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje), predstav-lja, zapravo, jedno zakasnelo ali „bolje-ikad-nego-nikad“ ispunjenje, jednog starog dogovora, duga i obećanja.

Namena ovog teksta, da bude deo priručnika za polaznike Škole ev-ropskih integracija, bitno je opredelila i njegov dominantni profil, sadržaj, formu i karakter. U tom smislu, na samom početku, moram i eksplicitno da istaknem i preciziram: ovaj tekst ne predstavlja celovitu, sistematsku i zaokruženu studiju, analizu i elaboraciju, nego samo jednu vrstu kratkog ad hoc vodiča, „itinerera“, „mape puta“, odnosno spiska, inventara i najkraćeg mogućeg obrazloženja glavnih izvora, ideja i problema, za dalje i samo-stalno proučavanje teme iz naslova, Evrope i evropskih integracija u svetlu

71

teorije svetskog sistema, i to naravno samo za one, koji za jednim takvim proučavanjem, uopšte imaju volje, afiniteta i interesovanja.

Za teoriju svetskog sistema američkog sociologa Imanuela Volerstina (Immanuel Wallerstein, 1930-), u ovom tekstu, ali i inače, još pre oko dvade-set godina, kada sam upravo ovu teoriju odabrao za glavni predmet svoje doktorske disertacije (Popović, 1995), opredelio sam se zbog više razloga. Ova, kao i njoj bliske teorije, ideje i interpretacije, ima izrazito akademski, profesionalni, uz to i alternativni, čak „disidentski“ karakter. Akademski i profesionalni, jer se već više od trideset godina, sistematski, neprestano i up-orno, bavi fundamentalnim istraživanjima u društvenoj nauci, strukturama velikog obima i dinamikama dugog trajanja, koja su danas, u svetu, a poseb-no kod nas, na ratovima opustošenoj periferiji, u velikoj meri diskriminisana, potisnuta i zapostavljena. A alternativni, jer na glavna pitanja i probleme savremenog društva i sveta, pruža, u odnosu na vladajuću teoriju, nauku i ideologiju, drugačije, manjinske i kritičke, ali, istovremeno, inteligentne, stimulativne i inovativne odgovore, interpretacije i sugestije. Ili, u obliku najkraće epistemološke informacije, i predloga za dalje proučavanje: teorija svetskog sistema, sledbenik je i reprezent ideje dijalektike, odnosno ideje kompleksnosti, ambivalencije i kontradikcije, i to od njenog najvećeg filozof-skog prethodnika iz XVIII i XIX veka, G. V. F. Hegela, do jednog od njenih odnosno naših najznačajnijih prirodnonaučnih savremenika, dobitnika No-belove nagrade za oblast fizičke hemije sredinom 1970-ih, Ilje Prigožina (Ilya Prigogine).

Na drugoj strani, vladajuća briselsko-podgorička i ina nauka, ideologija i politika evropskih integracija, od njenog prvog teorijskog „oca-osnivača“ 1950-ih i 1960-ih, Ernsta Hasa (Ernst Haas), do beskonačnog mnoštva njen-ih današnjih aparatskih sledbenika, epigona i beneficijara 1990-ih i 2000-ih, najdublje, duhovno, epistemološki i psihološki je utemeljena na jednoj vrsti manje ili više (ne)prikrivenog neofunkcionalističkog dogmatizma, i na jed-noj vrsti isto tako manje ili više (ne)prikrivenog birokratskog voluntarizma, autizma, čak solipsizma, i u tome je njeno najveće, potencijalno fatalno teor-ijsko i političko ograničenje. Uz ono obilje manje poznatih a fundamentalnih teorijskih znanja, o strukturama velikog obima i dinamikama dugog trajanja, upravo je oslobađanje vladajuće evro-integracionističke nauke, ideologije i politike, od ovih njenih velikih i potencijalno fatalnih teorijskih i političkih ograničenja, dogmatizama i voluntarizama, ono najvažnije, što naša tema, Evropa i evropske integracije, može da dobije, od teorije svetskog sistema.

72

Pri tome, od posebne je važnosti, da se dobro razume, i prava, dijalektička priroda kritike koja se ovde izlaže. Teorija svetskog sistema, odnosno njena konkretna primena, koja se ovde predlaže, ne kritikuje vladajuću evro-integracionističku nauku, ideologiju i politiku, odnosno njen neofunkcionalistički dogmatizam, i njen birokratski voluntarizam, sa stanovišta nekog radikalnog, ogorčenog i nasilnog anti-globalizma, nego, upravo obrnuto, sa stanovišta jednog umerenog, racionalnog i (u frojdovs-kom smislu te reči) civilizovanog alter-globalizma. Na praktičnom odnosno političkom planu, ovaj sasvim generalni teorijski stav, može da se „prevede“ i ovako: kao evrofilija u odnosu na krajnje ciljeve, a istovremeno evroskep-ticizam u odnosu na tekuća sredstva (institucije, politike i političare odnos-no birokrate) evropskih integracija. Može biti, da je za neofunkcionaliste, dogmatičare i birokrate evropskih integracija, ovo neshvatljivo, ali je, zapra-vo, sasvim jednostavno: drugo je u funkciji prvog, evroskepticizam u odnosu na tekuća sredstva, institucije i politike, u funkciji je što bržeg i kvalitetnijeg ostvarenja krajnjih ciljeva evropskih integracija. To je ona dijalektika o kojoj je ovde celo vreme reč, i za koju se i ovaj tekst principijelno zalaže.

U tom smislu, i za samog sebe mogu reći, da sam istovremeno evro-fil spram ciljeva, a evroskeptik spram sredstava evropskih integracija, te da između ovo dvoje ne vidim nikakvu neodrživu kontradikciju (naprotiv). A kada i u ovom, sasvim određenom i preciznom smislu, kažem kako sam ev-roskeptik, to ni tada, naravno, nikako nije ekskluzivno, to jest isključivo u odnosu na evropske integracije, nego sasvim generalno, u odnosu na čitav svet, u onom istom smislu, dakle, u kojem je još veliki Rene Dekart, onim svojim čuvenim „Cogito ergo sum“, dakle „Mislim“ odnosno „Sumnjam“, označio sam početak modernog, odnosno antidogmatskog doba i duha. U tom istom smislu, vrhovna stigma, etiketa i diskvalifikacija „evroskepticiz-ma“, koja je toliko draga našim današnjim vladajućim evrointegracionistima, više govori o njima samima, odnosno o njihovoj duhovnoj, mentalnoj i in-telektualnoj inferiornosti, dekadenciji i dogmatizmu, nego o bilo kome ili čemu drugom.

2. „Mapa puta“: nekoliko fragmenataIako sam to gore već jednom istakao, sa ovim „nekoliko fragmenata“,

hoću još jednom da naglasim, kako sledi samo neka vrsta ad hoc inventara, izbora i predloga, bez detaljnijeg elaboriranja i obrazloženja. Pri tome, frag-mente teorije svetskog sistema, koje ovde preporučujem kao okvir za šire,

73

dublje i bolje razumevanje Evrope i evropskih integracija, u daljem toku, razvrstaću i izložiti, u dva različita (iako povezana) vremenska horizonta, odnosno odeljka. U odeljku 2.1. izložiću nekoliko ideja teorije svetskog siste-ma (i njoj bliskih teorija), koje se odnose na istoriju u užem smislu, odnos-no na prošlost, a u odeljku 2.2. nekoliko ideja ove teorije koje se odnose na budućnost (pa i na budućnost Evrope i EU).

2.1. Istorija: tri naučnika, tri otkrića, tri duga trajanja2.1.1. Fernan Brodel: EvropaUpravo ove odnosno 2007. godine, EU je proslavila 50 godina od svog in-

stitucionalnog rođenja. Istoričari, međutim, s razlogom ističu, kako je samo ovo institucionalno rođenje, istorijski dugo pripremano, pa kao najvažnije istorijske izvore, preteče i prethodnike poluvekovne EU, najčešće navode antičku, odnosno grčko-rimsku kulturu, zatim hrišćanstvo, posebno rano hrišćanstvo, najzad rađanje i uspon moderne, humanizma i renesanse, a od velikih istorijskih vođa i mislilaca, posebno Karla Velikog, i njegovu, odnosno karolinšku Evropu, te Imanuela Kanta, i njegov Večni mir. I, nara-vno, jedan važan, možda čak najvažniji, iako negativni izvor i podsticaj: prvi odnosno drugi svetski rat. Pod pritiskom jednodimenzionalnog ekonomiz-ma i birokratizma, koji su u ovoj uniji danas preovlađujući, to se veoma često zaboravlja, ali su njeni dalekovidi očevi-osnivači, i njeni ratovima iscrpljeni stanovnici, pre pola veka, to veoma dobro znali: u najdubljim temeljima EU, nije ni carinska ni monetarna unija, nego frojdovska „civilizacija“, odbrana Erosa od Tanatosa, očajničko ali i vizionarsko nastojanje, da se jedna takva kataklizma, više nikada ne ponovi, jer je postalo sasvim jasno, da bi jedno takvo ponavljanje, ukoliko bi se ipak dogodilo, veoma verovatno, bilo i po-slednje takvo, odnosno smrtonosno, za samu evropsku, pa i svaku drugu civilizaciju.

Fernan Brodel (Fernand Braudel) najznačajniji je predstavnik druge gen-eracije francuskih istoričara Škole anala, i jedan od najznačajnijih francuskih i svetskih istoričara XX veka uopšte. Za teoriju svetskog sistema Imanuela Volerstina, istorija Fernana Brodela predstavlja jedan od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji intelektualni izvor, toliko značajan da je Imanuel Volerstin svome centru u Bingemtonu u državi Njujork u SAD ime dao upravo po svom velikom prethodniku i učitelju (Fernand Braudel Center for the Study of Economies, Historical Systems, and Civilzations). Doprinosi Fernana Brodela istorijskoj i društvenoj nauci su brojni i raznovrsni, ali će se ovde istaći samo dva, koja su posebno značajna za temu ovog teksta odnosno pre-

74

davanja. Prvi je jedna relativno nova metodologija i istorija, „strukturalna istoriografija“, „istorija struktura“, ili „istorija dugog trajanja“, a drugi, isto-rijsko, naučno i statističko „otkriće“ odnosno dokaz postojanja Evrope kao ekonomskog i istorijskog entiteta još od XV veku. O ova dva značajna dopri-nosa, u nastavku sledi, samo još po nekoliko osnovnih informacija.

„Strukturalna istoriografija“, „istorija struktura“, ili „istorija dugog traja-nja“ Fernana Brodela, suprotnost je „događajnoj istoriji“. Na jednom mestu Fernan Brodel kaže: „Događaji su prašina“. Ovo treba dobro razumeti. Struk-ture i duga trajanja sačinjena su od događaja, dakle događaji jesu, ne samo realni, nego i značajni, ali su oni takvi samo kao deo struktura i dugih trajnja. Izvan struktura i dugih trajanja, oni se pretvaraju u „prašinu“ koja smeta, zasenjuje i zaslepljuje. Takva je „događajna istorija“.

Upravo zato što se vezuje za događaje istrgnute iz celina kojima pri-padaju, ova istorija je nužno ograničena, jednostrana, jednodimenzionalna. Po pravilu, ona je vladajuća istorija odnosno istorija vladajućih snaga (rasa, nacija, klasa): takozvanih velikih istorijskih ličnosti, osvajača, osnivača, vladara, harizmarha, dvorova i palata. U njoj su mase i žrtve bez lika i glasa. U lošijoj verziji, „događajna istorija“ je dvorska apologetika, u boljoj vojna istorija. U obe verzije, međutim, u njoj su privreda, društvo i kultura, izvan vidnog polja, ili, u najboljem slučaju, u zoni „perifernog vida“. Zbog toga je i bila neophodna „strukturalna istoriografija“, „istorija struktura“, ili „istorija dugog trajanja“, kao njena predmetna, tematska i metodološka kritika, kore-kcija i dopuna. U tom smislu, „strukturalna istoriografija“, „istorija struktu-ra“, ili „istorija dugog trajanja“ Fernana Brodela, prava je naslednica najboljih rezultata prve generacije slavnih francuskih „analista“. Ona nije više samo dinastička, politička i vojna, nego je i privredna, društvena i kulturna, rečju „totalna istorija“, kako je to formulisao još Mark Bloh (Marc Bloch), vodeći predstavnik prve generacije ove istorijske škole.

Kao istoričar, odnosno naučnik, orijentisan prvenstveno, ako ne i isključivo, na iskustvo i iskustvenu proveru, Fernan Brodel nije ostao tek na nivou opšte ideje i hipoteze, nego je svoju istoriju, metodološki testirao i do-kazao. U jednom od ovih testova i dokaza, u oblasti privredne istorije, došao je i do onog svog drugog doprinosa, „otkrića“ odnosno dokaza postojanja Evrope kao ekonomskog i istorijskog entiteta još od XV veku. Da bi do ovog kapitalnog rezultata uopšte došao, međutim, prethodno je morao da reši, i niz veoma složenih i teških metodoloških i tehničkih problema. U te prob-leme ovde se neću upuštati. Koga oni zanimaju, ali i inače, koga konkretnije

75

i detaljnije zanimaju ideje, dela i doprinosi Fernana Brodela, može da se o tome detaljnije obavesti u mom radu na koji sam već uputio (Popović, 1995). Umesto toga, ovde sledi još samo kratak prikaz glavnog nalaza i rezultata, do kojeg je Fernan Brodel došao.

Da bi došao do svog „otkrića“, odnosno dokaza postojanja Evrope kao ekonomskog i istorijskog entiteta još od XV veka, Fernan Brodel je morao da formira takozvane duge statističke serije, trajanja od jedan, dva, tri, četiri, pet vekova. A da bi formirao ovako duge statističke serije, za indikator je morao da odabere robu (žito, cene žita), koja je bila i ostala manje ili više zajednička na čitavom prostoru Evrope. I uspeo je. Mogao je da uzvikne „Eureka“. Duge statističke serije su egzaktno, kvantitativno, statistički, potvrdile postojanje jednog ekonomski relativno jedinstvenog, integrisanog mega-entiteta, na prostoru čitave, u to vreme, politički odnosno feudalno, još uvek krajnje fragmentirane i podeljene Evrope, i to još od XV veka. Ova potvrda došla je u obliku fenomena koncentričnih krugova. Polazeći od centra, središnje Francuske, u kojoj su tada bili najveći sajmovi, preteče današnjih berzi, pre-ma periferijama Evrope, sve do granica Rusije i Otomanske imperije, naime, cene žita su u izvesnoj meri rasle, ali uvek po pravilnosti koju ekonomisti standardno objašnjavaju, kao prinos manjih odnosno većih transportnih troškova. Otprilike onako kako se, od središta prema obodima, povećavaju i šire koncentrični krugovi, kada se u mirnu, stajaću vodu, baci kamen ili neki njemu sličan predmet. Fenomen koncentričnih krugova, cena žita u Evropi, od XV do XX veka, bio je nesporan iskustveni dokaz, postojanja jedinst-venog ekonomskog entiteta, unazad pola milenijuma, dakle još i u vreme dok je ovaj entitet bio još uvek daleko od svog političkog ujedinjenja.

Mada je to gore već dosta jasno implicirano, reći ću na kraju i sasvim eksplicitno. U čemu je glavna poenta, pouka i „korist“, polumilenijumske „istorije dugog trajanja“, te „otkrića“ Evrope Fernana Brodela koje sam gore tek ukratko predstavio, za našu poluvekovnu „Evropu i evropske integracije“? U stvari, najmanje je dve, relativno različite, mada povezane poente, pouke i „koristi“. Prvo, više teorijski, intelektualno i saznajno: da se naša aktuelna, dnevna, „briselska“ istorija, šire, dublje i bolje razume, samo kao deo jednog šireg, dužeg i dubljeg toka, odnosno da se zna da ni sve poluvekovne zasluge istorijskih „očeva-osnivača“, te današnjih funkcionera EU, ne bi bile dovoljne za stvaranje i život unije, da nije bilo i one njene duže, polumilenijumske, is-torijske i ekonomske pripreme. I drugo, više praktično, psihološki i politički: da se, upravo zbog ovog prvog, svi mi, današnji akteri Evrope i EU, od njenih

76

funkcionera, komesara i birokrata, preko naučnika, intelektualca i profesora, do takozvanih običnih ljudi, građana i studenata, ako ne u potpunosti (pita nje je da li je to uopšte moguće), a ono barem u neophodnoj meri, oslobodimo jedne vrste uobraženog i zaslepljujućeg „prezentocentrizma“, preterivanja i iskrivljivanja „događajne istorije“ našeg vremena, koje je ne samo teorijski netačno, nego i politički štetno, a može biti i opasno, pa čak i fatalno.

2.1.2. Imanuel Volerstin: savremeni svetski sistemPo Imanuelu Volerstinu, „savremeni svetski sistem“, kao jedan konkretni,

i još uvek postojeći, naš istorijski sistem, nastao je u Mediteranu, u takoz-vanom dugom XVI veku, preciznije u periodu 1450-1650., i to je upravo ono vreme, i onaj mega-entitet, koji je otkrio Fernan Brodel. Sve do XIX veka, ovaj sistem je po obuhvatu bio samo evropski, tek od XIX veka on pos taje i svetski u užem smislu te reči. U prvih par vekova, njegovo središte je još uvek u „rodnom“ Mediteranu, u potonjih dva-tri veka ono se pomera u evro-atlantski basen, gde je i sada. U poslednjih pola milenijuma, razvoj savremenog svetskog sistema nosi složeno mnoštvo više sekularnih trendo-va i cikličkih ritmova, ali se celina polumilenijumske putanje ovog sistema, najbolje može rezimirati odnosno vizualizovati, pomoću jedne parabole. Levi krak te parabole je u onom takozvanom dugom XVI veku, vrhunac i početak opadanja u periodu velikog tritesedogodišnjeg rata 1914-1944., desni krak odnosno početak kraja upravo u našem poznomodernom vremenu kraja XX i početka XXI veka, a konačni kraj ovog i pojava nekog novog, boljeg ili goreg istorijskog sistema, negde oko sredine XXI veka. Ovako bi mogao da glasi i najkraći rezime „savremenog svetskog sistema“ Imanuela Volerstina.

Sada možemo da postavimo ono pitanje i u slučaju „savremenog svet-skog sistema“ Imanuela Volerstina. U čemu je glavna poenta, pouka i „ko-rist“ od ovog složenog teorijskog i heurističkog pojma, uopšte a posebno za Evropu i evropske integracije? Odgovor je sličan onom u slučaju „Evrope“ Fernana Brodela. Glavna poenta, pouka i „korist“ od ovog pojma, leži u njegovoj bitnoj istoričnosti. Kao što smo videli, „savremeni svetski sistem“ Imanuela Volerstina je istorijski sistem, dakle sistem koji ima svoj početak, uspon, vrhunac, opadanje, i kraj. Razumeti i uvažiti ovu istoričnost, u celini i u pojedinim fazama, znači imati osnovnu orijentaciju u svetskom prostoru i istorijskom vremenu. I obrnuto. Za vladajuću nauku, ideologiju i politiku, pa i za vladajuću nauku, ideologiju i politiku evropskih integracija, važi upravo ovo drugo, obrnuto. Upravo zbog toga što ne razume odnosno ne uvažava istoričnost savremenog svetskog sistema, a unutar ovoga i istoričnost savre-

77

menog evropskog sistema, vladajuća neofunkcionalistička nauka, ideologija i politika evropskih integracija, nema ni osnovnu orijentaciju u svetskom prostoru i istorijskom vremenu. Njena dezorijentacija u svetskom prostoru, manifestuje se kao fatalni evropocentrizam, a njena dezorijentacija u istori-jskom vremenu, kao fatalni prezentocentrizam, odnosno kao fatalna dogma progresa.

O prezentocentrizmu i dogmi progresa biće nešto više reči u odeljku 2.1.3. koji sledi, a o evropocentrizmu, pored podsećanja na samu temu, koja nije sasvim nova i nepoznata, ne barem od 1960-ih, ovde ću uputiti još samo na jedan relativno nov, ako ne i najnoviji izvor, knjigu Imanuela Volerstina o evropskom univerzalizmu odnosno retorici moći iz 2006. (Wallerstein, 2006), čiji prevod na crnogorski, uskoro, do kraja 2007., ili početkom 2008., treba da se pojavi u izdanju Otvorenog kulturnog foruma (OKF) sa Cetinja.

2.1.3. Pitirim Sorokin: 25 vekova grčko-rimske i zapadne kultureTreći naučnik kojeg u ovom izboru predlažem, jeste jedan od klasika

sociologije XX veka, rusko-američki sociolog Pitirim Sorokin. Njegovo „otkriće“ ima još duže trajanje, od polumilenijumske „Evrope“ Fernana Bro-dela, odnosno polumilenijumskog „savremenog svetskog sistema“ Imanuela Volerstina. Reč je o 25 vekova, dakle dva i po milenijuma, „grčko-rimske i zapadne kulture“. Ovaj istorijski giga-entitet, Pitirim Sorokin je „otkrio“, odnosno dokazao, impresivnim statističkim serijama, a zatim još i dodatno rasvetlio, lucidnim teorijskim generalizacijama, u svom kapitalnom delu So-cial and Cultural Dynamics iz 1957., sa velikim zakašnjenjem, skoro pola veka nakon pojave u originalu, prevedenom i objavljenom i kod nas (So-rokin, 2002).

I ovaj istorijski giga-entitet od punih dva i po milenijuma, može se sažeto vizualizovati. Ja sam to učinio u svojoj poslednjoj knjizi, Belle epoque: kritika dogme progresa (Popović, 2007: Grafik 3, strana 20.). Opsežna i rigorozna statistika dvadeset-pet vekova „grčko-rimske i zapadne kulture“ Pitirima Sorokina, tamo je predstavljena preko tri parabole, prve koja rezimira an-tiku, druge koja rezimira srednjovekovlje, i treće koja rezimira modernu (ova treća je, zapravo, „Evropa“ Fernana Brodela, odnosno „savremeni svetski sistem“ Imanuela Volerstina).

Vizualizacija tri parabole, snažno nam sugeriše, još najmanje tri konkretne poente, ideje i pouke, koje su, i za našu temu odnosno preda-vanje, od najvećeg mogućeg značaja. Prvu, koja razreševa (pra)stari spor između antičkih cikličara i modernih progresista, dajući delom-za-pravo-

78

delom-za-krivo i jednima i drugima, i to tako što jasno pokazuje kako pro-gres u istoriji postoji, ali samo kao relativan, ograničen i privremen (to su tri leva, uzlazna kraka one tri parabole, sa sasvim određenim i ograničenim vremenskim trajanjem), te kako je istorija u celini pre složena kombinaci-ja ponavljanja (ciklusa) i promena (progresa), nego čista dinamika ili jed-nog ili drugog. Drugu, koja je više implicitna, ali neophodna, jer zumira i klarifikuje, inače prilično zamagljenu razliku, između dve vrste čovekove dinamike, naučno-tehnološkog rasta, koji je veoma snažan, buran, ekspo-nencijalan, i moralno-političkog razvoja, koji je veoma slab, spor, linearan, a možda čak i samo stagnantan, ako ne i negativan: u velikoj diskrepanci između ove dve dinamike, najveća je drama našeg vremena, pa i čoveka kao vrste uopšte (Popović, 2007: Grafik 5, strana 21.). I treću, koja statistički egzaktno i pouzdano, a teorijski eksplicitno i iluminantno, pokazuje kako naše poznomoderno vreme, odnosno vreme XX i XXI veka, nije vreme neograničenog rasta i progresa, kako svakodnevno a lažno prikazuje sva pa i evro-integracionistička dogma progresa, nego je vreme dugog istorijskog opadanja, dekadencije i interregnuma.

Zbog toga je hitno napuštanje dogme progresa, prvi i osnovni zadatak, svakoga ko želi da se adaptira na relativno nove okolnosti, te da se pripremi za borbu za novi i bolji istorijski sistem koja je već počela. „Čovekova borba za progres, nužan je uslov i sastavni deo progresa. A svaka dogma progresa suspenduje upravo ovu borbu, i to, po pravilu, tako što ju delegira na vlast, vođu, ili boga. Kao SIDA ili AIDS, sindrom stečenog nedostatka imuniteta. Zbog toga je dogma progresa pravi neprijatelj progresa, a kritika dogme progresa dodatni uslov i, ako baš hoćete, prijatelj progresa.“ (Popović, 2007: strana 9.).

Pre nego pređem i na najavljeni diskurs o budućnosti, nakon 25 vekova Pitirima Sorokina, navešću (ali zaista samo navesti) još tri-četiri duga (zapra-vo i od 25 vekova duža) trajanja, tek toliko da još i dodatno osnažim kritiku uobraženog i samodestruktivnog prezentocentrizma, toliko karakterističnog za vladajuću dogmu progresa, vladajuću nauku, ideologiju i politiku uopšte, te vladajuću nauku, ideologiju i politiku evropskih integracija posebno. Najpre, „neolitske kulture“ Trajana Stojanovića, dužine trajanja od 5-10 hi-ljada godina (Stojanović, 1997), zatim tamu i toplotu paleolitskih vremena, o čijem značaju za naše poznomoderno doba raspadanja, inteligentno piše jedan od vodećih nemačkih filozofa srednje generacije, Peter Sloterdajk (Sloterdajk, 2001), pa 100-200 hiljada godina čoveka kao vrste Homo sapiens

79

sapiens, o čemu pišu antropolozi, 4,2 milijarde godina od nastanka života, čijom tajnom se bave biolozi, 4,7 milijardi godina od nastanka Zemlje (i Sunčevog sistema), čime se bave fizičari i atrolozi, pa sve do onog prvog i najvećeg, Big Bang-a, nastanka našeg kosmosa, pre oko 13,7 milijardi godi-na, koji je tajna za sve nas, dalje od ovog moguće je samo zamisliti, ne i znati: kosmos je naše najveće iskustvo i biće (Popović, 2007: Grafik 2, strana 19.).

2.2. Budućnost: dva pogleda2.2.1. Imanuel Volerstin: Evropa pod znakom pitanjaSamo nekoliko dana nakon poslednjeg, velikog i „vatrometnog“

proširenja, u jednom obimom nevelikom, ali sadržinom dragocenom tekstu, Imanuel Volerstin je izneo i neku vrstu opšte ocene pola veka EU (Waller-stein, 2004). Po mom mišljenju, ova ocena pozitivnija je nego što to ova unija objektivno zaslužuje, mada se i ova, donekle preterana naklonost, može ra-zumeti: u jarkom kontrastu EU spram SAD Džordža Buša Mlađeg, „najgoreg predsednika u istoriji SAD“, kako ga je, zbog Iraka, ali i zbog antidemokratske politike unutar samih SAD, počeo nazivati sve veći broj ljudi, jedan vrhun-ski američki intelektualac, naučnik i profesor, možda i nije mogao drugačije, nego da u EU vidi neku vrstu bolje alternative.

Uprkos ovakvoj, „nezasluženo“ visokoj oceni, međutim, i to je ono na što čitaocu ovog teksta posebno skrećem pažnju, pogled Imanuela Voler-stina u budućnost, preciznije u narednih pola veka EU, još uvek je dovoljno suzdržan, skeptičan, kritičan i otvoren, pa se odmah može uočiti jarki kon-trast, ovoga puta spram zatvorenih, nekritičkih, dogmatskih i apologetskih projekcija vladajućih neofunkcionalista i evrointegracionista. U narednih pola veka, kaže u ovom tekstu Imanuel Volerstin, nad EU ostaje da visi „veliki znak pitanja“ (the big question mark).

Nad ovim „velikim znakom pitanja“ ovde se neću duže zadržavati. Umes-to mog manje ili više uspešnog prepričavanja, bolje je da zainteresovani čitalac, ovo pitanje upozna iz prve ruke, iz samog teksta Imanuela Volersti-na. Radi dodatnog podsticaja u tom smeru, te nagoveštaja ozbiljnosti samog pitanja, ovde ću još samo naznačiti, odnosno precizirati, kako, po Imanuelu Volerstinu, rečeni „veliki znak pitanja“, nad unijom ostaje da visi, u najmanje dva krupna domena: 1) u domenu kratkoročne i srednjoročne geopolitike, posebno u vezi sa Drugim zalivskim ratom, okupacijom i stanjem u Iraku, i 2) u domenu dugoročne dinamike i perspektive svetskog sistema, posebno u vezi sa ekonomskim i ukupnim odnosima Sever-Jug.

Imanuel Volerstin primećuje, naime, kako EU, u oba domena, nasuprot

80

(samo)proklamovanoj progresivnosti, miroljubivosti i solidarnosti sa svim eksploatisanim i potlačenim ovog sveta, u realnosti, odnosno u realpolitici, u najboljem slučaju, ostaje, zapravo, jedan krajnje kompleksan, ambivalen-tan, kontradiktoran, i nestabilan entitet: čas stvarno progresivan, miroljubiv i solidaran sa ovima, čas realpolitički, „evro-atlantski“ saveznik sa onima drugima, pa i sa administracijom i politikom „najgoreg predsednika u istoriji SAD“ (The Worst President Ever).

2.2.2. Belle epoque: nova, globalna, desno-populistička konvergencija i konfrontacija

Negde početkom odnosno sredinom 1990-ih, socijalno-tržišna, ekološka, i pacifistička Evropa odnosno EU, u velikoj meri, zaista je i bila jedna vrsta pozitivne, ekonomske, političke i ukupne civilizacijske alternative tržišno-fundamentalističkim, konzumerističkim i neoimperijalnim SAD. I to ne tol-iko zbog tadašnje političke konjunkture, trenutne prevlasti nominalne soci-jaldemokratije, levice, centra i levog centra u tadašnjem političkom spektru većine zemalja EU, koliko zbog jedne mnogo dublje i trajnije, najmanje po-luvekovne, bazične političke kulture. Na vrhuncu ovog trenda, došlo je čak i do obećavajuće, pozitivne EU-SAD konvergencije, čuvenog „trećeg puta“, kojeg su, na izmaku poslednje decenije XX veka, najavili Bil Klinton, Toni Bler i Gerhard Šreder.

Veoma brzo nakon toga, trend je brutalno prekinut i preokrenut. Je-danaesti septembar 2001., bio je samo „okidač“ (trigger). U dubinama kom-pleksnog i kontradiktornog bića Evrope i EU, mora da je već bio spreman, negativni potencijal za prekid i preokret. EU jeste zadržala staru, pozitivnu, socijalno-tržišnu, ekološku i pacifističku retoriku progresa, civilizacije i al-ternative, ali je već u prvoj deceniji XXI veka, suštinski i značajno prome-nila karakter i smer. I to, opet, ne toliko i samo zbog promenjene aktuelne političke konjunkture, trenutne prevlasti nominalno konzervativnih, desnih ili desnocentrističkih narodnjaka u političkom spektru najvećeg broja ze-malja EU, nego, opet, i mnogo više, zbog jedne dublje i trajnije, najmanje po-luvekovne, bazične političke kontra-kulture: kontra-kulture „(neo)liberalnog kapitalizma“ i desnog populizma.

Koliko dugo će ovaj kontra-trend u Evropi, EU i svetu da potraje, os-taje da se vidi. Bilo kako bilo, danas već više ne možemo da govorimo, o Evropi i EU kao socijalno-tržišnoj i pacifističkoj alternativi, za tržišno-fundamentalističke i neo-imperijalne SAD, nego, naprotiv, o jednoj no-voj, globalnoj, „evro-atlantskoj“, desno-populističkoj, konzervativnoj,

81

ksenofobičnoj konvergenciji EU i SAD, te njihovoj još široj konvergenciji, ali i konfrontaciji, sa „ostatkom“ sveta, „vajmarskom“ Rusijom Vladimira Putina, „nuklearnim“ Iranom Mahmuda Ahmadinedžada, i drugima, izgrađenim na sličnim bazičnim premisama. A tako, barem kada je o EU reč, nije izgledalo na samom početku (uz onu produženu progresivnu retoriku, to je dodatni razlog, da mnogi, aktuelni nazadak, „rakov hod“ EU Havijera Solane, još uvek ne vide, te da im se kritike kakve i ja izlažem u ovom tekstu, čine ili pot-puno neosnovane ili preterane). Prve reakcije Brisela, na pripreme, a zatim i na sam Drugi zalivski rat, posebno na opasnu, sveopravdavajuću doktrinu „preventivnog rata“, što ju je neumorno širila podivljala vašingtonska admin-istracija, bile su sasvim primerene, kritičke i eksplicitne. Ali ne za dugo. Već godinu-dve nakon prvih, kritičkih reakcija, Brisel je, korak po korak, tiho ali postojano, počeo da pristaje, a na kraju i sasvim pristao, uz neoimperijalnu, a ne samo „unilateralnu“, politiku svog strateškog evro-atlantskog saveznika.

U ovom tekstu, o aktuelnoj i vladajućoj desno-populističkoj politici u Ev-ropi, EU, SAD i svetu, krajnje redukovano i sažeto, izneo sam samo osnovnu tezu i argumentaciju. One koji o tome žele da pročitaju više, upućujem na nekoliko svojih poslednjih knjiga odnosno radova, pre svega na članak „Mu-tacija“, u knjizi Globalna prašina (Popović, 2004: strana 11-34.), zatim na tekstove „Evropa-Antoaneta“, „Ars Humana“, „Havijerov performans“, „Dva fantoma“, „Na liniji“, „Fantom budućnosti“ i „Evropa-Aparthejd“, u knjizi Evropa-Antoaneta (Popović, 2006), najzad i na svoju najnoviju knjigu, Belle epoque: kritika dogme progresa (Popović, 2007).

LiteraturaGrupa autora (2005). Priručnik za školu evropskih integracija. Podgorica:

Centar za građansko obrazovanje, Centar za razvoj nevladinih organizacija i Evropski pokret u Crnoj Gori.

Popović, Milan (2007). Belle epoque: kritika dogme progresa. Cetinje: Ot-voreni kulturni forum; Zagreb: Durieux.

Popović, Milan (2005). Dinamika ništavila: sociologija neslobode. Ceti-nje: Otvoreni kulturni forum; Zagreb: Durieux.

Popović, Milan (2006). Evropa-Antoaneta. Ulcinj: Plima.Popović, Milan (2004). Globalna prašina. Podgorica: Vijesti.Popović, Milan (1995). Ritam sveta: teorija svetskog sistema Imanuela

Volerstina. Podgorica: CID. Ova, kao i moje prethodne knjige, u elektrons-kom obliku, u PDF formatu, mogu da se nađu, i na mom ličnom veb-sajtu:

82

www.milanmpopovic.infoSloterdajk, Peter (2001). U istom čamcu. Beograd: Beogradski krug.Sorokin, Pitirim (2002). Društvena i kulturna dinamika. Podgorica: CID;

Beograd: Službeni list.Stojanović, Trajan (1997). Balkanski svetovi: prva i poslednja Evropa.

Beograd: Equilibrium.Wallerstein, Immanuel (2006). European Universalism: The Rhetoric of

Power. New York and London: The New Press.Wallerstein, Immanuel (2004). „The U. S. and Europe, 1945 to Today,“

Comment No. 137, May 15, 2004, fbc.binghamton.edu/commentr.htmWallerstein, Immanuel (2005). Uvod u analizu svjetskog sistema. Cetinje:

Otvoreni kulturni forum (OKF).

83

Izazovi pozne moderne Politička misao, Časopis za politologiju, Fakultet političkih znanosti, Sveučilište u Zagrebu, God. 46, Br. 2, 2009., str. 69-80.

Izbor Baraka Obame za novog predsednika SAD, 2008-2009., označio je najmanje trostruki kraj, naduvane poznokapitalističke fantazije. Kraj „neolib-eralne ekonomije“, iza koje se celo vreme, zapravo, krila ultramonopolistička, kvazifeudalna mutacija sistema, zatim kraj „SAD hegemonije“, njene međunarodne, neoimperijalne dimenzije, najzad, mada to još uvek čeka, da se vidi do kraja, i kraj „Evrope Tvrđave“, njene evropske desnopopulističke „pratilje“ (pri čemu, naravno, ni jednog trenutka, ne smećem s uma, da Ev-ropa odnosno EU, celo vreme, pa i danas, imaju i onu svoju drugu, bolju, emancipatorsku, republikansku mogućnost ili stranu).

Samo na prvi pogled paradoksalno, kraj velike, trostruke, poznoka pita-li stičke fantazije, označio je i kraj kraja, ili, ako baš hoćete, povratak „velike priče“. Velike istorijske kapitalističke priče. One iste, koju su, pre samo par decenija, nestrpljivi postmodernisti, to se sada jasno vidi, onako preura-njeno otpisali. U stvari, smena velikih krajeva, koja je ovde upravo istaknu-ta, sasvim je logična. Kraj velike ideološke priče ideal-kapitalizma, naime, omogućio je, ili, makar, olakšao, da velika istorijska priča real-kapitalizma, dođe do (naj)šire publike. U istraživanjima i delima Žaka Bidea, Imanuela Volerstina, Dragutina Lalovića i drugih, ova priča, pričana je bez prestanka, pa i u poslednjih dvadest godina, ali je tek u poslednjih par godina, na raz-valinama vladajućih poznokapitalističkih ideologija, ona ponovo došla do „vazduha“, to jest do (naj)šireg populusa, javnosti i poznanja.

Ovo je pravi, konkretno-istorijski kontekst, ili, preciznije, moment, un-utar kojeg započinjem, uzbudljivo čitanje, i razumevanje, Opće teorije mod-

84

erne Žaka Bidea, i Država na kušnji Dragutina Lalovića. Kao što će to moći jasno da se vidi, i iz ovog mog skromnog rada, između mene i Žaka Bidea, a u nešto manjoj meri i između mene i Dragutina Lalovića, postoje određena neslaganja. Pa ipak, naša slaganja, mnogo su veća, nego naša neslaganja. I, što je još značajnije, naša slaganja uglavnom su suštinska, dok su naša nesla-ganja uglavnom tehnička. Zbog toga sam poziv, da učestvujem u raspravi o knjigama i idejama dvojice renomiranih kolega, doživeo ne samo kao veliku čast, uvažavanje i priznanje, za zajedničku postojanost i privrženost kritičkom mišljenju i delovanju, u vremenu nepodnošljive poznokapitalističke fan-tazije, u mom slučaju, konkretno, za dvadesetogodišnji rad u oblasti teorije svetskog sistema Imanuela Volerstina, nego, isto tako, ako ne i više, i kao veliko profesionalno, intelektualno i ljudsko zadovoljstvo.

Postojanost i samokritičnost, najmanje ove dve osobine, bile su neo-phodne, da se sačuva kritičko mišljenje, u vremenu velike posthladnorato-vske iluzije. Usuđujem se da pretpostavim, kod Dragutina Lalovića, kao i kod mene, ove dve osobine, razvijene su, pre kao plod spontane samood-brane, od agresije nove ideologije, nego kao delo nekog posebnog programa. I da smo, odnosno kada smo hteli drugačije, naime, Dragutin Lalović, ja, i nama slični, to nismo mogli. Toliko smo bili izolovani i marginalizovani, u našim malim, zaostalim zemljama, koje su, na periferiji Evrope, u poslednjih dvadeset godina, potresale snažne, razorne i surove nacionalističke (kontra)revolucije. Pretpostavljam da je Žaku Bideu u tom smislu istovremeno bilo i lakše i teže. Lakše, jer je bio pošteđen neposredne brutalnosti i banalnosti ovih potresa, ali i teže, jer je na Zapadu uopšte, te u Francuskoj posebno, ona poznokapitalistička fantazija, upravo zbog ove poštede, trajala nešto duže. Danas, kada, nakon volstritskog sloma 2008., čak i notorni konzer-vativci, recimo i francuski predsednik, Nikolas Sarkozi, počinju da uviđaju i priznaju, kako se kapitalizam mora reformisati ili ga neće biti, i kada Kapital Karla Marksa, ponovo postaje jedna od najčitanijih knjiga, čak i u najrazvi-jenijim zemljama Zapada, lako je biti „marksist“ i „socijalist“, ali, biti i ostati veran, najboljim elementima marksizma i socijalizma, tokom svih potonjih dvadeset godina, beskonačne arogancije vladajućih poznokapitalističkih ide-ologija, to, ipak, nije bilo ni malo lako. U tom smislu, Opća teorija moderne Žaka Bidea, predstavlja spomenik intelektualnoj, profesionalnoj i ljudskoj postojanosti, koji govori sam za sebe.

Pa ipak, koliko god neophodna, postojanost, sama po sebi, nikada ne bi bila i dovoljna. Bez isto toliko neophodne samokritičnosti, postojanost lako

85

prelazi u dogmatičnost. U ono, zapravo, u što su prešli, mnogi marksisti i socijalisti XX veka. Ne i Žak Bide i Dragutin Lalović. Dobrim poznavaocima novovekovne političke misli, te misli Karla Marksa, kao njenog sastavnog dela, sigurno neće promaći izuzetan kritički i samokritički rad, prerada, re-zultat ove dvojice autora. Veliki rekonstruktivni „bajpas“, koji je, uz svu ver-nost, spram svega onoga što je bilo i ostalo vredno, istovremeno, i jednako kritičan, odnosno samokritičan, spram svega onog drugog, od početka lošeg, ili, u međuvremenu zastarelog, u starom, okoštalom, dogmatskom mark-sizmu i socijalizmu. U Općoj teoriji moderne, ovaj živi i dvostruki impuls, istovremene postojanosti i samokritičnosti, kuca i bukvalno na svakom mes-tu, od onog njenog originalnog opšteg koncepta, plana i razdeobe tri knjige (prve: opšte društvene metastrukture, druge: klasne kapitalističke strukture, i treće: žive i praktične politike), preko niza složenih, starih i novih teorijskih kontroverzi, pa sve do brojnih aktuelnih urgencija, kakva je, primera radi, i ona „tribunala poslednjeg suda“, koja dramatično upozorava, na prava još nerođenih generacija.

Pluralizam i sinteza, najznačajnijih teorijskih perspektiva, sledeći je par osobina, koji markantno obeležava, Opću teoriju moderne Žaka Bidea i Države na kušnji Dragutina Lalovića. To i nije moglo da bude drugačije. Otvorenost za mnoštvo uslov je samokritičnosti. I sinteze. Pa ipak, rečeno mnoštvo, kao i sinteza koja sledi, u delima Žaka Bidea i Dragutina Lalovića, fascinira. Posebno kada se sagleda u kontrastu, spram danas dominantnog, duhovnog varvarstva, vazda voljnih aparatskih „intelektualaca“, dogmata i apologeta, eksperata i ser-visera, „neoliberalnih globalizacija“ i „evropskih integracija“. Čija literatura, knjige i ideje, ne idu dalje, od ministarskih kancelarija, i poslednjih samita, šefova država ili vlada. Nasuprot ovome, teorijski i intelektualni pluralizam naša dva autora, ide i u dubinu, najznačajnijih klasika modernog doba, i u širinu, najznačajnijih savremenika. Tako, zahvaljujući Žaku Bideu, ponovo se vraćamo vekovnim temeljima Tomasa Hobsa, G. V. F. Hegela i Karla Marksa, ali i savremenoj neoinstitucionalnoj ekonomiji, političkom liberalizmu Džona Rolsa, socijaldemokratiji komunikativnog delovanja Jirgena Habermasa, teori-ji svetskog sistema Imanuela Volerstina. Zatim, slično, zahvaljujući Dragutinu Laloviću, vraćamo se, uz već pomenute, još i Žanu Bodenu i Žan-Žaku Ru-sou, te Hani Arent i Klodu Leforu. Najzad, neka mi bude dopušteno, da se još jednom pridružim dvojici kolega, slično, i u mojim istraživanjima, posebno u Belle epoque, vraćam(o) se, uz već rečene, još i Fridrihu Ničeu i Aleksisu de Tokvilu, te Pitirimu Sorokinu, Fernanu Brodelu i Mišelu Fukou.

86

Ovde i sada, pravo je vreme i mesto, da preciziram, i svoju specifičnu teorijsku i metodološku poziciju. Ovo preciziranje, biće značajno, kako za bolje razumevanje onih najavljenih, manje važnih, tehničkih neslaganja, tako i za bolje razumevanje, onih isto tako najavljenih, ali važnijih, suštinskih sla-ganja, između mene i dvojice kolega. U najkraćem, reč je o poziciji volersti-novskog mondijalnog postmarksizma, u potonjih dvadeset godina konkret-no primenjenog, na posthladnoratovsku balkansku krizu. Ova pozicija os-lanja se pre svega na sociologiju rusko-američkog sociologa Pitirima Soro-kina, na istoriju dugog trajanja francuskog istoričara Fernana Brodela, i na teoriju svetskog sistema američkog sociologa Imanuela Volerstina. I to kako na njihove najapstraktnije konceptualizacije, tako, ne manje značajno, i na njihove najkonkretnije, empirijske i statističke verifikacije. Na duge, polu-milenijumske statističke serije francuskog istoričara i američkog sociologa, te na još duže, višestruke statističke serije od dva i po milenijuma odnosno dvadesetpet vekova „grčko-rimske i zapadne kulture“ rusko-američkog so-ciologa (Sorokin, 2002).

Polazeći od ovih, kao i od istraživanja hermenutike subjekta Mišela Fu-koa, i još nekih važnih izvora, u Belle epoque, razvio sam nacrt, okvir i hipo-tezu, za veliko istorijsko komparativno istraživanje, tri velike pozne epohe, pozne antike, poznog srednjovekovlja, i pozne moderne, ove potonje, nara-vno, kao našeg aktuelnog vremena. Makar i samo ukratko, sada mogu da ukažem, i na one tehničke razlike. Najpre, između mene i Žaka Bidea. Ima ih više, ali ću ovde ukazati samo na tri takve. Dve su više terminološke, mada dolaze iz razlike u sadržinskom naglasku, treća je više analitička, supstanci-jalna, mada je i ona, mislim, uglavnom tehnička, a ne suštinska.

Prva se tiče imenovanja našeg specifičnog istorijskog vremena. Našeg tekućeg prezenta. Za Žaka Bidea, to je „ultimoderna“, od francuskog „ulti-modernite“, što, prošireno, može da se prevede, i kao „poslednja moderna“ (Bidet, 2008: 196.). Za mene, to je, ipak, pozna moderna. Početkom 1990-ih, mada i tada više ironično, nego pomodno, koristio sam termin „postmod-erna“. Ovo posebno važi za samoironičnu sintagmu „balkanska postmod-erna“, koja je bila zajednički podnaslov šest mojih zbornika članaka i eseja, u dugom osamnaestgodišnjem periodu 1988-2006. U suštini, „postmodernu“ sam napustio već krajem 1990-ih, zato što je ona još tokom 1990-ih, i defini-tivno postala pomodna, te zato što je ona, od samog svog početka, kao izra-zito negativna (definicija), zapravo, celo vreme, bila logički nedovoljna i neis-pravna. S druge strane, u odnosu na „ulti“ odnosno „poslednju modernu“,

87

preferiram „poznu modernu“, zato što mi se čini da je istorijski konkretnija i opreznija, odnosno zato što mi se čini, da ono „poslednja“, u „ultimoderni“ Žaka Bidea, u sebi nosi, i neke ostatke dogme apokalipse, odnosno dogme progresa, dve blizanačke dogme našeg vremena.

Druga razlika tiče se imenovanja neophodne intelektualne sinteze našeg vremena. Za Žaka Bidea to je „altermarksizam“, za mene „postmarksizam“. Mislim da je Žak Bide u pravu, kada onu neophodnu samokritičnost, spram starog marksizma i socijalizma, o kojoj je gore bilo reči, jače naglašava, tako što ono staro i poznato „neo“, napušta i pojačava svojim „altermarksizmom“, ali isto tako mislim, da je u ovom pojačavanju, mogao da ode i dalje, recimo i do mog „postmarksizma“. Pri čemu, naravno, pod rečenim „post“, ne mislim na nešto što je potpuno ukinuto i kao takvo odsutno, nego, naprotiv, na nešto što je, kao kod G. V. F. Hegela, „prevaziđeno“ ili „prevladano“, što će reći, ukinuto u samostalnoj, ali istovremeno sačuvano, i „podignuto“ na sledeći nivo, u jednoj novoj i višoj egzistenciji.

Najzad, treća i najveća razlika, između mene i Žaka Bidea, tiče se svetskog političkog razvitka, da se ovde, na samom početku, tako, oprezno, izrazim. Za Žaka Bidea, to je, neoprezno, netačno i neprecizno, „svetska država“ (Bidet, 2008: 10, 15, i na više drugih mesta), za mene, to je najmanje višedecenijski vladavinski interregnum, istovremeno međuvlašće, bezvlašće, viševlašće, oslabljene ali još uvek relativno jake nacije-države, i sve jače ali još uvek nedovoljno jake, nove, međunarodne, svetske, ne „države“, kao što neo-prezno kaže Žak Bide, jer je država isključivo moderna forma dominacije, nego politike, upravljanja, vladavine ili dominacije. Da je država, a sa njom i društvo, kao njen nerazdvojni istorijski i teorijski korelat, istorijska, a ne transepohalna pojava, forma politike, upravljanja, vladavine, dominacije, koja odgovara isključivo modernim, a ne i različitim predmodernim (polis, grad, imperij, regnum), i postmodernim strukturama, formacijama i vre-menima (čiji krajnji izgled danas teško možemo čak i da naslutimo), te da, konsekventno, strogo posmatrajući i govoreći, ni „svetska država“, zapravo, ne može biti nikakva tek proširena ili uvećana globalna država, nego mora biti neka, istorijski, strukturalno i kvalitativno, potpuno nova, međunarodna, svetska, globalna forma politike, upravljanja, vladavine, dominacije, sve to sam eksplicitno pokazao u svom doktorskom radu odbranjenom 1991., ob-javljenom četiri godine kasnije (Popović, 1995: 140-152.), a to isto je, slično, u nekim delovima čak mnogo konkretnije, razvijenije i uverljivije, pokazao i Dragutin Lalović, u svojim Državama na kušnji, pa se zbog toga ovde, pozi-

88

vam i na njegove doprinose (Lalović, 2008: 7-9., 65.). No, da je i upravo opi-sano razlikovanje, oko strukture i dinamike svetske politike, između Žaka Bidea, na jednoj, i mene odnosno Dragutina Lalovića, na drugoj strani, ipak, više tehničko, a manje suštinsko, pokazuje i činjenica, da i sam Žak Bide, na više mesta, umesto neoprezne „svetske države“, radije koristi oprezniji, adekvatniji i bolji termin „svetske državnosti“, koji jasno upućuje na izra-zitu procesnost, otvorenost i nedovršenost kritičnog fenomena (Bidet, 2008: 188., 312.).

Opća teorija moderne Žaka Bidea, čista je teorija, u uobičajenom smislu te reči. Za razliku od ove, Države na kušnji Dragutina Lalovića, predstavljaju kombinaciju teorije i istorije. Zajedničko iskustvo raspada Jugoslavije 1990-ih, koje delim sa Dragutinom Lalovićem, omogućilo mi je, da ovu složenu kombinaciju bolje razumem. U terminima pozne moderne, ovo iskustvo, dijalektično, kompleksno, ambivalentno, kontradiktorno, čak eksplozivno kontradiktorno (u metaforičkom ali i bukvalnom smislu te reči), moglo bi najkraće da se rezimira, i kao prava drama istovremene (teorijski očekivane) desuverenizacije i (teorijski neočekivane) resuverenizacije države. Reč je o drami koja se odvija na dvostrukoj periferiji, u vremenu pozne moderne, i u prostoru poslednje evropske periferije, bivše takozvane socijalističke, sada postkomunističke poluperiferije sveta. Otuda i dvostruka tenzija, dis-torzija, izobličenje. S jedne strane drama i tragedija, s druge groteska i farsa. Što, međutim, teorijski obrazovani, disciplinovani, strogi duh Dragutina Lalovića, nije omelo, da jasno i precizno registruje, ono što je u ovoj dr-ami najbitnije. Iz ovog vrednog „registra“, tri esencijalna uvida Dragutina Lalovića, posebno su vredna i značajna.

Prvi esencijalni uvid Dragutina Lalovića upozorava na generalnu preuranjenost „otpisivanja“ države, ili, rečeno na starom „marksističkom“ odnosno „socijalističkom“ jeziku, na lošu apstraktnost ideje „odumiranja države“ u određenim uslovima. I nakon svega, ideja „odumiranja države“, zadržava svoju apstraktnu vrednost, ali ona nikada više ne bi smela, da se primenjuje, bez neophodne istorijske konkretizacije, medijacije i adaptacije. Onako kako su to dogmatski marksisti i socijalisti činili u Jugoslaviji. I zbog toga postali saučesnici, ne samo u iracionalnom i destruktivnom samo-raspadanju jedne, nekada pristojne evropske države, Jugoslavije, nego i u seriji najtežih ratnih zločina, koji su ovo samoraspadanje bolno obeležili. Na ovom traumatskom iskustvu, Dragutin Lalović je uverljivo pokazao, kako je država, kao istorijski specifična, moderna forma upravljanja, još uvek neo-

89

phodna, i to ne tek kao nužno zlo, nego i kao institucionalni uslov, element i garant, spoljašnje i unutrašnje slobode društva i čoveka. Te kako preura-njeno, i uz to (veberovski rečeno) demonizovano „odumiranje države“, vodi u manje, a ne u više, unutrašnje i spoljašnje slobode, u totalitarizam, kada je reč o unutrašnjem, odnosno u imperiju, kada je reč o spoljašnjem aspektu ili izgledu stvari.

Drugi esencijalni uvid Dragutina Lalovića, teorijski, logički, čak, da se ovde tako izrazim, „matematički“ egzaktno, jasno i strogo, pokazuje kako „totalitarna država“, zapravo, i nije država. Nego da je upravo njena sušta suprotnost. Ne-država, ne-poredak, Behemot. Teorijski obrazovani čitalac, sigurno je već prepoznao, bitni teorijski zaključak, do kojeg su, pre Draguti-na Lalovića, već bili došli, najbolji politički teoretičari XX veka, Hana Arent i Franc Nojman, pre svih ostalih. Pa ipak, doprinos Dragutina Lalovića, velik je i značajan, zato što je on ovu poznatu teorijsku tezu, empirijski testirao, proverio i verifikovao, na novom, nepoznatom, i, po mnogo čemu, i svets-ki i istorijski relevantnom, iako samo na prvi pogled „zaostalom“, postju-goslovenskom materijalu. I zato što je pri tome, onaj kritični behemotski kompleks, nakon njegove istorijske premijere u prvoj polovini XX veka, još jednom konkretno-istorijski reflektirao, ovoga puta pomoću sistema „spo-jenih sudova“, velikosrpskog i inih, „lančanih“, agresivnih postjugoslovenskih nacionalizama, koji su krajem ovog veka ne samo potresli nego i šokirali sav „civilizovani svet“.

Konačno, treći esencijalni uvid Dragutina Lalovića, direktno se nadove-zuje na ovaj prethodni, drugi, i to tako što sada i pozitivno definiše, ono u što država i društvo, ironično, često i pod maskom „napredne“ teorije „odumi-ranja države“, mogu da involuiraju, retardiraju, uznazađuju, kada ignorišu, ili, još gore, demonski instrumentalizuju, onu kompleksnu, komplikovanu i tešku dramu, istovremene de i resuverenizacije države, na sadašnjem stupnju njenog razvoja. Retard je neo ili (još bolje) kvazifeudalni „bastard“. Kojeg Dragutin Lalović identifikuje i dijagnosticira kao „neku vrst feudalno-staleškog poretka“ (Lalović, 2008: 143.), a kojeg sam ja, u jednom svom članku, studiji iz 2004., slično, identifikovao i dijagnosticirao kao „kvazifeu-dalnu mutaciju“ (Popović, 2004: 11-34.).

Jedini značajniji moment, kada se ja i Dragutin Lalović nismo složili, bio je onaj, na međunarodnoj naučnoj konferenciji „Crna Gora i Evropa“, održanoj u Herceg Novom, sredinom marta 2002., samo par dana nakon us-vajanja Beogradskog sporazuma, kojim je SRJ, dotadašnja fasadna dvočlana

90

federacija, pod udruženim pritiskom beogradskih i briselskih unionista, transformisana i preimenovana u veoma labavu, atipičnu, na tri godine oročenu, federalno-konfederalnu, Državnu zajednicu Srbija i Crne Gora (Lalović, 2008: 197., 293.). U najkraćem, Dragutin Lalović je ovaj sporazum tada ocenio uglavnom pozitivno, kao iznuđen, ali, u krajnjoj liniji, mudar privremeni kompromis, demokratski predah, korak ka konačnoj i mirnoj obnovi crnogorske nezavisnosti, dok sam ga ja ocenio uglavnom negativno, kao grešku crnogorskog rukovodstva, koja najverovatnije vodi opasnom produbljavanju i komplikovanju crnogorske državne i ukupne krize. Kao što je dobro poznato, dalji tok događaja, krunisan mirnom obnovom nezavis-nosti Crne Gore, na referendumu, 21. maja 2006., dao je za pravo Dragutinu Laloviću.

Ali, avaj, u Crnoj Gori, kao i u još nekim drugim tranzicionim postkomu-ni stičkim društvima, uz takozvano državno pitanje, na dnevnom redu, bilo je, i još uvek je, i ne manje složeno i teško, takozvano demokratsko pitanje, to jest pitanje demokratske reforme i smene odnosno smenjivosti vlasti. U slučaju Hrvatske Franje Tuđmana, dakle tokom teških, ratnih i poratnih 1990-ih, Dragutin Lalović bio je „laserski“ precizan. Ni totalitarna, ni de-mokratska, „poratna Hrvatska“ bila je „autoritarna država s jakim i izrazitim totalitarnim značajkama, ali i sve izraženijim demokratskim i liberalnim potencijalom“ (Lalović, 2008: 142.). Mislim da se ova precizna dijagnoza bez ikakve izmene može primeniti i na Crnu Goru Mila Đukanovića 1989-2009. O ovakvoj prirodi Crne Gore Mila Đukanovića, ni Dragutin Leković nije imao nikakvih iluzija. Još 2002., na onoj hercegnovskoj konferenciji, on ističe njen izrazito autoritarni karakter, ali i, prospektivno, optimistički, predviđa njenu postupnu demokratizaciju, uz prelazak Mila Đukanovića u opoziciju, odmah nakon referenduma o nezavisnosti, na prvim sledećim predsedničkim odnosno parlamentarnim izborima (Lalović, 2008: 199-200.). Kao što je poznato, dalji tok događaja, od Beogradskog sporazuma 2002., preko referenduma 2006., pa sve do danas, uključiv i potonje predsedničke i parlamentarne izbore, one 2008., i one 2009., dao je za pravo, pre mojoj povećanoj skepsi i kritičnosti, nego nadanjima i očekivanjima Dragutina Lalovića. I danas, naime, A. D. 2009., Crna Gora Mila Đukanovića, jedina je postkomunistička zemlja, ne samo u našem delu sveta, koja ni nakon punih dvadeset godina, nije iskusila demokratsku smenu vlasti, a njen nesporni vođa, šestostruki premijer, car tajkuna, oligarh, balkanski Bersluskoni, Milo Đukanović, izgleda jači nego ikada. Tako smo, čini mi se, ja i moj dragi ko-

91

lega i prijatelj, Dragutin Lalović, nekako došli na „nerešeno“. Mada, da istak-nem to još jednom, a sada to i čitalac može jasno da vidi, i ovih par neslaga-nja, između mene i Dragutina Lalovića, bila su više konjunkturne i tehničke, nego teorijske i suštinske prirode.

Na samom kraju ovog rada, još jednom se vraćam Žaku Bideu. Ovoga puta, njegovoj normativnoj teoriji moderne. Evoluciji i alternativi našeg vre-mena. I to kako onoj njenoj negativnoj, tako i onoj njenoj pozitivnoj strani. Svoju normativnu teoriju Žak Bide razvija kao direktan nastavak one svoje velike rekonstruktivne teorije moderne. Teorijski moment moderne, jasno se ističe i vidi, već i kod zasnivanja i razvijanja, one njene negativne strane. Kod identifikacije, artikulacije i dramatizacije negativnih razloga za „svetsku državnost“. Koji su, u interpretaciji Žaka Bidea, apokaliptički snažni i uver-ljivi: „Ako se usmjeravamo k nad-državnom obliku, to je stoga što se rastući broj dimenzija ljudskog života, rastući dio svrha i sredstava koje on sebi može dati, opasnosti kojima je izložen, istovjetno određuje za svakoga u ok-viru zajedničkog jedinstvenog resursa, a to je sam planet“ (Bidet, 2008: 192.). I dalje, na samom kraju, u obliku finalnog zaključka: „No to nije moguće a da se ne započne borba na život i smrt protiv sustava usmjerenog k profitu, a ne k sretnoj upotrebi. Takva je, par excellence, politička borba našeg vremena.“ (Bidet, 2008: 329.)

Argumenti pomoću kojih Žak Bide zasniva i razvija pozitivnu stranu alter-native, nisu manje snažni i uverljivi. Pri tome, Žak Bide i ovde polazi, od one svoje opšte teorije moderne, te od odgovarajućih rekonstruktivnih zahvata, u živo, odnosno u preživelo jezgro marksizma i socijalizma. Odavno se nije pojavila knjiga, koja, kao Opća teorija moderne Žaka Bidea, konceptima „soci-jalizma“ i „komunizma“, vraća izgubljeni intelektualni dignitet i smi sao, te koja ove stare ljudske zahteve i revandikacije, „za boljim i solidarnim životom“, tako uverljivo i snažno, povezuje sa novim potrebama i nuždama, ekološke i etičke „politike čovečanstva“ i „Univerzalne Republike“ (Bidet, 2008: 298.).

Svedoci smo i sudionici velikog i višestrukog sloma poznokapitalističke ideološke fantazije. Humana i održiva alternativa poznom kapitalizmu, čoveku i čovečanstvu nikada nije bila potrebnija, ali ona isto tako nikada nije bila ni oskudnija, nerazvijenija i deficitarnija, nego što je to slučaj da-nas. Knjige Opća teorija moderne Žaka Bidea, i Države na kušnji Dragutina Lalovića, spadaju u retke i dragocene, upravo zbog toga što ovu opasnu os-kudicu, nerazvijenost i deficit, počinju da otklanjaju. To je i razlog više, da se njihova pojava, snažno podrži i pozdravi.

92

LiteraturaBidet, Jacques (2008). Opća teorija moderne. Teorija prava, ekonomije i

politike. Zagreb: Disput. Prevod sa francuskog: Theorie generale. Theorie du droit, de l’economie et de la politique, Presses Universitaires de France, 1999.

Braudel, Fernand (1981). The Structures of Everyday Life. The Limits of the Possible. Civilization and Capitalism 15th-18th Century, Volume I. Lon-don: Collins. Translation from French: Les Structures du Qutidien: Le Pos-sible et l’Impossible, Librarie Armand Colin, Paris, 1979.

Braudel, Fernand (1982). The Wheels of Commerce. Civilization and Cap-italism 15th-18th Century, Volume II. London: Collins. Translation from French: Les Jeux de l’Echange, Librarie Armand Colin, Paris, 1979.

Braudel, Fernand (1984). The Perspective of the World. Civilization and Capitalism 15th-18th Century, Volume III. London: Collins. Translation from French Le Temps du Mond, Librarie Armand Colin, Paris, 1979.

Čizmić-Marović, Dušan (2008). „Građanin na kušnji,“ u D. Lalović, Države na kušnji. Zagreb: NZCH, Disput, str. 309-318.

Lalović, Dragutin (2008). Države na kušnji. Zagreb: Nacionalna zajed-nica Crnogoraca Hrvatske (NZCH), Disput, Biblioteka Luča, 4. knjiga.

Popović, Milan (2005). Dinamika ništavila. Sociologija neslobode. Za-greb: Durieux; Cetinje: Otvoreni kulturni forum (OKF). Teorija pozne mod-erne, knjiga 1. Može se naći i na ličnom vebsajtu autora: www.milanmpopo-vic.info

Popović, Milan (2007). Belle epoque. Kritika dogme progresa. Cetinje: Otvoreni kulturni forum (OKF); Zagreb: Durieux. Teorija pozne moderne, knjiga 2. Može se naći i na ličnom vebsajtu autora: www.milanmpopovic.info

Popović, Milan (2009). Velika promena. Evolucija i alternativa našeg vremena. Podgorica: Vijesti. Teorija pozne moderne, knjiga 3. www.mila-nmpopovic.info

Popović, Milan (2004). „Mutacija, ideološki ispekt,“ u Globalna prašina. Balkanska postmoderna 2000. Podgorica: Vijesti, str. 11-34. Može se naći i na ličnom vebsajtu autora: www.milanmpopovic.info

Popović, Milan (1995). Ritam sveta. Škola svetskog sistema Imanuela Volerstina. Podgorica: Centar za izdavačku djelatnost (CID). Doktorska dis-ertacija. Može se naći i na ličnom vebsajtu autora: www.milanmpopovic.info

Sorokin, Pitirim (2002). Društvena i kulturna dinamika. Proučavanje promena u velikim sistemima umetnosti, istine, etike, prava i društvenih odnosa. Podgorica: CID; Beograd: Službeni list. Prevod sa engleskog: Social

93

and Cultural Dynamics, Revised and Abriged in one volume by the author, 1957.

Strpić, Dag (2008). „Marx koji nedostaje,“ u J. Bidet, Opća teorija mod-erne. Zagreb: Disput, str. 365-382.

Wallerstein, Immanuel (1986). Suvremeni svjetski sistem. Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost (CKD). Prevod sa engleskog: The Modern World-Sys-tem, I, Capitalist Agriculture and the Origins of the European World-Econ-omy in the Sixteenth Century, and The Modern World-System, II, Mercan-tilism and the Consolidation of the European World-Economy 1600-1750, Academic Press Inc, New York, 1974, 1980.

SummaryTHE CHALLENGES OF THE LATE MODERNITYReading Jacques Bidet and Dragutin LalovićThis article presents Milan Popović’s reflections on the two most recent

and important books, General Theory of Modernity, written by French alter-Marxist theoretician, Jacques Bidet, and The States on the Trial, written by Croatian political theoretician, Dragutin Lalović. The two books have been published and discussed amid the most severe and multiply crisis of the so-called „neo-liberal“ i.e. late and ultra-monopolistic capitalist economy 2008-2009, and this great social and historical fact has largely contributed to bet-ter understanding and reception of these two critical studies.

Milan Popović shares the most of the main premises and findings of these two books with their authors. Some disagreements between him and them are of minor and technical importance. So, just to illustrate this kind of disagreements, while Jacques Bidet uses the term „alter-Marxism“, to de-scribe his own intellectual position, Milan Popović prefers the term „post-Marxism“, for the same purpose. Or, while Jacques Bidet uses the term „ul-timate modernity“, to specify our concrete historical time, Milan Popović prefers the term „late modernity“, for the same purpose. Or, finally, while Jacques Bidet uses the term „world state“, to describe the emerging global polity, Milan Popović is much more cautious, reserves the term „state“ ex-clusively for modern form of polity, and leaves the final outcome and term of the emerging global polity for further development, observation, and nomi-nation. Some disagreements between Milan Popović and Dragutin Lalović are of even lesser technical and conjectural importance.

94

The three social and political theoreticians, however, strongly agree on the most important, substantive, and essential issues of our time. So, again, just to illustrate these kind of essential agreements, they strongly agree that our time desperately need a new global polity and governance, which would deal with the rising ecological and other technological problems of late modernity. Despite some differences about the terms and emphases, they also agree that, in the meantime, in at least several coming decades, the late modern state remains as one of the most important actors in the process. Especially the two of the three, namely Dragutin Leković and Milan Popović, starting from the concrete political experience of Croatia and Montenegro during their wartime pan demonic 1990s years, persistently insist on the complex, ambiguous, and contradictory process of simultaneous de-sover-eignizaiton and re-sovereignization of the state, as a part of the process in its late modern phase. Finally, the three theoreticians share a common vision on the substance and essence of the coming global polity. They agree that the polity should be a kind of „Universal Republic“.

95

Milan Popović and Filip Kovačević

Montenegrin Counter-Lustration 1991-2009 In W. Petritsch and V. Džihić, Editors, (2010). Conflict and Memory: Bridging Past and Future in [South-East] Europe. Nomos, Baden-Baden, Pages 235-245.

The refusal of a ruling majority in a society to face trauma, wars and crimes from the past is not unique to the Balkans. During major social ca-tastrophes of the 20th century, especially World Wars I and II, the most de-veloped countries in the world, particularly Germany, Italy and Japan, were the ones who faced this dark and heavy historical complexity. Nevertheless, the scale, duration and power of the abovementioned refusal in the post-Yu-goslav, and specifically Montenegrin, case immediately after the post-Cold War collapse of state socialism and the resulting genocidal wars of the 1990s deserve a more detailed explanation.

Many facts speak to the scale, duration and power of Montenegro’s de-nial, and some of them will be discussed in this chapter. To start with, how-ever, as an illustration, we give only one, i.e., that all the more significant public surveys are registering that in Montenegro over the last few years, and even today in 2009, the institution that is most trusted by citizens is the Serbian Orthodox Church in Montenegro, led by Mitropolite Amfilohije Radović. As we all know, this is the institution that provided the strongest support for the war nationalism of Slobodan Milošević and his criminal as-sociates during the wars in the 1990s. It should also be kept in mind that Mitropolite Amfilohije has to this day continued to engage in discriminatory political rhetoric when addressing the followers of the Montenegrin Ortho-

96

dox Church. Or, as the well-known proverb puts it, if the ‘goat’ of official pro-European rhetoric lies, the ‘horn’ of an unchanged or only slightly changed mass psychology and awareness does not lie, and neither do those who are trying to manipulate it for political benefit.

In the following three sections we will first lay out a number of theo-retical ideas, then some key historical factors, and finally some concrete ex-amples of actual expressions of this denial, and the counter-lustration that is directly attached to the refusal. The aim of this process is to achieve a wider, deeper and better understanding and explanation of this unusual and com-plex phenomenon. For the benefit of less informed foreign, i.e., (Western) European readers, however, there is one more very short note related to this process.

This note consists of the three major interlinked elements. The first is the unique (even on the global scale) fact that the current Montenegrin government, i.e., the ruling Democratic Socialist Party (Demokratska par-tija socijalista, or DPS) has not faced a serious electoral or any other chal-lenge in the last 20 years since its and Montenegro’s year zero – 1989. The DPS has hijacked all state institutions and resources in order to manipulate the electoral process in its favour. Its leadership has always been ready to adapt to the existing geopolitical winds (such as its anti-Milošević stance in the late 1990s), with the sole aim of staying in power and in this way pro-tecting its illegally acquired wealth. The second element is the blocking of any attempt to adopt any kind of law on lustration since the wars in the 1990s, not even of the mildest kind. This blocking process is implemented by the same unchanging ruling party, simply because the DPS would be the first point of focus of the application of such a law, because, together with Milošević’s Socialist Party in Serbia, it was the first to advocate the horrific wars and crimes that occurred in the 1990s. For instance, the current prime minister, Milo Đukanović, was also prime minister at the time of the at-tack on Dubrovnik in Croatia, a medieval town, an indispensable part of the world’s cultural heritage, and one of the cultural and tourist icons of the former Yugoslavia. And the third element, which is the logical result of the two previous ones, i.e., the criminal, political and other oppression of those in contemporary Montenegro who on principal, persistently and daily, are committed to advocating lustration and punishment for crimes. The oppres-sion is implemented by the same unchanged government and ruling party. But, let us begin with some theory.

97

Books and IdeasThe literature on the philosophy, sociology and psychology of denial is

very extensive and heterogeneous. In our opinion, however, possibly the most significant contribution to clarifying the nature of this phenomenon in the 20th century was provided by the following three authors and works: Wil-helm Reich, Mass Psychology of Fascism (ed. Mary Higgins and Chester M. Raphael, New York: Farrar, Straus and Giroux, 1970); Boris Buden, Kaptolski kolodvor (Beograd: Vesela nauka, 2001.); and Mirjana Miočinović, Nemoć očiglednog (Beograd: Beogradski krug, 1997.). The fact that the first of the three works reflects the great historical trauma of (pre-)Nazi Germany, and the second two cover the great political drama of post-Yugoslav dissolution, of course, is not accidental.

It is to Wilhelm Reich’s credit that he unveiled and clarified more deeply, more widely and better than any others the long-term socio-historical roots of the mass psycho-political mechanisms of fascism – because (let us get this clear right away) fascism is the issue in question here. This German Freudo-Marxist, whose life was equally complex and dramatic as his in many ways unique and exceptional scientific work, was the first who convincingly and clearly showed that the core of fascism lies not in the pathological personal-ity of a leader, nor in the criminal brutality of the fascist apparatus, however much these are powerful and monstrous in themselves, but in the masses, i.e., in the „mass psychology of fascism,“ as his most famous work is called. And even though in the quest for the roots of this homicidal (ultimately sui-cidal) psychology he did not disregard the contradictions of modern indus-trial society, Reich still placed emphasis in his work on the history of the pre-modern patriarchal society, i.e., on the malign results of this centuries-long historical system, on the mass psychology or psychopathology of modern man, and on the current antagonistic capitalist environment that distorts elementary human needs.

Only after studying Reich can one progress to an understanding of Buden’s extremely deep and lucid Kaptolski kolodvor. It is the key assertion of this work that the problem of post-Yugoslav countries and populations after the devastating wars of the 1990s is not the absence of knowledge and awareness of the crimes from the past, as it is often thought, but the ab-sence of the necessary social, political and psychological preconditions for the knowledge in question to be sustained. These two “absences” are not the same, and this is of decisive importance for the understanding our problem.

