Mihailo Luki}

MI[QENOVAC

I MI[QENOV^ANI

1930-2007

H r o n i k a

Posebno izdawe ~asopisa

TRE]A SRBIJA

Beograd, avgust-septembar 2007

[ta zna{ zapi{i da se ne zaboravi.

[to ne zna{, ~itaj, da zna{!

I poglavqe

SELO

Mi{qenovac se nalazi na severoisto~noj strani Sr-

bije, na padinama Homoqskih planina, na putu Po`are-

vac–Negotin. Sa leve strane reke Pek, kroz atar a pored

samog sela, prolazi `eleznica Beograd–Zaje~ar.

Selo je na dobrom mestu. I sa dobrim saobra}ajnim

vezama, na putu ima autobusko stajali{te, a na `elezni-

ci `elezni~ku stanicu za prevoz putnika. U{oreno je,

tridesetih godina pro{log veka imalo je 204 doma}in-

stva. Ima i zaseok Duboki Potok sa 17 doma}instava,

udaqen od sela 2,5-3 kilometara.

Mi{qenovac naseqava srpski `ivaq, a okru`uju ga

sela, sa isto~ne strane: Qe{nica i Sena, sa severne stra-

ne Srpce, a sa zapadne strane Mustapi}. Sva ta sela su

vla{ka. Selo Mi{qenovac pripada op{tini Ku~evo.

Kroz selo proti~e potok Zukva, tako da selo deli na

Gorwu i Dowu Malu. Grobqe Gorwe Male je na bre`uq-

ku zvanom Starac, a grobqe Dowe Male nalazi se u pote-

su zvanom Poto~i}.

Seqani Mi{qenovca se bave zemqoradwom i sto~ar-

stvom. Selo spada u siroma{nija naseqa u dolini Peka.

Konfiguracija atara sela mi{qenova~kog deli se na:

– planinski deo,

– potplaninski, i

– ravni~arski.

Osamdeset posto zemqi{ta atara sela le`i na kamenu

i stenama, a samo 20% zemqi{ta pripada plodnom rav-

ni~arskom terenu. Od Mi{qenovca se kroz vrata Zvi`da

otvara bogata pe~ka dolina niz sliv ove planinske reke.

7

Planinski deo mi{qenova~kog atara po~iwe od Pe-

ka, isto~no od sela, i atari se sa selom Sena, Kaona i ju-

`no do sela Ranovca, preko Dubrava, ^ipavica, Brlo`i-

na, Cerja, Kamite Glavice i Paqevina. Zavr{ava se

Sipanicama, Krajnim Potokom, Jovinom Doqom, Ze~jim

Solilom i Rajninom stranom do sela.

U tom delu atara pored privatnog vlasni{tva bila

je, a i danas postoji, dr`avna {uma zvana Bu~ina veli~i-

ne 320 hektara. Dr`avnu [umu je koristila mi{qeno-

va~ka op{tina sve do 1945. godine, kada je pripala dr`a-

vi, utrine Raskrsnica, Velika Dolina, @uti breg, Zukva,

Prqak, Drewe, Nerezine i Golastrana. Utrina i @uti

breg i Raskrsnica su 1938. godine razorane i zasa|en je

po wima orah. Ostale Utrine je op{tina davala u zakup

seqacima sve do 1944. godine. Prqak, Nerezine i Gola-

strana bile su ~iste goleti, pa su posle Drugog svetskog

rata, po{umqene bagremom, tako da danas, na wihovom

prostoru postoji ogromna bagremova {uma.

Obradivog zemqi{ta u selu ima posvuda, ali je ono

uglavnom nekvalitetno. Ta zemqi{ta su naj~e{}e siro-

ma{na i spadaju u 6. i 7. klasu, koja daje slabe prinose.

Ipak, i uz te nedostatke, zemqa je obra|ivana.

U mi{qenova~kom ataru se nalaze dva vodosliva.

Mlavski i Pe~ki.

Mlavskom vodoslivu pripadaju Reka i Duboki Potok.

Reka izvire u Paqevinama u imawu Luki}a, a u wu se

ulivaju Brdarski i Ko{arski potok.

