Mikrobiologija farmacija pitanja

TEST PITANJA IZ MIKROBIOLOGIJE I IMUNOLOGIJE

- ZA STUDENTE MEDICINE -

OPŠTA BAKTERIOLOGIJA

1. Zaokružite taèan odgovor:

Bakterijska æelija poseduje:

1. jednu ovojnicu 2. tri ovojnice * 3. pet ovojnica

2. Zaokružite netaèan odgovor:

Bakterijska æelija poseduje sledeæe ovojnice:

1. æelijski zid 2. citoplazmatsku membranu 3. ribozome *


Veæina bakterijskih vrsta znaèajnih za humanu medicinu pripada grupi:

a) termofilnih bakterija

b) psihrofilnih bakterija

c) mezofilnih bakterija *


Bakterije koje koriste CO2 kao jedini izvor ugljenika nazivaju se:

a) organotrofne

b) aerotolerantne

c) litotrofne (autotrofne) *


Striktni ili obligatni anaerobi rastu u uslovima:

a)smanjene koncentracije kiseonika

b) poveæane koncentracije kiseonika

c)bez prisustva kiseonika *


Bakterije prolaze kroz proces koji podrazumeva rast, razmniožavanje i na kraju uginuæe.Ovaj proces predstavljen na koordinatnom sistemu kao »kriva rasta« podeljen je u :

a) tri faze

b) èetiri faze

c) šest faza *


Bakterijski geni locirani su na:

a) hromozomu

b) ribozomu *

c) plazmidima


Mehanizmi za prenos genetskog materijala su:

a) transformacija

b) hibridizacija *

c) konjugacija


Na preparatu iz kulture se:

a) prepznaje oblik bakterija

b) ouèava raspored bakterija

c) može postaviti konaèna dijagnoza *


Koja od sledeæih osobina se ne odnosi na flagele:

a) imaju ulogu u kretanju bakterija

b) gradjene su od proteina

c) imaju ulogu u adherenciji *


Peritriha je bakterija koja poseduje:

a) više flagela na jednom polu

b) više flagela na oba pola

c) više flagela duž celog tela *


Oblik bakterijskoj æeliji daje:

a) kapsula

b) peptidoglikan *

c) dipikolinska kiselina


Fimbrije bakterija imaju ulogu u:

a) adherenciji *

b) sporulaciji

c) germinaciji


Za selektivnu razmenu materija izmedju bakterijske æelije i okoline odgovorna je sledeæa struktura:

a) æelijski zid

b) citoplazma

c) citoplazmatska membrana *


Sporulacija bakterija predstvlja:

a) naèin reprodukcije

b) naèin preživljavanja *

c) formiranje æelijskog zida


Mezozomi kod bakterija nastaju od:

a) flagela

b) mureina

c) citoplazmatske membrane *


Kolonizovane regije èoveka su:

a) debelo crevo

b) krv *

c) usna duplja


Identifikacija bakterija se postiže analizom:

a) morfoloških osobina bakterija

b) fiziološko-biohemijskih osobina bakterija

c) antibiograma *


Za urinokulturu se uzima:

a) celodnevna porcija urina

b) prvi jutarnji urin, prvi mlaz

c) prvi jutarnji urin, srednji mlaz *


Bojenje po Gramu je:

a) monohromatsko bojenje

b) diferencijalno bojenje *

c) specijalno bojenje


Bakterijska kultura in vitro koja sadrži samo jedan mikroorganizam se naziva:

a) pojedinaèna kultura

b) specifièna kultura

c) èista kultura *


Na èvrstim podlogama se posmatra:

a) hemoliza bakterija

b) oblik kolonija bakterija

c) sposobnost bakterija da stvaraju sporu *


Transportne hranljive podloge se koriste da bi se:

a) suprimiralo razmnožavanje bakterija u toku transporta

b) obezbedile hranljive materije za preživljavanje bakterija u uzorku *

c) ubrzao rast jedne bakterijske vrste u odnosu na ostale u uzorku


L-oblici ne poseduju:

a) mezozome

b) æelijski zid *

c) citoplazmatsku membranu


Normalna bakterijska flora krvi može biti:

a) Streptococcus

b) Proteus

c) nijedna bakterijska vrsta *


Krv koja se uzima za hemokulturu razredjuje se:

a) 1:10 *

b) 1:1

c) 1:50


Za ispitivanje pokretljivosti bakterija se koriste:

a) teène hranljive podloge

b) poluèvrste hranljive podloge *

c) diferencijalne hranljive podloge


Spore stvaraju:

a) svi oblici bakterija

b) samo neke spiralne bakterije od znaèaja za medicinu

c) samo neke štapiæaste bakterije *


L-obilici su bakterije koje su izgubile sposobnost:

a) kretanja

b) da izazovu oboljenja

c) produkcije peptidoglikana æelijskog zida *


Vreme jedne generacije za veæinu bakterija znaèajnih za medicinu iznosi približno:

a) 5 minuta

b) 20 minuta *

c) 120 minuta


Fimbrije bakterija imaju ulogu u:

a) adherenciji *

b) sporulaciji

c) germinaciji


Bakterije se najèešæe razmnožavaju:

a) binarnom fisijom *

b) pupljenjem

c) konjugacijom


Za mutacije bakterija taèna je sledeæa tvrdnja:

a) to su genetske varijacije *

b to su fenotipske varijacije

c) zahvataju odjednom sve æelije


Za plazmide je taèna sledeæa tvrdnja:

a) plazmidi su ekstrahromozomske genetske strukture *

b) plazmidi su hromozomske DNK

c) neophodni su za život æelija


Glavni nosilac nasledjivanja kod bakterija je:

a) ribozom

b) RNK

c) hromozomska DNK *

36. Faktori koji utièu na obavljanje životnih funkcija bakterija su:

1. temperatura, pH, osmotski pritisak, sadržaj vode, ultravioletni zraci i dr.*

2. razlièite vrste zraèenja 3. hranljive materije, kolièina vode i pH

37. Enzimi su u bakterijskoj æeliji lokalizovani u:

1. æelijskom zidu, citoplazmi i ribozomima*

2. mezozomima 3. kapsuli

38. Uloga endoenzima bakterijske æelije:

1. u sintezi æelijskih sastojaka i rezervnog materijala*

2. u procesima biosinteze 3. u razlaganju razlièitih složenih supstrata

39. Prema mestu delovanja, enzimi se dele na:

1. endoenzime i egzoenzime *

2. konstitutivne i inducibilne 3. proteaze i lipaze

40. U mehanizamu ishrane bakterija razlikuju se faze:

1. osmoze i difuzije

2. apsorpcije 3. pasivni i aktivni transport *

41. Permeaza sistem (transportni sistem elektrona) kod bakterija nalazi se u:

1. ribozomima

2. plazmidima 3. citoplazmatskoj membrani*

42. Stalno cirkulisanje energije izmeðu egzoenergetskih i endoenergetskih reakcija bakteriji obezbeðuje:

1. ATP*

2. ADP 3. glukoza

43. Jedinjenja davaoci elektrona kod fermentacije su:

1. flavoproteini

2. razni šeæeri* 3. nitrati

44. Kod aerobne respiracije krajnji primaoci elektrona su:

1. nitrati, sulfati i karbonati

2. molekularni kiseonik iz vazduha koji se redukuje u vodi* 3. pirogrožðana kiselina

45. Za dugoroèno èuvanje energije bakterije sintetišu:

1. ATP

2. organske polimere: skrob, glikogen, poli beta hidroksi buternu kiselinu* 3. ATP-ADP

46. Ateanuicija je:

1. poveæanje virulencije

2. smanjenje virulencije* 3. poveæanje patogenosti

47. Faktori invazivnosti bakterija su:

1. enzimi

2. antifagocitni faktori 3. enzimi i antifagocitni faktori*

48. F+ bakterije sposobne su za:

1. transformaciju

2. konjugaciju* 3. transdukciju

49. Endotoksine luèe:

1. Gram negativne bakterije*

2. Gram pozitivne i Gram negativne bakterije 3. Spiralne bakterije

50. Egzotoksine luèe:

1. Gram pozitivne i Gram negativne bakterije*

2. Gram negativne bakterije 3. Gram pozitivne bakterije

51. Gde je smešten endotoksin:

1. u ribozomima

2. u citoplazmatskoj membrani i mezozomima 3. sastavni je deo æelijskog zida*

52. Da li su egzotoksini ili endotoksini bolji antigeni:

1. endotoksini

2. egzotoksini* 3. nema razlike

53. Da li postoje specifièni receptori za vezivanje egzotoksina za eukariotsku æeliju:

1. da, vezuju se za specifiène receptore na æeliji domaæina*

2. ne, ne vezuju se za specifiène receptore na æeliji domaæina 3. specifiènost nije bitna karakteristika toksina bakterija

54. Mehanizam dejstva endotoksina:

1. oslobaða se IL-1 i TNF*

2. inhibicijom sinteze proteina 3. poveæanjem nivoa cAMP

55. Za pripremanje vakcina mogu da se koriste:

1. toksoidi*

2. endotoksini 3. egzotoksini i endotoksini

56. Egzotoksin koji produkuje Vibrio cholerae deluje:

1. tako ?to stimuli?e adenil ciklazu u citoplazmatskoj membrani enterocita *

2. tako ?to inhibira sintezu proteina 3. tako što deluje na lipaze u nivou æelijske membrane

57. Mikroorganizmi koji su inhibirani, ali ne i ubijeni penicilinom su:

1. tolerantni *

2. rezistentni 3. nesenzitivni

58. Šta je MIK:

1. maksimalna inhibitorna koncentracija

2. minimalna inhibitorna koncentracija* 3. moguænost identifikacije kulture

59. Koji od navedenih antibiotika ima baktericidno dejstvo:

1. hloramfenikol

2. penicilin* 3. PAS

60. Sulfonamidi deluju:

1. inhibicijom æelijskog zida

2. inhibicijom sinteze proteina 3. inhibicijom sinteze folne kiseline*

61. Šta su beta-laktamaze ili penicilinaze ili cefalosporinaze:

1. litièki enzimi koji razaraju amino vezu beta-laktamskog prstena*

2. egzotoksin 3. endotoksini

62. Pojava degenerativnih oblika bakterija, sferoplasta, protoplasta, L- oblika je posledica:

1. ošteæenja æelijskog zida pod dejstvom beta-laktama*

2. ošteæenja citoplazmatske membrane 3. inhibicije sinteze proteina

63. Kljuèni mehanizam delovanja beta- laktama je:

1. inhibicija sinteze proteina

2. inhibicija sinteze nukleinskih kiselina 3. inhibicija sinteze peptidoglikana æelijskog zida bakterija*

64. Inhibitori beta- laktamaza deluju tako što:

1. onemoguæavaju razgradnju beta-laktamskog prstena*

2. omoguæavaju razgradnju beta-laktamskog prstena 3. poseduju znaèajniju antibakterijsku aktivnost

65. U terapiji pseudomembranoznog kolitisa izazvanog toksinom Clostridium difficile primenjuje se:

1. vankomicin*

2. aminoglikozidi 3. PAS

66. Rezistencija mikoplazmi na beta laktame je:

1. primer za uroðenu rezistenciju*

2. primer za steèenu rezistenciju 3. primer za negenetièku rezistenciju

SPECIJALNA BAKTERIOLOGIJA


Legionella pneumophila izaziva:

a) legionarsku bolest

b) Pontijaènu groznicu

c) kugu *


Vakcina protiv pertusisa napravljena je od:

a) anatoksina

b) ubijenih æelija B.pertussis *

c) živih æelija B.pertussis


Rodovi Bacteroides, Prevotella i Porphyromonas spadaju u:

a) fakultativne anaerobe

b) mikroaerofilne bakterije

c) striktne anaerobe *


Najznaèajnija vrsta iz roda Bacteroides je:

a) .nucleatum

b) fragilis *

c) varijum

71. .Zaokružite netaèan odgovor:

Bakterije iz roda Fusobacterium izazivaju:

a) enterokolitis *

b) apscese

c) osteomijelitis


Epidemijske i pandemijske oblike kolere izazivaju serotipovi:

a) V.cholerae serogrupa O1

b) V.cholerae serogrupa O139

c) V.cholerae serogrupa O2 *


Vibrio cholerae ima oblik:

a) koke

b) zapete *

c) latinskog slova U


Vibrio cholerae raste u:

a) kiseloj sredini

b) alkalnoj sredini *

c) neutralnoj sredini


Vibrio cholerae se kultiviše na:

a) alkalnom agaru

b) endo agaru *

c) TCBC podlozi


Feces kod pacijenta koji boluje od kolere se opisuje kao:

a) dizenterièni ispljuvak

b) purulentan

c) pirinèana voda *


Campylobacter ima oblik:

a) plamena sveæe *

b) slova S

c) galebovih krila


Campylobacter se razmnožava u:

a) anaerobnim uslovima

b) aerobnim uslovima

c) mikroaerofilnim uslovima *


Campylobacter se kultiviše na:

a) TCBS podlozi

b) Clauberg podlozi

c) Skirrow podlozi *


Koja bakterijska vrsta ne pripada rodu Campylobacter:

a) mimicus *

b) jejuni

c) fetus


Campylobacter fetus raste na:

a) 37oC

b) 25oC

c) 42oC *


Helicobacter pylori kolonizuje sluzokožu:

a) tankog creva

b) debelog creva

c) želuca *


Helicobacter pylori uèestvuje u etiologiji:

a) meningitisa *

b) ulkusa želuca

c) gastritisa


Helicobacter pylori ima oblik:

a) koke

b) zrna kafe

c) slova S *


Helicobacter pylori se identifikuje na osnovu:

a) ureaza testa

b) koagulaza testa *

c) katalaza testa


Helicobacter pylori se kultiviše inkubiranjem zasejanih podloga:

a) 24 èasa

b) 48 èasova

c) 3 do 5 dana *


Kugu izaziva:

a) Yersinia enterocolitica

b) Chlamydia trachomatis

c) Yersinia pestis *


Najèešæi uzroènici enterikolitisa su:

a) Streptococcus pyogenes *

b) Salmonella spp.

c) Campylobacter spp.


Staphylococcus aureus može da izazove:

a) gnojne infekcije

b) akutni glomerulonefritis *

c) toksièni šok sindrom

90. Zaoruži taèan odgovor:

Staphylococcus aureus se razlikuje id ostalih vrsta stafilokoka na osnovu pozitivnog:

a) koagulaza testa *

b) bacitracinskog testa

c) testa optohina


Koagulaza test se koristi za razlikovanje:

a) Streptococcus pyogenesa od Streptococcusa faecalisa

b) Streptococcus pyogenesa od Staphylococcus aureusa

c) Staphylococcus aureusa od Staphylococcus epidermidisa *


Kolonije staphylococcus-a aureus-a su pigmentirane:

a) zlatnožuto *

b) limunžuto

c) belo


Staphylococcus saprophyticus je uzroènik:

a) respiratornih infekcija

b) urinarnih infekcija kod mladih žena *

c) kožnih infekcija


Podela roda Steptococcus na grupe (R. Lancefield) izvršena je na osnovu:

a) alfa hemolize

b) polisaharidnog C antigena *

c) CAMP faktora


Streptococcus pyogenes izaziva oboljenja na sledeæi naèin:

a) direktnim invazivnim dejsvom

b) tokom sporulacije *

c) dejstvom egzotoksina


Akutni glomerulonefritis je sekvela koja može da se razvije posle infekcije koju izazva:

a) Streptococcus faecalis

b) Streptococcus pyogenes *

c) E. coli


Streptococcus pyogenes izaziva:

a) septikemiju

b) šarlah

c) trovanje hranom *


Vrsta streptokoka koja je èesto prisutna u genitalnom traktu trudnica je:

a) Streptococcus pyogenes

b) Streptococcus agalactiae *

c) Streptococcus bovis


Za koji od navedenih mikroorganizama postoji najmanja verovatnoæa da bude rezistentan na penicilin:

a) Streptococcus faecalis

b) Streptococcus pyogenes *

c) Staphylococcus aureus


Koji od sledeæih mikroorganizama je najèešæi uzroènik tonzilofaringitisa:

a) Staphylococcus aureus

b) Streptococcus pneumoniae

c) Streptococcus pyogenes *


Enterococcus faecalis:

a) podnosi visoke temperature

b) raste na SS-agaru *

c) je uzroènik infekcija urinarnog trakta


Enterokoke su deo fiziološke mikroflore:

a) kože

b) digestivnog trakta *

c) respiratornog trakta


Viridans streptokoke najèešæe izazivaju:

a) infekcije urinarnog trakta kod žena

b) bakterijski endokarditis *

c) poststreptokokne sekvele


Identifikacija Streptococcus pneumoniae vrši se na osnovu:

1. optohinskog testa * 2. CAMP testa 3. bacitracin testa


Streptococcus pneumoniae je:

1. uzroènik bakterijskog meningitisa * 2. uzroènik enterokolitisa 3. uzroènik urinarnih infekcija


Gram pozitivne diplokoke oblika lancete ili plamena sveæe upuæuju na dijagnozu:

1. Streptococcus pneumoniae * 2. Streptococcus pyogenes 3. Acinetobacter spp.


Koja je vrsta iz roda Neisseria patogena za èoveka:

1. Neisseria sicca 2. Neisseria meningitidis * 3. Neisseria flava


Pored infekcija urogenitalnog sistema gonokok može izazvati:

1. artritis * 2. sinuzitis 3. pneumoniju


Meningitis novoroðenèadi najèešæe izaziva:

1. stafilokok 2. grupa A streptokoka 3. grupa B streptokoka *


Meningokok najèešæe dospeva do centralnog nervnog sistema putem:

1. krvi * 2. slušnog nerva 3. limfotokom


U direktnom mikroskopskom preparatu iz bolesnièkog materijala patogene najserije se uoèavaju kao:

1. Gram pozitivne diplokoke unutar epitelnih æelija 2. Gram negativne diplokoke intraleukocitarno postavljene * 3. Gram negativne koke rasporeðene u vidu lanca


Meningitis izazvan Haemophilusom influenzae najèešæe se sreæe u starosnoj grupi:

1. od 5 do 6 godina

2. od 3 meseca do 3 godine * 3. od 18 do 25 godina


Koja od navedenih bakterija ne izaziva gastroenteritis:

1. E. coli 2. Campylobacter jejuni 3. Corynebacterium diphteriae *


E. coli najèešæe izaziva piogene infekcije lokalizovane u:

1. gornjim partijama respiratornog trakta 2. digestivnom traktu 3. urinarnom traktu *


E. coli, Enterobacter spp., i Proteus spp. su:

1. normalna bakterijska flora gastrointestinalnog trakta * 2. normalna bakterijska flora urinarnog trakta 3. ne èine normalnu floru


Fenomen rojenja je karakteristièan za:

1. E. coli 2. Proteus vulgaris * 3. Pseudomonas aeruginosa


Koji od laboratorijskih postupaka se koristi za dijagnostiku trbušnog tifusa u prvoj nedelji bolesti:

1. koprokultura 2. urinokultura 3. hemokultura *


Koji od navedenih mikroorganizama najèešæe izaziva septikemiju:

1. Vibrio cholerae 2. Shigella flexneri 3. Salmonella typhi *


Egzotoksin nema ulogu u patogenezi:

1. šarlaha 2. trbušnog tifusa * 3. toksiènog šok sindroma


Koja tvrdnja se ne odnosi na Shigellu flexneri:

1. aerobni Gram negativni bacili 2. krajnja identifikacija se vrši na osnovu detekcije somatskog antigena 3. poseduje peritrihijalne flagele *


Vibrioni su bakterije:

1. loptastog izgleda 2. štapiæastog izgleda

3. oblika zareza *


Koji mikroorganizam izaziva intrahospitalne infekcije usled primene kontaminiranih dezinficijenasa:

1. Neisseria meningitidis 2. Pseudomonas aeruginosa * 3. Staphylococcus aureus


Campylobacter jejuni uzrokuje:

1. akutna dijarejalnana oboljenja * 2. gastritis i ulcus duodeni 3. endokarditis


Helicobacter pylori:

1. je èest uzroènik dijareje 2. ima ulogu u nastanku ulkusne bolesti * 3. lako se može eradicirati antibiotskom terapijom


Yersinia pestis izaziva:

1. enterokolitis 2. pluænu i bubonsku kugu * 3. lepru

126. Patogenost Corynebacterium diphtheriae se zasniva na:

1. stvaranju enterotoksina

2. produkciji egzotoksina od strane lizogenih æelija ove bakterije* 3. produkciji fibrinolizina

127. Corynebacterium diphtheriae:

A. Gram negativni kokobacil

B. pokazuje pleomorfizam (raspored »kineskih slova«)*

C. formira sporu

128. Corynebacterium diphtheriae poraste na specijalnom selektivnom hranilištu nakon inkubacije od:

1. 48 èasova

2. 2-8 nedelja 3. 12 èasova*

129. Ernest-Babesove granule su karakterisika:

1. Corynebacterium diphtheriae*

2. Bacillus anthracis 3. Clostridium tetani

130. Najèešæa lokalizacija difterije je:

1. u ždrelu i na krajnicima*

2. u pluæima 3. u digestivnom traktu

131. In vitro produkcija difterijskog toksina se dokazuje:

1. Elekovom probom*

2. CAMP testom 3. ASTO testom

132. Aktivna imunizacija u zaštiti od difterije se postiže:

1. difterijskim toksoidom*

2. anatoksinom 3. BSG vakcinom

133. U terapiji difterije važni su sledeæi postupci:

1. primena antitoksiènog seruma i primena penicilina*

2. primena simptomatske terapije i nistatina 3. primena antitoksiènog seruma

134. Izvor infekcije za listeriozu je:

1. kontaminirana hrana ili direktan kontakt sa obolelom životinjom*

2. bolestan èovek 3. kontaminirana hrana

135. Antonov oèni ogled se koristi u dijagnostici:

1. Borrelia burgdorferi

2. Corynebacterium diphtheriae 3. Listeria monocytogenes*

136. Sporogeni Gram-pozitivni štapiæi su bakterije roda:

1. Pseudomonas i Clostridium

2. Bacillus i Clostridium* 3. Mycobacterium i Bacillus

137. Bacillus cereus je etiološki agens:

1. infekcije rana

2. gasne gangrene 3. alimentarnih intoksikacija*

138. Da li je Bacillus subtilis deo normalne mikroflore èoveka:

1. da*

2. ne 3. samo kod imunokompromitovanih osoba

139. Za dokazivanje antigena Bacillus anthracis koristi se:

1. Vidalova reakcija

2. Ascolijeva reakcija* 3. Wrightova reakcija

140. Bacillus anthracis izaziva:

1. dizinteriju

2. crni prišt* 3. antrakozu

141. Bacillus anthracis je:

1. Gram pozitivni bacil sa centralno položenom endosporom*

2. Gram pozitivni bacil 3. Gram pozitivni streptobacil

142. Na hranljivom agaru Bacillus anthracis raste u:

1. R obliku*

2. M obliku 3. S obliku

143. Bacillus anthracis poseduje kapsularni antigen koji je graðen od:

1. N-acetilglukozamina*

2. poli gama- D- glutaminske kiseline 3. D-galaktoze

144. Koja bakterija pokazuje fenomen rasta obrnute jelke:

1. Bacillus anthracis*

2. Bacillus subtilis 3. Clostridium tetani

145. Bacillus anthracis stvara:

1. toksièni kompleks*

2. fibrinolizin 3. samo egzotoksin

146. Cord faktor je karakteristièan za:

1. Bacillus anthracis

2. Corynebacterium diphtheriae 3. Mycobacterium tuberculosis*

147. Po svojim osobinama bakterije iz roda Mycobacterium spadaju u:

1. lizogene bakterije

2. acidoalkoholorezistentne bakterije* 3. termorezistentne bakterije

148. Koje bakterije se bolje uoèavaju “toplim” bojenjem po Ziehl-Neelsenu:

1. bakterije iz roda Mycobacterium*

2. bakterije iz roda Bacillus 3. bakterije iz roda Streptococcus

149. Jedna od mikobakterija se ne može kultivisati u laboratorijskim uslovima. To je:

1. Mycobacterium leprae*

2. Mycobacterium haemophilum 3. Mycobacterium africanum

150. Mycobacterium tuberculosis poraste na specijalnim hranilištima nakon inkubacije od:

1. 48 èasova

2. 2-8 nedelja* 3. 18 èasova

151. Mycobacterium tuberculosis pokazuje sledeæe karakteristke:

1. nepokretan, teško se boji po Gramu, ne formira sporu, ima kapsulu*

2. nepokretan, raste za 24 sata, Gram pozitivan bacil 3. pokretan, acidoalkoholorezistentan bacil, nema kapsulu