98

With Buden’s concept of sustainable knowledge, the issue of the rela-tionship between knowledge and power in discourse is introduced, which is absolutely crucial for clarifying our problem. This concept is typical only for social, and not for natural, phenomena and sciences. Therefore, the modern technocratic and scientocratic mind, which is currently dominant in the so-cial sciences as well, does not understand anything of this most of the time. In other words, Buden convincingly demonstrates that the major part of the population that shows these clear and strong, almost clinical symptoms of refusal is actually well aware of the war crimes that were committed, but does not have the minimum of social, political and psychological qualities needed to sustain this awareness, or – even better – work through it (it is worth remembering here once more that the same party that was in power during the wars of the 1990s is in power in Montenegro today), and this is why this part of the population persistently seeks – and finds – “salvation” in narcotic denial, thus, to use Erich Fromm’s term, “escaping from freedom” (Erich Fromm, Escape from Freedom, New York: Rinehart, 1941). This insis-tence on ignorance is, of course, a basic fact discovered by psychoanalysis. It represents a clear contradiction of Aristotle’s claim that “all men by nature desire to know”. The point is precisely that all men by nature do not desire to know, i.e., do not want to accept responsibility for their actions and the con-sequences of these actions. This also explains why they support leaders who (deeply implicated in crimes themselves) promise them an easy way out, i.e., the way of repression and forgetting. However, as the French psychoanalyst Jacques Lacan pointed out, “whatever is not expressed in the symbolic, re-turns in the real” (Jacques Lacan, The Seminar of Jacques Lacan, Book III: The Psychoses, 1955-1956, ed. Jacques-Alain Miller, trans. with notes by Russell Grigg, New York: Norton, 1993; Filip Kovacevic, Liberating Oedipus? Psy-choanalysis as Critical Theory, Lanham: Lexington Books, 2007). In other words, if traumas are not verbalized and talked out, if they are not integrated into a universe of meaning, the pain and suffering they cause will break out at some stage and cause another cycle of violence. This is why the counter-lustration strategy chosen by the ruling Montenegrin political elite is a clear threat to future political stability in the country.

The other, opposite, aspect of denial was pointed out by Mirjana Miočinović, one of the most educated and courageous women, intellectu-als and citizens from this part of the world, and besides, one of the rare academics – if not the only one – who as a protest against the siege and

99

shelling of Sarajevo in the spring of 1992 resigned of her position of pro-fessor at Belgrade University. The Impotence of the Obvious, as the title of her book states, represents the reverse side of the power of denial, and both of these phenomena – the impotence of the obvious and the power of denial – therefore are only the ultimate expression of the same deep link between knowledge and power, or “lack of knowledge” and impotence, with-out whose understanding and respect any discourse on facing the truth and reconciliation ends as unforgiving naivety or, even worse, as manipulative and cruel cynicism.

History and PoliticsThe drama of denial that we have just described is clearly characteristic

of contemporary Montenegro and other post-Yugoslav countries and is a part of the 20-year-long drama of post-communism, which in turn is a part of the half-century-long drama of communism, and which in its turn is a part of the half-millennium-long drama of modernism.

However, the half-millennium-long drama of modernism is a part of the ten-millennium-long drama of the Neolithic – in other words, we could keep going back like this as far as the Big Bang and the beginning of the cosmos. However – and this should be sufficient – let us simply emphasize the complexity of history and the “the specter that has lasted for the last ten thousand years”, as it was metaphorically put by the Italian writer Elsa Mo-rante (Elsa Morante, Istorija: Sablazan koja traje već deset hiljada godina, Podgorica: Vijesti, 2004.).

Outside of this horrifying ten-millennium-long “specter”, it is impos-sible to even think of, let alone explain, all those changeable but renewable, unstable but vital, domestic and international, local and global, social and political forces that for centuries and millennia (but still today) in our small 20-year-long drama of post-communism condition, produce and shape our drama of denial, and our tragedy and burlesque of counter-lustration that is the topic of this chapter.

We have already familiarized ourselves with the nature of Montenegro’s political party in power. This is the DPS, the party that has been in power in Montenegro continuously without any breaks for the last 20 years, plus those 50 years during which its predecessor, the one-party communist gov-ernment, was in power, although the latter was less corrupt than the modern DPS (its leaders did not have close friends on the Interpol list of wanted

100

criminals, for instance). There are other factors that explain this long-term hold on political power, but the following are the three most important ones. The first is the historical factor, i.e., the fact that this party and its communist predecessor, in their actual exercise of power and governance throughout this time, relied successfully on the ten-millennium-long power of the (neo)patriarchy, which, as we know, in Montenegro, as well as in other similar, un-derdeveloped and dependent countries of the world and Europe’s outskirts, is preserved to a larger extent than in other parts of the world, i.e., in the mass psychology of fascism as conceptualized by Reich. The second factor, which is directly linked to the first one, is reflected in the extremely success-ful programmatic, coalitional and any other kind of adaptability of this party and government, even when we know that its really extraordinary political success was in the interest of neither the public nor the country’s develop-ment. The third factor is its “colonization” of state institutions and its (ab)use of state resources as corruptive mechanisms in the electoral process. For instance, many of its potential supporters are either given or promised jobs in the state sector if they vote the “right” way. Also, there are indications that the practice of buying the identity cards of those who might potentially vote against the party, thus preventing them from voting, has been widespread.

The other significant factor – actually, the most significant one – is the governing party’s coalition partner, without which the newer, post-Milošević and post-independence development in Montenegro, the development that explains our deviant counter-lustration, would not be possible, which will be discussed more in the next section. Here, we will only briefly mention international power and governance, which is as important as our domestic government for understanding and explaining our problem.

In its neo-colonial (self )perception, international power and governance as reflected by the “international community” – i.e., the so-called realpolitik of the great powers, among them the European Union (EU) and various US administrations – thinks of itself as being a flawless demigod. In reality, how-ever, this international manifestation of power and governance is equally complex, ambivalent and contradictory, and is often as opportunistic, nega-tive and bad as our highly corrupt, domestic local and national government. Instead of a more detailed elaboration, the following is a just short reminder of the most negative mistakes and missed opportunities of the “international community”.

Was not the international community, including the EU and various US

101

administrations (Clinton’s, Bush’s and now Obama’s) at least partially re-sponsible for the outbreak, and later the escalation, of post-Yugoslav con-flicts, violence and wars? This was due to that community’s “catastrophic short-termism” – as it was formulated by one of the co-authors of the Unfin-ished Peace, ex-British diplomat John Ropper, at a lecture in the late 1990s – but also due to the occasional, opportunistic “unholy alliance” with pro-nounced neo-fascists from the Balkans, as was noted by a Slovenian theo-retician, Tomaž Mastnak, in a collection from the mid-1990s (Tomaž Mast-nak, “Fascists, Liberals, and Anti-Nationalism,” in R. Capland and J. Faffer, Editors, Europe’s New Nationalisms: States and Minorities in Conflict, New York and Oxford: Oxford University Press, pp. 79-84). And, did not this re-sponsibility sometimes take on the character of a direct, and even a very direct, accomplice? For example, the later indicted of the Hague Tribunal, Slobodan Milošević, was for at least a half decade during the second half of the 1990s (more precisely, from Dayton to Kosovo, i.e., from 1995 to 1999) explicitly promoted, legitimized and consolidated in power by being referred to as the “main factor for peace in the Balkans” by the highest international forums and bodies and most senior official. In that sense, the actual EU or European Commission (EC) and US support for Milo Đukanović, one of the most corrupted, if not the most corrupted, leaders in this part of the world, and, in addition, the war partner and nationalist accomplice of Slobodan Milošević from the first half of the 1990s, is only the repetition, or, rather, the extension of a painful and dark history.

Are we then surprised by the fact that in all EC progress reports on Mon-tenegro, even the one for 2009, the primary problems noted are the admin-istrative and technical ones rather than the substantial and essential, such as the problem of (not) facing the past? In Serbia and Macedonia, for example, together with all the problems and shortages that these countries faced, the laws on lustration were eventually adopted, while in Montenegro this law has never been placed on the agenda of parliament. And the EC has never defined this as a problem for Montenegro, or, more precisely, for its un-changed and unchangeable government. Why? Maybe because the EC itself does not want to remember the unpleasant (Western) Balkan war history of the 1990s and its own responsibility therein? Or it may be due to political and bureaucratic “(Western Balkans) enlargement fatigue”, or the large right-wing populist convergence, which was not only established in the last couple of years, but also consolidated among EU “centre-right” governments, which

102

are more right than centre, on the one hand, and post-Yugoslav “(post-)war right-wing parties” that are today hiding behind pro-European rhetoric, on the other hand? Or maybe it is due to all these reasons together, as it seems to the authors of this chapter. As an illustration, let us just mention that just before last parliamentary elections held in March 2009, Đukanović was vis-ited in Podgorica and publicly praised for his political accomplishments by two important EU figures, the Italian prime minister, Silvio Berlusconi, and the then-Czech prime minister, Mirek Topolanek (the Czech Republic at the time chaired the EU Council of Ministers).

Rhetoric and RealityThe gap between pro-European and pro-democratic rhetoric, on the

one hand, and the actual anti-European and anti-democratic practice of the Montenegrin government, on the other hand, is not accidental, but logical and systemic. With the help of this rhetoric, the government covers its real face; with the help of this practice, it defends its monopoly on power. The most recent example is the way in which the government withheld its EU Questionnaire answers from the opposition parties, the NGO sector and the general public. From the little that was leaked to the public, it was evident that the government engaged in an international cover-up of the true state of political and economic affairs in Montenegro today. Will the government’s attempt to mislead the EU be successful? Or is the EU, for the reasons men-tioned above, going to accept the made-up answers and not call the govern-ment to account for its lies?

Taking into consideration the internal political dynamics, the DPS gets its biggest support from the Social Democratic Party (Socijaldemokratska partija, or SDP), which for the past 11 years has without interruption been the most important coalition partner in the DPS-led government.

In the period 1991-98, besides the Liberal Union of Montenegro, the SDP was also the most important anti-war and pro-independence party in the opposition. Similarly to the EU/EC, the SDP defends its key role in the re-legitimization of the ruling DPS and the whole government in Montene-gro after 1998 by a standard transitional-corrective mythology. If we con-front this mythology with the facts, however, we come to the conclusion that the DPS damaged the SDP and EU/EC, rather than the SDP and EU/EC improving the DPS. Today it is clear that the SDP leadership, led by the speaker of parliament, Ranko Krivokapić, is deeply implicated in all the cor-

103

rupt activities undertaken over the decade by the DPS.This process has affected all areas of public life, but is especially painfully

felt in the area of confronting the war crime-stained past, as well as in the field of higher education, i.e., the University of Montenegro. Ironically, the SDP has become a willing victim of this process of inversion. That is, during the wars in the 1990s the party was anti-war, but after the wars, in 2000, it has post-festum become pro-war by its post-war defense of the war heri-tage and support for its older and bigger coalition partner and the country’s, party and war leaders. If anyone was able to hope before the referendum on independence in 2006 that this inversion was forced, temporary and instru-mental to the function of solving the unsolved so-called state question, po-litical developments after the referendum dashed these hopes very quickly and very thoroughly. A couple of events in 2007 and 2009 indicate this quite clearly.

Firstly, let us consider 2007. At the beginning of the year, the parliamen-tary opposition Liberal Party of Montenegro, one of the inheritors of the anti-war Liberal Union of Montenegro, initiated the procedure for the adop-tion of the Law on lustration. Since then, the SDP has played, and continues to play, the main role in blocking this law, because the DPS opposition to this law alone would not have had a sufficient parliamentary majority and the law would have been adopted. A joint action by the SDP and the opposition may have prevented the submersion of the Tara river canyon, but regarding the lustration, the SDP is not ready to risk its coalition with the DPS. As time goes by, there is less and less reason to distinguish between these two par-ties, and to all intents and purposes they form one anti-democratic bloc. The key role in this political regression of the worst kind on the part of the SDP has been played by its president, Ranko Krivokapić, the speaker of the Mon-tenegrin parliament, and his de facto counselor on political matters, Srđan Darmanović, the dean of the Faculty of Political Sciences in Podgorica.

Furthermore, the blocking of the law on lustration has elicited and en-couraged counter-lustration, i.e., the oppression of the anti-war critics of the government, by the ruling, war and post-war oligarchs. Also during 2007, one of the then-famous international NGOs, the International League of Humanists, based in Sarajevo, awarded Milo Đukanović and Svetozar Marović the laudable title of “humanists”. A group of 19 independent in-tellectuals, university professors, journalists and NGO leaders voiced their strong protest against this action and invited four high-level invitee presi-

104

dents, Vaclav Havel (Czech Republic), Kiro Gligorov (Macedonia), Stjepan Mesić (Croatia) and Milan Kučan (Slovenia) to support their protest and boycott the ceremony conferring this title on the two men.

With convenient diplomatic explanations, the four high-level invitee presidents accepted the call from the group of intellectuals and did not come to the ceremony. This move angered the DPS oligarchs, and especially the highest one, the president of the ruling party and head of the government, who, with the support of the whole powerful party and state machinery, started a shrill, unscrupulous campaign of hate speech against his oppo-nents, which in terms of its intensity and venom did not lag far behind simi-lar campaigns in the early 1990s. This campaign achieved practical results very quickly. In the next year or two at least half of the group of intellectuals experienced political, verbal or physical violence of some kind, not to men-tion everyday kinds of political, employment and general discrimination.

Our fake DPS “humanists” learned a very practical lesson from one of their rare defeats in their two decades of uninterrupted rule, which was not to implement their counter-lustration activities directly and thus provoke the protests of those who cannot and/or do not want to forget, but rather to do so with the assistance of their party’s junior coalition partner, the SDP, which still retains the aura of its anti-war past, and with the patronage of the Brussels’ “Holy See”, the EC, which enjoys demigod status in this part of the world. Only two years after the “humanist” burlesque described above, in May 2009 a regional gathering devoted to confronting the war-stained past was organized. This time, two carefully chosen and promoted high-level guests/sponsors were invited: the leader of the SDP and the speaker of the parliament of Montenegro, Ranko Krivokapić, and a high-level EU official, Pierre Mirel. The presence of the two high-level guests/sponsors was intended to perform a kind of “lobotomy” that would make people forget the extended obstruction of the adoption of the Law on lustration, as well as the extended practice of counter-lustration in Montenegro. A number of anti-war activists who were present saw through this and reacted by leaving the hall in protest when the chief domestic “lobotomist”, Krivokapić, appeared.

In addition, a number of concrete counter-lustration actions, which lit-erary happened at the same time as the abovementioned gathering, served to clearly unmask the unacceptable and unbearable double standards of the governments in Podgorica and Brussels. Here we will mention only the most extreme examples. At the end of April 2009, immediately before this gather-

105

ing, the ruling regime renewed its persecution of Ibrahim Čikić, one of the most famous victims of police torture and rigged court proceedings from the bloody first half of the 1990s, but this time under the mask of a private lawsuit for libel. Čikić was arrested in February 1994 on a fabricated pretext and was tortured while in jail. In 2008 he wrote a book about his ordeal, which was published in Podgorica and Sarajevo, where he now lives (Ibra-him Čikić, Gdje sunce ne grije, Sarajevo and Podgorica: Inicijativa mladih za ljudska prava, 2008.). In this book, he detailed the various kinds of torture that he suffered and named his torturers and persecutors, some of whom are still active in Montenegrin political life. When the book appeared, several of this mentioned in it sued him for libel. The Đukanović regime speedily pro-cessed their accusation through the court system and Čikić was summonsed to appear in court. However, since he lives in Bosnia, the summons was not delivered. Still, his court case is ongoing.

The second case is also typical. Just after the gathering on confronting the war crimes of the past in 2009, Slobodan Pejović, a police inspector from Herceg Novi, who in the “evil spring” of 1992 courageously opposed the de-portation of Bosnian Muslims to the paramilitaries of Radovan Karadžić by the Montenegrin government, also experienced a series of most brutal treats and attacks. In the spring of 1992, according to some reliable sources, more than a hundred Bosnian Muslims were brutally torn from their families by being unlawfully arrested in several towns on the Montenegrin coast. For the first few days they were held in local jails and then were handed over to the Serbian paramilitaries in Bosnia, where most of them were later killed in various concentration camps. Inspector Pejović not only refused to fol-low the orders to arrest Bosnian Muslims, but has all this time courageously spoken openly about these events (unlike many of his colleagues and superi-ors). Since then he has survived two attempts on his life and his car has been damaged several times. This did not in the least prevent him from continu-ing to insist on true version of events and to demand that justice be done in relation to this obvious war crime. Recently he has told the leadership of the Montenegrin police intelligence apparatus (chiefly, the Agency for National Security) that some people in their midst were planning his assassination. This claim was denied by the Montenegrin police chief, Veselin Veljović. The final outcome of this saga remains to be seen. In any case, Slobodan Pejović continues to be one of the brightest stars of the Montenegrin lustra-tion movement.

106

The third case of recent counter-lustration activity involves the issue of a fourth-year high school textbook on Montenegrin history. This textbook was commissioned by the State Education Council and was written by three distinguished Montenegrin historians, Šerbo Rastoder, Dragutin Papović and Sait Šabotić (Šerbo Rastoder, Dragutin Papović and Sait Šabotić, Isto-rija za četvrti razred gimnazije, Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2009.). Even though the council gave general approval for the text-book’s use in the summer of 2009, certain of its sections, especially the last chapter that dealt with the events of the early 1990s, provoked an avalanche of disapproval from the DPS, its satellites and certain opposition parties with the so-called Serb prefix. What caused so much ire among these key counter-lustration players was the part that placed the responsibility for the attack on Croatian territory (Konavli, Cavtat and Dubrovnik), as well as for the persecution of the Bosnian Muslim population in the Bukovica region in the north of Montenegro, firmly on the shoulders on the then and now ruling DPS, which at that time was following the ideology of greater Serbian nationalism. The process over the textbook’s final approval is still ongoing at the time of writing, but it could easily be completely withdrawn from the market. This clear case of the censorship of objective historical research by respected scholars shows the extent to which Montenegro is still under the dogma of the infallibility of the Đukanović regime and of the man himself.

Another case of the counter-lustration activity (the last one that will be presented here) has to do with the case of the ex-Yugoslav army “collection camp” for Croatian prisoners of war, which operated in the coastal village of Morinj for a two-year period in the early 1990s. All the prisoners (many of whom were simply villagers from the Dubrovnik region occupied by the Yu-goslav army in the autumn of 1991) alleged that they were tortured and hu-miliated in various ways while they were in the camp. The DPS-SDP govern-ment dragged its feet for more than a decade over doing anything about this case. It was only in 2009 that court proceedings began in Podgorica against several prisoner guards and camp officials. All of them denied any wrongdo-ing, even when they were confronted in court with their former detainees. Even though the camp in Morinj can easily be classified as Montenegro’s Guantanamo Bay, the only people put on trial for wrongdoing were low-level officials. It appears that those higher up in the command chain, as well as the prime minister of Montenegro both then and now, Milo Đukanović, are completely absolved of all responsibility. As pointed out earlier, it is with

107

regard to cases like this that the international community, especially the EU and US, shows its cynical face. Why do they not take the side of the victims instead of continuing to reward the crime’s perpetrators?

The list of examples of the prolonged non-punishment of war crimes, to-gether with the extended counter-lustration campaign against all those who advocate confronting the past in the contemporary “pro-European” Monte-negro at the beginning of 2010, is much broader and longer, but these four examples are sufficient to make the point. They serve to warn us once more of the horrible “specter that has lasted for the last ten thousand years” (Elsa Morante), but also tell of some citizens’ ongoing daily battle for truth and justice that will not stop until it has attained its goal.

108

Vertical Dimension of the Peripherization: How the Tempus and Other Sacred Texts Contribute To This Process International Conference: The Humanities and Social Sciences on the Periphery: Sciences or Technocratic Instruments?, The Peace Institute, Ljubljana, Slovenia, February 17-18, 2007, http://www2.mirovni-institut.si/hssp/studies.html

In a world-system perspective, horizontal dimension analytically refer to internal underdevelopment and emptiness of economic, social, and cul-tural matrices within peripheral entity, whereas vertical dimension refer to external asymmetry, dependency, and subordination between peripheral and central entity. (It goes without emphasizing that the two dimensions are essentially just the two faces of the same reality.) In the same perspective, concrete system of the humanities and social sciences, including university system and its current reform, is just one of the matrices, whereas European integrations of the West Balkan (until recently South East European) region, is just one concrete and current case of the relationship between the center or (West) Europe and its (first and) last periphery (Stojanović, 1994/1997).

The last remark deserves at least one short conceptual clarification. In reality, both the European integrations and the European Union (as their central driving force and entity) are extremely complex, ambiguous, and contradictory mega-processes and mega-entity. Most shortly, they are heavy

109

mixture of the two, of the old, neocolonial, exploitative, and hierarchical, and of the new, anti-colonial, egalitarian, and democratic processes and components. In the dominant political mythology and rhetoric, however, both the European integrations and the EU are ceaselessly pictured quite un-realistically and fantastically, almost as a heaven on the earth, finally realized utopia, and undisputed dogma. In fact, these fantastic and quasi-religious images are just the final products of an old and very well known ideologi-cal mechanism, logical error pars pro toto, which systematically and perma-nently destroys the complexities, ambiguities, and contradictions, kills or underemphasizes old negativities, and dogmatizes or overemphasizes prom-ising novelties of the European integrations and the EU.

This one-sided, one-dimensional, and dogmatic image and rhetoric of the European integrations and the EU have been noticeably strengthened and escalated after the terrorist attacks on US in 2001. Only ten years earlier, in the last decade of XX century, the EU was more or less an open, moder-ate, social-democratic polity, occupying the very center or the center-left position of political spectrum, and in that respect the EU was really a kind of global and systemic humanistic and democratic alternative to the rising Anglo-Saxon neoconservative politics. In the first decade of XXI century, under the heavy pressure of both external (terrorist) and internal (xenopho-bic) pressures, however, this same polity has slowly but significantly retro-gressed into a kind of the old-new “Europe Fortress”, based on a more or less closed, crypto-racist, and neoconservative politics. Consequently, what we have been witnessing in international scale and politics today, is not a would-be divergence between “capitalist” and “unilateral” US and “socialist” and “multilateral” EU, as dominant mythology still suggests by an old inertia, but, on the contrary, a kind of hidden but effective, powerful, and dangerous, new, global, Euro-Atlantic, right-wing populist convergence between the US and EU.

This new conservative development directly affects and (to put it more precisely) heavily damages humanities and social sciences as well. Truly, hu-manities and social sciences have always been deeply divided into the two confronted camps, the camp of the dominant or mainstream humanities and sciences, embedded into the ruling power apparatus as its mere instrument, and serving its special causes and interests, on the one hand, and the camp of relatively free and autonomous humanities and sciences, integrated into the social whole, and serving its general causes and interests, on the other

110

hand. In our time of late modernity, decadence, and conservatism, at the threshold of XXI century, however, the first of the two camps experiences an enormous rise in strength and influence, whereas the second one falls into the endless confusion and defense, and this could be the shortest resume of the current state in the domain.

Embedded humanities and sciences (just like autonomous humanities and sciences) have many different variants, faces, and voices. One of the most frequent and employed, if not the most frequent and employed among them today, though, is neo-functionalist dogmatism and pragmatism. This kind of dogmatism and pragmatism usually insists on its would-be neutrality but in fact functions and operates as a real and most powerful bureaucrati-cally embedded science. In fact, the very concept of European integration, from its first beginnings in the 1950’s until today, has been and remained a paradigmatic case of neo-functionalist dogmatism and pragmatism. Episte-mologically, this concept is clearly and sharply marked by all standard neo-functionalist characteristics, above all by the dominance of quantitative and nomothetic over qualitative and idiographic methods, which consequently leads to inherent and substantial lack of critical character, autonomy, and “self-reflexivity”, and finally to the very “dead science”, as it is called into the project (Project, 2006).

The most of the documents, regulations, directives, programmes, and other “sacred” texts of Brussels’ bureaucracy, share the same complexity, ambiguity, and contradictory nature, which we have already met and diag-nosed in the European integrations and in the EU as a whole. In the same documents, regulations, directives, programmes, and other “sacred” texts, we can easily recognize the standard neo-functionalist paradigm as well. Due to the very topic of our project (The Humanities and Social Sciences on the Periphery: Sciences or Technocratic Instruments?), however, in the com-ing sections, our text will focus on the Tempus, one concrete and particular programme, specially designed by European Commission, to help the devel-opment of higher education systems, universities, humanities, and sciences “in the partner countries” or, in our terms, on the European periphery. In that respect, the quotation from the Tempus will be used only as a kind of a highly representative case-material for further analyses and commentaries.

First, here is the quotation: “The Tempus Programme provides part of the European Community’s assistance to the transition process in the Part-ner Countries, which is more generally governed by three programmes:

111

‘CARDS’ for the Western Balkans […] ‘MEDA’ for the Mediterranean coun-tries […] and ‘Tacis’ for Eastern Europe and Central Asia […] It is clearly important for all European Community assistance and co-operation activi-ties to work in a complementary fashion. The Tempus Programme’s comple-mentarity with the broader transition is assured through three mechanisms: First, activities supported by the Tempus Programme must be in line with the overall priorities and objectives established by the CARDS, MEDA, and Ta-cis Regulations respectively. Second, activities supported by the programme must be in line with the priorities and objectives set out in: The Stabilisation and Association Agreements (CARDS) […] The Euro-Mediterranean Part-nership (MEDA) […] The Partnership and Co-operation Agreements (Ta-cis) […] Third, in the case of some Partner Countries, activities supported by the programme must be in line with the indicative priorities established by the European Commission in consultation with the authorities in those countries.” (European Commission, Directorate-General for Education and Culture, Tempus, Guide for Applicants, Part 1, May 2005, 2006, Page 14-15)

“To be in line with”, who can forget this unforgettable phrase from the time of famous one-party line of old bureaucratic communism. Unfortu-nately, prolongation and repetition of this phrase in the Tempus and other “sacred” texts of new bureaucratic Europe, is not just a matter of some lazy linguistic or rhetoric inertia, but, quite the contrary, and much more seri-ously, a symptom of deeper and stronger similarity and continuity between the two historical and bureaucratic entities. Historically and essentially, namely, from its very beginning in the so-called long XVI century, mod-ern Europe has never been one simple and single, but always a complex and plural entity, consisted of at least two Europes, “Europe hard”, expressing and representing its ruling classes, hierarchies, and bureaucracies, and “Eu-rope soft”, expressing and representing European humanism, resistance, and struggle against “Europe hard” (Galtung, 1989: 11). Now, a careful reader should be especially cautious and notice that the Tempus in the above quota-tions and elsewhere imperatively requires from the applicants not “to be in line with” historically confirmed and concrete European humanism, which would be intellectually and generally quite acceptable and productive, but “to be in line with” politically conditioned and opportunistic bureaucratic programmes (CARDS, MEDA, and Tacis), which is absolutely unacceptable, counter-productive, and corruptive.

In the more developed European and EU countries, corruptive conse-

112

quences of the described bureaucratic requirements are proportionally and understandably less dramatic and severe. In the least and less developed countries of European periphery, and particularly in the war-torn countries of the newly named Western Balkans, however, the consequences of the re-quirements are quite devastating and maybe even irreversible and irrepa-rable. Formula of this corruption is quite simple and effective. It consists of the three main factors: extremely impoverished universities and sciences, equally opportunist university professors and scientists, and Brussels’ and local bureaucratic requirements and pressures. Result is one and guaran-teed: systemic corruption of gigantic scale and epidemic strength. Unfor-tunately, this bureaucratic virus fatally attacks not only external or organi-zational level of the universities and sciences, their institutional and opera-tional “hardware”, but the deepest epistemological core of the humanities and social sciences, their programmatic, curricula and research “software” as well, and that is the greatest threat for European universities and sciences today. Brussels’ and local bureaucratic barbarism is strict but adequate name for this threat. Apologetic institutions, centers and schools for bureaucrati-cally conceived and studied “European integrations”, can be more or less eas-ily cured, changed, and reformed, but the case of bureaucratically and deeply embedded humanities and sciences, whose very “software”, curricula, and research projects are thoroughly invaded by Brussels’ and local bureaucratic agendas, is much more difficult and serious in that respect.

Today, in the time of late modernity, as in the time of early modernity, five centuries ago, an extremely fragile and vulnerable world of universities, humanities and sciences, especially this world in the Western Balkans, has again come under heavy quasi-feudal, ultra-monopolistic, and bureaucratic siege. Ironically, the siege has been going on under the “liberating” Brus-sels’ command. The command has a gargantuan bureaucratic scale, gather-ing around itself an immense multitude of both Brussels’s and local power apparatuses and bureaucracies. Most ironically, under this intolerable pres-sure, the world of universities and sciences has been currently suffering one of the greatest expropriations of its institutional and professional autonomy in its half millennium lasting modern history. Unfortunately, this process has been going on with almost no resistance and protest form within and below. This atypical university and intellectual quiet, especially such a quiet in the war-devastated Western Balkans, can be explained by one simple and effective mechanism. That is the transfer of bureaucratic expropriation from

113

earlier local or nation-state to new post-national or Brussels’ level. Lack of understanding, surplus of corruption, professional and overall exhaustion, these and similar factors explain why the most of earlier intelligent and cou-rageous professors, intellectuals, and students in the Western Balkans (and elsewhere) today do not even perceive and subsequently resist and protest against this new (Brussels’) expropriation.

In the earlier case of Tempus, it has been clearly demonstrated, how powerful Brussels’ bureaucracy, with its seductive criterions and priorities, fatally contributes to vertical peripherization, corruption, and expropriation of the universities and sciences in general and in the Western Balkans in par-ticular. In the last several years, however, in this region, and in Montenegro as well, a complete and huge set of new, reformist, “Bologna” laws, statutes, and other regulations of high school and sciences have been urgently adopt-ed. Our analysis has no pretension at all systematically to evaluate the first results of this ambitious reform characterized by hidden but extreme vol-untarism and retrogression. What follow in addition are only the three ex-amples or illustrations more from the set of ongoing Montenegrin “Bologna” reform of university and science, which strongly and convincingly support our earlier and alarming statement on the ongoing greatest expropriation of university and scientific autonomy in its modern history.

The first example illustrates the bureaucratization trend in the relationship between the stronger and stronger state and government, on the one hand, and the weaker and weaker society and university, on the other hand. In fact, according to the new, “reformist”, and “European” Law on High School Educa-tion, adopted by Montenegrin parliament in 2003, the only one state univer-sity in the republic has ceased to be a state and become a mere governmental university under direct and strict control of executive branch of power. This change has been a step backward even in comparison with the state university in earlier one-party system. Those who are eager to check the last statement and see whether the statement is just an emotional or ideological exaggeration should carefully read the articles 11-15 of the law (University of Montenegro, 2006: pp. 21-22). Not only usual governmental matters, like financing and or-ganization, but also the most autonomous university substance, like university curricula, have been strictly and explicitly regulated by this law and its articles as a direct competence of the newly founded Council for High School Educa-tion of the Government of Montenegro.

The second example or rather dimension illustrates the trend of bureau-

114

cratization within the university system itself. This “internal” bureaucratiza-tion of the university and science has at least the two destructive and danger-ous directions. The first one is the direction of hyper-centralization of the university as a whole, which is going on at the expense of different university branches and units, and the second one, even more destructive and dan-gerous than the previous one, is the direction of bureaucratization within university units themselves, which is progressing at the expense of the very professors’ profession. Together, these two directions produce an extremely devastating misbalance, hypertrophy of administration, and atrophy of the very university profession, research, science, lecturing, and intellectual com-munication in general.

The third example additionally illustrates and finally closes the ongoing process of bureaucratization into a kind of vicious circle. Really, one can hardly imagine any picture which would be more adequate than it is a vi-cious circle, to describe and enlighten corrupted system of self-evaluation, fabricated and used, or, better to say, abused by Brussels’ as well as by local governmental and university administrations, in their systemic self-illusion-ary and self-congratulatory neo-functionalist dogmatism and pragmatism. Namely, one and the same ruling circle of Brussels’ and local administrators, advisors, and professors, has been totally closed and inaccessible for all re-ally autonomous, critical, and alternative voices and arguments, and this, of course, only worsens the problem and situation. (Who says Franz Kafka’s The Process is only a dystopian fiction.)

Of course, the ongoing “Bologna” and overall university and science re-form in the Western Balkans and Europe, just like the European integrations and the EU as a whole, has its more positive and promising side as well. Usu-ally and understandably, more positive and promising are general aims and objectives, and more negative and problematic concrete means and instru-ments. Blind to the complexities and contradictions of social and historical reality, however, the ruling neo-functionalist dogmatists simply can not see that one must be critical toward bad or inadequate means and instruments, just in order to reach good or adequate aims and objectives. So, for example, one must be critical toward bureaucratic policies and regulations of the uni-versities and sciences, in order to reach necessary harmonization of their curricula and mobility of their professors and students within wider Europe and world. In any case, this kind of social critique has been the main and driving force of our analysis in this short and condensed text.

115

ReferencesBalibar, Etienne (2001). Nous, citoyens d’Europe? Les frontieres, l’Etat, le

peuple. Vers un “apartheid” europeen? (pp. 83-86). Paris: La Decouverte.European Commission, Directorate-General for Education and Cul-

ture (2005/2006). Tempus. Guide for applicants. Part 1: General informa-tion. May 2005; http://ec.europa.eu/education/programmes/tempus/doc/guide1_en.pdf

Galtung, Johan (1989). Europe in the Making. New York, NY: Taylor and Frances New York Inc.

Popović, Milan (2006). Evropa-Antoaneta: balkanska postmoderna 2004-2005. Ulcinj: Plima. [Europe-Antoinette: Balkan Postmodernity 2004-2005]

Project (2006). The Humanities and Social Sciences on the Periphery: Sciences or Technocratic Instruments? http://www.mirovni-institut.si/hssp/about.html

Stojanović, Trajan (1997). Balkanski svetovi: prva i poslednja Evropa. Beograd: Equilibrium. [Traian Stoianovich (1994). Balkan Worlds: The First and Last Europe. New York, London: M. E. Sharpe, Armonk.]

Univerzitet Crne Gore (2006). Dokumenti. Podgorica: Univerzitet Crne Gore. [University of Montenegro (2006) The Documents. Law on High School Education, Statute (and other regulations) of the University of Montenegro.]

Wallerstein, Immanuel, and others (1996). Open the Social Sciences. Re-port of the Gulbenkian Commission on the Restructuring of the Social Sci-ences. Stanford, CA: Stanford University Press [Volerstin, Imanuel, i drugi (1997). Kako otvoriti društvene nauke. Podgorica: CID.]

116

The Yugoslav Space Twenty Years Later: Historical Progress or Retrogression? An Outline International Conference: The Yugoslav Space Twenty Years Later, Universite Libre de Bruxelles (ULB), Brussels, Belgium, December 16-17, 2011

Contents1. Theoretical Framework, Concepts, and Conceptualizations2. The Late Modernity and Late Capitalism Crisis, Its Symptoms and

Diagnoses, in the Centers (US, EU, Europe, West), and in the (Semi)Peripheries of the World-System (Yugoslav Space, Southeast Europe, West Balkans, Arab World)

3. Yugoslav Disintegration and EU (Dis)Integration 1991-2011: Analo-gies and Lessons

4. References5. Summary

1. Theoretical Framework, Concepts, and Conceptualizations1.1. In the normal and stable states of the system, methodology, as every-

thing else, is a matter of conventional wisdom, technique and routine, in the far-from-equilibrium states of the system, however, methodology becomes much more important, substantial and open for debate. In the last twenty years, not only notorious Yugoslav space, but our historical world-system, the late modern or late capitalist system as a whole, has reached one of its

117

most turbulent or far-from-equilibrium points of (semi)chaotic develop-ment. This is the first of the two main reasons why this paper begins with some more extensive and substantial methodological considerations. The second of the two is more conventional, namely such a beginning should re-mind or inform the readers about the main theoretical references on which the paper is based.

1.2. The three main theoretical sources, directly or indirectly relevant for this paper, are: 1) Pitirim Sorokin’s “social and cultural dynamics” of the last twenty-five centuries of Greek-Roman and Western culture, founded both on the immense statistical evidence and illuminating theoretical generaliza-tions (Sorokin, 2002); 2) Fernand Braudel’s “history of long duration” based on a new structural historiography and opposed to the old historiography of mere events; and 3) Immanuel Wallerstein’s world-systems analysis in gen-eral and the analysis of the five centuries of our “modern world-system” in particular.

1.3. Starting from the three as well as from some other relevant intel-lectual sources, in the recent and systemic critique of the dogma of progress, under the ironic title Belle Epoque (Popović, 2007), I have developed some more concrete insights in the same direction. The three of these insights are most directly relevant for this paper: 1) The detection of “the three great late ages” within Pitirim Sorokin’s twenty-five centuries, namely late antique, late medieval age, and late modernity in which we live, the all three characterized by the unstoppable downward, chaotic and decadent tendency of the ending phase of respective historical systems; 2) The uncovering of the two ruling twin-dogmas of our current late modern age, namely the dogma of progress and the dogma of the apocalypse, the dual diagnosis which is in some re-spects quite close and similar but in some other respects (see here 3.2.1.) im-portantly different from John Gray’s recent and lucid diagnosis of the spirit of our time (Gray, 2008); and 3) The critique of the dogma of progress, as one of the most dangerous enemies of the possible and the real historical progress, because progress requires human struggle for progress as its in-dispensable ingredient, whereas the dogma of progress, despite its ceaseless “progressive” rhetoric, in reality, usually delivers quite the opposite, namely counter-productive political dogmatism and fatalism.

1.4. The theoretical framework sketched above represents a specific and alternative paradigm in today’s social science. An integral part of this para-digm is its alternative philosophy of TimeSpace or an alternative chronoso-

118

phy. What follows in addition is just a sketch of the three elements of this alter-native chronosophy directly relevant for our ongoing analysis: 1) Man’s overall subjectivity with its numerous forms (spirit, mind, intellect, will, systems of beliefs, doctrines, ideologies, dogmas, religions, and so on), specifically and essentially makes an important distinction between human and natural dy-namics, and from this basic distinction comes a more concrete and relevant distinction between moral advance, which is slow if any, and technical prog-ress, which is fast and obvious, the distinction usually and detrimentally ignored by the majority of mainstream social scientists; 2) From the same basic humane-nature duality comes a complex duality and interplay between cyclical rhythms and secular trends as the two main and interplaying dynam-ics in humane history; and 3) From the two previous, as well as from some other elements of this chronosophy, comes and rises an extreme complexity, multiplicity and multi-linearity, not simplicity, one-dimensionality and uni-linearity, of our concrete, humane and historical TimeSpace, and this is the “golden key” for its optimal understanding and surviving. Now and only now we can proceed and face our question from the title of this paper.

1.5. In fact, the question from the title is a kind of tricky question, de-liberately playing with the very complexity, multiplicity and multi-linearity of our concrete historical TimeSpace. In other words, given the complexity, multiplicity and multi-linearity of the TimeSpace, there is no only one and simple, but at least four more or less equally important answers on the ques-tion.

1.5.1. The first of the four answers compares and confronts the post-Yu-goslav wars 1991-95(-99) with the pre-war Yugoslav peace and epoch before 1991. The majority of the ordinary people, politicians and intellectuals in these countries today usually agree that the wars brought an overall and even catastrophic retrogression for a society as whole. They greatly differ, howev-er, in their endeavors to answer the question: Were these wars unavoidable? Given the fact that the majority of the ruling political elites in these coun-tries have not been changed in power since the beginning of the catastrophe, little wonder most of them usually answer that the wars were catastrophic, but unavoidable. Domestically, this answer is regularly extended into the quasi-patriotic rhetoric of a great and glorious war for the newly-born or reborn nation-state, transforming the initial agreement on retrogression into the implicit and sometimes even explicit declaration of great historical progress and glory. Internationally, on the other hand, this complex nation-

119

alistic response is usually and pragmatically hidden and dressed into new Emperor’s cloth i.e. into the famous Brussels’s integrationist, supra-national and anti-nationalist jargon. And this complex and complicated charade is equally pragmatically often supported and accepted by the very Brussels’s bureaucrats as well. This is a good example, from which a careful observer can see how, through the hidden social, political and interest interplay, even the simplest question of war and peace, easily becomes extremely complex and complicated.

1.5.2. Our second answer is also a product of the post-war complexity and especially of the difference between the war-profiteers and the war-los-ers as the two main groups and classes in these societies today. The second answer compares and confronts the newly established peace arrangements in 1995 (the Dayton Peace Agreement for Bosnia and Herzegovina but indi-rectly for Croatia, Serbia, and Montenegro as well) and 1999 (the Kumanovo Agreement for Kosovo) with the wars that preceded them. Again and ini-tially there is a wide general consensus among all relevant groups in the so-cieties involved that these arrangements, compared and confronted with the preceding wars, represent a clear and undeniable progress. Even the greatest victims of the wars do not deny this fact because for them the peace primar-ily means the end of their most difficult and unbearable suffering. But again here begins a heavy and embittered battle for the truth between the war-profiteers and the war-losers. For the latter a just peace must bring not only the ending of the suffering but the beginning of minimal justice as well, for the former, conversely, the very justice to which the latter hope can put their whole material and political war gain at critical risk. Consequently, the new-ly established dogma of progress, now integrated into the newly acquired rhetoric of European integrations, inescapably becomes a battle ground for the two bitterly confronted parts and sides of society. Needlessly to say, the third actor of the drama, the invisible Brussels’s bureaucrats, despite their usual pretense of the mere technocratic neutrality, most frequently side with the ruling local war-profiteers, tycoons and oligarchs.

1.5.3. The third of the four answers is the most complex and contradicto-ry up to now. It compares and confronts the overall post-Yugoslav and post-communist time of these countries 1991-2011 with their pre-war Yugoslav epoch before 1991. It expresses the most traumatic experiences of the post-Yugoslav wars as a kind of a big and collective post-traumatic syndrome. Natural reactions of the two main sides and classes within these societies

120

today are equally deep and intense, but at the same time quite distinct and different. Typical albeit diffuse reaction of the war-losers, especially of the impoverished ex-middle classes and the unemployed, is a kind of the so-called Yugo-nostalgia, a heavy mixture of self-surviving truths and illusions. On the other hand, a typical reaction of the war-profiteers, war-lords, oli-garchs and tycoons, is a total silence, a kind of conspiracy which spontane-ously but systematically ignores unpleasant reality. Little wonder then, that the only and rare scientific sources, which perceive, confirm and measure the two decades of economic and social retrogression of these societies, usu-ally come from the foreign, not from domestic addresses and sources. The two of them are quite representative and illustrative. The first is a recent sci-entific article, putting the last two decades of Yugoslav space and countries in a wider historical, comparative and world-system perspective, and finding out here a very sharp and quite unambiguous economic decline: “Eastern Europe and the post-USSR/Yugoslavia countries, after having maintained a relatively constant share of world GDP [Gross Domestic Product] between 1870 and 1973, experienced a very sharp decline in the last two decades [1989-2009] (the Middle East accomplishing exactly the opposite), while Af-rica’s performance stayed more or less constant at a very low level. The eco-nomic crisis of 2007-2009 has strengthened the relative position of Asia, and has given Latin America a new chance to achieve higher standards of living, while diminishing comparatively the wealth of North America and West-ern Europe.” (Giesen, Klaus-Gerd and Nobre, Marcos, 2010: page 340.) The second is a UNDP Report on poverty in Montenegro from 2009, which dis-covers a very sharp and quite unambiguous decline in the so-called internal social cohesion, or, more concretely, the stagnation of the so-called absolute poverty at a very high level of more than 10%, and a strong 60% rise of the so-called relative poverty in the last decade (ISSP i UNDP, 2009). The story about human rights, the rule of law and democracy, is more complex than the previous story on economic inequality and poverty, but in their deepest substance and essence, the two stories are quite close and complementary.

1.5.4. The fourth and the last of the questions (and answers) from our tricky series is the only one addressing future. It compares and confronts the last twenty with the next ten to forty years, the 1991-2011 with the 2021-2051, unavoidably connecting and integrating the Yugoslav with the world-system TimeSpace. Being the only one addressing future, it is reasonably the most complex, uncertain, and open of all. However open, though, it is

121

still pre-conditioned and sub-structured, at least to some degree. In dealing with the future, it is not for social scientists to be “optimists” or “pessimists”, but to address competently all relevant factors. From the multitude of these, here, at the end of the first section and as a kind of announcement for the next section of the paper, only one important and for the Yugoslav space unfavorable factor or change is going to be mentioned. Unlike the more or less normal and stable state of the international system in general and of the EU in particular, at the very beginning of Yugoslav crisis, twenty years ago, in 1991, namely, today, twenty years later, in 2011, both the international sys-tem in general and the EU in particular are in a much worse, critical and far-from-equilibrium state, and this great negative and objective change must be taken into account in all serious analyses and considerations.

2. The Late Modernity and Late Capitalism Crisis, Its Symptoms and Diagnoses, in the Centers (US, EU, Europe, West), and in the (Semi)Peripheries of the World-System (Yugoslav Space, Southeast Europe, West Balkans, Arab World)

2.1. What follows is just a very rough list of the symptoms and diagnoses, not their explanations and elaborations. There are at least two reasons for such a reduced strategy of the paper. Firstly, the symptoms and diagnoses are very much developed and as such quite well known and almost undis-puted. And secondly, this paper is only an outline. In addition, the readers of the paper should have in mind all the time certain technical meanings of the terms “symptoms” and “diagnoses” used here. Here and elsewhere, “symptoms” mean everyday empirical evidence, spirit of time, mass psychol-ogy, and similar signs floating on the very surface of the social and political fabric, while “diagnoses” reveal much deeper structures, such as class struc-tures and transformations within the fabric. Finally, there are similar techni-cal reasons for the following center-periphery and EU-Montenegro distinc-tions and focuses. Due to certain structural or zonal differences between the center and the periphery in the world-system analysis, the symptoms and diagnoses are presented into the two respective and following sub-sections of the paper. And due to the subject itself and the author’s predilections, the center in this paper is mostly represented by, and analytical attention mostly focused on, the EU countries, while the (semi)periphery of the world-system is mostly represented by and the attention mostly focused on Montenegro.

2.2. The Late Modernity and Late Capitalism Crisis in the Centers of the

122

World-System, Mostly in the EU Countries, in the Last Two Decades, and Especially in the Last Several Years

2.2.1. Everyday phenomena and symptoms: the rising tide of anti-im-migrant and especially anti-Islamic stance, xenophobia and cultural racism; Italy of Silvio Berlusconi: the “civic guards” in 2009; Switzerland: the refer-endum ban on new minarets in 2009; France of Nicolas Sarkozy: the Roma deportation in 2010; the “Europe Fortress” as a concrete and retrogressive response to the Arab Spring in 2011; the open and retrogressive declarations of the end of multiculturalism: Angela Merkel in Germany in 2009 and Da-vid Cameron in the UK in 2011.

2.2.2. Class dynamics and diagnoses: the creeping rise of the new ag-gressive right; from the center-left social-democrats 1990-2000, through the relatively moderate center-right populists 2000-2010, to the most recent tendency which is the merging of the center-right with the extreme right (after the election results in Netherlands, Denmark and Sweden in 2010); the similar tendency in the US, from the center-left of Bill Clinton 1992-2000, through the aggressive right of George W. Busch 2000-2008, to the difficult and uncertain renewal of the center-left of Barack Obama 2008-, and the first but scaring signs of aggressive right’s great return (after the mid-term elections for US Congress in 2010); the new Weimer syndrome: the gloomy signs of the pre-fascist Europe, the Balkans, the Yugoslav space, Montenegro, hundred years later; Europe and the West closing the full circle: from the old pre-fascist times 1918-1941, through the eerie fascist cataclysm 1922/1933-1943/1945, and the post-fascist democratic reconstruction 1945-1991, to the new pre-fascist incubation 2001-?

2.3. The Crisis in the (Semi)Periphery, Mostly in Montenegro, in the Last Two Decades, and Especially during the Last Decade

2.3.1. Everyday political symptoms: the great and chronic deficit of the real and positive change; Montenegro being the “champion” of poverty even in the war-torn Balkan region; the country being the only one in the re-gion and one of the few in the whole world that has not changed its ruling party and authoritarian ruler in the last two decades (and even more); the permanent lip-service to the “democratic transition” and “European integra-tions” as a mask for stubborn political authoritarianism; façade democracy; the lack of even the minimal criminal prosecution of the war criminals and the justice for the war victims of the 1990s, the undemocratic Montenegrin authorities and Brussels commissioners blocking the law of lustration, and

123

practicing the counter-lustration, that is, the prolonged and unpunished persecution of anti-war activists who do not want to forget (Popović and Kovačević, 2010); the ceaseless oligarchic manipulation with ethnic fears and identities in general and with the fears and identities of ethnic minori-ties in particular, all this under the rhetoric of “multiculturalism”; last but not least importantly, the so-called Austrian syndrome in Montenegro: rul-ing oligarchy endlessly and mercilessly manipulating with a dual Serbian-Montenegrin identity of many Montenegrins.

2.3.2. Structural and class diagnoses: (semi)periphery in general and in Montenegro in particular still trapped in internal and international vicious circles of economic poverty and political authoritarianism; “development of underdevelopment”; “detour from the periphery to the periphery” (Berend, 1996); negative or, at best, zero-sum economic, social and political transition 1991-2011; from oligarchic state socialism to oligarchic corporate capital-ism; from one-party dictatorship to multi-party authoritarianism; from the end of the old bureaucratic “left” to the rise of the new capitalist right.

2.4. In his numerous works, books and articles, in the last fifty years, Im-manuel Wallerstein has developed, among others, the two concrete world-system diagnoses and prognoses, describing and predicting the descending phase of our five-century long historical system, the modern world-system, in its current, late-modern stage of development, namely 1) the crisis and collapse of the capitalist world-economy, which is the base of the system, ending around 2050, and 2) the decline and fall of US hegemony, which is the most recent superstructure of the system, in the same time and period. To these two we can add the third one, which is geographically closer to us in Europe, 3) the crisis of the EU, of its Euro, and of its Schengen, the two main pillars of the union. However rough, the above list of everyday politi-cal symptoms and structural class changes, strongly supports and confirms the three world-system diagnoses and prognoses. And almost everybody acknowledges that today. But this is quite a recent change. Only a few years ago, any mentioning of the crisis or anything like that, was simply ignored, if not laughed at. Today, even the most conservative and mainstream politi-cians and institutions, openly and explicitly speak about the crisis of the sys-tem. Suffice here to mention just the three good examples. First, the CIA, in one of its long-term projections and assessments, only a couple of years ago, stated that the unilateral foreign policy of the two administrations of George W. Busch 2000-2008 made a great damage to the American national security

124

and that it consequently should be replaced with a more multilateral version of the same. Second, conservative, right-wing president of France, Nicolas Sarkozy, immediately after the outbreak of the world economic and financial crisis in 2008, launched the either-or, quasi-Leninist, and semi-apocalyptic rhetoric, namely that capitalism would either reform itself or it would per-ish. And third, more and more frequent rhetoric of the ongoing crisis and possible collapse of the EU, now comes not only from some radical, leftist or alternative circles, but from the most moderate, mainstream analysts and officials, including the very Head of the EU, Herman Van Rompuy himself.

3. Yugoslav Disintegration and EU (Dis)Integration 1991-2011: Analo-gies and Lessons

3.1. Many serious and competent persons from the Yugoslav space, to use again the formulation from the title of this conference, have noted and un-derlined some important analogies between the processes and phenomena of Yugoslav disintegration in the 1990s and similar processes and phenom-ena of the EU crisis in the 2000s and even more in the 2010s. It goes without saying that, given their great and first-hand experience in the matter, the persons hailing from this space are privileged witnesses and observers. This group certainly includes Jože Mencinger, a leading Slovenian economist, in-tellectual and reformist. In one of his last interviews, he explicitly and re-peatedly draws and emphasizes the analogy between the two disintegration processes (Mencinger, 2011: 16). The analogy, of course, does not mean one hundred percent similarity, and this should also be kept in mind. Similarities go together with differences and real wisdom must learn to distinguish and respect both. In our case, the disintegrating similarities go together with the important differences between the two, in their respective sizes, the EU be-ing much greater and much more complex than the ex-Yugoslavia (however great and complex society the later also used to be), and in their respective qualities, the most of the EU countries being old and consolidated market economies and political democracies, unlike the ex-Yugoslavia, lacking both. Keeping in mind these similarities and differences, we can now continue to draw at least three important lessons from the analogies.

3.2. The Three Important Lessons the EU (Dis)Integration in 2011 Can Learn From the Yugoslav Disintegration in 1991

3.2.1. The first important lesson is that the dogma of progress is, as it is indicated previously (in 1.3.), the most dangerous enemy of real historical

125

and human progress. As a mater of fact, this dogma is a lethal sign of the terminal illness of the system. The dogma is both the superficial symptom and the deepest source of the sickness. In its most frenetic stage, the dogma of progress usually escalates through the mechanism of counter-productive effects, and in addition, in its terminal stage, it regularly ends in a kind of devastating schizophrenic war against its own twin-dogma of apocalypse. We who unfortunately experienced and suffered the most tragic post-Yugo-slav wars in the 1990s will never forget the described structure and dynamics of this complex and deadly dogma. And we are reasonably worried when we unerringly recognize the same or very similar dogma, structure and dynam-ics, in the public discourse and behavior of the most of the Commissioners and other high Brussels’s, EU’s and European officials and bureaucrats today. With a good chance and hope the EU with its accumulated wealth and expe-rience will not end as Yugoslavia did.

The dogma of progress is definitely the deepest intellectual, mental and spiritual source of the sickness, but it is not the only one. It goes together with the overall, historical and especially economic or material decay. What-ever you believe in, whether in philosophical monism or dualism, you must keep in mind close and inseparable relationship between the spiritual and material side of the process. In that sense, John Gray’s systemic and pro-found critique of the dogma of progress is brilliant, but one-sided. It lacks the equally or at least minimally systemic and profound knowledge and cri-tique of the deepest material and social origins of the very dogma of prog-ress. And lacking this, even the most brilliant insight into the spiritual or dogmatic side of decay, may easily become a victim of conservative ideology in a bad sense of that word. Think just about this insight: “At its best, politics is not a vehicle for universal projects but the art of responding to the flux of circumstances. This requires no grand vision of human advance, only the courage to cope with recurring evils.” (Gray, 2008: page 297.) No doubt it is illuminating, but out of its own historical, economic and social context, “the art of responding to the flux of circumstances” can easily turn into a confus-ing relativism, or, even worse, into the apologetics of those in power.

3.2.2. The second important lesson the EU in trouble in 2011 can learn from the Yugoslav collapse in 1991 is that the progressive struggle, response and alternative must not rely exclusively on progressive ideas, plans and ad-ministrations, but it must unite the ideas, plans and administrations with the mass political and social mobilizations. Ante Marković, the last Yugoslav

126

Prime Minster, and one of the few progressive politicians of the time, knew this as well, but when he organized the Alliance of Reform Forces in 1990, it was too late, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman and other reactionary and aggressive nationalists in the then Yugoslav republics had already been firmly in power, and we all know what the consequences were. Similarly, in the administrations of the EU and EU countries today, progressive politi-cians are a critical minority, but this is the reason all the more for them not to repeat the mistakes of their Yugoslav predecessors, namely to stay in desperate isolation or act too late. Instead, they must work together and quickly with the masses, the deprived, the unemployed, the grassroots, the indignants, and with the other victims of the system. To illustrate this with only one but pertinent example, when Viviane Reding, the European Com-mission’s Vice-President and Commissioner responsible for Justice, Funda-mental Rights and Citizenship, courageously, openly and strongly criticized the Roma deportations in France in 2010, it was an adequate but insufficient reaction. In the coming years and decades, the very European Commission and other EU and European institutions, now still hibernated in the deep technocratic dream, will be finally forced to wake up and choose the side, to become a part of the new progressive alternative, or, conversely, to remain, this time openly, a part of the new aggressive and extreme right.

3.2.3. The third important lesson the EU in crisis in 2011 can learn from Yugoslav crisis and final collapse in 1991 suggests the first contours of the new progressive alternative. Given the fact that the cataclysmic consequenc-es of the so-called neo-liberal economy today are quite obvious for everyone, in the Yugoslav and in the European and global space as well, it is not difficult to agree, at least in general, with those who demand that the national and transnational actors and policies “give up neo-liberalism and turn towards neo-Keynesian/social-democrat approaches, aiming notably at taming the new trans-national economic actors (hedge funds, rating agencies, transna-tional mafias and drug cartels, fiscal off-shore sites, and so on), which had become too powerful before the [2007-2009] crisis.” (Giesen, Klaus-Gerd and Nobre, Marcos, 2010: pages 341-342.) This general agreement, however, must go together with at least two serious reservations. Firstly, the most of the social-democratic parties, at least in Europe, and especially in the South-East Europe, have unfortunately been part of the crisis and the problem, and therefore it is quite legitimate question now whether and how they can be part of the solution of the problem today. In the Yugoslav space, the problem

127

is even worse, because the most of the social-democratic parties in power are social-democratic in their names only, for example such is the ruling Montenegrin party, Democratic Party of Socialists, being politically the most responsible for the wars and war crimes in the 1990s and for the rob-bery privatizations of the 2000s, and now consequently obstructing minimal criminal justice and the rule of law, and all that with the shameful support of the Socialist International itself. And secondly, the social-democratic parties have built themselves and their so-called European social-market system in the last (one hundred and) fifty years mostly at the national level, but they are now facing quite new problems and challenges at the transnational level of development. All in all, in our common search for a better future, the so-cial-democratic achievements of the past should be taken only as one among many inspirations, but not as one and exclusive recipe.

ReferencesBerend, Ivan T. (1996). Central and Eastern Europe, 1944-1993: detour

from the periphery to the periphery. Cambridge, UK: Cambridge University Press.

Giesen, Klaus-Gerd and Nobre, Marcos (2010). „World-System Inequali-ties Before and After the Crisis“, Peace Review, A Journal of Social Justice, 22: 4, pp. 339-348.

Gray, John (2008). Black Mass. Apocalyptic Religion and the Death of Utopia. London: Penguin Books.

ISSP i UNDP (2009). Nacionalni izvještaj po mjeri čovjeka: Društvena isključenost: Radna verzija. Podgorica: ISSP i UNDP.

Mencinger, Jože (2011). „Neoliberalizam je proizveo krizu“, Intervju, Monitor, Montenegrin Independent Weekly, January 14, 2011.

Popović, Milan (2007). Belle Epoque. Kritika dogme progresa [The Cri-tique of the Dogma of Progress]. Cetinje: Otvoreni kulturni forum; Zagreb: Durieux; www.milanmpopovic.info

Popović, Milan (1992). „Yugoslav Disintegration In A World-System Per-spective“, Research Working Paper, Fernand Braudel Center, State Univer-sity of New York at Binghamton, NY, USA, June 1992; in Popović, Milan (2002). Montenegrin Mirror. Polity in Turmoil 1991-2001. Podgorica: Nan-sen Dialogue Center, pp. 75-120; www.milanmpopovic.info

Popović, Milan and Kovačević, Filip (2010). „Montenegrin Counter-Lus-tration 1991-2009“, in W. Petrisch and V. Džihić, Editors (2010). Conflict and

128

Memory: Bridging Past and Future in [South East] Europe. Baden-Baden, Germany: Nomos, pp. 235-245; www.milanmpopovic.info

Sorokin, Pitirim (2002). Društvena i kulturna dinamika [Social and Cul-tural Dynamics, 1957], Podgorica: CID; Beograd: Službeni list.

Wallerstein, Immanuel (2006). European Universalism. The Rhetoric of Power. New York and London: The New Press.

Wallerstein, Immanuel (1998). Utopistics. Or Historical Choices of the Twenty-First Century. New York: The New Press.

SummaryThis paper offers an answer to the question posed in the title from the

world-system and the history-of-long-duration perspective (Immanuel Wallerstein, Fernand Braudel, Pitirim Sorokin). The answer itself comes in three parts.

The first part of the paper deals with certain key theoretical issues on the very process of human progress in the light of the most recent empirical evidence. It especially deals with the difference between technical and moral progress, and with the intrinsic relativity and historicity of human progress as such. The relativity and historicity is then recognized and identified in the period of the last twenty years.

The second part of the paper focuses on the most recent, global and lo-cal, European and Balkan, EU and Montenegrin set of everyday empirical symptoms of the overall economic, political and moral crisis, as an integral part of our current time of the late modernity.

The third part of the paper raises the question of an alternative. The question is raised within the historical analogy that is drawn between the disintegration of Yugoslavia in 1991 and the first signs of the crisis and pos-sible disintegration of the EU in 2011.

129

O saučesničkoj odgovornosti dela međunarodne zajednice Međunarodna naučna konferencija: Politički i vojni značaj odbrane Sarajeva 1992-1995., Institut za istraživanje zločina protiv čovječnosti i međunarodnog prava Univerziteta u Sarajevu, Vlada kantona Sarajevo, Sarajevo, 29. februar – 1. mart 2012.

Sadržaj1. Uvod: pogled u prošlost i sadašnjost: rat, zločin, odgovornost2. Spektar konkretnih zločina, saučesništava i odgovornosti dela

međunarodne zajednice3. Još jedan konkretni oblik saučesničke odgovornosti dela

međunarodne zajednice: nezakonito oslobađanje od odgovornosti vrha crnogorske vlasti, i posledice ovog oslobađanja za produžavanje nekažnjivosti ratnih zločina 1990-ih

4. Umesto zaključka: pogled u budućnost: mukotrpna ali progresivna evolucija svesti i prava ili samo ciklična smena prava i neprava

5. Literatura6. Summary

1. Uvod: pogled u prošlost i sadašnjost: rat, zločin, odgovornostPredmet ovog rada je saučesnička odgovornost dela međunarodne za-

jednice, za ratove i ratne zločine počinjene u postjugoslovenskim zemljama 1990-ih, posebno u Sarajevu i Bosni i Hercegovini 1992-1995. Nakon ovog uvoda, u drugom delu rada, navode se glavni konkretni oblici ove odgovor-nosti. U trećem delu rada, posebna pažnja poklanja se još jednom takvom

130

obliku, naime nezakonitom oslobađanju od odgovornosti vrha crnogorske vlasti, te posledicama ovog oslobađanja za produžavanje nekažnjivosti rat-nih zločina 1990-ih, kao obliku koji je učesnicima ove konferencije, i uopšte javnosti izvan Crne Gore, verujem, manje poznat, a nije manje značajan. U četvrtom, zaključnom delu rada, iskustvo postjugoslovenskog, posebno sa-rajevskog i bosanskohercegovačkog stradanja, uzeto je kao povod i osnova, za postavljanje jednog mnogo šireg, istorijskog i teorijskog pitanja, relevant-nog za budućnost čitavog, a ne samo našeg dela sveta. Na kraju, uz Sum-mary odnosno sažetak na engleskom jeziku, navedena je i Literatura, u kojoj čitalac, zainteresovan u većoj meri za pojedina pitanja, može za ta pitanja da nađe i potpuniju analizu i argumentaciju.

Najveći deo ovog rada pripada onome što se u metodologijama društve-nih nauka standardno naziva teorijsko-metodološkim pristupom ili ok-virom. To znači da se ovaj rad, unutar postojeće naučne podele i specijal-izacije rada, u većoj meri i (samo)svesno, koncentriše na opšta, apstraktna i teorijska pitanja, dok ona druga, posebna, konkretna i empirijska pitanja, isto tako u većoj meri i (samo)svesno, ostavlja onim drugim, posebnim, specijalističkim i subspecijalističkim, konkretnim, analitičkim i empirijskim, posebno odgovarajućim istorijskim, međunarodnim i (krivično)pravnim disciplinama. A sve ovo, opet, uz punu i jasnu svest o svoj uslovnosti ovog njihovog razlikovanja i odvajanja, odnosno o istovremenoj neophodnosti njihove međusobne, inter, multi ili, najbolje, transdisciplinarne saradnje, koja je, kao takva, i u osnovi ovog rada.

Sva uslovnost razlikovanja i odvajanja, a zapravo neophodnost povezi-va nja i saradnje, između takozvanih teorijskih i takozvanih empirijskih disciplina, jasno se vidi i prilikom preliminarnog definisanja odnosno kon-ceptualizovanja „saučesničke odgovornosti“ i „međunarodne zajednice“, dva ključna pojma iz naslova, sa kojim će završiti i uvodni deo ovog rada. Uzmimo najpre saučesničku odgovornost. Obrazovani pravnici znaju, ali nepravnika radi valja naglasiti, sam pojam saučesničke odgovornosti dol-azi iz krivičnog prava, kao jedne posebne, i egzaktne, zapravo najegzaktnije grane prava. Ovaj pojam, opet, sadrži četiri glavna stepena vinosti, dakle subjektivne strane krivičnog dela, i to svesni i nesvesni umišljaj, i svesni i nesvesni nehat, kao i tri glavna oblika samog saučesništva, i to podstreka-vanje, saizvršilaštvo i pomaganje (pre, tokom, ali i nakon izvršenja krivičnog dela). Zbog čega je ovo značajno? Pored ostalog, i zbog toga što upućuje na svu kompleksnost društva i prava, a unutar ove, i na svu kompleksnost, da-

131

kle mnoštvo, a ne samo jednost, sadržaja i oblika saučesničke odgovornosti uopšte pa i saučesničke odgovornosti dela međunarodne zajednice. A ovo je, opet, značajno, jer nam pomaže da izbegnemo, i tako jednodimenzion-alne teorijske modele, kao što su teorija zavere ili teorija greške. Ni zavera, ni greška, međunarodna politika, i politika uopšte, posebno u turbulentnim periodima, kao što je bio i ovaj naš 1990-ih, posle kraja hladnog rata, jedna je vrsta sponatano-organizovane „hemije“ interesa, moći i vlasti.

Povezivanje i saradnja između takozvanih teorijskih, opštih i apstrakt-nih, i takozvanih empirijskih, posebnih i konkretnih disciplina, neophodna je i prilikom konceptualizovanja pojma međunarodne zajednice. Pojam međunarodne zajednice je pretežno normativni pa i normativistički pojam. Ovaj pojam se ne poklapa, nego samo delom preklapa, sa pojmovima kao što su realpolitika, posebno realpolitika velikih sila, te realizam, makijavelizam, dvostruki standardi, politika sile u međunarodnim odnosima, i sličnim. Kada se već u naslovu ovog rada precizira i ističe saučesnička odgovornost DELA međunarodne zajednice, a ne međunarodne zajednice uopšte, upućuje se upravo na ovu kompleksnost i razliku. S tim što „zumiranje“ pojedinih konkretnih međunarodnih oblika, koalicija, saveza, alijansi i aktera, ovih različitih i promenljivih delova međunarodne zajednice, ostaje stvar onih konkretnih, istorijskih, međunarodnih i (krivično)pravnih, specijalističklih i subspecijalističkih istraživanja i disciplina.

2. Spektar konkretnih zločina, saučesništava i odgovornosti dela međunarodne zajednice

Spektar konkretnih saučesništava i odgovornosti dela međunarodne zajednice, za ratove i ratne zločine počinjene u postjugoslovenskim zem-ljama 1990-ih, posebno u Sarajevu i Bosni i Hercegovini 1992-1995., veoma je širok i raznorodan. Izrada koliko-toliko iscrpnog spiska ovih saučesništava i odgovornosti, ostaje zadatak odgovarajućih specijalista i subspecijalista. U ovom radu, međutim, ja navodim samo tri karakteristična primera. Izbor ovih primera nije slučajan nego nameran. Sva tri primera tiču se stradanja Bosne i Hercegovine i Sarajeva 1992-1995. I to tako što prvi primer pripada početku, drugi vrhuncu, a treći vremenu posle rečenih stradanja, ratova i ratnih zločina.

Primer s početka postjugoslovenske, bosanskohercegovačke i sarajevske tragedije, koji sam izabrao za potrebe ovog rada, predstavlja UN embargo odnosno zabrana uvoza oružja za zemlje ovog regiona iz 1991. Još u vreme

132

uvođenja ovog embarga, njegovi domaći i međunarodni kritičari okvali-fikovali su ga kao jednu vrstu realpolitičkog „green light“ (zelenog svetla) za Miloševićev i Tuđmanov „blietz krieg“ (munjeviti rat) protiv tek proglašene i međunarodno priznate Bosne i Hercegovine. Celokupni dalji tok i ishod agresije na Bosnu i Hercegovinu 1992-1995. u potpunosti su potvrdili ovakve kritike i kvalifikacije. Razlog je sasvim jednostavan. Da bi ovaj razlog razu-meli uopšte ne morate biti specijalist za vojna pitanja. U odnosu na snage Bosne i Hercegovine, Miloševićeve i Tuđmanove snage, vojske i paravojske, na samom početku sukoba, bile su već toliko oružano nadmoćne, da je UN embargo na uvoz oružja, samo zamrznuo postojeće stanje. Na taj način, ne-girao je neprikosnoveno pravo Bosne i Hercegovine na odbranu od spoljne agresije, i odlučujuće opredelio dalji, za Bosnu i Hercegovinu, krajnje nepo-voljni tok i ishod, sukoba koji je počeo. Moguće je da svi koji su učestvovali u donošenju ovog embarga nisu imali baš takve ideje i namere, moguće je da su neki od njih iskreno verovali, da ovaj embargo treba da spreči eskalaciju i prelivanje sukoba, kako je glasilo inicijalno i oficijelno obrazloženje. To može da umanji ali ne i da isključi svaku njihovu odgovornost. Ovde se treba setiti ona četiri stepena vinosti, među kojima su i ona dva (naj)blaža, svesni i nes-vesni nehat. Ali se pri tome ni jednog jedinog momenta, ne sme smetnuti s uma ni činjenica, da je saučesnička odgovornost dela međunarodne zajed-nice, za najteža krivična dela, kao što su ratni zločini, zločini protiv civilnog stanovništva i zločin genocida, čak i kada je ta odgovornost realtivno (naj)blaža, kao u slučaju nesvesnog nehata, opet, veoma, veoma velika i teška.

Primer s vrhunca sukoba i zločina u Bosni i Hercegovini 1992-1995., jeste primer saučesničke odgovornosti dela međunarodne zajednice, za najveći zločin genocida, počinjen nad Bošnjacima/Muslimanima u Srebrenici 1995., te u Bosni i Hercegovini i drugim postjugoslovenskim zemljama 1992-1995. Neposredna odgovornost onog odreda Holandije u okviru UN snaga, za ma-sakr u „zaštićenoj zoni“ Srebrenici jula 1992., o kojoj je do danas bilo najviše reči, samo je vrh ledenog brega. Broj odgovornih za ovaj zločin, kao i stepen njihove odgovornosti, mnogo je veći. Uz najveću i najdirektniju odgovor-nost Miloševićevih i Kardžićevih vojski i paravojski, ovde svakako spada i manja ili veća, direktna ili indirektna, diskretna ili zatamnjena odgovornost velikih sila. I to kako za određena činjenja, tako, ne manje, i za određena nečinjenja. I za različite oblike odnosno stepene vinosti. Odgovarajuća kritička istraživanja o ovome, već su objavljena, ali je najveći deo ove ma-terije, i dalje obavijen „zaverom ćutanja“, i tako će verovatno ostati, dok god

133

su oni koji su odgovorni, i dalje na vlasti.Treći je primer iz našeg vremena, dakle nakon završenih sukoba i ra-

tova, i sastoji se u onome što se u anglosaksonskom pravu najčešće naziva opstrukcijom pravde, a što se, još preciznije, može nazvati i produženim nekažnjavanjem, kao oblikom produžavanja samih ovih zločina. Zloupotre-ba vlasti u smislu rečene opstrukcije pravde, od strane onih koji su odgov-orni, a i dalje su na vlasti, ili blizu nje, i ovde je glavni razlog. Ovaj razlog karakteriše većinu postjugoslovenskih zemalja, čak i dvadeset godina posle raspada SFRJ, ratova i zločina 1990-ih, ali ovaj razlog, na žalost, možemo pronaći, i u određenim političkim uticajima moćnih međunarodnih faktora, čak i na neke od najznačajnijih odluka, nekih, pa i najviših i najuglednijih međunarodnih sudskih instanci. Ovo poslednje svakako važi za presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007., po tužbi za genocid, koji je Bosna i Hercegovina podigla protiv Miloševićeve Srbije i Crne Gore. Ovom presudom, genocid nad Bošnjacima/Muslimanima je, doduše, potvrđen, ali u krajnje redukovanom i iskrivljenom obliku, tako što je ograničen na ma-sakr u Srebrenici 1995., i na RS/VRS, odnosno na snage Radovana Karadžića i Ratka Mladića, uz gotovo izbrisanu odgovornost Miloševićeve Srbije i Crne Gore, samo za nesprečavanje, te nekažnjavanje zločina genocida. Primer presude Međunarodnog suda pravde u Hagu iz 2007., samo je jedan u dugom nizu međunarodnih akata opstrukcije pravde, ali sam upravo ovaj primer namerno izdvojio i naglasio, zbog toga što je on psihološki najteži, jer dolazi od institucije, od koje većina ljudi, posebno žrtvi, očekuje bezuslovno zadovoljenje i pravdu.

3. Još jedan konkretni oblik saučesničke odgovornosti dela međunarodne zajednice: nezakonito oslobađanje od odgovornosti vrha crnogorske vlasti, i posledice ovog oslobađanja za produžavanje nekažnjivosti ratnih zločina 1990-ih

Pretpostavljam da većini učesnika ove međunarodne naučne kon-ferencije nije poznato, pa ću zbog toga to istaći na samom početku: Crna Gora je jedina zemlja u našem delu sveta, pa i šire, u kojoj, u poslednjih više od dvadeset godina, nije izvršena demokratska smena vlasti. Jedna ista, vladajuća Demokratska partija socijalista Crne Gore (DPSCG), na čelu sa svojim predsednikom, Milom Đukanovićem, na vlasti je bez prekida, već punih dvadesettri godine, od miloševićevske takozvane anti-birokratske revolucije, a zapravo preventivne birokratske kontrarevolucije 1988-1989.,

134

do danas, i danas. U ovoj činjenici leži i najznačajniji unutrašnji razlog za produženu nekažnjivost ratova i ratnih zločina iz 1990-ih.