Duboki potok, kao i reka kre}u se iz pravca istoka ka

zapadu, da bi se spojile na kraju potesa Basara. U tom de-

lu im se pridru`uje i potok koji dolazi iz sela Ranovca,

te nastavqaju daqe da teku pravcem zapad pored sela Ma-

nastirice da bi se ulili u reku Vitovnicu a potom u

Mlavu. Teren koji se nalazi izme|u Reke i Dubokog Poto-

ka zove se Basare.

8

Pe~ki vodosliv ~ine potoci: Bukov potok, Sredwi

potok, Krajni potok, Zoja~ki potok, Kalajxijski potok i

Rusin potok.

Bukov potok poti~e od Cerja i kre}e se pravcem

jug-sever. On se spaja sa Sredwim potokom ispod ^ukare

a onda produ`ava do Sastavaka.

Krajwi potok poti~e ispod Sipanica. U wega se uli-

va potok Jovina doqa, a potom nastavqaju tok do Sasta-

vaka, gde se spaja sa Bukovim potokom, posle koga ~ine

potok Zukvu. U Zukvu se do wenog toka kroz selo ulivaju

Bojni potok. Le{ajski potok i Velika Baruga na samoj

periferiji sela.

Zoja~ki potok izvire ispod ^ipavica, a uliva se kao

takav u Pek.

Kalajxijski potok iz Mekota uliva se u Pek.

Rusin potok poti~e ispod [umawa. grani~i se sa mu-

stapi}skim atarom; proti~e ispod Umke; vrlo bogat sa

travom; ulazi u ravni~arski teren, neregulisan, i ~ini

{tetu.

Teren izme|u Bukovog i Sreweg potoka zove se ^ukara

i Sredwe Narce.

Teren izme|u Sredweg i Krajweg potoka zove se Kraj-

we Narce.

Teren izme|u Krajweg i Rusinog potoka zove se [u-

mawe, Ledine, Starac i Me|a.

Teren koji se nalazi izme|u Zoja~kog i Kalajxijskog

potoka zove se Zojak, Greda, Dubrave i Mekota.

Teren izme|u Zukve i Zoja~kog potoka zove se Po`are-

vine, Bojni potok i Drewe.

Potplaninski deo je zapadno prema ataru sela Musta-

pi}a, sav je na kamenitom terenu. Tu je sve 6. klasa zemqi-

{ta. To su: [umawe, Ledine, Starac. Ako je godina ki-

{ovita, onda na tim terenima bude prinosa, u protivnom

ako je su{a, sve izgori. Boqa mesta su ona gde nema kame-

na: Leti{te, Nad Me|om, Pivnica i Umka.

9

Ravni~arski deo je u dolini pe~koj. A to su: Milatko-

vac, Livade, Jasewe, Vrbak, [qivica, Kqu~, Belilo,

Prosjane i Bara.

U planinskom delu seje se kukuruz, p{enica, ra` i

ovas; prinosi p{enice i kukuruza, kao i ra`i su slabi, a

prinosi kod ovsa, odli~ni.

U potplaninskom delu zasejavano je, kao i u {umskom;

prinosi su bili malo boqi, naro~ito su tu bili zasa|i-

vani vinogradi.

U ravni~arskom delu prinosi su bili odli~ni; sejani

su kukuruz, p{enica, detelina lucerka, repa, sirak i ba-

{te.

10

RUDNICI I KAMENOLOMI

U planinskom delu postojala su tri rudnika i tri

kamenoloma:

Rudnik kamenog ugqa u Sipaonicama,

Rudnik grafita u Bojnom potoku,

Rudnik kamenog ugqa Rajnina strana, ranijeg doba, i

Kamenolom Ze~je solilo,

Kamenolom Le{janski potok,

Kamenolom Rajnina strana. Privatno vlasni{tvo

Mite Rajkovi}a, biv{eg.

11

VODE

Izme|u dva svetska rata, tridesetih godina, u selu je

bilo samo dvadeset bunara; to su bili javni bunari, koje

su koristili vlasnici i kom{ije za pi}e i pojewe stoke

i druge potrebe.