152. Mycobacterium tuberculosis se vidi korišæenjem sledeæih metoda:

1. bojenjem po Ziehl-Neelsenu*

2. bojenjem po Ljubinskom 3. mikroskopiranjem u tamnom polju

153. Kochov bacil je:

1. Mycobacterium tuberculosis*

2. Mycobacterium leprae 3. Mycobacterium bovis

154. Patogenost humanog tipa tuberkuloznog bacila potvrðuje biološki ogled na:

1. zecu

2. zamorcu* 3. belom mišu i zecu

155. Koji od ponuðenih testova može najbrže iz likvora da diferencira tuberkulozni od hemofilusom izazvanog meningitisa:

1. PPD test

2. biolo?ki ogled sa zamorcem 4. bojenjem po Ziehl-Neelsenu*

156. BCG vakcina je napravljena od:

A. Mycobacterium kansasii

B. Mycobacterium bovis*

C. Mycobacterium tuberculosis

157. Mikobakterioze su infekcije izazvane:

1. mikoplzmama

2. oportunistièkim mikobakterijama* 3. HIV-om

158. Mikobakterije-izazivaèi mikobakterioza se razlikuju od M. tuberculosis i M. bovis:

1. što se nalaze u prirodi i ne prenose sa èoveka na èoveka*

2. što se nalaze u životinja od kojih se prenose na èoveka 3. što se nalaze u prirodi i prenose se sa èoveka na èoveka

159. Mikobakterioze izazivaju:

1. oportunistièke mikobakterije*

2. Mycobacterium tuberculosis 3. Mycobacterium bovis

160. Aktinomicete su :

1. deo normalne flore usne duplje*

2. gljive 3. DNK virusi

161. Morfologija aktinomiceta:

1. dugi Gram pozitivni bacili sa granastim filamentima*

2. septirane hife i blastospore

3. Gram negativne diplokoke

162. Clostridium difficile je odgovoran za nastanak:

1. atipiène pneumonie

2. gastritisa 3. pseudomembranoznog kolitisa*

163. Da li je Clostridium difficile deo mikroflore debelog creva dece i odraslih:

1. da*

2. ne 3. samo pod specijalnim uslovima

164. Clostridium tetani izaziva:

1. mionekrozu

2. pseudomembranozni kolitis 3. spastiènu paralizu*

165. Clostridium tetani luèi:

1. endotoksin

2. egzotoksin* 3. endoegzotoksin

166. Aktivna imunizacija u zaštiti od tetanusa postiže se:

1. tetanusnim anatoksinom

2. tetanusnim toksoidom* 3. penicilinom

167. Clostridium perfringens izaziva:

1. gasnu gangrenu*

2. šarlah 3. mlitavu paralizu mišiæa

168. Clostridium perfringens:

1. ne stvara sporu i stvara jedan toksin

2. poseduje terminalnu sporu i stvara više vrsta toksina* 3. ima kapsulu, ne stvara sporu i toksine

169. Etiološki agens botulizma je:

1. Clostridium perfrigens

2. egzotoksin bakterije* 3. Staphylococcus aureus

170. Koja bakterija luèi najjaèi egzotoksin:

1. Clostridium botulinum*

2. Bacillus anthracis 3. Corynebacterium diphtheriae

171. Botulizam je:

1. alimentarna toksiinfekcija

2. neurointoksikacija* 3. enterokolitis

172. Hlamidije su:

1. RNK virusi

2. bakterije* 3. paraziti

173. U humanoj patologiji hlamidije prvenstveno prouzrokuju:

1. dijarealna oboljenja

2. oène, respiratorne i genitalne infekcije* 3. infekcije CNS-a

174. Morfologija hlamidija:

1. Gram negativne bakterije, loptaskog oblika*

2. acidoalkoholorezistentni kokobacili 3. Gram pozitivni kokobacili

175. Koja forma hlamidija je infektivni ekstracelularni oblik:

1. elementarno tela?ce (ET)*

2. retikularno telo (RT) 3. i ET i RT

176. Hlamidije se izoluju preko:

1. obogaæenih hranljivih podloga

2. kulture æelija 3. miša ili pileæeg embriona ili kulture æelija*

177. Psitakoza je oboljenje ljudi, ptica i životinnja. Izazivaè se zove:

1. Chlamydia psittaci*

2. Leptospira interrogans 3. Mycoplasma pneumoniae

178. Trahom izaziva:

1. Chlamydia trachomatis serotipovi A-C*

2. Chlamydia trachomatis L1, L2, L2a i L3 3. Chlamydia trachomatis serotipovi od D do K

179. Direktno dokazivanje Chlamydia trachomatis kod infekcije urogenitalnog trakta može se dobiti iz ovih materijala:

1. urina

2. briseva cerviksa kod žena i uretre kod muškaraca* 3. briseva uretre kod muškaraca i vaginalnog brisa kod žena

180. Metod izbora za otkrivanje neonatalne hlamidijalne pneumonije je dokaz:

1. anti hlamidijalnih antitela klase IgM*

2. anti hlamidijalnih antitela klase IgG 3. postojanja reagina

181. Koja od navedenih bakterija ne poseduje æelijski zid:

1. genus Mycoplasma*

2. M- oblici 3. Chlamydia pneumoniae

182. Morfologija mikoplazmi:

1. ekstremni polimorfizam

2. fragilne bakterije sa istanjenim æelijskim zidom 3. najsitnije bakterije, ekstremnog polimorfizma, bez æelijskog zida*

183. Mikoplazme izazivaju oboljenja koja se zovu:

1. mikobakterioze

2. miksomatoze 3. mikoplazmoze*

184. Za serološku dijagnozu luesa koriste se sledeæi testovi:

1. RVK, aglutinacija, neutralizacioni test

2. VDRL, Nelson-Meyerov test, FTA* 3. Widalova reakcija, RVK (Colmer test), FTA

185. Trepnema pallidum sub. pallidum izaziva:

1. Lues ili Syphillis*

2. Gonorrhoea 3. Ulcus mole

186. Uzroènik sifilisa se prenosi:

1. ujedom zaraženih krpelja

2. polnim putem* 3. vodom

187. Wassermann-Kolmerov test, citohol i WDRL su:

1. nespecifièni serološki testovi koji se koriste u dijagnozi luesa*

2. nespecifièni serološki testovi koji se koriste u dijagnozi Lajmske bolesti 3. specifièni serološki testovi koji se koriste u dijagnozi luesa

188. U terapiji Trepnema pallidum sub. pallidum se upotrebljava:

1. penicilin*

2. lokalno antiseptik 3. antibiotik po antibiogramu

189. Najèešæa lokalizacija primarnog sifilisa je:

1. na genitalijama *

2. na moždanicama 3. ingvinalnim limfnim nodusima

190. Uzroènik Lajmske bolesti je:

1. Treponema pallidum

2. Borrelia burgdorferi* 3. Mycoplasma pneumoniae

191. Borrelia-u burgdorferi prenosi:

1. ujed psa

2. mali krpelji roda Ixodes* 3. pacovska buva

192. Prenosilac uzroènika povratne groznice je:

1. pacov

2. krpelj 3. krpelj i vaš*

193. Borrelia recurrentis je uzroènik:

1. povratne groznice*

2. bolesti spavanja 3. lajmske bolesti

194. Do infekcije ljudi leptospirama dolazi:

1. kada se koristi voda ili hrana zaražena leptospirama*

2. polnim kontaktom sa obolelom osobom 3. respiratornim putem

195. Leptospire se mogu izolovati iz:

1. krvi, likvora ili urina*

2. brisa promene na koži ili sluzokoži 3. fecesa i krvi

196. Rikecije su:

1. RNK virusi

2. Gram negativne bakterije* 3. Levure

197. Rikecije se na èoveka prenose:

1. vektorima (vaši, krpelji, buve)*

2. polnim putem 3. direktnim kontaktom sa bolesnog na zdravu osobu

198. Pegavi tifus izaziva:

1. Salmonella typhi

2. Rickettsia prowazeki* 3. Rickettsia typhi

199. Rezervor Rickettsia prowazeki je èovek, a prenosilac je:

1. pacovska buva

2. vaš tela èoveka* 3. ni jedno ni drugo

200. Mikroorganizam koji izaziva Brill-Zinsserovu bolest se zove:

1. Salmonella typhi

2. Rickettsia prowazeki* 3. Rickettsia ricketsii

201. Morfološki rikecije su:

1. koke

2. bacili* 3. diplokoke

202. Q- groznicu uzrokuje:

1. Virus Coxacki B

2. Coxiella burneti*

3. Rickettsia conori

203. Q- groznica je sistemsko oboljenje koje nastaje unošenjem uzroènika:

1. kapljiènim putem*

2. fekalno-oralnim putem 3. muvama

204. Coxiella burneti se najlakše izoluje iz:

1. krvi, sputuma, urina i likvora*

2. hrane i vode 3. artropoda

205. Znaèajna preventivna mera za spreèavanje Q–groznice je:

1. vakcina

2. pasterizacija mleka* 3. nepostoji

206. Rovovsku ili petodnevnu groznicu izaziva:

1. Coxiella burneti

2. Bartonella quintana* 3. Borrelia recurrentis

207. Èovek je rezervoar Bartonella quintana, a prenosilac je:

1. vaš tela èoveka*

2. bolestan èovek 3. pacovska buva

IMUNOLOGIJA

208. Osnovna funkcija imunskog sistema je:

1. da prepozna sopstveno

2. da prepozna i eliminiše strano* 3. da omoguæi sintezu hormona

209. U faktore nespecifiène odbrane spada sve OSIM:

1. komplementa

2. antitela* 3. interferona

210. Karakteristike specifiène imunosti su sve navedene OSIM:

1. specifiènost

2. memorija 3. fagocitoza*

211. Nosioci specifiène imunosti su:

1. makrofagi i NK æelije

2. T i B limfociti* 3. B limfociti i neutrofili

212. Koje od navedenih æelija mogu imati imunološku memoriju:

1. mast æelije

2. limfociti* 3. makrofagi

213. Koji proces od navedenih predstavlja deo nespecifiène imunosti:

1. transplacetarni prolaz IgG

2. odgovor na vakcinaciju 3. delovanje HCI u želucu*

214. Za specifiènu otpornost prema infekcijama izazvanim virusima odgovorni su pre svega:

1. makrofagi

2. T limfociti* 3. neutrofili

215. Otpornost prema infekcijama izazvanim intracelularnim bakterijama zasniva se pre svega na delovanju:

1. T limfocita*

2. antitela 3. polimorfnonuklearnih leukocita

216. Centralni (primarni) limfni organ za diferencijaciju B limfocita kod èoveka je:

1. limfni èvor

2. kostna srž* 3. timus

217. Centralni (primarni) limfni organ za diferencijaciju T limfocita kod èoveka je:

1. kostna srž

2. timus* 3. limfni èvor

218. Folikularne dendritske èelije:

1. potièu iz kostne srži

2. prezentuju komplekse Ag-At B limfocitima* 3. nalaze se u timusu

219. Memorijski T limfociti:

1. ne recirkulišu

2. naseljavaju centralne limfne organe 3. migriraju u inflamirana periferna tkiva*