Najznačajniji spoljni odnosno međunarodni razlog, ovako dugom političkom trajanju vrha crnogorske vlasti, leži u njegovoj izuzetnoj čak eks-tremnoj adaptibilnosti, lukavosti i makijaveličnosti, manifestovanim poseb-no u prekretnoj 1997-1998., kada se ovaj vrh, to jest njegov najveći deo, na čelu sa Milom Đukanovićem, od dotadašnjeg najlojalnijeg Miloševićevog saveznika, prestrojio u njegovog novog protivnika. Sudeći po svemu, dopri-nos koji je crnogorska vlast dala smeni Miloševićevog režima u Beogradu u narednih nekoliko godina, međunarodne vlasti su nagradile prećutnim mada nezakonitim oslobađanjem od odgovornosti za ratove i ratne zločine 1990-ih.

U tranzicionim, postkonfliktnim i postautoritarnim aranžmanima, ovakva oslobađanja nisu nepoznata. Njihova etička dilema i cena uvek je izuzetno problematična, velika i teška. Uspostavljanje vladavine prava i kažnjivosti zločina, pri tome predstavlja minimum koji se podrazumeva. Ali je to upravo ono što je u slučaju Crne Gore Mila Đukanovića, i posle zaokre-ta 1997-1998., u potunosti izostalo. Zbog opterećenja teškim i nerešenim državnim pitanjem, do referenduma i obnove nezavisnosti 2006., to se i nije videlo najjasnije. Od 2006., međutim, produžavanje nekažnjivosti ratova i ratnih zločina iz 1990-ih, postalo je očigledno.

Onima koji su to hteli da vide, to je postalo jasno već 2007. Te godine, prve posle referenduma i obnove državne nezavisnosti, Liberalna partija Crne Gore (LPCG), naslednica najsnažnije antimiloševićevske, antiratne i proindipendističke partije Crne Gore, Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG), predložila je donošenje Zakona o lustraciji. Očekivano, vladajuća DPSCG, ovaj predlog je odbila. Ali, ona to ne bi mogla, bez direktne pomoći svog dugogodišnjeg, od 1998., manjeg koalicionog partnera, Socijaldemokratske partije Crne Gore (SDPCG). Tragično, tokom ratova 1990-ih, uz LSCG, SDPCG je bila druga najsnažnija antiratna stranka, a sada, dvadeset godina posle ovih ratova, pomaganjem ratnom vrhu crnogorske vlasti, da odbije Zakon o lustraciji, i tako izbegne suočavanje i odgovornost za ratove i ratne zločine 1990-ih, naknadno je postala ratna. Fenomen redak i u planetarnim razmerama. I najdestruktivniji primer političke korupcije. I našeg ukupnog napredovanja unazad, da tako kažem.

Ali ni to nije bilo sve. Blokiranu lustraciju, u Crnoj Gori, veoma brzo, sustigla je jedna još gora pošast, razjarena kontralustacija. Produženi progon

135

svih onih koji na lustraciji insistiraju. Svih koji se sećaju. I koji podsećaju na ratove i zločine iz prošlosti. Primera crnogorske kontralustracije ima više, ali sam ja, za potrebe ove konferencije, izabrao samo dva paradigmatična.

Prvi je teški ratni zločin protiv civilnog stanovništva, zločin deportacija više desetina pa i više od sto izbeglica iz Bosne i Hercegovine, uglavnom Bošnjaka/Muslimana, od strane crnogorskih vlasti, (para)vojskama RS odnosno Radovana Karadžića, u zlo proleće 1992. Najveći broj ovih izbeglica kasnije su od strane rečenih (para)vojski nemilosrdno ubijeni.

Za ovaj zločin, do današnjeg dana, niko u Crnoj Gori nije odgovarao. I uopšte, stanje u ovoj krivičnoj stvari, punih dvadeset godina nakon zločina, u proleće 2012., više je nego katastrofalno. Pre nekoliko godina, u postupku za naknadu materijalne štete, u vansudskom poravnanju, jedan broj poro-dica žrtava, dobio je određenu finansijsku kompenzaciju. Država je na taj način indirektno priznala i prihvatila odgovornost svojih čelnika. Ali ne i u onom najmerodavnijem, krivičnom postupku. Koji je pokrenut sa ogrom-nim zakašnjenjem, pre par godina, pa i to tek pod pritiskom dela domaće i međunarodne javnosti. Ali je i tada Vrhovno državno tužilaštvo (VDT), veo-ma pazilo, da pred sud ne izvede nikoga iz ondašnjeg, a zbog nesmenjivosti vlasti, i sadašnjeg vrha Crne Gore. Optuženi su samo niže i srednjerangirani policijski funkcioneri. Momir Bulatović, u vreme izvršenja zločina predsed-nik Crne Gore, na sud je pozvan u svojstvu svedoka, a Milo Đukanović, 1992., ali i do decembra 2010., predsednik vlade, od tada „samo“ predsednik vladajuće DPSCG ali još uvek najmoćniji oligarh Crne Gore, na sud nije poz-van čak ni kao svedok.

Pa ipak, prvostepena presuda Višeg suda u Podgorici iz 2011., nadmašila je sve nedostatke samog postupka. I to ne samo zbog toga što je ova presu-da bila oslobađajuća, nego još više zbog toga što je sud u obrazloženju ovog oslobađanja ustvrdio kako nikakvog krivičnog dela nije ni bilo. Obrazloženje obrazloženja bilo je još skandaloznije. Prema mišljenju suda, naime, krivičnog dela nije bilo, zbog toga što u kritičnom događanju, navodno, nije bila reč o međunarodnom sukobu, te zbog toga što policija Crne Gore, shodno tome, nije mogla imati status oružane snage. Sve stavovi u flagrantnoj suprotnosti s opštepoznatim činjenicama, o međunarodnom priznanju Bosne i Hercegov-ine, koje se dogodilo najmanje par meseci pre kritičnih deportacija, te o pot-puno nespornoj i notorno poznatoj koalicionoj saradnji koju su vrhovi crnogo-rske vlasti imali sa Miloševićevom Srbijom u agresiji na Bosnu i Hercegovinu.

Oslobađajuća prvostepena presuda za deportacije, utoliko je in-

136

dikativnija i neprihvatljivija, što je došla samo nekoliko meseci nakon samooptužujućeg svedočenja Momira Bulatovića, pred ovim istim sudom, 12. novembra 2010. Njegovo „Svi smo znali sve a Milo najviše“ moralo je da dovede do proširenja i dopune optužnice najmanje na njega lično i na Mila Đukanovića a ne do oslobađajuće presude. Umesto toga, najmoćniji oligarh Podgorice, uz pomoć partnera, tajkuna i oligarha u Sarajevu, i danas čini sve, da svoje ime iz ove priče u potpunosti izbriše, a pažnju celokupne domaće i međunarodne javnosti, prebaci na sporedne teme i aktere. Deo ove velike sporednifikacija, jeste i najava podizanja optužnice protiv Slobodana Pejovića, penzionisanog policijskog inspektora iz Herceg Novog, prvog i do danas jedinog svedoka-insajdera deportacija, koji o ovima hrabro svedoči već punih deset godina, te koji je zbog ovih svedočenja pretrpio već više od deset do danas nerasvetljenih fizičkih napada. Najtragičnije i najtužnije u svemu jeste to što je podgoričko-sarajevska tajkunsko-oligarhijska inter-nacionala Mila Đukanovića, u ovu veliku prevaru, sporednifikaciju i kon-tralustraciju protiv hrabrog svedoka Sloboda Pejovića, a time i u operaciju oslobađanja od odgovornosti samog Mila Đukanovića i vrha crnogorske vlasti, uspela da uključi, instrumentalizuje i zloupotrebi, čak i deo porodica žrtava deportacija odnosno neke njihove predstavnike.

Drugi primer kontralustracije, koji sam izabrao baš za ovu konferenciju, jeste slučaj Ibrahima Čikića, Bjelopoljca, Sarajlije, mog duhovnog brata i pri-jatelja, koji je, evo, i danas među nama. Zajedno sa još dvadeset lica, Bošnjaka/Muslimana, uglavnom najviših funkcionera, članova i simpatizera Stranke de-mokratske akcije (SDA), tada najjače parlamentarne stranke Bošnjaka/Mus-limana Crne Gore, Ibrahim Čikić je bio žrtva montiranog sudskog procesa i torture, u Bijelom Polju, 1994. Zajedno sa drugima, u ovom procesu, on je optužen i osuđen, zbog navodnog „ugrožavanja teritorijalne celine Savezne Republike Jugoslavije“ i „pokušaja nasilnog stvaranja države Sandžak“. Be-sprimerni cinizam i sadizam vlasti ogledali se i u jednom krajnje bizarnom čak neverovatnom detalju. U vreme hapšenja, poluslep, Ibrahim Čikić je, od strane tužilaštva, optužen čak i za to, da je bio planiran kao snajperist-speci-jalac, zadužen za ubijanje srpske i crnogorske nejači. U stvarnosti, montirani proces i tortura, njegovu bolest, pogoršali su, sa oko pedeset, na oko deve-deset procenata slabovidosti. Daljeg izdražavanja kazne, zajedno sa ostalim osuđenim, oslobođen je decembra 1995., u okviru dejtonske mirovne oper-acije, a na temelju pomilovanja predsednika Momira Bulatovića, te na ovom pomilovanju zasnovane odluke Vrhovnog suda Crne Gore.

137

Vreme, to majstorsko rešeto, međutim, pokazaće da je ovo bilo, zapravo, pomilovanje za crnogorski vrh, a ne za Ibrahima Čikića. Kada je Ibrahim Čikić, stradalnik, otporaš i pravednik, 2008., objavio svoju knjigu sećanja na montirani proces i torturu iz 1994. Gdje sunce ne grije, u narednih godinu-dve, jedanaest lica, Bjelopoljaca, uglavnom zatvorskih službenika, čuvara i lekara, među njima i nekoliko o kojima je Ibrahim Čikić u svojoj knjizi svedočio pozitivno, privatnim, krivičnim i građanskim tužbama, tužilo je našeg stradalnika, otporaša i pravednika za navodnu klevetu. Učešće u ovim tužbama čak i nekoliko lica o kojima je Ibrahim Čikić u svojoj knjizi svedočio pozitivno, samo je jedan od više nego jasnih znakova, da su i ove tužbe, samo po formi privatne, a, u stvari, akcije, represije i kontralustracije vrha nelus-triranog režima, protiv svakog onog, ko se usuđuje da se seća. Juna 2011., pod međunarodnim pritiskom, u Skupštini Crne Gore, dekriminalizovana je kleveta, pa je ovaj deo akcije protiv Ibrahima Čikića obustavljen, ali je građanska tužba za navodnu klevetu ostala.

U vezi sa dva paradigmatična primera crnogorske kontralustracije koje sam gore izneo, samo još jedna kratka napomena, relevantna za našu dana-šnju naučnu konferenciju. Svakome ko je iole upućen u stvarnu, nefalsi-fikovanu, istorijsku, političku i pravnu pozadinu ova dva primera, jasno je da su i deportacije 1992., i montirani sudski proces protiv Ibrahima Čikića i ostalih 1994., zapravo, sastavni deo onog najvećeg od svih, zločina geno-cida, koji je ratnih 1990-ih, u Bosni i Hercegovini, ali i u okolnim zemljama, počinjen nad Bošnjacima/Muslimanima ovog regiona. U tom svetlu, ono veoma tendenciozno, politički motivisano redukovanje ovog genocida, samo na masakr u Srebrenici 1995., u onoj presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu 2007., nije samo duboko pogrešno, netačno i nepravedno, nego i krajnje štetno. Za žrtve genocida, ali i za celokupno međunarodno pravo, civilizaciju i čovečanstvo.

4. Umesto zaključka: pogled u budućnost: mukotrpna ali progresivna evolucija svesti i prava ili samo ciklična smena prava i neprava

Nakon upravo iznetog, jasno je da pitanje iz gornjeg naslova, na žalost, nije samo retoričko. To je jedno od centralnih pitanja našeg vremena. Na ovo pitanje neposredno me je podstakla knjiga Florens Artman Mir i kazna, sa njenim brojnim i lucidnim ukazivanjima na niz pozitivnih ali i negativnih presedana u međunarodnoj politici i pravu posle kraja hladnog rata, razvijen-ih i ispoljenih tokom postjugoslovenskih a posebno bosanskohercegovačkih

138

stradanja 1990-ih, a neke od najznačajnijih teorijskih elemenata za ra-zumevanje, postavljanje i rešavanje ovog pitanja, pre nekoliko godina, i sam sam razvio u knjizi Belle epoque: Kritika dogme progresa.

Daleko od toga da u ovih nekoliko zaključnih paragrafa pretendujem na to da dam odgovor na postavljeno pitanje. To u ovom momentu ni objek-tivno nije moguće. Na temelju dugih statističkih serija i odgovarajućih teo-r ijskih generalizacija o dvadesetpet vekova naše odnosno zapadne kulture i civilizacije, što ih je rusko-američki sociolog Pitirim Sorokin izneo u svojoj knjizi Društvena i kulturna dinamika, u onoj svojoj Belle epoque razvio sam hipotezu o našoj poznoj moderni kao, nakon pozne antike i poznog sred-njovekovlja, našoj trećoj velikoj poznoj epohi. Epohi koja će trajati najmanje nekoliko decenija ako ne i vekova. Zbog tehnološkog i ukupnog ubrzanja istorije verovatno kraće ali i ne mnogo kraće od poznoantičkog pada Rima i poznosrednjovekovnog mraka. Tako da je pitanje iz gornjeg naslova ob-jektivno, istorijski, daleko od konačnog rešenja. Ali je njegovo postavljanje i rešavanje započelo. I to baš u mraku i haosu postjugoslovenskog, sarajevskog i bosanskohercegovačkog stradanja.

U svemu ovome, samo jedna stvar je sasvim izvesna. Kakav god da od-govor na ovo pitanje u budućnosti bude, pozitivan ili negativan, sekularan ili cikličan, progresivan ili dekadentan, naime, iskustvo postjugoslovenskog, sa-rajevskog i bosanskohercegovačkog stradanja, u tome odgovoru biće ključno, a nevine žrtve ovog stradanja, ostaće zabeležene kao prve, mučeničke i svete.

LiteraturaArtman, Florans (2007). Mir i kazna. Tajni ratovi međunarodne politike

i pravde. Beograd: Filip Višnjić, Klub Plus.Čikić, Ibrahim (2008). Gdje sunce ne grije. Podgorica/Sarajevo: Inicijati-

va mladih za ljudska prava. Edicija Dokumenti.Popović, Milan (2011). Ibrahim. Kratki roman o čoveku i bogu. Podgori-

ca: Vijesti. Edicija Uliks; http://www.milanmpopovic.info Popović, Milan (2007). Belle epoque. Kritika dogme progresa. Cetinje:

OKF; Zagreb: Durieux; http://www.milanmpopovic.info Popović, Milan (1998). „BiH, početak i paradigma postmodernog sveta:

prilog kritici vladajućih posthladnoratovskih ideologija,“ International Con-ference Bosnian Paradigm, International Forum Bosnia, Sarajevo, Novem-ber 18-21, 1998; Dijalog, Sarajevo, 2-3/1998., str. 35-48.; International Dia-logue, Sarajevo, 9-10/1998., pp. 37-51.; http://www.milanmpopovic.info (u

139

knjizi Crnogorska alternativa)Popović, Milan (2011). „Deportacije 1992: zločin vrha vlasti,“ Monitor,

Podgorica, 19. i 26. avgust i 2. i 9. septembar 2011.; Vijesti, Podgorica, 23. i 30. avgust i 7. i 12. septembar 2011.; Danas, Beograd, 20-21. i 27-28. avgust i 3-4. i 10-11. septembar 2011.; BHMagazin, Sarajevo, 21. i 28. avgust i 5. i 12. septembar 2011., http://www.bhmagazin.com; http://www.milanmpopovic.info

Popović, Milan (2011). „The Yugoslav Space Twenty Years Later: His-torical Progress or Retrogression?,“ International Conference: The Yugoslav Space Twenty Years Later, Universite Libre de Bruxelles (ULB), Brussels, Belgium, December 16-17, 2011; U zborniku sa skupa koji izlazi do kraja 2012. i u knjizi Altervizija koja izlazi do sredine 2012..; http://www.mila-nmpopovic.info

Popović, Milan and Kovačević, Filip (2010). „Montenegrin Counter-Lus-tration 1991-2009,“ in Wolfgang Petritsch and Vedran Džihić, Editors, Con-flict and Memory: Bridging Past and Future in [South-East] Europe. Nomos, Baden-Baden. Pages 235-245. http://www.milanmpopovic.info

Sorokin, Pitirim (2002). Društvena i kulturna dinamika [Social and Cul-tural Dynamics, 1957]. Podgorica: CID; Beograd: Službeni list.

SummarySOME PARTS OF THE CO-CALLED INTERNATIONAL COMMU-

NITY AS THE ACCOMPLICES IN THE WARS AND WAR CRIMES IN BOSNIA AND HERZEGOVINA 1992-1995

This paper deals with a kind of criminal responsibility of some parts of the so-called international community for the post-Yugoslav wars and war crimes in the 1990s and especially for the wars and war crimes in Bosnia and Herzegovina 1992-1995.

The paper consists of the four parts. The first part introduces the main subjects, methods, hypotheses, and concepts of the paper, especially those of the so-called international community and different sorts of its moral, politi-cal, and legal (criminal) responsibility.

The second part of the paper focuses on the three selected crimes and (co)responsibilities. The first one is from the very beginning of the war, the UN embargo on the arms import in the countries of the ex-Yugoslavia from 1991, which in effect helped Greater Serbian and Greater Croatian aggres-sors against Bosnia and Herzegovina in the following next years. The second

140

one belongs to the very culmination of the war in Bosnia and Herzegovina. It has been the greatest of the all, the crime of genocide, in Srebrenica in 1995 and in Bosnia and Herzegovina 1992-1995. And the third one exists today, after the end of all post-Yugoslav wars, in the form of the prolonged and unpunished war crimes.

The third part of the paper reveals one less known wrongdoing of inter-national powers in the region, namely a kind of wild and illegal but effective immunity, some hidden international factors granted to Milo Đukanović and other Montenegrin oligarchs, for wars and war crimes of the 1990s. Until today, this abolition has been an extremely contradictory act, to put it most mildly. On the one hand, it has been a kind of reward for Milo Đukanović’s contribution to the fall of Slobodan Milošević’s regime in Belgrade in 2000. On the other hand, however, it has been a cause of the prolonged blockade of the lustration, and, even worse, for a kind of savage counter-lustration, i.e. practice of prolonged and unpunished repression against all insisting on lustration, law and justice. This part of the paper has been illustrated with the two ongoing counter-lustration cases, that of Slobodan Pejović, and that of Ibrahim Čikić.

Having in mind previous experiences and analyses, the last and conclud-ing part of the paper raises the question, whether we are witnessing a slow but progressive development of law and humanity from the rule of force to the rule of law, or we are experiencing and suffering just a cyclical repetition from barbarity to civilization and vice versa.

Drugi deo Intervjui

143

Apsolutna vlast kvari apsolutno Monitor, Milka Tadić Mijović, 15. septembar 2006.

I na ovim izborima, vlast je osvojila apsolutnu većinu. Da li je to za Crnu Goru dobro ili loše?

Kako za koga. Za crnogorske tajkune, ruske oligarhe, briselske komesare, DPS-SDP funkcionere, i njihove brejn-dilere, svakako, dobro. Čak veoma dobro. Za Crnu Goru, njenu ekonomiju, društvo i razvoj, kao i za najveći broj njenih građana, sigurno, loše. Čak veoma loše.

Jedan od najvažnijih ako ne i najvažniji zakon istorije i politike jeste za-kon kvarenja vlasti. Ovaj zakon otkrio je još Aristotel, ali ga je napreciznije formulisao jedan novovekovni mislilac, engleski političar i teoretičar Ekton. On je primetio: „Vlast kvari uvek: mala malo, srednja srednje, apsolutna ap-solutno.“

Apsolutna je vlast koja nije ničim ograničena, ni ljudskim pravima, ni ustavom, ni zakonom, a vlast u demokratiji, čak i kada osvoji apsolutnu većinu, ostaje ograničena svim ovim faktorima. Kada ovih dana slušate kako vladajući političari, ali i njihovi uslužni novinari i intelektualci, euforično uz-vikuju kako su „osvojili apsolutnu vlast“, onda to ne govori samo o njihovom već legendarnom nedostatku obrazovanja, nego i o njihovom isto tako leg-endarnom, ali i opasnom, na sve spremnom, političkom potencijalu.

U svakom slučaju, apsolutna većina, plus težnja ka apsolutnoj vlasti, plus nedostatak svesti o opasnosti od svega prethodnog, to je najopasnija, trojna formula našeg aktuelnog političkog stanja.

Uz apsolutnu većinu, vlast je zadržala i neprekinuti šesnaestogodišnji kontinuitet vladanja, sve ovo, opet, uz izbornu podršku građana. Čak i u

144

najširim, planetarnim i istorijskim razmjerama, ovo je prilično rijedak i neobičan fenomen. Vaš komentar?

Iako redak, ovaj neobični fenomen, nije i sasvim nepoznat. Da bi ga do-bro razumeli, međutim, ne smemo ga relativizovati. Zemlje sa višepartijskim sistemima i izborima, u kojima je relativno duže vremena, čak do pola veka, na vlasti jedna jedina, dominantna politička partija, mogu se, odnosno moraju se, razvrstati u najmanje tri različite grupe. Prvu grupu čine neke izuzetne zemlje razvijene i stabilne demokratije. U njima je dugovečnost dominantne partije posledica stvarnog i izuzetnog razvojnog uspeha. Ta-kav je primer Švedske i njene socijaldemokratije posle drugog svetskog rata. Drugu grupu čine neke zaostale zemlje periferije, sa blokiranim razvojem i modernizacijom, fasadnom demokratijom, i autoritarnim, predmodernim, personalizovanim, čak sultanističkim vlastima. Konačno, treću grupu čine neke odnosno mnoge zemlje bivšeg takozvanog trećeg sveta, u kojima su posle drugog svetskog rata uspešno izvedene anti-kolonijalne i nacionalno-oslobodilačke revolucije. Partije, koalicije ili pokreti, koji su bili najzaslužniji za ove rezultate, svoje nesporne istorijske zasluge, kasnije su konvertovali u višedecenijske jednopartijske višepartijske sisteme. Od kojih su neki potom retardirali i u manje ili više otvorene diktature.

Nakon izbora 2006. Crna Gora je najbliža ovoj poslednjoj grupi. U njoj, doduše, ima i elemenata iz druge grupe, uključiv i neke elemente sultanizma, ali oni nisu dominantni. Mogu se primetiti i prvi znaci one retardacije. Da li će se ovi znaci razviti do kraja, to još ostaje da se vidi. Nadajmo se da neće, ili, bolje, učinimo sve da do toga ne dođe. A upoređivanje Crne Gore sa Švedskom, kakvo se moglo čuti i ovih dana, nije samo neumesno, nego i neukusno. Politički sistemi i institucije deo su ukupnih razvojnih referenci, i ne mogu se vrednovati odvojeno od njih. Osim ukoliko vam apologetika vlasti po svaku cenu nije glavni cilj.

„Demokratije nema bez opozicije“, ovako je glasio naslov mog intervjua sa Vama, objavljen prije više od osamnaest godina, na samom pragu novog višepartizma, maja 1988., u tadašnjem Omladinskom pokretu. Kako vidite ulogu opozicije danas, poslije svih ovih godina, pa i u svjetlu njenog najnovi-jeg izbornog poraza?

Najkraće, ukoliko smo 1988. mogli reći da „demokratije nema bez opozicije“, danas, 2006., mogli bi reći kako „kvalitetne demokratije nema bez kvalitetne opzicije“. No, da budem i nešto konkretniji.

145

Uprkos svemu, DPS-SDP pobeda na poslednjim izborima, nije prvi, nego drugi najlošiji rezultat, koji se mogao dogoditi. Prvi najlošiji rezultat, koji se mogao dogoditi, bila bi pobeda ujedinjenih velikosrpskih nacionalista, zamaskiranih proevropskim retorikama, nešto slično onome što poslednjih godina već imamo u Koštuničinoj Srbiji. Ovaj ishod nije bio mnogo vero-vatan, ali je sama njegova mogućnost, plus potenciranje, od strane vlasti, ali i od strane dela opozicije, posebno one njene dve jedine „pobedničke“ liste, delovalo kao efikasno zastrašivanje, koje je, na kraju, to su ovi izbori i definitivno potvrdili, pomoglo samo vlasti. Da li su one dve „pobedničke“ opozicione liste, tome doprinele namerno ili nenamerno, zbog površnosti ili zbog proračunatog užeg partijskog interesa, to sada i nije najvažnije.

Ali i inače, ne bi bilo u redu, da se sada previše govori o odgovornosti opozicije. Na ovim izborima napravljen je ne mali korak nazad, čak i kada je reč o razvoju elementarne izborne demokratije. Projektovanje izbornih kampanja za vreme kataklizmičkih žega, protivustavno uskraćivanje fi-nansiranja ovih kampanja od strane najviših vladinih funkcionera, eks-tremna zloupotreba javnog servisa RTVCG i drugih medija propagandnim prezentovanjem evropskih donacija kao velikih razvojnih uspeha domaćih vlasti, politički dirigovano policijsko privođenje jednog od lidera opozicije samo nekoliko dana pred izbore, ovo je samo deo malignih recidiva, za koje najveću, ako ne i isključivu odgovornost, snosi vlast, a ne opozicija.

Ipak, čini se da su najveći gubitak na ovim izborima, doživele one dve jedine stvarno građanske, demokratske i antiratne partije, koje su čast i ime Crne Gore čuvale kada je to bilo najteže. Na različite načine, LSCG i SDPCG, o njima je ovde reč, gotovo da su zbrisane. Kartel je uzeo svoje. Koliko su same ove dve partije za to krive, da li se od njihovih nejakih ostataka može očekivati neko reanimiranje, te da li to njihovo eventualno reanimiranje može odigrati neku novu pozitivnu ulogu u budućnosti, ova i slična pitanja ostaju otvorena, ali je trenutno stanje sa njima, na žalost, takvo da u potpu-nosti opravdava termin zbrisane.

A šta je sa trećim akterom, nezavisnim institucijama i intelektualcima, te nevladinim sektorom?

U najvećoj meri, isto što i sa prethodnim. Nazadovanje, zamor, povlačenje. Ili novo nameštanje. Asimilacija, kooptacija, administracija. Ali najveći problem Crne Gore nije nedostatak „administrativnih kapaciteta“, kako slušamo svakoga dana, valjda da ne bi primetili njene druge, mnogo

146

veće i opasnije deficite. Zbog toga je, koliko god to zvučalo neverovatno, i kada je o trećem sektoru reč, stanje 2006., na žalost, mnogo nepovoljnije, nego što je bilo početkom prošle decenije.

Neki međunarodni i domaći analitičari upravo zbog toga smatraju da će jedina djelotvorna opozicija DPS vlasti u narednom periodu biti Brisel odnosno EU. Da li se Vi sa tim slažete?

Ne, možda ću Vas iznenaditi, ali tu se slažem sa crnogorskim premije-rom. EU neće biti opozicija nego partner crnogorskih vlasti. Kao i do danas uostalom. Samo, i sada počinje moje neslaganje sa crnogorskim premijerom, i sa briselskom administracijom, to nije bilo, niti će biti, partnerstvo u raz-voju crnogorskog društva i demokratije, nego partnerstvo u prljavim priva-tizacijama i sličnim politizacijama. Kao što je to bio slučaj u dugotrajnom i nedemokratskom opstruiranju referenduma, zatim privatizaciji KAP-a, najzad i nadgledanju poslednjih izbora.

Očekivanje da će EU biti naša demokratska opozicija, to je naša, valja se nadati, poslednja iluzija. Iluzija o pravoj prirodi EU više nemaju ni građani zemalja-članica. Znamo za ishode referenduma u Francuskoj i Holandiji. Iluzija o toj prirodi još manje bi smeli da imaju građani Crne Gore i drugih zemalja sa ratovima opustošene zapadnobalkanske periferije. U najkraćem, EU danas je krajnje kompleksan i ambivalentan mega-entitet. U narednih par decenija, EU se može razviti u svoju pink projekciju, o kojoj svakoga dana žubore portparoli, i naravno da se treba boriti da razvoj ide u tom prav-cu, ali se iza žuboreće retorike portparola i njihovih gospodara, na žalost, nameće jedna sasvim suprotna, neokolonijalna i neofeudalna realpolitika. Trenutno, ova druga je mnogo jača. Posebno u Crnoj Gori i na zapadnobal-kanskoj periferiji. Minimalno informisani, inteligentni i odgovorni ljudi, o tome bi morali da vode računa.

Vaše dijagnoze su prilično mračne, posebno kada je riječ o Crnoj Gori. Kakve su Vaše prognoze? Kako vidite budućnost? Ima li alternative?

Naravno da ima, samo što to nisu one koje su samoproklamovane i lažne. Alternativa je, zapravo, veoma jednostavna. Svako treba da nastavi da radi svoj posao. Da će svoj posao nastaviti da rade crnogorski tajkuni, ruski oli-garsi, briselski komesari, DPS-SDP funkcioneri, i njihovi sve brojniji brejn-dileri, u to nema nikakve sumnje. Ali utoliko pre i više svoj posao moraju nastaviti da rade i njihovi protivnici, posebno oni koji su orijentisani stvar-

147

no, a ne samo retorički, građanski, demokratski i antimonopolistički, jer su samo oni bolja alternativa ovoj vlasti.

Što se samog takozvanog režima tiče, kako stvari trenutno stoje, pre izgleda da će se u narednih nekoliko godina, ovaj režim početi rušiti sam od sebe i iznutra, u žaru svojih sve većih unutrašnjih klanovskih sukoba i afera, slično onom velikom i bučnom samoraspadanju takozvanog jedinst-venog DPS-a 1997-1998., nego pod udarima opozicije, na nekim redovnim ili vanrednim izborima, ili na ulici. Ona bolja alternativa, međutim, mora nastaviti da radi. I da bude spremna za svaki zamislivi i mogući scenario.

148

Život piše romane Monitor, Veseljko Koprivica, 13. mart 2009.

Život piše romane. U slučaju Milana Popovića, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Podgorici, ova stara sentenca, počela je da se ostvaruje, na gotovo nevjerovatan, gabrijel-garsija-markesovski, fantastično-realistični način. Prije par sedmica, 27. februara 2009., pozvan je u Vrhovno državno tužilaštvo (u daljem tekstu: VDT), da pojasni navode o povezanosti Mila Đukanovića sa organizovanim kriminalom, koje je iznio u autorskom tekstu „Revolucionari“ u Vijestima od 26. januara ove godine, a za samo nekoliko dana, u prodaji će se naći njegov prvi roman, Oklop, u kojem se umnogo-me anticipira, dijelom čak i opisuje, ono što se upravo događa. To je bio i neposredni povod za ovaj intervju.

Šta je po Vašem mišljenju bio glavni razlog zbog kojeg ste pozvani u VDT?Sam razgovor u VDT-u jeste bio korektan, ali se to ne može reći i za sve

ono što je tom razgovoru prethodilo i sledilo. Zbog toga, u celini gledano, da-nas više nemam ni najmanje dileme, VDT je u mom slučaju postupilo pravno nekorektno, formalnopravno legalno, ali ustavno neosnovano i nelegitimno. Kao produžena ruka partijske države, sredstvo političkog pritiska, neprijatelj kritičkog mišljenja. O tome posebno uverljivo govore samo pozivanje, kao i Saopštenja VDT-a od 6. marta ove godine.

Najpre, pozivanje. Sa javnim i demonstrativnim prekidanjem časa re-dovne nastave. I sa rokom odazivanja na poziv od nepunih 48 časova. Sve to od strane onog istog organa kome je trebalo više od 15 godina samo da pokrene rasvetljavanje najtežeg ratnog zločina deportacija iz 1992. Mnogo više od rutinskih birokratskih izveštaja EK, za samo VDT ovo je kompromitujuće. Još gore: meni se ovako nešto nije dogodilo čak ni u vreme

149

najgore i zajedničke Milošević-Đukanovićeve diktature mračnih 1990-ih.A zatim i šestomartovsko saopštenje. Navodim samo glavne nekorekt-

nosti ovog saopštenja. Najpre, onu njegovu očiglednu poluistinu, koja na-padno ističe kako ja u razgovoru nisam ponudio „ni jedan podatak ili dokaz u prilog tvrdnje o postojanju brojnih i ozbiljnih indicija“, ali istovremeno prećutkuje kako ni jedna jedina od ovih indicija u razgovoru nije ni opovrg-nuta. Čime se mene stavlja u negativan kontekst, možda čak priprema teren za neku buduću, službenu ili privatnu, ali svakako protivustavnu i nezako-nitu kriminalizaciju. Dakle, preokreću se stvari naglavce, kriminalizuje se onaj ko iznosi indicije, a onaj na kojeg se ove indicije odnose, Njegovo Ne-dodirljivo Veličanstvo multiprajm, o ovima nije čak ni saslušan. A zatim i simptomatično prećutkivanje, da sam u onom razgovoru u VDT-u, izrazio i sasvim konkretnu zabrinutost za ličnu bezbednost, ugroženu od strane in-diciranog lica i njegovog klana. Treba li uopšte da podsećam, kako su u Crnoj Gori Mila Đukanovića, još uvek nerasvetljena, čak i neka teška ubistva, nekih od njegovih eksponiranih kritičara.

Kažete da je Crna Gora „besudna zemlja“, šta Vas je navelo na takav zaključak?

Vaše pitanje je očigledno retoričko. Sve me je navelo. Ali evo da navedem makar dva ozbiljna izvora. Redovne periodične izveštaje Evropske komisije o stanju odnosno „napretku“ u Crnoj Gori, i komplete Monitora od 1991. do danas (ili, ukoliko je za nekoga toliko zamorno, onda makar one unazad par godina, od „prvog miliona“ našeg slavnog multiprajma).

„Besudna zemlja“ Milovana Đilasa još uvek je aktuelna. Ali čak ni to nije ono što je najgore. Ono što je najgore, to je činjenica, da kod nas još uvek ne postoji, čak ni svest o tome. Nego se feudalizam našeg multiprajma, još i slavi, kao velika sposobnost i veština. A, evo, vidimo, i samo VDT, tome daje svoj ne mali doprinos.

Ali za VDT-om bogami ne zaostaje ni sud, makar ne onaj koji je pre samo pet dana, kaznio naš nedeljnik sa 4000 eura, i to samo zbog toga što se drz-nuo, da analitički piše o monopolima familije Ban i Prve familije?

Naravno, sve je to jedno te isto. I VDT i sud, i poslušna parlamentarna većina, i još poslušnija vlada. Svi za Jednog, Jedan ni za kog. Osim za sebe i familiju, biološku i kriminalnu. Kancer sistemske korupcije i represije. Koji metastazira. Ali neće još dugo.

150

Vaš slučaj izazvao je brojne, pa i burne reakcije društvene i studentske podrške, posebno one na Fejsbuku, kao i one u obliku potpisivanja peticija, i to ne samo na državnom, nego i na privatnim univerzitetima i fakultetima. Da li ste očekivali ovakvu reakciju?

Da budem iskren, ne. U poslednjih par godina, čak sam već bio došao do jednog prilično depresivnog zaključka, o dominantnom konformizmu i kari-jerizmu, najvećeg dela studenata, o starijima da i ne govorim. Drago mi je što sada mogu da kažem, da sam se izgleda prevario. Kritičkog duha, nemirenja i pobune među mladima, pa i u društvu u celini, očigledno ima, čak mnogo, mnogo više, nego što se to ponekad čini. (Što naravno ne znači da nema i onog drugog. Produženog i prerušenog partijskog feudalizma. U tom smislu, posebno je zabrinjavajuće ćutanje rektora Univerziteta Crne Gore i dekana Fakulteta političkih nauka. Onaj nesvakidašnji upad u nastavu dogodio se tokom predavanja na ovom potonjem, a to valjda nije, niti bi smela da bude, ničija privatna ili partijska stvar.)

Sve u svemu, masovnost različitih oblika pobune, podrške i solidarnosti, do kojih je došlo povodom mog „slučaja“, budi nadu, uliva optimizam, ohra-bruje. Ovaj režim počiva na našem strahu, a ne na sopstvenoj snazi. Zbog toga su znaci oslobađanja od ovog straha, toliko značajni. Na predstojećim izborima, ili nakon njih, svejedno. Poslednji autoritarni režim u ovom delu sveta, ulazi u svoju potonju, terminalnu krizu.

U Vašem slučaju prepliću se realnost i fikcija, fejsbukovci Vas podržavaju u životu, ali ih ima i u Vašem romanu?

Inspiracija u romanu bili su mi sasvim konkretni i realni fejsbukovci sa uzbudljivim rebelskim imenom „Stežite vi remen bando lopovska“ iz Hrvatske s kraja 2008., tako da mi nije ni bila neophodna neka posebno raz-vijena imaginacija, pa da i moj glavni junak u romanu, dobije podršku od strane fiktivnih crnogorskih fejsbukovaca. Kosmičko čudo slučaja, učinilo je, međutim, da roman, iz štamparije, a zatim sa carine, u moje ruke dođe, baš onog istog dana, 25. februara 2009., kada sam dobio i onaj poziv iz VDT-a. Ja, dakle, nikako nisam mogao, čak i da sam to hteo, da proizvedem realne crnogorske fejsbukovce, njih su stvarno proizveli Primus i VDT. Život zaista piše romane. I nema tog pisca koji to može da učini bolje od njega. Ja sam to na vreme shvatio. I iz toga izvukao odgovarajuće pouke.

Otkud Vi u književnosti?

151

Za one kojima je poznata moja potonja, rekonstruktivna i sintetička trilogija iz teorijske sociologije, Dinamika ništavila: sociologija neslobode iz 2005., Belle epoque: kritika dogme progresa iz 2007., i Velika promena: evo-lucija i alternativa našeg vremena koja treba da izađe iz štampe do sredine 2009., roman Oklop nije iznenađenje. On, međutim, ne bi trebalo da bude iznenađenje, ni za bilo kog drugog, ko makar i minimalno prati i poznaje, dominantne probleme i trendove, današnje, poznomoderne nauke i kul-ture uopšte. Već najmanje pola veka, naime, na delu je kriza te disolucija moderne nauke i duha uopšte, koja je sastavni deo krize našeg opadajućeg i raspadajućeg istorijskog sistema. Pozitivna mada još uvek samo začetna strana ovog procesa, jeste i rađanje jedne nove nauke, pa i, šire, jedne nove i velike duhovne konvergencije, koja je i sama, samo sastavni deo, rađanja jednog novog istorijskog sistema. Oklop je deo ove nove istorijske i duhovne tendencije. Samo što je kod nas ova tendencija nedovoljno poznata. Ne samo multiprajm, nego i njegovi „omiljeni profesori“, o „globalnoj ekonomskoj krizi“, sriču tek prve, nemušte slogove (a ne bi čak ni to, da nisu morali).

Oklop koristi neuobičajen književni postupak, kombinuje realne i fiktivne komponente, politički je krajnje provokativan i eksplicitan?

Reč je o tehnici kolaža, fantaziji hiper-realizma, ili, rijeliti fikšnu, da se poslužim i jednim današnjim „trendovskim“ izrazom. U jednom momentu, tokom pisanja, to moram da priznam, malo sam se čak i pokolebao, uplašio da u romanu ima više realnosti nego što treba. Kolebanje sam, ipak, veoma brzo prevazišao, jer sam shvatio, da zaista nema te imaginacije, tog velikog pisca, a ne mene, malog, običnog, pisca-početnika, koja može da prevaziđe, sve ove neverovatne nepredvidivosti, turbulencije i preokrete, naše takoz-vane aktulene stvarnosti.

Uz sve ostalo, Oklop je i izrazito eksperimentalni tekst, nastojanje da se pokaže, kako je moguć, iako težak, spoj, između direktne, čak anarhističke akcije, i minimalnog literarnog kvaliteta. Naravno da sada veoma pažljivo pratim, ocene kompetentne, ali i šire čitalačke publike, o tome koliko sam u tome zaista uspeo.

Vratimo se u stvarnost, da li je moguće da se aktuelna crnogorska drama rasplete kao u Vašem romanu, sa jednom vrstom političkog hepienda, odnos-no sa nenasilnom i demokratskom smjenom vlasti?

Naravno da je moguće. Ne verujte komesarima, posebno ne dogmatic-

152

ima. Samo je za njih sve sto posto. Sigurno je njihova najveća laž. Još od Karla Gustava Junga znamo, da je i sami san, pa valjda i ovaj naš, o boljoj Crnoj Gori, naš najdublji, najmoćniji i najbolji, arhetipski sloj. A to bi morao da zna, čak i onaj smešni Budvanin, koji je iskovao i potonji izborni slogan vladajuće monstr-partije, a istovremeno se javno hvali svojim kosmičkim (ne)znanjem iz filozofije i psihologije.

153

Pobuna svakog dana Monitor, Veseljko Koprivica, 25. septembar 2009.

Profesore Popoviću, šta o vladajućem režimu u Crnoj Gori može da se zaključi, na osnovu slučaja gradonačelnika Podgorice? U ovom slučaju, činjenice se izvrću naglavce, a u operaciju izvrtanja, uz policiju, tužilaštvo, sud i sam vrh režima, uključili su se čak i djelovi ljekarske organizacije. Nisu li to znaci otvorene diktature?

Na žalost jesu. Sve do akta istražnog sudije, koji je verifikovao ono izvr-tanje, mogli smo i da se nadamo, da do toga neće doći, nakon tog momenta, mi već živimo u stanju potpunog neprava. Ne samo brojne i ozbiljne indicije, nego i mnoge notorne činjenice, onaj audio-snimak sa mesta događaja pre svega, a zatim i ona (ne)postupanja nadležnih državnih organa, ukazuju na to, da je u Crnoj Gori već izvršen protivustavni udar, i to od strane najviših organa, te da u ovom relativno novom, potpuno nepravnom stanju, mi živimo i sada. Ili, to može da se formuliše još egzaktnije, krivičnopravno, rečene indicije i činjenice, jasno ukazuju na to, da ovde i danas, na delu, odnosno na vlasti, imamo čitavo jedno saučesničko zločinačko udruženje. Zastrašujuće zar ne?

Da Vaše kvalifikacije ipak nisu preteške?Na nesreću nisu. Nego su samo adekvatne. Preteške su činjenice na koje

se moje kvalifikacije odnose. Nakon svega, naime, nama, običnim građanima, ne ostaje ništa drugo, nego da sebi i drugima, postavimo samo jedno jedino pitanje. Da li da više verujemo sopstvenim čulima, ušima, očima i razumu, ili DPSDP partijskoj policiji, tužilaštvu i sudu?

154

Pa ipak, izostaje masovnija reakcija javnosti. Ove reakcije nema ni u brojnim drugim slučajevima, isto tako očiglednih i teških krimena vlasti, pljačkaških privatizacija, reketiranja manjinskih akcionara od strane premi-jerove porodične banke i brokerske kuće, uništavanja prirode i prostora. Zar ova i ovakva tišina nije neobična?

Nije ukoliko znamo ono što vladajući režim krije kao zmija noge. Da je Crna Gora „šampion“ siromaštva čak i na ratovima opustošenom Zapad-nom Balkanu, da je skoro trećina njenih stanovnika ekonomski ugrožena, da se jaz između deset procenata njenih najbogatijih i deset procenata njenih najsiromašnijih žitelja u poslednjih nekoliko godina nije smanjio nego povećao i to za čitavih šezdeset procenata, da ne samo u poslednjih dvadeset godina nego nikada u svojoj istoriji Crna Gora nije iskusila demokratsku smenu vlasti, da vlast pri tome čini sve što je u njenoj moći, uključiv i najteža kršenja ustava i zakona, da do toga nikada ne dođe, te da pri tome, za tu svrhu, najbezdušnije zloupotrebljava, sve naše poznate istorijske nesreće i hendikepe.

Ćuti i najveći broj intelektualaca, profesora, naučnika, umjetnika, uni-verzitet i akademija „predu“ o „društvu znanja“ i „kompetitivnosti“, a i oni, nekada antiratni akteri, sada u vlasti, saučestvuju u režimskom nasilju i laži?

U stvari, trećina ćuti, trećina služi, trećina se buni. S tim što je ova treća trećina verovatno pre desetina nego trećina. Ali i ovako nepovoljna srazmera samo je još jedan aspekt onog našeg „šampionskog“ siromaštva. Izrazita klasna, politička i ideološka heterogenost intelektualaca, uostalom, karak-teristika je svih savremenih društava, a ne samo onih manje razvijenih, kao što je današnja Crna Gora, a slika intelektualca, kao nekog idealnog i heroj-skog tipa, koji se, gotovo bez izuzetka, požrtvovano bori za ljudska prava, samo je još jedna u nizu naivnih, romantičarskih i pogrešnih predstava, koje više dezorijentišu nego što pomažu.

A što se onih naših bivših antiratnih i nezavisnih tiče, ni tu nema ničeg posebno novog. Možda, ipak, jedna stvar. Suprotno onome što i ovih dana tvrde njihovi analitičari, oni su svoju nekadašnju koliko-toliko pozitivnu ko-rektivnu ulogu, već davno izgubili, nakon referenduma o nezavisnosti svaka-ko i nepovratno, i danas su samo (ne)voljni saučesnici jednog sve više krimi-nalnog režima. Ali i to je stvar njihovog slobodnog izbora. Pogledajte, uosta-lom, zar saučesničku ulogu u prikrivanju više teških krivičnih dela, u slučaju našeg nasilnog gradonačelnika, nemaju upravo dva takva bivša, jedan, iz one nekada antiratne stranke, sada ministar unutrašnjih dela, i onaj drugi, neka-

155

da nezavisni, čak istaknuti dramski umetnik, sada ministar medija.

Možda će sada nekome od naših bivših antiratnih i nezavisnih pasti na um i ideja za osnivanje istraživačko-dokumentacionog centra za prikupljanje činjenica i dokaza o aktuelnom režimskom nasilju?

Nije isključeno, od te „very special“ vrste ljudi, možete da očekujete sve. A znamo, Primus i njegovi, od ove vrste centara, već godinama, ne mogu mirno da spavaju.

Za razliku od mnogih drugih, Vi smatrate da ne mali dio odgovornosti za stanje u Crnoj Gori ima i međunarodna zajednica?

Da sada ne držim predavanje o tome, pa valjda se zna da danas više nema čisto nacionalnih vlada, nego da su sve one danas dualne, nacional-no-nadnacionalne, ako ne i dominantno nadnacionalne. U slučaju malih i zavisnih država na periferiji Evrope i sveta, utoliko više i pre. Zato je naša prava, delatna vlada, zaista, a ne samo retorički, podgoričko-briselska, a ne čisto podgorička. Pa bi zato i njihova odgovornost, morala da bude takva, zajednička, dualna, podeljena. Ali nije, nego se naša „Evropa-Antoaneta“, evo već više od dva veka, bez prestanka, sve nešto kao iščuđava.

Moja kritika Brisela mogla bi da se formuliše i ovako. Gospodo evropski ko-vladari moje zemlje, ukoliko ne možete ili nećete da nam pomognete, nemojte barem da nam odmažete. Ali se oni veoma često ponašaju upravo tako. U sukobu između korumpiranog i sve više nasilnog režima i društva odnosno naroda, mnogo češće staju na stranu režima, nego na stranu naro-da. Zbog vladarske bliskosti i solidarnosti, šta li?

Pogledajte, uostalom, sam slučaj podgoričkog gradonačelnika. Nakon akta istražnog sudije, koji je potpuno izokrenuo činjenice, saučesnički pri-krio nasilnika, a (prvo)osumnjičio napadnutog, jasno je da na delu imamo jedan očigledno a ne tek suptilno montirani sudski proces. Apologete ev-ropskih integracija kažu da Brisel zna sve o nama, pa čak i ono što ni mi sami o sebi ne znamo. I kažu da ima pamćenje kao slon, uh strava. Pa valjda nije moguće, da baš ovo, o ovom očigledno a ne tek suptilno montiranom sudskom procesu, ne zna. Zbog toga, kada je preko svojih predstavnika, ovih dana, onako suzdržano poručio, kako treba sačekati, da se upravo ovaj i ovakav, montirani sudski proces završi, ovakav stav nije mogao da se ra-zume nikako drugačije, nego samo kao još jedno ko-vladarsko saučesničko svrstavanje.

156

Ako je ukupno stanje ovako loše, da li je onda neka demokratska smjena vlasti ovdje i danas uopšte moguća? Kao alternativa, u posljednje vrijeme, sve češće se pominje vaninstitucionalna akcija, građanska pobuna, „ulica“, bojkot. Šta Vi mislite o tome?

Petog avgusta 2009., gradonačelnik Podgorice, preneo je poruku svih crnogorskih tajkuna i oligarha. Da će ratovima 1990-ih akumulirano bo-gatstvo i moć, 2000-ih braniti svim sredstvima. Od tog dana odnosno noći, ovaj režim ušao je u svoju najnasilniju fazu. A čitavo društvo u stanje nužne odbrane.

Ali, i u stanju nužne odbrane, bilo koja vaninstitucionalna akcija, pobu-na, „ulica“, bojkot, mora da se zadrži u granicama nenasilja. Ne zbog toga što neki drugi oblik otpora ne bi bio legitiman, protiv ovakvih, sve više nasilnih i zločinačkih režima, svaki oblik otpora je legitiman, nego zbog toga što neki takav oblik otpora ne bi bio ni približno ravnopravan, videli smo, čak i kada se samo „osvežavaju“, naši vrli tajkuni i oligarsi, do zuba su naoružani. U tome, a ne u nekoj neverovatnoj, idiotskoj naivnosti, leži i najdublji smisao, onog „drugog obraza“ (Isus Hrist), i one „satijagrahe“ (Mahatma Gandi), dvojice najvećih pobunjenika u ljudskoj istoriji.

Dvojica najvećih još su nas naučili koji je najbolji odnos između dve vrste pobune. Pobune dana D i Pobune svakog dana. Pobuna dana D, revolucija, ulica, bojkot, iznuđena je, onda kada je režim toliko tvrdokoran, nasilan i bezdušan, da ne ostavlja nikakvu drugu alternativu. Ali, i za jedan takav dan D, treba biti spreman. Solidaran ali neautoritaran, odlučan ali fleksibilan, nepokolebljiv ali nenasilan. I ne ponavljati stare greške. Setite se samo boj-kota, da i ne pominjem ostale forme.

Pobuna svakog dana je autohtona, izvorna, primordijalna. Ona je drugo ime za čoveka. Ili makar za ono što je najbolje u njemu. Ko nauči Pobunu svakog dana, spreman je i za Pobunu dana D. Ali ne važi i obrnuto. Ko zbog fiksacije za Pobunu dana D zaboravi na Pobunu svakog dana, veoma lako može da se probudi usred novog odnosno starog-novog a beskonačnog nasilja.

A da sve prethodno nije samo teorijska fantazija, najbolje govori sama stvarnost. Pobuna svakog dana, koja je i u Crnoj Gori, počela da se širi kao zaraza. Nastavnica Aila Šoškić, koja se pred poslednje parlamentarne izbore, javno i hrabro pobunila, protiv političke zloupotrebe škole. Dr Adnan Čirgić, mladi ali već renomirani crnogorski lingvist, montenegrist, prvi zaposleni na Univerzitetu Crne Gore, koji je nedavno, zbog sličnih razloga, podneo

157

ostavku, na dugo čekano i zasluženo radno mesto. Cetinjska Gimnazija, koja upravo ovih dana, visoko, najviše, uzdiže barjak slobode, protiv sistema ne samo neustavnog nego i zdravom razumu neshvatljivog partijskog feudal-izma.

Svi oni, i mnogi drugi, samo ponavljaju misao onog mislioca. Rođeni smo kao slobodni a svuda oko nas ropstvo i lanci. Koji moraju pasti.

158

Kao dva kosmosa Monitor, Fehim Kajević, 30. jul, 6., 13., 20. i 27. avgust i 3. septembar 2010.

Prvi intervju sa Milanom Popovićem, u to vrijeme jednim od angažovanih mladih intelektualaca, u onoj velikoj i pravoj, bivšoj SFRJ, uradio sam za Rad, list tadašnjeg Saveza sindikata Jugoslavije. Krajem prošle, 2009., bratski smo se dogovorili, da uradimo novi intervju, za moju novu knjigu intervjua sa značajnim ličnostima, od Milovana Đilasa do Amora Mašovića, Treća ruka II. Neposredan povod za ovaj intervju, bio je prvi roman Milana Popovića Oklop, neobična kombinacija fikcije i zbilje, psiho-drame i političkog trilera.

Gospodine Popoviću, kako se rodila ideja za Oklop. Koliko je u njoj bilo ličnog i iskustvenog, a koliko političkog i fiktivnog?

Znam da je za mnoge bilo ne malo iznenađenje kada sam, nakon trideset godina rada na univerzitetu, predavanja i ispita na Pravnom fakultetu u Pod-gorici, te petnaest knjiga i velikog broja naučnih, publicističkih i novinskih članaka, analiza i komentara u oblasti teorijske sociologije, početkom 2008., objavio i svoj prvi roman. Za one, međutim, koji nešto bolje poznaju, najdu-blja duhovna strujanja, u oblasti sociologije i društvene nauke, ali i u oblasti literature i umetnosti, posebno u poslednjih pola veka, to ne bi trebalo da predstavlja nešto potpuno neočekivano.

S jedne strane, najmanje od sredine XX veka, na delu je duboka unutrašnja kriza vladajuće sociologije i društvene nauke, preciznije funkcionalističkog i neofunkcionalističkog pozitivizma, kao njenog glavnog metodološkog obrasca. S druge strane, otprilike u isto vreme, i u literaturi i umetnosti, sve je veće nezadovoljstvo, dvorskim larpurlartizmom, da ga ovde tako nazovem, u njegovim najrazličitijim varijantama. Naravno, kao pozitivni odgovor na ovu

159

krizu, u ovih pola veka, i u nauci i u literaturi, razvili su se, i još uvek se raz-vijaju, i različiti oblici alternative. U nauci, to su različite nove alternativne metodologije i interpretacije sveta, među ovima i teorija svetskog sistema američkog sociologa Imanuela Volerstina, koja predstavlja i jednu od mojih najužih profesionalnih specijalizacija, u literaturi, uz ostale, to je i takozvana dokumentarna proza, opet u njenim najrazličitijim varijantama.

Za ovu priliku, skrenuću pažnju, samo na dve značajne zajedničke karak-teristike, svih ovih različitih oblika intelektualne alternative. Prva ukazuje na njihovo najdublje istorijsko i duhovno jezgro, središte i izvorište, veliku, po-lumilenijumsku promenu istorijskog sistema, koja je, po sociologiji svetskog sistema, već započela, a, zavisno od konačnog učinka tekućih i predstojećih socijalnih borbi, ovako ili onako, progresivno ili retrogradno, okončaće se negde oko sredine ovog odnosno XXI veka. Sastavni deo ove velike istorijske promene, jeste i njoj odgovarajuća, velika duhovna promena. Jedan važan aspekt ove potonje, jeste i velika duhovna konvergencija, koja već danas sve snažnije „konvergira“, ne samo različite oblasti i discipline društvenih i prirodnih nauka, nego i nauku kao celinu, sa literaturom, umetnošću, religi-jom, i drugim velikim oblastima i disciplinama ljudskog duha. Oklop je moj mali doprinos ovoj velikoj konvergenciji.

Druga značajna karakteristika, različitih oblika alternative, uopšte, pa i onih u oblasti nauke i literature, ukazuje na svu relativnost, ograničenost i iscrpljenost, uobičajenih pojmova realnosti i fikcije. I na svu urgentnost i krucijalnost promene. Kao koncepta i kao zbilje. Realnost koja ne uvažava promenu, jednako u pozitivizmom zarobljenoj nauci, kao i u larpurlartiz-mom zavedenoj umetnosti, postaje nepodnošljiva ideološka laž. Fikcija koja uključuje promenu, alternativu i borbu, realnija je realnost od najrealnijeg realizma, uzbudljivija fantazija od najfantastičnijeg larpurlartizma. Otuda (pr)opadanje nauke utemeljene na pozitivizmu, umetnosti izgubljene u lar-purlartizmu. I uspon alternative, nauke koja zna da više ne može bez pozna-vanja ljudske svesti, podsvesti i imaginacije, i literature koja zna da više ne može bez poznavanja čovekove stvarnosti, dokumenata i istorije.

U mojoj individualnoj svesti, gornja iskustva i saznanja, sazrevala su naj-manje deset godina, u Oklop su se pretvorila za manje od pola godine. Iz ovih iskustava i saznanja, došla je i sva ona relativno neobična, heterogena struktura romana, koja je već privukla pažnju nekih čitalaca. Kombinacija realnosti i fikcije, nauke i literature, sociologije i priče, politike i metafizike, Crne Gore i sveta, anarhizma i psihoanalize.

160

Otkud sam naslov Oklop? Da li je ovaj naslov metafora ili figura za neko unutrašnje odbrambeno oružje?

Naslov Oklop je moja zahvalna posveta Vilhelmu Rajhu, jednom od najvećih, najkreativnijih i najhrabrijih, među velikim, kreativnim i hrabrim umovima i duhovima XX veka. Već decenijama, studentima preporučujem njegovu Masovnu psihologiju fašizma, tako što ističem kako bi ova njegova knjiga sigurno bila među mojih pet izabranih knjiga, ukoliko bi mi sutra neki novi Noe, u slučaju nekog novog potopa, ostavio samo par sati, i pravo na samo pet knjiga, za neku novu Barku i spas.

Ideju oklopa, Vilhelm Rajh razvio je u Funkcijama orgazma, jednoj svojoj drugoj, ne manje zanimljivoj knjizi. Prema toj ideji, čovek oko sebe razvija neku vrstu psihičkog oklopa, pomoću kojeg se štiti od različitih ob-lika spoljašnjeg ugrožavanja. Ko od nas nije bio prinuđen da oko sebe raz-vije upravo ovu vrstu untrašnjeg psihičkog oklopa, u svom pojedinačnom i društvenom životu uopšte, a posebno u onim našim teškim i preteškim, „olovnim“ 1990-im?

Drugi deo ideje oklopa nije manje značajan. To je deo koji ukazuje na prokletstvo preterane zaštite, dijalektiku preokretanja, opasnost koja sus-tigne mnoge. Na pretvaranje onog unutrašnjeg psihičkog oklopa, iz sredstva samozaštite, u smrtonosnu presiju, koja na kraju i uguši onoga kojeg je treba-lo da zaštiti. Upravo ovaj, dijalektički i tragični potencijal oklopa, uzeo sam i za okosnicu svoje psiho-drame, koja na kraju objašnjava i smrt odnosno samoubistvo glavnog junaka romana.

Nakon Anine tragične smrti slijedi slojeviti flešbek glavnog junaka. Koji će rasvijetliti makar jedan dio njegovog samoubistva na kraju romana. Ipak, između ove dvije smrti, događa se i čitava jedna uzbudljiva politička priča. Koja je provokativna mešavina političke realnosti i fikcije, sa puno veoma jasno i lako prepoznatljivih elemenata, događaja i ličnosti, iz sasvim aktuel-nog političkog života Crne Gore. Kakva je veza između ova dva nivoa priče?

Vezu između ova dva nivoa priče, ja sam u Oklopu istakao sasvim eksplic-itno, prema mišljenju nekih čitalaca, možda su oni u pravu, čak eksplicitnije nego što je to primereno jednom romanu. Reč je o psihoanalizi, onoj Sig-munda Frojda, i onoj Vilhelma Rajha, zbog toga što ova, po mom mišljenju, najpotpunije i najbolje rasvetljava, zamračene zone ljudske podsvesti, te komplikovane hodnike, koji ove zone povezuju, sa njihovim dnevnim, političkim i ostalim oblicima manifestovanja. Zamislite samo tu titansku

161

mešavinu: ljubav, smrt, samoubistvo, Crna Gora, istorija, vlast, politika.Ova potonja zauzima središnji deo romana. Jedno vreme, bio sam u dile-

mi, da li da potpuno izmenim imena neposrednih političkih aktera, od Crne Gore, sećate se onoga, Ruritanija i slično, pa do njenog Gospodara, Mila Đukanovića, i njegovog dvora. Najveći broj autentičnih imena, uključiv i ime našeg Primusa, ipak sam zadržao, jer sam, koliko god to sada možda zvučalo stereotipno, na kraju shvatio, da ne samo moja, nego ni bilo čija literarna imaginacija, ne može da nadmaši, imaginaciju same stvarnosti. Svo njeno urnebesno mnoštvo, permanentno čudotvorstvo, beskonačno otuđenje i izobličenje.

„Upotreba“ politike, posebno one aktuelne, tekuće, dnevne politike, kao sirovog materijala literature, uvek je komplikovana, teška i rizična operacija. To se pokazalo i u slučaju Oklopa. Prepoznavanje čak devedeset ili više pro-cenata ove i ovakve politike, sa svim njenim „very special“ likovima, bojama i nijansama, u središnjem, drugom delu romana, u tri njegova odeljka, koji nose nazive Performans, Kartel i Fatva, nije ostalo bez odgovarajućeg efek-ta. Za samo dva dana, krajem marta 2009., celokupni tiraž Oklopa od oko sedam hiljada primeraka, ne zaboravite Crna Gora ukupno ima manje od sedamsto hiljada stanovnika, prosto je „planuo“, kako se to obično kaže, i na taj način postigao jedan od najvećih, ako ne i najveći komercijalni uspeh, koji je neka knjiga u Crnoj Gori do tada postigla. Naravno, kao autor, ja bih volio da je to bilo isključivo zbog njegovih literarnih kvaliteta, koji su za mene bili i ostali jedino važni, te koje sam ja u onoj sirovini samo „kodirao“, ali se bojim da je to, makar kada je reč o jednom broju čitalaca, bilo više zbog ona njegova tri središnja odeljka.

Po svoj prilici, tri središnja „politička“ odeljka, delovali su kao atrak-cija, „mamac“ za ogorčene protivnike, ali i kao iritacija, „crvena marama“ za strasne podržavaoce aktuelne crnogorske vlasti i nomenklature. I jedne i druge, međutim, upravo ovi odeljci, to jest njihovo nedovoljno razumevanje, sprečili su da dođu i do dubljeg i boljeg razumevanja čitavog Oklopa. Kao so-ciolog i metodolog, obučen ne samo za kritiku, nego i za samokritiku, post-avio sam sebi i pitanje, koliko sam i sam tome doprineo. Da nije bilo i onih, pre svih Balše Brkovića iz Podgorice, Nika Goršiča iz Ljubljane, i Miloša La-zina iz Pariza, koji su Oklop, pa i njegove „političke“ odeljke, u potpunosti razumeli, baš onako kako sam to i ja sam hteo, priznajem, bilo bi mi mnogo teže, možda bih se čak i pokolebao. Ovako, ostalo mi je samo da rezignirano zaključim, kako odgovornost za onaj dvostruki politički „šum“, koji je, ma-

162

kar do danas, i makar kod jednog broja čitalaca, blokirao bolje razumevanje ovog romana, nije bila isključivo moja, odnosno, da budem iskren i precizan do kraja, kako ta odgovornost, (naj)većim delom nije bila moja.

Moja inicijalna i ukupna intencija, sa upotrebom sirove dnevne politike, bila je najmanje trostruka, ali u sva tri slučaja, najmanje ili čak ne uopšte politička, u uobičajenom smislu te reči. Prvo, to je bila ona, da se ovde tako izrazim, primenjena psihoanaliza, o kojoj je gore već bilo nešto reči, a za koju je upravo ova naša sirova, tvrda, žestoka, takozvana dnevna politika, sa svom svojom silinom užarenih sekvenci, svrstavanja i strasti, bila idealan materijal i medij. Drugo, to je bila jedna vrsta, da se ovde još jednom tako izrazim, primenjenog anarhizma, direktne akcije, socijalne intervencije. Pri tome, inspiraciju sam pronalazio, u onoj velikoj i dugovečnoj kulturi otpora, poruge moćnima, koju susrećemo u svim turbulentnim i prevratnim vre-menima. Antičkim, na primer kod Diogena, srednjovekovnim, na primer kod Rablea, modernim, na primer kod Predraga Koraksića, The Books of Knjige, ili Marine Abramović. Kao u jednom potresnom performansu ove potonje, „Balkanskim kostima“ ako se dobro sećam, i ja sam, ogoljeni natu-ralizam „kostiju“ odnosno „politike“ balkanskih oligarha, koristio samo kao materijal i masku, za jednu važniju i dublju provokaciju. I treće, to je bila jedna vrsta društvene igre, eksperimenta, kombinacije realnosti i fikcije, koja je trebala, ne da predvidi, nego da sugeriše, kako je demokratska smena vlasti, uprkos svemu, moguća i u današnjoj Crnoj Gori. Ovo poslednje kao da je bilo i najveća jeres. I prokletstvo Oklopa.

Citiraću dvije po mom mišljenju antologijske portret-rečenice sa sedam-desete stranice Oklopa: „Već nekoliko puta do sada, naglasio sam kako je glavni negativni junak u celom ovom performansu, tog sunačnog prolećnog dana, 7. aprila 2008., u sudnici Osnovnog suda u Podgorici, bio jedan krajnje neobični, retki, čak unikatni ljudski i politički tip. ODSUTNI A PRISUTNI, zapravo sveprisutni, omniprezentni Primus, Gospodar, Gazda od cele Crne Gore, njen petostruki premijer, otac-osnivač, car-tajkun, oligarh.“ Otkud ovaj „odsutni a prisutni zapravo sveprisutni“ tip?

Naravno, ovaj tip, samo je, kako se to obično kaže, „vrh ledenog brega“. A „ledeni breg“ je naša duga, teška i violentna istorija. Iz koje dolazi i ovaj naš veliki strah, i ova naša velika laž, koji su toliko neophodni jedno drugom, i koji tako snažno drže, i naše strašne vođe, i naše uplašene mase. A žrtve ovog nemilosrdnog stiska, pogledajte samo njihova agresijama i strahovima

163

izobličena lica, jednako su uzdignute vođe, kao i unižene mase. Kada se ru-gam Milu Đukanoviću, „ODSUTNOM A PRISUTNOM, zapravo sveprisut-nom, omniprezentnom Primusu, Gospodaru, Gazdi od cele Crne Gore, njenom petostrukom premijeru, ocu-osnivaču, caru-tajkunu, oligarhu“, da-kle, ne rugam se toliko, a pogotovo ne isključivo, ovom mladom a već du-govekom crnogorskom i balkanskom oligarhu, koliko njegovim egzaltiranim kohortama, a u širem istorijskom smislu, i svima nama, njegovim voljnim i nevoljnim savremenicima.

Da ovome dodam samo još jednu stvar. Opažanje, naime, da je pri opisu ovakvih stanja, najčešće veoma precenjena uloga velikog straha, a istovre-meno veoma potcenjena uloga velike laži. Ideologije, u sociološkom smislu reči. A ova druga, laž odnosno ideologija, jednako je važna. Kao nužni re-produktivni element čitavog sistema. Upravo zbog toga, veoma je malo onih, koji su uopšte primetili, kako je aktuelna briselska, podgorička, sarajevska, i tako dalje, birokratska fantazija, utopija i nomenklatura, u najvećoj meri, samo nasledila, brojne i razrađene mehanizme vladavine i manipulacije, pro-hujale komunističke fantazije, utopije i nomenklature. Zloupotrebljavajući pri tome najveće vrednosti evropske civilizacije. I najnespornije i najpro-gresivnije ciljeve evropskih integracija. Kao što su i komunisti, svojevreme-no, uostalom, takođe uspešno, zloupotrebljavali, neke od najvećih vrednosti ove civilizacije. Tako da smo na kraju dobili i jedan neobičan ali recipročan političko-ideološki par. Odsutnog a prisutnog zapravo sveprisutnog lokal-nog crnogorskog oligarha odnosno oligarhiju. I samo retorički prisutnu a zbiljski odsutnu zapravo sveodsutnu evropsku demokratiju. Koje zajednički, recipročno i komplementarno, zapravo, veoma dobro funkcionišu.

Rekao si mi da si usred priprema za novi roman. Šta je glavna tema tog romana, kako se za njega pripremaš, kada ćeš ga završiti?

O planovima ove vrste, krajnje je nezahvalno govoriti. I to ne toliko zbog sebičnosti čuvanja nekakve kao autorske tajne, koliko zbog velike nesigur-nosti koja u ovom domenu vlada. Drugim rečima, kako vama da odgovorim na ovo pitanje, kada ni sam ne znam sve do kraja. No, ako već moram, evo makar nekoliko glavnih parametara.

Radni (verovatno i konačni) naslov mog drugog romana jeste Ibrahim. Posvećen je Ibrahimu Čikiću, Bjelopoljcu, sada (i) Sarajliji, koji je, zajedno sa još dvadeset funkcionera SDA, ratne 1994., u svom rodnom Bijelom Polju, bio izložen montiranom sudskom procesu, torturi i progonu. Ibrahima sam

164

i neposredno upoznao krajem 2008., u Podgorici, u knjižari Karver, na pro-mociji njegove knjige sećanja na ovo teško iskustvo, Gdje sunce ne grije.

Već pri prvom susretu, video sam da je reč o izuzetno snažnom, hrabrom i dostojanstvenom čoveku. Iz njegove knjige, doznao sam i za glavni izvor ove njegove izuzetnosti. Religiju odnosno veru. Što je za mene, tada ateis-tu, sada panteistu, bio veliki izazov. Iz dalje komunikacije sa Ibrahimom, međutim, video sam da snažna vera, ne mora da bude istovremeno i prepre-ka. Naprotiv, ja, ateist, panteist, anarhist, po istorijskom odnosno kulturnom bekgraundu pravoslavni hrišćanin, i Ibrahim Čikić, Musliman, Bošnjak, vernik, sledbenik Kurana i Muhameda, u posvećenosti temeljnim ljudskim vrednostima, kao što su istina, sloboda i pravda, veoma brzo, našli smo ne samo najmanji nego i najveći zajednički imenitelj.

Od tada, studij religije, Biblije, Kurana i drugih svetih knjiga, te Mirčea Elijadea i ostalih, najvažniji je deo mojih priprema za sledeći roman. Uzgred da kažem, i popunjavanje jedne od do ovog momenta najvećih praznina u mom ličnom obrazovanju. A sve to u nastojanju da što bolje razumem religiozni fenomen kao takav. Koji je u slučaju Ibrahima Čikića bio čak biblijski strašan, autentičan i potresan. Kao starozavetna priča o Avramu, zajedničkom praocu tri velike monoteističke religije našeg vremena. Isku še-nje i žrtva. Strah i sumnja. I pobeda vere.

Na ovaj inicijalni impuls, koji je sasvim naš, domaći, balkanski, nado-ve zao se i ogromni međunarodni kompleks, u svoj njegovoj složenosti, dinamičnosti i dramatičnosti. Koji je takođe nasilan, zamračen i intrigantan. Od realpolitike i rata, preko diplomatije i špijunaže, do prevare i torture. U knjizi Florans Artman Mir i kazna: Tajni ratovi međunarodne politike i pravde, o ovoj sivoj pa i zamračenoj zoni, može da se pronađe, mnogo drago-cenih svedočanstava. Slično, i u pisanju štampe u SAD u poslednjih godinu-dve, o saradnji Jovice Stanišića, nekad moćnog šefa državne bezbednosti Srbije, sa CIA. Što je ovaj indirektno potvrdio, jer je insistirao samo na tome, da nije bio operativac nego partner. I tako dalje, i tome slično. Nakon čega može da se razume, ili makar nasluti, i neka dublja veza, između torture „az-bestne kape“, kojoj su bili izloženi Ibrahim Čikić i drugovi, u Bijelom Polju i Foči, 1994., i torture „waterboarding“, koju je CIA, pod Džordžem Bušem Mlađim, masovno praktikovala, nad osumjičenima za terorizam, u Gvanta-namo zalivu, i brojnim drugim mestima, klijentskim zemljama i režimima, diljem sveta, pa i Evrope i EU, 2003-2007.

Najzad, namera mi je da tešku, unutrašnju i međunarodnu dramu 1990-

165

ih i 2000-ih, ekstrapoliram uz pomoć teorije svetskog sistema Imanuela Volerstina, i teorije posthumane budućnosti Frensisa Fukujame, negde do sredine XXI veka, i to tako što će priča verovatno biti (is)pričana retroak-tivno, unazad, recimo od 2044-1994., i tako što će umesto predviđanja, karakterističnog za društvenu teoriju i nauku, na delu biti neka vrsta političkog sajnsfikšna, karakterističnog za literaturu. Ili, ukoliko još treba da navedem, i dva glavna literarna uzora, ideala i paradigme, koji u ovom nas-tojanju treba da mi pomognu, to bi onda bili 1984 Džordža Orvela i Majstor i Margartita Mihaila Bulgakova.

Na samom kraju, da odgovorim i na tvoje poslednje (pod)pitanje. Zbog ozbiljnosti, složenosti i težine priprema, verujem da će mi za završetak Ibrahima biti neophodno još najmanje nekoliko godina. Mada je i ovo predviđanje krajnje nezahvalno.

Na kraju ovog dijela intervjua, i jedno, makar djelimično, lično pitanje. Milane, da li si ti srećan čovjek, šta je za tebe sreća, imaš li ti neku zvijezdu vodilju?