Prirodni izvori, kladenci ili stubline u selu bili

su, a i sada su – Joji}ska stublina, u Gorwoj mali na za-

padnom delu sela; na woj postoji spomen plo~a sa natpi-

som: „Bogdan Markovi}“, prozvana je Bokina stublina.

Rakina stublina je u selu, u podno`ju Starca, na ras-

kr{}u puteva. Oba ta puta idu uzbrdo, gde se spajaju pod

Starcem i idu za Ledine.

To~ak – dva kladenca.

Kladenac ili stublina pored potoka Zukva, napu-

{ten, pri~a se da je ta sublina ili kladenac bila u pose-

du mi{qenova~kog suba{e, jer tu mu je bio i han sa dvo-

ri{tem. Dvori{te se grani~ilo: put – potok – raskr{}e

– potok do ^urtinih – potok du` do puta. Kowu{nica mu

je bila u dvori{tu Stanka Ba{i}a (danas vlasni{tvo

Slave Radovanovi}a).

Dve stubline ispod Crkvi{ta, jedna pokraj puta koji

vodi Zukva – drum. Voda joj je najkvalitetnija u selu, odr-

`avaju je kom{ije.

Druga stublina zove se Sreda stublina; kaptirana je

i koriste je kom{ije.

Wowin kladenac u dvori{tu kaptiran za potrebe po-

rodice potomaka Wowinih.

12

KLADENCI U ATARU

^esma u Me|i imala je stalno vodu, bez obzira na pri-

rodne uslove, nizvodno od ~esme bile su ba{te, vi{e ih

nema; zadruga je kaptirala i sprovela vodu u svoju

Ekonomiju.

Kladenci u Le{ju. Ovu vodu, u selu narod smatra, le-

kovitom, svake Mlade nedeqe dolaze da tra`e lek; tu ka-

da se do|e ili pro|e mo`e se videti sitan metalni novac

ba~en u vodu i cve}e; ka`u da voda le~i i poma`e one koje

bole o~i.

Kladenac u potoku Jovina doqa, napu{ten.

Kladenac u Krajnom potoku, zvani Lejkin, napu{ten.

Kladenac u Zanoga, u kamenu, napu{ten.

Kladenac u Cerju, tu se slu`e Igwatovi}i. Taj klade-

nac je bogat sa vodom; wega su iskopali monasi manasti-

ra Kaona, koji su tu `iveli i sklonili se od ma|arskih

upada. Ma|ari su kaonski manastir zapalili. Obja{we-

we za ovo je, da je @arko Tozin – Stanojevi} prona{ao,

manastirski pe~at od `utog metala na kome je ugravira-

no Manastir Kaona, vade}i neki paw. @arkova koliba

bila je uz Igwatovi}e.

Kladenac u Dubokom potoku. Tu su se napajali @iv-

kovi}i, Peri}i i Rankovi}i, napu{ten.

Kladenac u Dubokom potoku, gde je bila ba~ija Stoja-

na Milovanovi}a, napu{ten.

Kladenac u Kamitoj glavici, u braniku Slavka Mi-

lunovi}a, biv{eg. Napajali se sala{i Stanisava \oki-

}a i Branka Nikoli}a, napu{ten.

13

Kladenac na Paqevinama. Napajali su se Peri}i i

Luki}i, napu{ten.

Kladenac u Bukovom potoku, u kamenu, zvani @ive Ra-

divojevog kladenac, napu{ten.

Kladenac u Brlo`inama, u vo}u Mare Ilijine, napu-

{ten.

Kladenac u Bukovim livadama Spasoja Rajinog, napu-

{ten.

Kladenac u Bukovim livadama zvani Joji}ski, napu-

{ten.

Kladenac u Sredwem potoku. Napajali su se sala{i

Mili}a Hristifora, i Koste, napu{ten.

Kladenac pored puta @uto brdo uz Veliku dolinu

zvani Bogi~in kladenac, napu{ten.