220. Marginalna zona se nalazi u:

1. slezini*

2. limfnom èvoru 3. limfnom tkivu asociranom sa sluzokožama

221. Osnovne karakteristike imunogena su:

1. indukcija imunskog odgovora i specifièna reaktivnost*

2. toksiènost i alergogenost 3. alergogenost i imunogenost

222. Hapteni pokreæu imunski odgovor samo:

1. vezani za veliki proteinski molekul (nosaè)*

2. kada doðu u kontakt sa limfocitima 3. ako su polivalentni

223. Mesto na antigenu sa kojim reaguje antitelo se zove:

1. haplotip

2. paratop 3. epitop*

224. Sinonim za antigensku determinantu je:

1. imunogen

2. paratop 3. epitop*

225. Supstance koje mogu da pokrenu imunski odgovor su:

1. imunogeni*

2. hapteni 3. epitopi

226. Sposobnost molekula da reaguje sa produktima pokrenutog imunskog odgovora se zove:

1. antigenost*

2. aviditet 3. imunogenost

227. Adjuvansi su supstance koje se koriste da:

1. pojaèaju imunski odgovor*

2. indukuju imunološku toleranciju 3. spreèe odbacivanje alokalema

228. Specifièno vezno mesto na antitelu koje reaguje sa antigenom je:

1. epitop

2. antigenska determinanta 3. paratop, Fab fragment*

229. Osnovnu graðu imunoglobulina predstavljaju:

1. C1q, C1r i C1s molekuli

2. teški polipeptidni lanac i 3. b2-mikroglobulin dva laka i dva teška polipeptidna lanca*

230. Ogranièenom digestijom IgG molekula papainom nastaju:

1. odvojeni intaktni laki i teški lanci

2. 2 Fab fragmenta* 3. dimeri IgG

231. Klasu antitela odreðuje:

1. molekulska masa polipeptidnih lanaca

2. redosled aminokiselina u konstantnom regionu teškog lanca* 3. elektroforetska pokretljivost

232. IgM je:

1. dimer

2. pentamer * 3. polimer

233. Idiotip antitela je odreðen redosledom aminokiselina u:

1. konstantnom regionu teškog lanca

2. varijabilnim regionima lakih i teških lanaca* 3. konstantnim regionima lakih i teških lanaca

234. J lanac je glikoprotein koji je karakteristièan za graðu:

1. IgG

2. IgA* 3. IgD

235. Sekretorna komponenta je produkt:

1. plazma èelija

2. makrofaga 3. epitelnih æelija*

236. Komponente Fab fragmenata su sve OSIM:

1. celog lakog lanca

2. VT i CT1 domena teškog (T) lanca 3. COOH kraja teškog lanca*

237. Osnovne funkcije Fab fragmenta antitela su:

1. prolazak antitela kroz placentu

2. vezivanje za mastocite i bazofile 3. specifièno vezivanje antigena*

238. Osnovne funkcije Fc fragmenta antitela su sve OSIM:

1. prolazak antitela kroz placentu

2. vezivanje za mastocite i bazofile 3. specifièno prepoznavanje antigena*

239. U nastanku preosetljivosti I tipa IgE se vezuje za mastocite i bazofile pomoæu:

1. Fc fragmenta*

2. C1 domena teškog lanca 3. V regiona lakih lanaca

240. Koja od navedenih klasa imunoglobulina može da proðe placentarnu barijeru:

1. IgA

2. IgG* 3. IgM

241. IgM uèestvuje u svim reakcijama OSIM:

1. aktivacija komplementa

2. prolazak kroz placentu* 3. primarni imunski odgovor

242. ADCC - æelijska citotoksiènost zavisna od antitela je posredovana:

1. T limfocitima

2. B limfocitima 3. NK æelijama*

243. Brži porast i veæa produkcija specifiènih antitela karakteristika je:

1. reakcija kasne preosetljivosti

2. autoimunskog odogovora 3. sekundarnog humoralnog imunskog odgovora*

244. Nezreli B limfociti:

1. su progenitori T i B limfocita

2. eksprimiraju na svojoj površini i IgM i IgD 3. po kontaktu sa antigenom postaju aresponsivni*

245. Da li je za nastanak antigenspecifiènih limfocita neophodno prisustvo antigena:

1. da

2. ne* 3. zavisi od vrste limfocita

246. Timus-nezavisni antigeni:

1. zahtevaju pomoæ T limfocita

2. proteinske su prirode 3. indukuju produkciju antitela klase IgM*

247. Membranski markeri B limfocita su:

1. CD3

2. CD2 3. imunoglobulini*

248. Geni germinativne linije varijabilnog dela teškog lanca imunoglobulina su:

1. V J C

2. V D J * 3. V D J C

249. Poveæanje afiniteta antitela u toku imunskog odgovora posledica je:

1. somatskih mutacija V gena*

2. rekombinatorne netaènosti 3. preukljuèivanja klase (izotipa)

250. Receptor za antigen na B limfocitima je:

1. b dimer u kompleksu sa CD3 molekulom

2. membranski imunoglobulin u kompleksu sa Ig- 3. a i Ig-b* receptor za fragmente sistema komplementa

251. Funkcije B limfocita su sve OSIM:

1. produkcija citokina i antitela

2. direktna citotoksiènost* 3. prerada i prezentacija antigena

252. Produkti I klase gena glavnog kompleksa tkivne podudarnosti kod èoveka su:

1. HLA-A, HLA-B, HLA-C*

2. HLA-DR, HLA-DP, HLA-DQ 3. H-2K, H-2D

253. Glavni kompleks gena tkivne podudarnosti ima sve sledeæe karakteristike OSIM:

1. autozomnog i kodominantnog nasleðivanja

2. nasleðivanja vezanog za X hromozom* 3. polimorfizma

254. Produkti II klase gena glavnog kompleksa tkivne podudarnosti kod èoveka su:

1. HLA-A, HLA-B, HLA-C

2. HLA-DR, HLA-DP, HLA-DQ* 3. H-2K, H-2D

255. b-2 mikroglobulin je vezan za:

1. polipeptidni lanac GHK I klase*

2. T æelijski receptor 3. Interferon- g

256. Glavna funkcija produkata gena glavnog histokompatibilnog kompleksa (GHK) je da:

1. regulišu nivo citokina

2. stimulišu produkciju inflamatornih medijatora 3. predstave imunogeni peptid T limfocitima*

257. GHK molekuli I klase se nalaze na:

1. eritrocitima

2. svim æelijama sa jedrom* 3. samo na makrofagima

258. Langerhansove æelije kože pripadaju:

1. antigenprezentujuæim æelijama*

2. makrofagima 3. æelijama vezivnog tkiva

259. Imunokompetentne æelije napuštaju krvne sudove na nivou:

1. endotela kapilara

2. visokog endotela venula* 3. endotela arteriola

260. Prerada i prezentacija antigena je:

1. neophodna za aktivaciju B limfocita

2. ukljuèena u nespecifiènu odbranu organizma 3. nophodna za aktivaciju T limfocita*

261. Prerada antigena je moguæa u:

1. plazma æelijama

2. makrofagama* 3. bazofilima

262. Egzogeni antigeni koji ulaze u æeliju putem endocitoze po pravilu se prezentuju asocirani sa molekulima:

1. II klase GHK*

2. I klase GHK 3. III klase GHL

263. Endogeno (u æeliji) sintetisani antigeni po pravilu se prezentuju od strane:

1. II klase GHK

2. I klase GHK* 3. III klase GHK

264. GHK restrikcija je pojava da:

1. T limfocit prepoznaje peptidni antigen samo u kontekstu GHK molekula*

2. B limfocit prepoznaje peptidni antigen samo u kontekstu GHK molekula 3. makrofag prepoznaje peptidni antigen samo u kontekstu GHK molekula

265. Produkti gena GHK II klase su konstitutivno eksprimirani na:

1. æelijama vezivnog tkiva

2. svima hematopoetskim æelijama 3. B limfocitima, monocitima, makrofagima*

266. Receptori za antigen na površini T limfocita su:

1. a, b ili g, d heterodimer i CD3 molekul*

2. komponente sistema komplementa 3. membranski imunoglobulin

267. Koreceptorski molekuli na površini T limfocita su:

1. CD4 i CD8 molekuli*

2. Fc fragmenti imunoglobulina 3. Fab fragmenti imunoglobulina

268. U procesu negativne selekcije u timusu eliminišu se:

1. klonovi autoreaktivnih T limfocita*

2. supresorski T limfociti 3. NK æelija

269. Pozitivna i negativna selekcija T limfocita se odigravaju na nivou:

1. dvostruko pozitivnih (CD4+CD8+) æelija*

2. dvostruko negativnih (CD4-CD8-) æelija 3. i na nivou dvostruko pozitivnih i na nivou dvostruko negativnih æelija

270. CD8+ T limfociti prepoznaju antigene:

1. u kontekstu produkata I klase gena GHK*

2. u kontekstu produkata II klase GHK 3. u komplaksu sa antitelima

271. CD4+ T limfociti prepoznaju antigen u kontekstu:

1. produkta GHK I klase

2. membranskih imunoglobulina 3. produkta GHK II klase*

272. Membranski markeri T limfocita su svi OSIM:

1. CD2, CD3

2. CD5 3. imunoglobulini*

273. Efektorske funkcije T limfocita su:

1. produkcija antitela i citotoksiènost

2. produkcija citokina i produkcija antitela 3. produkcija citokina i citotoksiènost*

274. Efikasno ubijanje virusom zaražene æelija od strane T citotoksiènih limfocita zahteva na ciljanoj æeliji prisustvo:

1. Fc receptora

2. Rh antigena 3. Antigena I klase GHK*

275. ITAM molekuli:

1. pojaèavaju fagocitozu

2. omoguæavaju vezivanje komplementa 3. prenose aktivacijski signal *

276. Fagocitoza je proces karakteristièan za:

1. T limfocite i makrofage

2. makrofage i neutrofile* 3. NK æelije i makrofage

277. Proces stimulacije fagocitoze zove se:

1. hemotaksija

2. opsonizacija* 3. egocitoza

278. Fagocitna æelija koja nema sposobnost prezentacije antigena jeste:

1. makrofag

2. neutrofil* 3. obe vrste æelija

279. Ulogu opsonina mogu imati:

1. IgE i C4a

2. IgG i C3b* 3. C3a i C5a

280. Citokini su:

1. familija regulatornih molekula*

2. antitela klase IgG i IgM 3. proteini u sastavu sistema komplementa

281. Citokini mogu delovati:

1. samo autokrino

2. samo parakrino 3. autokrino, parakrino i endokrino*

282. Osnovni proinflamatorni citokini su:

1. IL-1 i TNF*

2. IL-2 i IL-5 3. IFN- g i IL-7

283. Glavni æelijski izvor IL-1 su:

1. plazma æelija

2. mononuklearni fagociti* 3. tumorske æelije

284. Koji citokin indukuje groznicu i povišenu telesnu temperaturu:

1. IL-2

2. IL-7 3. IL-1*

285. Faktori rasta aktivisanih T limfocita je:

1. interleukin-2*

2. interleukin-10 3. IgM

286. Osnovni citokini koje produkuje subpopulacija CD4+ Th1 æelija su:

1. IL-6, IL-2

2. IL-2, IFN- 3. g* IL-4, IL-5

287. Osnovni citokini koje produkuje subpopulacija CD4+ Th2 æelija su:

1. IL-6, IL-2, IL-12

2. IL-2, IFN- 3. g IL-4, IL-5, IL-6*

288. NK æelije ubijaju tumorske æelije i virusom zaražene æelije:

1. aktivacijom makrofaga

2. diretknom citotoksiènošæu* 3. uz pomoæ neutrofila

289. LAK æelije su:

1. specifiène za antigene tumore

2. æelije kulture tumorskog tkiva 3. citokinima aktivirane æelije ubice*

290. U aktivaciju sistema komplementa alternativnim putem ukljuèene su komponente sistema komplementa OSIM:

1. C1, C2, C4*

2. C5, C6, C7, C8, C9 3. C3

291. Za klasièan put aktivacije komplementa neophodno je prisustvo :

1. antitela*

2. LPS 3. egzotoksina bakterija

292. Centralni dogaðaj u aktivaciji sistema komplementa bilo kalsiènim bilo alternativnim putem je:

1. vezivanje C1q za Fc fragment imunoglobulina

2. cepanje C3 komponente na fragmente* 3. cepanje C4 i C2 komponente na fragmente