Jednom prilikom, sredinom 2007., mene i još dvadesetak kritičara, ug-lavnom ostvarenih profesionalaca, većinom profesora univerziteta, no-vinara i nevladinih aktivista, crnogorski Primus, Milo Đukanović, nazvao je „sramotnim“ i „neostvarenim ljudima“. I dok me ono prvo, „sramotni“, nije uopšte dotaklo (ja, inače, imam običaj da kažem, kako bi mene, sa te strane, moglo da pogodi, samo nešto što bi moglo da se shvati kao pohvala ili kompliment), ono drugo, „neostvareni ljudi“, nateralo me je na ozbiljno razmišljanje.

Da se ovde ne zadržavam na detaljima, tada i sada, moj finalni zaključak, i za mene samog, bio je prilično iznenađujući. Naime, da je u onome „neost-vareni ljudi“, naš Primus, najverovatnije, ako ne i sigurno, bio najiskreniji i najubeđeniji. Što me je dalje dovelo i do zaključka, da se, u shvatanju (ne)ostvarenosti, (ne)uspeha, (ne)sreće, i drugih temeljnih pojmova, standarda i kriterijuma egzistencije, ja i moji prijatelji, na jednoj, i naš Primus i svi njego-vi, na drugoj strani, veoma, veoma razlikujemo. Kao dva sveta, ili, još bolje, kao dva (politička a možda i fizička) kosmosa.

Pod uticajem rusko-američkog sociologa Pitirima Sorokina, svoje shva tanje smisla i sreće postojanja, ranije sam definisao kao jednu vrstu idealističkog, čak asketskog tipa. Čisto asketsku dimenziju ovog tipa, kasnije sam, u hegelovskom smislu te reči, prevazišao, i zamenio jednom vrstom

166

složenog, kombinovanog, asketsko-hedonističkog tipa. Zbog toga danas, kada sam, zajedno sa Esadom Kočanom, Milkom Tadić Mijović, Veseljkom Koprivicom i ostalima iz Monitora, i drugima iz Crne Gore i van Crne Gore, i nakon punih dvadeset godina, još uvek izložen progonima crnogorskog Pri-musa i svih njegovih, radije kažem, da je i moja odnosno naša filozofija, jedna vrsta hedonizma. Hedonizma borbe i otpora.

U tekstu „Više od sumnje“, u Monitoru, u četiri nastavka, septembra 2007., optužio si Primusa, odnosno premijera Mila Đukanovića, i sasvim konkret-no, za govor mržnje, podsticanje na nasilje protiv političkih neistomišljenika, posebno protiv onih koji ga uporno podsjećaju na istinu ratova 1990-ih. Zbog čega istina boli toliko dugo i jako, zbog čega čak i samo podsjećanje na inače notornu činjenicu, da su on i cjelokupni crnogorski politički vrh bili koalicioni partneri Slobodana Miloševića u tim ratovima, izaziva takve potrese, munje i gromove, kao da je Hirošima, Nagasaki? Zar su to baš toliki „duševni bo-lovi“? I ko su danas u Crnoj Gori glavni branitelji i čuvari Primusa?

Da nije one iste, produžene, nepromenjene političke arogancije, iz broj-nih milionskih privatnih tužbi našeg Primusa i svih njegovih, za naknadu takozvane nematerijalne štete zbog pretrpljenih „duševnih bolova“, mogli bi čak pogrešno i da zaključimo, kako u ovoj vrsti balkanskih oligarha, ipak, postoje i neki ostaci stvarnog morala, duše i časti. Ovako, ostaje nam samo da konstatujemo, kako je ovakvo njihovo post-ratno ponašanje, u stvari, produžetak one njihove iste, stare, nepromenjene ratne politike iz 1990-ih, samo sada drugim, pravosudnim, propagandnim i sličnim mirnodopskim sredstvima.

I ne samo to. Nije dovoljno primećeno, a izuzetno je značajno, kako je ovaj jedan te isti obrazac, najpre masovnog ratnog nasilja, a zatim i maso-vnog post-ratnog nametanja, pravosudnog, propagandnog, ekonomskog, socijalnog, ukupnog, zapravo, najdublji temelj, osnova, konstitucija, a ne tek izvikana „tranzicija“, celokupnog novog, oligarhijskog sistema, koji, ukoliko mu se ne suprotstavi, već etablira i cementira, svoju neograničenu „volju za moć“, najmanje za nekoliko narednih decenija.

Kada jednopartijski mastodont i monstrum, vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS), te strogo kontrolisani državni i paradržavni, polici-jski i parapolicijski i ini aparati, brane svoga Gazdu, Šefa, Primusa, to je sasvim očekivano, prirodno i razumljivo. Braneći njega, oni, zapravo, brane same sebe, jer oni, takvi kakvi su, utemeljeni na sistemu nekontrolisane

167

vlasti, eksploatacije i nasilja svake vrste, bez njega ne mogu ni da postoje. U poslednjih nekoliko godina, međutim, sve jasnije se iscrtavaju obrisi nekih novih branitelja, među ovima posebno dva takva, od kojih je jedan unutrašnji, Socjaldemokratska partija Crne Gore (SDPCG), mlađi mada već desetogodišnji koalicioni partner vladajuće DPS, drugi međunarodni, Evropska unija (EU), preciznije Evropska vlada ili komisija (EK), koja ima posebna zaduženja i odgovornosti, u međunarodnom nadzoru i razvoju, naših još uvek problematičnih teritorija.

Pri tome, valja primetiti, da je pravo, neprijatno iznenađenje, zapravo, samo SDPCG. EU odnosno EK, kao i vlade njenih glavnih zemalja članica, bile su oportunističke, u najgorem smislu te reči, i tokom ratnih 1990-ih, sećate se njihovih besramnih tirada iz tog vremena, o Slobodanu Miloševiću kao „glavnom faktoru mira“ na Balkanu na primer, ergo na Zapadu pa i u Briselu ništa novo. SDPCG, međutim, ima za sobom autentičnu antiratnu prošlost 1990-ih. A danas je postala jedna od najgorljivijih braniteljica rat-nog nasleđa, te nedodirljivosti lika i dela crnogorskog Primusa i svih njegov-ih. Kada sam jednom prilikom, zapravo prvi put, krajem maja 2008., u ok-viru obeležavanja zločina deportacije Muslimana odnosno Bošnjaka 1992., istakao ovaj neobični fenomen, mnogi su se čudili, iz SDPCG stiglo je čak i jedno prilično oštro i uvređeno reagovanje. Fenomen, ipak, ostaje. Koliko je meni poznato, naime, SDPCG je jedina partija, koja je u vreme ratova 1990-ih bila antiratna, da bi u post-ratnim 2000-im postala ratna. Ovo po-tonje, tačno je čak i krivično-pravno. Pomagač u izvršavanju krivičnog dela, pa i krivičnog dela ratnog zločina prema civilnom stanovništvu, u krivičnom pravu to je veoma dobro poznato, može se postati i post festum, nakon izvršenja tog dela, prikrivanjem, opstrukcijom, pomaganjem izvršiocu, da izbegne odgovornost. Cena koalicije, šta li?

Sudeći po mnogo čemu, Primus vlada Crnom Gorom kao kakav stari istočnjački despot, faraon, car. Ako motive vlasti i možemo da pretpostavimo, čime onda možemo da objasnimo, to da je čitav jedan ponosan i slobodolju-biv narod, kakav je crnogorski narod u svojoj celokupnoj istoriji nesumnjivo bio, u naše vrijeme doživio jednu ovakvu, gotovo ropsku (samo)degradaciju?

Od zaglušujuće apologetike dvorske nauke, kod nas se uopšte teško dol-azi do svesti i reči. Pa ipak, vrsta negativnog postkomunističkog političkog poretka, kakav je skoro konsolidovan ovde i danas, u Crnoj Gori, ali i u većini bivših takozvanih socijalističkih zemalja, u ozbiljnoj, što znači kritički ori-

168

jentisanoj društvenoj nauci, već je dobila niz dobrih, utemeljenih i uspešnih dijagnoza. Evo nekih. Oligarhijski kapitalizam. Perferni kapitalizam (Iman-uel Volerstin). Politički kapitalizam (Maks Veber). Kvazifeudalni sistem. Drugo kmetstvo (Fernan Brodel). Neopatrijarhat (Ivan Iveković). Demokra-tura. Sultanizam (Maks Veber). Ima ih još, ali je i ovoliko dovoljno, da se vidi, kako ono tvoje, „kao kakav stari istočnjački despot, faraon, car“, na žalost, nije bez razloga.

A što se tiče onog drugog, naime otkuda ovde i danas, ovolika i ovak-va, „gotovo ropska (samo)degradacija“, jednog „istorijski ponosnog i slo-bodoljubivog naroda“, tu bih se, najpre, na samom početku, sa tobom, samo delimično složio. Istorijsko slobodoljublje o kojem je reč, naime, oduvek je bilo limitirano, ograničeno na spoljašnju, teritorijalnu, da se tako izrazim, ne i unutrašnju, građansku slobodu. Ostatak odgovora, u obliku veoma sažete ali tačne formule, mogao bi da se formuliše i ovako. Unutrašnja neslobo-da, vekovima sedimentirana kao autoritarna politička kultura, plus razvoj nerazvoja na periferiji moderne i kapitalizma, plus začarani krugovi dik-tature i siromaštva koji sa ovakvim razvojem zakonito idu, plus najnoviji, postkomunistički ciklus prvobitne akumulacije i pauperizacije, jednako dvadest, šezdeset, hiljadu godina nesmenjene i nesmenjive vlasti. U ovakvim uslovima, čak i evropske integracije koje su u jeku, više služe tajkunima i oligarsima, nego građanima i pauperima.

Dragi brate, zbog čega Skupština Crne Gore nije donijela Zakon o lus-traciji? Zar lustracija nije jedan od uslova evropskih integracija? Zar i nakon genocida u Srebrenici i Bosni i Hercegovini, političari koji su bili u koaliciji sa Slobodanom Miloševićem 1990-ih, trebaju da budu zaštićeni, čak i od javne kritike, o krivičnoj odgovornosti da i ne govorimo? A na drugoj strani, ja, ti, i nama slični, i dalje da budemo progonjeni?

Koliko je meni poznato, od svih postjugoslovenskih zemalja, samo Makedonija i Srbija, donele su neke zakone o lustraciji, i u njihovoj primeni, napravile neke, pa makar i veoma ograničene i mršave rezultate. Što uprkos svim retorikama i propagandama, u Crnoj Gori nije napravljeno čak ni tol-iko, prosto je zbog toga što apsolutnu vlast u Crnoj Gori, od samog početka postjugoslovenskog pandemonijuma, ima jedna te ista, ne samo vladajuća partija, nego i nomenklatura. Vladajuću partiju i nomenklaturu nije teško ra-zumeti. Ona je protiv lustracije jer bi svaka pa i minimalna lustracija značila njen politički kraj. Samoubistvo je, znamo, protivprirodan čin.

169

Zbog toga, najveća odgovornost za nedonošenje zakona o lustraciji, os-taje na SDPCG, kada je reč o takozvanim unutrašnjim, i na EU, preciznije EK, kada je reč o takozvanim spoljašnjim faktorima. Taktike i tehnike koje SDPCG i EK pri tome koriste krajnje su providne i ne previše inteligentne. Tako, nedonošenje zakona o lustraciji, SDPCG pravda strahom od „lova na veštice“, kao da zabrana javnog delovanja nije najmanja moguća a ne strašna, „veštičja“ kazna, za one koji su 1990-ih bili u koaliciji sa Slobodanom Miloševićem, i kao da, upravo zbog izostajanja zakonom uređene lustracije, u Crnoj Gori danas ne divlja potpuno nezakonita kontralustracija, stvarni „lov na veštice“, samo ne protiv onih koji su lustraciju zaista zaslužili, nego protiv njihovih malobrojnih, upornih i javnih oponenata i kritičara. Koji i dalje hrabro podsećaju na njihove ratove i zločine.

Slučaj EU odnosno EK nešto je složeniji. U izveštajima i govorima evrop-skih političara, ima dosta verbalnog zalaganja za „suočavanje sa prošlošću“, ali na delu redovno prevladava konzervativna i kratkovida geopolitička prag-matika. Pa lustracija uvek ostane na dnu njihovih stvarnih prioriteta. Kako bi inače mogli objasniti, da je Crna Gora Mila Đukanovića, uprkos najslabijem skoru u oblasti lustracije, u onim izveštajima i govorima, redovno „dobra priča“, čak „primer u regionu“.

Ono što je pri tome najporaznije, to je da najveći broj domaćih i evrop-skih političara, zbog njihove poslovične ograničenosti, površnosti i krat-kovidosti, uopšte ne shvataju, da (ne)suočavanje sa prošlošću, lustracija i kontralustracija, nisu nikakva apstraktna i izolovana materija, kao neka-kav luksuzni moral, koji jeste poželjan ali bez kojeg se navodno može ako se već mora, nego najdublje i najvažnije biti ili ne biti, ovakve ili onakve, pozitivne ili negativne, zdrave ili bolesne, demokratske ili oligarhijske Crne Gore. Da su u ratovima i zločinima 1990-ih sami izvori i temelji ove vlasti. I njene ekonomije, i njene politike, i njenog svega, dok je takva kakva je, bez suočavanja i lustracije. Te da su štete od produžavanja blokade lustracije, divljanja kontralustracije, nekažnjivosti zločina, progona žrtava, najveće, to-talne, neizmerne.

Ja sam i u svom ličnom, odnosno porodičnom životu, doživio najsuroviji etnički inžinjering, nasilno brisanje identiteta. U kolumni, u Vijestima, pisao si o posthumanoj evoluciji koja je počela. O čemu je tu riječ? Ima li i, ukoliko je ima, u čemu je razlika između masovnih zločina, posebno genocida, toliko karakterističnih za celokupnu, posebno modernu ljudsku istoriju, na jednoj, i

170

ove ne-ljudske, post-ljudske, post-humane evolucije, na drugoj strani?Reč je o specifičnom, izuzetnom teretu čoveka našeg vremena, odnosno

vremena pozne moderne, koji je mnogo, čak neuporedivo veći, nego što je bio teret čoveka ranijih vremena. Pod ovim teretom započela je i posthuma-na evolucija. Stvar je u tome da je tek najnovija poznomoderna tehnologija omogućila totalno (samo)uništenje čoveka i sveta, i to je jedna od najvećih novosti ovog vremena. U tome je i glavna razlika između genocida, koji je upravo zbog toga tipično moderni odnosno poznomoderni fenomen, na jed-noj, i ranijih, predmodernih oblika međuljudskih antagonizama i ekstermi-nacija, kanibalizma, ljudožderstva na primer, na drugoj strani.

Frensis Fukujama je dao značajan doprinos pokretanju i rasvetljavanju posthumane problematike početkom 2000-ih, ali on nije jedini, pa ni prvi koji se njom počeo baviti. Još pre nekoliko decenija, ovom problematikom bavio se jedan od najznačajnijih istoričara našeg vremena, Englez, Arnold Tojnbi. Pod uticajem iluminantnih ideja Arnolda Tojnbija, ali ne manje i šokantnih zločina odnosno genocida postjugoslovenskih ratova koji su tada upravo počinjali, ja sam još početkom 1990-ih, u jednom kratkom tekstu u tadašnjoj Nedeljnoj Borbi, izneo hipotezu, da bi do posthumane involucije čoveka, moglo da dođe, ne samo zbog nekog spoljašnjeg, tehnološkog, nuk-learnog akcidenta, kako je to predviđao Arnold Tojnbi, odnosno kloniranja ili genetskog inžinjeringa, kako će to predviđati Frensis Fukujama dvadest godina posle, nego i u obliku neke unutrašnje, endogene, spontane samode-gradacije, pod nepodnošljivim pritiskom onog tereta.

Teret o kojem je reč, po mom mišljenju, otklanja i mogući prigovor, kako je oduvek bilo tako. Kako čovek XX i XXI veka, nije ni mnogo bolji ni mno-go gori, od čoveka prethodnih vekova. Ovo o čoveku, naime da je on danas manje ili više isti kao što je bio i ranije, u najvećoj meri je tačno, ali, ponav-ljam i preciziram, to nije slučaj i sa teretom, teret je danas neuporedivo veći. Pa je zbog toga sasvim utemeljena, i hipoteza o mogućoj, čak verovatnoj, unutrašnjoj, endogenoj, spontanoj samodegradaciji čoveka našeg vremena. Slikovito rečeno, opasnost da čovek doživi slom, neuporedivo je veća, pod opterećenjem od dve tone, nego pod opterećenjem od dva kilograma. Pret-postavljam da je suvišno, da sada još i naglašavam, kako sam, na obnavljanje ove svoje dvadesetgodišnje hipoteze, u onoj kolumni u Vijestima, sredinom avgusta 2009., bio naveden, najnovijim razvojem događaja, u Crnoj Gori, na Balkanu, ali i u Evropi i svetu.

171

Povodom bahatog fizičkog i političkog nasilja gradonačelnika Pod-gorice i njegovog sina-diplomate nad novinarima Vijesti 5. avgusta 2009., te saučestvovanja vrhova državne, posebno izvršne i pravosudne vlasti, u prikrivanju i pomaganju ovog nasilja nakon toga, u Vijestima si ocijenio da taj događaj označava „kraj jednog režima“? U kom smislu, pozitivnom ili negativnom? Kako u tom kontekstu vidiš ulogu vladajuće DPS? Ima li ta partija posle dvadeset godina na vlasti uopšte kapaciteta za neku pozitivnu promenu?

U metodološkom smislu reči, ja sam kompleksni probabilist, a ne dog-matski determinist, pa ću zbog toga i na ovo pitanje odgovoriti metodološki strogo i principijelno, a ne ideološki ili politički pristrasno. Dakle, veoma je verovatno da pomenuti događaj označava kraj ovog režima, pri čemu treba dodati još i to da je ovo veoma verovatno blizu čak veoma blizu onome sig-urno. Zbog čega? Pa prosto zbog toga što je u rečenom događaju odnosno nasilju vladajući režim do kraja razgolitio vladavinu sile kao svoju suštinu. Što je Crnu Goru vratio u ono divlje stanje koje je ovde vladalo pre Svetog Petra Cetinjskog. Stanje ne-države, ne-poretka, ne-civilizacije. Što je veoma opasno. Pri čemu je najopasnije to što vladajući akteri ove opasnosti nisu čak ni svesni.

A da li će nakon relativno izvesnog kraja ovog režima, doći neki bolji ili neki lošiji režim, to je, međutim, u ovom momentu, još uvek krajnje neiz-vesno. Ovde nema nikakvog, posebno ne nikakvog pozitivnog, progresivnog automatizma. Iz ovog stanja ne-poretka, može da se izađe na bolje ili na lošije, a da li će biti jedno ili drugo, to zavisi od čoveka, to jest od svih nas u Crnoj Gori, od naših borbi, nastojanja, pa i žrtvovovanja, za ono bolje. Jedi-no što je relativno izvesno, da ne kažem sigurno, to je da je ono staro prošlo.

A što se tiče pitanja o mogućoj ulozi i kapacitetima DPS u svemu ovome, moram reći da ja za to pitanje i nisam baš neka adresa. „Kremljologiji“ ni-kada nisam bio posebno sklon, sa DPS dvora ni danas nemam dovoljno in-formacija. Ali tako je možda i bolje. Prema kvalitetu, kredibilnosti i pouz-danosti dvorskih analitičara, uvek sam bio kritičan. Ja mogu samo da kažem, kako stvar izgleda meni, spolja, realno, objektivno. U tom, realnom i objek-tivnom, a ne subjektivnom i zagriženom smislu, dakle, moram da istaknem, da imam, najblaže rečeno, velike, veoma velike rezerve, prema tezi nekih crnogorskih analitičara, među njima čak i nekih koji nisu neozbiljni, o ta-kozvanom „zdravom jezgru DPS“, te o Milu Đukanoviću kao onome ko bi ovo jezgro mogao da odvoji i oslobodi od njegovih „bolesnih tkiva“. Ili, da

172

opet budem kompleksni probabilist, a ne dogmatski determinist, mislim da je rečena teza, doduše, moguća, ali, zato, malo, čak veoma malo verovatna. Toliko malo, da to graniči i sa nemogućim.

U Bijelom Polju, u proljeće 2009., petnaest godina nakon okončanja mon-tiranog sudskog procesa čelnicima SDA, samo sada od strane „proevropske“, a zapravo iste, stare-nove vlasti Crne Gore, i pod maskom „privatne tužbe“ za klevetu, nastavljen je politički progon Ibrahima Čikića, jednog od optuženih u onom procesu, i to samo zbog toga što je u knjizi sjećanja Gdje sunce ne grije opisao torturu i zlostavljanje koje je u tom procesu doživio. Ovaj obnovljeni politički progon meni je posebno teško pao zbog toga što sam Ibrahima Čikića i ja lično nagovarao da napiše knjigu zbog koje je sada ponovo na sudu. Šta nakon svega reći o crnogorskoj Justiciji i bjelopoljskom Jerneju?

Ono što je još pre pola veka tako dobro sažeo u naslovu jedne svoje knjige Milovan Đilas: besudna zemlja. Po brutalnosti i drastičnosti, sa slučajem Ibrahima Čikića, može da se uporedi, možda, još jedino slučaj Slobodana Pejovića, bivšeg policajca odnosno inspektora iz Herceg Novog, koji već godinama trpi nerasvetljene, a zapravo od strane vlasti neprestano podsticane šikane i napade, i to, slično Ibrahimu Čikiću, samo zbog toga, što i dalje časno i hrabro svedoči, o jednoj od najvećih sramota i zločina ove vlasti, deportaciji, izručenju civila Muslimana odnosno Bošnjaka iz Bosne i Hecegovine, paravojnicima Radovana Karadžića, u „zlo proljeće“ ratne 1992.

Slučajevi Ibrahima Čikića i Slobodana Pejovića sigurno jesu najbrutalniji i najdrastičniji, ali, na žalost, nisu ni malo izolovani i usamljeni. I nemaju karakter incidenta, kako ih, na žalost, prilično usaglašeno, kvalifikuju polici-ja, na jednoj, i jedan broj nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, na drugoj strani (učinak, valjda, sve brojnijih briselskih edukacija). Nego su izraz pravog obrasca.

Po tom obrascu ispada da se žrtve najstrašnijih ratova i ratnih zločina 1990-ih i danas progone i kažnjavaju a njihovi progonitelji i dželati na vlasti još i dodatno veličaju i nagrađuju. Tvoj najkraći komentar?

Obrazac o kojem je reč je onaj isti produžetak ratova 1990-ih drugim sred-stvima o kojem sam i u ovom intervjuu nešto već rekao. Po tom obrascu, rat i mir su samo lice i naličje jednog istog sistema. Sistema nesmenjene i nes-menjive oligarhijske vlasti. I to je ono glavno, što velik broj ljudi, kod nas, ali i u Briselu, na žalost, još uvek ne vidi, ili makar ne vidi dovoljno dobro i jasno.

173

A ovaj sistem odnosno obrazac, nije samo produženo prokletstvo naše nedavne prošlosti, dokaz da kao ljudi i zajednica još uvek nismo uspeli da ispunimo čak ni ono elementarno biblijsko razlikovanje između zla i dobra, nego isto tako i neotklonjena pretnja budućnosti. Stara je istina, ratovi i zločini iz prošlosti, koji se čak ni minimalno ne apsolviraju, rasvetle i kazne u sadašnjosti, ponavljaju se u budućnosti. Mi živimo na grotlu tek ugašenog ali duboko unutra još uvek aktivnog i opasnog vulkana. I tako će ostati, sve dok ne zadovoljimo pravdu, pružimo minimalnu, pa makar i samo simboličku satisfakciju za žrtve, i kaznimo počinioce.

Zbog toga je ono što svojim hrabrim i istrajnim svedočenjem čine Ibra-him Čikić i Slobodan Pejović toliko značajno. Za sve nas a ne samo za njih. Zbog toga ih i ne smemo ostaviti bez minimalne, ljudske i građanske solidar-nosti i podrške.

Treći deo Komentari

177

Protiv struje 2008-2010

Deca-vojniciVijesti, 3. novembar 2008.Deca-vojnici iz naslova ovog teksta, nisu samo metafora, nego i sasvim

stvaran, žalostan, čak najžalosniji fenomen našeg vremena. Militaristički rezime susreta i sinteze evropskog kolonijalizma i lokalnog tribalizma. Deca od deset do petnaest godina, odrasla u nesrećnim afričkim društvima, razdiranim višegodišnjim, pa i višedecenijskim građanskim ratovima. Naoružana najmodernijim oružjima. Visokoobučena da ubijaju, bez duše i milosti. Zapadni vojni eksperti, a njima u stvarima smrti treba verovati, kažu, najubilačkije od svih ubilačkih ljudskih mašina, ikada i igde. Psiholozi objašnjavaju, kako je ovome najviše doprinela, upravo činjenica odrastanja u ratovima razdiranim društvima. Nedostatak primarne ljubavi, normalne socijalizacije, iskustva i recepcije morala. Nepostojanje svesti o onoj crti koja se u ljudskom društvu nikada ne sme preći.

U donekle razblaženom, ali ne manje patološkom vidu, deca-vojni-ci dominantan su profil i u današnjoj Crnoj Gori (i na Zapadnom Bal-kanu uopšte). Zato što je ovde i danas, kod nas, i sve ostalo tu, suštinski neprekinuti građanski rat, predpolitičko, „prirodno“ stanje, kultura zločina, govor mržnje, dvadeset (plus prethodnih pedeset) godina bez demokratske smene vlasti. I, naravno, odgovarajući kadrovski, politički i psihološki tip. S tim što je ovaj tip sada već „metastazirao“, sa centralnih aparata moći, prešao i na sve ostale sfere društva.

Pa sada više nemamo samo decu-vojnike, bezdušne poslušnike, ubilačke mašine, aparatčike, operativce, specijalce, samo na čelnim upravljačkim

178

mestima državne mašine, od Primusa, pa nadalje, odnosno naniže, sve do poslednje unutrašnje feudalne ćelije, nego, sve više, i na ključnim mestima ideoloških aparata države, posebno medija i univerziteta. I to bez veće razlike između onih državnih i većine onih privatnih. Dok one prve, naime, najveća moć kontroliše preko lojalnih nomenklatura, najvećim delom ovih drugih, ona upravlja neposredno, i u tome je jedina, ali nebitna razlika između ovih.

Pogledajte ih, uostalom. Zaista, prava mala deca-vojnici. Ministri, prvi i ostali, i pomoćnici, i ini, u najvećem broju slučajeva, bez dana rada izvan aparata. Pa urednici medija, kao dragani hadži antići slobodana miloševića, pa kartelizovani analitičari, kao mire markovići mila đukanovića, pa mladi novinari, posebno mladi novinari nacionalnog javnog servisa, kao mladi DPS-a. Mašala. Pa mladi dekani, kao ministri, revni i prerevni, u uklanjanju svakog, pa i najmanjeg začetka kritičkog mišljenja i delovanja. (U autokratiji Josipa Broza, univerziteti su služili kao poludogovoreni, kompromisni egzil za neposlušne, danas ovima ni tamo nema mesta.) Pa saradnici-robovi, pri-tisnuti frankeštajnskom „Bolonjom“, i strahom za napredovanje. I studenti, čak brucoši, fenomen nad fenomenima, generacije odrasle u „crnoj rupi“ de-vedesetih, dakle bez minimuma one normalne socijalizacije. Tako mladi a već korumpirani. Društvo koje ima ovakvu omladinu, mora da brine za svoju budućnost, da parafraziram našeg (pred)poslednjeg harizmarha.

A one koje, u ovako negativnom stanju, već zbunjuje najavljeni pozitivni izveštaj premudre evropske vlade, valja uputiti na najnoviju aferu sadašnjeg britanskog ministra za preduzetništvo, doskorašnjeg evropskog komesara za trgovinu, Pitera Mendelsona, o čemu već bruji ostrvska javnost, a i Vijesti su o tome izvestile u nedelju, 26. oktobra 2008. Afera razotkriva mračne veze, uticaje i lobiranja, vodećeg Putinovog oligarha, Olega Deripaske, poznato ime zar ne, i ovog visokog britanskog i evropskog birokrate, i to upravo u vezi sa aluminijumskim biznisom, za koji smo i mi u Crnoj Gori, sve do nedavno, naivno mislili, da je samo stvar orijentalnih tajni, ruskih oligarha i crnogor-skih tajkuna. Pažljivo pratite ovu aferu. Za razumevanje aktuelnog procesa u Crnoj Gori, pa i za razumevanje mračne patologije dece-vojnika, Primu-sa i svih njegovih, negativna hemija briselske birokratije, ruske oligarhije i crnogorske kleptokratije, od ključnog je značaja. Za Crnu Goru evropske integracije ostaju najbolja alternativa samo ukoliko se svi zajedno izborimo protiv njihovih i naših negativnih neokolnijalnih a afirmišemo njihove i naše pozitivne komponente i potencijale.

179

Dvostruka greškaVijesti, 1. decembar 2008.Crveno svetlo za Kartel, zeleno svetlo za Društvo, ovo je bila, i ostala,

najveća i najhitnija, dvostruka potreba Crne Gore, pred poslednji Izveštaj o napretku Evropske komisije. A kako stvari trenutno stoje, Crna Gora dobi-ja upravo obrnuto, Evropska komisija pravi dvostruku grešku, daje zeleno svetlo za Kartel, crveno svetlo za Društvo. Zeleno svetlo za Kartel, to je, na žalost, glavni efekat njenog poslednjeg izveštaja, posebno u njegovoj nega-tivnoj sinergiji sa onim drugim, crvenim svetlom za Društvo, najavljenim usporavanjem, ako ne i zaustavljanjem, aplikacije Crne Gore za punopravno članstvo.

Ovako bi mogao da glasi i najkraći rezime evropske dinamike i pers-pektive Crne Gore na kraju 2008. Pri čemu je posebno sporno, ono zeleno svetlo za Kartel. Ali, ne bi trebalo. Jer, ni o najnovijem izveštaju evropske vlade, ne smemo da sudimo na osnovu teksta, uzetog samog za sebe, nego tek na osnovu njegove ukupne i praktične implementacije. Tačno je da u ovom izveštaju ima svega, za svakoga, pa i za vlast i za opoziciju po nešto, kako se to obično kaže, otuda i toliko, pa i dijametralno neslaganje oko go-tovo svakog njegovog elementa, pa i oko toga da li je ovaj izveštaj uopšte pozitivan ili negativan. Ali, zar iko sumnja, ko iz ovog izveštaja, već izvlači najveću stvarnu i praktičnu političku korist.

Posebno zbog toga, što je u njemu, za razliku od nekih ranijih izveštaja sa iste adrese, kritika vladajućeg crnogorskog Kartela, manje ili više, ostala na nivou opštih i praznih mesta. A podrška, na nivou konkretnih, sasvim konkretnih, čak najkonkretnijih postupaka, radnji i poteza. Kao što je bila ona propagandna audijencija, koju je za broja jedan našeg Kartela, samo nekoliko dana pred poslednje predsedničke izbore, u Briselu priredio Havi-jer Solana. Ili, kao što su bile one njegove smešne apologetike, o regionalnim „idejama, viziji i mudrosti“ našeg Primusa, izrečene takođe u Briselu, pre nepunih mesec dana, usred kontroverze oko poslednjeg izveštaja. Ili, kao što je bilo letošnje javno eksponiranje i fotografisanje njegove portparolke, Kristine Galjak, sa Sekundusom DPS i cele Crne Gore, i to, da li slučajno, up-ravo u momentu, kada su protiv ovoga pokrenute, predistražne radnje zbog Zavale. I tako dalje, i tome slično.

Na ovaj način, jedan deo EU, naravno ne onaj iz izveštaja, nego onaj iz stvarnosti, postaje novi, dodatni, ako ne i glavni izvor korupcije, konflikta interesa, i drugih društvenih patologija u ovom delu Evrope i sveta. I glavni

180

saučesnik u povezivanju ovih patologija sa organizovanim kriminalom. A ako se nekome ove dijagnoze čine preteranim, neka se samo seti mračnih 1990-ih. I „Slobodana Miloševića glavnog faktora mira na Balkanu“, koji je kao takav figurirao i funkcionisao, ne samo u diskretnim realpolitikama, nego i u službenim retorikama, tadašnjih evropskih vlada, pa i one centralne, premudre evropske (nad)vlade u Briselu.

Tako da u Crnoj Gori i na Zapadnom Balkanu danas imamo sveopšte i nepodnošljivo patološko udvostručavanje. Lokalni Kartel, koji je retorički „proevropski“, a stvarno antievropski. Ali, i vladajući Brisel, koji je, zbog sopstvene političke „hemije“, birokratskog oportunizma, i „zamora od proširenja“, lokalnom Kartelu stvarno blizak, a samo retorički suprotstavljen. Pa tako dobijamo ono patološko udvostručavanje i na nadnacionalnom ev-ropskom a ne samo na lokalnom zapadnobalkanskom i crnogorskom nivou. Što stvarno (a ne samo retorički) proevropskim snagama u Crnoj Gori i Ev-ropi znatno komplikuje i otežava političku borbu. Ali, što ove snage moraju da imaju na umu, ukoliko ne žele da dozvole, da i ova njihova borba postane samo retorička. U ovom kontekstu, pozitivan i ubrzan prijem, procesiranje i razmatranje, a ne obeshrabrivanje, usporavanje i zaustavljanje, crnogorske aplikacije za punopravno članstvo, ima najveći mogući značaj. Za Društvo, a ne za Kartel.

Fiktivna dinamikaVijesti, 29. decembar 2008.„Fiktivna dinamika“. Ovako je vladajuću dinamiku odnosno vladajuću

retoriku integracija Crne Gore u EU, na jednom poluzatvorenom sas-tanku, početkom novembra 2008., opisao Peter Plate, novoimenovani ambasador Nemačke u Crnoj Gori. I pogodio u samu „sridu“. Vladajućoj postkomunističkoj oligarhiji u Crnoj Gori, makar jedna stvar, mora da se prizna. Da je u disciplini zvanoj fiktivna dinamika, ne samo najdugovečniji veteran, nego i najtrofejniji šampion, makar u našem delu sveta. U samo par decenija, naime, jedna jedina politička generacija, upravo ova naša aktuelna postkomunistička oligarhija, uspešno je promenila, najmanje tri fiktivna, lažna, ideološka „odela“. Osamdesetih ono „samoupravno-socijalističko“, devedesetih ono „srpsko-jugoslovensko“, i , evo, ovde i danas, dvehiljaditih, ovo najnovije, „evro-integracionističko“. Impozantno, nema šta.

Samo što dobar opis odnosno dijagnoza Petera Platea zahteva još naj-

181

manje dva važna dodatka, proširenja i preciziranja. Prvo, fiktivna dinamika o kojoj je reč, nije tek neki lokalni, crnogorski endem, nego je opšti, svetski i istorijski fenomen. I trend. Prava pustošeća mentalna pandemija. Koja u različitim delovima sveta ima različite pojavne oblike, ali čija je najdublja i zajednička osnova, poznomoderna dogma progresa. Tako, i sama EU, uz onu svoju nesporno emancipatorsku, ima i ovu svoju nesporno negativnu, fik-tivnu i dogmatsku stranu. A šta tek da se kaže o fiktivnim dinamikama „neo-liberalne ekonomije“ i „neoliberalne globalizacije“. Nakon gromoglasnog pucanja njihovih prenaduvanih volstritskih, američkih i svetskih „balona“, njihova fiktivnost, lažnost i manipulativnost, postala je potpuno očigledna, i ne mogu da je vide, samo oni koji to ne žele. Kao notorni crnogorski ultra-monopolisti, ultraetatisti, kartelaši, koji se već dve decenije lažno predstavl-jaju kao „(neo)liberali“.

I drugo, fiktivnu dinamiku iz opisa i dijagnoze nemačkog ambasadora, treba dobro razumeti. Fikcija o kojoj je ovde reč, nije obična fikcija, neis-tina, laž, nego je ideologija, što će reći mega-fikcija, super-neistina, hiper-laž. Istorijska, društvena i politička, a ne tek individualna ili grupna dis-torzija. Produktivna odnosno reproduktivna komponenta jednog sistema, a ne tek njegova lažna „nadgradnja“. Fikcija-produkcija. Koja, uzgred rečeno, ne mora nužno da bude negativna (mada je najčešće takva, negativna, pa i ekstremno negativna, čak ubilačka, preciznije masovno-ubilačka). Istorija zna i za neke ideologije, pa i za neke rane varijante dogme progresa, koje su poslužile kao velike progresivne mobilizacije i produkcije. Ali to defini-tivno nije slučaj, sa različitim aktuelnim pojavnim oblicima, naše pozno-moderne dogme progresa, pa ni sa njenim aktuelnim, „neoliberalnim“ i „evrointegracionističkim“ oblicima, čija je ukupna društvena produkcija, ovde i danas, više nego negativna.

Tako, fikcija-produkcija „neoliberalne ekonomije“ odnosno „neoliber-alne globalizacije“, u poslednjih par decenija, proizvela je samo enormno povećanje jaza između bogatih i siromašnih klasa i nacija ovog sveta, a ne „trickle down effect“, postepeno spuštanje odnosno širenje bogatstva na sve, kako je obećavala mega-fikcija, te kako to ona još uvek čini, posebno na zaostaloj zapadnobalkanskoj periferiji, pa i u Crnoj Gori. Slično, i druga moćna mega-fikcija našeg vremena, ona „evropskih integracija“, na zaostaloj zapadnobalkanskoj periferiji, pa i u Crnoj Gori, u poslednjih nekoliko go-dina, više je poslužila kao maska, za legitimisanje i konsolidovanje, ratovima i pljačkama devedesetih uspostavljenih lokalnih oligarhija, nego kao sred-

182

stvo za njihovo zaustavljanje i demokratizovanje. To ne mogu da sakriju čak ni sve brojnije vladajuće podgoričke i briselske izveštajne i ine apologetike. Povremeno policijsko i parapolicijsko nasilje, kao ono nad Aleksandrom Pejanovićem, ili, još indikativnije, ono nad Slobodanom Pejovićem, posto-janim i hrabrim svedokom najvećeg zločina i sramote crnogorske „tranzi-cione“ vlasti, samo je vrh ledenog brega. Koji upozorava na to, da se „ev-ropske integracije“ što pre moraju istrgnuti iz ruku podgoričkih tajkuna i briselskih birokrata. I upotrebiti za emancipaciju društva a ne za njegovo zarobljavanje.

RevolucionariVijesti, 26. januar 2009.Slučaj dve banke, u jeku svetske finansijske i ekonomske krize, u posled-

njih par meseci 2008., najbolje je osvetlio svu razliku, ali i bedu, centra i periferije Evrope. U slučaju banke Fortis, u Belgiji, Vrhovni sud ove zemlje, saopštio je da nema dokaza, ali ima indicija, da je vlada pokušala da utiče na odluke suda u tom slučaju, i to je bilo dovoljno da premijer i vlada, odu i bukvalno za dvadesetčetiri sata. Istovremeno, u slučaju Prve banke, u Crnoj Gori, u kojoj su indicije o nedopustivom konfliktu interesa, između prvog ministra i de fakto prvog vlasnika ove banke i cele Crne Gore, neuporedivo brojnije i jače, premijeru i vladi nije čak ni postavljeno, a kamoli izglasano nepoverenje, štaviše premijer je svoje retke ozbiljne kritičare, kao u svoja najbolja vremena, onako bezočno i prostački, kako to još samo on ume, naz-vao „licemerima“.

Beda centra došla je iz Brisela. Onog evropskog a ne belgijskog. Sva-kodnevnim apologetikama Havijera Solane, na adresu našeg sada već i planetarno slavnog multipremijera, koje su već postale i po malo otrcane, pridružile su se i sasvim konkretne ekonomske pohvale, potpredsednika i komesara Evropske komisije za preduzetništvo i industriju, Gintera Fer-hojgena. Koji je za program crnogorske vlade, za ponašanje u uslovima nadolazeće svetske krize, rekao kako je „šampionski“. I to u ono isto vreme dok je trajala sprdnja sa Prvom bankom i celom Crnom Gorom. Za nekritički orijentisane evrointegracioniste, ovo je bila dobra prilika, da najzad otvore oči. Da vide kako, uz nesporno pozitivne i neophodne elemente, tekuće ev-ropske integracije, nose i mnoge stare terete, među ovim potonjim i one stare, zapravo neokolonijalne elemente (jer se rečene pohvale ne mogu shva-

183

titi nikako drugačije nego upravo kao stari evropski kolonijalizam čak ra-sizam, samo sada umotan u „staniol“ evropskih integracija, u smislu što je dobro za nas u centru, naime odgovornost i smenjivost vlasti, nije dobro za vas na periferiji, na Balkanu, u Crnoj Gori, vama je dobra i Prva banka, i već dvadeset plus i onih pedeset godina nesmenjiva vlast, i njen odnosno vaš šampion-multiprajm).

Ali Brisel nije glavni problem Crne Gore, on ovaj problem samo pojačava. Glavni problem Crne Gore je u samoj Crnoj Gori. Problem korupcije, kon-flikta interesa i organizovanog kriminala. A Prva banka je samo vrh ovog problema. Brojne indicije upućuju na povezanost najmoćnijeg čoveka, vlas-nika Prve banke, petostrukog premijera, Mila Đukanovića, i njegovog raz-granatog klana, sa nekim od najkrupnijih (ne)dela organizovanog kriminala u poslednjih dvadest godina, od ratnih zločina 1990-ih, posebno deportacija 1992., preko koruptivnih privatizacija, posebno KAP-a, do najtežih delikata klasičnog kriminala, posebno slučajeva kvalifikovanih ubistava inspektora Slavoljuba Šćekića, Srđana Vojičića i Iva Pukanića.

U najkraćem, brojne i ozbiljne indicije upućuju na to, da u slučaju Crne Gore imamo na delu, ne samo povezanost organizovanog kriminala sa de-lovima vlasti, kako je to Evropska komisija oštro primetila u jednom od svo-jih ranijih izveštaja o Crnoj Gori, nego čak nešto još mnogo, mnogo gore od toga, naime sam organizovani kriminal, na čelu sa najmoćnijim čovekom Crne Gore, oligarhom, tajkunom i premijerom, Milom Đukanovićem i nje-govim klanom, na vlasti.

Ali čak i od ovoga ima nešto gore. To je činjenica da je ova i ovakva vlast zarobila celokupnu državu i društvo, pogledajte samo na šta liče pravosuđe i univerzitet, o ostalim oblastima da i ne govorimo, pa su i institucionalne mogućnosti za mirnu, nenasilnu i civilizovanu smenu vlasti, u velikoj meri blokirane, a rizici i opasnosti od još jedne revolucionarne promene, u ovoj revolucijama izmučenoj zajednici, ponovo povećane.

A revolucija je njihov teren. Zbog ratova i zločina koji su usledili, oni danas o tome radije ćute, ni jubilej joj nisu obeležili, iako su sve od nje dobili, ali ih treba podsetiti, danas je tačno dvadeset godina od njihove potonje, takozvane antibirokratske revolucije. Pa je zbog toga zaista vrhunsko lice-merje kada oni isti danas upozoravaju na opasnosti od revolucije. Ne samo da su jednom od najnegativnijih nasilnih smena u istoriji Crne Gore, 1988-1989., došli na vlast, korupcijom, reketom, nasiljem, u suštini, oni se na vlasti održavaju i dan danas. I na taj način samo povećavaju verovatnoću, da u

184

Crnoj Gori dođe do još jedne nasilne, revolucionarne promene. Sa neizvesn-im ili čak negativnim ishodom. U tom smislu, oni, a ne neko drugi, posebno ne oni koji upozoravaju na opasnost od takvog razvoja događaja, kao, re-cimo, general Blagoje Grahovac, ili autor ovog teksta, bili su, i ostali, naši najpredaniji revolucionari.

IzjavaRezime stavova izloženih Vrhovnom državnom tužiocu, Ranki Ćarapić,

i Specijalnom tužiocu za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije, terorizma i ratnih zločina, Stojanki Radović, 27. februara 2009., u vezi sa tvrdnjama o brojnim i ozbiljnim indicijama koje premijera Mila Đukanovića povezuju sa organizovanim kriminalom, iznetim u autorskom tekstu „Revo-lucionari“, u dnevnom listu Vijesti, 26. januara 2009.

„U cara Trojana kozije uši.“ Ja nisam ni insajder, ni pokajnik, ni pripad-nik Đukanovićevog klana, pa zbog toga ne raspolažem ni sa odgovarajućim dokazima, ali ja vidim, a kao intelektualac, naučnik i profesor univerziteta, imam i obavezu, da javno saopštim, ono što vidi cela Crna Gora. Kao obra-zovani pravnik, znam, međutim, da, pre nego to utvrdi i pravosnažna sudska presuda, sve to ima samo karakter osnova sumnje ili indicija, pa zbog toga u svojim tekstovima, i upotrebljavam upravo takav, precizan pravni izraz.

A indicije o povezanosti Mila Đukanovića i organizovanog kriminala su zaista brojne i ozbiljne. Sledi samo još jedno kratko podsećanje, i to samo na neke od najtežih među njima: ratni zločin deportacije izbeglica 1992. (premijer tada premijer sada, pokretanje krivičnih postupaka posle punih šesnaest godina, indicija saučesništva, indicija opstrukcije pravde, „nije mi bilo poznato“ skoro neverovatno, optuživanje samo neposrednih izvršilaca, policijskih službenika nižeg i srednjeg ranga); povezanost sa međunarodno organizovanim kriminalom (postupak u Italiji); slučaj Prve banke (grupa povezanih lica, celokupna vlada zaražena konfliktom interesa svoga prvog ministra i Gospodara, posebno ministar finansija, te funkcioneri CB osim časnog izuzetka Gorana Kneževića koji je upravo zbog toga bio prinuđen na ostavku, poslušna parlamentarna većina, zarobljavanje zakona, ali iznad ko-jeg je Ustav kao osnovni i najviši zakon, te prihvaćen prioritet međunarodnog prava sa odgovarajućim normama o konfliktu interesa); slučaj Zavala (invol-viran najbliži saradnik, drugi čovek DPS-a); slučaj Avala (involvirana sestra, kum i prijatelj); slučaj Lipci (involviran „dobrotvor“ DPS-a); ubistvo polici-jskog inspektora Slavoljuba Šćekića (prema navodima službene policijske

185

beleške, involviran prijatelj, od čijeg se prijateljstva premijer nikada nije hteo čak ni da distancira); ubistvo Srđana Vojičića (prema prvoj izjavi neposred-nog svedoka napad došao od strane istog prijatelja); ubistvo Iva Pukanića (prema pisanju štampe iz Hrvatske, sumnja u involviranost jednog drugog prijatelja našeg premijera, onog sa međunarodne policijske poternice, sa kojim se ovaj, kao i drugi čovek DPS-a, pre samo par godina, onako javno, demonstrativno, glamurozno fotografisao). Treba li još?

Čak i samo stoti deo, čak i mnogo blažih indicija, u normalnim zemljama dovodi do automatskog pada vlade, i pokretanja odgovarajućih postupaka. Ne i u Crnoj Gori. Samo po sebi, i ovo je jedna velika i teška indicija. Ona o zarobljenosti celokupne države od strane premijera i njegovog moćnog klana. Ova činjenica morala bi da izazove najveću zabrinutost, ali i otpor, protest i pobunu, svakog pravog crnogorskog rodoljuba i građanina.

Svojevrsnu indiciju o povezanosti našeg premijera sa organizovanim krimina lom, predstavlja i, malo je reći neprimeren, zapravo uličarski, čak kriminalni sleng, način na koji on komentariše stavove svojih neistomi šlje-nika: u kontekstu nekontrolisane moći našeg premijera, „muke“ potpisnika ovog teksta, o kojima je premijer onako govorio na sam dan potpisnikovog saslušanja u Vrhovnom državnom tužilaštvu, ne mogu da se shvate nikako drugačije nego kao najdirektnije i najozbiljnije pretnje, kao što su najdirekt-nije i najozbiljnije bile i one njegove pretnje iz 2007., onim „sramotnim lju-dima“, nakon kojih je usledila čitava serija nerasvetljenih delikata, u obliku verbalnog, političkog, telefonskog, ali bogami i fizičkog nasilja, najzad kao što je bila i ona skandalozna „deratizacija“ medijskog pula DPS-a od pre samo nekoliko dana, kada se na udaru našla Mirjana-Mira Kuljak.

Spadam među one građane Crne Gore koji već dvadeset godina trpe najrazličitije oblike političkog i svakog drugog terora ove vlasti na čelu sa petostrukim premijerom. Sada, međutim, imam razloga da verujem, da je najneposrednije ugrožena, i moja lična bezbednost. I to ne samo zbog pretnji kojima sam nebrojeno puta bio izložen u prošlosti, poslednji put pre samo deset meseci, nakon jedne javne, sudske konfrontacije sa „familijom“, nego, posebno, i zbog najnovijeg razvoja događaja, sve brojnijih indicija, sve veće nervoze, i sve veće agresivnosti našeg premijera. Ja se režima Mila Đukanovića nisam plašio ni kada je ovaj bio zajedno sa Slobodanom Miloševićem, pa se njega ne plašim ni danas, kada je ovaj zajedno sa Havijerom Solanom. Za zaštitu lične bezbednosti ne obraćam se prvom čoveku crnogorskog mini-starstva unutrašnjih poslova, zato što se ovaj u ovakvim situacijama redovno

186

a pogrešno oglašava nenadležnim, ni prvom čoveku crnogorske policije, zato što postoje ozbiljne indicije da je jedan od njegovih najbližih saradnika svojevremeno bio direktno umešan u one najbrutalnije telefonske pretnje istraživaču i borcu za ljudska prava Aleksandru Saši Zekoviću. O zabrinu-tosti za ličnu bezbednost obaveštavam Vrhovnog i Specijalnog tužioca, zbog toga što je njihov razgovor sa mnom bio profesionalno sasvim korektan, kao i domaću i međunarodnu demokratsku javnost, zbog toga što „ničija nije dovijeka“ pa neće ni ova, pa neće ni Crna Gora zauvek ostati „besudna zemlja“. A „junačke“ komentare našeg, sa bezbroj prstenova obezbeđenja doživotno zaštićenog premijera, i dalje ću ignorisati, sa osećanjem najdu-bljeg građanskog prezira.

Gori od najgorihKritika vulgarnog pozitivizmaVijesti, 23. februar 2009.Naslov ovog teksta jeste jedna nemoguća igra reči, ali je on, u izvesnom

smislu, i sasvim tačan i precizan. U objektivnom smislu, naime, crnogorski Kartel, na čelu sa našim fantastičnim multiprajmom, jeste najgora pošast koja je Crnu Goru poharala u poslednjih dvadeset godina, ali je, u subjek-tivnom smislu, čak i od ove pošasti, gora, lošija i štetnija, jedna zamaski-rana, kameleonska, kripto-vrsta. „Embedded“, dakle uklopljeni, podložnički, vladajući, aparatski, dvorski intelektualci, posebno univerziteski profesori i novinari, „dekani“, „metodolozi“ i “analitičari“, među ovima posebno mladi karijeristi, arivisti, japijevci, posebno javnog servisa, i drugih javnih ustano-va, i posebno bivši, antiratni, a danas Kartelovi, ratni i multiprajmovi, koji su se tako hitro pretvorili u najgore progonitelje, svojih dojučerašnjih. Te koji se pri tome lažno ali uporno predstavljaju kao „nezavisni“.

Svu endemsku koloritnost, naših lažnih „nezavisnih“, ostavljam na milost i nemilost, memoriji Forumovih čitalaca, a ja ću ovde ukazati samo na jednu njenu dublju, zapravo najdublju metodološku, intelektualnu i duhovnu di-menziju. Koja je eksplicitno istaknuta u podnaslovu ovog teksta. Te koja je u svetu nauke dobro poznata, ali koja je u našoj maloj, zaostaloj, kartelizova-noj, prilično nepoznata, pa se upravo zbog toga, naši odnosno Kartelovi, ovako dugo i uspešno, lažno predstavljaju. U najkraćem, reč je o pozitiv-izmu, koji se lažno predstavlja kao objektivnost, neutralnost i nepristrasnost, a zapravo je samo maska za vrlo određenu subjektivnost, zainteresovanost i

187

pristrasnost. U našem slučaju, za već dvadesetogodišnju vladavinu multip-rajmovog Kartela.

Glavni mehanizam našeg vulgarnog pozitivizma (jer, i to treba istaći, naš pozitivizam spada u njegov vulgarni odnosno najvulgarniji vid), jeste mehanizam koji je u logici poznat kao pars pro toto, greška koja se čini kada se, namerno, zbog manipulacije, ili nenamerno, zbog neznanja, deo stvarnosti (pars), prikazuje kao celokupna stvarnost (toto). A još od Hegela znamo, istina je cela, ili je nema. Iz beskonačnog mnoštva pojavnih oblika ove vrste pozitivističkog neznanja i(li) manipulacije, za potrebe ovog teksta „zumiraću“ samo dva najfrekventnija i najočiglednija.

Prvi pars pro toto, kada falanga Kartelovih lažnih „nezavisnih“, posebno jedan među njima koji voli da se predstavlja kao „metodolog“, već mesecima beskonačno raspreda o „slabostima i nedostacima opozicije“ (što im, uzgred rečeno, svojim ponašanjem, sama opozicija umnogome olakšava), ali zato mučenički i gromoglasno ćuti, o notornim slabostima i nedostacima, mo-nopolima i konfliktima, korupcijama i aferama, lažima i nasiljima vlasti. Ili, kada ove potonje i priznaju, ali čak i tada to čine više u obliku relativizacije i legitimacije, nego u obliku analize i kritike, kao ono, kada je onaj, „met-odologov“ šef, a vrhovnog Šefa, Gazde, Primusa, Glavni Konsiljero, za ko-rupciju i organizovani kriminal u multiprajmovoj, rekao kako postoji, čak i u najrazvijenijim i najdemokratskijim zemljama sveta, pa je, eto, ima i kod nas.

I drugi pars pro toto, koji je još drastičniji i očigledniji nego prvi, kada naši vrli falangisti-aparatčici, a sve kao „nezavisni“, „analitičari“ i „metodolozi“, razdraganoj populaciji, beskonačno i neumorno objašnjavaju, planetarni i is-torijski fenomen, raritet, unikum, dvadeset plus pedeset godina plus unazad u beskonačnost, demokratski nesmenjene vlasti u Crnoj Gori, svim onim tako „dubokim“ faktorima, kao što su „najbolja partijska i izborna infra-struktura, organizacija, mašinerija“ u ovom delu Evrope i sveta (o kako oni vole reč „mašinerija“, kada ju izgovaraju, oni doživljavaju pravi mali politički orgazam), ali im zato ni ne pada na um, da makar nešto kažu o masovnoj raširenosti siromaštva u našoj maloj i jedinoj, po kojoj je ova šampion ne samo u relativno prosperitenoj Evropi nego i na ratovima devedesetih obo-galjenom Zapadnom Balkanu. A dovoljno je da budete makar minimalno sociološki obrazovani, ne, dakle, bilo kakav vrhunski specijalist, profesor ili metodolog, pa da znate, da između masovne raširenosti siromaštva, na jed-noj, i demokratski nesmenjene i nesmenjive vlasti, na drugoj strani, postoji duboka i snažna korelacija, da se ovde tako veoma blago izrazim.

188

I sve tako, i sve tome slično. A svega ovoga, obratite pažnju, posebno puno, biće u narednih mesec i po, tokom još jedne predizborne kampanje, kada će Kartel aktivirati sve svoje i naše lažne. I još međunarodne takve pride. Havijera i ostale. A sve to još i usred totalnog bankrota globalne i evropske upravljačke klase, te najmanje dve od nekoliko njenih do juče „svetih“ ideja i institucija, „neoliberalne“, zapravo ultramonopolističke, kvazifeudalne ekonomije, i SAD, panevropske i zapadne hegemonije. Ne samo našu malu nego i veliku svetsku ekonomiju i politiku čekaju teška neronovska vremena. Ali i nove društvene borbe. I nove šanse. Ako ništa drugo, stvari se danas vide bolje. Padaju maske.

Borba se nastavljaZarobljena država: Magnum Crimen 2Vijesti, 23. mart 2009.„Naša zajednička državna kuća“ iz predizborne propagande vladajuće ko-

alicije, u stvarnosti je zarobljena država. Na primeru Prve banke, „osnovane 1901“, najbolje se vidi, kako je porodični i politički klan Mila Đukanovića, (su)vlasnika banke, lidera koalicije i predsednika vlade, iznutra blokirao, za-poseo, zarobio, celokupnu državnu vlast, preciznije sve tri grane ove vlasti. Sledi samo kratko podsećanje.

Najpre, zakonodavna vlast. Zakon o podršci bankarskom sektoru iz ok-tobra 2008., na osnovu kojeg je premijer sam sebi dodelio onaj kredit samo dva meseca kasnije, udžbenički je primer zakona koji ispunjava formalne i proceduralne ali ne i sadržinske i suštinske uslove zakona u okviru vladavine prava. (Ko baš želi da vidi, neka i pogleda, udžbenik Pavla Jovanovića, Nena-da Dimitrijevića i Milana Popovića, po kojem studenti prvih godina pravnih fakulteta u Podgorici i Novom Sadu već godinama spremaju ispite iz istoi-menog predmeta: Savremeni politički sistemi, Univerzitet Crne Gore, Pod-gorica, 1998., strane 109-112.). Što važi za ovaj zakon, važi i za najveći broj drugih sistemskih tranzicionih zakona, posebno za onaj „bezubi“, najgori u regionu, Zakon o konfliktu interesa. Vladajuću parlamentarnu većinu, klan je definitivno pretvorio, u svoj privatni, strogo kontrolisani posed.

O samoj vladi, egzekutivi i administraciji, reči ne treba čak ni da se troše. Uz retke i časne izuzetke, kao što je bio onaj Gorana Kneževića, koji je pre par godina dao ostavku, jer nije želeo da bude funkcioner zarobljene Centralne banke, većina ministara, direktora i administratora, ponaša se kao „grupa povezanih lica“, koja javne funkcije i resurse, neštedimice troše, za nele-

189

gitimne privatne interese. A ukoliko čak ni retki međunarodni zvaničnici, kao nedavno Jan-Peter Olters, predstavnik Svetske banke za Crnu Goru, ne žele ili ne mogu da primete ništa više, do da je vlasnička struktura Prve ban-ke „neobična“, onda je bolje da o tome ubuduće ništa ni ne zbore.

Najzad i pravosuđe. Naš glavni problem je u tome što su zbog zarobljenos-ti pravosuđa zarobljene i „brojne i ozbiljne indicije“ o povezanosti vladajućeg klana sa oragnizovanim kriminalom. Pa umesto da se u odgovarajućim za-konskim postupcima opovrgnu ili potvrde, one, zatočene, beskonačno os-taju samo indicije. (Kao što kćer Radovana Trećeg, u istoimenoj komediji Dušana Kovačevića, zbog vanbračne veze i strogosti patrijarhalnog oca, ne sme da se porodi, ni u osamnaestom mesecu trudnoće.) Ali ima i potpuno nespornih dokaza, koje nadležni državni organi, prosto ignorišu. Pre oko dve godine, hrabri policajac, Suad Muratbašić, javio se da svedoči, o kažnjivoj „kupovini glasova“, na izborima, od strane vladajuće partije, pa ipak, posao u policiji je izgubio, a ni policija, ni tužilaštvo, do današnjeg dana, o tome ga nisu čak ni saslušali. Za OEBS i ODHIR, koji, uprkos tome, i dalje tvrde, kako dokaza o „kupovini glasova“ nema, slučaj Suada Muratbašića, najveća je sramota. (Za DPSDP vlast, ovaj slučaj nije sramota, samo zbog toga, što ova vlast, nikakvog srama, očigledno, nema.)

I sada idu da na isti način dobiju još jedne izbore. Nije im dovoljno što su zarobili našu prošlost i sadašnjost, hoće da zarobe i našu budućnost. Prava eksterminacija. Vampirsko prokletstvo večnosti. Ko da im veruje da su pre-vremene izbore raspisali da bi od „globalne ekonomske krize“ zaštitili našu „zajedničku državnu kuću“ a ne sebe i svoje posede? Da im je stvarno do naše „zajedničke državne kuće“, predložili bi formiranje vlade nacionalnog jedinstva, sastavljene od celokupne vlasti i opozicije. Ne, kao i svih potonjih dvadeset godina, i ovoga puta rade samo za svoje prve banke, avale i za-vale, a ne za opšte društvene interese. Samo što ovoga puta hoće da pre-vare čak i krizu. Ali neće moći. Oni ne znaju, kao što ne znaju ni njihovi globalni partneri, mali, naduvani desni populisti i oligarsi, berluskoniji, sarkoziji i putini, trajanje ove krize meriće se decenijama a ne godinama, a njena inicijalna žestina, učiniće veoma malo verovatnim, dovršavanje punog, četvorogodišnjeg mandata, čak i ako ga ponovo osvoje krajem marta.

A ako se podnaslov ovog teksta, nekome učinio preteranim, moram, na žalost, da kažem, kako nije u pravu. Zarobljena država jeste Magnum Cri-men 2. I to i unazad i unapred. Unazad, jer je Magnum Crimen 1, veliki zločin postjugoslovenskih ratova, bio glavni izvor, rodno mesto „prvobitne

190

akumulacije kapitala“ Primusa i svih njegovih. Zbog toga oni danas, ovako uporno blokiraju, svako suočavanje sa prošlošću, posebno Zakon o lustraciji i rasvetljavanje deportacija, i tako postaju samo najnovija, saučesnička, op-struktivna sekvenca, produženog i teškog zločina. Ali je zarobljena država Magnum Crimen 2 i unapred. Nekažnjeni zločini su seme iz kojeg lako mogu da izniknu ratovi i zločini u budućnosti. Sada, kada je bankrot globalnih i evropskih upravljačkih klasa, ideja i institucija, „neoliberalne ekonomije“ i „SAD hegemonije“ pre svega, ne samo očigledan, nego i objavljen, i to od strane samih upravljača, antimonopolistička i antifašistička Crna Gora, kao i čitav antimonopolistički i antifašistički svet, mora da zna: borba se nastavlja.

Alibaba i četrdeset hajdukaPrva banka i četrdesetosam mandataVijesti, 21. april 2009.Ima li ikoga u današnjoj Crnoj Gori ko ne zna za smešno-tužnu zbilju

„overenu“ i na potonjim parlamentarnim izborima. Kladim se da i svih četrdesetosam poslanika vladajuće koalicije veoma dobro znaju, da osvojeni mandati ne pripadaju njima nego Gospodaru multiprajmu. Primusu, Famili-ji, Kartelu. (Petera Sloterdajka pogrešno interpretiraju. Cinizam je pokva-renost a ne pristojnost očajnika.)

Zbog toga je, čak i pre odbrane društva i civilizacije, ekonomije i politike, pristojnosti i morala, ovde i danas, najhitniji zadatak, odbrana zdravog ra-zuma. Ili, kako bi to filozofi rekli, odbrana uma od neuma. Koja bi mogla da započne, i jednom sasvim običnom, malom, skromnom serijom retoričkih pitanja. Zaista, može li bilo kakva, pa i najubedljivija pobeda na izborima, da pretvori muškarca u ženu? Vodu u vino? Rat u mir? Zločin u patriotizam? Korupciju u biznis? Kriminal u kontroverzu? Oligarhiju u demokratiju? Kri-vo u pravo? Crno u belo?

Naravno da ne može. Prema tome, poštovani prijatelji, učesnici i čitaoci Foruma, budite mirni i spokojni, poludeli su oni, a ne mi. Njihova alhemija je samo produžetak njihovog oligarhijskog ludila. Demokratija jeste pravo većine ali je i pravo manjine. Njihova alhemija ovo stalno „zaboravlja“. Pa tako, jednu trećinu, koja je i ovog puta glasala za njih, najpre pretvara u skoro dve trećine poslaničkih mandata, a zatim i u skoro svih tri trećine vlasti, dok onu drugu trećinu, koja je glasala za opoziciju, kao i onu poslednju, treću trećinu, koja je apstinirala, neprestano i beskrupulozno poništava.

191

Nema te iznuđene izborne većine, ni naknadne briselske inkluzije, ni za-stave, „naše“ ni „njihove“, koja ovaj razrađeni politički nihilizam vladajuće koalicije, može da sakrije. Ali odgovornost za njega može manipulativno da generalizuje. I to je upravo ono što se i na ovim izborima dogodilo. To se zove masifikacija. Kao jedna vrsta nacifikacije. U tom smislu, jedna politička para-lela prosto se nameće, ona, naime, između izbora od 29. marta 2009., i iz-bora 1990-1996. Dok su izbori 1990-1996. generalizovali, masifikovali i naci-fikovali, agresivne nacionalizma, postjugoslovenske ratove, i ratne zločine, izbori od 29. marta 2009., masifikovali su njihove političke produžetke i učvršćivače, pljačkašku privatizaciju, sistemsku korupciju i organizovani kriminal. Pomislite samo na Miraks i Zavalu. Ili na Avalu. I na spektakularni, skoro enverhodžijanski, budvanski izborni rezultat.

Pa ipak, sav negativni potencijal dvadesetdevetomartovskih izbora 2009., sa ovom masifikacijom, ni izbliza se nije iscrpao. Dovoljno je da upotrebimo samo malo „uspaničene mašte“ Hane Arent, pa da, negde sa zamišljenog kra-ja XXI veka, retroaktivno sagledamo, kako su upravo ovi izbori, bili glavna negativna prekretna tačka, u procesu, najpre uspostavljanja, a zatim i kon-solidovanja, jedne relativno nove, a dugoveke, višedecenijske diktature, na staroj-novoj periferiji Evrope. Koja je samo u prvih dvadeset godina, dakle u periodu 1989-2009., bila hibridna demokratura, što će reći demokratskim institucijama i procedurama zamaskirana diktatura, a tek nakon toga, i sve otvorenija i nasilnija, prava, klasična diktatura. Analogija sa komunističkom diktaturom XX veka sasvim je opravdana. Samo što bi ova nova, u XXI veku, bila više desna, kapitalistička, klijentelistička. Korporativna, frankistička, peronistička. (Ili makar tako u ovom momentu izgleda.)

Svrha „uspaničene mašte“ Hane Arent bila je da opomene a ne da parališe. Situacija 2009. još uvek je više otvorena nego zatvorena. Jedino što je sigurno to je da ništa više nije sigurno. Kriza sve destabilizuje ali ništa ne garantuje. Verovatnoća da će, pod udarima ove krize, čak i mnogo pre isteka novog, punog, četvorogodišnjeg mandata, da dođe i do nekih novih vanred-nih izbora, sve je veća, no da li će iz tih eventualnih novih vanrednih izbora, da dođe i do neke stvarno nove, pozitivne, progresivne, ili samo do još jedne negativne, desno-populističke, peronističke, čak fašističke promene, to os-taje krajnje neizvesno.

Ne baš sve ali nešto ipak zavisi i od nas samih. S tim što sa porastom kompleksnosti i neizvesnosti, raste i broj (ne)zavisnih (faktora i varijabli). U ovom momentu, najvažnije je da se aktiviraju, sve unutrašnje odbram-

192

bene, otporne i borbene snage društva. Koje nisu male ali su blokirane. Ako propustimo ovaj kritični momenat, već sutra može da bude kasno. A tada nam neće biti nikakva uteha, ni olakšanje, što smo sve to jasno (pred)videli. I što su naši primitivni, neprosvećeni vladari, desni populisti, turbokapital-isti, tajkuni i oligarsi, u toj borbi, imali veliku prednost, oslonac i podršku, u zastrašujućoj bedi paupera, i u beskrupuloznom egoizmu „tehnokrata“, domaćih i stranih, podgoričkih i briselskih.

IbrahimVijesti, 18. maj 2009.Pre petnaest godina, Ibrahim Čikić iz Bijelog Polja, bio je žrtva monti-

ranog sudskog procesa. Reč je o procesu kojeg je tadašnja vlast SRJ, Srbije i Crne Gore, organizovala protiv najviših funkcionera SDA, kao i protiv naju-glednijih vanstranačkih prvaka Muslimana/Bošnjaka tog vremena. (Ibrahim Čikić bio je među ovim drugim, ukoliko je ova razlika ikada, pa i tada, uopšte bilo važna.) Montirani proces o kojem je reč, nije bio puki incident, nego sastavni deo jednog mnogo većeg, težeg i malignijeg procesa, onog, naime, nemilosrdnog etničkog zastrašivanja, progona i čišćenja, koje je vlast, nad ovim, ali i nad ostalim nesrpskim narodima, tada sistematski sprovodila.

Ibrahim Čikić je uhapšen 24. februara a osuđen 28. decembra 1994. Za „ugrožavanja teritorijalne celine SRJ“ Viši sud u Bijelom Polju kaznio ga je sa dve godine zatvora. Tokom prvih deset meseci, dok je još bio u pritvoru, izložen je najtežem zlostavljanju. U pritvor je ušao sa značajno oslabljenim a iz zatvora dve godine kasnije izašao sa skoro sto posto uništenim vidom. Vera u boga pomogla mu je da izdrži najveće muke iako mu je u samom pro-cesu uzimana kao otežavajuća okolnost. U skladu sa tadašnjom zločinačkom fantazijom o navodnoj „islamskoj opasnosti“.

Onako kako je otvoren, proces protiv Čikića i ostalih je i zatvoren. Političkom voljom odnosno samovoljom vlasti. „Dejtonskim paketom“, po-milovanjem tadašnjeg Predsednika RCG, te presudom Vrhovnog suda RCG, 19. odnosno 29. decembra 1995. Ibrahim Čikić i ostali izašli su na slobo-du. Ali ne sasvim. U vremenu koje je došlo, crnogorska vlast promenila je „dlaku“, ali ne i „ćud“. Na knjigu Ibrahima Čikića Gdje sunce ne grije iz 2008., u kojoj je on samo verno opisao ono zlostavljanje iz 1994., vlast je odgovorila najavom novog procesa, ovoga puta pod maskom „privatnih tužbi“ jedanaest (su)građana, Bjelopoljaca. Koji Čikića sada tuže za navodnu klevetu.

193

Maska „privatnih tužbi“ sasvim je providna, očigledna i loša. Kada samo malo obratite pažnju, naime, sasvim jasno vidite da onih jedanaest građana, „privatnih tužilaca“, nisu baš sasvim obični građani, nego sve sami pripad-nici, onog istog malog, represivnog, bjelopoljskog pritvorskog aparata, koji je 1994. onako zlostavljao Čikića i ostale, dakle upravnik zatvora, zatvor-ski stražar, zatvorski lekar, i tako redom. Nedostaje im samo onaj Glavni, u tadašnjem procesu Viši tužilac, u međuvremenu uznapredovali, sada već Gensek crnogorskog parlamenta. I, naravno, onaj iznad njega, i iznad svih, Vrhovni, Najviši, Gazda. Primus.

Ali se vlast ovoga puta prevarila. Njena loša maska počela je da se raspa-da. U paramparčad. „Jedanaest Bjelopoljaca“ ovde su (naj)manje važni. For-malno oni jesu „privatni tužioci“, Ibrahim Čikić optuženi, suštinski tužilac je Ibrahim Čikić, optužen je vladajući režim. Jer je sada već sasvim očigledno, da je proces koji se protiv Ibrahima Čikića upravo pokreće, samo nastavak onog istog nekažnjenog državnog zločina, kojeg je vladajući režim, nad njim i nad ostalima, započeo još, danas toliko daleke, ali po surovosti i cinizmu, toliko bliske hiljadudevtstodevedesetčetvrte.

Slučaj Ibrahima Čikića najbolje pokazuje koliko malo se ovaj režim za svih ovih dvadeset godina suštinski promenio. I koliko greše oni koji u poslednjih desetak godina ovom režimu pomažu da prikrije svoju lošu nepromenljivost. Od domaćih aktera, to je pre svih SDP, od međunarodnih EU, preciznije EK. Zbog toga slučaj Ibrahima Čikića teško optužuje i njih. Slede samo dva retorička pitanja. Prvo, da li bi proces protiv Ibrahima Čikića 2009., bio uopšte moguć, da je pre dve godine donet Zakon o lustraciji, to jest da SDP tada nije i najdirektnije pomogla DPS u blokiranju odnosno onemogućavanju njegovog donošenja? I drugo, zar (pre)sveta EK zaista misli, da ona sama nema baš nikakvu odgovornost, pa čak i direktno saučesništvo, kada toliko dugo ignoriše ovaj problem, te kada toliko uporno toleriše pro-gone ove vrste, a vinovnike ovih progona, svoje miljenike, Primusa i njegove, pri tome, još i neumereno, čak neukusno, i, malo je reći, nezasluženo, časti sa onoliko sladunjave kurtoazije i izveštajne podrške.

Ibrahimu Čikiću nije potrebna ničija odbrana. On sam sebe brani na najbolji mogući način. Jednako 2009. kao i 1994. Ko je bio u prilici da upozna ovog izvanrednog čoveka, zna da je reč o pravom retkom heroju, martiru i podvižniku našeg vremena. O „vitezu vere“ u najboljem kjerkegorovskom smislu te reči. Ne, odbrana je potrebna njegovim progoniteljima, vladajućem režimu i njegovim pomagačima, domaćim i međunarodnim.

194

Treći kolaps Ili: zbog čega se ne treba zgražavati nad stavovima Pjera MirelaVijesti, 15. jun 2009.Prva dva kolapsa vladajućeg, poznokapitalističkog, uz to i evroatlan-

tskog sistema, već su obznanjena. „Čast“ da objavi pad SAD hegemonije, kao i bankrot „neoliberalne ekonomije“, 2008-2009., imao je novi američki predsednik, Barak Obama. Treći kolaps ovog sistema, onaj EU, još uvek nije obnarodovan, pa ni neizbežan, ali je, sudeći na osnovu ponašanja njegovih glavnih aktera, na žalost, sve više izvestan.