Kablina u Sredwem potoku. Umesto zidawa kamenom u

kladenac je ugra|en drveni ~abar bez dna. Pokriven ka-

menom. Kamena tu ima u izobiqu. Napajali su se Radivo-

jevi}i, kablina je napu{tena.

Kladenac u Zoja~kom potoku, zvani Milan~i}ev kla-

denac, napu{ten.

Kladenac u Dubrava, Ranisavqev, napu{ten.

Kladenac Pod Golostranom, zvani Milenki}ev kla-

denac, napu{ten.

14

PEK

Reka je udaqena od sela 250-300 metara. Proti~e kroz

mi{qenova~ki atar u du`ini od 1 kilometra. Oba mosta

na Peku su u mi{qenova~kom ataru. To je mawa {umska

reka. Velikim nadolaskom prilikom ki{nog perioda

ili otopqavawa snega u prole}e, reka se izliva i pri~i-

wava velike {tete, nanose}i {qunak u ogromnim koli-

~inama, a ~esto mewa i korito, tako da za sobom ostavqa

sprudove.

1910. i 1940. godine, tih godina bilo je velikih ki{a,

a naravno sa wima i izlivi i poplave. Napravqeni su

takvi sprudovi, koji i danas postoje, neplodni, a to su

Kqu~, Preko Peka, Sprudovi, Lakomica, a delimi~no i

Bara.

1910. godine nabujali Pek izlio se i poplavio orani-

ce, donose}i {qunak, kopao rupe – te rupe i danas

postoje.

Izlivawem Peka mnogo su doprineli i jazovi na Pe-

ku, ti jazovi su kori{}eni za rad vodenica; oni su zadr-

`avali {qunak, te su obale umawivane i na taj na~in iz-

livawe je bilo `e{}e, obale su bile toliko niske da se je

moglo sa zapre`nim kolima na vi{e mesta pre}i na dru-

gu obalu.

15

RIBOLOV

Reka je bila ~ista kao suza, nezaga|ena, a od strane

vlasti vo|eno je ra~una da do toga ne do|e. Kao ~ista re-

ka je bila bogata ribom; bilo je raznih riba: mrena, klen,

krku{a, baka, vijuni, skobaqi… Riba se lovila na razne

na~ine, pecawem, hvatawe re{etkom od pru}a, ko{i}em

od pru}a, nametima letwim od kamena, zimskim uz obalu

ogra|eno nabacana suva trava i hrani se; prilikom hva-

tawa upotrebqavan je ko{i}, i kod kamewaraca i kod

zimskih nameta.

Lesom od pru}a kamewarac se ogradi i postavi se ko-

{i}, izbaci se kamen, ribe sve odu u ko{i}. Riba je lo-

vqena i na ~ekawe, pravqene su se|e; pregradi se Pek;

najmawe se pobije koqe i pored koqa se stavi grawe, na

sredini je otvor, napravqeno sedi{te, upotrebom ~eren-

ca, tako da riba no}u izlazi iz virova na br{tok da se

kupa, nailazi na grawe, ide niz grawe i pravo zalazi u

~erenac. Tako su se lovile mrene no}u i druga riba.

Najkrupnija riba bila je mrena, te`ine do 3 kg, a naj-

sla|a krku{a.

16

VODENICA

U Kqu~u je bila seoska vodenica – prokopana je jaru-

ga, od jaza sve do ispusta. Jaz je bio na Peku ispod Golo-

strane uzvodno od `elezni~kog mosta 250 metara. Jaruga

i danas postoji; {irina jaruge je 8 metara. 4 metara vodo-

tok, a po dva metara obale – obalama jaruge izbacivan je

materijal prilikom ~i{}ewa vodotoka. Jaz je od nabive-

nih kolaca bagremovih ili hrastovih sa~iwen. Pregra-

|en Pek je uz to koqe imao i grawe i slamu. Na taj na~in

zaustavqan je protok vode Peka i skretan u jarugu.