293. Posledice aktivacije sistema komplementa su sve OSIM:

1. anafilaktièke reakcija*

2. lize æelije 3. opsonizacije

294. U uspostavljanju torelancije prema sopstvenom uèestvuju svi mehanizmi OSIM:

1. delecije i anergije klona

2. aktivacijom indukovane æelijske smrti 3. fagocitoze*

295. U sluèaju da autoreaktivne æelije ne budu eliminisane procesom negativne selekcije u timusu dolazi do:

1. alergijskih reakcija

2. autoimunskih oboljenja * 3. autotolerancije

296. Autoimunska oboljenja mogu nastati kao posledica svega OSIM:

1. aberantne ekspresije II klase GHK i poliklonske aktivacije B limfocita

2. ukrštene reaktivnosti sa antigenima mikroorganizma 3. deficijencije sistema komplementa*

297. Spreèavanje transplantacione reakcije postiže se primenom:

1. imunosupresivne terapije*

2. gamaglobulina 3. antimikotika

298. Odbacivanje alokalema je posledica prepoznavanja:

1. produkata gena glavnog histokompatibilnog kompleksa*

2. proteina sistema komplementa 3. CD2 i CD3 molekula

299. Presaðivanje tkiva ili organa sa genetski nesrodne jedinke iste vrste naziva se:

1. autotransplantacija

2. alotransplantacija 3. ksenotransplantacija*

300. Odbacivanje alokalema prouzrokovano preformiranim antitelima primalaca zove se:

1. akutno

2. hiperakutno* 3. hronièno

301. Reakcija preosetljivosti IV tipa podrazumeva uèešæe:

1. IgG, IgM, IgE

2. T limfocita* 3. imunskih kompleksa

302. U reakciju preosetljivosti I tipa ukljuèeni su:

1. IgG i IgM

2. IgE i IgM 3. IgE i bazofili*

303. Fiziološki, reakcijom kasne preosetljivosti uništavaju se:

1. intracelularni mikroorganizmi u fagolizozomima*

2. virusi 3. gljivice

304. Graft versus host je reakcija odbacivanja:

1. domaæina od strane kalema (kostne srži)*

2. domaæina od strane kalema (bubrega) 3. odbacivanje kalema od strane domaæina

PARAZITOLOGIJA

305. Koja od navedenih protozoa luèi enzim hijaluronidazu (zaokružite taèan odgovor)? 1. Entamoeba histolytica * 2. Giardia lamblia 3. Criptosporidium sp. 306. Giardia lamblia parazitira uglavnom u (zaokružite taèan odgovor): 1. rektumu 2. duodenumu * 3. proksimalnom kolonu 307. Nalaz Giardia lamblia u urinu znaèi (zaokružite taèan odgovor): 1. urinarnu infekciju izazvanu ovom protozoom 2. fekalnu kontaminaciju * 3. hematogenu diseminaciju 308. Malapsorpcioni sindrom izaziva (zaokružite taèan odgovor): 1. Giardia lamblia * 2. Entamoeba histolytica 3. Trichomonas intestinalis

309. Trichomonas vaginalis se može preneti (zaokružite taèan odgovor): 1. samo direktnim kontaktom 2. samo indirektnim kontaktom 3. direktnim i indirektnim kontaktom * 310. Materijal koji se ne koristi u dijagnozi trihomonijaze žene je (zaokružite taèan odgovor): 1. vaginalni ili cervikalni bris 2. sediment urina 3. feces * 311. Koja od navedenih karakteristika protozoe ima znaèaja pri postavljanju dijagnoze amebne dizenterije (zaokružite taèan odgovor)? 1. mikro i makronukleus 2. flagele 3. ingestirani eritrociti * 312. Dijagnoza amebijaze se postavlja parazitološkim pregledom (zaokružite taèan odgovor): 1. stolice * 2. duodenalnog soka 3. ispirka želuca 313. Entamoeba histolytica se kultiviše na (zaokružite taèan odgovor): 1. NNN podlozi 2. Löfflerovoj podlozi po Simiæu * 3. kulturi æelija 314. Tokom akutne amebne dizenterije u stolici pacijenta se najèešæe nalazi (zaokružite taèan odgovor): 1. forma histolytica * 2. cista sa osam jedara 3. forma minuta 315. Parazitološkim pregledom materijala uzetog sa promena na koži mogu se dijagnostikovati infekcije izazvane vrstom (zaokružite taèan odgovor):

1. Leishmania tropica * 2. Toxoplasma gondii 3. Cryptosporidium sp.

316. Kala-azar izaziva protozoa roda (zaokružite taèan odgovor): 1. Leishmania * 2. Trypanosoma 3. Plasmodium 317. Leishmania tropica izaziva (zaokružite taèan odgovor): 1. kutanu lajšmaniozu * 2. visceralnu lajšmaniozu 3. muko-kutanu lajšmaniozu 318. Pri sumnji na malariju krv se najèešæe boji metodom (zaokružite taèan odgovor): 1. Gram

2. Giemsa * 3. Heidenhein 319. Malariju kvartanu izaziva (zaokružite taèan odgovor): 1. Plasmodium vivax 2. Plasmodium falciparum 3. Plasmodium malariae * 320. Primarni amebni meningoencefalitis (PAM) izaziva vrsta (zaokružite taèan odgovor): 1. Naegleria sp. * 2. Entamoeba histolytica 3. Endolimax nana 321. Centralnoafrièku bolest spavanja izaziva vrsta (zaokružite taèan odgovor): 1. Trypanosoma cruzi 2. Trypanosoma gambiense * 3. Leishmania donovani 322. Za parazitološku dijagnozu malarije krv se uzima (zaokružite taèan odgovor): 1. u noænim satima (izmeðu 22 i 2 h) 2. na kraju paroksizma 3. više puta tokom dana i noæi * 323. Montenegro test se može koristiti za dijagnozu (zaokružite taèan odgovor): 1. kala-azara * 2. malarije 3. tripanozomijaze 324. Crnomokraæna groznica se najèešæe javlja kod infekcije izazvane vrstom (zaokružite taèan odgovor): 1. Plasmodium vivax 2. Plasmodium falciparum * 3. Plasmodium ovale 325. Intermitentna parazitemija i periodiènost temperature su karakteristièni za afrièku tripanozomijazu. To se objašnjava (zaokružite taèan odgovor): 1. porastom nespecifiènih IgG antitela 2. antigenskim varijacijama * 3. »bekstvom« tripanozoma iz makrofaga u krvotok 326. Ksenodijagnoza je metoda koja se koristi u parazitološkoj dijagnozi (zaokružite taèan odgovor): 1. afrièke tripanozomijaze 2. amerièke tripanozomijaze * 3. visceralne lajšmanioze 327. Leptomonas oblik (promastigot) je jedan od oblika u životnom ciklusu vrste (zaokružite taèan odgovor): 1. Trypanosoma gambiense 2. Leishmania donovani * 3. Toxoplasma gondii 328. Gametociti oblika kifle ili banane karakteristièni su za vrstu (zaokružite taèan odgovor): 1. Plasmodium vivax

2. Plasmodium falciparum * 3. Plasmodium ovale 329. Visceralna larva migrans nastaje nakon ingestije jaja parazita vrste (zaokružite netaèan odgovor): 1. Ascaris lumbricoides * 2. Toxocara canis 3. Toxocara cati 330. Jaja vrste Schistosoma haematobium imaju sledeæe morfološke karakteristike (zaokružite taèan odgovor): 1. izdužena, na jednom polu imaju trn * 2. ovalna, imaju operkulum 3. ovalna sa èetiri blastomere 331. Parazitološka dijagnoza ehinokokoze èoveka se postavlja (zaokružite taèan odgovor): 1. nalazom jaja parazita u stolici 2. nalazom odraslih parazita u stolici 3. ni jednom od prethodno navedenih metoda * 332. Koja od navedenih vrsta helminata ima jaja sa operkulumom (zaokružite taèan odgovor)? 1. Taenia saginata 2. Hymenolepis nana 3. Diphyllobothrium latum *

333. Parazitološkim pregledom sputuma mogu se naæi jaja parazita vrste (zaokružite taèan odgovor): 1. Ascaris lumbricoides 2. Trichinella spiralis 3. Paragonimus westermani * 334. Parazitološkim metodama pregleda stolice mogu se naæi (zaokružite taèan odgovor): 1. jaja parazita vrste Ascaris lumbricoides * 2. larve parazita vrste Fasciola haepatica 3. jaja parazita vrste Trichinella spiralis 335. Zaokružite taèan iskaz u vezi askarioze ljudi 1. Infekcija je rezultat aktivnog prodora infektivne larve kroz kožu. 2. Odrasle jedinke normalno parazitiraju u kolonu. 3. Larve migriraju preko pluæa. * 336. Koja od navedenih vrsta pripada klasi Trematodes (zaokružite taèan odgovor)? 1. Echinococcus granulosus 2. Wuchereria bancrofti 3. Fasciola hepatica * 337. Infekcija èoveka vrstom Fasciola hepatica nastaje (zaokružite taèan odgovor): 1. ingestijom metacerkarija * 2. prodorom larve kroz kožu

3. ingestijom jaja parazita 338. Imunnski (serološki) testovi su znaèajni u postavljanju dijagnoze (zaokružite taèan odgovor): 1. himenolepioze 2. cisticerkoze * 3. ankilostomoze 339. Èovek se zarazi vrstom Echinococcus granulosus (zaokružite taèan odgovor): 1. ingestijom larvi 2. ingestijom jaja * 3. ni jedan od prethodnih odgovora nije taèan 340. Hipohromna anemija se sreæe u sklopu (zaokružite taèan odgovor): 1. ankilostomoze * 2. trihineloze 3. cisticerkoze 341. Löfflerov eozinofilni infiltrat je karakteristièan za vrstu (zaokružite taèan odgovor): 1. Ascaris lumbricoides * 2. Toxocara canis 3. Taenia saginata

342. Zaokružite taèan iskaz: 1. Maèke su znaèajan izvor infekcije ehinokokom. 2. Ehinokokoza ljudi se razvija nakon ingestije fertilnih cisti. 3. Ehinokokna cista se najèešæe nalazi u jetri i pluæima. * 343. Vrsta Enterobius vermicularis pripada klasi (zaokružite taèan odgovor): 1. Nematodes * 2. Cestodes 3. Trematodes 344. Karakteristièni simptom enterobioze je (zaokružite taèan odgovor): 1. rinitis i konjunktivitis 2. pruritus ani * 3. krvavo-sluzave stolice 345. Dijagnoza enterobioze se postavlja (zaokružite netaèan odgovor): 1. metodom perianalnog brisa * 2. metodom flotacije stolice 3. pregledom brisa nosne sluzokože 346. Retroinfekcija (tip autoinfekcije) je moguæa u sluèaju parazitoze izazvane vrstom (zaokružite taèan odgovor): 1. Ascaris lumbricoides 2. Enterobius vermicularis * 3. Fasciola hepatica 347. Ascaris lumbricoides je velièine (zaokružite taèan odgovor): 1. 20-30 mikrometara 2. 20-30 cm *

3. 1-10 m 348. Zaokružite netaèan navod koji se odnosi na Ascaris lumbricoides ili infekciju izazvanu ovim parazitom: 1. spada u geohelminte 2. izaziva mikrocitnu hipohromnu anemiju * 3. larve migriraju kroz jetru, srce i pluæa 349. Löfflerov sindrom je (zaokružite taèan odgovor): 1. pneumonitis izazvan larvama vrste Ascaris lumbricoides * 2. hepatitisitis izazvan larvama vrste Ascaris lumbricoides 3. pneumonitis izazvan larvama vrste Taenia solium 350. Akutni pankreatitis kod askarioze može biti uzrokovan (zaokružite taèan odgovor): 1. odraslim parazitima * 2. jajima parazita 3. larvenim oblicima parazita 351. Vrsta Trichuris trichiura pripada klasi (zaokružite taèan odgovor): 1. Nematodes * 2. Cestodes 3. Trematodes 352. Infekcija izazvana vrstom Trichuris trichiura je èesto udružena sa parazitozom izazvanom vrstom (zaokružite taèan odgovor): 1. Trichinella spiralis 2. Giardia lamblia 3. Ascaris lumbricoides * 353. Ženka parazita vrste Trichinella spiralis je (zaokružite taèan odgovor): 1. viviparna * 2. oviparna 3. oviviviparna 354. Ženka parazita vrste Strongyloides stercoralis je (zaokružite taèan odgovor):