Ovaj potonji još uvek samo inkubira. I to u dva različita mada pove-zana oblika. U standardnom obliku, to jest u obliku unutrašnje, „lisabon-ske“ ustavne krize, koja na kraju može da dovede i do konačnog unutrašnjeg samo raspadanja unije. Ali je kolaps EU počeo da se odvija i u jednom drugom, nestandardnom, manje vidljivom, ali ne manje opasnom vidu, naime u ob-liku velike unutrašnje kvalitativne regresije, koja EU sve više pretvara, i na kraju može i definitivno da ju pretvori, u jednu vrstu neofeudalne hijerarhije odnosno imperije.

Najveći broj evrointegracionista u Crnoj Gori, o EU još uvek razmišlja krajnje dogmatski, pa ovaj proces nije u stanju, čak ni da primeti. Zbog toga se mnogi od njih, ovih dana, u čudu zgražavaju, nad stavovima koje je, u intervjuu Vijestima od 30. maja 2009., izneo Pjer Mirel, jedan od najviših funkcionera unije. Ali zgražavanju nema mesta. Rečeni intervju, samo je još jedna potvrda, da EU, zbog svojih poslovično kratkovidih i loših realpolitika, ovde i danas, više služi crnogorskim oligarsima nego građanima. A ovo je opet samo deo onog njenog trećeg, nestandardnog, „puzajućeg“ kolapsa.

Tri kolapsa nisu jedina velika novost našeg vremena. U poslednjih godinu-dve, dakle 2008-2009., došlo je i do značajnih, čak izuzetnih geopolitičkih pomeranja. Pomenimo ovde samo dva takva. Prvo, to je sve veća konver-gencija, između nekadašnjeg evropskog „socijalno-tržišnog“, i nekadašnjeg anglosaksonskog „čisto-tržišnog“ ili „neoliberalnog“ modela. Sa dolaskom novog, centrističkog američkog predsednika, te istovremenim konsolido-vanjem desnog evropskog populizma, ova dva modela, skoro da su zame-nili mesta. U stvari, došli su na isto. Na onaj isti puzajući, postkapitalistički, kvazifeudalni sistem, koji će i Baraka Obamu, i evropske birokrate i lidere, u godinama koje dolaze, tek da stavi na ozbiljno iskušenje.

Drugo od ona dva velika geopolitička pomeranja, predstavlja sve veća multipolarizacija, i stvarna, a ne tek ideološka, „neoliberalna“ globalizacija

195

sveta. Unipolarni i zapadnocentrični svet postoji još samo u glavama opas-nih dogmatika i lunatika. O tome uverljivo govore sve glavne ekonomske i političke činjenice našeg vremena. Pomenimo samo dve koje su najskori-je i najmarkantnije. Pojava odnosno jačanje G20 (ko se još seća G8). I us-pon novih antioligarhijskih pokreta i režima Južne Amerike (ali i ne samo nje). Geopolitičke i socijalnosistemske konsekvence ovog pomeranja su dalekosežne. Opstanak i razvitak EU, kao progresivne i emancipatorske za-jednice, ali i sličnih SAD, danas u najvećoj meri zavise, od njihove stvarne a ne samo retoričke spremnosti i sposobnosti, da se prilagode zahtevima novog vremena, što pre svega znači da napuste zatvorenost i agresivnost evroatlantskog, i uključe se u izgradnju jednog stvarno novog i otvorenog sveta.

Šta se za to vreme zbiva sa još uvek neintegrisanom periferijom Evrope, Zapadnim Balkanom i Crnom Gorom? Ovde se sve i dalje odvija sa velikim istorijskim zakašnjenjem. I još većim izobličenjem. Mentalnim i institucio-nalnim. Ali se zato u našem malom crnogorskom ogledalu dobro vide čak i neke velike evropske regresije, kakva je bila i ona gore pomenuta, pjer-mirelovska. O lokalnim kuriozitetima da i ne govorimo. Iz velikog mnoštva takvih, na kraju ovog teksta, vašoj pažnji preporučujemo, još samo tri odab-rana. Koji, osmotreni sa one njihove vedrije strane, mogu da se gradiraju, i kao smešan, smešniji, i najsmešniji.

Počnimo od onog prvog. Da nije stvarno opasan, novi, zatvoreni i agresivni evroatlantski entuzijazam crnogorskih oligarha, jer o njemu je ovde reč, bio bi zaista smešan. Ne samo zbog toga što je, koliko do juče, entuzijazam naših oligarha bio jednako zatvoren i agresivan, samo tada u jednom sasvim drugom smeru, nego i zbog toga što je, čak i pre nego što je službeno usvojen, ovaj njihov novi smer, već postao suštinski anahron, prevaziđen i zastareo.

Drugi, sukob između crnogorskih zastupnika evropskog „socijalno-tržišnog“ i anglosaksonskog „čisto-tržišnog“ ili „neoliberalnog“ modela, pe rs onifi kovan u likovima i delima ona dva poznata profesora (preciznije profesorice i profesora) ekonomije, još je smešniji. Do pre samo par godina, ovaj sukob bio je, makar deset posto realan, od skoro on je već svih sto posto nerealan, fiktivan, fingiran. I zato toliko smešan.

Konačno, treći, i najsmešniji, ipak je fenomen onog drugog, profesora ekonomije, zastupnika anglosaksonskog „čisto-tržišnog“ ili „neoliberal-nog“ modela. Samoproklamovanog „oca crnogorske ekonomske škole“,

196

šta god to inače značilo. Koji je već punih dvadeset godina, deo najužeg monopolističkog jezgra, našeg lokalnog, „makrodržavnog“, antitržišnog i neslobodnog neofeudalnog sistema, a svuda okolo, svakoga dana, pa i dan danas, sebe i svoje „ideje“, neumorno predstavlja, kao „mikrodržavne“, „tržišne“ i „liberalne“. Da čovek prosto pukne od smeha.

Ako laže vlastNe laže siromaštvoVijesti, 13-14. jul 2009.Podgoričko-briselske vlasti makar delom su u pravu. Sve ono što svakog

dana možemo da čujemo na njihovim javnim i inim servisima, o impresi-vnom „uspehu“, „rastu“ i „progresu“, važi za jedan deo stanovništva. Za onih pet do deset posto najbogatijih i najmoćnijih. Za crnogorske tajkune i oli-garhe. O tome, međutim, šta se dešava, sa onih devedeset procenata ostatka, obaveštava nas statistika siromaštva.

Prvi izveštaj o siromaštvu u Crnoj Gori, UNDP i ISSP objavili su 2005., drugi, najnoviji, pre oko mesec dana, 3. juna 2009. Zahvaljujući ovim izve-štajima, sada već možemo da govorimo i o relativno stabilnom trendu, a ne samo o trenutnom stanju, ovog krajnje složenog i negativnog fenomena.

Trend je zabrinjavajući. U najkraćem, „impresivni“ rast BDP, na vrhu „buma“ čak i preko deset procenata (2007.: 10,3%), praćen je istovremenom stagnacijom broja onih koji žive u zoni apsolutnog siromaštva (2003.: 12,2%, 2008.: 10,8%), kao i „ekonomski ugroženih“ koji žive na ivici ove zone (2003.: 33,7%, 2008.: 28%), te, konsekventno, zastrašujućim, šezdesetpostotnim povećanjem relativnog siromaštva, odnosno nejednakosti, merene decile količnikom, koji predstavlja količnik prosečne potrošnje deset procenata najbogatijih i deset procenata najsiromašnijih (2004.: 6,0, 2008.: 9,8). I još, uporedno, u prostoru, i 2003., i 2008., Crna Gora je bila, i ostala, „šampion“ siromaštva na Zapadnom Balkanu.

Izveštaji o siromaštvu UNDP-a zaslužuju sve pohvale. Da ih nije, Crna Gora bi sva „isparila“, nestala u oblacima diznilendskih fantazija. U omamljujućim isparenjima podgoričkih i briselskih „agendi“, „upitnika“, „stra tegija“. Zbog toga treba biti blagonaklon i prema nekim nedostac-ima ovih izveštaja. Koji su, uostalom, većim delom, posledica lokalnih, podgoričkih pritisaka, uticaja i intervencija.

Ovo potonje posebno važi za prigušenu prezentaciju, u kojoj je bilo

197

manje stvarne diskusije a više ministarsko-kancelarijskih rituala, i za glavnu interpretaciju one stagnacije i pogoršanja, „nedostatak politika“ za borbu protiv siromaštva, koja je, malo je reći, blaga, preblaga. Jer, po svim znacima, naš problem nije samo rečeni nedostatak, nego nešto teže i gore. „Dostatak“ onih drugih. Politika za proizvodnju i povećavanje siromaštva. Miloaco-itakodalje tajkunizacija i oligarhizacija Crne Gore. Uostalom upravo UN, odnosno Svetska banka, i za ovo ima ime: „zarobljena država“.

Tako da kada su miloacoitakodalje, 2003., usvojili Strategiju za suzbi-janje siromaštva, to je, naravno, bila samo politička propaganda. Danas, na-kon drugog izveštaja o siromaštvu, to je sasvim očigledno i jasno. A koliko daleko je odmakao proces zarobljavanja države, jasno se vidi iz beskonačne arogancije miloacoitakodalje klase, koju najbolje ilustruje cinično-sadističko obećanje vrhovnika, dato u Skupštini Crne Gore, prilikom preuzimanja šestog premijerskog mandata, i to samo nekoliko dana nakon objavljivanja drugog izveštaja o siromaštvu. Verovali ili ne, car tajkuna je crnogorskim pauperima, tada i sasvim eksplicitno poručio (zapretio), kako će o njima nas-taviti da se stara, kao i do sada.

Od cinično-sadističke klase vladajućih crnogorskih tajkuna i oligarha, ipak, postoji jedna klasa, koja je još gora, (u)koliko je to uopšte moguće. To je klasa vladajućih, podložničkih, dvorskih intelektualaca. Analitičara, ekspe-rata, akademika, naučnika, profesora. Čiji je glavni životni cilj da postanu oligarsi, ministri ili ambasadori. Pa se tako i ponašaju. I zato ne rade svoj posao. Ali i to je jedan oblik siromaštva.

Da ćuti ili laže o siromaštvu, za vlast je nekako prirodno. Ali da to radi i intelektualac, akademik, naučnik, profesor univerziteta, e to je ipak nenor-malno. Makar u ovim razmerama. Od više stotina profesora, tri crnogorska univerziteta, na prstima jedne, ili najviše dve ruke, mogu da se nabroje oni, koji profesionalno korektno i odgovorno govore o siromaštvu, toj najvećoj od svih sramota i opasnosti našeg vremena i prostora.

Ali zato devedeset procenata njih revno služi cinično-sadističkoj čak zločinačkoj imperiji novca i moći. Ideološke matrice i odore ovog služenja su različite. Mehanizmi, od zavere ćutanja, preko poluistine, do direktne, pa i najdirektnije laži. Odore, od „neoliberalne ekonomije“, preko „evropskih integracija“, do „pozitivizma“, „metodologije“ i „tehnokratije“. Ali je služba jedna i jedina. Miloacoitakodalje.

U proleće 2007., tadašnji i sadašnji, šestostruki i svemoćni, predsednik vlade Crne Gore, ovako je odvratio onima, koji su, zabrinuti, upozoravali na

198

eskalirajuće siromaštvo: „Neka moji kritičari pođu u Budvu i vide koliko ima novih milionera“. Naš je multiprajm i međunarodno poznat kao nedovoljno obrazovan, ali ga valja razumeti, duvanska i ostala prvobitna akumulacija 1990-ih, potpuno ga je apsorbovala, pa nije imao vremena, za solidnije ob-razovanje. Zbog toga, ništa čudno, da naš vrli Primus nije znao, ne znaju to, uostalom, ni njegovi omiljeni profesori, da su milioneri i pauperi, dva pola jednog istog, oligarhijskog društvenog sistema, a ne nešto što isključuje jed-no drugo. Zbog toga, na kraju ovog teksta, i ne treba pozivati njega, i njegove omiljene profesore, nego zainteresovane građane, da vide, koliko paupera, stvarno, ima Crna Gora (i to, naravno, ne u njihovoj Budvi, nego u našem potonjem izveštaju o siromaštvu).

Tribunal na suduSlučaj Florens ArtmanVijesti, 10. avgust 2009.U nekoj budućoj Istoriji XX i XXI veka, Haški tribunal za bivšu Jugoslav-

iju, sigurno će da zauzme, neko značajno, čak veoma značajno mesto. Kakvo, međutim, pozitivno ili negativno, još uvek je prilično neizvesno. A sve do skoro, do slučaja Florens Artman 2008-2009., naime, izgledalo je, kao da je pozitivna uloga ovog suda, u toj istoriji, zagarantovana. To je izgledalo tako, pre svega, zbog onog njegovog ključnog, najvećeg i najznačajnijeg prese-dana. Zbog ukidanja imuniteta za šefove država, kada se ustanovi osnovana sumnja, da su počinili neke od najtežih zločina. Zahvaljujući ovom prese-danu, odbranjena je kažnjivost zločina, i osnažena međunarodna pravda, i to u jednom krajnje kritičnom momentu, kada je čitav svet, a ne samo Balkan, bio na jednoj od svojih najvećih, posthladnoratovskih prekretnica.

Izvesnih senki sumnje bilo je i ranije, posebno u vezi sa jednom vrstom pristrasnosti ovog tribunala u korist visokih NATO i zapadnih zvaničnika, u slučajevima njihovih makijavelističkih saučesništava sa kasnije optuženim i osuđenim balkanskim oligarsima, ali je tek postupak Haškog tribunala protiv Florens Artman, bivše ugledne novinarke pariskog Le Monda-a, a zatim i bivše portparolke tužilaštva ovog tribunala, konačno zapretio, da do kraja potopi, do tog momenta, uglavnom pozitivni imidž, ugled i prestiž ovog privremenog, ad hoc međunarodnog krivičnog suda. Podsetimo, postupak protiv Florens Artman, Haški tribunal je pokrenuo zbog „nepoštovanja suda“, zbog toga, naime, što je ona, u svojoj knjizi Mir i kazna, objavila

199

sadržaj dve, klauzulom „poverljivosti“ zaštićene, odluke žalbenog veća tog suda iz 2005. i 2006. Knjiga je objavljena 2007., postupak pokrenut 2008., a presuda najavljena za kraj leta, početak jeseni 2009. Sasvim razumljivo i opravdano, objavljivanje ove presude, očekuje se sa najvećim nestrpljenjem.

Rasprava koja se o ovom postupku vodi, veoma je zanimljiva, složena i sadržajna. Pa ipak, jedan njen veliki deficit, nedostatak i disbalans, prilično je očigledan. Pod pritiskom brojnih i moćnih interesa, naime, u prvi plan ove rasprave, došla je jedna manje značajna, sekundarna, pravnotehnička, dok je u drugi plan „sponatano“ otišla, ili čak potpuno ispala iz vidnog polja, ona druga, značajnija, čak najznačajnija, supstancijalna materija i problematika. U ovom tekstu, zbog toga se pažnja skreće, upravo na ovu drugu, zapostav-ljenu, a primarnu materiju i problematiku. I to na najmanje dve njene kruci-jalne dimenzije. Onu krivičnopravnu i onu civilizacijsku.

Do one prve, krivičnopravne dimenzije problema, najdirektnije nas dovodi konkretni sadržaj one dve „poverljive“ odluke žalbenog veća tribuna-la iz 2005. i 2006. Reč je o odlukama kojima je Haški tribunal prihvatio zahtev odbrane prvooptuženog Slobodana Miloševića odnosno tadašnje SRJ, da se delovi zapisnika Vrhovnog saveta odbrane SRJ iz kritičnog perioda, koji bi mogli da budu štetni za „nacionalni i državni interes SRJ“, proglase tajnim i nedostupnim. Zahvaljujući upravo ovim i ovakvim odlukama tribunala, je-dan drugi, stalni, Međunarodni sud pravde u Hagu, sledeće, 2007., oslobo-dio je Srbiju Slobodana Miloševića, najvećeg dela odgovornosti za genocid, u onom postupku, kojeg je, protiv ove, svojom tužbom, pokrenula i vodila Bosna i Hercegovina.

Na stranu sada poznate lokalne, nacionalističke mržnje, laži i propa-gande, te beskonačne jurističke zavrzlame i manipulacije. Iz gornje priče, u prvi plan izbija, par mnogo krupnijih, suštinskih pitanja. Najpre, da li bilo ko, velike sile, SAD, EU, pa i Haški tribunal, ima pravo, da bilo zbog kog razloga, pa i zbog takozvane više međunarodne realpolitike, bilo čije „na-cionalne i državne interese“, stavlja ispred odnosno iznad prava i pravde? A zatim, još važnije, čak najvažnije, da li onaj, pa makar to bio i sam Haški tribunal, ko sve to ipak čini, stvarne počinioce genocida, od odgovornosti za taj zločin, zaista može i da oslobodi, ili, sasvim obrnuto, on sam, na taj način, samo postaje saučesnik, u izvršavanju, pomaganju i prikrivanju, tog najvećeg i najstrašnijeg, od svih velikih i strašnih magnumkrimena? Jasno je. Postavljena pitanja su samo retorička. Odgovori na ova pitanja su koliko jasni i jednostavni toliko mučni i bolni. Procesom protiv Florens Artman,

200

Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju, na sud, onaj potonji, izveo je samog sebe, a ne Florens Artman.

A ovo već upućuje i na onu drugu, istorijsku, antropološku, civilizaci-jsku dimenziju stvari. Zaista, razlikovanje između dobra i zla, starozavetni je temelj čoveka kao vrste, istorije i civilizacije, a ne tek konvencionalno shvaćenog prava i pravde, te je, konsekventno, svako ugrožavanje ovog temelja, putem nekažnjivosti zločina, posebno onog najvećeg, magnumkri-menskog, apokaliptičko, u najužem smislu reči. U tom smislu, najpre, tokom 1990-ih, Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju, bio je branilac, a zatim, tokom 2000-ih, posebno od slučaja Florens Artman 2008-2009., sve više, saučesnik u razaranju civilizacije. Ili, sačekajmo presudu, možda za ovaj tribunal, još uvek ima nade?

A izgledaju kao ljudiNova, posthumana vrsta, dvadeset godina posleVijesti, 14. avgust 2009.Posthumana evolucija već je počela, ali većina ljudi, ovu pojavu, i dalje

tretira kao naučnu fantastiku, i to je jedan od naših problema. Tako, još pre nekoliko decenija, Arnold Tojnbi, jedan od najznačajnijih istoričara XX veka, upozoravao je na mogućnost, da, usled nuklearnog akcidenta, ili, čak, namerno, genetskim inžinjeringom, dođe do mutacije ljudskih gena. A samo pre nekoliko godina, kada su nove biotehnologije uznapredovale, čak i u odnosu na „uspaničenu maštu“ velikog istoričara, jedan drugi mislilac, Fren-sis Fukujama, o genetskom inžinjeringu i kloniranju, piše već i kao o „našoj posthumanoj budućnosti“ koja je počela.

Podstaknut idejom Arnolda Tojnbija, s jedne, te užasom posthladnora-tovskog balkanskog pandemonijuma, s druge strane, još na samom početku procesa, danas već daleke 1993., usudio sam se da iznesem, i jednu dopunsku hipotezu, da do posthumanog poremećaja, naime, može da dođe, ne samo egzogeno, usled onog akcidenta ili inžinjeringa, nego i endogeno, usled spontane mutacije gena, izazvane ekstremnim „zračenjem“ violence. A na najčešću primedbu kritičara, odgovarao sam otprilike ovako, da, istorijski uslovljenog nasilja, u vremenima umiranja jednog istorijskog sistema, bilo je uvek, naravno i u vreme pozne antike i poznog srednjevekovlja, ali tek u naše vreme, treće velike dekadencije, umorne i pozne moderne, ono raspolaže apsolutnim oružjem, koje može da dovede do sveopšteg uništenja, pa je zbog

201

toga i teret našeg vremena, veći nego ikad, i može, po prvi put u istoriji, da dovede i do spontane mutacije gena.

Ovim putem došao sam i do dve moguće podvrste, ove naše nove, post-humane vrste. Do klonova i sponova. Kao što im samo ime kaže, klonovi dol-aze iz procesa namernog kloniranja, sponovi iz procesa spontane mutacije gena. Unutrašnja geneza im je različita, ali spoljašnje ponašanje identično. „Kvaka“ je u sledećem. Zbog onog poremećaja, ostali su čak i bez minimuma humane supstance, empatije, saosećanja za patnje drugih pre svega, ali su u svemu ostalom zadržali raniji lik. Izgledaju kao ljudi. Zbog toga ih je teško prepoznati. U ovom prepoznavanju često omanu čak i oni najkompetentniji. Sećate se, pre samo par meseci, dvojica takvih, jedan filozof, i jedan psiholog, izneli su pregršt najviših ocena, za „sposobnost“ uopšte, te za „otpornost na stres“ posebno, našeg slavnog Primusa, a da pri tome nisu ni pomislili, da bi ovaj možda mogao biti spon, i zbog toga, a ne zbog neke svoje ljudske izuzetnosti, onoliko „sposoban“ i „otporan“. I, da još jednom dodam, ova mogućnost, na žalost, nije ni politička šala, ni naučna fantastika.

Da za ovo poslednje uputim, samo na jednu egzotičnu epizodu, iz danas već bogatog žitija, našeg najpoznatijeg spona. Sećate se, sasvim nedavno, ovaj je bio zatražio milion eura od jednog novinara, zbog navodno pretrpljene „duševne boli“. Evo one „kvake“. „Duševna bol“ jeste tipično ljudski simp-tom, ali niko ne može da se seti, da je ovaj simptom, na licu našeg spona, mogao da se primeti, i u vreme Vukovara, Dubrovnika, Srebrenice, našeg beskonačnog i nesrećnog pandemonijuma. A eksperti, psiholozi, profajleri kažu, da jedan takav simptom, ni jedan čovek, ne može da sakrije. Otuda i hipoteza da je i u našem konkretnom slučaju reč o sponu a ne čoveku.

U našoj spontanoj nomenklaturi, naš Primus svakako jeste najizrazitiji, ali sigurno nije i usamljen primer. Samo ilustracije radi, pomenimo ovde još i njegovog prvog druga, Sekundusa, Budvanina, pa Gradonačelnika, „Lekara“, „Humanistu“, te Portparola, „Inženjera“, ko zna čega. Sve njih karakteriše, ona ista, totalna, posthumana mimikrija. Potpuno odsustvo svake ljudske empatije. O tome najbolje govore njihove žrtve. U vreme ratova 1990-ih, kada su naši post-gospodari bili onako moćni i strašni, sve ratujući na strani onog najmoćnijeg i najstrašnijeg, „dedinjskog diktatora“, njihove žrtve bili su oni najnezaštićeniji, civili, žene, deca, starci. Ali im je ova vrsta ekstremne asimetrije i violence, u međuvremenu veoma omilela, pa su sa njom, kuka-vno i kukavički, kako samo oni znaju, nastavili i posle ratova. Samo što su njihove žrtve sada postali nezaposleni, penzioneri, slabovidi, novinari, foto-

202

reporteri. Obični, ali hrabri ljudi, koji smelo ustaju, protiv njihove naoružane laži, pratnje i mladeži.

Sponovi su se najpre pojavili na Balkanu, zbog toga što je onaj posthlad-noratovski pandemonijum najpre započeo u ovom delu sveta, ali je nova posthumana vrsta, danas već globalno, pandemijski proširena. Opet, samo ilustracije radi, pomenimo ovde samo još tako živopisne likove, hipotetičke sponove, ili, ko zna, možda i klonove, kao što su Džordž Buš Mlađi, Vladimir Putin, ili, kako da preskočimo njega, hiperaktivni a smešni da smešniji ne može biti Silvio Berluskoni.

Ovaj tekst samo je jedna hipoteza za neki dalji produbljeni studij. Zbog toga, ovde, na samom kraju, još samo dva kratka pitanja i odgovora. Prvo, zbog čega samo hipoteza? Odgovor, zbog toga što je za konačni nalaz, neo-phodna i odgovarajuća DNK potvrda. I drugo, zbog čega, posebno kada je reč o domaćim varijetetima, celo vreme, sponovi, a ne klonovi? Odgovor, zbog toga što je na Balkanu, u poslednjih dvadest godina, celo vreme, na delu, izrazit suficit violence, uz izrazit deficit napredne tehnologije, pa je, sledstveno tome, mnogo verovatnija spontana, nego namerna, posthumana degradacija.

Kraj jednog režimaSlučaj gradonačelnika MugošeVijesti, 7. septembar 2009.Ovaj režim je već otišao samo što to još ne zna. A ne zna zato što su

njegovi vrhovi potpuno „odlepili“. Izgubili svaki kontakt sa realnošću. O osećaju mere i o samokontroli da i ne govorimo. Pa je, konsekventno, svaki njihov naredni korak, još lošiji od onog prethodnog (kojeg su, kao, hteli da poprave). Sve do konačnog sloma. Slučaj gradonačelnika Mugoše to jasno pokazuje.

Da vrhovi režima nisu „odlepili“, naime, događaj od 5. avgusta 2009., zais-ta bi ostao samo „nemili incident“. Afekt jednog visokog funkcionera vlasti i njegovog sina („ljudi smo grešimo“), nasilničko ponašanje, sprečavanje no-vinara da rade svoj posao, teška telesna povreda, pretnja odnosno pokušaj ubistva. Da je usledilo izvinjenje gradonačelnika i odgovarajući postupci nadležnih državnih organa, sve bi završilo sa najmanje štete za sve, pa i za same počinioce. Ovako, sve se pretvara u jedan veliki, produženi i opasni multi-krimen.

203

A najgore u svemu ovome je to, što o tome ne postoji čak ni minimalna svest, i to ne samo kod vrhova režima, koji su, je li, „odlepili“, nego ni kod najvećeg dela građanstva, koje je iscrpljeno i „uspavano“, kao ni kod najvećeg dela stručne, pravničke javnosti, koja je kartelizovana i korumpirana. Zbog toga, u nastavku teksta, sledi lagano, veoma lagano, čak udžbenički lagano i „dosadno“, zumiranje glavnih elemenata rečenog krimena.

Najpre, krivično-pravno. Brojne i ozbiljne indicije, ali, po prvi put, i ne mali broj direktnih dokaza, svedoci, onaj audio snimak, kao i one dve policijske beleške, ukazuju na to, da je ovde na delu, organizovani krimi-nal, zločinačko udruživanje najširih i najopasnijih razmera. Protiv slobode, života i tela dva novinara, ali, još gore i opasnije, i protiv slobode uopšte, slo-bode informisanja i samog ustavnog poretka. U kojem, udruživanju i krimi-nalu, što je najopasnije, svojim činjenjem i nečinjenjem, saučesništvom, pri-krivanjem, pomaganjem, svesno učestvuju sve sami vrhovi državne vlasti, uz rečenog gradonačelnika i sina mu, direktor policije, vrhovni državni tužilac, istražni sudija, dva resorna ministra, unutrašnjih poslova i medija, najzad i sam predsednik vlade. I, uz njih, i sama evropska vlada, njen predstavnik u Crnoj Gori, Leopold Maurer, čija je izjava od 1. septembra 2009., bila gora od ćutanja, a znamo, i ćutanje je oblik saučesništva.

A zatim i politikološki. Ono što je u prethodnom pasusu kondenzovano krivično-pravno, politikološki ne može da se opiše nikako drugačije, nego kao napad na same temelje slobode, države i vlasti. Atipični, unutrašnji, puzajući državni udar. Puč. Od strane onih istih aktera, „mladih, lepih i pametnih“, koji su svoj prvi državni udar, doduše onaj više klasičan, stan-dardan, tipičan, izvršili još pre tačno dvadeset godina, danas već daleke i „istorijske“ 1989.

A ako ste već pomislili, da je to bilo i ono najgore što nas je zadesilo, na žalost, niste bili u pravu. U slučaju gradonačelnika Podgorice, napadnuti su ne samo država, ustav, vlast, nego i društvo, moral, profesija. Čak i ona najsvetlija. I najsvetija. Policajac, tužilac, sudija, ministar, u redu, u partijskoj državi, u kojoj nema vladavine prava, to makar može da se razume. Ali, lekar, ej, lekar, najpre onaj „gradonačelnički“, zatim onaj „izabrani“, najzad i onaj „direktor-ski“, e to je već definitivno kraj svake normalnosti. Mašinerija DPS-a, po širini i dubini, kojoj se svakodnevno dive, oni naši dvorski intelektualci.

Sećate li se primera iz literature. Dece-špijuna, koja su u školama staljinističke Rusije instruirana, da školskim vlastima prijavljuju, čak i sopst-vene roditelje. Ili nacističkih, SS vojnika, pripadnika streljačkih odreda, koji

204

su, kako saznajemo iz jedne fusnote Izvora totalitarizma Hane Arent, ipak, morali da se napijaju do besvesti. Da bi uopšte mogli da streljaju. Ili žena i članova najužih porodica informbirovaca u Crnoj Gori, koji su morali javno da se odriču svojih nabližih srodnika. Eto, to je onaj najgori, mračni, diluvi-jalni domen, kojem nas vraća, epizoda sa lekarima.

Na kraju, da bi se izbegla svaka moguća, kod nas čak veoma raširena, a naivna i opasna dogma progresa, „kraj“ iz naslova ovog teksta, treba još i dodatno, da se konkretizuje i precizira. Kraj o kojem je reč, naime, može da bude najmanje dvojak. U obliku početka procesa duge i teške demokra-tizacije, u slučaju da masa takozvanih običnih članova vladajuće koalicije, jer vrhovi ove koalicije to više prosto nisu u stanju, konačno shvati, da se ovako dalje zaista više ne može. Ili, to bi bio onaj drugi mogući oblik kraja ovog režima, u obliku početka jedne mnogo „transparentnije“, otvorenije i brutalnije diktature, ukoliko do jednog takvog masovnog osvešćenja ubrzo ne dođe. Samo je jedno veoma malo verovatno ako ne i nemoguće. Da ova i ovakva „demokratura“, veoma osobena mešavina diktature i demokratije, u kojoj živimo evo već pune dve decenije, produži da postoji i funkcioniše i dalje. Odavno Crna Gora, u tolikoj meri, nije zavisila, od ishoda jednog montiranog sudskog procesa.

Protiv partijskog feudalizmaCetinjska Gimnazija, Adnan Čirgić, Aila ŠoškićVijesti, 5. oktobar 2009.Tri slučaja iz podnaslova ovog teksta samo su vrh ledenog brega. A breg

je sistem protivustavnog partijskog feudalizma. Koji se krije ispod velelepne fasade „evropskih i evro-atlantskih integracija“.

Jedna vrsta šizme između normativnog i stvarnog, karakteristika je svih socijalnih sistema, ali je količina ove šizme najveća upravo ovde i danas, u Crnoj Gori, i u sličnim zemljama perifernog, odocnelog i zavisnog razvoja.

Rečena šizma odnosno kontrast, najjasnije se vide u oblasti obrazovanja, prosto zbog toga što je u obrazovanju koncentracija mladih, dakle onih koji su najmanje uklopljeni u vladajući kvazifeudalni sistem, najveća.

Što se sva tri slučaja događaju u poslednjih devet meseci, nije slučajno. Sistem partijskog feudalizma je u krizi, na izmaku, pred pucanjem. Ili pred prelaskom u neko svoje novo, transparentnije, očiglednije i brutalnije stanje.

A što ova tri slučaja reprezentuju sva tri nivoa, naime osnovno, srednje i

205

visoko obrazovanje, takođe nije slučajno, nego samo svedoči o tome, da je naš sistem neslobode, integrisan ne samo po širini i dubini, nego i po vertikali.

Najzad, za razliku od većine naših mejnstrimera, posebno naših brojnih i prebrojnih evrofila i evrointegracionista, autor ovog teksta zna, da ova-kav rezultat, nije čist proizvod „made in Montenegro“, nego da je složeni međunarodni hibrid, proizveden u dubokoj hemiji interesa, crnogorskih tajkuna, ruskih oligarha i briselskih birokrata.

I „Bolonja“ je samo vrh ledenog brega. Kada se visoki evropski standar-di sprovode u očajnim, „afričkim“ uslovima, onda se dobijaju još očajniji, frankeštajnski rezultati. To je najkraći rezime stanja u visokom obrazovanju ovde i danas. I za to vam nisu potrebne nikakve „evaluacije“, koje najav-ljuju naj(ne)odgovorniji univerzitetski administratori, crnogorski ministri i briselski komesari. To je jednom nepažnjom priznao čak i onaj portparol vladajuće partije. A to znaju i svi studenti redom, i to već nakon prve godine studija. Kada ih njihovi budući kolege i koleginice upitaju „Kako je“, naime, oni im lakonski ali tačno odgovaraju „Lakše nego u srednjoj školi“.

Pa ipak, naglo i drastično obaranje kvaliteta, pod neumoljivom presi-jom birokratskog voluntarizma, samo je potonja frankeštajnska posledica. Sistemski uzroci kvara, mnogo su složeniji i dublji. Među ovima, posebno važna su dva.

Prvi, koji je više formalan, institucionalan, zakonski. Ironično, pod za-stavom evropskih standarda, sve po zakonu (koji je, kao i sve drugo, zaro-bljen od strane partijskih feudalaca), univerzitet ovde i danas karakteriše, najveća birokratska eksproprijacija u njegovoj ukupnoj istoriji. Ekspropri-sana je sama profesija profesora univerziteta, koji više nije u prilici da ob-likuje čak ni sopstvenu nastavu, do suštinskog nepostojanja redukovana je nadležnost nastavno-naučnih veća, ukinute su katedre nastavno-naučnih oblasti, saradnici su pretvoreni u robove-tehničare, pod stalnim finansijs-kim i reizbornim pritiskom zamaskiranih partijskih uprava. A ovo je tek deo rečene eksproprijacije. Činjenica da u ovoj, lavlji udeo, imaju sami profesori, ne svi, naravno, nego samo oni profesori partijski feudalci, administratori, kadrovi, bivši i budući ministri, savetnici i ambasadori, čitavu stvar čini samo još jadnijom i tužnijom.

I drugi uzrok, koji je krucijalan, a istovremeno diskretan, skriven i protivustavan. To je onaj stvarni, realni, operativni sistem, koji se krije i funkcioniše, ispod one velelepne fasade sistema. Zahvaljujući kojem slobod-no može da se kaže, ni tu nisu neophodne nikakve „evaluacije“, da je ovde i

206

danas, na početku XXI veka, u formalno višepartijskom sistemu, na univer-zitetu, o javnoj administraciji i drugim oblastima da i ne govorimo, količina manje ili više otvorene političke diskriminacije, neuporedivo veća, nego što je bila, čak i u onom, formalno i faktički jednopartijskom sistemu, u drugoj polovini XX veka.

Rečena diskriminacija, najmanji je zajednički imenitelj, tri naša slučaja. A da je ova diskriminacija veliki, čak najveći krimen, usmeren protiv ustava, međunarodnog i prirodnog prava, odnosno protiv čoveka, progresa i raz-voja, to, očigledno, znaju i naši vrli partijski feudalci, setite se samo kako je resorni ministar, uoči potonjih parlamentarnih izboru, u vezi sa slučajem Aile Šoškić, izdao čak i ono pisano saopštenje, u kojem je tvrdio, kako političke zloupotrebe od strane školskih vlasti nema, ali ukoliko ih i ima, da ih ministarstvo osuđuje odnosno ne podržava, kao i slično obraćanje resor-nog ministra ovih dana, u kojem je, u vezi sa slučajem Cetinjske Gimnazije, kategorički ustvrdio kako, opet, političke zloupotrebe od strane vladajućih partija nema, makar ne da je njemu poznato (zanimljiva, zaista veoma za-nimljiva ograda i formulacija jednog ministra). Kao da se u sva tri slučaja, i golim okom ne vidi, kako teška DPSDP partijska mašinerija, bez prestanka brekće i razvaljuje, ustavni i obrazovni sistem zemlje.

Tri slučaja iz naše priče samo su vrh ledenog brega. A breg je sistem nele-gitimnog i nelegalnog partijskog klijentelizma. Koji traje već punih dvadeset odnosno šezdeset godina. Pa i duže, čak mnogo, mnogo duže. Kao neolitska „istorija: sablazan koja traje deset hiljada godina“ (Elza Morante). Ali i sa-blazan odnosno aždaja koja uvek nađe svoga Đorđa. Ailu Šoškić, Adnana Čirgića, gimnazijalke i gimnazijalce sa Cetinja.

Šta da se radi Mapa puta: 1) Ostavka ili smena aktuelne vlade, 2) Formiranje nove, privremene, tehničke, koncentracione, vlade nacionalnog jedinstva, 3) Mi nimalna dekriminalizacija vlasti, 4) Sporazum o moratorijumu na identitetska i slična pitanja, i 5) Priprema i održavanje novih vanrednih parlamentarnih izboraVijesti, 2. novembar 2009.U naslovu i podnaslovu ovog teksta, izloženi su pitanje i odgovor. Pi-

tanje svih pitanja, i odgovor svih odgovora. Sledi samo kratko, veoma kratko obrazloženje.

207

1) Ostavka ili smena aktuelne vlade. Treba li ovaj element uopšte da se obrazlaže? Treba li uopšte da se podseća, na sve one brojne i ozbiljne indicije, koje sam vrh crnogorske vlasti, povezuju sa najtežim oblicima ko-rupcije i organizovanog kriminala? Nakon stare optužnice iz Italije, dve nove, „regionalne“ optužnice, ona iz Zagreba i ona iz Beograda, kao i slučaj ekspresne smene sudije Lazara Akovića u samoj Crnoj Gori, u tom smislu, predstav ljaju samo najnoviju kulminaciju. Na stranu krivičnopravna strana problema, u normalnim vremenima i zemljama, čak i samo stoti deo ovakvih indicija, bio bi dovoljan za ekspresnu ostavku odnosno smenu vlade.

2) Da je vlast slabija, a opozicija snažnija, nova, privremena, tehnička vlada, verovatno ne bi bila ni neophodna. Ovako, ona je iznuđeno i racional-no rešenje. Sastavljena od svih, vladajućih i opozicionih partija, srazmerno snazi koje su ove postigle na potonjim parlamentarnim izborima, ona bi tre-balo da obezbedi minimalni demokratski kontinuitet, legalitet i legitimitet. Da spreči opasnost od „ulice“. I od najgorih delova vlasti, koji bi u takvim okolnostima mogli da posegnu za ekstremnim nasiljem.

3) Paket od takozvana 4D u postnacističkoj Nemačkoj nije obuhvatao dekriminalizaciju. U tom smislu, ovaj element bio bi originalni doprinos našeg domaćeg demokratskog inžinjeringa. Dekriminalizacija bi morala da bude totalna, ali bi dekriminalizacija vrhova vlasti bila kritična. U paketu sa ovom, išla bi i amnestija za sve, osim za one koji su odgovorni za nejteža krivična dela. A minimalna, zašto ili u kom smislu minimalna? Pa, pre svega u smislu onog minimuma, koji je apsolutno neophodan, da bi uopšte mogli da se održe demokratski izbori.

4) Sporazum o moratorijumu na identiteska i slična pitanja, ne bi bio apsolutan, nego samo relativan, privremen i svrsishodan. Da spreči poznate političke, posebno predizborne zloupotrebe ovih pitanja, od strane najneod-govornijih delova vlasti. Nalik na Narodnu slogu iz 1996., i Deklaraciju o građanskom miru iz 1999., dva retka pozitivna momenta novije crnogorske političke istorije.

5) Novi vanredni parlamanetarni izbori, ili, možda, novi izbori svih orga-na, i na svim nivoima vlasti, zahtevali bi veoma opsežne, temeljite i kvalitetne pripreme. Međunarodni i domaći akteri, akumulirali su već sasvim dovoljno materijala, iskustava i preporuka, ali bi, zbog složenosti i dijaboličnosti one (de)kriminalizacije, za ove pripreme, bilo neophodno, verovatno, i čitavih godinu dana.

Na kraju, još samo nekoliko opštih komentara.

208

Najpre, o realističnosti predložene mape puta. Primusa smo već čuli. Na poziv i predlog lidera PZP, Nebojše Medojevića, da zbog svih onih in-dicija, podnese ostavku na mesto premijera, kao i na neprijatna svedočenja o tim istim indicijama, od strane bivšeg bliskog saradnika i kuma, Ratka Kneževića, odgovorio je sa uobičajenom agresivnošću („Budalasta trućanja nesrećnih Balkanaca“), i isto takvim, uobičajenim izvrtanjem (prema kojem, protiv svoje države rade, ne on i njegovi „prijatelji“, nego oni koji ga zbog toga javno prozivaju i kritikuju). Ali, pre nego (bez)brojni savetnici, zvanični i nezvanični, stari i novi, poznati i nepoznati, javni i tajni, kus(ovc)i i repati, krenu stopama svoga Primusa, i počnu da se rugaju opoziciji, neka, ipak, makar još jednom i dobro razmisle, veliko ubrzanje je počelo, ono što danas izgleda kao relativno malo verovatno, već sutra može biti sasvim aktuelno.

U međuvremenu, do konačnog prihvatanja predloga za formiranje privremene i zajedničke tehničke vlade od strane odgovornog dela vlasti, opozicija bi ovu ideju mogla i sama, da počne da praktikuje, u obliku neke vrste konkretne i ozbiljne vlade u senci. Sa jednom ovakvom, konkretnom i ozbiljnom vladom u senci, neophodnu ozbiljnost, težinu i smisao, mogla bi da dobije i ona ideja odnosno praksa bojkota, koja je već započela. A svemu ovome, dakle vladi u senci, podržanoj idejom i praksom bojkota, te privre-menoj i zajedničkoj tehničkoj vladi, neophodan pa i dragocen doprinos, mogao bi da pruži, i najveći deo nekorumpiranog i nedepeesizovanog civil-nog društva, nevladinog sektora, i nestranačkih intelektualaca.

I na samom kraju, da li predložena mapa puta garantuje siguran, brz i pozitivan izlazak, iz aktuelne krizne odnosno krimi-situacije? Naravno da ne. „Sigurna“ je samo „vampirska“ fantazija o beskonačnosti vlasti. Među nama smrtnicima postoji samo manja ili veća verovatnoća. I manji ili veći kvalitet. U tom smislu, dakle, ova mapa je samo ono najbolje, za što se, ovde i danas, valja založiti. Ali i ono što iz dana u dan dobija sve veću verovatnoću, uverljivost i snagu.

Crveni tepih za crne košuljeIdeologija manjeg zla od opsene do tragedijeVijesti, 30. novembar 2009.„Lesser-Evilism“ je engleska složenica koju je na naš jezik najbolje prevesti

kao ideologiju manjeg zla. U jednom tekstu iz 2000., upotrebio ju je Lens Sel-fa, u svojoj oštroj ali temeljitoj kritici druge administracije Bila Klintona. Od

209

strane apologeta, naime, ova administracija, branjena je kao manje zlo, dok ju je Lens Selfa dekodirao, kao inkubaciju odnosno pripremu za veće zlo.

Danas uglavnom nije sporno, da su dva mandata Džordža Buša Mlađeg, koji su došli odmah nakon druge administracije Bila Klinotna, zaista doneli veće, pa i najveće zlo. Većina Amerikanaca, Džordža Buša Mlađeg već je oce-nila kao „The Worst President Ever“ (Najgoreg Presednika Ikad). Ali iz ovoga ipak ne proizilazi i lak odgovor na pitanje, ko je bio u pravu, u onom sporu o administraciji koja mu je prethodila? Njene apologete ili njeni kritičari? Uopšte me ne bi iznenadilo, ukoliko bi se pokazalo, da su odgovori na ovo pitanje, i danas, isto onako podeljeni, kao što su to bili pre deset godina.

Ja lično, pre deset godina, bio sam u dilemi, danas bih stao na stranu Lensa Selfe. Ali bih i danas zadržao svu neophodnu otvorenost i opreznost. I to zbog najmanje dva ozbiljna razloga. Prvo, zbog toga, što se u istoriji i politici, zaista, veoma retko, ukoliko ikada, bira između čistog dobra i čistog zla, a mnogo češće, odnosno najčešće, između manjeg i većeg zla. I drugo, zbog toga što su posledice pogrešnih izbora u ovakvoj situaciji, najčešće ra-dikalno negativne, pa i tragične. I to u oba slučaja. I u slučaju, naime, da tek na kraju shvatite, kako ono što ste u početku ocenili kao manje zlo, nikada nije bilo stvarno manje zlo, nego celo vreme predstadij većeg zla, te da ste na taj način, nevoljno, tragično, pomogli upravo ovom drugom, većem zlu, da dođe na vlast. Ali i u obrnutom slučaju, naime, da se na kraju pokaže, kako je ono stvarno bilo manje zlo, ali da ste ga vi ranije pogrešno ocenili kao pred-stadij većeg zla, te tako, pustili da propadne, a onom drugom, stvarno većem zlu, opet, nevoljno, tragično, pomogli da se uspne na tron.

Ideologija manjeg zla, vladajuća je ideologija i u današnjoj Crnoj Gori. I to već punih dvadeset godina. Ovde i danas, na izmaku 2009., njeni glavni unutrašnji protagonisti su, naravno, nezaobilazni DPS, ali, u novije vreme, na žalost, još važniji, SDP, te brojni bivši vanstranački intelektualci indipendističke orijentacije, koji su, upravo sa ovom ideologijom na usnama, bučno ili, češće, tiho, „prešli na suprotnu stranu“, i postali deo aparata vlasti. Od međunarodnih protagonista, nakon SAD 1990-ih, danas, 2000-ih, to je sve više EU, preciznije EK.

Slučaj Crne Gore je dobar, zbog toga što jasno ukazuje, na još jednu kompleksnost ideologije manjeg zla. Na njenu vremensku dimenziju ili dijalektičnost. Na činjenicu, naime, da ono što neko vreme i jeste bilo manje zlo, posle izvesnog vremena, lako može da prestane da bude to, te da nep-rimetno pređe u onaj „maligni“ predstadij, inkubaciju i pripremu za veće

210

zlo. Da li se odnosno kada se to u Crnoj Gori zaista i dogodilo, 1998., 2002., ili 2006., predmet je oštre, ponekad i ogorčene debate. Po mom mišljenju, u odnosu na Miloševićevu (Veliku) Srbiju i Crnu Goru, Đukanovićeva Crna Gora, bila je stvarno manje zlo, samo u periodu 1998-2000-2006., od 2006., odnosno od konačnog rešenja pitanja državnog statusa, do danas, i danas, međutim, ona je i definitivno prešla u onaj „maligni“ predstadij.

Ima li uopšte potrebe, da se podseća na sve „malignitete“ ovog pred-stadija. Na sve simptome oligarhijskog kapitalizma. Na kvazifeudalnu lati-fundiju koja se krije ispod fasade evrointegracionizma i demokratije. Na totalni monopol, kosmički konflikt interesa, mega korupciju, giga kriminal. Na endemsko siromaštvo skoro trećine populacije. Na vladavinu sile a ne prava. Na dvadeset godina nesmenjenu i nesmenjivu vlast jednog čoveka i jedne partije. Na duboku involviranost Primusa i Familije u sve ove „malig-nitete“. Ako laže koza, ne laže rog, ako lažu briselski komesari i podgorički ministri, ne lažu slučajevi Prve banke, Zavale, gradonačelnika Podgorice, Slobodana Pejovića, Ibrahima Čikića, da pomenem samo one najdrastičnije i najpoznatije.

Zbog toga su oni koji iskreno ali pogrešno misle da je ovo stvarno manje zlo u odnosu na ono drugo, duboko u krivu. (Onima, pak, koji ideologiju manjeg zla, koriste sasvim svesno, instrumentalno, prevarno, za svoje nezajažljive profite, ekonomske ili političke svejedno, ovde se uopšte ne bavim.) A ono drugo je fašizam, u njegovim brojnim i različitim, starim i novim, standardnim i mutiranim oblicima. Već viđeno. Podsetimo, oligarhi-jski kapitalizam uopšte, pa i ovaj koji razvija Đukanovićeva Crna Gora, nije nikakvo manje zlo, nego je inkubacija i priprema za ono veće i najveće zlo. Crveni tepih za crne košulje.

Zbog toga nisu u pravu ni oni koji ovih dana o Crnoj Gori govore kao o „nedovršenoj demokratiji“. Osim što je oblik dogme progresa, ova dijagnoza je i potpuno pogrešna. U stvarnosti, naime, mnogo više je znakova, koji up-ozoravaju, da je današnja, Đukanovićeva Crna Gora, nedovršena diktatura, a ne nedovršena demokratija. A zna se, bez ispravne dijagnoze, nije moguća ni odgovarajuća terapija. I u tom pogledu, današnja Crna Gora, na samom je početku, a ne u središnjici ili završnici, duge i teške borbe za demokratiju.

211

Skoro konsolidovana latifundijaNa periferiji Evrope a možda i u okviru Evropske unije u XXI vijekuVijesti, 28. decembar 2009.Šteta koju je takozvana neoliberalna a zapravo ultramonopolistička

odnosno kvazifeudalna ekonomija Mila Đukanovića i njegovog omiljenog profesora Veselina Vukotića napravila u oblasti visokog obrazovanja nije manja od one koju je ona za sobom ostavila u oblasti materijalne proiz-vodnje. Klasika. Baza i nadgradnja, kako bi to rekao stari Marks. Avetinjski ispražnjene fabričke hale i temeljito opustošene fakultetske glave.

Primera koliko hoćete. Evo jednog najskorijeg. U poslednje vreme, sva-ka kritika koja se uputi na adresu našeg maratonca-premijera, nailazi na neobično rašireno i usaglašeno, uz to i kvazistručno odbijanje. Kao, kritika je „ostrašćena“ a ne nepristrasna, „subjektivna“ a ne objektivna, „lična“ a ne sistemska. Neobična raširenost i usaglašenost ovog odbijanja sastoji se u tome što ono dolazi ne samo od vlasti nego i od jednog dela opozicije i al-ternative, a kvazistručnost u tome što protiv ovog odbijanja govore svi zaista stručni argumenti. Empirijski i teorijski.

Najpre empirijski. Za početak, dovoljno je i samo jedno jedino retoričko pitanje. Ima li u današnjoj Crnoj Gori, i jedne jedine važnije oblasti društva, koju upravo SISTEMSKI ne pogađa, LIČNA involviranost našeg političkog maratonca? I ona njegova 4K (kartel, konflikt interesa, korupcija, kriminal)? I još, ima li i jedne jedine zemlje na ovoj planeti, čiji je premijer opterećen sa TOLIKO teških kriminalnih sumnji, kao što je to ovaj naš? U tri od šest zemalja sa kojima Crna Gora graniči, protiv najbližih prijatelja našeg premi-jera, podignute su, ili su pred podizanjem, teške pa i najteže optužnice, a u jednoj od njih, onoj u Italiji, sumnje u samog premijera, samo privremeno su arhivirane, i to zbog imuniteta, garantovanog silom međunarodnog zakona. O nekažnjenim ratnim zločinima, deportacijama 1992., i ostalim, te isto tako nekažnjenom nasilju premijerovih najbližih a zaštićenih prijatelja, „vitezo-va od šipke i spreja“, tih i takvih, još uvek nedovoljno shvaćenih „junačina“ našeg doba, da i ne govorimo.

Teorijski argumenti su još brojniji i jači. I od ranije, ali definitivno od Maksa Vebera, dobro se zna, da je upravo lična vladavina, glavna sistemska osobina predmoderne, a bezlična, depersonalizovana vlast, glavna sistemska osobina moderne politike. Tako da je upravo razobličavanje ovog, ličnog, personalnog aspekta Đukanovićeve vladavine, autokratije ili dvora, nužan oblik sistemske kritike, a odbijanje i izbegavanje ove kritike, pod raznim

212

izgovorima, prikriven oblik služenja dvoru. I neprikriven oblik elementarne neobrazovanosti i neznanja. Maks Veber, treba li na to da se uopšte podseća, jedan je od klasika sociologije i moderne društvene nauke uopšte, a ne neki manje poznati ili beznačajni mislilac.

Isto može da se kaže i za Fernana Brodela, jednog od najvećih istoričara XX veka. Koncept „drugog kmetstva“, kojeg ovaj razvija u drugom od tri toma svog kapitalnog dela Civilzation and Capitalism, ključan je i za ra-zumevanje našeg problema. Problema recikliranja predmoderne lične vla-davine u dekadentnim poznomodernim vremenima. Na periferijama ali sve više i u centrima našeg odnosno savremenog svetskog sistema. Opsežnu bibliografiju Maksa Vebera, Fernana Brodela, i ostalih divova društvene misli XIX i XX veka, bez kojih ne može da se razume ni dinamika našeg posthladnoratovskog vremena, zainteresovani čitalac može da pronađe i u mom doktorskom radu odbranjenom pre skoro dvadeset godina, kasnije objavljenom pod nazivom Ritam sveta, a najnoviju aktualizaciju rečene din-amike i fenomenologije, u obliku sve dekadentnijeg silvioberluskonijevskog i milođukanovićevskog „neomonarhizma“, jednako u centrima kao i na per-iferijama savremenog sveta, u mojoj potonjoj knjizi Velika promena.

Prethodnih nekoliko referenci, naveo sam najviše radi toga, da bih upo-zorio kako izvori i ideje za proizvodnju i razvijanje kritičkog, autonomnog i kvalitetnog znanja postoje, ali da se za njih uglavnom ne haje. Jer je zav-ladala aparatska ideologija novog kmetstva. Beskonačna apologetika dvora. Bučna dogmatika „neoliberalnih globalizacija“, „evropskih integracija“, „de-mokratskih tranzicija“. Pa od ove, kao u onoj pesmi, ne može da se spava. A kamo li razmišlja. Pa se zbog toga, svaka ozbiljnija teorijska dijagnoza, kao što je i Skoro konsolidovana latifundija na periferiji Evrope a možda i u okviru Evropske unije u XXI veku, iz naslova i podnaslova ovog teksta, doživljava kao puka politička provokacija i intelektualna ekstravagancija.

A da nije tako, nego da je reč o najozbiljnijoj društvenoj nauci, može da se vidi i iz sledećeg teksta u ovoj kolumni, Evropska unija pod znakom pita-nja, koji će biti objavljen na ovom istom mestu, 25. januara 2010. A koji će se, nakon teksta koji upravo završava, baviti više spoljašnjim, međunarodnim, evrointegracionističkim aspektom, ove jedne te iste, globalne i lokalne, ev-ropske i balkanske, pa i crnogorske poznomoderne dekadencije. Verujem da će nakon tog teksta biti makar malo jasnije, zbog čega se upravo ovih dana i meseci, globalna vašingtonsko-briselska upraljačka klasa, tako očigledno lomi, između daljeg beskonačnog produžavanja nekritičke podrške našem

213

Latifundisti broj jedan, i njegovog manje ili više kontrolisanog puštanja niz vodu, kako se to obično žargonski kaže.

Evropska unijaPod znakom pitanjaVijesti, 25. januar 2010.Dijalektika, što će reći kretanje, te kompleksnost, ambivalencija i kon-

tradikcija, deluju i kada se ne vide, ali ih zarobljeni umovi ne vide, čak ni kada se pojave na samoj površini. Takav je slučaj danas i sa Evropom, EU i evropskim integracijama. Da su Evropa i EU danas „the big question mark“ (veliki znak pitanja), a ne cvrkutava idila, kako nas svakog dana uveravaju bezbrojni aparatčici, Imanuel Volerstin je upozorio još usred vatrometnog slavlja, samo nekoliko dana nakon potonjeg takozvanog velikog proširenja („The U. S. and Europe, 1945 to Today,“ Comment No. 137, May 15, 2004, http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm).

Ali, naravno, nije uopšte neophodno, da ste profesionalni filozof, hegelo-vac ili volerstinovac, da biste videli Evropu i EU onakvim kakve one stvarno jesu, a ne kako ih njihovi propagandisti svakodnevno predstavljaju. Dovoljno je da imate minimalno očuvan zdrav razum, minimalno ali kvalitetno ob-razovanje, te minimalnu ali stabilnu distancu, spram velikog, dvoglavog, podgoričko-briselskog političkog čudovišta, Behemota-Levijatana naših dana. Ovo poslednje, u današnjoj Crnoj Gori, na žalost, nije slučaj, sa naj-manje 95% vladinih, te najmanje 75% akademskih i nevladinih glava. U Ev-ropi odnosno EU, rečeni procenati nisu ovako nepovoljni, ali je i tamo trend dogmatizacije dominantan.

Što ne treba da čudi. Ne otvarajući ovde stari spor o prvenstvu, jedno je sigurno, duh i materija idu zajedno. Vladavina neofunkcionalističke evrointegracionističke dogmatike, duhovni je izraz vladavine konzervativne, desnopopulističke Evrope. Koja je dominantna još od sredine 1990-ih. Čak i kada se krije ispod smokvinog lista „desnog centra“. Potencijalno, ova i ovakva Evropa je i reakcionarna. I to i u njenim centrima, najbolji primer je Italija Silvija Bersluskonija, i na njenim obodima, najbolji primer je Crna Gora Mila Đukanovića.

Iz ogromnog rezervoara konzervativne EU, rečeni reakcionarni potenci-jal, već je počeo i da se ostvaruje. Kao novi evropski nacionalizam, rasizam, fašizam. Primer koji sledi krajnje je indikativan. Jednog istog dana, 30. no-

214

vembra 2009., pale su dve značajne evropske odluke. Prva, ambivalentna, načelno pozitivna, ali pod senkom teške etničke sumnje: EU je konačno donela odluku o ukidanju šengenskih viza za državljane većinski pravo-slavnih Crne Gore, Srbije i Makedonije, ali, zbog poznatih dejtonskih speci-jalnih veza, ne i za Bošnjake/Muslimane Bosne i Hercegovine.

I druga, tog istog dana: Švajcarci su se referendumski izjasnili, za zabra-nu podizanja minareta. Sad, neko i ovo može da relativizuje, i da kaže kako je referendum o kojem je reč bio nelegitiman, jer ni jedna pa ni najveća većina, ne može da zabranjuje, prirodna i neotuđiva ljudska prava. Ili, da Švajcarska nije članica EU. I jedno i drugo, međutim, nije ni malo utešno. Prvo, zbog toga što je od načelne nelegitimnosti rečenog referenduma do realnog političkog života dug put, a drugo zbog toga što je ispitivanje javnog mnjenja na teritoriji same EU, koje je 1. decembra 2009., objavio Euronews, jasno po-kazalo, da je snažan anti-islamski trend panevropski a ne samo švajcarski, na pitanje, naime, da li se slažu sa švajcarskom referendumskom odlukom, čak 68% ispitanika, odgovorilo je potvrdno.

A navedeni primeri samo su vrh ledenog brega. Koji najavljuje mračnu pretnju nove i radikalne evropske desnice. Pa ipak, možda i više od ove mračne pretnje, brine ona cvrkutava idila. Od koje zaslepljeno mnoštvo, nije u stanju, pretnju čak ni da vidi. Pa nije u stanju da vidi, ni to, da su Ev-ropa i EU danas na velikoj raskrsnici. Sa koje jedan put vodi ka oslobađanju njihovog još uvek velikog i obećavajućeg emancipatorskog, drugi ka daljem usponu, rastu i kolapsu, njihovog sve većeg i opasnijeg konzervativnog, desnopopulističkog i reakcionarnog potencijala.

U tom pogledu, situacija Evrope i EU na početku XXI veka, istorijski i strukturno je veoma slična, situaciji Južne Amerike na početku druge polovine XX veka. A ovu situaciju, najbolje je osvetlila, čuvena teorijska rasprava o pravoj prirodi južnoameričkih režima. Dok su ortodoksni mark-sisti, zavedeni doktrinarnim šemama, ove režime kvalifikovali kao feudalne, dependisti i neomarksisti, među njima i Imanuel Volerstin, kvalifikovali su ih kao perifernokapitalističke, samo po spoljašnjem izgledu feudalne, otu-da samo neo ili, bolje, kvazifeudalne. Ovo jesu nijanse, ali veoma značajne, zbog toga, kada i ja u svojim tekstovima, za današnje zapadnobalkanske perifernokapitalističke režime, među ovima i za ovaj naš, u Crnoj Gori, kažem da su neo, kvazi, ili samo sa navodnicima feudalni, to treba dobro razumeti. U osnovi ovih režima, baš kao i onih u Južnoj Americi, leži svets-kosistemski odnos između centralnih, tamo SAD, ovamo EU, i perifernih

215

kapitalističkih formacija, tamo Južne Amerike, ovamo Balkana.Da li će sa svoje sadašnje velike raskrsnice, Evropa i EU krenuti u jednom

ili drugom smeru, odlučuje se u evropskim centrima, ali i na evropskim, za-padnobalkanskim i inim periferijama. I ove odluke danas su globalizovane. Zbog toga, kada se briselska birokratija danas očigledno lomi, između beskonačnog produžavanja podrške latifundijskom, kvazifeudalnom režimu Mila Đukanovića (Havijer Solana), i njegove tihe i bezbolne smene (Džudit Bat), treba da zna, da ona time ne odlučuje samo o sudbini male Crne Gore, nego i o sudbini velike Evrope i EU.

IdiotizacijaLudilo poznog kapitalizmaVijesti, 22. februar 2010.O svoj ozbiljnosti ove bolesti najbolje govori njena enormna raširenost.

Od vladajuće politike do masovne zabave, nema oblasti društvenog života, u kojoj ne nailazimo na njene već odmakle simptome.

Vladajuća politika, ideologija, propaganda. Novogovor, uslovni refleks, dresura. Redukcija, razaranje uma. „Neoliberalne globalizacije“. „Evropske i evroatlantske integracije“. I tako dalje i tome slično. Nema toliko nespornog, velikog i značajnog cilja, kojeg lokalna, podgorička oligarhija, i globalna, briselska birokratija, za tili čas, nisu u stanju, da izvrgnu u sopstvenu su-protnost.

Pa onda, mašinizacija, digitalizacija, sterilizacija ljudskog „materijala“. Sve one bezbrojne „administracije“, „potencijali“, „kapaciteti“. Ljudi kao električni miševi, poslušni automati, kompjuterski bajtovi. Vrhunac postva-renja. „San apsolutnog kapitalizma“ (Zoran Vidaković).

A na vrhuncu, montipajtonovski „progres“. Bez realnog sadržaja i smisla. I beskonačna a prazna dvorska procesija. Sećate se, samo u poslednjih go-dinu i nešto, tri moronska „big bang“-a. Najpre, krajem 2008., „predaja ap-likacije“, zatim, sredinom 2009., „prijem upitnika“, najzad, nedavno, „predaja odgovora“. „Sa preko četiri hiljade strana“ (stara stvar: morone najviše fas-ciniraju veliki brojevi). A sve kao „državna tajna“. E pa ovo ne bi mogli da sav-ladaju, čak ni The Books of Knjige, Šćepan Vuković i Brano Mandić zajedno.

Treba uočiti. U početku, stvar funkcioniše na bazi manje ili više sves-nog pragmatizma, ljudi, naime, znaju za nedostatak sadržaja i smisla, ali funkcionišu da bi napravili karijeru, sačuvali posao i tome slično, na kraju,

216

međutim, usled dugotrajnog ponavljanja besmislenih radnji, dođe i do stvar-nog zakržljavanja uma.

Tako i u oblasti masovne zabave. „Veliki brat“, „Trenutak istine“, „Farma“. Festivali lažnih autentičnosti. Simulacije falširanih drama. Krik nedostajanja stvarnog života i smisla ispod maske lažnog ispunjenja. Pri čemu treba i da se precizira, lažno ispunjenje ne odnosi se toliko na same neposredne učesnike festivala, skoro da nema toga što čovek nije u stanju da učini za milion ili sto hiljada eura, sećate se kultnog filma iz 1970-ih „Konje ubijaju zar ne“, nego se odnosi na publiku koja sve to netremice sluša i gleda. Njena idiotska samoid-entifikacija, otprilike je onoliko velika, koliko je velika i nepodnošljiva, struk-turna praznina poznog kapitalizma.

Idiotizacija, ludilo poznog kapitalizma, nije samo stilska figura. O različitim, konkretnim aspektima, ove teške istorijske bolesti, napisane su već brojne teorije. Tako, na rane forme ove patologije, ukazao je još Karl Marks, u svojim poznatim analizama otuđenja čoveka, fetišizma robe, kurjačke žeđi kapitala, idiotske podele kapitalističkog rada. Na ovom is-tom tragu, samo pre nekoliko sedmica, u odličnoj emisiji o nauci, „Na rubu znanosti“, na prvom programu HRT-a, članove supermoćne, plutokratske Bildberg Grupe, među kojima je i velik broj najviših svetskih i evropskih zvaničnika, Danijel Eustin, kvalifikovao je kao „degenerike“.

Do sličnih nalaza došli su i najbolji prirodnjaci. Tako, Danijel Goleman i saradnici, biolozi, neurolozi, psiholozi i ostali, sa Harvarda, jednog od najprestižnijih američkih i svetskih univerziteta, u poslednjih dvadeset go-dina, značajno su unapredili, redefinisali i proširili, sam pojam ljudske inteli-gencije. Tehničku inteligenciju, koja je sve do skoro, važila kao inteligencija uopšte, oni dopunjavaju emocionalnom, socijalnom, etičkom i spiritualnom inteligencijom. Sa ovog, proširenog stanovišta, vodeći crnogorski tajkuni i oligarsi, pa i broj jedan među njima, recimo, mogli bi da se ocene, i kao jedna veoma neobična, neuravnotežena vrsta. Relativno inteligentna, oni kažu „uspešna“, kada je o nasilnom, ratnom i poratnom sticanju i očuvanju novca i moći reč, ali, istovremeno, prilično zaostala, u najboljem slučaju debilna, kada je o onom drugom, proširenom obliku inteligencije i života reč.

Najzad, koliko idiotizacija o kojoj je ovde celo vreme reč, zaista nije samo zgodna metafora, nego ozbiljna, veoma ozbiljna tendencija našeg vremena, možda je najbolje pokazao Miroslav Radman, jedan od najvećih živih naučnika, prirodnjaka, istraživača sa jugoistočnoevropskih prostora. Molekularni, DNK biolog, evolucionist, hrvatski, francuski i evropski aka-

217

demik najvećeg prestiža. Zamoljen da prokomentariše ovaj fenomen, on je u jednom nedavnom novinskom intervjuu, dramatično upozorio, kako idiotizacija, da baš tako je rekao, idiotizacija vladajućih politika i medija, po svom tekućem i mogućem efektu, na žalost, nije više samo politički, medi-jski i mentalni problem, nego je, sve više i više, i pravi biološki, evolucioni, odnosno involucioni trend. Koji sve opasnije preti da uništi, i samog glavnog tvorca i aktera ove drame, čoveka kao vrstu, makar onu koju znamo u poto-njih sto do dvesta hiljada godina.

ProtektorZaštitnik i patriotVijesti, 22. mart 2010.I pre godinu dana, kada sam zbog iznošenja tvrdnji o tome bio izložen

nezapamćenom političko-tužilačkom pritisku, postojale su brojne indicije, da u Crnoj Gori imamo na delu, ne samo povezanost organizovanog kriminala sa delovima vlasti, nego nešto mnogo gore od toga, naime sam organizovani kriminal, na čelu sa najmoćnijim čovekom, oligarhom, tajkunom i premije-rom, Milom Đukanovićem i njegovim klanom – na vlasti. Samo u poslednjih nekoliko meseci, u vezi sa slučajem Šarić, broj indicija ove vrste, vrtoglavo se povećao, i pri tome u svoj opasni vrtlog najneposrednije uvukao, čak i ona četiri državna organa, Upravu policije (UP), Agenciju za nacionalnu bezbed-nost (ANB), Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Vrhovno državno tužilaštvo (VDT), čiji je ekskluzivni zadatak upravo borba protiv kriminala.

Sve je počelo sa onom zaista neobičnom zabrinutošću našeg premijera zbog navodnog „pogroma“ nad Darkom Šarićem. Ali se veoma brzo poka-zalo da je ovaj njegov neobični „pogrom“ bio samo nalog za stvarni pogrom nad opozicijom. Najpre, za fizički napad na lidera PZP-a, koji su onako saučesnički pripremili i ispratili urednici „specijalci“ TVCG i TVIN i vrhovi UP i VDT. Zatim, za skoro neuvijenu pretnju samog vrhovnika, upućenu usred crnogorskog parlamenta, konkretno lideru Nove, ali i svima ostalima, koji nastave da pružaju otpor. (To se, izgleda, naš Primus baš osokolio, nakon što su ga, samo par sedmica pre toga, oni naši režimski „rodoljubi“, proglasili za našeg najvećeg „patriotu“.) Najzad, i za potonju, medijsko-tajkunsku „sačekušu“ lideru PZP-a, ovoga puta od strane B92 i najomiljenijeg premi-jerovog prijatelja, lica sa crvene Interpolove poternice, notornog Stanka Subotića Caneta.

218

Čak i samo deseti deo ovako brojnih i ozbiljnih indicija, o uključenosti vrha vlasti u organizovani kriminal, u normalnoj i demokratskoj zem-lji, bio bi dovoljan za promptnu ostavku ili smenu aktuelne, te formiranje prelazne vlade nacionalnog konsenzusa, minimalnu dekriminalizaciju i nove vanredne izbore. Ne i u Crnoj Gori Mila Đukanovića. Preteći tonovi i poruke vrha vlasti, krajnje su zabrinjavajući. Ojačani isto takvim tonovima i poru-kama režimskih „rodoljuba“, oni ne prete samo fizičkoj bezbednosti lidera opozicije, nego i dostignutom nivou razvoja demokratije. Crna Gora zbog toga sve više klizi iz „demokrature“ ka klasičnoj diktaturi. Sa elementima lične vladavine, nasilja i tiranije. „Zdravo jezgro“ DPS, ukoliko nešto takvo uopšte postoji, o tome bi moralo da vodi računa. Vrh vlasti ima ali najveći broj običnih članova i funkcionera DPS nema razloga da beskonačno brani kriminal i nepravo.

To važi i za najveći broj običnih članova i funkcionera SDP. Da li je preter-ano naivno, ukoliko se nadamo, da su neke najnovije akcije iz krugova ove partije i parlamenta, pre svega ona osuda politizacije vrha UP, pa pozivanje VDT-a da preispita onu svoju krajnje „neadekvatnu kvalifikaciju“ napada na jednog poslanika, najzad i ona kritika „nedostatka koordinacije“ između UP, ANB, MUP i VDT, nagoveštaj buđenja minimalne političke svesti i odgov-ornosti? Ili će i one ostati samo još jedan prazni ako ne i makijavelistički prevarni serijal manje članice vladajuće koalicije?

Slične dileme izaziva i ponašanje takozvane međunarodne zajednice. Najpre, njeno „zaglušujuće ćutanje“ (izraz koji je Morton Abramovic, kra-jem 1990-ih, upotrebio za ponašanje Zapada, prema tadašnjem „glavnom faktoru mira“ na Balkanu, Slobodanu Miloševiću, i njegovom kriminalnom gangu). A zatim, još gore, i otvorena podrška. Najnovija podrška stigla je iz Salcburga. Iz Evropske akademije nauka i umetnosti. Crnogorskom premije-ru, vrhovniku sa najvećim i najtežim hipotekama u ovom delu sveta, (samo-deklarisanom) prijatelju većeg broja lica osumnjičenih za najteža krivična dela, i samom tek međunarodnim imunitetom zaštićenom od one italijan-ske optužnice, stiglo je velelepno imenovanje. Za „Protektora“ akademije. Samo neka montipajtonovska akademija, ovu i ovakvu osobu, mogla je da proglasi, pazite, ne za Akademika, ili Prorektora, što bi nekako još i moglo da se shvati, danas se sve može „steći“, pogotovo ukoliko ste „teški“ više miliona eura, nego baš za „Protektora“. Dakle, za „Zaštinika“. Ko je zaboravio, samo da podsetimo, upravo reket(iranje) je jedna vrsta (nelegalne) prodaje zaštite. Uostalom, ko zna, možda smo mi u krivu, možda ovo iz Salcburga i nije bila

219

neka stvarna podrška, možda je to zaista bila samo jedna mala, vesela, mon-tipajtonovska šala.

IndicijeU raljama KartelaVijesti, 19. april 2010.„Kada bi se na bilo kojoj ozbiljnoj pravno-političkoj adresi pojavila osoba

bez dokaza a sa indicijama […] vjerujem da bi takva osoba na takvim mjes-tima bila ismijana“ (Milo Đukanović, Nova TV, 18. mart 2010.). Upravo ob-rnuto, ismejan bi bio naš premijer, i to baš zbog ove rečenice. Zašto? Zato što čak i svaki student prava, odmah nakon položenog krivičnog prava, zna da su indicije vrsta dokaza (osnovi sumnje ili posredni dokazi), a ne nešto različito ili suprotno od njih.

„Gospodine predsedniče zar vas nije sramota što ne znate strane jezike,“ ovako se predsedniku crnogorske vlade pre nekoliko godina obratio jedan od najznačajnijih novinara sa južnoslovenskih prostora, urednik i voditelj kultne NU2 na HRT1, Aleksandar Stanković. Pa ipak, neznanje našeg premijera, iako antologijsko, nije ono što najviše zabrinjava. Ono što najviše zabrinjava, jeste to što u Đukanovićevoj Crnoj Gori, preciznije u njegovom dvorskom servisu, onom „javnom“ (RTCG), i onom „privatnom“ (TVIN), nema ni jednog jedinog Aleksandra Stankovića, koji bi ga upitao: „Gospo-dine predsedniče zar vas nije sramota što ne znate da su indicije vrsta do-kaza?“ A ima mnogo onih koji neznanje našeg premijera, zbog sopstvenog neznanja, ili zbog interesa, svejedno, samo ponavljaju i uvećavaju.