Vodenica je bila sa 4 vitla, tj. 2 kamena mleli su ku-

kuruz, jedan p{enicu, 1 prekrupu – jarmu. Imala je dva

odeqewa, odeqewe gde se vr{ila meqava, prostrano za

sme{taj xakova, i ambara, i sobu za vodeni~ara i pome-

qare. Ambar za kukuruz, ambar za p{enicu i ambar za

jarmu. Vodenica je imala stalnog vodeni~ara, kao majsto-

ra za pode{avawe meqave i kovawe vodeni~nih kamenova,

pla}an je u naturi, prilikom deobe ujma od strane ortaka

– smesni~ara.

Na placu vodeni~nom bila je {tala za krupnu stoku

pomeqara i bunar za vodu.

Vodenica je bila podeqena na 6 ortakluka, prilikom

deqewa ujma na jedan red dolazi po 4 merice, i tako re-

dom. Za ~i{}ewe jaruge isto se deli na 6, a ko pripreme

za jaz koqe, slamu, znalo se po redu, a taj red vodio je

urednik vodenice, koji je pla}an u naturi, po 1 mericu na

redu u deobi.

17

Vlasnici vodenice:

1. Stojan Stoki} i Qubomir Veqkovi},

2. Nevene ud. Stanka Stojadinovi}a,

3. Radojko Luki} i Jovica Kuzmanovi},

4. Dragoqub Jovi~i},

5. Stanko Luki} i Kuzman Kuzmanovi},

6. Milentije Vani} i Tihomir Damjanovi}.

Vodenica je pre`ivela svetski rat; ortaci vodenice

po{tovali su naredbe nema~ke okupacione vlasti, koje su

zabranile rad vodenica, sve vodenice iz susednih sela

nisu po{tovale naredbu; popaqene su – qe{ni~ka i sr-

pa~ka, posle rata obnovqene su, ali su napu{tene.

Dolaskom struje {ezdesetih godina vodenica je stala

i propala; vi{e ne postoji.

Vodenica u Qe{nici zove se Milenkov~i}ska. Tu vo-

denicu napravili su i prokopali jarugu, pustili u rad:

\or|e Milenkovi} i wegov brat, Lazar Milenkovi}, i

Dra`ilo Paunovi} iz Sene.

Tur~in ih je primorao da i wega prime u ortakluk,

{to su i u~inili.

Qe{nica selo u to doba nije bilo tu, gde se danas na-

lazi, ve} je bilo uvu~eno uz Reku prema Crnom Vrhu, ka-

snije su po~eli da se naseqavaju prema dana{wem drumu.

Prvi Qe{ni~ani su se naselili, a to je familija Po-

povi}a.

Turska vodenica bila je u bari ispod Glavi~ice

spram puta za Dubrave, i danas postoji vidno mesto gde je

bila, jaz je bio na mestu gde se uliva Zoja~ki potok u Pek,

to mesto se zove Turski vir.

18

SEOSKI PUTEVI

Mi{qenovac je povezan putevima sa svim selima sa

kojim se atari.

Put za Livade produ`ava preko Peka za selo

Vukovi}.

Put za [qivicu, ili vodeni~ni, produ`ava preko

Peka za selo Srpce.

Put – drum za selo Qe{nicu.

Put – drum za selo Mustapi}. Posle drugog svetskog

rata prose~en je novi put za Mustapi}, umskim putem

preko Padine.

Put Ledinski, koji izlazi iz sela pored grobqa Sta-

rac ide uzdu` celoga atara sela, povezuje Mi{qenovac

sa Ranovcem. Taj put povezan je sa Drewskim putem, sa

Umskim putem, i putem Zukva – @uti breg. Sa tog puta de-

sno odvaja se put za Duboki potok i Vla{ke Nerezine.

Svaki Mi{qenov~anin uz zapre`na kola morao je

imati i ko~enicu drvenu ili gvozdenu za ustavqawe za-

prege, jer su na putevima postojale velike nizbrdice, bez

wih se tovar i zaprega nisu mogli bezbedno kretati.

19

OP[TINA

Izme|u dva rata i za vreme rata funkcionisala je op-

{tinska uprava sa predsednikom, 2 kmeta, delovo|om, i

dva slu`iteqa, sve do oktobra 1944. godine.