1. viviparna

2. oviparna 3. oviviviparna * 355. Vrsta Strongyloides stercoralis pripada klasi (zaokružite taèan odgovor):

1. Nematodes * 2. Cestodes 3. Trematodes

356. Vrsta Strongyloides stercoralis parazitira u (zaokružite taèan odgovor):

1. donjim respiratornim putevima 2. tankom crevu * 3. žuènim putevima

357. Infekcija èoveka izazvana vrstom Strongyloides stercoralis nastaje (zaokružite taèan odgovor):

1. prodorom rabditiformne larve kroz kožu 2. prodorom filariformne larve kroz kožu *

3. ingestijom jaja parazita 358. Odrasla Trichinella spiralis je velièine (zaokružite taèan odgovor):

1. oko 1,5 mm *

2. oko 80 cm

3. oko 30-40 mikrometara 359. Èovek se inficira vrstom Trichinella spiralis (zaokružite taèan odgovor):

1. prodorom larve kroz kožu

2. preko psa

3. ingestijom nedovoljno termièki obraðenog svinjskog mesa * 360. Dijagnoza trihineloze se postavlja (zaokružite taèan odgovor): 1. nalazom cista u stolici i mišiæima 2. nalazom larvi u stolici i mišiæima * 3. nalazom odraslih parazita u stolici i mišiæima 361. Mehanizmi kojima šistozome izbegavaju imunsku reakciju domaæina su (zaokružite taèan odgovor):

1. inhibicija fuzije fagozoma i lizozoma 2. maskiranje antigenima domaæina *

3. produkuju proteolitiène enzime koji deluju na antitela 362. Parazitološkim pregledom sputuma utvrðeno je prisustvo cistiènih membrana i protoskoleksa. Dijagnoza je (zaokružite taèan odgovor):

1. cisticerkoza pluæa

2. trihineloza pluæa

3. ehinokokoza pluæa * 363. Infekcija èoveka vrstama Toxocara canis i Toxocara cati nastaje (zaokružite taèan odgovor):

1. aktivnim prodorom odraslog parazita kroz kožu

2. unošenjem jaja ovih parazita *

3. ni jedan od prethodnih odgovora nije taèan 364. Taenia solium parazitira u (zaokružite taèan odgovor):

1. tankom crevu èoveka *

2. debelom crevu èoveka 3. duodenumu i žuènim putevima èoveka

365. Scolex vrste Taenia saginata ima (zaokružite taèan odgovor):

1. èetiri pijavke i rostelum sa dva venca kukica 2. èetiri pijavke * 3. èetiri pijavke i rostelum sa jednim redom kukica

366. Cysticercus cellulosae je larveni oblik vrste (zaokružite taèan odgovor): 1. Tania solium * 2. Hymenolepis nana 3. Taenia saginata 367. Laboratorijska dijagnoza cisticerkoze èoveka se postavlja (zaokružite taèan odgovor):

1. nalazom jaja parazita u stolici 2. imunskim serološkim reakcijama *

3. nalazom larvenih oblika parazita u stolici 368. Larveni oblik vrste Hymenolepis nana se razvija u (zaokružite taèan odgovor):

1. zidu tankog creva *

2. jetri

3. zidu debelog creva 369. Jaja vrste Hymenolepis nana su (zaokružite taèan iskaz):

1. segmentirana,sa dve tanke opne izmeðu kojih se nalazi radijalna struktura

2. segmentirana, ovalna, sa dve opne, od unutrašnje polaze filamentozna vlakna *

3. ovalna sa karakteristiènim terminalno smeštenim trnom 370. Za održavanje životnog ciklusa vrste Diphyllobothrium latum neophodna su (zaokružite taèan odgovor):

1. dva prelazna domaæina *

2. jedan prelazan domaæin

3. tri prelazna domaæina 371. Uzroènik šuge èoveka je vrsta (zaokružite taèan odgovor): 1. Pediculus humanus 2. Xenopsylla cheopis 3. Sarcoptes scabiei * 372. Muve roda Glossina su vektori uzroènika (zaokružite taèan odgovor):

1. amerièke tripanozomijaze 2. visceralne lajšmanioze

3. afrièke tripanozomijaze * 373. Tropske stenice Južne Amerike roda Rhodnius su vektori vrste (zaokružite taèan odgovor): 1. Trypanosoma cruzi Chagas * 2. Leishmania braziliensis 3. Leishmania mexicana 374. Vrsta Demodex folliculorum najèešæe infestira (zaokružite taèan odgovor):

1. kožu lica * 2. predeo aksile

3. dlanove i tabane 375. Vrsta Phthirius pubis ima znaèaj (zaokružite taèan odgovor):

1. u dermatovenerologiji i oftalmologiji *

2. kao uzroènik mijaze

3. kao biološki vektor 376. Dijagnoza malarije postavlja se korišæenjem (zaokružite taèan odgovor):

1. parazitološkog pregleda krvnog razmaza i guste kapi bojenih Giemsa-metodom *

2. imunskim (serološkim testovima) 3. biološkog ogleda na zamorcu

377. Dijagnoza akutne toksoplazmoze postavlja se na osnovu nalaza (zaokružite taèan odgovor):

1. IgM specifiènih antitela * 2. parazita u sputumu 3. specifiènih IgG antitela

378. Razvojni oblici protozoa roda Plasmodium u krvi su (zaokružite taèan odgovor):

1. forma prstena, ameboida, šizonta i gametociti * 2. jaja, larve i odrasle jedinke 3. sporozoit, merozoit i trofozoit

379. Dijagnoza tenioze postavlja se na osnovu nalaza (zaokružite taèan odgovor):

1. jaja parazita u fecesu 2. jaja i proglotida u fecesu * 3. jaja i larvi parazita u fecesu

380. Vrste Taenia solium i Taenia saginata su (zaokružite taèan odgovor):

1. mikroorganizmi 2. prokarioti 3. makroorganizmi *

381. Komarci roda Phlebotomus su vektori uzroènika (zaokružite taèan odgovor):

1. lajšmanioze 2. lajšmanioze i filarioze * 3. tripanozomoze

382. Komarci roda Anopheles su vektori uzroènika (zaokružite taèan odgovor):

1. malarije * 2. toksoplazme 3. ne prenose uzroènike parazitoza

383. Protozoe roda Leishmania mogu se kultivisati na (zaokružite taèan odgovor):

1. Novy, McNeal, Nicolle (NNN) podlozi * 2. Simiæevom medijumu 3. ne mogu se kultivisati

384. Afrièke tripanozome mogu se kultivisati na (zaokružite taèan odgovor):

1. Novy, McNeal, Nicolle (NNN) podlozi 2. Simiæevom medijumu 3. kultivacija ovih protozoa nema znaèaja u parazitološkoj dijagnostici *

385. Vrsta Lamblia intestinalis ima (zaokružite taèan odgovor):

1. vegetativni i cistièni oblik * 2. samo vegetativni oblik 3. samo cistièni oblik

MikologijA

386. Osnovna æelija višeæelijskih gljiva je (zaokružite taèan odgovor):

1. hifa *

2. blastospora 3. makrokonidija

387. Osnovna æelija jednoæelijskih gljiva je (zaokružite taèan odgovor):

1. septirana hifa

2. blastospora * 3. mikrokonidija

388. Najèešæi izazivaè mikoza èoveka iz roda Candida je gljiva vrste (zaokružite taèan odgovor):

1. Candida albicans *

2. Candida tropicalis 3. sve vrste ovog roda su podjednako zastupljene

389. Dermatofiti su višeæelijske gljive koje izazivaju (zaokružite taèan odgovor):

1. superficijalne mikoze *

2. sistemske mikoze 3. nisu višeæelijske gljive

390. Trichophyton sp. izaziva promene na (zaokružite taèan odgovor):

1. neobrasloj koži

2. neobrasloj koži, noktima i dlaci 3. neobrasloj koži, noktima, dlaci ali vrsta Trichophyton violaceum može da izazove i sistemske mikoze *

391. Epidermophyton flocosum je vrsta gljiva koja daje superficijalne mikoze samo na (zaokružite taèan odgovor):

1. neobrasloj koži

2. neobrasloj koži i noktima * 3. ova vrsta je nepatogena za èoveka

392. Dermatomikoze se u mikološkoj laboratoriji dijagnostikuju (zaokružite taèan odgovor):

1. na osnovu morfoloških karakteristika æelija (korišæenjem direktnog mikroskopskog preparata)

2. na osnovu morfoloških karakteristika æelija i kolonija (korišæenjem direktnog mikroskopskog preparata i kultivacije) * 3. serološki

393. Makrokonidije su (zaokružite taèan odgovor):

1. višeæelijske spore *

2. neseptirane hife 3. seksualne spore

394. Najèešæi izazivaè gljiviènog meningitisa je vrsta (zaokružite taèan odgovor):

1. Candida albicans

2. Cryptococcus neoformans * 3. Aspergillus niger

395. Blastospore sa širokom kapsulom na tuš preparatu po Burri-u napravljenom od likvora pacijenta upuæuju na dijagnozu (zaokružite taèan odgovor):

1. candida meningitisa

2. kriptokoknog meningitisa * 3. aspergiloze CNS-a

396. Izazivaèi superficijelnih mikoza su gljive roda (zaokružite taèan odgovor):

1. Trichophyton i Microsporum

2. Trichophyton, Microsporum i Epidermophyton 3. Trichophyton, Microsporum, Epidermophyton i Candida *

397. Gljive roda Aspergillus izazivaju (zaokružite taèan odgovor):

1. superficijalne mikoze

2. to su plesni, ne izazivaju infekciju kod èoveka 3. aspergilom pluæa, endokarditis, neinvazivni bronhitis, astmu i druga oboljenja *

398. Hranljiva podloga za kultivaciju i izolaciju gljiva je (zaokružite taèan odgovor):

1. Sabouraud - agar sa žuènim solima

2. Sabouraud - agar sa visokim koncentracijama ugljenih hidrata * 3. SS - agar sa visokim koncentracijama ugljenih hidrata

399. Gljive roda Candida su (zaokružite taèan odgovor):

1. predstavnici normalne flore digestivne i genitalne mukoze èoveka i izazivaèi oportunistièkih infekcija *

2. izazivaèi superficijalnih mikoza i endokarditisa 3. nepatogene gljive

400. Splet hifa se naziva (zaokružite taèan odgovor):

1. micelium *

2. micelsko vlakno 3. talus

401. Razmnožavanje višeæelijskih gljiva može biti (zaokružite taèan odgovor):

1. aseksualno

2. seksualno i aseksualno * 3. paraseksualno

402. Nalaz pseudohifa gljiva roda Candida u bolesnièkom materijalu ukazuje na (zaokružite taèan odgovor):

1. dimorfizam gljiva

2. aktivno razmnožavanje Candida sp. u organizmu domaæina * 3. mešanu infekciju

403. Test filamentacije (germinacije) predstavlja (zaokružite taèan odgovor):

1. biohemijski test

2. asimilacioni test 3. test za diferenciranje Candida albicans od ostalih vrsta gljiva roda Candida *

404. Vrsta Cryptococcus neoformans (zaokružite taèan odgovor):

1. spada u kvasnice, saprofitnu vrstu gljiva koja može da izazove oportunistièke infekcije *

2. je bifazna vrsta gljiva 3. je izazivaè superficijalnih mikoza

405. Glavne mehanizme zaštite kože i mukoza organizma domaæina u toku gljiviène infekcije predstavljaju (zaokružite taèan odgovor):