Pravo i politika su u tesnoj vezi i interakciji. Za osuđujuću presudu, in-dicije nekada jesu, nekada nisu dovoljne. Ali ima situacija kada za osuđujuću presudu ne bi smeli da budu dovoljni ni neposredni dokazi. Setite se samo one farse sa „priznanjem“ dvojice „dobrovoljaca“ u slučaju napada na Željka Ivanovića. Nema apsolutnih pravila. Sve zavisi od slobodne ali profesion-alne i savesne sudijske procene svih raspoloživih dokaza. Rekao sam to već nekoliko puta, ali, kao onaj poznati rimski senator, koji je stalno ponavljao kako Kartaginu ipak treba razoriti, moram ponavljati i ja, čak i samo deseti deo indicija koje terete našeg premijera, u normalnoj demokratskoj zemlji, doveo bi do njegove hitne ostavke ili smene. Pored ostalog i zbog toga da bi se autonomno pravo oslobodilo smrtonosnog stiska vladajuće politike.

Bez rečene ostavke odnosno smene, a to je slučaj današnje Crne Gore,

220

zarobljava se cela država. I sve njene institucije. Pa i one čiji je zadatak prov-eravanje indicija. Tako da na kraju i same indicije budu zarobljene. Kao ona osamnaestomesečna trudnoća nesrećne Georgine, kojoj prestrogi, patri-jarhalni otac, Radovan Treći, u istoimenoj komediji Dušana Kovačevića, ne dozvoljava da se porodi, samo zbog toga što je dete začeto izvan bračne svetinje. Šalu na stranu, može li neko čak i da zamisli, naše najviše funkcio-nere, čelnike MUP, UP, ANB i VDT, kako zakonito, profesionalno, nepris-trasno i samostalno, ispituju one premijerove brojne i ozbiljne indicije, dok je ovaj na svojoj svemoćnoj premijerskoj funkciji?

Postavljeno pitanje samo je retoričko. Odgovor na ovo pitanje svima je poznat. U tom odgovoru, to jest u zarobljenosti državnih institucija, a ne u bilo kakvoj posebnoj složenosti i komplikovanosti tih slučajeva, kako to „stručno“ tvrdi VDT, nalazi se i odgovor na pitanje, zbog čega oni pretkrivični postupci, u slučaju našeg premijera, njegove Prve banke, zatim našeg vicepremijera, njegove Zavale, najzad i mnogih drugih naših iz njiho-vog kartela, traju toliko dugo? I zbog čega se upravo ovih dana strahovitom političkom pritisku izlažu, ne premijer i vicepremijer, i svi njihovi, nego baš oni koji profesionalno ukazuju na njihove hipoteke, terete i indicije.

Iz mnoštva, dovoljno je navesti samo dva najnovija i najdrastičnija prim-era. Prvi, primer Grin Houma. Kojem je na vratu Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Ona ista koja sistematski izbegava svoj sopstveni domen kada god se ukrsti sa zabranom našeg (vice)premijera. I drugi, primer Vijesti i Monitora. Kojima je na vratu stara, režimska i oligarhi-jska novina, sa „feljtonom“, montažom poluistina, neistina i laži, kakvih u toj novini nije bilo čak ni u vreme najgorih 1990-ih.

Sve izokrenuto naglavce. Zbog toga je demokratska smena ove i ovakve vlasti stvar elementarnog opstanka. Društva i države. Crne Gore.

DokaziVijesti, 17. maj 2010.Kada EK samo retorički kritikuje a faktički podržava kompromitovani

vrh crnogorske vlasti, a preko ovoga i takozvane „krupne ribe“ organizovanog kriminala u Crnoj Gori, onda ona time postaje i njihov najopasniji saučesnik. Isto važi i za četiri glavna unutrašnja stuba crnogorske države i bezbednosti, VDT, MUP, UP i ANB. Kada ovi ne rade svoj posao kako treba, kao u slučaju onog „nedostatka koordinacije“ u aferi Šarić, s obzirom na sve okolnosti ove

221

afere, mnogo je verovatnije da je to zbog njihovog svesnog umišljaja, nego zbog njihovog običnog nemara. Teško je poverovati da oni to ne znaju. A kada se ipak tako i dalje ponašaju, to može da znači samo jedno, da njih na to primora-va neka mnogo veća sila i muka, nego što je strah od rečenog saučestvovanja.

A kolika je ta sila i muka, najbolje može da se vidi, kod ignorisanja dokaza, i to i onih neposrednih, a ne samo onih posrednih. Samo u poslednjih godinu-dve, bilo je nekoliko takvih, gotovo neverovatnih slučajeva. Podsetimo ovde samo na onaj audio-video snimak sa one „bezbednosno zanimljive“ svadbe onog poznatog rožajskog „biznismena“, zatim na onaj video snimak brutalnog prebijanja već savladanog zatvorenika ZIKS-a, najzad i na onaj audio-snimak, policijskim obezbeđenjem zaštićenog, a, kao, „mačo-junačine“, gradonačelnika Podgorice, koji se, baš onako uličarski, sprda sa svima nama, kada nam kaže, kako nije tačno da je novinara tukao „na ulici nego na trotoaru“.

Kada od VDT, inače školovane pravnice, čujemo kako ovakvi dokazi „nisu verodostojni“, ali ne i dodatno obrazloženje, na primer da su pomenuti snimci montirani, onda to samo znači da ovde više nema nikakve države, o pravnoj državi, i o vladavini prava, da i ne govorimo. A ovakva stanja su kra-jnje opasna, i pri tome nije ni malo utešno, što znamo da su najčešće potonja, terminalna faza vlasti. Strah od većeg zla prevladava. Zlo se trpi od straha gorega. Zbog toga najveći broj običnih ljudi i građana i bira da više veruje saopštenjima vlade i VDT nego sopstvenim ušima i očima.

To, ipak, nije jedini izbor. Postoji još jedan, bolji put. Da se ova i ovakva vlast smeni na demokratskim izborima. Tačno je da je protiv ove i ovakve smene naša celokupna tradicija. Crna Gora je jedan od retkih, ako ne i je-dini entitet na planeti, koji u svom dugom multimilenijumskom trajanju, do danas nije imao iskustvo demokratske smene vlasti, a sa ovom i ovakvom nepromenljivošću ide i odgovarajuća, autoritarna politička kultura. Tačno je da je protiv ove smene i naša nedovršena modernost. Savremenost „neo-liberalnog“, zapravo oligarhijskog kapitalizma, „razvoj nerazvijenosti“, en-demsko siromaštvo. „Siguran glas“, od kuće do kuće, hvala NDI. Pa ipak, de-mokratska smena DPSDP vlasti je sve izvesnija. Jer je „voda došla do poda“.

O tome govori i vlast sama. Koja je sve lošija i neuverljivija. Poslušajte samo Primusa i njegove dvorske savetnike, stare i nove, velike i male. Kada njihov beskonačni lažni „patriotizam“ prevedete na jezik stvarne politike dobijate ne samo režimski nacionalizam nego i čisti rasizam. „Samo mrtvi Srbi su dobri Srbi“. Srbi im ne valjaju kada se bore za nacionalne ali im ne va-ljaju ni kada se bore za demokratske ciljeve. I pri tome, naravno, rado zabo-

222

ravljavu, da je najveći broj srpskih stranaka, u pustošnoj ratnoj alijansi 1990-ih, bio sa DPS, a ne sa ne znam kim, te da je najveći broj tih istih stranaka, danas, 2010., po prvi put u poslednjih dvadeset godina, u jednoj drugačijoj, građanskoj i multietničkoj alijansi, za demokratsku smenu i promenu vlasti.

Ni najnoviji manevar SDP ne stoji mnogo bolje. Ukoliko ju razvoj događaja primora na to, ova nekad antiratna i antirežimska stranka, možda će ponovo biti u prilici, da pruži neki pozitivni doprinos razvoju demokratije u Crnoj Gori, ali je njen samostalni izlazak na predstojeće lokalne izbore, po svemu sudeći, samo jeftin makijavelistički trik, sračunat na to da maksimalizuje uku-pni (post)izborni glas DPSDP koalicije. Zbog toga joj ne treba verovati.

Predstojeći izbori jesu samo lokalni, ali je njihov potencijal mnogo veći. Ono što Primus ponavlja i ovih dana, kada upoređuje vlast i opoziciju, tačno je, samo u suprotnom smeru. Ujedinjena demokratska opzicija, „Bolja Crna Gora“, ima određene nedostatke, niko nije bez njih, ali čak i sa njima, ona Crnoj Gori nudi demokratsku šansu i alternativu, sa produžavanjem DPSDP vlasti, samo tajkuni i oligarsi su „sigurni“, čak i kada protiv njih govore najne-posredniji i najočigledniji dokazi, kao oni sa početka ovog teksta. Zbog toga, glas za „Bolju Crnu Goru“, glas je i za povratak dostojanstva sopstvenih čula, očiju, ušiju i razuma.

SrećnoVijesti, 14. jun 2010.Humor je „pristojnost očajnika“ (Ežen Jonesko). Zaista, osim za vladajuću

porodicu, stvari u Crnoj Gori, stoje toliko loše, da ih je jedino putem jedne vrste humora, uopšte moguće podneti. U tom smislu, valja razumeti i nas-tavak ovog teksta.

SDP najveći montipajton crnogorske državnostiU najjačoj mogućoj konkurenciji, u poslednjih nekoliko meseci, SDP je

ubedljivo osvojila laskavi naslov, najvećeg montipajtona crnogorske neza-visnosti, pre svega zbog toga što ni jednog jedinog momenta nije stala. Ni kada je opoziciju trebalo opomenuti zbog stvarnog ili navodnog „neprizna-vanja“ crnogorske države i nezavisnosti, posebno one „dve svete strofe“, i onog strašnog „neustajanja“, ni kada je svima trebalo razglasiti jubilarni dvadesetgodišnji kao-kontinuitet socijaldemokratskih „programskih prin-cipa“, „socijalne pravde“ i „čistih ruku“.

223

A sve to, dok je, zajedno sa DPS, razvijala novi hejtspič, režimski nacio-nalizam, čak rasizam, protiv svih onih koji na potonjem referendumu nisu glasali za nezavisnost (kao da to nije bilo njihovo neprikosnoveno ustavno i demokratsko pravo nego neoprostivi državni krimen i greh). I dok je, zajedno sa DPS, saučestvovala u učvršćivanju asocijalnog a ne samo anti-socijaldemokratskog Đukanović-Berluskonijevog oligarhijskog kapitalizma i neomonarhizma. Potkopavajući na taj način iznutra, na dug, pa i na ne previše dug rok, realnu crnogorsku državnost i nezavisnost.

Produžetak ratova devedesetih drugim sredstvimaSuština je u tome, da je vladajuća oligarhija uspela, da čak i „evropske i ev-

ro-atlantske integracije“, uz ne malu pomoć odnosno saučesništvo EK i drugih visokih adresa EU i NATO, pretvori u sredstvo svoje dominacije. U produžetak ratova devedesetih drugim sredstvima. U legitimisanje i legalizovanje „pr-vobitne akumulacije kapitala“. U mašinu za pranje prljavih ratnih i poratnih biografija. Sve to uz značajnu pomoć SDP, našeg najvećeg montipajtona. Koja je tako napravila i jedan pravi kopernikanski, hudinijevski, čudesni anti-obrt. Anti-ratna u ratu, ova mala, nekad časna partija, postala je ratna nakon rata.

Montipajtonovski grč na licu naših „heroja“ pojačava sve veći broj indicija koje ukazuju na manje ili više direktnu povezanost naših najkrupnijih oligarha sa organizovanim kriminalom. U tom smislu, ono generalovo „Uhapsite“, jed-nako može da se odnosi na predsednika kao i na potpresednika naše vlade. Samo što ostaje i ono staro retoričko pitanje. Možete li, naime, uopšte da za-mislite, da aktuelni Direktor uprave policije, Ministar unutrašnjih poslova i Vrhovni državni tužilac, donesu jednu takvu odluku. Bez obzira na to, koliko brojnih i ozbiljnih indicija, ali i dokaza i notornih činjenica, govori za nju.

Jama bezdanica Đukanovićeve i Marovićeve oligarhijeKada sam, pre samo par godina, na samom početku tekućeg mandata

našeg višestrukog premijera, sa još dvadesetak potpisnika, izrazio građanski protest zbog premijerovog kosmičkog konflikta interesa, bilo je čak i pris-tojnih ljudi, koju su nam prigovorili, kako, ipak, preterujemo. Stvarnost ih je demantovala. Pogledajte samo dva zakona koji su trenutno u proceduri. Onaj o Centralnoj banci, i onaj o visokom obrazovanju. Čiji konflikti inte-resa vrište do neba. Zato što Primus sada hoće, da stavi pod stopostotnu porodičnu kontrolu, i one dve oblasti, koje su do sada nekako ostale, makar delom, izvan kontrole. Pa glas protiv Familije sada dižu i presednik saveta

224

CBCG i rektor UCG. A Njegovom Premijerstvu pri tome udarnički pomaže i naš najveći montipajton.

U ovom kontekstu, radnici, rudari i inženjeri nikšićkih Boksita, izgledaju kao jedini i poslednji ljudi, iz Kraja istorije i poslednjeg čoveka Frensisa Fu-kujame. Daleko od toga da bilo ko pa i oni mogu i treba da se idealizuju. Ne, naši, pa i njihovi problemi, mnogo su složeniji, ozbiljniji i teži. Ali se, makar po jednoj strani, oni značajno razlikuju, od najvećeg dela crnogorskih podan-ika, neslobodnih ili poluslobodnih zaposlenika, birokrata, administratora, „analitikara“ (nije štamparska greška) i intelektualaca. Po tome što u svome buntu, pokazuju makar minimum ljudskog dostojanstva i samopoštovanja.

Zbog toga Borisavu Bojanoviću, Iliji Đilasu, Milovanu Peroviću, i ostalima iz nišićkih Boksita, čak i nezavisno od ishoda tekućeg spora, treba iskreno reći: „Srećno“. U danima koji dolaze, i njima, i nama, uz mudrost i hrabrost, i sreća će biti nasušno važna. Jama bezdanica Đukanovićeve i Marovićeve oligarhije, mnogo je mračnija i dublja, čak i od najmračnijih i najdubljih rudarskih jama.

PovlačenjeI druge misterijeVijesti, 12. jul 2010.Političke afere koje nas ovih dana i bukvalno zatrpavaju, toliko su brojne i

teške, da ozbiljno ugrožavaju ne samo moć rasuđivanja, nego i zdravlje nacije u najužem smislu reči. Zbog toga je u ovom momentu od izuzetnog značaja, da se u namerno ili nenamerno proizvedeni haos, uvede makar malo reda. Za početak, da se, preko nekoliko izabranih primera, u svim ovim aferama, prepozna ono što je u njima relativno staro, poznato i isto, nasuprot onome što je u njima relativno novo, različito i specifično.

IzborNije bilo ni malo lako, da se iz mnoštva najneverovatnijih političkih

događaja, koji eskaliraju dnevno, odabere samo nekoliko. Ipak, nakon po-drobne analize, odlučio sam da daljoj pažnji čitalaca, predložim izbor od samo četiri takva.

Prvo, sveobuhvatni i, kako se čini, neodustajni pokret prvog ministra, bankara i vlasnika „pola Crne Gore“, za smenu neposlušnog prvog čoveka CBCG. Koji (pokret) je izazvao već i javne reakcije, protivljenja i kritike dela međunarodnih vlasti, jednog člana Venecijanske komisije, i prvog čoveka

225

Svetske banke za Crnu Goru. Nastavak koji sledi, zbog toga treba pažljivo pratiti.

Drugo, niz krajnje nekonzistentnih inicijativa za promenu Zakona o vi-sokom obrazovanju, kao i, da li slučajno, istovremeno, niz ružnih i malo je reći neakademskih afera na UCG. Čiji su glavni akteri prekaljeni univerz-iteski oligarsi, partijski feudalci, „vukovi“ vladajuće koalicije, ispod „jagnjeće kože“ dekanata i rektorata, jedinog državnog univerziteta Crne Gore. A čija je sinhronizovana svrha, po svoj prilici, konačno razaranje ili makar slablje-nje UCG, u korist Primusovog UDG.

Treće, fizički napad na maloletnog sina najkritičnijeg lidera opozicije. I to samo nekoliko meseci nakon fizičkog napada na samog lidera. I ovog puta, naravno, „bez političke pozadine“. Hvala Vladi Crne Gore i njenom brižnom Direktoru Uprave policije.

I četvrto, niz slučajeva iz kojih se jasno vidi, kako vrh vlasti Crne Gore, ne samo da ne želi da se „suoči sa prošlošću“, nego je, kao i „olovnih“ 1990-ih, tvrdo rešen, da nastavi politički progon, svih onih koji ih na tu prošlost podsećaju. U ovom nizu, opet, najdrastičniji su slučajevi Ibrahima Čikića i Slobodana Pejovića. Najnoviji momenti, produžavanje „privatnog“ progona prvog, te pokušaj diskreditovanja drugog, kao svedoka u slučaju depor-tacija, pomoću iz-aviona-se-vidi montiranog kontra-svedoka, samo su ob-lik produžavanja onog istog nekažnjenog ratnog zločina, za koji aktuelni predsednik i potpredsednik vlade nikada nisu odgovarali, zbog toga što im je njihovo partijsko pravosuđe „poverovalo“, kada su, one neradne subote, bez prisustva advokata druge strane, onako „jagnjeći“ promeketali, kako im ništa u vezi sa tim slučajem „nije bilo poznato“.

IstoFantastičnost potonjeg „meketa“, kao i sve drugo iz navedenih slučajeva,

ne bi, međutim, smela, da zakloni uvid, u najmanje tri stare, povezane i povezujuće činjenice.

Prvo, da je najdublji izvor, svih ovih i sličnih slučajeva, upravo onaj veliki zločin rata odnosno ratova 1990-ih, o kojem naši oligarsi tako rado ćute. S razlogom, jer bi ih govor o tome, brzo doveo, i do krivičnopravne, a ne samo moralne i političke odgovornosti.

Drugo, da svi gore pomenuti i njima slični slučajevi, ovako ili onako, dovode do jedne iste adrese. Do najmoćnijeg čoveka Crne Gore, njegove familije, biološke i one druge. Do njegovog klana, kartela, ili, ukoliko neko

226

hoće baš onako strogo, naučno, sociološki, do vladajuće crnogorske oligarhi-je. Te da samo zbog zarobljenosti „četiri jahača apokalipse“, MUP, UP, ANB i VDT, i sami rečeni slučajevi, činjenice i adrese, ostaju zarobljeni, u „vampir-ski“ večnom prokletstvu i statusu indicije.

I treće, veoma verovatno, aktivno, mada diskretno prisustvo, Visokog međunarodnog zaštitnika našeg Primusa. Koji, po svoj prilici, stoji i iza naj-novije epizode, najpopularnije crnogorske sapunice, što se upravo emituje pod naslovom „Povlačenje“ i podnaslovom „Đekna se vratila“.

Nije istoNa kraju, i tri činjenice koje predstavljaju relativnu novost naše sadašnje

situacije.Prvo, naglo povećavanje očiglednosti, brutalnosti i grotesknosti. Kao ono

sa onom bankom i onim univerzitetom. I sa onim napadom na dete, sećate se i poslednji dani režima Slobodana Miloševića, započeli su onda kada je taj režim krenuo na decu. I sa onim policijskim vrhovnikom, koji se, umesto da goni kriminalce, ponaša kao da je neki mudrac, dok se, istovremeno, vodeći crnogorski mudraci, iz roda patriota, ponašaju kao da su policajci, kakva bi-zarna zamena uloga. I sa onom VDT, koja još nije dala nikakvo razjašnjenje, „lapsus“ ili slično, za one svoje zaista neshvatljive refleksije, o „moralu krimi-nalaca“ kao temelju njene tužilačke „sigurnosti“. I tako dalje, i tome slično.

Drugo, veliko ubrzavanje procesa. Zahvaljujući kojem se danas, u samo nekoliko sedmica, dogodi više političkih „čuda“, nego sve do skoro, u neko-liko celih godina. Što ne znači da je pozitivno finale zagarantovano. Bez novih napora i dela opozicije, neće biti ni boljeg rezultata.

I treće, približavanje kraja Primusovog režima. „Nema mira dok je Mila i Momira.“ Crnogorski indipendisti i antifašisti, ovo su znali još pre dvade-set godina. Pucanje sistema na sve strane, u narednih pola godine, godinu najviše, nateraće i najveće oportuniste, domaće i strane, među ovim poto-njim i samog Visokog međunarodnog zaštitnika, da to konačno shvate.

Opasno stanjeVijesti, 9. avgust 2010.Taman pomislite kako nema, jer ne može više i gore, kad ono ima i može.

To najbolje pokazuju tri najnovija kriminalno-politička razvoja. Prvi, onaj sa hudinijevskim načinom „otplate“ kredita Prve banke, sa jednim mili-

227

onom, jedanaest transakcija, i samo pola sata. Drugi, onaj sa grotesknim ponašanjem ANB, koja tretira MANS, ali ne i Darka Šarića. I treći, onaj VDT, koja, u slučaju Mihaila Jovovića i Miomira Mugoše, ignoriše i treće veštačenje, samo zbog toga što i ono, oslobađa prvog, a teško tereti drugog.

Sve do ovog razvoja, možda je i moglo da se kaže, kako najviši funk-cioneri državne sile i pravde, samo NE RADE svoj posao kako treba. Nakon ovoga, brojne i ozbiljne indicije, ukazuju na nešto što je mnogo, mnogo gore od toga, na to, naime, da su oni i najdirektnije postali SAUČESNICI kartela na vrhu vlasti. I ne samo to. Sve do ovog razvoja, mogla je da važi i ona stara kvalifikacija, po kojoj brojne i ozbiljne indicije ukazuju na to, da je ORGANI-ZOVANI KRIMINAL, od Mila Đukanovića na dole, sve do poslednjeg voj-nika klana, NA VLASTI. Nakon ovoga, brojne i ozbiljne indicije, ukazuju na nešto što je ne samo mnogo gore, nego i mnogo, mnogo opasnije od toga, na to naime, da je GRUPA POVEZANIH LICA o kojoj je ovde celo vreme reč, radi zaštite i produžavanja prethodnog u beskonačnost, zarobila društvo, državu, sve institucije po širini i dubini, ili, drugačije rečeno, da je IZVRŠILA DRŽAVNI UDAR I USPOSTAVILA PROTIVUSTAVNO STANJE.

I šta sad? Društvo treba braniti, ovako glasi i naslov jedne od najznačajnijih knjiga Mišela Fukoa. Ali šta kada su zarobljene i institucije koje to treba da čine. A samo društvo je iscrpljeno. Opozicija nejaka. Alternativa marginal-izovana. Možda čuveni takozvani korektivni faktor. Onaj unutrašnji, SDP? Ali, ovaj je već dugo, najvećim delom, i sam postao deo sistema korupcije i saučesništva, a ne njegov korektivni faktor. Ili onaj spoljašnji, posebno EU/EK? Ali, i on je već dugo, najvećim delom, postao to. EK već dugo čini čak dvostruku grešku, podržava oligarhiju, a kažnjava narod. Primus ode u Brisel, super, „primer u regionu“, bla-bla-bla, a onda u Izveštaju o napretku, kao, „nema mape organizovanog kriminala“, i sve tako, kao da smo mi svi, baš svi u ovoj zemlji, nekakvi moroni ili retardi.

Ali na stranu Brisel, Vašington, i ostali dvorovi belog sveta. Dvorovi su solidarni jedni sa drugima a ne sa narodima i društvima, to je isto tako dobro poznato, od kad je sveta i veka. Naše probleme ipak ćemo morati da rešimo mi sami, ovde, u Crnoj Gori. Za početak, da postanemo makar približno svesni, koliko su lažne, službene, briselske i podgoričke propagande i dema-gogije. I koliko je opasno naše sadašnje protivustavno stanje.

Ako ste na dvoru, ili u njegovoj blizini, u ovom stanju, možda, i možete da pronađete nešto pozitivno, neki izazov, kako to kažu Briselci, ili, čak, neku poetiku, kako to kažu domaći. Ako ste žrtve, ubijeni ili raseljeni u

228

zločinačkim ratovima 1990-ih, ili suvišni ljudi, nezaposleni i pauperi, iz isto tako zločinačkih privatizacija 2000-ih, vi ste već prošli, i još uvek prolazite apokalipsu. I to ne neku buduću, milenarističku i metafizičku, nego ovu tekuću, zemaljsku, fizičku.

Opasno stanje u kojem se nalazimo, mnogo je više i gore, od standardnih fenomena i referenci. Od onih „opasnih veza“ ili „opasnih stvari“, pa čak i od onog „opsadnog“ ili „vanrednog stanja“. Čuj „vanrednog stanja“!? Kao da mi već dvadeset odnosno više godina živimo u nekom redovnom stanju. A ne u ovom čudu kome nema kraja. Ili, u ovoj „sablazni koja traje deset hiljada godina“, kako to kaže Elza Morante.

Znam da ima i onih koji se sa mnom ni ovog puta neće složiti. Koji misle da preterujem. Posebno da preterujem kada je reč o Primusu. Ali ja sa ovim nemam problema. Živele razlike. Svoje neistomišljenike ove vrste, ipak, moram da upozorim. Ovde postoji makar jedna stvar koja je daleko iznad svih nas. To je Crna Gora, društvo, država. Upozorenje glasi, ukoliko ja sa kvalifikacijom opasnog stanja preterujem i grešim, to onda i nije neki problem, „big deal“, kako kažu Amerikanci, ili „veliki posa“, kako to prevode Podgoričani, jedan kolumnist više koji je pogrešio, ali ukoliko sam ja u pravu, a ja mislim da jesam u pravu, i za to sam u ovom tekstu ponudio i ozbiljne činjenice i argumente, e onda, onda je stvar mnogo, mnogo ozbiljnija.

Monitor našeg vremenaČudo hiljaditog brojaMonitor, Broj 1000, 18. decembar 2009.Jedan bauk kruži Crnom Gorom. Bauk Monitora i njemu bliskih kritičara

vladajućeg režima. Protiv ovog bauka, vladajući režim bori se svim sredst-vima. Legitimnim i nelegitimnim. Dopuštenim i nedopuštenim. Pre sedam-naest godina, to su bile bombe, danas to su dirigovane sudske presude. I beskonačna politička propaganda. Primitivna i ona druga.

Vladajuća propaganda kaže otprilike ovako. Čak i u vreme koalicije sa dedinjskim diktatorom, ovaj režim samo je mudro čekao. I dočekao. Pa je zahvaljujući tome Crna Gora danas ne samo nezavisna nego i manje ili više već „evropska“ i „demokratska“. „Dobra priča“. „Primer u regionu“. A ukoliko i ima određenih problema, to su, opet, manje ili više, standardni problemi „tranzicije“. O kako je dobra ova tranzicija.

Kako je moguće da Monitor i ostali ovo ne vide? Propaganda ima odgov-

229

or i na ovo pitanje. Zapravo spektar odgovora. Od „apanaža“, kao kritičari nisu dobili žuđene apanaže pa sada kritikuju, a to najčešće kažu upravo ljudi iz apanaža, preko „špijunaža“, ovaj odgovor nam je možda i najbolje poznat, pa do „talibana“, kao reč je o jednoj vrsti političkog radikalizma, koji je infan-tilan i neodgovoran. O kako je dobra ova propaganda.

Naravno, Monitor i njemu bliski kritičari, misle drugačija. Oni ne poriču ni izvesne pozitivne promene u poslednjih deset godina, zašto bi ih poricali, pa oni sami ovima daju najveći doprinos, ali upozoravaju na to da je naša aktuelna politička realnost, uprkos ovim promenama, i dalje dominantno negativna. Te da je od crno-belih simplifikacija, ovde i danas, još veća, za-pravo neupredivo veća laž, sivo-siva relativizacija.

Pogledajmo uostalom. Ako laže koza ne laže rog. U ekonomskom pogle-du, Crna Gora još uvek nije uspela da se vrati ni u svoju i našu nultu 1989. A u političkom pogledu, iz ove se nije ni pomerila. Treba li podsećati. Dvade-set godina nesmenjene i nesmenjive vlasti jedne partije. I jednog čoveka, porodice, klana. A istovremeno, čak i prema službenoj statistici, trećina stanovništva ugrožena siromaštvom.

I četiri nepodnošljiva K. Kartelizacija, konflikt interesa, korupcija, kriminal. Koji imaju enormne, patološke, smrtonosne, a ne uobičajene, stan-dardne, „tranzicione“ razmere. I odgovarajući rezultat. Zarobljenu državu, društvo, institucije. Skoro konsolidovanu latifundiju na periferiji Evrope, a uskoro možda i u okviru EU, na početku XXI veka. Više i pre nedovršenu diktaturu nego nedovršenu demokratiju.

A sve to opet samo kao nastavak i završetak ratova i ratnih zločina 1990-ih drugim sredstvima. Ako ni zbog čega drugog, a ono upravo zbog ovog potonjeg, Monitor i njemu bliski kritičari vladajućeg režima, nemaju pravo da odustanu. Crna Gora na početku 2000-ih, još uvek nije apsolvirala, čak ni onu elementarnu, civilizacijsku, biblijsku, da, upravo tako, biblijsku razliku između dobra i zla.

Zar o tome jasno ne govore brojni slučajevi produženih opstrukcija, montiranih procesa, ponovljenih i nekažnjenih zločina, sa očiglednim znac-ima, čak „potpisima“, zarobljenih institucija. Slučajevi Slobodana Pejovića i Ibrahima Čikića samo su najočigledniji i najdrastičniji. U ovim slučajevima, jasno se vidi, ona biblijska razlika. Koju više ne žele da vide čak ni neki naši bivši.

A da li su ovi naši bivši, pri tome, u stvari, celo vreme, bili samo njihove „krtice“, po zadatku u našim redovima, ili su se u međuvremenu korumpirali,

230

ili umorili, ili nešto treće, manje je važno. O ukusima se ne raspravlja. Neko uživa u borbi, neko u služenju. Neko u slobodi, neko u ropstvu. O da, čovek je složena, veoma složena vrsta. Najvažnije je, ipak, da borba za istinu, slo-bodu i pravdu, nikada i ni po koju cenu, ne prestane.

Nečastivi na PravnomDekan-specijalac u akcijiVijesti, 11. oktobar 2010.Kod spina se stvar samo zavrti, kod laži potpuno izokrene. Spin

karakteriše razvijene, laž zaostale sisteme. Na žalost, mi smo još uvek među ovim drugim. Zato naša vlast toliko izvrće i laže. Čitaoci Vijesti sećaju se slučaja gradonačelnika Podgorice, u kojem VDT još uvek pokušava, lažno da prikaže, kako je urednik ove novine, bio vinovnik, a ne žrtva nasilja. Iz tekućeg zbivanja na Pravnom fakultetu u Podgorici, ukazujem samo na tri, od većeg broja svakodnevnih izvrtanja, da bi videli kako je to za ovu vlast, izgleda, postala najomiljenija tehnika.

Izvrtanje broj jedan. Da je u rečenim zbivanjima u pitanju tobože neka-kav sukob između dekana i jednog ili nekoliko profesora i saradnika ovog fakulteta. A istina je potpuno obrnuta. Reč je o tome da dekan već pola go-dina ovaj fakultet drži u potpuno nezakonitom stanju. Samo zbog toga što ne želi da utvrdi kvorum za rad Veća. A to ne želi zbog toga što zna da u tom organu i uopšte na fakultetu nema većinu. Ovo vam zvuči nešto poznato. Ko je rekao DPS?

Izvrtanje broj dva. Da profesor Milan Popović politizuje probleme na fakultetu a bogami i sopstvenu nastavu. A istina je upravo suprotna. To dekan kao doduše nižerazredni ali ipak operativac vladajuće oligarhije pokušava profesoru Popoviću a preko njega i svima ostalima da zabrani kritičko mišljenje. Sudeći i prema najskorijim rečima i ponašanjima, obra-zovanje ove osobe nije odmaklo daleko od slavne ONO i DSZ, te ja mogu da shvatim, da on zbog toga ne može da razume, da je za mene kao profesora Savremenih političkih sistema i Sociologije politike, nemoguće valjano da radim svoj posao, a da se pri tome nikako ne bavim politikom, pa bogami i da kritikujem ne samo njega nego i „najviše državne funkcionere“.

Izvrtanje broj tri. Da se ja ponašam nedolično, jer tobože vređam, te da sam nenormalan, bolestan i lud, i tome slično, uzgred veoma slično onome što je premijer o meni rekao pre samo par godina, valjda naš vrhovnik sa svo-

231

jim niskovnicima ima redovne koordinacije. Te da o svemu ovome postoje stenogrami, koji kao zapete puške čekaju, samo da budu predati nadležnim organima, na univerzitetu, a bogami i šire, uh strava. A istina je i ovde pot-puno suprotna. Da je dekan taj koji se bez prestanka nedolično ponaša, krši ustav, zakon i moral. Ali uz pomoć VDT i drugih partijskih organa vlasti ovakvo svoje ponašanje permanentno dekriminalizuje. Dok istovremeno pokušava da kriminalizuje profesionalno, legitimno i legalno ponašanje, ne samo moje, nego i svakog drugog svog neistomišljenika. A pri tom mu je uzor premijer. Samo što ovaj drugi to radi na najvišem nivou. Kao kada i ovih dana nasilnički pokušava da kriminalizuje sindikalnu akciju železaraca iz Nikšića, dok istovremeno i isto tako nasilnički pokušava da dekriminalizu-je sopstveno ponašanje, od premijerstva u slučaju jednog od najtežih ratnih zločina, deportacija iz 1992., do blokiranja VDT u slučaju Prve banke, Zavale i drugih čudesa Familije.

Kada bi se Dušan Kovačević, jedan od najvećih živih komediografa, ne samo u ovom delu sveta, autor kultnog Balkanskog špijuna, sa neprevaziđenim Ilijom Čvorovićem, nekako našao u današnjoj, đukanovićevskoj Crnoj Gori, pa i na Pravnom fakultetu u Podgorici, verujem da bi zapao u stanje duboke depresije. Jer bi shvatio da je, u odnosu na ilijačvorovićevskog dekana Pravnog fakulteta, i slične profile našeg Primusa, njegova imaginacija ap-solutno inferiorna. Pazi samo ono „kritikovao ne samo mene nego i najviše državne funkcionere“. Ili ono „predati stenograme nadležnim organima na univerzitetu a bogami i šire“. Ili kako već.

Što ovih dana, ipak, nisam pukao od smeha, to je zbog jedne druge stvari. Samo nedelju dana pre nego je naš veseli dekan pokrenuo svoje strašne predstavke, zajedno sa još četvoricom kolega i prijatelja, urednika i novinara Vijesti, dobio sam ono preteće pismo „Gotov si ti si sledeći“. Svoje četvrto takvo samo posle referenduma. Ali ja u svojoj velikoj naivnosti ipak veru-jem da između ovih dveju stvari nema nikakve veze. A posebno verujem da nalogodavac za sve ovo nije naš vrhovnik koji je još 2007. izdao onu svoju fetvu „Sramotni ljudi“. Naš zaštićeni. Kukavica koja se lažno predstavlja kao Britva. Novakova dvometrica, da mu i ja malo tepam, možda me poštedi.

Ironiju na stranu, režim Mila Đukanovića, i on lično, o trećerazrednim operativcima kakav je dekan Pravnog fakulteta da i ne govorim, ekstremno su nasilni i opasni profili. Ne njima nego prijateljima, na zabrinuta pitanja, kratak odgovor, da, naravno da ih se plašim, pa ja sam normalan čovek, ko se ovih profila ne bi plašio, ali kada sam već prinuđen da biram, između toga

232

da prihvatim rizik da dobijem metak u potiljak, ili da prihvatim da me već nema, da budem strahom ubijen, živi mrtvac, zombi, kao što je, na žalost, ne mali broj crnogorskih zombija, omiljenih profesora, intelektualaca i aka-demika našeg vrlog premijera, naravno da biram ono prvo. Samo napred junačine.

233

AlterVizija 2010-2012

Zašto AlterVizijaTelevizija Vijesti, 12. septembar 2010.; Monitor, 17. septembar 2010.Zbog čega AlterVizija? Pa najviše zbog toga što nam je ona u Crnoj Gori

danas najpotrebnija. Nisu u pravu naši vrli integratori, naš najveći prob-lem ovde i danas nije nedostatak administrativnih kapaciteta, nego je to nedostatak jednakih šansi i sloboda, za izgradnju alternativne, bolje Crne Gore.

Kada naši gospodari i njihovi uslužni intelektualci, svoju vlast brane nedostatkom bolje opozicije i alternative, onda je ova njihova odbrana, u najboljem slučaju, cinična poluistina. Koja je gora, opasnija i štetnija, od najveće laži. Zato što su upravo naši gospodari, glavna prepreka uspostav-ljanju onih jednakih šansi i sloboda, bez kojih izgradnja bolje opozicije i al-ternative, jednostavno nije moguća.

Crna Gora je danas dobra samo za ratne tajkune i oligarhe. Za oko trećinu onih u njoj koji su ugroženi siromaštvom, ona je prava socijalna mora. A siromaštvo je, i to je dobro znano, najdublji izvor svakog društvenog zla, pa i celokupnog sistema političke diskriminacije, velike korupcije i orga-nizovanog kriminala, sistema koji ovom zemljom danas hara.

Najkraća i najbolja dijagnoza za jedan ovakav sistem jeste politički aparthejd. U sistemu klasičnog aprthejda, diskriminacija se zasniva na razlici u rasi i boji kože. U sistemu političkog aparthejda, ona se zasniva na tome da li ste ili niste član ili podržavalac vladajuće partije.

„I have a dream“ (Imam jedan san), ove reči Martina Lutera Kinga, najpoznatija su AlterVizija našeg vremena. Izbor Baraka Obame za prvog

234

afroameričkog predsednika u istoriji SAD, označio je ostvarenje toga sna. I to posle punih pola veka. Toliko je ovoj velikoj zemlji trebalo, da reši jedan od svojih najvećih problema.

Koliko će nama u Crnoj Gori trebati da rešimo naš najveći problem, da ostvarimo naš san, da živimo u zemlji u kojoj više neće biti političkog aparthejda? Ne znam. Ali znam da, ukoliko tu borbu ne započnemo, odnosno nastavimo i pojačamo odmah, ostvarenje toga sna, nikada nećemo dočekati.

Vlada protiv državeTelevizija Vijesti, 19. septembar 2010.; Monitor, 24. septembar 2010.Jedan visoki funkcioner vladajuće partije, nikako da se načudi čudu

neviđenom, da je deo crnogorske opozicije, protiv sopstvene države. Ali zato ne vidi, ili ne želi da vidi, jedno još veće čudo, da je protiv sopstvene države, i najmoćniji deo, zapravo sam vrh, njegove, vladajuće partije, pa onda, valjda, i on zajedno sa njim.

Pri tome, ovde ne mislim toliko na velikosrpsku politiku i koaliciju ove partije sa Slobodanom Miloševićem 1991-1997., niti na povremene proplam-saje ove politike, koji se u jednom delu javnosti, vezuju za jednog od njenih potpresednika, naime aktuelnog šefa države. Ne, ovde mislim na najteži i najopasniji oblik rada protiv sopstvene države ovde i danas, dakle 2010., koji se manifestuje putem zarobljavanja i pretvaranja države u feudalni posed jednog čoveka, jedne porodice, jednog klana, jedne oligarhije.

A ovaj potonji svakodnevno i nekažnjeno praktikuju predsednik i je-dan drugi potpresednik vladajuće partije, koji su istovremeno i predsednik i potpredsednik vlade. Dve afere kosmičkih razmera, Prva banka i Zavala, na to nas podsećaju svakog dana. Kao i ovih dana, dok pratimo zaglušujuće ćutanje supervizora Centralne banke Crne Gore, o volšebnim operacija-ma one prve, ili isto takvo, produženo, čak višegodišnje ćutanje Vrhovne državne tužiteljke, o čudesima ove druge.

A vi, poštovane građanke i građani, ukoliko mislite da je jedna ovakva pojava, vlade koja preko svoga premijera i vicepremijera svakodnevno radi protiv sopstvene države, apsolutno neprihvatljiva i naopaka, ne brinite, u pravu ste. Ova pojava jeste apsolutno neprihvatljiva i naopaka. Ne brinite ni ukoliko ste se zbog toga već zapitali, da li ste vi uopšte normalni. Dok god ste u stanju, da sebi i drugima uopšte postavite ovo pitanje, vi jeste normalni. Normalni nisu oni.

235

Pohvala Naomi KlajnTelevizija Vijesti, 26. septembar 2010.; Monitor, 1. oktobar 2010.Umesto uobičajenog komentara, ovoga puta želim samo da vam

predložim jednu izuzetnu knjigu za čitanje. Reč je o The Shock Doctrine ili Doktrini šoka, relativno mlade, rođene 1970., ali već zasluženo i svetski slavne, kanadske autorke i aktivistkinje, Naomi Klajn.

Osnovna teza knjige je, da je savremeni korporativni kapitalizam postao sistem za proizvodnju i iskorišćavanje socijalnih i prirodnih katastrofa. Te da je stanje masovnog straha, panike i šoka glavni mehanizam, a ideologija takozvanog slobodnog tržišta glavna opojna droga ovog sistema.

U osnovi, reč je o staroj i dubinskoj vezi između oligarhijskog kapital-izma i fašizma, samo u ovoj knjizi aktualizovanoj i argumentovanoj na im-presivan način. Primenom poznatog anglosaksonskog, empirijskog, case study metoda, na drugu polovinu XX i početak XXI veka, i na čitav, ali i bukvalno čitav svet, od oligarhija Južne Amerike i aparthejda Južne Afrike posle drugog svetskog rata, preko postkomunističke Rusije i Istočne Evrope, do Iraka i SAD posle jedanaestog septembra 2001.

Doktrina šoka je jedna od najboljih kritika vladajućeg poznokapitalističkog sistema u poslednjih dvadeset godina. Jedna od najboljih dekonstrukcija nje-gove takozvane neoliberalne ekonomije. Ispod čije se retorike slobode, krije najveći neprijatelj slobode, opskurni savez oligarhijskog kapitalizma, dvor-skih intelektualaca i ekstremnog nasilja. Od Augusta Pinočea i Miltona Frid-mana u Čileu 1970-ih, do Slobodana Miloševića, Mila Đukanovića i Veselina Vukotića u Crnoj Gori 1990-ih i 2000-ih.

Poštovane i poštovani, što je hrana za vaše telo, to je knjiga za vaš duh. Zato pazite ne samo kako se hranite, nego i šta čitate. Kao što nekvalitetna hrana može da ugrozi vaše zdravlje, tako i nekvalitetna knjiga može da ugro-zi vaš duh. Hranite se zdravo. I čitajte dobre knjige. Kao što je Doktrina šoka Naomi Klajn.

Zapisi iz mračne komoreTelevizija Vijesti, 3. oktobar 2010.; Monitor, 8. oktobar 2010.Zapis prvi. Veselin Veljović, šef policije, u Rožajama, ovih dana zapreti, da

će „pratiti“ zagovornike autonomije Sandžaka. Da se razumemo, u odnosu na najnoviju inicijativu za uvođenje ove autonomije, i ja imam određene zamerke, manjak građana a višak klera pre svega, ali je apsolutno nesporno, da je ova inici-

236

jativa legitimna i legalna. A ponašanje šefa policije nelegitimno i nelegalno.Zapis drugi. Momir Bulatović, bivši predsednik Crne Gore, pred sudom,

pre neki dan, za deportacije Muslimana/Bošnjaka 1992., izjavi da su bile „tragična greška“ vrha vlasti. Najkraći komentar: da, tragična za žrtve depor-tacija, ali je teško reći greška, kada je reč o vrhu vlasti, jer je ovaj već dvadest godina nesmenjiv, pa zato za tu grešku i ne odgovara, iako je za nju najod-govorniji. Bivši predsednik se makar poklonio senima žrtava i svedočio, bivši i sadašnji premijer čak ni to.

Zapis treći. Janko Vučinić, vođa sindikata nikšićke Železare, takođe ovih dana, povodom najnovijih pretnji upućenih četvorici urednika Vijesti i mo-joj malenkosti „Gotov si, ti si sledeći“, dao je najbolji odgovor: „Svi smo mi sledeći ali nismo gotovi“. A sve to u kontekstu najdirektnijeg premijerovog pritiska na pravosuđe, da kriminalizuje nikšićku sindikalnu akciju, a dekrim-inalizuje pljačkašku privatizaciju.

Zašto za ova tri zapisa kažem da dolaze iz mračne komore? Pa zato što sva tri govore o potpunom izokretanju stvari, a setićete se upravo to je ono što se dešava i u mračnoj komori foto-aparata. U prvom zapisu, vrh vlasti kriminalizuje legitimne i legalne političke akcije, u drugom, obrnuto, dekriminalizuje najteže ratne zločine, u trećem radi i jedno i drugo. U ovom kontekstu, još jače sjaji otpor, jednog od retkih koji se ne plaši, čak ni našeg vrhovnog oligarha. Bravo Janko Vučiniću.

Satijagraha protiv oligarhaTelevizija Vijesti, 10. oktobar 2010.; Monitor, 15. oktobar 2010.Satijagraha je filozofija nenasilnog otpora Mahatme Gandija. U širem

smislu, vrsta je moralnog stava i političke taktike u sve nasilnijim mod-ernim vremenima uopšte. Posebno u suočavanju nenaoružanog naroda sa naoružanom oligarhijom.

Kritike satijagrahe s desna, ovoj se rugaju, kao tobože potpuno naivnoj i inferiornoj. Zaboravljajući pri tom , da je, u uslovima ekstremne asimetrije, satijagraha ne samo vrhunac građanske hrabrosti nego i pragmatike.

Kritike satijagrahe s leva, delimično su opravdane, ali su upućene na pogrešnu adresu. Satijagraha ne isključuje pravo na pobunu, pa i na oružani ustanak, nego samo upozorava na realan odnos snaga, odnosno nalaže ne-nasilni otpor sve dok je taj odnos nepovoljan.

Otkuda satijagraha u Crnoj Gori? Pa evo. U prošloj Alterviziji najdirekt-

237

nije sam podržao nikšićke železarce. Zbog toga sada osećam obavezu da ih pozovem, da ne nasedaju na provokacije vladajućeg režima. Da istraju u ne-nasilnom otporu. Da se uzdrže od retorike a posebno prakse „ulice“, „tuče“ i „građanskog rata“.

Ovo ne zbog toga što njihov gnev zbog pljačkaške privatizacije koju trpe nije opravdan, nego zbog toga što je ovaj režim ekstremno nasilan i opasan. I to od vrha do dna, od Kukavice koja se lažno predstavlja kao Britva, do poslednjeg piramidinog vojnika.

U ratovima 1990-ih, ovaj režim bio je polufašistički. Danas je istovre-meno postfašistički i predfašistički. Spreman, prekaljen i ostrvljen, za ponav-ljanje nasilja, za koja nije kažnjen. Za saučesnike genocida u Srebrenici na primer, neće biti nikakve prepreke, da sutra udare i na goloruke radnike. U današnjim uslovima, za to im se ne sme dati alibi. A pravo na nužnu odbranu ne zastareva. Kao ni oni zločini uostalom.

TajnaTelevizija Vijesti, 17. oktobar 2010.; Monitor, 22. oktobar 2010.O deportacijama 1992., od tadašnjeg šefa države, čuli smo, kako su bile

„tragična greška“. Nastala usled „opštih okolnosti“, „ne krivicom državnih organa Crne Gore“. Od tadašnjeg i sadašnjeg premijera, još manje, naime kako mu o ovima „ništa nije bilo poznato“. A sve ovo, onaj prvi, još je začinio, velikom pričom o „državnoj tajni“.

Nije nego. Zaista, može li iko normalan, uopšte da zamisli, bilo kakvu „državnu tajnu“, koja bi mogla da sakrije, dve notorne činjenice. Prvo, da su deportacije o kojima je reč, jedan od najtežih ratnih zločina, i drugo, da su za ovaj zločin, politički ali bogami i krivičnopravno, najodgovorniji upravo vrhovi ove vlasti.

Ratove i ratne zločine 1990-ih, ova vlast mogla je da počini i bez tada anti-ratne SDP, produžavanje ovih ratova drugim sredstvima, pa i produžavanjem nekažnjivosti ratnih zločina, danas, 2000-ih, bez ove stranke, ona nikako ne bi mogla da postigne. Saučesništvo u uništavanju skupštinskih stenograma o deportacijama, te opstrukcija Zakona o lustraciji, samo su dva od bezbroj primera, ovog novog (post)ratnog saveza.

Ali ovde nije reč o običnoj koaliciji i politici. Nego o kulturi ili civilizaciji, u frojdovskom smislu ove reči. Razlikovanje između dobra i zla, odnosno kažnjavanje zla i zločina, označava prelazak iz varvarstva u civilizaciju. Tek

238

nakon toga dođu evropski standardi, integracije i demokratija.Zbog toga je primer retkih i hrabrih pojedinaca-podvižnika, Slobodana

Pejovića, Ibrahima Čikića i drugih, koji o zlu i zločinima 1990-ih, već go-dinama postojano svedoče, utoliko veći i značajniji. A primer Monitora, koji upravo ovih dana obeležava dvadeset godina neprestanog svedočenja o ovim istim stvarima, čak odsudno važan, za celu Crnu Goru. Monitore, srećan ti dvadeseti rođendan.

InstitucijeTelevizija Vijesti, 24. oktobar 2010.; Monitor, 29. oktobar 2010.U uslovima velikog deficita kritičke svesti, koji i bukvalno ubija današnju

Crnu Goru, izvesnu razliku, napravio je intervju predsednika CANU, Miomira Đurovića, u dnevniku Vijesti, 16. oktobra 2010. Što opet ne znači da morate da se složite sa nekim njegovim stavovima zauzetim na drugim mestima. Posebno ne sa onim o potapanju Morače. Ali i sa nekim iznetim u ovom intervjuu.

Tako, predsednik CANU je u pravu, kada ističe značaj izgradnje insti-tucija, ali pri tome nije dovoljno precizan. Prvo, kada uopšte upoređuje Jo-sipa Broza i Mila Đukanovića, zato što je onaj prvi, uz sve kasnije probleme i greške, tokom 1940-ih, bio vođa jednog od najvećih antifašističkih pokreta našeg vremena, a ovaj drugi, tokom 1990-ih, jedan od vođa polufašističke takozvane AB revolucije, koja je u krvi ugušila Jugoslaviju. I drugo, na stranu sada Josip Broz, ali za Mila Đukanovića je zaista premalo reći, kako „nije uspio da izgradi institucije“.

Ono najmanje što se za ovoga mora reći, jeste da zbog nezajažljivih privatnih interesa, celo vreme, ove institucije, zapravo, svesno opstruira i destruira. I ostavlja za sobom zarobljenu državu kao pravu političku pustoš. U svetlu novijeg razvoja, čak i ono njegovo prvo povlačenje 2006., sa povrat-kom 2008., pokazalo se samo kao jeftin manevar. Čiji cilj nije bilo jačanje, kako je sam govorio, nego obrnuto, dalje podjarmljivanje institucija.

I betoniranje unutrašnjeg imuniteta. Ovo potonje najbolje pokazuje slučaj deportacija 1992. Najteži ratni zločin, koji jasno upućuje na odgov-ornost tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, ali ne manje i tadašnjeg i sadašnjeg prvog ministra, Mila Đukanovića. Ali ovoga drugoga Vrhovno državno tužilaštvo ne sme da pozove čak ni kao svedoka a kamoli kao (prvo)optuženog. Dok za to vreme Slobodana Pejovića, i druge retke hrabre sve-

239

doke, produženo i nekažnjeno, razapinju na krst najrepresivnije mašinerije. A sve to još i u senci beskonačne sapunice-farse zvane Povlačenje. Sa pod-naslovom A ka’će ne znamo.

Primus NotoriusTelevizija Vijesti, 31. oktobar 2010.; Monitor, 5. novembar 2010.Čak i takvo kakvo je, krnje suđenje za deportacije 1992., razotkrilo je

nekoliko krupnih činjenica. Najpre onu, da su upravo ove deportacije, u žestokoj konkurenciji, od šverca duvana do Prve banke, za našeg tadašnjeg i sadašnjeg premijera, najteža optužnica. Zbog toga što su deportacije najteži ratni zločin koji ne zastareva. I zbog toga što je odgovornost našeg premijera za ovaj zločin notorna činjenica. A notorne činjenice se ne dokazuju. Tako da uobičajeni izgovor nadležnih kako tobože nemaju dovoljno dokaza ovde otpada.

Krnje suđenje o kojem je reč razotkrilo je još jednu krupnu činjenicu. Mehanizam prikrivanja i izvrtanja. Koji funkcioniše po prostom načelu, što bliže vrhu to više ćutanja, što bliže dnu to više buke. Zbog toga premijer o deportacijama ovih dana ćuti. Kao zaliven. Dok niži igraju svoje uloge. Kao Vrhovno državno tužilaštvo, koje čas ćuti, čas igra „ping-pong“. I to sa polici-jom. Kao da je policija neke druge galaksije a ne iste države. I kao Agen-cija za nacionalnu bezbednost. Koja „odbacuje sa indignacijom“. I to logiku sistema na koju je svedok samo podsetio. I kao onaj operativac ove agencije, koji ovom potonjem preti tužbom, i pri tom još nešto govori o „časti“. I kao bučno mnoštvo koje od hrabrog svedoka bezuspešno pokušava da napravi okrivljenog.

Čitav svet, pa i Crna Gora, danas živi u uslovima podeljenog a ne je-dinstvenog suvereniteta. Zbog toga odgovornost za opstrukciju pravde u slučaju deportacija, nemaju samo crnogorski premijer i njegovo partijsko tužilaštvo, nego i Evropska unija. Koja je bez reči prihvatila DPSDP zaustav-ljanje Zakona o lustraciji i kontralustraciju koja je usledila. I na taj način se, kao saučesnik, preciznije pomagač, ovima pridružila, u nekažnjenom zataškavanju i produžavanju, ovog najtežeg ratnog zločina.

240

Muke po DekartuTelevizija Vijesti, 7. novembar 2010.; Monitor, 12. novembar 2010.Suprotno onome što o tome misle laici, istina je jedan od najsloženijih i

najtežih pojmova. Zbog toga i postoje najmanje dva koncepta istine. Onaj po kojem je istina deterministička, jednostavna i apsolutna, i onaj po kojem je ona probabilistička, kompleksna i relativna. Za mene lično, ovaj drugi kon-cept istine, uvek je bio bolji.

Pa ipak, za bilo koji od ova dva koncepta da se opredelite, jednu stvar ne možete da sporite. Da u traganju za istinom, različite profesije imaju različite zahteve i standarde. Razumljivo, najstrožiji su zahtevi koje pred sobom ima jedan sudija. Za pravosnažnu presudu, to su odgovarajući dokazi. Zahtevati ovo isto, od pripadnika drugih profesija, novinara, naučnika ili analitičara, međutim, bilo bi isto što i tražiti njihovo ukidanje.

Ali to je upravo ono što već neko vreme čini sve bučnije i agresivnije mnoštvo vladajuće oligarhije. Domaće i međunarodne. Nakon beskonačnog premijera i njegovog još beskonačnijeg servisa, državnog i partijskog, javnog i privatnog, ovom bučnom i agresivnom mnoštvu, nedavno se pridružio i Čarls Tanok, poslanik Evropskog parlamenta, specijalni izvestilac za Crnu Goru. Kada je onako, baš depeesovski, napao Vanju Ćalović.

„Cogito ergo sum“ (Sumnjam dakle jesam), maksima je Renea Dekar-ta, koja je objavila zoru modernog doba. Uz zahtev objektivnosti, te stan-darde koji ovaj zahtev prate, ova maksima predstavlja i temelj onih profesija. Uzmite ovima ovaj temelj, uzeli ste im sve. Stočetvrto mesto Crne Gore na potonjoj rang listi Reportera bez granica, samo je žalosna potvrda ovog pro-cesa.

Obavešten o kritičkom izveštavanju Rojtersa o stanju u tadašnjoj Jugo-slaviji, jedan uvek budni ali nedovoljno obrazovani visoki komunistički funk-cioner, naredio je svojim saradnicimi: „Uhapsite toga Rojtersa“. Kako stvari u Đukanovićevoj Crnoj Gori danas stoje, ne bi se trebalo začuditi, ukoliko se sa najvišeg mesta uskoro začuje i neko novo: „Uhapsite toga Dekarta“.

Magični konsenzusTelevizija Vijesti, 14. novembar 2010.; Monitor, 19. novembar 2010.Odavno je primećeno. Crna Gora je zemlja žestokih kontrasta. Političkih,

ne samo geografskih. Jedan takav je i onaj između njene najveće unutrašnje

241

polarizacije i njenog najšireg spoljnog konsenzusa. Polarizacija je ekonom-ska, socijalna i politička. Konsenzus je oko evropskih integracija. I po jed-nom i po drugom, Crna Gora je šampionska, čak super-šampionska zemlja. Na prvom mestu u Evropi, naime, ona je i po raširenosti siromaštva, na oko trećinu, i po raširenosti saglasnosti za ulazak u Evropsku uniju, na više od dve trećine stanovništva. I to već nekoliko godina, bez smanjenja.

Kombinacija istovremene unutrašnje polarizacije i spoljnog konsenzu-sa, deluje kao neka čudesna magija. Ali magije zapravo nema. Setite se, iza svake neverovatne tačke vrhunskog mađioničara, uvek se krije neki do zla boga jednostavni trik. Tako i ovde. Iza magije istovremene crnogorske naj-polarizacije i naj-saglasnosti, krije se jedna sasvim prosta činjenica. Da su stvarni motivi za evropske integracije, u slučaju crnogorskih oligarha, vlasti i moćnika, na jednoj, i crnogorskih paupera, opozicije i alternative, na drugoj strani, veoma različiti, čak dijametralno suprotstavljeni. Za one prve, evrop-ske integracije su samo veliko pranje, legitimisanje i legalizovanje „prvobitne akumulacije“, ratova 1990-ih i pljačkaških privatizacija 2000-ih, za ove druge upravo suprotno, nastojanje da se sve ovo spreči, poništi ili makar ograniči.

Za efekat magije, koji je upravo opisan, još jedan element je veoma, možda i presudno važan. To je sama Evropska unija. Koja je, u odnosu na Crnu Goru, i druge zemlje takozvanog Zapadnog Balkana, u proseku, u sva-kom pogledu, na mnogo višem stupnju razvoja. Pa je sjajna briselska citadela zbog toga ovde toliko raširen i nesporan objekt želja. I, istovremeno, prilično zamućen, nepoznat i dalek domen. Ali polako, stvarno upoznavanje tek sledi.

Apokalipsa bez krajaTelevizija Vijesti, 21. novembar 2010.; Monitor, 26. novembar 2010.Nema ni godina-dve od kako se pojavio onaj vic, koji je crnohumorno

predviđao, kako će Crna Gora postati članica EU, kada se EU raspadne, a nešto od ovog vica kao da je već počelo da se ostvaruje. Najpre, 9. no-vembra 2010., EK je Crnu Goru preporučila za status kandidata, a zatim, samo nedelju dana posle, 16. novembra 2010., povodom „irske krize“, koja se nadovezala na „grčku krizu“ od pre pola godine, nominalni šef briselske unije, hladni i racionalni Herman van Rompij, dramatično je upozorio: „Ako eurozona ne preživi, Evropska unija neće opstati.“

Humor na stranu, ozbiljnim analitičarima ostaje, da ovim povodom primete, makar dve nove i zanimljive pojave. Prvo, kako u EU, uz onu staru,

242

standardnu, komesarsku dogmu i retoriku progresa, počinje da se uvlači i njena blizanačka, ali tamo već dugo odsutna, dogma i retorika apokalipse i opstanka. I drugo, kako je Crna Gora jedina zemlja u Evropi i svetu, koja i u ovu istorijsku fazu, ulazi sa nepromenjenom vlašću. Sa oligarhijom koja se vrhunski specijalizovala, upravo za dve pomenute blizanačke dogme. Poseb-no za onu drugu, dogmu, retoriku i praksu apokalipse.

Ovo potonje ne ističem toliko, niti zbog briselske birokratije, niti zbog crnogorske oligarhije, u mogućim novim turbulencijama, one će se kao i do sada „snaći“, makar i po cenu novih aboliranih zločina, nego to činim zbog u poslednjih dvadeset godina veoma oslabljenih crnogorskih antimonopolističkih i antiratnih aktera. U istoriji nema apsolutnog determin-izma. EU treba i može da opstane. Zbog toga, kao i zbog mnogo toga drugog, u ovoj fazi, EU za Crnu Goru ostaje, ako ne jedina, a ono svakako najmanje loša alternativa. Ali sve ovo, samo pod uslovom, da se u samoj Crnoj Gori, obnovi, proširi i ojača, stara-nova progresivna alijansa, antimonopolističkih i antiratnih snaga.

Šta mislite da li je mogućeTelevizija Vijesti, 28. novembar 2010.; Monitor, 3. decembar 2010.Šta mislite, da li je moguće, da između onoga što ovih dana burno kul-

minira u Hrvatskoj i HDZ-u, na jednoj, i onoga što još uvek samo tiho inku-bira u Crnoj Gori i DPS-u, na drugoj strani, može da se povuče neka para-lela? Ili, drugačije rečeno, šta mislite, da li je moguće, da zarobljene države, konflikta interesa i korupcije na najvišem nivou, ima u Hrvatskoj, ali ne i u Crnoj Gori? Čak iako je vladajuća HDZ u Hrvatskoj, za razliku od DPS-a u Crnoj Gori, makar u jednom kratkom periodu u poslednjih dvadeset godina, bila izvan vlasti.

I šta mislite, da li je moguće, da se Hrvatska 2010., da tako kažem, u Crnoj Gori upravo priprema? Da se iza kulisa takozvanog povlačenja, vode pregov-ori oko imuniteta? Te da upravo ono što se ovih dana dešava Ivu Sanaderu u Hrvatskoj, ove pregovore u Crnoj Gori, samo dodatno komplikuje i otežava? Konačno, šta mislite da li je moguće, da Crna Gora, koja nije prošla kroz „hrvatski“ proces, uopšte postane članica, na vladavini prava utemeljene EU?

Pošto su prethodna pitanja bila tek retorička, odgovoriću samo na ovo potonje. Naravno da nije moguće. Ali je moguće nešto drugo. Da kvazifeu-dalna, oligarhijska i besudna Crna Gora, trajno ostane izvan EU. Ili, manje

243

verovatno, mada ne i nemoguće, da civilizacijski kolaps i raspad, u kvazifeu-dalnu hijerarhiju, doživi i sama EU. Pa da njena punopravna članica postane i besudna Crna Gora.

Na kraju, samo još jedno pitanje. Zbog čega u Crnoj Gori danas gotovo da i nema ovakvih ili sličnih pitanja i odgovora? Nego sve počinje i završava sa beskonačnom dogmatikom „evropskih integracija“. Odgovor je jednosta-van. Zbog toga što devet od deset crnogorskih akademika, profesora i in-telektualaca, servisira dvor, oligarhiju i oligarha, a ne istinu, društvo i razvoj. Ali to je već tema za neku novu alterviziju.

Primer Slobodana PejovićaTelevizija Vijesti, 5. decembar 2010.; Monitor, 10. decembar 2010.Sve do svedočenja Momira Bulatovića pred nadležnim sudom, 12. no-

vembra 2010., ulogu krunskog svedoka u procesu za ratni zločin deportacija 1992., imao je policijski inspektor iz Herceg Novog, Slobodan Pejović, zbog toga što je, sve do tada, makar to bilo i samo sa takozvanog terena, bio jedini koji je javno i hrabro svedočio, o postojanju one ministarske depeše, koja je deportacije naredila. Od pomenutog dana, ulogu krunskog svedoka, pa i mnogo više od toga, preuzeo je bivši odnosno tadašnji predsednik Crne Gore.

Kada se iskaz, kojeg je ovaj toga dana dao pred sudom, oslobodi od uobičajenih političkih priča, naime, dolazi se do samog krivičnopravnog jezgra stvari. Do otvorenog priznanja, da za ratni zločin deportacija, nisu primarno krivi optuženi policijski, nego najviši državni funkcioneri. Najviše on sam, i tadašnji, i sadašnji predsednik vlade, Milo Đukanović. A kada čak ni nakon ovog priznanja, Vrhovno državno tužilaštvo nije odmah proširilo optužnicu, na ovu dvojicu, to je bio samo još jedan znak, teške bolesti koja se zove nekažnjivost zločina.

Još gore, nekažnjivost zločina sustopice prati, progon onih koji se za kažnjavanje zločina zalažu. Lista ovog drugog jednako je duga kao i lista onog prvog. Na njoj je i ono što ovih dana po ko zna koji put doživljava Slobodan Pejović. Dok se nekažnjena vlast još jednom sprda. I izvrće. Ali ne bi trebala. I ova vlast, i njen vrh, morali bi da znaju, čak iako je njihova neo-brazovanost postala legendarna, zločin o kojem je reč, ne zastareva. Pravda ponekad kasni ali uvek dolazi.

Ali i do tog dana, primer Slobodana Pejovića ostaje kao uzor. Za ono

244

najviše i najbolje što jedan čovek može, čak i kada izgleda kao da se baš ništa ne može. Kao što Primus crnogorske vlasti ostaje primer za ono suprotno.

Besudna zemljaTelevizija Vijesti, 12. decembar 2010.; Monitor, 17. decembar 2010.Posmatrana sa vesele strane, „besudna zemlja“ mogla bi da se shvati i kao

„divlja lepota“. Broj ozbiljnih indicija, koje sam vrh izvršne vlasti, posebno predsednika i jednog potpredsednika vlade, direktno povezuju sa korupci-jom i organizovanim kriminalom, iz dana u dan se povećava. Tako, usred višegodišnjeg čekanja, da Vrhovno državno tužilaštvo konačno nešto kaže o slučajevima Zavale i Prve banke, samo u poslednjih nekoliko sedmica, na površinu su ponovo isplivala još najmanje tri stara-nova slučaja. Ugovor o poravnanju KAP-a, deportacije 1992., i šverc duvana.

Ono što je, u poslednja dva od tri navedena slučaja, relativno novo, to je da u ovima više nije reč samo o indicijama odnosno posrednim doka-zima. Nedavni optužujući i samooptužujući iskazi Momira Bulatovića, pred nadležnim sudom, u slučaju deportacija, i Viljema Montgomerija, u knjizi i na tribini u Podgorici, u slučaju šverca duvana i mafijaškog udruživanja, imaju karakter neposrednih, insajderskih, krunskih svedočenja i dokaza. A produženo ćutanje Vrhovnog državnog tužilaštva o ovima, osim što pred-stavlja težak oblik saučestvovanja, još jedan je znak, simptom i indicija, o zarobljenosti pravosuđa, od strane vrha izvršne vlasti.

U demokratskim zemljama, postoji izlaz i iz ovakve situacije, kada se nekim sticajem okolnosti, ipak, dogodi. To je ostavka vrha izvšne vlasti. Da bi se pravosudni sistem oslobodio i radio svoj posao. Ali ne i u egzotičnoj lepoti crnogorskog Primusa i budvanskog Sekundusa. Umesto ovoga, ovde i dalje caruje „Povlačenje“, nekažnjivost zločina, i progon onih koji se za kažnjavanje zločina zalažu. Ovo poslednje je čak i najteže. Posebno kada se sakrije iza fasade tobože privatnih tužbi i akcija. Kao u slučajevima Ibrahima Čikića i Slobodana Pejovića. Kao najdrastičnijih i najpoznatijih, ali, na žalost, ne i jedinih.

245

Vanjski posloviTelevizija Vijesti, 19. decembar 2010.; Monitor, 24. decembar 2010.Pogođena elementarnim, ekonomskim i političkim nepogodama, priva-

ti za cijama, poplavama i „povlačenjima“, crnogorska javnost nije stigla da posveti dovoljno pažnje, jednom važnom spoljnopolitičkom, pardon vanjskopolitičkom događaju. Tvrdnjama Viljema Montgomerija, bivšeg am-basadora SAD u Srbiji i Crnoj Gori, u njegovoj knjizi Kad ovacije utihnu, te na promociji ove knjige u Podgorici, krajem novembra 2010., kako je ta-kozvani duvanski posao tadašnjeg i sadašnjeg crnogorskog premijera, Mila Đukanovića, 1990-ih, imao prećutni blagoslov SAD administracije.

Na stranu sada pitanje stvarne motivacije, verodostojnosti i posledica ovog svedočenja, ono što je u njemu relativno novo i značajno, to je otvara-nje ili pokretanje pitanja saučesničke odgovornosti međunarodnog faktora, posebno velikih sila i SAD, i to ne samo za ratove i ratne zločine, nego i za organizovani, pa i obični kriminal, u regionima i zemljama zahvaćenim međunarodnim krizama i ratovima. Ne treba valjda nikoga uveravati u to, da je upravo takozvani duvanski posao, ovde, bio i ostao, primarni impuls i izvor, celokupne potonje, pa i današnje, političke i kriminalne imperije.

Prelivanje krivičnog prava i pravde, kao i drugih važnih pitanja, sa ta-kozvanog unutrašnjeg, na takozvani vanjski teren, uostalom, proces je koji traje već neko vreme. Ovaj proces već je porodio i neke značajne presedane. Suđenje Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom bilo je prvo takvo priređeno šefu jedne države. Nakon ovoga usledili su šefovi drugih država. Ovom nizu za sada nedostaje još samo šef neke velike države, sile ili super-sile, SAD ili neke druge. Ko zna, možda će upravo svedočenje Viljema Mont-gomerija o takozvanom duvanskom poslu na Balkanu, na nekom budućem suđenju, recimo Džordžu Bušu Mlađem, poslužiti kao dragocen i optužujući dokazni materijal.

Pogled unazad, pogled unapred Televizija Vijesti, 26. decembar 2010.; Monitor, 31. decembar 2010.-7. januar 2011.Pogled unazad ima smisla samo ukoliko izoštrava pogled unapred. U tom

smislu, godina koja je iza nas, u jednoj stvari, veoma podseća na 1989. Kada novokomponovana crnogorska anti-elita, nije razumela, da je takozvani re-alsocijalizam, zapravo jedan rigidni ultra-etatistički, državno-kapitalistički

246

sistem, prestao da postoji. Kao što danas ne razume, da je i takozvana neo-liberalna, zapravo ultramonopolistička, kvazifeudalna ekonomija, takođe doživela kolaps. Čak i u životu najrazvijenijih nacija, dešavaju se izvesna kašnjenja. U našem slučaju, međutim, ova kašnjenja su nepodnošljivo velika.

Usled poslednjeg takvog kašnjenja, pre dvadeset godina, naša anti-elita, napravila je najgori od svih mogućih izbora. Tako što je iz takozvanog real-socijalizma sačuvala i usavršila ono najgore, posebno onaj njegov oligarhijski mehanizam, a odbacila ono što je u njemu bilo koliko-toliko dobro, poseb-no jednu vrstu njegove ograničene, ali, ipak, kakve-takve, socijalne pravde i međunacionalne tolerancije. Pa je, zahvaljujući jednom ovakvom izboru, u poslednjoj deceniji prošlog veka, čitavo društvo gurnula, u najgore ikada u njegovoj istoriji. U fašizam, genocidne ratove i ratne zločine. A prvu de-ceniju našeg veka, u produžetak ovih drugim sredstvima. Pljačkaškim priva-tizacijama, tajkunizacijama i oligarhizacijama.

Što sve skupa samo dodatno otežava, da čak i danas, na kraju prve de-cenije dvadesetprvog veka, jasno sagledamo, i ono pozitivno iz sopstvene is-torije. A pre i iznad svega, antifašizam 1941-1945., kao ono najveće i najbolje, u multimilenijumskoj istoriji Crne Gore. I antifašizam 1991-2010., kao ono što svog velikog prethodnika danas produžava. Pod nesmanjenim pritis-kom, pa i terorom, nepromenjene, ili, u najboljem slučaju, samo površinski promenjene, postfašističke vlasti.

Balkan, Istok, ZapadTelevizija Vijesti, 2. januar 2011.Balkan, Jugoistočna Evropa, Zapadni Balkan. Da li ste se ikada zapitali,

otkuda ovako česta promena imena, za naš region? Tri puta, samo u posled-njih dvadeset godina. Verovatno niste. A i ko bi, pored toliko prečih poslova i briga. Ali šteta. Imena su kao šifre, ko ih odgonetne, otkrije beskonačnu kompleksnost sveta.

Za odgonetanje o kojem je reč, geografija i istorija, svakako su važne. Pa ipak, važnije od njih su geopolitika, ideologija i rasizam. Kao izvor distorzija. Iskrivljivanja koja nužno prate svako ljudsko delo. Pa i imena koja ova dela prate.

Uzmimo najpre Balkan. U rečniku imperijalne diplomatije toga vreme-na, pre oko sto godina, Balkan je postao izrazito negativni stereotip, bal-kanizacija oznaka za beskonačno cepanje jedne zemlje ili regiona. Daleko od toga da regionalni i lokalni akteri, ovom procesu, nisu davali obilnu potporu.

247

Pa u čemu se onda sastojalo ono iskrivljivanje? U prikrivanju negativnog do-prinosa, kojeg su ovom istom procesu, davale velike sile.

Ovom istom prikrivanju, treba pripisati i dva preimenovanja našeg regiona u poslednjih dvadeset godina. Najpre, Jugoistočna Evropa. U kulturno-rasističkoj stereotipiji Zapada, Evropa je, za razliku od Orijenta, Istoka i Balkana, nešto apsolutno pozitivno, pa se ova nova Evropa, makar i kao samo Jugoistočna, trebala shvatiti kao nagrada ili „šargarepa“. Nije mi poznato, zbog čega je nešto kasnije došlo i do onog drugog preimenovanja, ali je kulturno-rasistički inžinjering, očigledan i kod njega. Zapadni, navod-no pozitivni, viši, superiorni, Balkan, navodno negativni, niži, inferiorni.