Op{tina je imala plac, zgradu op{tine sa 3 odeqewa,

apsanu, ko{ sa {upom, 12-15 metara, nu`nik, zvonaru.

Zvonara je prene{ena u crkvenu portu 1936 godine. Na

placu su bila dva duda i jedan brest, sve je to poru{eno,

danas je tu seoski dom kulture.

20

ZANATLIJE

Tridesetih godina 20. veka u selu su bili majstori za

potrebe i usluge gra|anstva, bez wih se nije moglo, a to

su bili:

Du{an Mili}, ka~ar,

Ivan Rajkovi}, kroja~,

Qubomir Cvetkovi}, stolar,

Luka Dobrota, zidar,

Petar [orgi}, zidar,

Svetozar Sandulovi}, kova~ i potkiva~,

Jovan Sandulovi}, kova~,

Dobrosav Strahinovi}, kova~,

Milojko @iki}, }ur~ija,

Cvetko Stanimirovi}, }ur~ija, i

Qubomir Markovi}, }ur~ija.

Bilo je i nekih koji su bili podu~eni raznim zanati-

ma i obavqali su posao, najvi{e ih je bilo dun|era i dr-

vodeqa; oni su tako|e bili potrebni gra|anima.

21

DU]ANI

@ivota Luki}, du}an bakalska radwa,

Ostoja Stoilovi}, du}an me{ovite robe, i

Zem. nab. potr. zadruga – du}an me{ovite robe.

22

GOSTIONICE I KR^ME

@ivan Peri}, gostionica na drumu, i

Ostoja Stoilovi}, kr~ma u selu.

23

ZADRUGA

Zemqoradni~ko nabavqa~ko potro{a~ka zadruga, os-

novana 1925. godine, registrovana kao organizacija za

odbranu seqaka od zelena{a, u~lawivawem u zadrugu

pla}alo se po 100 dinara kao udeo, stvarawem uve}ava-

wem kapitala zadruge.

Osnivawem zadruge, zadrugari nisu imali lokal sa

prodavnicu, tako da su bili primorani da prodavnicu –

du}an dr`e po ku}ama u prvo vreme, kod Milorada Gaji-

}a, Mihajla Milojevi}a i Stanislava Radivojevi}a.

Godine 1932. ili 1933. zadrugaru su kupili plac sa

zgradom od slabog materijala za 2000 dinara na licita-

ciji koju je vodio sud za naplatu sudskih tro{kova i po-

vra}aj uzetog novca od strane dr`ave na imovini Stanoja

Sandulovi}a zbog falsifikata na pla}awe glavnice i

sudskih tro{kova prodajom nekretnina (osu|en na godi-

nu dana zatvora, u ovoj raboti u~estvovao je i osu|en @i-

van Peri}, delovo|a iz Mi{qenovca).

Zadrugari odmah po kupovini izvr{ili su adaptaci-

ju, promenili vrata na zgradi i namestili du}an.

Odr`ana je skup{tina zadrugara, doneta je odluka da

se na kupqenom placu sazida zgrada od tvrdog materijala

sa 3 odeqewa, prodavnicom, kancelarijom i salom, od-

mah je izabran gra|evinski odbor. za predsednika odbora

izabran je Stanko Luki}, za blagajnika Qubomir

Veqkovi}.

Odmah se pristupilo pripremama materijala za iz-

gradwu; cigla je pravqena i pe~ena u crkvenoj porti na

Starom grobqu, koja je preba~ena na mesto gradwe, onda

24

je dopremqen {qunak, kamen, drvna konstrukcija, crep,

kre~. Prostu radnu snagu za izgradwu objekta dali su

~lanovi zadruge.

Majstori zidari bili su luka Dobrota i Petar [or-

gi}. Posao je pogo|en da se zgrada sazida, pokrije, izmal-

teri{e iznutra i fasada za 2000 dinara. Stolariju je ra-

dio neki majstor Dana iz Rabrova, kao i patosawe sale.

Zgrada je bila zavr{ena 1937. godine onako kako je od-

lu~eno, sala je bila prili~no velika, ure|ena, prodavni-

ca sme{tena, zadrugari su svojim radom i zalagawem na-

pravili zgradu koja }e biti vlasni{tvo zadruge.