1. T-limfociti i neutrofili *

2. humoralni imunitet 3. B-limfociti i sistem komplementa

406. Histoplazmozu izaziva (zaokružite taèan odgovor):

1. Histoplasma gondii

2. Histoplasma capsulatum * 3. Histoplasma immitis

407. Gljive su (zaokružite taèan odgovor):

1. prokarioti

2. eukarioti * 3. prioni

408. Trichophyton schoenleini izaziva (zaokružite taèan odgovor):

1. favus *

2. sistemske mikoze 3. endokarditis

409. Pithyriasis versicolor izaziva vrsta (zaokružite taèan odgovor):

1. Malassezia furfur *

2. Candida albicans 3. bakterije roda Nocardia

410. Tuš preparatom po Burri-u napravljenom od likvora pacijenta dobro se vidi (zaokružite taèan odgovor):

1. kapsula Cryptococcus neoformans vrste *

2. kapsula Candida albicans vrste 3. hifa dermatofita

411. Latex aglutinacioni test za detekciju kapsularnog antigena u likvoru koristi se za dijagnozu (zaokružite taèan odgovor):

1. kriptokoknog meningitisa *

2. kandidoze CNS-a 3. virusnog meningitisa

412. Aflatoksine produkuju (zaokružite taèan odgovor):

1. kvasnice

2. gljive roda Aspergillus * 3. dermatofiti

413. Od aspergiloze (zaokružite taèan odgovor):

1. najèešæe oboljevaju deca

2. žene oboljevaju èešæe od muškaraca 3. najèešæe oboljevaju osobe sa imunodeficijencijom *

414. Zigomikoze izazivaju gljive roda (zaokružite taèan odgovor):

1. Mucor

2. Rhizopus 3. Mucor, Rhizopus i druge *

415. Koja od sledeæih konstatacija najbolje definiše bimorfizam (zaokružite taèan odgovor):

1. bimorfne gljive se u tkivu nalaze u formi jednoæelijskih gljiva *

2. sve patogene gljive su bimorfne 3. bimorfne gljive se ne kultivišu

virusologijA

416. Osnovna razlika izmeðu virusa i drugih mikroorganizama je:

1. virusi poseduju oba tipa nukleinske kiseline

2. virusi imaju samo jedan tip nukleinske kiseline i nemaju æelijski karakter* 3. virusi imaju ribozome, ali su energetski paraziti

417. Genetièke informacije virusa su sadržane u primarnoj strukturi:

1. RNK

2. DNK 3. i RNK i DNK*

418. Genom svih virusa je :

1. haploidan

2. diploidan 3. svi virusi imaju haploidni genom izuzev retrovirusa*

419. Infektivnu RNK poseduju virusi:

1. sa pozitivnom jednolanèanom RNK*

2. sa negativnom linearnom RNK 3. sa negativnom segmentiranom RNK

420. Koji od nabrojanih virusa poseduju jednolanèanu DNK:

1. picornavirusi

2. adenovirusi 3. parvovirusi*

421. Koji od nabrojanih virusa poseduju dvolanèanu DNK:

1. herpesvirusi, reovirusi, togavirusi

2. herpesvirusi, parvovirusi, hepadnavirusi 3. herpesvirusi, adenovirusi, papovavirusi*

422. Hepatitis B virus ima:

1. cirkularnu, kompletnu dvolanèanu DNK

2. cirkularnu, nekopletnu dvolanèanu DNK* 3. linearnu, dvolanèanu DNK

423. Koji od virusa poseduju segmentirani genom:

1. reovirusi*

2. adenovirusi 3. paramyxovirusi

424. Receptor za HIV je:

1. CD4 molekul*

2. CD8 molekul 3. CD3 molekul

425. Virion predstavlja:

1. kompletnu, infektivnu virusnu èesticu*

2. defektne interferirajuæe èestice (DI èestice) 3. nukleokapsid virusa

426. Virusi stièu spoljašnji omotaè od æelijskih membrana. Po hemijskoj graði omotaè je:

1. identièan æelijskoj membrani

2. sastav lipida je isti kod obe membrane* 3. sastav proteina je isti kod obe membrane

427. Virusi sa spoljašnjim omotaèem napuštaju æeliju:

1. pupljenjem*

2. tek posle lize inficirane æelije 3. posle degeneracije æelije

428. Virusi sa spoljašnjim omotaèem su:

1. rezistentni na etar i organske rastvaraèe

2. osetljivi na etar i ostale organske rastvaraèe*

429. Enterovirusi su stabilni u niskom pH:

1. da*

2. ne

430. Koja je temperatura optimalna za replikaciju rhinovirusa:

1. 37 oC

2. 40 oC 3. 33 oC*

431. Kako se nazivaju virusi koji u toku svoje replikacije ireverzibilno ošteæuju æeliju:

1. necitocidni virusi

2. citocidni virusi* 3. onkogeni virusi

432. Veæina citocidnih virusa svoj efekat ostvaruje:

1. transformacijom æelije

2. stimulacijom sinteze æelijskih enzima 3. inhibicijom sinteze æelijskih proteina, RNK i DNK*

433. Perzistentne virusne infekcije su podeljene na:

1. produktivne i latentne*

2. produktivne i spore 3. spore i latentne

434. Koji virusi daju latentne infekcije:

1. picornavirusi

2. herpesvirusi* 3. bunyavirusi

435. Koji od navedenih virusa inficira B-limfocite:

1. adenovirusi

2. Epstein-Barr virus (EBV)* 3. rubellavirus

436. Na osnovu mesta sinteze, naèina indukcije, fiziko-hemijskih svojstava i antigenske specifiènosti, interferoni su podeljeni na:

1. dva tipa (tip I i tip II IFT)*

2. tri tipa 1, 2, 3 3. postoji samo jedan tip interferona

437. Interferon alfa sintetišu:

1. leukociti*

2. fibroblasti 3. T-limfociti

438. Interferon beta sintetišu:

1. leukociti

2. fibroblasti* 3. T-limfociti

439. Interferon gama sintetišu:

1. leukociti

2. fibroblasti 3. T-limfociti*

440. Sintezu interferona indukuje:

1. dvolanèana RNK*

2. dvolanèana DNK 3. hibrid DNK-RNK

441. Fini detalji virusne strukture mogu da se analiziraju:

1. elektronskom mikroskopijom*

2. imunofluorescentnom mikroskopijom 3. reakcijom lanèane umnoženosti (PCR)

442. Za izolaciju Coxsackievirusa koriste se:

1. novoroðeni miševi*

2. zamorci 3. majmuni

443. Primarne kulture tkiva (zaokružiti NETAÈNU reèenicu):

1. dobija se od kompaktnih organa i tkiva mehanièkom i enzimskom desperzijom pojedinaènih æelija

2. primarne kulture tkiva sadrže nekoliko razlièitih tipova æelija, tako da se koriste za izolaciju velikog broja virusa* 3. primarne kulture tkiva sadrže samo jedan tip æelija i mogu samo jedanput da se propagiraju.

444. Sintezu neutrališuæih antitela stimulišu:

1. virusni antigeni na površini virusne èestice (glikoproteini omotaèa i proteini kapsida)*

2. unutrašnji virusni antigeni 3. nestrukturni virusni antigeni.

445. Marker perinatalne virusne infekcije predstavlja:

1. prisustvo antivirusnih antitela IgM klase u fetalnoj krvi*

2. prisustvo specifiènih IgM antitela u krvi majke 3. prisustvo specifiènih IgG antitela u fetalnoj krvi.

446. Reakcijom lanèane umnoženosti (PCR):

1. umnožava se fragment poznatog redosleda nukleotida za milion puta u prisustvu Taq polimeraze*

2. umnožava se kolièina virusnog antigena koji se zatim dokazuje ELISA tesom 3. umnožava se kolièina specifiènih antitela.

447. Interferon je:

1. specijes – specifièan*

2. virus specifièan 3. nema specifiènost

448. Svoj antivirusni efekat interferon ostvaruje:

1. direktnim efektom interferona na replikaciju virusa

2. aktivacijom æelijskih gena za sintezu odredjenih enzima, koji ispoljavaju antivirusni efekat* 3. lizom inficirane æelije

449. Acyclovir se koristi u leèenju infekcija izazvanih:

1. adenovirusima

2. herpes simplex virusom* 3. hepatitis B virusom (HBV)

450. Zidovudin (Retrovir), koji se koristi u terapiji HIV infekcija, deluje na enzim:

1. ribonukleazu H

2. integrazu 3. reverznu transkriptazu*

451. Koji od sledeæih virusa pokazuju izrazitu termostabilnost:

1. HIV

2. hepatitis B virus (HBV)* 3. herpes simplex virus (HSV)

452. Da li DI èestice interferiraju sa replikacijom infektivnog virusa:

1. da*

2. ne

453. Virusna hemaglutinacija nastaje u reakciji:

1. virusnog hemaglutinina i specifiènih antitela

2. virusnog hemaglutinina i receptora na eritrocitima* 3. virus specifiènih antitela i receptora na eritrocitima

454. Virusi se NE kultivišu na:

1. pileæem embrionu

2. kulturi æelija 3. specijalnim, obogaæenim hranljivim podlogama*

455. Za fenomen elucije je odgovoran:

1. F protein

2. neuraminidaza* 3. hemaglutinin

456. Western blot analizom se dokazuju:

1. antitela koja neutrališu infektivnost virusa

2. antitela za svaki pojedinaèni antigen virusa* 3. antitela za površinske strukturne antigene virusa

457. Testom neutralizacije dokazuju se:

1. tipski specifièna antitela*

2. grupno specifièna antitela 3. antitela klase IgA

458. Tumorski DNK virusi transformišu:

1. permisivne æelije

2. nepermisivne æelije* 3. i permisivne i nepermisivne æelije

459. Tumorski RNK virusi transformišu:

a) permisivne æelije

b) nepermisivne æelije

c) i permisivne i nepermisivne æelije*

460. Tumorski DNK virusi NISU:

1. herpesvirusi

2. adenovirusi 3. retrovirusi*

461. Naziv familije završava se nastavkom:

1. virinae

2. viridae* 3. virus

462. Naziv roda virusa završava se nastavkom

1. virus*

2. virinae 3. viridae

463. Adsorpcija virusa za æeliju predstavlja prvi korak u infekciji. Ona se ostvaruje:

1. nespecifiènim pripajanjem virusa za æeliju domaæina

2. vezivanjem virusnih antireceptora za receptore na æelijama* 3. vezivanjem virus specifiènih antitela za virus koji zatim u formi imunih kompleksa ulaze u æeliju

464. Herpesvirusi imaju:

1. spiralnu simetriju

2. ikozaedarnu simetriju* 3. kompleksnu gradju

465. Spore (slow) virusne infekcije karakteriše:

1. kratak inkubacioni period

2. dugotrajna latencija virusa 3. dug inkubacioni period i postepena progresija bolesti*

466. Papiloma virusi se dokazuju u klinièkom materijalu iskljuèivo:

1. izolacijom virusa preko kultura humanog porekla

2. izolacijom virusa preko horioalantoisne membrane pileæeg embriona 3. nekom od tehnika hibridizacije DNK*

467. Svi DNK virusi (osim poxivirusa) se replikuju u:

1. citoplazmi

2. jedru* 3. i u jedru i citoplazmi

468. Reovirusi su jedini RNK virusi koji poseduju:

1. segmentiranu dvolanèanu RNK*

2. linearnu dvolanèanu RNK 3. linearnu jednolanèanu RNK

469. U toku replikacije virusa:

1. svi geni se prepisuju istovremeno

2. prvo se prepisuje jedan set ranih gena, a zatim dolazi do sekvencijalne ekspresije drugog ili drugih setova gena*

470. Enzim reverzna transkriptaza omoguæava:

1. proces transkripcije virusne RNK sa genomske negativne RNK

2. proces transkripcije virusne DNK na modelu virusne RNK* 3. proces transkripcije virusne DNK na modelu virusne DNK

471. Inkorporacija virusne DNK u genom æelije domaæina predstavlja stadijum provirusa i obavezan je stadijum u replikaciji:

1. retrovirusa*

2. herpesvirusa 3. papovavirusa

472. Da bi transformisali æeliju genom virusa mora:

1. da se ugradi u genom æelije*

2. nije potrebna inkorporacija u genom æelije

473. U latentnim virusnim infekcijama virusna nukleinska kiselina se ugradjuje u genom æelije domaæina ili perzistira kao epizomalna DNK:

1. da*

2. ne

474. Spontane mutacije su èešæe kod:

1. DNK virusa

2. RNK virusa*

3. i DNK i RNK virusa

475. Novi tipovi virusa influenzae A nastaju:

1. genetskim resortiranjem*

2. komplementacijom 3. interferencijom

476. Koja od vakcina se obavezno daje posle infekcije:

1. vakcina protiv besnila*

2. vakcina protiv deèje paralize 3. vakcina protiv gripa.