Šta da se radi? Možda da se krene u susret budućnosti. Pomeranju težišta sveta ka Pacifiku, koje je u toku. Pa da se naš deo sveta nazove Zapadni Paci-fik? Ili, rasizam i šalu na stranu, da se narodi našeg regiona, konačno oslo-bode negativnih politika, kompleksa i stereotipa. I Balkanu daju novi, pozi-tivni sadržaj i smisao.

Izvan i iznad zakonaTelevizija Vijesti, 9. januar 2011.; Monitor, 14. januar 2011.Na trostruki pretpraznični udar, povlačenje, ustoličenje i hapšenje, i ja

sam reagovao trostruko. Najpre sa velikom zabrinutošću, zatim sa urnebe-snim smehom, na kraju sa još većom zabrinutošću. Ali da krenem redom.

Da su ljudi u maskirnim uniformama onog jutra zakucali i na vrata Mila Đukanovića, a ne samo na vrata Svetozara Marovića, moglo bi i da se po-misli, kako je, eto, i kod nas stigla vladavina prava. Ovako, osetio sam samo veliku zabrinutost. Od tri preostale opcije, trenutno je najizglednija, ona najlošija. Da naš oligarh broj jedan, rečenim hapšenjima, kao jednim udar-cem, ostvari dva cilja, eliminiše glavni rivalski klan, i to još „proda“ kao „vla-davinu prava“. A Crna Gora na taj način i definitivno dobije svoga kaudilja za dvadesetprvi vek. Nešto manje, ali još uvek dosta izgleda, ima druga opcija, da se dva rivalska klana nekako ipak nagode, a ona hapšenja završe kao samo još jedan prevarni performans. Treća, za Crnu Goru najbolja opcija, jed-nakosti i odgovornosti svih pa i Mila Đukanovića pred zakonom, makar u ovom trenutku, najlošije izgleda.

Urnebesni smeh bio je moja reakcija na veliko takmičenje dvorskih in-telektualaca u hvalospevima kaudilju povodom povlačenja. Skoro da smo bili zaboravili onog akademika, koji je pre nekoliko godina ostao onako ja-

248

vno zapitan nad dilemom ko je veći u celokupnoj istoriji Crne Gore, Milo Đukanović ili Sveti Petar Cetinjski, kad su usledile nove javne egzaltacije, ona onog profesora univerziteta koji je već postao legenda ovog žanra, pa ona onog pesnika kojeg u studiju državne televizije nije mogla da obuzda čak ni ona poznata prorežimska novinarka, i tako dalje, i tako beskonačno.

Smeh mi je, međutim, zastao u grlu, a ja zapao u još veću zabrinutost, kada sam na kraju shvatio, da su čak i ovi smešni hvalospevi, u stvari, veoma ozbiljni servisni radovi. Koji kaudilja treba da ostave tamo gde je sada. Izvan i iznad zakona.

Vajmarska EvropaUspon nove desniceTelevizija Vijesti, 16. januar 2011.; Monitor, 21. januar 2011.U poslednjih nekoliko godina, sve češći su mrki simptomi netoleran-

cije, rasizma i fašizma, čak i u najdemokratskijim zemljama Evrope i EU. Takozvane građanske anti-imigrantske straže u Italiji Silvija Berluskonija, dva ksenofobična referenduma u Švajcarskoj, onaj o zabrani podizanja novih minareta iz 2009., i onaj o automatskim deportacijama osuđenih stranaca iz 2010., te otvoreni govor o krizi multikulturnog modela u Nemačkoj Angele Merkel, i deportacije Roma u Francuskoj Nikole Sarkozija 2010., da pome-nem samo one najpoznatije.

Povodom ovog poslednjeg, komesarka za pravosuđe EK, Vivijan Reding, izrazila je zaprepašćenje, ali i strah od ponavljanja mračne istorije, deport-acija i istrebljenja Jevreja za vreme Trećeg rajha. Da ovo poslednje ipak nije preterano? Po mom mišljenju nije, ali to najveći broj današnjih analitičara ne vidi ili ne želi da vidi, zato što su zarobljeni aparatima koje bi trebali da analiziraju.

Kada bi makar malo mogli da se odmaknu od aparata kojima služe, naime, videli bi kako je trend pomeranja EU udesno, ne samo snažan, nego i dugotrajan. Tektonski. Tako, samo u poslednjih dvadeset godina, većina zemalja EU, najpre je, tokom 1990-ih, bila na poziciji socijaldemokratskog levog centra, zatim, 2000-2010., na poziciji desnog centra, a samo na parla-mentarnim izborima 2010., u nekada najotvorenijim zemljama, Holandiji, Danskoj i Švedskoj, najavljeno je novo pomeranje udesno, ka nekoj vrsti opasne kombinacije desnice i ekstremne desnice.

Srećom, sve je još uvek otvoreno. I zavisi od samog čoveka, njegove ak-

249

cije i borbe. Bez ovih, Evropa bi ponovo mogla da postane „mračni konti-nent“ (izraz Marka Mazovera). Zbog toga, i one simptome sa početka ovog komentara, i celokupno skorije pomeranje Evrope i EU udesno, treba shvatiti samo kao crveni alarm, za buđenje.

Rasizam bez granicaTelevizija Vijesti, 23. januar 2011.; Monitor, 28. januar 2011.Sredinom 2010., usred takozvane grčke krize, Evropa i EU dobile su još

jedan zanimljiv akronim. PIGS. Od početnih slova četiri zemlje takozvane južnomediteranske periferije: Portugala, Italije, Grčke i Španije. Kvaka je u sledećem. Za prenošenje i širenje ekonomske i finansijske krize, na do tada stabilno evropsko tlo, vladajući političari i analitičari evropskog centra, za-pada i severa, otvoreno su optužili svoje, navodno, inferiorne i koruptivne južnjačke kulture. Što je onaj akronim samo trebao da potvrdi. Na engles-kom, naime, „pigs“ znači svinje.

Ali su iznesene optužbe, samo razotkrile neke stare činjenice. Pre svega, rasizam kao jednu od najdugovečnijih konstanti kontradiktorne, džekilihajldovske Evrope. Kvalifikovati čitave narode i kulture kao inferiorne i koruptivne „svinje“ zaista je rasizam. S tim što je ovaj danas inoviran. Kada je reč o najmanje dve stvari. Prvo, za razliku od onog starog, nacističkog, koji je bio biološki, ovaj je kulturni rasizam. I drugo, za razliku od starog, koji je bio spoljašnji, ovaj je unutrašnji. Prema ovome, to više nisu tobože niže i više rase, niti crni, žuti i ostali neevropski narodi, nego su to sada tobože niže i više, koruptivne i nekoruptivne kulture, te sasvim evropski, čak najstariji evropski narodi, kao recimo Grci.

Još samo jedna reč o ljudima i svinjama. Biolozi su već utvrdili da ljudi baš i nemaju razloga da se smatraju superiornim u odnosu na životinje i svinje. I to ne samo kada je reč o destruktivnosti i samodestruktivnosti, nego i kada je reč o jednoj novoj, proširenoj, ekološkoj inteligenciji. Ali, rasizam je negativni stereotip koji se odnosi samo na odnose među ljudima. Tako da je sada zadatak za biolingviste, da iskuju jedan novi pojam i termin. Za neo-pravdane i uvredljive stereotipe, koje ljudi šire o svinjama.

250

Stanje na UniverzitetuNikad goreTelevizija Vijesti, 30. januar 2011.; Monitor, 4. februar 2011.Izveštaji briselsko-podgoričkih vlasti i univerzitetskih administracija,

o stalnom „progresu“ u sprovođenju „Bolonje“, samo zavaravaju. Stanje na univerzitetu odnosno univerzitetima u Crnoj Gori je nikad gore. Ovako nije bilo ni u vreme jednopartijskih 1980-ih, ni u vreme ratnih 1990-ih.

Ne samo ali to se ipak najbolje vidi na primeru Pravnog fakulteta. Pokušaj većeg dela kolektiva i studenata ovog fakulteta da svoju podivljalu upravu stave pod kontrolu traje već skoro godinu ali još uvek bez rezulta-ta. Samo zbog toga što je dekan ovog fakulteta, kao i najveći broj drugih dekana i rektora crnogorskih univerziteta, bespogovorni poslušnik, vojnik vladajućeg režima.

Pa mu može biti što nikome i nikada nije moglo. Razaranje osnovne de-latnosti fakulteta, nastave i profesije. Kršenje ustava i zakona. Samovolja svake vrste. Čak i fizički napadi. I to uglavnom na one za koje proceni da su najslabiji. Na koleginice, saradnike i studente. Baš junački. A sve to nekažnjeno. Bivši po-slanik vladajuće partije, danas je član Tužilačkog saveta, i ko zna još koje službe vladajućeg režima. Zaštićen kao beli medved. Ili kao gradonačelnik Podgorice, u slučaju napada na urednika i fotoreportera dnevnog lista Vijesti. Ili kao Milo Đukanović, u slučaju deportacija 1992., KAP-a i Prve banke.

Istine radi, zbog toga treba reći, nije dekan Pravnog fakulteta najveći problem tog fakulteta i univerziteta, nego je to sistem, u kojem je sve ovo moguće. Sistem hiperbirokratizovane uprave, koji je skoro do kraja progutao ne samo autonomiju univerziteta, nego i autonomiju profesije profesora uni-verziteta. Sistem sveobuhvatnog DPSDP partijskog feudalizma, koji upravo metastazira. Sistem oligarhijskog kapitalizma, veliki narandžasti parazit, mutant, koji se sadistički ceri, iza fasada „državnog“ i posebno onog jednog, Primusovog „privatnog“ univerziteta.

Univerzitet i društvoProtiv oligarhijeTelevizija Vijesti, 6. februar 2011.; Monitor, 11. februar 2011.Koliko su nas ratovi 1990-ih stvarno unazadili, vidi se i po tome što prvi

ozbiljniji ekonomsko-socijalni protesti u Crnoj Gori, počinju, evo, tek u

251

poslednjih godinu-dve, dakle punih (dva)deset godina posle. Takav karakter imaju pobune nikšićkih rudara i železaraca, cetinjskih gimnazijalaca, i nas-tavnika i studenata Pravnog fakulteta, da pomenem samo neke.

Primeri koje sam naveo dobro ilustruju i sve njihove limite i nedostatke. Pre svega, nedostatak šire društvene povezanosti, saradnje i solidarnosti. Kao i stalno ometanje od strane prorežimskih aktera. Usled čega se i njihovi prvi rezultati veoma često poništavaju. Kao u slučaju cetinjske pobune. Koja je bila i ostala jedna od najznačajnijih u novijoj crnogorskoj istoriji. Ali je zato režim, na ovu pobunu, odgovorio izmenama zakona, zahvaljujući ko-jima, pobuna kao cetinjska, zakonski više nije moguća.

Ili pobuna nastavnika i studenata Pravnog fakulteta. Na koju je režim odgovorio dekansko-studentskom kontra-pobunom. Listom koja je bliskost sa vlastima pobedničkog duha ponosno istakla čak i u nazivu. Kao „Naši“ u Putinovoj Rusiji. Zar onda treba da čudi, što u Podgorici, za razliku od Londona, Rima i Zagreba, do danas, ni jedan veći studentski protest, nije bio antirežimski, nego, u najboljem slučaju, tek uži, cehovski.

U ovakvim uslovima, najvažnije je da se sačuva volja, istrajnost i snaga. Za veliku i suštinsku promenu. „Tranzicija“ se već iskompromitovala. „Revo-lucija“ isto tako. Ulica može biti samo iznuđena situacija. I samo prvi korak. Oligarhija u Crnoj Gori, kao i u drugim sličnim zemljama, nije slučaj, nego istorijski uslovljeno dugo trajanje, struktura i sistem. Koji može da savlada samo isto tako duga, nesebična i uporna borba. Pobuna svakog dana a ne samo pobuna dana D.

Zločin i kaznaTelevizija Vijesti, 13. februar 2011.; Monitor, 18. februar 2011.Odluka Višeg suda u Podgorici, od 8. februara 2011., kojom je ovaj od-

bio predlog da, u slučaju deportacija 1992., kao svedoka, sasluša tadašnjeg i doskorašnjeg predsednika vlade, Mila Đukanovića, u formalnom smislu, samo je procesna, ali je u suštinskom smislu, jedna od najkrupnijih u posled-njih nekoliko godina. Ovom odlukom, ovaj sud, svrstao se u dugi niz najviših organa vlasti, koji svesno opstruiraju pravdu, produžavaju nekažnjivost zločina, postaju njegovi saučesnici. Pre suda, u ovaj niz, uvrstilo se Vrhov-no državno tužilaštvo, kada, odmah nakon (samo)optužujućeg svedočenja ondašnjeg šefa države, Momira Bulatovića, pred ovim istim sudom, 12. no-vembra 2010., protiv ovoga i Mila Đukanovića, nije podiglo optužnicu, zatim

252

Vlada Crne Gore, ova na sceni i ona u senci, koja je odgovorna za stanje u zemlji, najzad i vladajuća DPSDP većina Skupštine Crne Gore, koja već go-dinama odbija da donese Zakon o lustraciji.

Obrazovanim pravnicima ovo se ne mora podrobnije obrazlagati. Onih drugih radi, ipak ću istaći, kako u slučaju deportacija, pored svedočenja sa ter-ena, posebno onih hrabrog policajca Slobodana Pejovića, koja imaju karakter posrednih dokaza, od pomenutog svedočenja Momira Bulatovića, krunskog svedoka i učesnika, sud raspolaže i sa najjačim, neposrednim dokazima. Za sud koji ignoriše čak i ovakve dokaze, malo je reći, kako ne radi svoj posao.

Na kraju, i jedno bolno pitanje. Kada najviši organi sve tri vlasti, sves-no saučestvuju u produženom opstruiranju, nekažnjavanju i prikrivanju najtežeg ratnog zločina, kako to već devetnaest godina čine najviši organi sve tri vlasti vladajućeg DPSDP režima, može li se za taj režim reći da je zločinački? Ne samo da može, nego i mora. Ukoliko o tome ćutite, i sami postajete saučesnik. Pa i kada učestvujete u vladinim i inim „konsultacijama“ i „javnim raspravama“.

AbolicijaTelevizija Vijesti, 20. februar 2011.; Monitor, 25. februar 2011.U poslednjih nekoliko godina, relevantni međunarodni faktori, bili su

prilično podeljeni. Jedni su bili za to, da se Milu Đukanoviću, najdugovečnijem i najkontroverznijem balkanskom oligarhu, produži geopolitička podrška, pa šta košta da košta, drugi da se ovaj u potpunosti povuče iz političkog života, domaće i međunarodne sumnje i optužbe, koje ga već godinama pritiskaju, na taj način deblokiraju, a one kontroverze razjasne. Kao što često biva, međutim, krajem 2010., usledilo je takozvano srednje rešenje. Delimično povlačenje i prećutna abolicija.

Ovako bi mogao da glasi najkraći rezime zakulisane političke drame koja se odvijala daleko od očiju javnosti. Drama, međutim, i dalje traje. Zbog toga što se takozvano srednje rešenje ovoga puta pokazalo kao krajnje nedovoljno i loše. Jer oligarh iz senke nastavlja ne samo nedemokratski da vlada nego i celu državu da drži u nepodnošljivom nepravnom stanju. Jer najveći broj najtežih sumnji i optužbi vodi direktno do njega i njegovih. Avala. KAP. Elek-troprivreda. Prva banka. Šverc duvana i mafijaško udruživanje. Deportacije 1992. Da pomenem samo najpoznatije.

U ovakvoj situaciji, slično situaciji sa crkvicom na Rumiji, čak bi i jedna

253

prava, transparentna i regulisana abolicija za Mila Đukanovića, za Crnu Goru kao državu i zajednicu, bila bolja, od daljeg produžavanja ove, koja je ovako zatamnjena, prećutna i divlja. Jer bi, nakon jedne prave abolicije, nepodnošljiva nepravda i nepravo, ako već ne i za prošlost, prestali makar za budućnost. A, naravno, najbolje bi bilo, ukoliko bi Crna Gora imala dovoljno civilizacijskog, političkog i pravnog kapaciteta, da sve one sumnje i optužbe proveri, te oligarha osudi ili oslobodi. A celu državu i zajednicu, konačno uvede u vladavinu prava i civilizaciju.

SaučesniciTelevizija Vijesti, 27. februar 2011.; Monitor, 4. mart 2011.Već najmanje nekoliko decenija, mi, čovečanstvo, živimo u jednoj vrsti

interregnuma, međuvlašća ili dvovlašća. Između nacije-države i neke nove, svetske političke strukture, organizacije i zajednice u nastajanju. U ovom in-terregnumu, sve veći deo klasičnih državno-pravnih, pa i krivično-pravnih funkcija, prenosi se na više, nad-državne nivoe i instance.

Prenos o kojem je reč prati i ne mala količina samovolje i arbitrernosti. Koje su najopasnije upravo u oblasti krivičnog prava. A najrazvijenije na per-iferiji. Posebno kod malih nacija-država. Neokolonijalni obrazac kod ovih je najrazvijeniji. Setite se samo šta smo sve doživljavali mi u Crnoj Gori i dru-gim postjugoslovenskim zemljama u poslednjih dvadeset godina.

Pa ipak, kao da i u tom pogledu, kulminaciju doživljamo tek u posled-njih par godina. Uzmite samo takozvano povlačenje najmoćnijeg oligar-ha. Nakon svih solana i topoleka, doživeli smo još i oproštajne čestitke. Iz mnoštva takvih, jedna se ipak izdvojila. Ona Brusa Džeksona. Američkog obaveštajnog oficira, mejnstrimera, desničara. Odnedavno (ne)plaćenog savetnika, lobiste i hvalitelja crnogorske vlade. Posebno one u senci. Našeg oligarha. Kojem revno služi. Pa se u toj službi, čudu ne može da načudi, kako to da prema ovome, svi u Crnoj Gori, ne osećaju „divljenje“ i „uzbuđenje“.

E ovo je već bio totalni klimaks neokolonijalnog uma. Nakon kojeg može da dođe samo još njegov totalni kolaps. Kao što je bio kolaps brojnih vašingtonskih i briselskih podržavalaca Slobodana Milioševića, „glavnog faktora mira na Balkanu“, nakon što je ovaj završio na Haškom tribunalu. I kao što će biti kolaps, ali i krivično-pravna, saučesnička odgovornost, svih sadašnjih džeksona i ostalih lajčaka, ako se pred sudom dokaže, makar i de-seti deo sumnji i optužbi, koje pritiskaju našeg oligarha.

254

Nije negoTelevizija Vijesti, 6. mart 2011.; Monitor, 11. mart 2011.Nedostatak razvijene i kvalitetne alternative predstavlja najveći problem

naše civilizacije. U globalnim a ne samo u lokalnim, crnogorskim okvirima. Zbog toga je traganje za ovom alternativom najpreči, a razvijanje kritike i samokritike unutar ovog traganja, najteži i najznačajniji zadatak našeg vre-mena.

Ali najveći deo tekuće kritike alternative i opozicije u Crnoj Gori danas, ne spada u ovu vrstu nasušno potrebne kritike i samokritike, nego u manje ili više zamaskiran oblik odbrane loše, nesmenjive vlasti. Od ove druge vrste, ovom prilikom, pomenuću samo dva najraširenija vida.

Prvi je školski primer poluistine. Kada se fenomen dvadesetgodišnje nes-menjivosti jedne partije i vlasti, objašnjava isključivo nedostacima opozici-je, kojih naravno ima, ali se pri tome mučenički ćuti, o još prisutnijim i značajnijim, patološkim osobinama, mehanizmima i instrumentima vlasti. Posebno o siromaštvu, korupciji i kriminalu.

Drugi je školski primer relativizacije. Kada se kaže kako svega pomenu-tog, dakle siromaštva, korupcije i kriminala, ima kao i u svim drugim tran-zicionim pa i razvijenim demokratijama. Nije nego. Kao da su sve druge de-mokratije u poslednjih dvadeset godina imale onaj isti veliki ratnozločinački impuls koji do današnjeg dana predstavlja neugasli izvor svih društvenih zala naše vlasti.

I tako sve u krug. Dok za to vreme vladajuća Crna Gora postaje sve ređa politička zverka. Njena oligarhija sve izolovanija. Njen oligarh, povučen na rezervni položaj, sve usamljeniji. U kontrastu spram velikih demokratskih pobuna, posebno onih u Tunisu, Egiptu i Libiji, koje se u našem najbližem susedstvu nezadrživo šire, ova usamljenost, sve više je kosmička, a ne samo globalna.

Narod i vlastTelevizija Vijesti, 13. mart 2011.; Monitor, 18. mart 2011.„Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje.“ Ako kritički filozof i ima, opozi-

cioni političar nema pravo, na ovakvu vrstu cinizma, jednostranosti i pret-erivanja. Zato što je njegov zadatak upravo to, da utiče na narod, da napravi dobar izbor. Pa kada u tome ne uspe, pre nego se kamenom baci na narod, treba da ispita, sopstvenu odgovornost za neuspeh.

255

Ali ovo je dečija bolest opozicije. Mnogo veći problem kod nas je staračka bolest vlasti. Koja već dvadeset godina ponavlja cinizam, jednostranost i preterivanje suprotne vrste. Demagoško idealizovanje, čak bogotvorenje naroda. Koje, opet, nije naroda radi, nego vlasti radi. Navodno bezgrešni narod, treba da opravda svako, pa i najveće nepočinstvo vlasti.

Ali je ovo nemoguće. Prvo, zbog toga, što mandat većine, dobijen na izborima, nije apsolutan, nego ograničen. Demokratija je vladavina većine uz poštovanje prava manjine. Drugim rečima, nema te većine, koja može da opravda, kršenje prava manjine.

I drugo, zbog toga što većina, u određenim situacijama, može biti, ne samo u krivu, nego i katastrofalno u krivu. Zar u Crnoj Gori upravo tako nije bilo i kritične 1990., na prvim višepartijskim izborima posle pola veka jednopartizma? Zar većina naroda, tada nije podržala, najgori mogući, ratnonacionalistički izbor, tadašnjeg još uvek Saveza komunista, ubrzo pre-imenovanog u Demokratsku partiju socijalista? I to u konkurenciji sa an-tiratnim i proreformskim Savezom reformskih snaga, Liberalnim savezom, Socijaldemokratskom partijom, i strankama manjinskih naroda. Neće biti, da je i tada, većina glasala za lošu vlast, zbog toga što, kao, nije bilo, bolje opozicije i alternative. Kada za neki mesec, bude slavila dvadeset godina nesmenjivosti, neka vlast odnosno partija naših faraona, i ovo ima na umu. Naravno, ukoliko tu, još ikakvog uma, uopšte ima.

Heroji našeg vremenaTelevizija Vijesti, 20. mart 2011.; Monitor, 25. mart 2011.U svojoj celokupnoj, viševekovnoj istoriji, Crna Gora nije imala iskustvo

demokratske smene vlasti. Poslednjih dvadeset godina, samo je najnoviji iz-danak, ove nevesele istorije. A izlazak iz ove istorije, stvar civilizacije, ne obične politike, ove ili one partije.

Ali, ovaj izlazak je težak. Kao što je teško savladavanje gravitacije. Pri tome, najveći problem je gravitacija vlasti. Primer dvadeset godina nesme-njene i nesmenjive vlasti, kao i dela opozicije, koji se u ovu situaciju uklopio, antologijski je dobar i očigledan. To više nije samo vladajuća klasa, nego nešto mnogo gore od toga. Prava mala, tvrdokorna i zagrižena politička kas-ta. Koja se evo sprema da proslavi i ovih dvadeset godina.

Osim nedemokratske vlasti, i uklopljenog dela opozicije, međutim, problem je i stanje svesti, onog drugog, boljeg dela opozicije, i demokratske

256

javnosti i građanstva. Stanje produžene frustracije, apatije i rezignacije. Pa i jedne vrste samoosuđujuće inferiornosti i autorasizma. Znate ono „Mi smo takav narod“ i tome slično.

Ali, ovo je preterano i netačno. Posebno kada je reč o onima, koji se u Crnoj Gori, cementiranoj faraonskom vlašću, hrabro bore za uvođenje de-mokratije. Nije nepoznato, boriti se za demokratiju, u nedemokratskim us-lovima, neuporedivo je teže, nego u demokratiji. Za najveći broj opozicio-nara u SAD na primer, demokratija je kao neka vrsta jutarnje higijene ili kafe, u Crnoj Gori, ne retko, pitanje života ili smrti.

Zbog toga su Vanja Ćalović, Milka Tadić Mijović, Suad Muratbašić, Slobodan Pejović, Ibrahim Čikić, Mira Drašković, Filip Kovačević, Vjera Radović, Robert Velašević, i mnogi drugi, pravi heroji našeg vremena. A povećavanje njihovog broja u poslednje vreme, ohrabrujući znak, da bi i Crna Gora, uskoro, mogla da postane normalna, slobodna i demokratska zemlja.

RazotkrivanjeANB na suduTelevizija Vijesti, 27. mart 2011.; Monitor, 1. april 2011.Ratni zločin deportacija 1992. ostaje najteža mada još uvek nepodignuta

optužnica protiv vrha crnogorske vlasti. Neposredne dokaze o tome pod-neli su Momir Bulatović, tadašnji šef države, i Slobodan Pejović, tadašnji poli cijski inspektor. Naravno, svako iz svog domena. Prvi, o odgovornosti najviših čelnika državne vlasti, drugi o odgovornosti najviših funkcionera državne bezbednosti.

Ova dva svedočenja su kao veliko razotkrivanje. Koje je, opet, najmanje trostruko. Prvo je razotkrivanje takozvane tajne policije. Koje jasno i nedvos-misleno pokazuje, da je ova i dalje, više bič političke oligarhije, nego servis građanske države. Kombinacija prodemokratske retorike čelnika i privatnih tužbi operativaca, kojoj ova služba pribegava u poslednje vreme, potpuno je providna i bezvredna.

Drugo je razotkrivanje vlade Igora Lukšića. Pristojnost, knjiga smeha i fe-jsbuk su sasvim u redu, ali su i apsolutno nedovoljni. Ako od samog početka nisu i namenska maska za skrivanje oligarha. A vreme neumoljivo ističe. Vlada čiji je ministar pravde doskorašnji šef tajne policije sa onako teškom hipotekom, ne može da funkcioniše kao vlada sa stvarnim demokratskim

257

legitimitetom.I treće je razotkrivanje vlade Žozea Manuela Baroza. Koja je i sama, u

procesu evropskih integracija Crne Gore, do današnjeg dana, više bila na strani crnogorskih oligarha, nego na strani crnogorskih građana. Ali koja to više neće moći. Ne makar bez teških posledica za sopstveni ugled i kredibil-itet. U tom smislu, ratni zločin deportacija 1992., nije više samo krucijalan test za vladu u Podgorici, nego i za vladu u Briselu.

Kad vlast ide žrtvom na žrtvuTelevizija Vijesti, 3. april 2011.; Monitor, 8. april 2011.Vladajućem režimu u Crnoj Gori makar jedna stvar ne može da se spo-

ri. Da je šampion u izumevanju najraznovrsnijih sadističkih tehnika nede-mokratskog vladanja. Među ovima, verovatno najsadističkija, jeste tehnika žrtvom na žrtvu. Kao u procesu protiv Ibrahima Čikića, u kojem se, na strani prorežimskih tužilaca, 16. marta 2011., potpuno neočekivano i nesuvislo, pojavio i jedan Čikićev sapatnik iz 1994. Ili, kao u slučaju ratnog zločina deportacija 1992., u kojem sestra jednog od stradalih, u ime udruženja porodica žrtava, uz pomoć jednog bivšeg antirežimskog a odskora pravog prorežimskog novinara-specijalca, već nekoliko meseci, bez i jednog jedinog argumenta, isijava neumorni žar, protiv jedinog antirežimskog svedoka, dok, u isto vreme, ili ćuti, ili samo reda radi pominje, odgovornost najviših čelnika režima, posebno broja jedan, Mila Đukanovića.

U tehnici žrtvom na žrtvu, žrtva čak ne mora ni da ima svest o tome, da je od strane vladajućeg režima zloupotrebljena, mada je u dva pomenuta slučaja ova svest prilično očigledna. Za vladajući režim to i nije najvažnije. Za ovaj režim najvažnije je da se iz slike odgovornih ukloni vrh režima. Da-kle upravo ono što se fabrikovanjem i prenošenjem pažnje na sukobljene žrtve najefikasnije postiže.

Sve ovo, međutim, ne bi uopšte bilo moguće, da je 2007. prihvaćena inicijativa LPCG, da se donese Zakon o lustraciji. Što ovaj tada nije donet, najveća je odgovornost SDP od unutrašnjih i EK od međunarodnih faktora. Zbog toga su, u nesrećnom produžavanju ratnih zločina ovde i danas, SDP i EK, najdirektniji saučesnici DPS. O svemu ovome, da na kraju i to kažem, možete čitati i u mom novom romanu IBRAHIM 2044-1994, u izdanju Vijes-ti, i to od preksutra, utorka, 5. aprila 2011.

258

Ko o čemu SDP o poštenjuTelevizija Vijesti, 10. april 2011.; Monitor, 15. april 2011.U dnevnom listu Vijesti od 12. marta 2011., predsednik Skupštine Crne

Gore i SDP, skromno, onako kako to samo on ume, primeti kako je njegova partija i 2005. kritikovala lošu privatizaciju KAP, pa zato, kao, ima „moralno pravo“, da to čini i danas, 2011.

A kako stvarno stoji sa SDP moralom i pravom? Nikako, naravno. Da je 2005., zbog neslaganja sa DPS oko privatizacije KAP, ova partija izašla iz vlade, imala bi to pravo, ovako, ostaje samo da se setimo, one stare narodne, o vojničkom skraćenju i znate već čijem poštenju.

Pre šest godina, SDP izgovor za produžavanje koalicione vlade sa DPS, uprkos neslaganjima oko privatizacije, bio je referendum o nezavisnosti. Ko se nadao da će SDP, posle referenduma, okrenuti drugi list, prevario se. Ra-zloga za izlazak iz koalicije sa DPS, produžene nekažnjivosti ratnih zločina, velikih pljačkaških privatizacija i još većih korupcionaških afera, danas ima čak mnogo više nego ranije, ali SDP, o izlasku iz beskonačne vlade DPS, očigledno, ne razmišlja.

SDP, ne DPS, paradigma je propadanja crnogorskog društva u posled-njih dvadeset godina. Najbolji primer negativne političke promene. DPS je stranka kontinuiteta. Oligarhije, pljačke i zločina. SDP, od ulaska u koaliciju sa DPS, stranka negativnog diskontinuiteta. U vreme ratova 1990-ih antio-ligarhijska i antiratna, posle ovih ratova oligarhijska i ratna. Zakleta čuvarka ratnog i poratnog nasleđa Mila Đukanovića. A lutkarska podgoričko-briselska vlada Igora Lukšića i Žozea Manuela Baroza, sa svom silom svojih svakodnevnih evrointegracionističkih retorika, konsultacija i konvencija, tu je samo da ovo nasleđe koliko-toliko prikrije.

SDP fenomenTelevizija Vijesti, 17. april 2011.; Monitor, 22. april 2011.Jedan od najviših funkcionera SDP, izjavi ovih dana, kako je nedavna

oslobađajuća prvostepena presuda za ratni zločin deportacija 1992., „najteža podvala“ pravu i pravdi, i „veoma loša poruka“ međunarodnoj zajednici, o spremnosti odnosno nespremnosti vladajuće Crne Gore da se suči sa sopst-venom prošlošću.

Nije teško složiti se sa ovom izjavom. Samo što tu postoji jedan mali problem. Sa samom SDP. Zbog toga što je upravo ona najzaslužnija, što je

259

do pomenute „najteže podvale“ i „veoma loše poruke“ uopšte došlo. Najpre, 2007., kada je, baš onako „udarnički“, pomogla DPS, u opstruiranju Zakona o lustraciji. A zatim i 2009., kada je, zajedno sa Evropskom komisijom, održala onaj sjajni, „splendid“ performans, šireći i na taj način iluziju, o tobožnjoj spremnosti vladajuće Crne Gore, da se sa sopstvenom ratnom prošlošću suoči.

Kada sam jednom prilikom zbog svega ovoga kritikovao vrh SDP, ovaj mi je uzvratio skoro isto onako arogantno, agresivno i uvredljivo, kako to još samo vrh DPS zna. Ali mi zbog toga nije žao. Jer je to ono najmanje što ovde i danas mora da prihvati svako ko o ratovima i ratnim zločinima crnogorskih vlasti 1990-ih ne želi da ćuti. U poređenju sa onim što zbog toga svakodnev-no trpe Ibrahim Čikić i Slobodan Pejović, da pomenem ovde samo dvojicu najpoznatijih, to je čak veoma, veoma malo.

SDP je pravi fenomen. Stranka koja je tokom ratova 1990-ih bila antirat-na, a posle ovih ratova postala ratna. Jer pomaže vrhu ratne DPS da izbegne pravo i pravdu. Najtragičnije je što SDP to ne shvata, ili se samo pretvara da ne shvata, čak ni danas, nakon oslobađajuće prvostepene presude za ratni zločin deportacija 1992.

Mehanizam prerane smrtiTelevizija Vijesti, 24. april 2011.; Monitor, 29. april 2011.„Gospode, kako se ovde brzo smrkava.“ Danilo Kiš, Bašta, pepeo. A mi bi

mogli da dodamo: „I kako sporo sviće.“Ovde? Dvadeset godina oligarhijskog kapitalizma. Nakon pedeset godi-

na oligarhijskog etatizma. I „sablasti [patrijarhata] koja traje već deset hiljada godina“ (Elza Morante). Sablasti koja bez prestanka traži nove žrtve. Poseb-no mlade. Robove sa ljudskim, čak entuzijastičkim likom. Pogledajte samo njihove profile. Klonove „neoliberalne“ apokalipse. Mlade ministre, prve i ostale. Univerzitetske profesore, uslužne eksperte i ambasadore. Pa pod-mladak levijatana. Mlade DPSDP. I briselsko-podgoričke vladine nevladine. I studente prorežimske aktiviste. Da u proleće 2011. nije bilo antirežimskih protesta fejsbukovaca, studenata Filozofskog fakulteta iz Nikšića i Marka Milačića, pomislili bi da zaista živimo u zemlji zombija.

„Gotov si, ti si sledeći.“ Zajedno sa još nekoliko kolega iz novine i Tele-vizije Vijesti, ovu pretnju, poslednju takvu u dugom nizu, dobio sam krajem septembra 2010. I odmah znao, jer sam takvog iskustva već dovoljno imao,

260

„gotov“, zombi, zaposednut ili mrtav, postaje tek onaj, ko ne izdrži teret pret-nje. Koja onda tako postane mehanizam prerane smrti. I reproduktivni ele-ment one dvadesetgodišnje, pedesetgodišnje i desethiljadugodišnje sablasti.

Na kraju, umesto bilo kakve lažne utehe, samo par oslonaca, tačaka otpora. Ideja o samoproizvodnji čoveka mladog Marksa. I aksiom o „neponištivosti ljudske supstance“ Agnes Heler.

Najveća od svih ratnih štetaTelevizija Vijesti, 1. maj 2011.; Monitor, 6. maj 2011.Izgubljeni ljudski životi su sveti i ni sa čim drugim ne mogu da se up-

orede. Ali ni od svih materijalnih šteta potonjih postjugoslovenskih ratova, najveća nije ona koja se već dogodila, dakle ratovima razorena i unazađena ekonomija, koja, makar za najveći deo stanovništva, nikako da se pomeri sa nulte 1989., nego je to jedna šteta koja se još nije dogodila, a uz to još i izgleda, kao da nije materijalna, iako je, po posledicama, materijalna da ma-terijalnija ne može biti.

Reč je o onome što se obično naziva vladajućim sistemom vrednosti. Koji je u našem slučaju etabliran ratovima 1990-ih mada se evo proteže i nadmoćno vlada čak i dušama najvećeg dela mladih koji u vreme ovih ratova nisu bili ni rođeni. „Da ukradeš a da te ne uhvate“ i „Da ništa ne radiš a imaš sve“, dve su sentence koje najkraće sažimaju ovaj sistem vrednosti. Treba li uopšte podsećati, da je ovaj sistem najuzoritije razvijen, u političkoj i biznis karijeri našeg broja jedan, Mila Đukanovića i svih njegovih.

Nije prilika za bavljenje teškim filozofskim pitanjem monizma ili dual-izma u odnosu između duha i materije. Meni lično monizam je uvek bio bliži. Ali čak ni oni kojima je bliži dualizam, ne mogu da spore, ne samo tesnu povezanost, nego i stalni konvertibilitet između dva domena. Tako i u našem slučaju. Onaj naš vladajući parazitski sistem vrednosti, zao duh je naše aktuelne, „neoliberalne“ oligarhije. Ali i nepresušni izvor sve većih ma-terijalnih šteta. Crna rupa naša bezdanica. Anti-ekonomija. Anti-materija.

Ograničenje trajanja mandataTelevizija Vijesti, 8. maj 2011.; Monitor, 13. maj 2011.Od svih sentenci velikih umova, najdraža mi je jedna Alberta Ajnštajna.

U kojoj ovaj ističe kako su samo dve stvari beskonačne. Kosmos i ljudska glu-

261

post odnosno pohlepa. I odmah zatim dodaje, kako za kosmos nije siguran.Da i mene ne pritiska ova ista vrsta skeptičnosti spram ljudske prirode

kao takve, nadležnima u Crnoj Gori bez oklevanja bih predložio, ustavni amandman za ograničenje trajanja mandata. Svima a posebno nosiocima najviših državnih funkcija. Recimo na dva uzastopna mandata od po četiri godine, te, još važnije, na četiri puta četiri odnosno šesnaest godine ukupno.

Verujem da nije neophodno da podrobnije izlažem razloge za ovaj pred-log. Komparativne, starih demokratija, kao u SAD i Francuskoj, i novih tran-zicija, onih preventivnih, kao u Kini i Kubi, i onih postrevolucionarnih, kao u Egiptu. Još više one naše, domaće. Neograničenu vlast Gospodara. Samo u potonjih vek i po, četiri takva, dva monarha i dva oligarha. O, kako bi ovde, lekovito bilo, ograničenje trajanja mandata. Uz ostalo, ovo ograničenje, stavilo bi ad akta, i neprestane špekulacije o tome, da li se naš potonji, povu-kao stvarno, ili samo zakratko. A makar i samo indirektno i zakasnelo, ovo isto ograničenje, rešilo bi i ono, što nije rešio, opstruirani Zakon o lustraciji.

A ukoliko ja ipak patim od viška one skeptičnosti, ništa zato, evo prilike za sve, navodno proreformsku vlast, prodemokratsku opoziciju i pravnički esnaf, da ovaj predlog prihvate i upute nadležnima. I tako demantuju ne samo mene nego i Alberta Ajnštajna.

Predlog za zabranu DPSDPTelevizija Vijesti, 15. maj 2011.; Monitor, 20. maj 2011.U nadi da naša mala voljena država nije baš totalno zarobljena, evo još

jednog mog skromnog predloga nadležnima. Da zabrane rad vladajućoj DPS. Znam da ima i onih koji će reći kako je ovaj moj predlog obična provokacija ili osveta jednog indipendiste od devedesetprve, partiji koja nakon svega, ob-ratite pažnju, zarobljava čak i naš opštegrađanski dan državne nezavisnosti, dvadesetprvi maj, jer baš za taj dan zakazuje svoj sebični partijski kongres.

Na žalost, ni o kakvoj provokaciji ili osveti ovde nije reč. Ko ne veruje, neka pogleda članove 55 i 149 Ustava Crne Gore. Tamo stoji da će Ustavni sud Crne Gore zabraniti rad organizacije koja krši ljudska prava. A treba li uopšte da podsećam, da je DPS, sve do 1998., dakle i 1995., u vreme izvršenja genocida u Srebrenici, bila u koaliciji sa SPS Slobodana Miloševića, pa valj-da sa njima i suodgovorna za ovaj zločin. Zatim, da je genocid najteži oblik kršenja ljudskih prava. Najzad, i da je faktičko aboliranje vrha DPS glavni ra-zlog produžene nekažnjivosti ratnih zločina kao i produženih progona svih u

262

Crnoj Gori do današnjeg dana koji kažnjavanje ovih zločina traže.Rečju, ne samo pravda za mrtve, nego i sloboda za žive, zahtevaju zabra-

nu DPS. I SDP, koja u poslednjih više od deset godina pomaže ovoj da iz-begne pravdu. I zato znajte, kada sledeći put vidite njihove vatromete, to su vatrometi koji hoće da spale naše poslednje nade. Mi, slobodni građani i građanke Crne Gore, to ne smemo da im dozvolimo. Ni po koju cenu.

Novi totalitarizamTelevizija Vijesti, 22. maj 2011.; Monitor, 27. maj 2011.Podgorička vlada, plus briselska vlada, plus vladine nevladine, jednako

novi totalitarizam. Priznajem, kada je ovaj obrazac, tada u Sloveniji, pre de-setak godina, prvi izložio Tomaž Mastnak, mislio sam da preteruje. Danas vidim da je bio u pravu.

Pogledajte samo to svakodnevno čudo. Kao u bajci o borbi između vitezova dobra i demona zla. Četiri dobra K protiv četiri loša K. Konsenzus, konsultacije, konferencije i konvencije. Protiv kartela, konflikta interesa, ko-rupcije i (organizovanog) kriminala.

Na primeru konsenzusa najbolje se vidi suštinska podvala i podmuklost novog totalitarizma. Konsenzus je vredan samo ukoliko je iskren i stvaran. A iskren i stvaran je samo ukoliko je između koliko-toliko jednakih šansi i prava. U protivnom, pretvara se u veliku laž i masku.

Čak i prema službenoj statistici, oko trideset procenata stanovništva Crne Gore ugrožena je siromaštvom, više od deset procenata živi u apso-lutnom siromaštvu, a relativno siromaštvo ili jaz između deset procenata najbogatijih i deset procenata najsiromašnijih, u poslednjih nekoliko godina, povećan je za šezdeset procenata. O ovom problemu u našoj maloj voljenoj državi zavera ćutanja. U novogovoru briselske birokratije još gore. Pravi mali lingvocid. Zahvaljujući kojem sada u Crnoj Gori nemamo više problem siromaštva nego „izazov inkluzije“. Zbog toga je njihov konsenzus, a isto važi i za sva ostala njihova svakodnevna čuda, samo velika laž i maska. Ispod koje se ceri ružno lice oligarhijskog kapitalizma.

263

Izvori fascinacijeTelevizija Vijesti, 29. maj 2011.; Monitor, 3. jun 2011.Čak i manje upućeni znaju da EU nije obećana zemlja nego mešavina poz-

itivnih i negativnih elemenata. Emancipatorskih mogućnosti i birokratskih otuđenja. Utoliko više čudi, što u Crnoj Gori, a slično je i u većini drugih postjugoslovenskih zemalja, u svesti većine građana, posebno mladih, EU danas funkcioniše kao kvazireligiozna dogma. Fascinacija. Nije loše malo zastati i zapitati se, otkuda ova fascinacija.

Izvora ima više. Među ovima su i nedovoljna informisanost o samoj EU, zatim izvesna naivnost, ali i koruptivnost puka, najzad i beskonačna pro-paganda birokrata i oligarha. Ni jedan od ovih, međutim, nije i najdublji i najsnažniji izvor našeg čuda. Najdublji i najsnažniji izvor EU fascinacije i dogme ovde i danas, jeste jedan složen i mračan agregat, iz naše takozvane novije istorije.

U širem smislu, reč je o slomu celokupne leve alternative dvadesetog veka, i o velikoj i bolnoj praznini koju je ovaj ostavio za sobom. U užem smislu, reč je o najbestijalnijem, fašističkom obliku ovog sloma, kakav su imali nesreću da iskuse narodi i građani postjugoslovenskih zemalja, tokom mračnih 1990-ih. I u odnosu na koji sve a posebno EU izgleda kao zemlja iz bajke.

Iako tako izgleda, uopšte nije nelogično. Dogma EU najveći je neprijatelj EU. I EU budućnosti Crne Gore. A razumevanje izvora EU dogme prvi je korak u njenom savladavanju. U tom smislu, ovaj kratki komentar može da se shvati i kao skromni prilog tom razumevanju. I evropskim integracijama Crne Gore.

Sen-Simon po drugi put među CrnogorcimaTelevizija Vijesti, 5. jun 2011.; Monitor, 10. jun 2011.Grof Sen-Simon bio je francuski socijalista-utopista. Najviše je ostao

upamćen po idealu koji je propagirao. Da se upravlja stvarima a ne vlada ljudima. Po prvi put, sa ovim idealom, bio je među Crnogorcima, i ostalim južnim i inim Slovenima, u dvadesetom veku, u vreme izgradnje takozvanog socijalističkog društva i sistema. Verujem da se još uvek živo sećate i sloma kojeg je ova izgradnja doživela.

Samo dve decenije nakon ovog sloma, Sen-Simon se po drugi put pojavio među Crnogorcima, ovog puta u tek obnovljenoj nezavisnoj Crnoj Gori, u liku njenog novog premijera, mladog doktora Igora Lukšića. Tako je makar

264

ustvrdila jedna nevladina organizacija pre nekoliko sedmica, kada je u anal-izi javnog diskursa novog premijera, prepoznala upravo onu Sen-Simonovu plemenitu utopiju, da upravlja stvarima a ne vlada ljudima.

Sad, da li je rečena nevladina organizacija zaista u pravu, ili je i ona samo još jedna vladina nevladina koja se zadnjih meseci takmiči u ulepšavanju no-vog premijera, te još važnije da li je novi premijer zaista neka nova i pozi-tivna alternativa prethodnom premijeru, ili je i on samo još jedna kulisa iza koje se ovaj krije, to će tek vreme pokazati. Što se mene tiče, a na temelju onoga što je već poznato, pre svega rastuće a ne opadajuće unutrašnje po-larizacije, oligarhizacije i pauperizacije društva u poslednjih dvadeset pa i u samo nekoliko potonjih godina, šanse za žuđeni progres i hepiend sa novim premijerom, veoma su male. A šanse za nove kulise – veoma velike.

Upotreba utopijeTelevizija Vijesti, 12. jun 2011.; Monitor, 17. jun 2011.Duh grofa Sen-Simona, francuskog socijaliste-utopiste, koji je hteo da

upravlja stvarima a ne vlada ljudima, primećen je nedavno i na periferiji, pa i u našoj maloj voljenoj državi, u liku novog premijera, doktora Igora Lukšića, ali je prava i najjača utvrda ovog duha, bila i ostala, u samom središtu Evrope, u Evropskoj komisiji u Briselu. To potvrđuju najmanje dve činjenice. Prvo, ideološko socijalističko poreklo mnogih članova komisije, i drugo njihov karakterističan javni diskurs, najbliži diskursu Sen-Simonove tehno-utopije.

Da li su, međutim, duh, poreklo i diskurs dovoljni, da visoke briselske službenike, priznamo za autentične sledbenike Sen Simonove socijalističke utopije? Naravno da nisu. A to opet potvrđuju najmanje dve druge činjenice. Prvo, uspon nove desnice, i drugo, u vezi sa prethodnim, sve veća polar-izacija između onih koji imaju i onih koji nemaju u čitavoj Evropi, posebno na njenoj južnoj, mediteranskoj periferiji. Usled čega se i duh, poreklo i dis-kurs briselskih komesara, sve više pretvaraju u desničarsku manipulaciju i fasadu. Baš kao i u slučaju njihovih podgoričkih i ostalih postkomunističkih sledbenika.

A što se samog Sen-Simona tiče, njega treba ostaviti na miru. Da li će se njegova (post)industrijska tehno-utopija ikada ostvariti, još uvek ostaje da se vidi. Do tada, odgovornost za upotrebu odnosno zloupotrebu njegove ple-menite ideje, pada na njene aktuelne desničarske zloupotrebljivače. Brisel-ske, podgoričke i ostale.

265

Đukanović najodgovorniji za zločin deportacijaTelevizija Vijesti, 19. jun 2011.; Monitor, 24. jun 2011.Prekretnicu u rasvetljavanju ratnog zločina deportacija 1992. predstavlja

svedočenje Momira Bulatovića pred Višim sudom u Podgorici 12. novembra 2010. Sve do ovog momenta, na najveću političku, ali i krivično-pravnu od-govornost vrha države, to jest njega samog, u vreme deportacija šefa države, i Mila Đukanovića, u vreme deportacija šefa vlade, ukazivale su samo in-dicije, dakle posredni dokazi, od ovog momenta, i njegovo sopstveno (samo)optužujuće krunsko insajdersko svedočenje i priznanje, dakle neposredan dokaz najveće dokazne snage.

Od ovog momenta zahuktava se i kampanja režimskih laži i nasilja pro-tiv Slobodana Pejovića, sve do Bulatovićevog svedočenja prvog i jedinog svedoka-insajdera. Pri tome se kao tobože spektakularno otkriće najavljuje svedočenje o onome o čemu je sam Slobodan Pejović govorio od samog početka. Da je po naredbi pretpostavljenih započeo, ali i odmah, čim je shva-tio o čemu se radi, prekinuo hapšenja, pustio uhapšene, i o svemu započeo dugogodišnje hrabro svedočenje. Ali su izvrtanja glavnog režimskog speci-jalca isuviše providna. U najavi tužbe, u ime očigledno zloupotrebljenih porodica žrtava, nedostaje samo ime najodgovornijeg, Mila Đukanovića. A sve ovo, po zamračenom obrascu regionalnog, sarajevsko-podgoričkog, bratsko-blizanačkog, Đukanović-Radončić, tajkunsko-oligarhijskog kartela.

Za Mila Đukanovića i sve njegove, deportacije 1992. su najveća pret-nja. Zbog toga se od ove pretnje oni i brane svim sredstvima. Zbog toga je „sramota“ za njih i prilično neadekvatna kvalifikacija. „Sramota“ ostaje rezervisana za one koji im to omogućavaju. Za Socijaldemokratsku partiju od domaćih i Evropsku komisiju od međunarodnih faktora. Mada i ove dve polako ispadaju iz ove i sve više i same upadaju u kategoriju „saučesnika“.

EU i Crna GoraVeliko pranjeTelevizija Vijesti, 26. jun 2011.; Monitor, 1. jul 2011.Možda će uskoro i doći do neke promene na bolje, ali kako stvari trenut-

no stoje, EU integracije Crne Gore danas više služe kao veliko pranje ratnih i pljačkaških akumulacija vladajućih crnogorskih oligarha na čelu sa Milom Đukanovićem, nego kao stvarno evropeizovanje zemlje. Dva testa to jasno pokazuju.

266

Prvi test je test suočavanja sa ratovima 1990-ih. Opstrukcija lustracije, kontralustracija, produžena nekažnjivost ratnih zločina, progon svih koji se ovome suprotstavljaju, „legalističko“ napuštanje odbrane ljudskih prava pred nadležnim državnim organima od strane vladinih nevladinih organizacija, uz njihovo istovremeno „spomeničko“ delovanje koje više koristi vlastima da se lažno predstave kao „podržavaoci suočavanja“ nego stvarnom suočavanju, najzad i teška zloupotreba porodica žrtava od strane prerušenih agenata režima. Ovo je najkraći rezime poraznih rezultata prvog testa. Za ove re-zultate jednako su zaslužni domaći, vladini i vladini nevladini, i briselski, nadvladini akteri.

Drugi test je test ekonomskih i političkih reformi. Ni rezultati ovog testa nisu mnogo bolji. Slavljenje pukog usvajanja zakona, bez minimalne primene, stalna inverzija tehničkih u političke te političkih u tehničke stan-darde, kao i krajnje neadekvatni prioriteti, zahvaljujući kojim, primera radi, znamo sve što treba o krupnoj i sitnoj stoci ali ni najmanje o stvarnim vlas-nicima najkrupnijih kompanija u Crnoj Gori. I ovaj rezime jednaka je zaslu-ga domaćih i briselskih vlasti.

A onima koji se pitaju kako je sve ovo moguće, evo samo naznake odgov-ora. U obliku formule. Kriza stubova EU, Eura i Šengena, plus uspon nove pa i ekstremne evropske desnice, jednako „hemija“ koja bez ikakve zavere ali nepogrešivo povezuje briselske birokrate i podgoričke i ine zapadnobalkan-ske oligarhe.

Vođa, Veber i ostaliVijesti, 17. septembar 2011.Nama koji često kritikujemo Mila Đukanovića, isto tako često prigovara

se, kako to činimo rukovođeni, kao, ličnim razlozima, frustracijama i fik-sacijama, kako smo opsednuti ličnošću Vrhovnika, i tome slično. A svako kome vrane nisu odnele mozak, lako može da vidi, kako stvari stoje upravo obrnuto. Kako su Vrhovnik i njegova familija, biološka i ona druga, opseli nas, to jest celu Crnu Goru, a mi onda tu žalosnu činjenicu, samo pristojno, čak prepristojno konstatujemo.

Nešto sofisticiraniji prigovor na naš račun glasi, kako su naše kritike, kao, nedovoljno sistemske. Kako se može smeniti vođa, a da sistem ostane neiz-menjen. Sa ovim potnjim nije se teško složiti. Ali to još uvek ne pogađa našu kritiku lične vlasti. Po Maksu Veberu, najkompetentnijem u ovoj stvari, up-

267

ravo je personalizacija vlasti, glavna sistemska karakteristika predmodernog stanja. Tako da je i naša kritika ove, ovde i danas, u liku Mila Đukanovića, veberovska, suštinska i sistemska, a ne lična.

Ali ko danas još čita Maksa Vebera i ostale klasike. Vojnici DPSDP? Naravno da ne, oni sprovode „reforme“. Ili možda aktivisti vladinih nevla-dinih organizacija? Na žalost, ne ni oni. Oni čitaju briselske komesare, ne klasike društvene nauke, a zahvaljujući frankeštajnskoj „bolonji“, komesar-ska literatura, carica je već i na univerzitetima.

Ali šteta. Zato što personalizacija vlasti, u obliku firera, dučea i osta-lih primusa, više nije samo problem Crne Gore i sličnih društava nerazvi-jene (polu)periferije, nego sve više opasan civilizacijski retro-trend, razvi-jenih, pa i najrazvijenijih društava i centara sveta. Silvio Berluskoni samo je najkarakterističniji i najkarikaturalniji oblik ove regresije. A po stepenu ne-svesti o ovom velikom problemu, Crna Gora, sa svojim DPSDP i vladinim nevladinim vojnicima, i dalje je na samom repu. Kao pre dvadeset godina.

Sprdnja i druge reformeVijesti, 24. septembar 2011.U nikad žešćoj konkurenciji, za naslov najveće sprdnje leta, krajem av-

gusta početkom septembra, skoro da sam se već bio odlučio, za urnebesni rat interpunkcije, jezika i identiteta, ali sam u poslednjem momentu od ovoga odustao, i opredelio se, za jednu drugu, manje atraktivnu, ali važniju temu. Za reforme, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, krupne i sitne ribe, i druge vidljive rezultate, ili kako se to već danas kaže.

Ali, već čujem nestrpljive prigovore, kako to, reforme i tako dalje, da budu najveća sprdnja leta. Pa veoma lako, zbog toga što ove reforme spro-vode, upravo oni koji ih najviše opstruiraju. Pa se tako sve pretvara u jedan beskonačni, komični ili možda pre tragikomični performans.

Evo, uzmite samo one krupne i sitne ribe. Krupna riba broj jedan, Milo Đukanović i njegova familija, biološka i ona druga, i dalje je superzaštićena. I to dok se sve brojnijim i ozbiljnijim indicijama, dakle posrednim dokazima, o umešanosti ove, u najveće krimene takozvane tranzicione Crne Gore, Ava-lu, Prvu banku, KAP, Železaru, i nebrojene druge, odskora pridružuju čak i neposredni dokazi najveće dokazne snage, kao što je svedočenje Momira Bulatovića u slučaju ratnog zločina deportacija 1992.

Pa sad neka neko kaže da sva priča o borbi protiv korupcije i organizova-

268

nog kriminala ovde i danas, nije sprdnja, i to najveća. I ostaće tako, sve dok se i za Mila Đukanovića i njegovu familiju, biološku i onu drugu, umesto neomonarhističkog imuniteta, ne obezbedi jednaka primena zakona. I fer suđenje.

Pri čemu je, naravno, i sprdnja mnogo ozbiljnija stvar nego što se to obično misli. „Pristojnost očajnika“ (Ežen Jonesko), kada je reč o žrtvi koja pruža otpor. I besprimerni cinizam, kada je reč o oligarhu koji se ruga. Kada se, kao, bori protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Upotreba identitetaVijesti, 1. oktobar 2011.Ne žurimo sa zaključcima i anatemama. Nije tačno da identitet nije

važan, niti da je manje važan, uz ekonomiju i politiku on spada u nekoliko najvažnijih stvari u čovekovom svetu, nego je tačno da je on, upravo zbog toga što je toliko važan, redovan objekt najtežih, pa i zločinačkih zloupotreba vlasti. Kao što je to slučaj i ovde i danas, u Đukanovićevoj Crnoj Gori.

Uz to, identitet je i složen, dinamičan i interaktivan, a ne jednodimenzi-onalan, statičan i izolovan, kako ga najčešće predstavljaju dvorski identitetis-ti. Tako, tek uz pomoć rečene složenosti, možemo da razumemo, i zbog čega su Đukanović i oligarhija, identitetom, crkvom i jezikom, sistematski, orga-nizovano i napadno, počeli da se bave tek od skoro, od proleća-leta 2011.

Sve do ovog momenta, podsetimo se, oni su bili (pre)zauzeti, najpre, to-kom 1990-ih, ratnom, zatim, tokom 2000-ih, posleratnom, privatizacionom, u oba slučaja pljačkaškom „prvobitnom akumulacijom kapitala“, moći i vlasti. Pa tek sada imaju više vremena za identitete. A uz to još i vide, kako upravo ovi, kao kakav jaki opijat, mogu veoma dobro da im posluže, za učvršćivanje i odbranu onih akumulacija.

Najzad, tek uz pomoć one složenosti, možemo da razumemo, i svu onu dvodecenijsku složenost, raznolikost i promenljivost naših boraca za iden-titete. Od kameleonski principijelnih depeesovaca Mila Đukanovića, preko bezbroj puta dokazanih nacionalista svih nacija i boja, do novih, pa i naj-novijih mutacija, fragmentacija i frakcija starog crnogorskog indipendizma.

Među kojim frakcijama je, opet, ubedljivo najgora, najmalignija i najtragičnija, ona koja je prihvatila da bude, gvozdena pesnica novog, Đukanovićevog, režimskog crnogorskog nacionalizma. Koji upravo ovih dana, umesto neophodnog dijaloga, Srbima u Crnoj Gori, ali i svima ostali-

269

ma, pa i Crnogorcima koji ne ljube režim i lance, nudi neravnopravnost i sukob, Đukanovićevoj oligarhiji najjači opijat, a Crnoj Gori kao državi nesta-bilnost do kraja sveta i veka.

Prokletstvo dominacijeVijesti, 8. oktobar 2011.Pre dvadesetjednu godinu, neposredno uoči početka poslednje velike so-

cijalne katastrofe na ovim prostorima, grupa najboljih beogradskih i srpskih intelektualaca i intelektualki, Srđa Popović, Dejan Janča, Tanja Petovar, Ivan Janković, Vesna Pešić, Nataša Kandić i Svetlana Slapšak, objavili su Izveštaj pod naslovom Kosovski čvor: drešiti ili seći? Glavni nalaz ovog izveštaja bio je, kako su srpska i albanska elita, u poslednjih oko sto godina, svu svoju energiju, iscrpljivale u nastojanju da, unutar nepromenjenog modela domi-nacije, samo zauzmu ili zadrže mesto onoga ko dominira, a da uopšte nisu ili su učinile veoma malo, da sam model dominacije, zamene modelom koeg-zistencije.

Šta je usledilo u narednih dvadeset godina, poznato je. Ali se ovog izveštaja nisam setio toliko zbog Kosova, koliko zbog Crne Gore. Preciznije, zbog toga što se glavni nalaz ovog izveštaja, upravo ovih dana, u pozno leto 2011., u vezi sa onom raspravom o jeziku, na žalost, potvrdio i u slučaju naše male, jedine i voljene. Zbog toga što su glavni predstavnici Crnogoraca, oličeni u vladajućoj DPSDP koaliciji, kao i u nizu ovoj koaliciji gravitirajućih kulturnih asocijacija, upravo u toj raspravi, na otvorenoj sceni, javno i eks-plicitno, odbacili načelo ravnopravnosti, i priglili model dominacije.

Što je bilo tužno. Zato što su SDP i one kulturne asocijacije, sve do skoro, posebno u prvoj polovini 1990-ih, bile žrtve velikosrpske dominacije. A najnovijim razvojem kao da su obznanile da im cilj nikada nije ni bio uki-danje ovog modela kao takvog nego samo zauzimanje mesta onoga koji u njemu dominira. Otuda strah od loše beskonačnosti, začaranih krugova ili prokletstva dominacije, nije bez osnova. Onaj, od strane Brisela, iznuđeni skupštinski kompromis, kao i niz razložnih, ali politički nemoćnih glasova autonomne i stručne javnosti, isuviše su mali i nejak garant bolje budućnosti. Zbog toga i njih treba shvatiti, pre kao poslednji alarm, nego kao trajni re-zultat.

270

Mali, zakasneli, zliVijesti, 15. oktobar 2011.Kraj leta 2011. doneo je i jednu (negativnu) istorijsku premijeru. Rađanje

vladajućeg režimskog crnogorskog nacionalizma, u liku DPSDP koalicije i njoj gravitirajućih kulturnih asocijacija. Koncepcija i inkubacija, trajale su već neko vreme, posebno, pomešane sa odbrambenim crnogorskim indipen-dizmom, poslednje dve decenije, ali je njegovo definitivno uobličenje, došlo na vrhu one nedavne avgustovsko-septembarske jezičke rasprave, kada je SDP onako otvoreno objavila neravnopravnost kao svoje vrhovno načelo.

Mali i zakasneli. To su dve glavne osobine ovog novog među već viđenim balkanskim agresivnim nacionalizmima XIX i XX veka. Iz ove dve proizišla je i njegova treća glavna osobina. A to je činjenica, da ovaj, za razliku od onih većih i starijih, posebno velikosrpskog i velikohrvatskog nacionalizma, nema demografskih i ostalih kapaciteta, da ugrozi države i narode izvan matice, Crne Gore, te da, u tom smislu, ne može ni da se razvije i nametne, kao agresivni velikocrnogorski nacionalizam.

Što, međutim, nikako ne znači, da ne može da ugrozi samu Crnu Gori. Iznutra. I da to već ne čini. Okrećući režimsku agresiju, neravnopravnost i netoleranciju, protiv crnogorskih Srba kao izabranih najvećih neprijatelja, ali i protiv drugih, Muslimana/Bošnjaka, Albanaca i ostalih, osim kada ove zloupotrebljava kao saveznike protiv Srba, najzad, sa posebnim gnevom i be-som, i protiv antirežimskih Crnogoraca, posebno indipendista od 1991. Za ove potonje, dovoljno je samo prelistati vladinu i, sudeći po prvim nalazima sudskog procesa protiv klana Šarić, mafijinu novinu, u poslednjih tri-četiri meseca. Količina govora mržnje, vulgarnosti i laži, koja se posebno protiv ovih, tamo svakodnevno štampa, višestruko premašuje sve što su ta novina, ali bogami i slične novine u regionu, štampale čak i na vrhuncu poslednje ratne drame, pre dvadest godina.

Asanacija terenaVijesti, 22. oktobar 2011.„Asanacija (lat. sanus zdrav, fr. assainir) smišljen rad na podizanju

zdravlja pojedinaca, u nekom gradu, kraju ili državi, poboljšavanje opštih zdravstvenih prilika, čišćenje od zaraze, isušenje močvarnih mesta“ (Milan Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza, 2004.). Kakvo morbidno izokretanje. Kakav zločinački cinizam. U vreme Srebrenice 1995., Kosova 1999., i ostalih

271

strašnih mesta 1990-ih, „asanacija terena“ bila je šifra, kojom su Miloševićevi i ostali specijalci, nazivali operacije prikrivanja tragova masovnih zločina, najčešće putem tajnih prenosa posmrtnih ostataka ubijenih, iz takozvanih primarnih u takozvane sekundarne grobnice i jame.

Iskustvo dovoljno mučno da bi ga se normalan čovek sa grozom sećao do kraja života. Pa ipak, „asanacije terena“ setio sam se tek u vezi sa jed-nom medijsko-političkom praksom, koja se dešava u današnjoj Crnoj Gori. U vezi sa zahuktalom kampanjom mržnje, blaćenja i laži, koju, po nalogu najmoćnijeg oligarha, protiv oponenata režima, posebno protiv antirežimskih indipendista, u jedinoj vladinoj novini, svakodnevno sprovodi onaj nesrećni književnik, koji se ponaša baš kao da je potpuno izgubio ra-zum.

Sigurno je da u rečenoj praksi ima osvetničke iracionalnosti vrhovnog oligarha, ali je jedan drugi, racionalni element, u ovoj, ipak, mnogo značajniji. „Asanacijom terena“, pokušajem moralne, pa i fizičke likvidaci-je najodvažnijih svedoka, a takav je i najnoviji napad režima na Slobodana Pejovića, naime, oligarh nastoji ne samo da izbegne zasluženu pravdu za ratne zločine iz prošlosti, nego i da raščisti teren za novi uspon u budućnosti. Ukoliko Crna Gora ne pronađe dovoljno snage da ga u tome spreči, na nekažnjene zločine nadovezaće se beskonačne laži, a stara-nova, nesmenjiva i najgora vlast, nastaviće da vlada kao najteža božja kazna.

U cara TrojanaVijesti, 29. oktobar 2011.U cara Trojana kozje uši. Milo Đukanović i Momir Bulatović najodgov-

orniji za ratni zločin deportacija 1992. Ovo je ona strašna istina o kojoj se u Crnoj Gori danas ćuti najviše. U vreme izvršenja, prvi je bio predsednik vlade, drugi predsednik republike. Ali njihova odgovornost za ovaj zločin nije samo komandna, kako se to ponekad može čuti, nego i neposredna. Svi smo sve znali a Milo najviše, svedočio je Momir Bulatović pred sudom 2010. I jedna razlika. Momir Bulatović je priznao, Milo Đukanović nije, a s obzi-rom na to da onaj prvi već duže vremena nema a ovaj drugi i dalje ima pre-sudan uticaj na sve tri grane vlasti, jasno je da je upravo on taj koji upravlja velikim ćutanjem.

Veliko ćutanje ovih dana navlači masku bučne parade. Šarenu odoru privatno-javnog partnerstva. Državnog tužilaštva, Pobjede, Televizije In i

272

„dokumentarnog filma“. A u „filmu“, nekredibilni svedoci, neskrivene pris-trasnosti, očigledne montaže. I ni malo diskretna režija vlasti. Na kraju, na-javljeno kao tobože spektakularno otkriće, ono što sam Slobodan Pejović, policijski inspektor u penziji, svedok-insajder, iznosi od samog početka, naime, da je, po službenoj dužnosti, započeo, a zatim, samoinicijativno, prekinuo ono hapšenje. Pa ipak, uprkos celom ovom trudu, problem za Mila Đukanovića ostaje. Nisu, ali čak i da su optužbe na račun hrabrog svedoka-insajdera tačne, to ne bi uklonilo najveću odgovornost ondašnjeg i doskorašnjeg predsednika vlade.

A da bi se sve ovo videlo i znalo, dovoljno je i sasvim skromno pravno znanje. Ali ovde nije u pitanju znanje nego volja. Zbog čega o odgovor-nosti najodgovornijih za ratni zločin deportacija 1992. ćute oni sami, Milo Đukanović i njegovi, jasno je. Zbog čega, međutim, o tome ćute i mnogi drugi, među njima i neki od onih od kojih se to nije očekivalo, može samo da se pretpostavi. U cara Trojana kozje uši. Do kada?

1991-2011: Od CK do EKVijesti, 5. novembar 2011.Gornji naslov sugeriše da se u poslednjih dvadeset godina na ovim pro-

storima ništa nije promenilo na bolje. (Naravno, ukoliko neko ne smatra, da je zamena nekadašnjeg svemogućeg Centralnog komiteta, današnjom svevidećom Evropskom komisijom, ipak, neka vrsta napretka.) No, pitanje je, da li je rečena sugestija, samo preterana reakcija na svakodnevne laži vladajućih političara, ili je ona i objektivno, iskustveno i činjenično zasnova-na?

Odgovoriti na postavljeno pitanje, isključivo na osnovu domaćih iz-vora, nije moguće. Zbog toga što je najveći broj ovih izvora politički kom-promitovan. Ili ih (više) nema. Ali zato, srećom, postoje neki relevantni međunarodni izvori. Poseban a možda i najveći značaj među ovima ima istraživanje siromaštva u Crnoj Gori u prvoj deceniji XXI veka, koje je u dva navrata, početkom i krajem ove decenije, inicirala i organizovala UNDP Kancelarija za Crnu Goru.

Ovo istraživanje na svetlo dana iznelo je najmanje tri krupne činjenice. Prvo, da je Crna Gora, u ovoj deceniji, „šampion“ siromaštva, čak i u neslavnoj konkurenciji, ratom devastiranih zemalja Zapadnog Balkana. Drugo, da u njoj, i inače visoki nivo „apsolutnog siromaštva“, od oko 12%, kao i siromaštvom

273

odnosno „ekonomski ugroženih“, od oko 30% stanovništva, celo ovo vreme, manje-više stagnira. I treće, da se nivo „relativnog siromaštva“, to jest jaz između 10% najimućnijih i 10% najsiromašnijih, u ovom periodu, u Crnoj Gori, povećao za čitavih 60%.

Tri gornja nalaza, bacaju i jedno relativno novo svetlo, na naše inicijalno pitanje. Traže, naime, da se ono konkretizuje. Da pored proseka posebno zumira i onih 10% gore i dole. Jer se tek tada jasno vidi kako ono isto što je na nivou proseka izgledalo kao puko odsustvo promene na bolje, za onih prvih 10% najimućnijih i najmoćnijih postaje veliko napredovanje, a za onih dru-gih 10% najsiromašnijih i najnemoćnijih nepodnošljivo nazadovanje. Dakle, da je i odgovor na naše pitanje, kako za koga.

EU od A do ŠPriručnik za moroneVijesti, 12. novembar 2011.Naslov i podnaslov ovog teksta su, u stvari, naslov i podnaslov jedne moje

dugo željene ali još uvek nenapisane kritike vladajuće evrointegracionističke dogmatike. Pri čemu ono „morone“ treba shvatiti ozbiljno. Onako kako to čini Danijel Goleman, kada razlikuje socijalnu, duhovnu i emocionalnu, od tehničke inteligencije, te kada ističe kako neko, u našem slučaju prosečni briselski ili podgorički evrokrat, može da ima visoku tehničku, ali zakržljalu ili moronsku socijalnu, duhovnu i emocionalnu inteligenciju.

Za naznačenu kritiku, u pomoć ću pozvati još samo nekoliko referen-ci. „Eurozis“ Mitje Velikonje. „Infantilizacije“ Borisa Budena. Iluminacije Slavoja Žižeka. Paralele Timoti Garton Eša. I upozorenja Jože Mencingera. Ova imena nisam naveo nasumično. Svima navedenima, pa i meni, koji ih navodim, zajednički je jedan relativno redak, uz to i nedovoljno primećen spoj. Kombinacija konkretne kritike i načelne podrške evrointegracijama. Ili, to može i tako da se formuliše, kritika kao podrška.

Ovo potonje moroni ne mogu da shvate. Za njih je svaka kompleksnost nedostupna. Kontradikcija nemoguća. Dijalektika skandalozna. A stvar je ipak jednostavna. Najkraće, dogma ubija, kritika razvija. Podela na evro-skeptike i evrofile zbog toga je preuska, jednodimenzionalna i pogrešna. Ona nije u stanju čak ni da opazi a kamo li objasni mehanizam preokretanja, u našem slučaju mehanizam dogmatizacije-samodestrukcije, odnosno meha-nizam kritike-afirmacije evropskih integracija.

274

Još manje je u stanju da uoči razliku između različitih vrsta kritika evropskih integracija. Između, u krajnjoj liniji, proevropske, građanske i alterglobalističke, kakva je naznačena ovde, i antievropske, nacionalističke i antiglobalističke kritike tih integracija, kakvu nam, evo, upravo ovih dana, najavljuje i najmoćniji oligarh Crne Gore. Još jedan razlog da se priručnik iz (pod)naslova ovog teksta ipak napiše.

OstavkeVijesti, 19. novembar 2011.Nakon povlačenja prvih ministara Portugala i Irske, došle su i ostavke

premijera Grčke i Italije, a prilično izvestan poraz na predstojećim parla-mentarnim izborima, predviđa se i za stranku aktuelnog premijera Španije. Očigledno, eskalacija dužničke u političku krizu, napala je najpre periferiju, „najslabiju kariku“ oslabljenog evropskog kapitalizma.

Što opet ne znači da revolucionari imaju razloga za slavlje. Anti-kapitalistički demos jeste na ulicama, ali je put do njegove eventualne po-bede, još uvek prilično dug, zamagljen i neizvestan. O tome najbolje svedoče sledeće tri karakteristike, kompleksnosti i ambivalencije tekuće evropske krize.

Najpre, valja istaći, razloga za zadovoljstvo nemaju ni evropski nacio-nalisti, ni evropski nadnacionalisti. Ovi drugi jesu iznudili one ostavke, ali je kormilo krize ostalo čvrsto u rukama nacionalnog, nemačko-francuskog dvojca.