Zavr{etkom objekta zadrugari su odr`ali skup{tinu

u novoj sali, konstatacijom da selo do sada nije imalo

ovakav objekat. Kroz diskusiju doneli su odluku da za-

druga uzme za slavu svake godine Drugi dan Uskrsa po

obi~aju pravoslavnom. Da se nastavi sa omasovqavawem

~lanstva zadruge. Da se po zavr{enom ra~unu za kalen-

darsku godinu dobit deli na ~lanove zadruge. Da se naru-

~i lepo napravqen sanduk sa pregradama i brojem ~lana

zadruge, tako da ima otvor gde }e se stavqati ceduqe vi-

sine pazara, kada ~lan zadruge pazari. Tako skupqene ce-

duqe se vade krajem godine ponaosob, izra~unava se pazar

~lana zadruge i to se primewuje za deqewe dobiti.

Zadruga je imala svoj Upravni odbor. Na ~elu Uprav-

nog odbora – predsednik, blagajnik i kwigovo|a.

Kwigovo|a je bio u~iteq Tihomir Davidovi}, oba-

vqao je posao kwigovo|e bez nadoknade sve do preme{ta-

ja, zamenio ga je drugi u~iteq @ivojin A. Popovi}, sve

do preme{taja, zamenio ga je Qubomir Veqkovi}, sve do

31.12.1959. godine.

Zadruga je pre`ivela rat, tako da je za vreme drugog

svetskog rata i posle rata bila jedina prodavnica u selu.

Zadruga je prestala da nosi svoj naziv, jer se 31. 12.

1959. godine utopila u novoosnovanu Zemqoradni~ku za-

drugu „Zlatan Pek“, Mi{qenovac. Kwigovodstveno

25

zgrada je vo|ena kao upravna zgrada i osnovno sredstvo,

usled nedostatka kancelarijskog prostora, novoosnovana

zadruga je dozidala jo{ tri odeqewa sa podrumom, sada je

tu mesna kancelarija Mi{qenovac.

26

MEZULANA I SEOSKI DOM

Po{to se novoosnovana zadruga „Zlatan Pek“ uselila

u salu biv{e nabavqa~ko potro{a~ke zadruge Mi{qeno-

vac, gde su odr`avane posle rata konferencije i zborovi,

vi{e toga nema. Razmi{qa se o gradwi seoskog doma kul-

ture jer za konferencije i zborove nema pogodnog prosto-

ra. Tada{wi Upravnik zadruge Dragoslav Luki}, kao

~lan MZ, organizovao je gradwu doma, gradilo ga je selo,

tj. me{tani sela, posao je vodio oko izgradwe @ivota

Lazi}. Tu je i zadruga ne{to pomogla, sala je napravqe-

na, kao i jedna kancelarija za MK. Po{to je stara op-

{tinska zgrada sru{ena.

Dogradwa doma – produ`etak, tj. nastavak izgra|en je

osamdesetih godina. Sada selo ima vi{ak sala za konfe-

rencije i zborove, ali nesre}a je u tome, sistem se mewa, u

ovom sistemu toga nema.

Mezulana je turska re~, prevedena na srpski jezik zna-

~i po{tanska stanica. Tridesetih godina 20. veka, po-

stojao je plac sa delovima napu{tene zgrade, ta zgrada

bila je Mezulana, na putu Po`arevac – Negotin, i na

svakih 40 kilometara postojale su Mezulane.

U to vreme po{tu je vukla kowska zaprega sa 4 kowa,

to se zvala dili`ansa. Nosila je po{tu i putnike, u Me-

zulani mewana je zaprega, isprezani su umorni kowi, a

uprezani odmorni kowi koji nastavqaju put daqe.

Ko je naredio da se Mezulana gradi u Mi{qenovcu i

zbog ~ega ba{ u Mi{qenovcu?