477. Atenuisane virusne vakcine:

1. aktiviraju samo humoralni imunski odgovor

2. aktiviraju sve faze imunskog odgovora (humoralni i æelijski)* 3. aktiviraju samo lokalni imunski odgovor

478. F protein paramyxovirusa je odgovoran za:

1. specifiènu adsorpciju virusa za æeliju domaæina

2. hemaglutinaciju 3. fuziju omotaèa virusa i æelijske membrane*

479. Coxsackievirusi su podeljeni na grupu A i B na osnovu:

1. hemaglutinacije

2. citopatogenog efekta (CPE) u kulturi æelija

3. na osnovu oboljenja i patohistološkog nalaza u eksperimentalno inficiranim novorodjenim miševima*

480. Coxsackievirusi grupe A najèešæe izazivaju:

1. herpanginu, aseptièki meningitis i prehlade*

2. miokarditis i pneumoniju 3. miokarditise i encefalitise

481. Coxsackievirusi grupe B najèešæe izazivaju:

1. akutni gastroenteritis

2. miokarditis* 3. polimijelitis

482. Komplikacija Hepatitis A virusne infekcije je:

1. hronièni hepatitis i ciroza jetre

2. hepatocelularni karcinom 3. nema posledica*

483. Hepatitis A virusna infekcija (zaokružite NETAÈNU reèenicu)

1. javlja se u epidemijama u porodicama, predškolskim i školskim ustanovama

2. prenosi se orofekalnim putem 3. iskljuèivo se prenosi parenteralnim putem*

484. U kojoj familiji se nalazi Hepatitis A virus (HAV):

1. paramyxoviridae

2. picornaviriedae*

3. adenoviridae

485. Dijagnoza Hepatitis A virusne infekcije se NE postavlja:

1. izolacijom virusa preko kulture æelija*

2. ispitivanjem fecesa obolelih elektronskom i imunoelektronskom mikroskopijom 3. serološkim dokazivanjem IgM antitela

486. Mumps virus je antigenski stabilan virus:

1. jeste*

2. nije, tako da postoje tri tipa virusa (1,2,3)

487. Morbilli virus izaziva:

1. male boginje*

2. šarlah 3. zauške

488. Morbilli virus se može izolovati iz krvi:

1. da*

2. ne

489. Infekcije sa Respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) su naroèito znaèajne kod:

1. odraslih, imunokompromitovanih osoba

2. novorodjenèadi, odojèadi i dece ispod pete godine života* 3. adolescenti

490. U familiji Reovirida nalaze se:

1. coronavirusi

2. rotavirusi* 3. arenavirusi

491. H antigen (hemaglutinin) virusa influenzae ima znaèajnu ulogu u (zaokružiti NETAÈAN odgovor):

1. adsorpciji

2. hemaglutinaciji 3. eluciji *

492. Koji tip virusa influenzae izaziva pandemije gripa:

1. tip A*

2. tip B 3. tip C

493. Nalaz Negrijevih telašca u neuronima Amonovog roga govore u prilog:

1. hepatitisa

2. besnila* 3. malih boginja i (subakutni sklerozirajuæi panencefalitis – SSPE)

494. Arenavirusi kod ljudi izazivaju:

1. gastroenteritise

2. oboljenja CNS i hemoragiène groznice* 3. respiratorne infekcije

495. Rod Rubivirus se nalazi u familiji:

1. bunyaviridae

2. togaviridae* 3. arenaviridae

496. Hepatitis C virus (HCV) se prenosi:

1. orofekalnim putem

2. parenteralnim putem* 3. kapljiènim putem

497. Da li infekcija virusom rubellae u sedmom mesecu trudnoæe dovodi do kongenitalnih anomalija

1. ne*

2. da

498. Teratogeni efekat virusa rubellae je posledica:

1. citocidnog efekta virusa na æelije ploda

2. smanjene stope rasta i diferencijacije inficiranih æelija* 3. transformacije æelija

499. Uzroènik subakutnog sklerozirajuæeg panencefalitisa (SSPE) je:

1. mumps virus

2. JC virus 3. morbilli virus*

500. Jedan od sledeæih virusa pripada RNK virusima:

1. varicella-zoster virus (VZV)

2. hepatitis B virus (HBV) 3. hepatitis C virus (HCV)*

501. Koji od nabrojanih virusa ima tri tipa:

1. hepatitis A virus (HAV)

2. poliovirus* 3. herpes simplex virus (HSV)

502. Koji od sledeæih virusa NE izaziva kongenitalne anomalije:

1. cytomegalovirus (CMV)

2. rubella virus 3. Epstein-Barr virus (EBV)*

503. Hepatitis D virus je otkriven u asocijaciji sa:

1. Epstein-Barr virusom (EBV)

2. hepatitis B virusom (HBV)* 3. hepatitis A virusom (HAV)

504. Posle primarne HSV-1 infekcije dolazi do:

1. kompletne eliminacije virusa iz organizma

2. uspostavljanja latentne infekcije u ganglionima nervusa trigeminusa* 3. uspostavljanja spore virusne infekcije

505. Dete staro ?est meseci ima temperaturu, ka?alj i znake pneumonije. Koji od virusa NE izaziva ove simptome:

1. rotavirus*

2. respiratorni sincicijalni virus (RSV) 3. parainfluenza virus 3

506. Rezeroar antigenskog shifta virusa influence su:

1. ljudi koji žive u izolovanim komunama

2. životinje, posebno ptice, svinje i konji* 3. slepi miševi

507. Najznaèajniji antigeni HBV su:

1. HBs, HBd i HBw

2. HBs, HBc i HBe* 3. HBe i HBd

508. Osnovne karakteristike retrovirusa NISU:

1. diploidni genom

2. prisustvo enzima reverzna transkriptaza 3. poseduju jednolanèanu negativnu RNK*

509. Varicella-zoster virus (VZV) pripada familiji:

1. poxiviridae

2. herpesviridae* 3. banyaviridae

510. Primarna HSV-1 infekcija se najèešæe klinièki manifestuje kao:

1. sindrom slièan infektivnoj mononukleozi

2. herpes labialis 3. akutni gingivostomatitis*

511. U etiologiji genitalnog herpesa zastupljeniji je:

1. herpes simplex virus 1 (HSV-1)

2. herpes simplex virus 2 (HSV-2)* 3. podjednako su zastupljeni i HSV-1 i HSV-2

512. Herpes zoster je reaktivacija latentne infekcije izazvane:

1. herpes simplex virusom (HSV)

2. cytomegalovirusom (CMV) 3. varicella-zoster virusom (VZV)*

513. Koji od strukturnih gena retovirusa kodira sintezu proteina omotaèa:

1. gag gen

2. env gen* 3. pol gen

514. Koji od strukturnih gena retovirusa kodira sintezu proteina virusnog jezgra:

1. gag gen*

2. env gen 3. pol gen

515. Koji od navedenih gena pripada regulatornim genima HIV:

1. env gen

2. tat gen* 3. pol gen

516. Prisustvo p24 antigena u krvi HIV inficiranih osoba ukazuje na:

1. aktivaciju infekcije*

2. latenciju infekcije 3. nema dijagnostièki znaèaj

517. Parvovirus B19 NEMA znaèajnu ulogu u:

1. etiologiji aplastiènih kriza kod pacijenata sa srpastom anemijom

2. u etiologiji hidropsa fetusa i spontanim pobaèajima 3. u etiologiji nazofaringealnog karcinoma*

518. Cytomegalovirus (CMV) može da dovede do perinatalnih infekcija:

1. samo u primarnoj infekciji trudnice

2. samo u reinfekciji trudnice 3. u primarnoj infekciji, rekurentnoj infekciji i reinfekciji trudnice*

519. Za nespecifiènu dijagnozu infektivne mononukleoze koristi se:

1. ELISA test

2. Paul-Bunellov test* 3. odredjivanje koncentracije beta 2 mikroglobulina

520. U æelijama Burkittovog limfoma i nazofaringealnog kareinoma nalazi se genom:

1. Epstein-Barr virusa (EBV)*

2. cytomegalovirusa (CMV) 3. varicella-zoster virusa (VZV)

521. U akutnoj Hepatitis B virusnoj infekciji (HBV infekcija) prvo dolazi do pojave sledeæih markera:

1. HBs antigen i anti-HBs antitela

2. anti-HBs antitela 3. HBs antigen i HBe antigen*

522. Prisustvo HBe antigena uvek ukazuje na:

1. aktivnu replikaciju virusa*

2. latenciju virusa 3. nereplikativni period u hroniènoj hepatitis B virusnoj infekciji (HBV infekcija)

523. Koji od nabrojanih virusa NE PRIPADA seksualno prenosivim agensima:

1. hepatitis B virus (HBV)

2. HIV 3. rubella virus*

524. Koji od nabrojanih virusa izazva teške gastroenteritise novorodjene dece i odojèadi:

1. rotavirusi*

2. poliovirusi 3. cytomegalovirus (CMV)

525. Koji od nabrojanih virusa je opasan u trudnoæi i izaziva kongenitalne malformacije ploda:

1. rotavirusi

2. poliovirusi 3. cytomegalovirus (CMV)*

526. Koji od nabrojanih virusa se dovodi u vezu sa nazofaringealnim karcinomom:

1. JC virus

2. Epstein-Barr virus (EBV)* 3. adenovirusi

527. Koji od navedenih virusa najèešæe izaziva epidemijski keratokonjuktivitis:

1. JC virus

2. Epstein-Barr virus (EBV) 3. adenovirusi*

528. Mumps virus pripada familiji:

1. picornaviridae

2. paramixoviridae* 3. parvoviridae

529. Hemoragiènu groznicu sa bubrežnim sindromom (HGSBS) izaziva:

1. Hantaan virus*

2. Ebola virus 3. virus West Nile

530. Condyloma accuminatum izazivaju:

1. adenovirusi

2. papillomavirusi* 3. herpes simplex virus 2 (HSV-2)

531. BK i JC virusi pripadaju familiji:

1. papovaviridae*

2. parvoviridae 3. herpesviridae

532. Intrauterina infekcija virusom rubellae u prvoj polovini trudnoæe je odgovorna za kongenitalne malformacije ploda:

1. spina bifida

2. miokardiopatija 3. katarakta, anomalije srca i CNS*

533. Virus žute groznice pripada familiji:

1. arenaviridae

2. flaviviridae* 3. filoviridae

534. Ospa kod rubele je posledica:

1. citocidnog efekta virusa na æelije

2. formiranja imunskih kompleksa* 3. smanjenog broja trombocita

535. Ospa kod morbila je posledica:

1. citocidnog efekta virusa na æelije*

2. formiranja imunskih kompleksa 3. smanjenog broja trombocita

1. Prof. dr Marica Otaševiæ – Šef nastavnog predmeta Mikrobiologija i imunologija

2. Prof. dr Branislava Kociæ

3. Prof. dr Gordana Tasiæ

4. Prof. dr Gordana Ranðeloviæ

5. Doc. dr Dobrila Stankoviæ-Ðorðeviæ

6. Doc. dr Suzana Tasiæ

7. Doc. dr Biljana Miljkoviæ-Selimoviæ

8. Doc. dr Marina Diniæ

9. Asist. dr Nataša Miladinoviæ-Tasiæ

10. Asist. prip. dr Predrag Stojanoviæ

Documents

Mikrobiologija farmacija pitanja