Zatim, razloga za spokoj nemaju ni dolazeće tehnokrate. I to ne toliko zbog tvrdoglavih pretnji odlazećih, koliko zbog odsustva bilo kakve sopst-vene stvarno nove i alternativne ideje i politike.

Konačno, ostavke s početka ovog teksta, došle su kao posledica zaku-lisanih manevara odozgo, a ne demokratskih pritisaka odozdo. Pa to onda značajno ograničava njihov stvarni domet.

Zbog toga je sve u Evropi još uvek više u fazi pripreme nego u fazi razrešenja. Kraj početka a ne početak kraja (kako je to, u jednom drugom kontekstu, na početku drugog svetskog rata, lucidno formulisao Vinston Čerčil). Na potezu je demos. Samo demos može naterati sve, nacionaliste, nadnacionaliste i tehnokrate, da skinu kapitalističke maske. I da se opredele.

A kako je u predpristupnoj Crnoj Gori? Isto samo mnogo gore. Pre-thodni premijer, na čelu agresivnih crnogorskih nacionalista, sa akcijama i

275

govorima kojima se zemlja gura u kameno doba. Pa aktuelni premijer, na čelu nadnacionalista i tehnokrata, sa obećanjima punim praznine i nemoći. Najzad, i demos koji ćuti i čeka. Ćuti i čeka?

MehanizamVijesti, 26. novembar 2011.Ni u jednoj, pa ni u tekućoj krizi kapitalizma, nema nikakvog autom-

atizma. Da li će čovečanstvo iz ove krize izaći sa nekim boljim ili lošijim sistemom, u krajnjoj liniji, zavisi od samog čoveka. Od njegovih klasnih, političkih i ukupnih angažmana i borbi.

U tom smislu, aktuelna arapska, evropska i volstritska antikapitalistička mobilizacija, jeste indikativna i ohrabrujuća. Ali je zato i aktuelna briselska, vašingtonska i ostala kapitalistička kontra-mobilizacija, jednako indikativna i zabrinjavajuća.

Kao preventivna kontrarevolucija. I kao velika desničarska konvergen-cija. U kojoj se skoro istopila ranija razlika između „socijalističkog“ Baraka Obame i njegovih ljutih republikanskih protivnika u SAD. Kao i ona između odgovarajućih frakcija u EU. O ruskim i kineskim oligarsima, njihovim glo-balnim kapitalističkim konkurentima i partnerima, da i ne govorimo.

Dvodelni mehanizam kriznog produžavanja njihove ekonomske i ukupne vladavine, jedan je isti i zastrašujući. Najpre spasavanje posrnulih privatnih banaka, novcem poreskih obveznika. Neka vrsta, kako je to ne-davno duhovito primetio Slavoj Žižek, socijalizma za kapitaliste. A zatim prevaljivanje najvećeg dela tereta krize, nemilosrdnim restrikcijama javne potrošnje, na one iste, posebno siromašnije građane. Pri čemu se, upravo ovim restrikcijama, radikalno smanjuju ukupna tražnja, rast, proizvodnja i zaposlenost, te tako kriza samo kratkotrajno odlaže, a svaki naredni put vraća sa još težim i razornijim posledicama.

I Crna Gora je imala svoj pakleni dvodelni mehanizam. Ko bi uopšte mogao da zaboravi ono čuveno spasavanje Prve banke. Pravo pitanje je da li je ova zemlja nakon toga i nakon svega sačuvala snagu za pozitivnu alter-nativu. Uprkos svim razlozima za strah i sumnju, nikad ne treba reći nikad. U godini koja je za nama, arapski svet je i u tom pogledu dao dobar primer.

276

ZloVijesti, 3. decembar 2011.Paranoična šizofrenija je dijagnoza koja bi Norvežanina Andersa Brejvi-

ka mogla da oslobodi krivičnopravne odgovornosti za ubistvo 77 ljudi 22. jula 2011. Samo bi ova ili neka slična dijagnoza krivičnopravne odgovornosti mogla da oslobodi i našeg Mila Đukanovića za njegovu pretnju deratizaci-jom 23. novembra 2011.

Pokušaji branilaca ovog potonjeg da njegovo (ne)delo opravdaju, sasvim su neuverljivi. Samo izjednačavanje „deratizacije“ i „sanaderizacije“, tvrd-nja, naime, kako je ona prva samo odgovor na ovu drugu, poziv na fizičko uništenje, dakle, samo reakcija na uvođenje vladavine prava, dovoljno govori sama za sebe.

Slično je i sa tumačenjem da je „deratizacija“ našeg vrhovnika samo „metafora“. Nije nego. Metafora bi mogla biti nekog ubogog lunatika. Ne i predsednika vladajuće partije. Najmoćnijeg oligarha.

Ne, ovo zlo je na vlasti već dvadeset godina. Uz „deratizaciju“, na to nas je ovih dana jezivo podsetio i jedan vrhovnikov govor iz 1991. Povodom smrti Anta Markovića, našeg najboljeg, ovih dana smo još jednom čuli i vi-deli, kako je govorio naš najgori, pre tačno dvadeset godina. On, koji je sa Slobodanom Miloševićem bio u ratno-nacionalističkoj pa i genocidnoj ko-aliciji 1991-1997., na samom početku naše kataklizme, optuživao je našeg najboljeg, za „genocidne pokliče“.

I zbog toga nikada nije odgovarao. Kao što nikada nije odgovarao ni za ratni zločin deportacija 1992. Ni za KAP, ni za Železaru. Ni za Avalu, ni za Prvu banku. I to uprkos tome što za njegovu krivičnopravnu odgovornost za ova i druga dela postoje brojni dokazi.

Zbog toga nisu u pravu ni oni branioci našeg vrhovnika koji kažu kako je naš glavni problem „optuživanje bez dokaza“. Sasvim obrnuto, naš glavni problem je nepostupanje po dokazima, kada ovi govore protiv vrhovni-ka. Opstrukcija pravde od strane nadležnih. Zarobljena država, policija, tužilaštvo, sud. Crna Gora u stanju pre Svetog Petra Cetinjskog. U stanju bezdržavlja. To je naš glavni problem ovde i danas.

277

SistemVijesti, 10. decembar 2011.U Vijestima od 22. novembra 2011., čitamo kako se Svetozar Marović, je-

dan od četiri potpredsednika, i do skoro drugi najmoćniji čovek DPS-a, pre-ventivno založio, da njegova partija spremno dočeka eventualnu sanader-izaciju Crne Gore, i to sve oslanjajući se na evropske standarde, poštovanje ljudskih prava i zakon jednak za sve, a ne na procese protiv ljudi, kopanje jama drugome i revolucije.

Umna i plemenita deklaracija, nema šta. Problem sa deklaracijom našeg potpredsednika, međutim, u tome je, što je upravo njegova par-tija, u poslednjih par decenija, izvor i vinovnik svih navedenih i još nekih društvenih zala. Pre dvadesettri godine, pokretačica i organizatorka ta-kozvane anti-birokratske revolucije (koja je, u stvari, bila jedna vrsta pre-ventivne birokratsko-fašističke kontrarevolucije). A zatim, turbo-mašina dvadesetgodišnje socijalne kataklizme koja i dalje traje. Inicijatorka, mo-bilizatorka i egzekutorka svih naših ratova i stradanja, pljački i korupcija, familija i klanova. Gospodarica svih naših zarobljenih izbora i institucija.

Ništa pa ni revolucija ne zaslužuje blanko poverenje. Sama po sebi, bez određenih pretpostavki i uslova, i ona nosi ne male probleme, opasnosti i rizike. Ali glavni izvor neke nove eventualne revolucije u Crnoj Gori, sa svim njenim mogućim problemima, opasnostima i rizicima, opet, ne bi bio u nezadovoljnim, ogorčenim i očajnim ljudima, koji bi u nju krenuli, nego u sistemu DPSDP oligarhijskog kapitalizma, diskriminacije i strahovlade, koji ove i ovakve ljude svakodnevno i sistemski proizvodi. Zato bi i mladi, i, kažu, moderni i napredni Igor Lukšić, morao da bude mnogo oprezniji. Pa da zna, da Janko Vučinić, Filip Kovačević i ostali, na jednu takvu mogućnost, samo upozoravaju, te da, ukoliko to već hoće, rušilaštvo i nasilje ne pronalazi u njihovim upozorenjima, nego u sopstvenoj partiji.

SpinVijesti, 17. decembar 2011.Laž je neistina, spin poluistina. Laž prosta, spin kompleksan. Laž čista,

spin mešavina. Laž očigledna, spin netransparentan. Laž može da prevari samo one koji to žele, spin sve. Zbog toga je spin opasniji od laži.

Sve do skoro, crnogorska vlast je uglavnom lagala, a ne spinovala. Moglo joj je biti. Od skoro, međutim, počinje i da spinuje. Dobar primer ovog po-

278

tonjeg bio je i jedan nedavni analitičarski izlet Igora Lukšića, premijera i jed-nog od četiri potpredsednika vladajuće partije. U ovom izletu, mladi i, kažu, napredni premijer, ponosno je istakao, kako je vladajuća partija poslednjih dvadeset godina bez prekida na vlasti, ne zbog beskrupuloznosti, korupcije i kriminala, kako tvrde njeni kritičari, nego zbog toga što se celo ovo vreme uspešno prilagođavala promenljivim okolnostima, „videla bolje“ i „realnije“, a ne, kao opozicija, „bajkovito“ i „naučno fantastično“ (Vijesti, 23. novembar 2011.).

Šta je u ovoj mešavini istina a šta laž? Istina je ono o prilagođavanju, a laž da je to bilo u opštem a ne u oligarhijskom interesu, kako to implicitno poručuje premijer. Ali, poznato je, čak i samo jedan procenat laži, rastvoren u mešavini, od ove neizostavno pravi najopasniju obmanu.

Da se odbranite od ove obmane, najbolje je da izvedete jedan prost eks-periment. Da primenite tehniku dvostrukog čitanja. Dvostrukog u smislu najpre sa stanovišta opšteg a odmah zatim i oligarhijskog interesa. Tako i u našem gornjem primeru. Kada ono „videla bolje“ iz tog primera najpre pročitate sa stanovišta opšteg društvenog interesa, ne ostaje vam ništa drugo, nego da se gorko, veoma gorko nasmejete. I pomislite, kako se neko vama ovde ruga, kada i pomišlja, a kamoli tvrdi, da je vladajuća DPS „videla bolje“ i onda kada je proizvodila i širila ratove 1991-1997., na primer. Ali vam stvari postanu jasnije, kada ono isto „videla bolje“, pročitate sa stanovišta vladajuće oligarhije. Da, sa stanovišta oligarhije, vladajuća DPS je zaista „videla bolje“.

SlomVijesti, 24. decembar 2011.U nedavnoj raspravi o takozvanoj sanaderizaciji Crne Gore, mladi i,

kažu, napredni premijer i potpredsednik vladajuće partije, Igor Lukšić, iz-neo je stav, kako do ove u Crnoj Gori ne može doći, zbog toga što je situ-acija kod nas „drastično drugačija“ od one u Hrvatskoj (Vijesti, 23. novembar 2011.). Pri tome, bilo je krajnje neobično, a, videćemo, i zabrinjavajuće, što je izostalo ne samo bilo kakvo premijerovo podrobnije obrazloženje istaknute razlike, nego i bilo kakvo reagovanje javnosti na ovo premijerovo poređenje.

Premijer to nije eksplicitno rekao, ali je i iz onoga što je rekao, sasvim jasno, da je on pri tome imao na umu razliku u korist Crne Gore. A istina je potpuno obrnuta. U realnosti, situacija je „drastično drugačija“ u korist Hrvatske. I to zbog više faktora. Zbog istorijski nasleđenog višeg nivoa uku-

279

pnog društvenog i ekonomskog razvoja. Zbog višeg stupnja aktuelnih evrop-skih integracija. Zbog odbrambenih ratova protiv agresora među kojima je bila i vladajuća Crna Gora. Najzad, i zbog demokratske smene vlasti, koja je u Hrvatskoj postala već sasvim normalna, a u Crnoj Gori nikako da se dogodi makar jedan jedini put.

Kada pripadnici vladajuće nomenklature iznesu stav kao što je ovaj, sa početka ovog teksta, vi se onda samo pitate, da li je po sredi ono potpuno odlepljivanje od realnosti, koje je u političkoj psihopatologiji autoritarnih režima i likova, već davno dijagnostifikovano, ili je reč o onom beskonačnom cinizmu, kojem su ovi režimi i likovi isto tako skloni. Da li aktuelni premijer pripada prvoj ili drugoj vrsti političkih upravljača, još uvek je rano da se sudi, ali to i nije najzanimljivije, a svakako nije ni ono što najviše zabrinjava. Ono što najviše zabrinjava, jeste ono drugo odsustvo, naime izostajanje bilo kakve reakcije javnosti. Koje može da znači potpunu iscrpljenost, apatiju i slom. Ili, možda, ipak, samo zatišje pred buru.

TranzicijaMonitor, 30. decembar 2011.-6. januar 2012.Pre pola decenije, kriza je provalila čak i u diskurs mejnstrima. Sa njom,

diskretno je zaiskrila i apokalipsa. Pa ipak, valjda zbog prekratkog perioda, vladajućim diskursom, globalnim i lokalnim, briselskim i podgoričkim, i dalje suvereno vlada, apokalipsi blizanačka, dogma i retorika progresa. I na njoj zasnovana tranzicija.

Po ovoj, funkcionalna tržišna privreda, konsolidovana demokratija, Evropa (EU), samo što nisu. Malo akija, malo komesara, malo ubrzanja, pozitivna tranzicija je, kao, zagarantovana. Kao da je mogućnost negativne promene potpuno isključena. Da li je baš tako?

Naravno da nije. To nije tako čak ni sa velikom EU. „Evropa u dve brzine“, najavljena ovih dana od strane notornog desničara, ksenofoba i rasiste, Nikole Sarkozija, može da označi i kraj EU kakvu smo znali, Evrope ravno-pravnih naroda i građana, i početak jedne nove, retrogradne, kvazifeudalne Evrope. (Uzgred, Crna Gora oligarha, prvog i ostalih, u takvoj Evropi, našla bi svoje pravo mesto.)

A kada stvari tako stoje sa bogatim zapadnoevropskim jezgrom, kako li je tek sa zapadnobalkanskom periferijom. Na stranu beskonačne retorike vlasti, po ključnim činjenicama ekonomske i političke zbilje, spoljnoj zavis-

280

nosti, unutrašnjoj polarizaciji, endemskom siromaštvu i političkoj oligarhiji, Crna Gora je danas bliža Južnoj Americi, nego Evropi (EU).

Ali i ovo potonje treba precizirati. Panta rei, sve teče, sve se menja. Posle drugog svetskog rata, u drugoj polovini XX veka, Evropa (EU) je bila poziti-van, Južna Amerika negativan model. Evropa (EU): socijalno-tržišni sistem, socijal-demokratija, multikultura, antifašizam. Južna Amerika: oligarhijski kapitalizam, zavisni razvoj, razvoj nerazvoja, lumpenburžoazija, klijentel-izam.

Već deceniju-dve, međutim, ako i nisu zamenile mesta, Evropa (EU) i Južna Amerika su počele da se kreću u suprotnom smeru. Evropa (EU) pre-ma negativnom polu agresivne desnice, birokratije i oligarhije, Južna Ameri-ka prema pozitivnom polu levog centra, oslobodilačkih narodnih pokreta i autonomnog razvoja. Pomeranja su i dalje u toku, procesi nedovršeni, budućnost otvorena.

Za Crnu Goru, pozitivna Evropa (EU), ostaje uzor i cilj. U približavanju ovom cilju, međutim, od najveće pomoći, može joj biti, i jedno iskustvo Južne Amerike. Iskustvo velikih, dugotrajnih i požrtvovanih društvenih borbi. Bez kojih ne vrede ni najbolje sastavljeni pregovarački timovi, planovi i reforme.

StrahovladaMonitor, 13. januar 2012.U modernim vremenima, pojam strahovlade uglavnom se vezuje za to-

talitarne, fašističke i komunističke režime XX veka. Ali su upravo sledbenici ovih potonjih, dakle postkomunistički režimi i narodi evropske periferije, među njima i mi u Crnoj Gori, imali prilike da se, u poslednjih dvadeset godina, podsete i na jednu drugu, više indirektnu vrstu, kapitalističke stra-hovlade.

Reč je o strahovladi oligarhijskog, divljeg i perifernog kapitalizma, koji je, naravno, mnogo gori od onog drugog, demokratskog, regulisanog i cen-tralnog, kapitalizma kojem smo naivno težili, kada smo panično bežali od komunizma. Reč je o ekononomskoj prinudi, koja zna da bude neumoljivi-ja, i od najneumoljivije despotije. O teroru siromaštva, koje ume da bude strašnije, i od najstrašnije tiranije. O sistemu, unutar kojeg siromašni, ne-zaposleni i ostali „suvišni ljudi“, kako ih je nazivala Hana Arent, odnosno proleteri „rezervne armije rada“, kako ih je nazivao Karl Marks, imaju samo jednu slobodu. Slobodu da umru. Kako to ironično zvuči, u jeziku koji je

281

postao toliko poznat, i zbog svoje beskonačne ironije: „Free To Die“.Uz ponovno otkriće kapitalističke strahovlade, poslednjih dvadeset go-

dina, iznova je otkrilo i neke stare, skoro zaboravljene teorijske ideje. Najviše one Karla Marksa. Ali i druge. Kao i veze među njima. Tako i vezu između Karla Marksa i Tomasa Hobsa. Između ekonomskog straha radnika-proletera za dnevnu najamnu reprodukciju i elementarnog biološkog straha čoveka-životinje za goli „skotski život“. Ili, vezu između siromaštva i bezdržavlja, pauperizacije i Behemota, što treba razlikovati od klasne podele i države, socijalne stratifikacije i Levijatana. Ili, konačno, vezu između kapitalističke i totalitarne strahovlade, kao vezu između uzroka i posledice, koji, međutim, mogu i da se međusobno sasvim približe i isprepletu, kao što je to uverljivo pokazala Naomi Klajn, u svojoj nenadmašnoj Doktrini šoka.

Sa zakašnjenjem, ali, ipak, i mi u Crnoj Gori, u poslednjih dvadeset go-dina, počeli smo ponovo da otkrivamo, još jednu skoro zaboravljenu stvar. Oslobodilačku i borbenu antikapitalističku alternativu. Koja je ovoga puta svoj dugi marš prema slobodi započela na slavnom Tahrir skveru u Kairu, nastavila preko borbenih Grka u Atini i Solunu, te Indignadosa (Ogorčenih) u Madridu i Londonu, sve do „Okupatora“ Volstrita u Njujorku i Los Anđelesu. I, do sada, makar i samo u najavi, studentsko-radničkih protesta u Nikšiću i Podgorici.

GomoraMonitor, 20. januar 2012.Tupost sile je skoro prirodni fenomen. U odsustvu bilo kakve unutrašnje

teže i protivteže, nekontrolisana vlast, na kraju, zapadne u stanje potpune, pa i samoubilačke dezorijentacije. U kojem, upravo onda kada se najviše brani, za sobom ostavlja najviše samooptužujuće evidencije.

Ovaj neobični fenomen, u Crnoj Gori, posebno je razvijen od sredine 2011. Obrazac je dobro poznat. Najpre najmoćniji oligarh i predsednik vladajuće partije izda nalog protiv svojih političkih oponenata, u obliku in-tervjua, partijskog govora ili izjave za medije, a samo nekoliko dana nakon toga dođe do paljenja vozila kritički orijentisanog medija, i čak-ni-ratnih-1990-ih-zabeležene kampanja mržnje, laži i blaćenja političkih protivnika, u državnoj, preciznije vladinoj novini. I tako već nekoliko puta, zapravo bez prestanka.

Da u Crnoj Gori tužilaštvo još uvek nije zarobljeno, zbog rečenih (ne)

282

dela, već bi pokrenulo postupak protiv predsednika vladajuće partije, glavnog urednika one novine, i većeg broja (ne)poznatih neposrednih izvršilaca. I to ne za neko minorno, nego za najteže i najopasnije krivično delo, usmereno protiv samih temelja slobode, ustava, zajednice i države.

Pa ipak, najnovija paljenja i blaćenja, samo su vrh ledenog brega. Dve jedanaestine ispod kojih se krije devet jedanaestina koje i dalje prekriva zavera ćutanja. Multi magnum crimen 1991-2011. Dve decenije velikog, višestrukog i produženog, nekažnjenog i nezastarivog krimena, zločina rata i organizovanog kriminala, masovnog ubistva i pljačkaške privatizacije, tog našeg najmračnijeg od svih naših mračnih dubleta. Čak i samo sumarni podsetnik, još jednom nas uverava, kako je u listi ovih strašnih zločina, teže pronaći one u kojima naš Primus, predsednik vladajuće partije, nije, nego one u kojima jeste, direktno ili indirektno involviran. Dubrovačka operacija 1991., deportacije 1992., genocid u Srebrenici 1995., Avala, Prva banka, KAP, Železara, EPCG, Telekom. Zastrašujuća Atlantida nerasvetljenog kriminala.

Roberto Savijano: Gomora, Putovanje kroz ekonomsku imperiju i san o dominaciji Kamore, 2006/2009. Samo što je Primusov „Okvir“ jači od itali-janske „Kamore“. U Italiji se protiv „Sistema“ organizovanog kriminala bore ne samo Roberto Savijani nego i italijanska država, policija i tužilaštvo, u Crnoj Gori još uvek samo „Roberto Savijani“.

Ali će i ovde uskoro nešto morati suštinski da se promeni. Afera Telekom je možda i poslednja prilika, Vrhovnom državnom tužiocu (VDT), za postu-panje po ovoj i ostalim krivičnim prijavama, protiv najopasnije organizovane kriminalne grupe, na čelu sa Milom Đukanovićem. Kao i ostalim nadležnim vlastima, pa i vrlom predsedniku vlade, da pokrenu postupak smene VDT, ukoliko ovaj nastavi da ne radi svoj posao. Iako nemaju previše, toliko pravnog i ukupnog znanja, i oni imaju, da znaju, nastave li svi skupa da ne rade svoj posao, i sami će na kraju postati opasni saučesnici (ukoliko to već i nisu), a ne više samo nemarni državni službenici.

Uslov za dobijanje datuma za početak pregovora sa EU, nije spisak za hapšenje ili neki sličan oblik strašne 1948., kako prevarno spinuju bezbrojni propagandisti režima, nego je to dokaz da u Crnoj Gori više ne postoji Nedo-dirljivi. Afera Telekom može biti naš Rodos. Hic Telekom, hic salta!

283

Šta da se radiMonitor, 27. januar 2012.Afera Telekom je samo poslednja u nizu. Dokazi koje ona nudi više se

ne mogu sakriti. Ovi dokazi jasno ukazuju, ne samo na uticaj organizova-nog kriminala na delove vlasti, nego i na tesno preplitanje, pa i preklapanje, vrhova organizovanog kriminala i vrhova vlasti. Na zarobljene institucije, pravosuđe, policiju i tužilaštvo. Na besudnu zemlju, bezakonje i bezdržavlje. Na ekstremno teško društveno stanje.

Ali i na put za izlazak iz ovog u neko bolje društveno stanje. Mapa ovog puta ima tri glavna i povezana koraka: 1) Ustavno-sudsku zabranu ratno-kriminalnog jezgra vladajuće DPS, 2) Formiranje prelazne, tehničke ili kon-centracione vlade, sastavljene od svih parlamentarnih stranaka, uključiv i nekompromitovane delove vladajuće partije, sa zadatkom da, putem neo-phodne dekriminalizacije, lustracije i demokratizacije, pripremi zakonske i političke uslove za slobodne izbore, i 3) Bojkot parlamenta i svih drugih oblika jednopartijske DPS vlasti od strane parlamentarne opozicije, sva-kodnevne mirne proteste građana, i najširi savez, uniju i koordinaciju svih demokratskih snaga, parlamentarnih i vanparlamentarnih opozicionih stranaka, sindikata, nevladinih organizacija, radnika, studenata i intelektu-alaca, kao sredstvo demokratskog pritiska, da se do koncentracione vlade i slobodnih izbora dođe.

Da su u Crnoj Gori opozicija, alternativa i društvo jači, put izlaska iz teške društvene krize, išao bi preko opozicione vlade u senci, a ne preko koncen-tracione vlade. Pored toga, koncentraciona vlada, sa nekompromitovanim delovima vladajuće partije, potrebna je i kao preventiva ili brana, protiv onih drugih, ratno-kriminalnih delova ove partije. Isključiti mogućnost, da vladajući kartel, pod sobom ima nekoliko hiljada ratnih, duvanskih, narko i ostalih paravojnika, te da je spreman da ove, u odbrani vlasti i privilegija, bez razmišljanja upotrebi, bilo bi ne samo naivno, nego i opasno.

Pa ipak, i ova i ovakva koncentraciona vlada, u svoj svojoj iznuđenoj širini, proračunatosti i pragmatičnosti, morala bi da povuče, i makar jednu jasnu, neprelaznu, crvenu liniju. Nekompromitovani delovi DPS, zamišljeni su kao važan element ove vlade, ali se ni njima ne sme prepustiti dominacija. Kao što je to, na žalost, još uvek slučaj sa vladom Igora Lukšića. Koja je, od strane jednog dela uticajnih domaćih i međunarodnih faktora, dobila nezasluženo poverenje „zdrave snage“ koja obećava, a koja je do današnjeg dana ostala samo kartelova ispostava i fasada.

284

Posredan ali pouzdan dokaz, da je koncentraciona vlada, kakva je ovde skicirana, najbliža našim današnjim potrebama, jesu i prve reakcije, od-bacivanja i kritike, koje dolaze iz vrhova vlasti. Koje su, kao i obično, potpu-no naopake. A to se najbolje vidi kod kritika predloga za zabranu vladajuće partije, bojkota parlamenta i građanskih protesta. „Ulica i nedemokratska smena vlasti,“ u horu kliču (bez)brojni analitikari i propagandisti režima. A istina je potpuno obrnuta. Upravo su zabrana kriminalnog jezgra DPS, boj-kot zarobljenih institucija i mirni protesti građana, uslovi bez kojih ovde i danas nije moguće čak ni da se zamisle a kamoli održe slobodni izbori.

Povratak proletarijataMonitor, 3. februar 2012.Sve zavisi od toga kako stvar postavite. Ukoliko pojam proletarijata sves-

no ili nesvesno redukujete na industrijsko i manuelno radništvo XIX veka, onda je sasvim sigurno da je Andre Gorc bio u pravu, kada je u onoj svojoj čuvenoj knjizi, u drugoj polovini XX veka, poručio Zbogom proletarijatu. Onda su sasvim u pravu i oni koji zbog toga traže novog aktera i novo ime za veliku promenu u koju je zakoračio XXI vek. Tako su, primera radi, postupili i Antonio Negri i Majkl Hart, kada su, u knjizi Imperij, tom novom akteru, dali ime „Mnoštvo“.

Ukoliko, međutim, pojam proletarijata postavite šire i suštinski, onako, uostalom, kako je to činio sam Karl Marks, tada ćete pod proletarijatom podrazumevati sve one koji su nepravedno lišeni svojih prirodnih ljudskih prava na jednakost, slobodu, život i rad, pa ćete tako doći do zaključka, kako je ono zbogom bilo ne samo preuranjeno, nego i pogrešno, te kako umesto iščezavanja, na delu imamo univerzalizaciju i povratak proletarijata. Zar up-ravo ovo nije najbolje objašnjenje velike glokalne (globalne i lokalne) krize, rastuće polarizacije i pauperizacije, te odgovora šire i suštinski shvaćenog proletarijata, u planetarnom luku od arapskih pobuna, preko evropskih in-dignadosa, do volstritskih okupatora, u prošloj i ovoj godini.

Sve ovo samo pod još jednim uslovom. Da i ovaj i ovakav, prošireni i esencijalizirani pojam proletarijata, držite permanentno otvorenim. Su-protno onome što o tome misle laici i dogmatici, ni pojmovi ni stvari, pa ni proletarijat među njima, ni u jednom momentu, ne postoje gotovi, statični i nepromenjivi, nego su u večnom fluksu, toku i promeni. Zbog toga ne treba da čudi, nego da motiviše i podstiče, postojanje toliko otvorenih pitanja,

285

neslaganja i debata, oko aktera velike promene uopšte, te oko proletarijata posebno. Posebno u vezi sa pitanjem odnosa ili dijalektike između celine i autonomije.

Nešto od rečene dijalektike, imali smo prilike da doživimo i mi u Crnoj Gori, u poslednjih nekoliko meseci, u najnovijim društvenim nemirima i protestima. Crnogorska kapitalistička oligarhija prilično je primitivna i neobrazovana, ali ima razvijene instikte, rutine i agresije. Sećate li se sa koliko je samo upornosti i lukavosti, posebno preko one svoje prorežimske studentske organizacije, radila na osujećivanju onog najavljenog ali neost-varenog studentsko-radničkog saveza u decembru 2011. Ukoliko se sećate, onda lako možete da zamislite, sa koliko straha, ona živi danas, nakon naj-novijeg i uspešnog radničko-studentskog protesta 21. januara 2012. Proleteri svih zemalja ujedinite se! Pročitana na pravi način, ova stara parola dobija novi život.

Znanje na krstuMonitor, 10. februar 2012.Dok ministarski krugovi čekaju „evaluaciju“, dobro upućeni znaju, Uni-

verzitet Crne Gore (UCG), ali i visoko obrazovanje uopšte, nikada nisu bili u lošijem stanju. „Bolonja“ je tu samo da ovo prikrije.

Drastičan pad kvantiteta i kvaliteta znanja je konačni i spoljašnji, a total-na partijska monopolizacija beskonačni i unutrašnji aspekt ovog stanja. Oni koji dovoljno dugo pamte mogu da potvrde, vladajuća partija (u slučaju UCG to je više SDP nego DPS ali to je u krajnjoj liniji isto), univerzitetom nije gos-podarila toliko sveobuhvatno, i destruktivno, čak ni u vreme jednopartizma.

„Manje školarine“ (Veliki studentski protest, Podgorica, 17. novembar 2011.), „Besplatno studiranje“ (Sveučilište u Zagrebu, 2009.), „Znanje nije roba“ (Beogradski univerzitet, 2010.). Ovi i slični zahtevi pogađaju prave tačke. Kao punkcije koje otkrivaju maligne zone neoliberalne fantazije. Iza koje se krije ultramonopolistička mašinerija. Pljačkaška privatizacija, polar-izacija, pauperizacija, partizacija. Debudžetiranje, masifikacija, komercijal-izacija, frankeštajnska bolonja, razaranje državnog univerziteta.

„Hoćemo posao a ne članske karte DPSDP“ (Grupa studenata Fakulteta političkih nauka u Podgorici, 2010.). Od svih parola koje su se poslednjih meseci čule u konačno probuđenoj Crnoj Gori, ova je bila jedna od najboljih. Jer je izrazila protest protiv najdublje patologije („neoliberalnog“) sistema.

286

Ali je stvar upravo u tome, mi, slobodni ljudi, studenti, radnici, građani Crne Gore, hoćemo posao, jednakost, slobodu i pravdu, ali oni, oligarsi, tajkuni, birokrate, podložnici, hoće članske karte, monopole, sinekure i privilegije. Sukob svetova.

Asistent a zatim profesor univerziteta sam već duže od trideset godina. O stanju na univerzitetu pisao sam relativno često i kritički. Skorije, u neko-liko navrata, i u Monitoru, 2010. i 2011. Uprkos tome, jednu važnu i strašnu, zapravo najstrašniju stvar, shvatio sam tek pre nekoliko meseci. Sve do tada, naime, neoprezno sam držao, da je ona degradacija, smanjivanje i slabljenje univerziteskog znanja, tek jedna od kolateralnih šteta, destruktivnog rada oligarhijskog kapitalizma. A onda mi je puklo pred očima. Shvatio sam da je to, u stvari, sama svrha, a ne tek uzgredna šteta, ovog sistema. Element njegove ultramonoplističke parazitske reprodukcije. Zbog toga mi hoćemo znanje i posao, a oni tupost i članske karte.

Uz domaće, zapadnobalkanske i podgoričke oligarhe, za ovakvo stanje visokog obrazovanja ovde i danas, veliku odgovornost snose i „neoliberalni“ briselski birokrate i „reformatori“. Njihova je, uostalom, i ona tehnokrat-ska mantra o „društvu znanja“. Koja je najozbiljnija kandidatkinja za naslov najciničnije od svih ciničnih mantri našeg (hiper)ciničnog vremena. Zamis-lite samo, „društvo znanja“, u društvu članskih karata.

Profesor, novinar, stručnjak, student, intelektualac uopšte, kojem je znanje, zaista, ispred i iznad članske karte, u današnjoj Crnoj Gori, mora da bude spreman na veliku žrtvu. Na uskraćen ili otežan rad, podozrenje i nadzor, diskriminaciju i šikanu, blato i nasilje. Ako ne i na nešto gore. Duško Jovanović, Tufik Softić, Mihailo Jovović, Mira Drašković, Demir Hodžić, Ognjen Jovović, primeri su ove žrtve. Znanje na krstu.

Dijalektika roba i gospodaraMonitor, 17. februar 2012.G. V. F. Hegel je pokazao kako ništa nije večno. Konkretnije, kako je u

svakoj stvari klica njene sopstvene smrti i promene. Još konkretnije, kako se od roba postaje gospodar. A K. Marks je upravo iz ove dijalektike svog ve-likog prethodnika i učitelja, najkonkretnije izveo pojam i ulogu proletarijata. Roba koji se oslobađa i postaje gospodar.

Ali dijalektika roba i gospodara ima i svoju drugu stranu. Onu koja po-kazuje kako, istovremeno dok se rob oslobađa i postaje gospodar, i sam gos-

287

podar doživljava promenu, gubi slobodu i postaje rob. I to ne samo onako apstraktno, metafizički i filozofski, nego i sasvim konkretno, društveno i sistemski. Tako što, postepeno, da to ni sam ne primećuje, iz aktiva prelazi u pasiv, od onoga koji poseduje novac i moć, postaje onaj kojeg novac i moć poseduju.

Ova druga, negativna, gospodarska strana dijalektike roba i gospoda-ra, najjasnije je mogla da se vidi, u slučaju potpredsednika DPS, Svetozara Marovića. Sve do najnovijeg razvoja, drugi najmoćniji čovek vladajuće par-tije (uz to i jedan od retkih u njoj, koji je, makar u pred-postkomunističkoj Crnoj Gori, ostao upamćen kao relativno obrazovan, uman i hrabar), u samo nekoliko dana, sedmica i meseci 2010-2011., pretvorio se u stopostotnog roba.

Sećate se, kada je oligarh broj jedan, neposredno uoči nove 2011., izveo onaj živopisni performans, pod radnim naslovom „Zavala ili vladavina pra-va“, samo nekoliko sedmica bilo je dovoljno, da oligarh broj dva, iščezne sa crnogorske političke scene. Duge cevi, zarobljavanje brata, direktna pretnja, učinile su da ovaj završi, sa pohvalom Partiji kao drugoj (ili prvoj) Familiji.

A ako neko misli, da opisana dijalektika, ne važi i za oligarha broj jedan, grdno se vara. Teret novca i moći, u njegovom slučaju, još je veći, pa nije teško zamisliti, kako je proces njegovog zarobljavanja, još efikasniji, mučniji i teži. Ovaj proces nose svi njegovi naši subotići, šarići, keljmendiji. I svi nje-govi svetski deripaske, rotšildi, manci. „Strateški investitori,“ kaže.

Jedna vrsta pameti ovih dana diskretno sugeriše kako oligarha broj jedan treba pustiti da se na miru povuče. Da ne bi došlo do destabilizacije. Sled-benici ove pameti čak su lansirali novi naziv za Nepomenika. Valjda da ga ne bi iritirali. „Predsednik Košarkaškog saveza,“ kažu. Ali naš problem nije u tome što oligarha broj jedan neko, kao, neće da pusti da se na miru povuče, nego, upravo obrnuto, u tome što se ovaj uopšte ne povlači, što on i njegov klan, iz svog grčevitog stiska, neće da puste nas, građane Crne Gore. I celu Crnu Goru.

Kud god da se krene, nailazi se na Gospodara. I na zarobljene institucije. Na Crnu Goru u lancima. Na najveće ropstvo i poniženje u njenoj celokupu-noj a dugoj i burnoj istoriji. Deportacije, Avala, Prva banka, KAP, Željezara, EPCG, Telekom, samo su vrh ledenog brega. Posredni i neposredni dokazi na sve strane. Danas nekome može da izgleda samo kao politička provoka-cija, ali veoma brzo postaće jasno, da nije tako: pravo na fer suđenje je ono najviše i najbolje, što, u ovakvoj situaciji, Crna Gora može da punudi, svom

288

vrhovnom oligarhu. I samoj sebi, ukoliko ne želi da potone, u neko novo varvarstvo.

Zli dusiMonitor, 24. februar 2012.Živimo u dobu povećane kompleksnosti a unutar ove i povećane sves-

nosti sveta. U takozvanoj informatičkoj ili naučno-informatičkoj eri. U vre-menu duha. Staru dijalektiku između materije i duha, ovo vreme, međutim, ne ukida, nego samo dodatno kompleksifikuje. S tim što su egzotični deo ove dijalektike, i duhovi koji toga nisu svesni. Nesvesni ili negativni duhovi. Među njima i zli dusi.

Od sveukupne fenomenologije negativnih i zlih duhova, u nastavku ćemo se usredsrediti samo na dva aktuelna domaća oblika. Oba vladajuća, ili, preciznije, dvorska. Prvi je vulgarni materijalizam, drugi vulgarni ide-alizam, prvi pozitivizam, drugi spiritualizam, prvi tehnokratizam, drugi postmodernizam. Prvi hipertrofira materiju a atrofira duh, drugi, obrnuto, hipertrofira duh a atrofira materiju. I prvi i drugi, međutim, izdaju svoju zajedničku majku, dijalektiku.

Uz izdaju dijalektike, ova dva negativna duha imaju još najmanje jed-nu zajedničku crtu. Da najdublje uzroke svim našim najvećim društvenim i političkim problemima, traže i nalaze svugde drugo samo ne u sferi društveno-ekonomske polarizacije i pauperizacije. Zahvaljući kojoj je Crna Gora, čak i po službenim statistikama, šampion siromaštva na Zapadnom Balkanu, o Evropi da i ne govorimo. Ali naši eksperti i postmodernisti o ovome stoički ćute.

Najdublje uzroke za sve naše probleme oni uvek nalaze negde drugo. Prvi, samozvani metodolozi, tehnokrate i eksperti, kada govore o planetar-no retkom fenomenu već dvadeset godina nesmenjive vlasti u Crnoj Gori, u polubožanskoj logistici i organizaciji vladajuće partije. Drugi, zakasneli, veoma zakasneli crnogorski dvorski postmodernisti, kada objašnjavaju neuspeh opozicije, u njenoj navodno preteranoj opsednutosti, likom i delom vrhovnog vođe.

Ovi drugi su najzaslužniji, što su mi, iz davnih vremena, upravo ovih dana, izronila i dva izvanredna citata. Prvi samog Karla Marksa, drugi Karla Marksa i Fridriha Engelsa. U kojima ovi kritikuju ideologe, idealiste, „post-moderniste“ svoga vremena. Ali koji (citati) imaju zapanjujuću aktuelnost,

289

slikovitost i snagu, i ovde i danas, u Crnoj Gori, 2012. Intelektualna beda naših današnjih dvorskih eksperata i postmodernista toliko je velika, da ne zahteva bilo kakvu dodatnu argumentaciju. Umesto ove, sasvim dovoljna će biti, i samo ova dva stara citata.

Prvi, iz Predgovora za prvo izdanje Kapitala, 1867.: „Perseju trebaše maglena kapa za borbu protiv čudovišta. A mi navlačimo Persejevu maglenu kapu preko ušiju i očiju da uzmognemo poricati da čudovište postoji.“

I drugi, još aktuelniji, slikovitiji i snažniji, iz Predgovora za Nemačku ide-ologiju, 1846.: „Jedan odvažan čovjek uobrazio je jednom da se ljudi utapljaju u vodi samo zato što su opsjednuti mišlju o težini.“

Opasno (ne)znanjeMonitor, 2. mart 2012.Ima nas koji ni jednog jedinog momenta nismo zaboravili, kako je Igor

Lukšić izašao ispod šinjela svojih mentora, Mila Đukanovića i Veselina Vukotića, te kako je zbog toga bilo prilično nerealno, izvesno ambasadsko i unutrašnje očekivanje, da bi baš on mogao biti reformator, njihovog sistema oligarhijskog kapitalizma. Pa ipak, kao da je i nas takve, iznenadila količina oligarhije, kojom je on, upravo ovih dana, potvrdio svoja izvorna mentor-stva. I količina neznanja, koju je pri tome pokazao.

Pođimo od neznanja. U žestokoj konkurenciji, skrećem vam pažnju samo na tri velika nonsensa. Prvi je onaj u kojem je aktuelni premijer iz-neo svoj pojam nevladine organizacije. Kako je to organizacija koja pomaže vladi. A ako to ne radi, onda slede munje i gromovi. Blaćenje u vladinoj no-vini. Optužbe za izdajnički rad i tome slično. Ovolika količina agresivnog neznanja ostavlja bez reči. Zaista, ima li uopšte ikakvog smisla, onome ko ovako misli, ukoliko uopšte misli, išta govoriti o civilnom društvu, društvu i državi, državi i vlasti, vlasti i vladi, te izvornoj suverenosti građana, kompe-tentnosti i odgovornosti, konfliktu i napetosti, dijalogu i toleranciji.

Drugi je onaj po kojem se ostavka od vlade može tražiti samo u parla-mentu. Kako to nikako ne mogu sami građani, njihove nevladine organizaci-je, studenti, sindikati. A ukoliko se ovi ipak usude da to učine, onda slede optužbe za politiku i parapolitiku. I, opet, ona blaćenja, laži i progoni vladine paranovine. Eh, šta bi stari Grci rekli, za ovakvo, idiotski suženo shvatanje politike. Bez uvrede, kod starih Grka, polis i politika bili su jedno, delatnost zajednice, a idiot je bio naziv za svakog onog, koji se, svojom voljom, nije

290

bavio polisom, politikom i zajednicom.Treći nonsens je najveći. I u njemu se najbolje vidi mentorska pupčana

vrpca između prethodnog i aktuelnog premijera. To je ona čuvena zapovest po kojoj politikom i vlašću može da se bavi samo politička partija na izbori-ma. To je ono kada oligarsi, nama slobodnim građanima, pružaju svoje uže, i kažu „Izmerite se“. Ovoj količini neznanja, ne bi mogla da pomognu, ni sva ovozemljska, a bogami ni onozemaljska znanja.

A ne bi mogla da pomognu, jer kod ovih uopšte nije reč o običnim, nego o političkim, preciznije partijskim (ne)znanjima. Koja su najpogubnija. Jer dolaze od onih koji bi morali da zastupaju zajednicu a ne partiju. Ili, da to kažem i ovako. Da sve ovo gore govori Igor Lukšić, potpredsednik DPS, i tada bi to bilo opasno, ali mnogo manje, jer su partije prosto takve, političke životinje koje se bore, često i na ivici, pa i protiv zakona. Ali kada sve to govori neko ko je predsednik vlade, e onda je to najopasnije. Jer predstav-lja direktno gaženje ustava od strane onoga ko je najodgovorniji za njegovo čuvanje. Ali šta čovek da kaže, pa naš aktuelni premijer, iako relativno mlad, ipak je dugogodišnji i visoki moćnik, upravo one partije, koja tako, parti-kratski, protivustavno, a kad joj zatreba i zločinački, ovom zemljom vlada već dvadeset godina.

Tehno-maskaMonitor, 9. mart 2012.Ideje ipak nemaju potpuno odvojenu i samostalnu egzistenciju, kako

pogrešno misle idealisti, nego ih je moguće razumeti, a posebno primeniti ili, kako se to danas kaže, implementirati, samo u tesnoj povezanosti, sa ma-terijom na koju se odnose. Što važi generalno, važi i za ideju tehnokratije. Povećana uloga tehničkih i ukupnih znanja u modernim vremenima nikako ne može biti opravdanje za njihovo odvajanje od realnosti. A ako se to ipak uradi, tehnokratija se pretvara u masku za vladanje.

Plemenita utopija, da se upravlja stvarima a ne vlada ljudima, kako su to formulisali grof Sen-Simon (1760-1825.), i drugi socijalisti-utopisti, pre dva veka, tada se nužno preokreće u svoju suprotnost. Dva aktuelna primera to najbolje pokazuju. Prvi je Igor Lukšić od Crne Gore, drugi Mario Monti od Italije. I jedan i drugi se ponosno (samo)prikazuju kao politički neutralne, racionalne i progresivne tehnokrate, a obojica su, zapravo, samo maske, iza kojih se kriju vladajuće, nacionalne i transnacionalne finansijske oligarhije.

291

U slučaju Igora Lukšića od Crne Gore, to se vidi bolje. Izvesna raz-lika između prethodnog i aktuelnog premijera Crne Gore, nikada nije ni bila posebno velika, a već par meseci skoro da je i potpuno iščezla. O unutrašnjim finansijskim i političkim zavisnostima da i ne govorimo. Ali je maska i Mario Monti. I uopšte celokupna novija panevropska, evroatlantska i evrointegracionistička neoliberalna fantazija, kojoj su usta puna brige za društvo, razvoj i progres, dok u stvarnosti svakodnevno demonstrira sasvim drugačiji, dvostruki, majčinsko-maćehinski odnos. Majčinske bejlaute (bail-out), izdašne programe spasavanje za krupne kapitaliste, finansijske oligarhe i plutokrate, a maćehinske osteritije (austerity), surove, čak sadističke pro-grame kresanja i štednji za one koji nemaju, posebno za proletere i paupere.

A test na tehno-masku, kao i na svaku drugu socijalnu masku, veoma je jednostavan. To je ona materija i realnost s početka ovog teksta. Ono što se čak i u standardnoj sociologiji proučava kao socijalna ili klasna stratifikacija. Stvar je suštinski ista u slučaju Italije Marija Montija i drugih zemalja najraz-vijenijeg zapadnoevropskog jezgra, i u slučaju Crne Gore Mila Đukanovića odnosno Igora Lukšića i drugih manje razvijenih zemalja zapadnobalkanske i ostale evropske periferije, ali je u ovom drugom, dakle našem slučaju, ona, ipak, neuporedivo transparentnija, da se tako izrazim.

Čak i po službenim statistikama, Crna Gora je šampion siromaštva na Zapadnom Balkanu, samim tim i u celokupnoj Evropi. U ovoj zemlji, skoro trećina stanovnika, službeno je ugrožena siromaštvom, a ova socijalna pošast, u poslednjih nakoliko godina, opet po službenim statistikama, rela-tivno je povećana za oko šezdeset procenata. U ovakvim uslovima, svako svesno i sistematsko ćutanje o siromaštvu, uz istovremeno cvrkutanje o internetu, fejsbuku i tehno-svetu, onako potpuno odvojeno od onog pre-thodnog, služi samo kao zvučni zastor, zavesa ili zaklon. Kao tehno-maska, iza koje se skriva surova klasna eksploatacija. A da za to, treba li to uopšte naglašavati, nisu krivi ni internet, ni fejsbuk, ni tehno-svet, nego oni koji ih ovako prevarno upotrebljavaju.

NalogodavacMonitor, 16. mart 2012.Kosmos ili Slučaj, svejedno, tek dogodilo se, jednog istog dana, u sredu,

7. marta 2012., ukidanje prvostepene oslobađajuće presude za ratni zločin deportacija iz 1992., i fizički napad iz mraka na novinarku dnevnog lista

292

Vijesti, Oliveru Lakić. I odmah potom, sve do današnjeg dana, i danas, Veliki Spin. Kao, ne zna se ko je Nalogodavac.

Kao, zbog toga što je nalogodavac oba (ne)dela veoma dobro, čak notor-no poznat. Notorno poznati nalogodavac ova dva, kao i velikog broja drugih najtežih, a do danas nerasvetljenih i, naravno, nekažnjenih krivičnih dela, jeste predsednik vladajuće DPS, doskorašnji predsednik vlade i vrhovni oli-garh Crne Gore, Milo Đukanović.

Pošto već predugo živimo u sistemu Velike Laži, Neprava i Zaborava, one koji još uvek imaju snage za Istinu, Pravo i Sećanje, podsetiću samo na dva Opštepoznata Fakta. Prvo, kada je o deportacijama reč, na samooptužujuće svedočenje Momira Bulatovića, pred prvostepenim Višim sudom u Pod-gorici, 12. novembra 2010.: „Svi smo znali sve a Milo najviše.“ Tako da je sudeći sud još tada promptno morao da proširi optužnicu na ovoga i na Mila Đukanovića, a ne da se evo već dvadeset godina ovako ponižavajuće ćuti o identitetu navodno nepoznatog, misterioznog i nedostupnog nalogodavca.

I drugo, kada je o napadu na novinarku Vijesti reč, pa zar samo u posled-njih deset meseci, da potonjih dvadeset godina ne pominjem, narečeni oli-garh nije dao najmanje deset malo je reći agresivnih intervjua, izjava i nalo-ga, u kojima je upravo dnevni list Vijesti, ali i Dan, Monitor i ostale kritičare režima, označio kao neprijatelje države, štetočine koje treba „deratizirati“, i „krvožedno novinarstvo“, dakle kao metu za odstrel. (Zamislite samo, ona ista osoba, čije su ruke i danas krvave zbog genocidnih postjugoslovenskih ratova 1990-ih, posle svega, usuđuje se još, i da svoje kritičare, optužuje kao „krvožedne“.) I zar u ovih istih deset meseci, da potonjih dvadeset godina ni ovde ne pominjem, odmah nakon ovih intervjua, izjava i naloga, kao po nekom nepogrešivom obrascu, ovaj odstrel, zaista, nije i usledio. U obliku onih nerasvetljenih paljenja automobila dnevnog lista Vijesti, onih čak ni ratnih 1990-ih zabeleženih zločinačkih laži, blaćenja i huškanja u vladinoj Pobjedi, najzad i ovih fizičkih napada. Iz mraka, na ženu. Baš onako muški, đukanovićevski.

Da u Crnoj Gori ima države i prava, policija i tužilaštvo bi, zbog dva gornja, ali i zbog niza drugih najtežih (ne)dela, predsednika vladajuće par-tije, doskorašnjeg predsednika vlade i vrhovnog oligarha, Mila Đukanovića, odmah uhapsili, saslušali, odredili mu pritvor, podigli optužnice i izveli pred sud. Kao što je uradilo pravosuđe Hrvatske sa svojim doskorašnjim predsed-nikom vlade i vrhovnim oligarhom, Ivom Sanaderom. Ali, naš glavni prob-lem, nije nedostatak institucionalnih kapaciteta, kako to kažu Briselci. Crna

293

Gora nema višak, ali nema ni neki veliki, nenadoknadivi manjak ovih kapac-iteta. To nije ni nedostatak političke volje, kako to opet kažu Briselci. Ne, naš glavni problem ovde i danas, jeste DOSTATAK, i to žestoki dostatak volje, da se ovde tako izrazim, jedne dugoveke, okorele i kriminogene oligarhije, na čelu sa svojim vrhovnikom, da po svaku cenu izbegne odgovornost, pra-vo i pravdu. I, naravno, oligarhijina policija, tužilaštvo i sud, koji joj u tome zdušno pomažu.

RugloMonitor, 23. mart 2012.; Vijesti, 24. mart 2012.U jeku jedne od njihovih bezbrojnih političkih agresija, u prvoj godini

posle referenduma, maja, juna i jula 2007., vrhovni oligarh Crne Gore, Milo Đukanović, i njegova DPS, svoje kritičare i oponente, među njima i moju malenkost, počastili su i stigmom „sramotni ljudi“. Za razliku od nekih dru-gih, mene ta stigma tada, kao ni bilo kada, pre i posle toga, ni najmanje nije uvredila, sa te adrese meni je bilo neprijatno samo jedanput ili dvaput, kada se sticajem okolnosti dogodilo da dođe par komplimenata, ali je zanimljivo kako su reči kao živa bića, kako se, kao bumerang, vraćaju i svete. Ko se mača lati, od mača i strada.

Jer, sada toga postaje svestan sve veći broj ozbiljnih aktera, domaćih i međunarodnih: Đukanovićeva oligarhija, i definitivno je postala – najveća sramota Crne Gore, Zapadnog Balkana, Brisela i Vašingtona.

Crne Gore? Dobro, u autoritarnim, arogantnim i samovoljnim vla-dama i vladarima, Crna Gora nikada nije oskudevala. Ipak, rečena autori-tarnost, arogancija i samovolja, u Đukanovićevoj satrapiji kulminira. Kom-binacija najgorih elemenata starog, autoritarnog komunizma, i najgorih elmenata novog, oligarhijskog kapitalizma, danas je najnepodnošljivija. A lična i porodična pohlepa, koja je, to se sada jasno vidi, bila glavni motor svih Đukanovićevih političkih konverzija, rečenu nepodnošljivost samo povećava.

Zapadnog Balkana? U redu, do 2000., u Beogradu je bio najgori i najo-pasniji režim Slobodana Miloševića, ali, prvo, a to se danas često zaboravlja, i tada, Đukanovićeva Crna Gora, bila je njegova verna pratilja, a, drugo, još važnije, u Beogradu više nema nekadašnjeg gospodara.

Brisela i Vašingtona? Najmanje je dva ozbiljna razloga, zbog kojih je Đukanovićeva oligarhija, najveća sramota, ne samo male Crne Gore i Za-

294

padnog Balkana, nego i velikog Brisela i Vašingtona. Prvo, iako u opadanju, hegemonija Zapada, Brisela i Vašingtona, još uvek ima i svoju vrednosnu di-menziju, pa je zbog toga, i samo postojanje jedne ovakve oligarhije, u samom predvorju velikog zapadnog sveta, za ovaj svet, neprijatna i kompromitujuća činjenica.

I drugo, još važnije, za uspon i konsolidaciju mračne Đukanovićeve lati-fundije, u neposrednoj blizini svetlih zapadnih metropola, Brisel i Vašington imaju, ako ne dominantan, a ono sigurno ne ni zanemarljiv deo saučesničke odgovornosti. I to ne samo u obliku ćutanja, nego i u obliku direktne podrške. O tome mnogo više možemo da saznamo od jednog bivšeg (Viljema Mont-gomerija), nego od sadašnjeg ambasadora odnosno ambasadorke SAD u Podgorici. U svetlu ove činjenice, učestali pozivi sa najznačajnijih svetskih adresa, za hapšenje „krupnih riba“ u Crnoj Gori, zvuče u najmanju ruku čudno i licemerno.

Krajem 1990-ih, neposredno pred kraj Miloševićevog režima u Beo-gradu, Morton Abramovic, jedan od najuglednijih analitičara i kritičara američke spoljne politike, nekada i sam visoki funkcioner u administraciji Džimija Kartera, ovako je reagovao na saučesničko ćutanje tadašnje takoz-vane međunarodne zajednice, na sva nepočinstva Miloševićevog režima: „Zaglušujuće ćutanje Zapada“. Šta bi se tek moglo reći, za dugogodišnje ćutanje, ali i ne samo ćutanje, Zapada, Brisela i Vašingtona, na sva nepočinstva današnjeg Đukanovićevog režima.

Veliki usovMonitor, 30. mart 2012.Taman je premijer-namesnik, povodom onih garancija, najavio glasanje

o poverenju, kada je veliko nevreme, omogućilo vladi, da odigra još jedan prevarni performans. Najpre, vanredno stanje, sa kamerama, ministrima i lopatama, a onda, je li, povratak u redovno stanje. U EU integracije, ustavne promene i identitete. (O kako su dobri i zahvalni ti identiteti.) I u stari, dobri DPSDP, koji, je li, to i oni sami znaju, ima brojne nedostatke, ali koji je, kao, manje zlo od opozicije i alternative, jer je ova, kao, protiv svoje države. I tako beskonačno.

Ali to ovoga puta neće proći. Zbog toga što su se u poslednje tri-četiri godine dogodile najmanje tri velike promene. Prvo, izbijanje svetske eko-nomske krize 2008., koja je skinula maske, čak i sa lica najvećih globalnih

295

kapitalističkih oligarha, a ne samo sa lica ove naše domaće, trećerazredne kapitalističke oligarhije. Drugo, pod pritiskom ove krize, i opozicija i alterna-tiva u Crnoj Gori, bile su prinuđene da se uozbilje. Da shvate svu pogubnost izmanipulisanih identiteta i značajno se pomere ka glavnim ekonomskim i socijalnim pitanjima koja ujedinjuju najveći broj građana Crne Gore. Obrat-ite pažnju, upravo to je ona nevidljiva crvena nit, koja suštinski povezuje, i tako različite građanske inicijative, kao što su partija u osnivanju Pozitivna Crna Gora Darka Pajovića, nadstranačka koordinacija ili unija za demokra-tizaciju Filipa Kovačevića i Marka Milačića, i veliki građanski protest pod vođstvom Vanje Ćalović, Srđe Kekovića, Ognjena Jovovića i Demira Hodžića.

Treća krupna promena je možda i najveća. To je sve veći broj najkrupni-jih afera koje u poslednjih nekoliko godina pa i u poslednjih nekoliko meseci nezadrživo kuljaju sa svih strana. Koje najteže kompromituju i optužuju sam vrh vlasti a posebno vrhovnog oligarha. I njegovu porodicu. Biološku i onu drugu. Telekom, KAP, Železara. Nasilje nad kritički orijentisanim medijima, novinarima, intelektualcima i građanima. I tako bez konca i kraja. Kao veliki usov.

Tako da se sada već jasno vidi i ona matematika koja uverljivo obesnažuje onu staru mantru vlasti o opoziciji koja je navodno lošija čak i od loše vlasti. Naravno, opozicija i alternativa imaju još puno toga, da otklone, savladaju, izgrade, unaprede i poboljšaju. Ali, matematika o kojoj je reč, krajnje je jed-nostavna i nesporna: svakodnevna, velika i rastuća šteta, od svakog daljeg produžavanja aktuelne, kriminogene i oligarhijske DPSDP vlasti, već danas je neuporedivo veća, od svih preostalih nedostataka, problema i nedovršenosti opozicije i alternative. Tako da je sada stvar elementarnog razuma i morala, da se aktuelnoj DPSDP vlasti konačno kaže Dosta. I nastavi i dovrši izgradnja bolje i uverljivije alternative.

Crnogorski post-traumatski stresMonitor, 6. april 2012.U poslednjih nekoliko godina, u Crnoj Gori se događa jedan neobičan

fenomen. Na površinu društva, počinju da isplivavaju, neke najmračnije, najgore i najteže stvari, i to sa zakašnjenjem od najmanje deset godina. Tako, primera radi, korupcionaško-kriminalne afere Telekom i KAP, koje invol-viraju same vrhove vlasti, jesu eksplodirale u lice javnosti tek u poslednjih nekoliko meseci, ali su njihovi ekonomski i društveni izvori mnogo dalji i du-

296

blji, i sežu u danas već daleke i mračne 1990-e. Slično, stagnacija apsolutnog siromaštva na kompromitujućem nivou od više od deset procenata, uz is-tovremen porast relativnog siromaštva od još više kompromitujućih šezdeset procenata, jesu egzaktno utvrđeni tek longitudinalnim istraživanjem UNDP 2005-2010., ali su i izvori ovih negativnih fenomena mnogo dalji i dublji, i isto tako se ne mogu razumeti izvan ratnih i pljačkaških 1990-ih.

Pravo pitanje je otkuda ovoliko veliko zakašnjenje. Otkuda ovoliko dugo vreme između uzroka i posledice. Onome ko iole poznaje specifičnu crnogor-sku i postjugoslovensku dinamiku u poslednjih dvadeset godina, nije teško da na ovo pitanje odgovori. Naravno, reč je o dugom odlaganju rešavanja državnog pitanja. Zbog ovog istog pitanja, još pre dvadeset godina, tokom olovnih 1990-ih, središnje zemlje bivše SFRJ, Srbija, Hrvatska i, posebno, Bosna i Hercegovina, gotovo da su izgorele, u međusobnom i unutrašnjem ratnom sagorevanju. U tom pogledu, Crna Gora je bliža iskustvu Kosova i Makedonije, sa relativnim kašnjenjem, odlaganjem i amortizovanjem pro-cesa. U svakom slučaju, dugo odlaganje referenduma o nezavisnosti 2006., u slučaju Crne Gore, isto toliko dugo, pod tepih je guralo, ostala značajna pitanja društvenog razvoja, posebno pitanje ekonomije, politike i demokra-tizacije. I ne samo to, ovo isto odlaganje istovremeno je vladajućoj oligarhiji omogućavalo, da nerešeno državno pitanje beskonačno zloupotrebljava za sopstveni uspon i pljačkaške privatizacije. Pa bi sada tako htela do kraja sveta i veka.

Tako da je izbijanje najgorih i najtežih posledica nerazvoja i antirazvoja mračnih 1990-ih, tek posle referenduma 2006., kao neka vrsta crnogorskog post-traumatskog stresa (PTS). Složenog i opasnog poremećaja, koji, za-kasnelo i bolno, može da sustigne, učesnike velikih kolektivnih trauma, ra-tova i nasilja. Znate ono, veteran, PTS, dvadeseti sprat, automatsko oružje, nasumično ubijanje desetine slučajnih prolaznika. Nešto od ovog PTS, u nama bližem prostoru, gledamo i ovih dana, u Makedoniji i na Kosovu, ali, očito, ne mali PTS potencijal, ima i naša mala, voljena Crna Gora. Da je sreće, ovo bi morao da bude još jedan ozbiljan razlog, upozorenje i alarm, da u rešavanju teških, dugo odlaganih i nagomilanih problema, svi u Crnoj Gori, konačno, pokažemo najveću i najbolju posvećenost. Za opšte dobro a ne za oligarhiju.

Prilozi

299

O autoru

Milan M. PopovićBiografija i bibliografija

Rođen u Andrijevici (Crna Gora), 11. jula 1955.Diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu 1977., a magistrirao (In-

teresna i politička artikulacija savremenog jugoslovenskog društva, mentor prof. dr Jovan Đorđević) i doktorirao (Teorija svetskog sistema Imanuela Volerstina, mentori prof. dr Zoran Vidaković i prof. dr Miroslav Pečujlić) na Pravnom fakultetu u Beogradu 1983. odnosno 1991.

Asistent (1978-1991.), docent (1991-1996.), vanredni profesor (1996-2001.), i redovni profesor (2001-), na predmetima Savremeni politički sistemi i Sociologija politike na Pravnom fakultetu (1978-2003., 2009-), te na pred-metima Sociologija politike i Nacionalna i međunarodna bezbednost: postju-goslovensko iskustvo na Fakultetu političkih nauka (2003-2009.) Univerziteta Crne Gore u Podgorici. Rukovodilac doktorskih studija u oblasti Analize svetskog sistema na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Podgorici (2010-). Gostujući profesor na predmetu Evropa i svet: svetsko-sistemska interpretacija Imanuela Volerstina na magistarskim studijama Fakulteta za državne i evropske studije (FDES) u Podgorici (2008-). Osnivač i direktor Centra za međunarodne studije Univerziteta Crne Gore (2001-2002.) i ru-kovodilac prve generacije postdiplomskih Evropskih i jugoistočnoevropskih studija tog centra (2002-2003.). Član Izvršnog Odbora Inter-University Cen-ter (IUC), Dubrovnik, Hrvatska (2002-2007.).

Predavač na kursu Postjugoslovenska bezbednost na Međunarodnoj let-njoj školi Jugoistočnoevropskih studija, Inter-University Center (Dubrovnik, Hrvatska) i Northwestern University (Evanston, Ilinoj, SAD), Dubrovnik,

300

Hrvatska, Jul 2002. Isti kurs Post-Yugoslav Security predavao na engleskom (specijalistima za istočnoevropske studije) i na crnogorskom/srpskom jezi-ku (slavistima) na Univerzitetu u Varšavi, Poljska, novembra 2004. Školske 1988-1989. stipendist Britanskog saveta u Školi za evropske studije Univer-ziteta Saseks u Brajtonu u Velikoj Britaniji, a školskih 1991-1992. i 1992-1993. stipendist Džon Maršal programa u Volerstinovom Fernan Brodel Centru u SAD, od kada je i spoljni saradnik odnosno Visiting Research Asso-ciate tog centra. Javna predavanja u okviru programa za demokratsko obra-zovanje odgovarajućih nevladinih organizacija u Crnoj Gori, kao i gostujuća predavanja na više evropskih i svetskih univerziteta, pored ostalih i na: SU-NY-Binghamton, Binghamton, NY, USA; State University of Missouri-Co-lumbia, Columbia, Missouri, USA; State University of Missouri-St. Louis, St. Louis, Missouri, USA; University of Illinois at Urbana-Champaign, Urbana-Champaign, Illinois, USA; University of Virginia, Charlottesville, Virginia, USA; Uppsala University, Uppsala, Sweden; University of Helsinki, Helsinki, Finland; Central European University, Budapest, Hungary; Warsaw Univer-sity, Poland; European Forum, Alpbach, Austria; L’Ecole des hautes etudes en sciences sociales (EHESS), Paris, France; Universite Libre de Bruxelles (ULB), Bruxelles, Belgique; IUC-Dubrovnik, Croatia; Belgrade University, Serbia; Ljubljana University, Slovenia.

Bio član redakcija časopisa Praksa (1984-1989.) i Ovdje (1986-1989.) iz Titograda, časopisa Ideje iz Beograda (1988-1991.), časopisa Montenegro Journal of Foreign Policy iz Kotora (1995-1999.), te urednik izdavačke delat-nosti Centra za istraživačku, dokumentacionu i izdavačku delatnost (CIDID) iz Beograda (1985-1989.), i urednik biblioteke Kairos u Centru za izdavačku djelatnost (CID) iz Podgorice (1995-2007.). Član je redakcije časopisa za književnost, kulturu i društvena pitanja Ars iz Podgorice i Cetinja (2007-2011.), te urednik prevoda i izdanja društvenih nauka u Otvorenom kultur-nom forumu (OKF) iz Cetinja (2008-2011.).

Međunarodne i domaće profesionalne i društvene organizacije čiji je osnivač i(li) član: Međunarodni forum Bosna, Sarajevo, 1998; Međunarodna liga humanista, International League of Humanists (ILH), Sarajevo, Du-brovnik, 2005-2007.; Verona forum, Međunarodna nevladina organizacija za mir i pomirenje na teritoriji bivše Jugoslavije, Brisel, 1996-1999.; Soros Fondacija za Jugoslaviju, 1991-1993.; Centar za slobodne izbore i demokrat-iju (CESID), Beograd, 1998; Helsinški komitet za ljudska prava u Srbiji, Beo-grad, 2000; Grupa za promene, Podgorica, 2002-2004.; Dukljanska akademi-

301

ja nauka i umjetnosti (DANU), 1999-2002.; Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), Podgorica, 1997; Matica Crnogorska, 1994; Udruženje za istraživanje spoljne politike, Kotor, Crna Gora, 1995-1999.

Jezici: engleski, francuski, crnogorski.Objavio više knjiga (Politička ekonomija i politika, 1985.; Dileme

političkog pluralizma, 1988.; Ritam sveta: škola svetskog sistema Imanuela Volerstina, 1995.; Žargon periferije: balkanska postmoderna 1, 1994.; Posle hladnog rata: balkanska postmoderna 2, 1996.; Politički aparthejd: balkan-ska postmoderna 3, 1997.; Crnogorska alternativa: balkanska postmoderna 4, 2000.; Globalna prašina: balkanska postmoderna 5, 2004.; Evropa-An-toaneta: balkanska postmoderna 6, 2006.; Savremeni politički sistemi, uni-verzitetski udžbenik, koautori Pavle Jovanović, Nenad Dimitrijević i Milan Popović, 1998.; Montenegrin Mirror: Polity in Turmoil 1991-2001, 2002., na engleskom jeziku; Dinamika ništavila: sociologija neslobode, 2005.; Belle ep-oque: kritika dogme progresa, 2007.; Velika promena: evolucija i alternativa našeg vremena, 2009.; Protiv struje: izabrani radovi 1977-2007, 2008.; Milan Popović and Filip Kovačević, “Montenegrin Counter-Lustration 1991-2009,” in W. Petritsch and V. Džihić, Editors, Conflict and Memory: Bridging Past and Future in [South East] Europe,“ Nomos, Baden-Baden, pp. 235-245., 2010.), kao i velik broj naučnih, stručnih i publicističkih radova, članaka, eseja i prikaza, iz oblasti sociologije savremenog društva, epistemologije društvenih nauka, sociologije vlasti i sociologije svetskog sistema, u brojnim domaćim i inostranim listovima, časopisima i zbornicima. Radovi prevođeni i objavljivani na engleskom, nemačkom, francuskom, italijanskom, albans-kom, slovenačkom. Citirani u brojnim domaćim i međunarodnim publikaci-jama. Objavio je i dva romana: Oklop: priča o jednom neobičnom samoubist-vu (2009.); i Ibrahim 2044-1994: kratki roman o čoveku i bogu (2011.).

Kolumne/Komentari: Interregnum (Nezavisne, Beograd, 1990.); Žargon periferije (Nedeljna Borba, Beograd, 1991-1993.); Balkanska postmoderna (Monitor, Podgorica, 1994-1997.); Ispod fasade (Monitor, 1998-2000.); Nulta tačka (Vijesti, Podgorica, 1999-2003.); Globalna prašina (Vijesti, 2004-2005.); Protiv struje (Vijesti, 2008-2010.); AlterVizija (Televizija Vijesti, Podgorica, 2010-2011.; Vijesti, 2011.; Monitor, 2012-).

303

Table of Contents

ALTERVISIONBalkan PostModernity 7

Preface

Part One / AnalysesMontenegrin CounterLustration 1991-2007

Enslaved UniversityBeyond Reasonable Doubt

Essay On (The Lack Of) FreedomDeportations 1992: State Crime

Europe And European Integrations In A World-System PerspectiveThe Challenges Of The Late Modernity

Montenegrin CounterLustration 1991-2009Vertical Dimension Of The Peripherization: How The Tempus And Other

Sacred Texts Contribute To This ProcessThe Yugoslav Space Twenty Years Later: Historical Progress Or

Retrogression?Some Parts Of The Co-Called International Community As The

Accomplices In The Wars And War Crimes In Bosnia And Herzegovina 1992-1995

Part Two / InterviewsAbsolute Power Corrupts Absolutely

A Novel Written By LifeRevolt As A Normal State Of Mind

We Belong To The Two Different Kinds Of Cosmos

304

Part Three / Commentaries

AGAINST THE CURRENTChild Soldiers

Double MistakeFictitious Dynamics

(False) RevolutionariesThe Worse Of The Worst

Lotta ContinuaThe First Bank Robbery

Ibrahim Čikić: A Concrete CounterLustration CaseThe Third Collapse

Poverty Reveals The TruthFlorence Hartmann Case

They Only Look Like Human Beings: PostHuman Species Twenty Years Later

The End Of One Regime: Miomir Mugoša CaseAgainst The System Of Party Serfdom

What Should Be DoneRed Carpet For Black Shirts: Ideology Of Lesser Evil From Illusion

To TragedyAn Almost Consolidated Oligarchy On The Periphery Of Europe/EU

The EU Under The PressureLate Capitalism Idiocy

The ProtectorCircumstantial Evidence

Undeniable ProofsGood Luck

Great Retreat And Other MysteriesMontenegro At Risk

Monitor Of Our Time: The Thousandth Number MiracleThe Devil At The Law Faculty: The Special Dean In Action

ALTERVISIONWhy This AlterVision

The Government Against The StateNaomi Klein’s The Shock Doctrine

305

Camera ObscuraSatyagraha Against Oligarchy

The SecretThe Institutions

Primus NotoriousTroubles With Descartes

Magic ConsensusNo Ending Apocalypse

Sanaderization Of MontenegroSlobodan Pejović: Another CounterLustration Case

Land Without JusticeForeign Affairs

A View Back, A View AheadThe Balkans, The East, And The West

Lawless StateWeimar Europe

Racism Without BordersUniversity Under Oligarchy

University Against OligarchyCrime Without Punishment

Illegal AbolitionInternational Accomplices

Half-Truth MechanismIn Spite Of All, This People Deserves Better Government

Heroes Of Our TimeUncovering Secret Police

When Oligarchs (Ab)Use Victims Against VictimsThe SDP As A Minor Accessory

The SDP PhenomenonA Premature Death

The Greatest Of All War DamagesFor Time Limit Of All Political Mandates

The Constitutional Court To Ban The Ruling DPSNew Governmental and Non Governmental Totalitarianism

The Origins Of The EU FascinationRise And Fall Of Technocratic Illusion

Use and Abuse Of Utopia

306

Milo Đukanović The Most Responsible For The Deportation CrimeEU And Montenegro: The Great Laundry

Cult Of Personality As A Sign Of PreModernity“Reforms” And Other Mockeries

Identity Use And AbuseThe Curse Of The Domination

Small And Late But Equally EvilPolitical Cleansing

Public Secret1991-2011: From The CK (Central Committee) To The EK (European

Commission)The EU From A To Z: A Handbook For The Dependants

National Governments Under SubNational And SupraNational PressureDouble Injustice: Bail-Out For The Haves, Austerity Programs For The

Non-HavesHate Speech Madness

The SystemThe Spin

The CollapseThe Transition

Free To DieGomorra

A Road MapProletariat Is Back

The Crucified KnowledgeDialectics Of Master And Slave

Demons Of PowerKnowledge And Lack Of Knowledge

Technocracy As A Social MaskHe Ordered The Crime

The Disgrace: Milo Đukanović’s Oligarchy The Greatest Montenegrin Shame

The Great AvalancheMontenegrin Post-Traumatic Stress

307

AppendicesAbout The AuthorTable Of Contents