Naredio je Knez Aleksandar Kara|or|evi} 1857. go-

dine zato {to u Mi{qenovcu bilo kamena i {to je tu

27

jeftinija gradwa. Rabrovci su se `alili Knezu da je bo-

qe da Mezulana bude u Rabrovu, imaju slobodan plac, me-

|utim Knez ih je upitao da li u selu imaju kamen, oni su

rekli da nemaju, pa onda }e se graditi u Mi{qenovcu,

odlu~i on.

Po{to u Mi{qenovcu nije bilo slobodnog placa, ku-

pqen je od bra}e Raki}a, Tije Gruji}a i Veli~kovi}a, za

}esarske dukate. Gradwa je otpo~ela: prvo je iskopan bu-

nar za vodu. Mezulana je bila velika, imala je kancelari-

ju, pekaru, kujnu, sobe za preno}i{te, {tale za kowe.

Zgrada je sa~iwena od vru}eg kre~a pome{anog sa {qun-

kom, kamenom iz potoka Zukva. To je bio kamen sitniji;

{alovawe daskom, pa puwewe. Bila je pokrivena

}eramidom.

Kao vlasnik placa ove propale zgrade bio je neki Ni-

kolajevi} iz Po`arevca, i prodao je 1933. ili 1934. godi-

ne Jovanu Lazi}u – Bori, sinu @ivka Lazi}a ovda{weg,

koji se tu naselio i danas tu `ive wegovi potomci.

28

ZASEOK DUBOKI POTOK

Tridesetih godina pro{log veka u zaseoku `ivelo je

17 porodica, naseqeni su bili familijarno na svojim

imawima, gotovo svi su bili siroma{ni, imali su stoku

za vu~u, gvozdena volovska kola i poqoprivredni alat,

orali, sejali, bili su to vredni qudi ali – nije im vre-

delo. Prinosi su bili nikakvi, ali moralo je da se radi,

nije im bilo druge.

Svi s u imali sitnu stoku, ovce, koze, sviwe, bavili

se prodajom drva za ogrev i tako su izdr`avali

doma}instva.

Bilo je dva doma}instva koja nisu imala krupnu stoku

ni kola, jedino su imali samo sitnu stoku, ovce – to je

bila tolika sirotiwa da boli glava, pomo} niotkuda,

nisu imali, patili su se, a to su bili Jeremija @ivkovi}

i Stojan Rankovi}.

Ostale familije u zaseoku su ~inili: @ivota @ivko-

vi}, Milan Sreji}, Slavko Peri}, @ivko Peri}, Stani-

slav Peri}, Veqko Igwatovi}, Dine Igwatovi}, Qubi-

voje Sreji}, Jovan Rankovi}, Radisav Peri}, Bogdan

@ivkovi}, Qubomir @ivkovi}, Milan Raki}, Dragutin

Rankovi} i Velimir Rankovi}.

Od 1980. godine po~eli su da se iseqavaju i preseqa-

vaju u selo, svi su napravili ku}e i pomo}ne ekonomske

zgrade, nakupovali zemqu blizu sela, i danas `ive u selu.

Duboki potok je napu{ten, ona ziratna zemqa {to su

je obra|ivali napu{tena osta, sada su tu izrasle {ikare.

Jedino se nije iselio Milan Sreji}, umro je kod nekog

doma}ina u Mustapi}u, nije bio o`ewen i nije imao

potomstvo.

29

[KOLA

U selu je postojala osnovna ~etvororazredna {kola

koja je sagra|ena negde oko 1880. godine; {kola je imala

dve u~ionice i stan za u~iteqa, letwu kujnu za u~iteqa,

{upu za drva i poqski klozet za |ake.

[kola je sme{tena na lepom mestu sa velikim dvori-

{tem, u~iteq je u tom dvori{tu imao ba{tu i vinograd.

U [kolu su dolazila deca iz susednih sela Srpca i

Qe{nice sve do 1936. godine, kada su Qe{ni~ani i Srp-

~ani sagradili {kolu u Qe{nici i od tada deca ovih se-

la ne poha|aju {kolu u Mi{qenovcu.

1931. godine u~iteqi Tihomir Davidovi} i `ena mu

Ru`ica do{li su na slu`bu u Mi{qenovac, a oti{li su

u~iteqi Gojko @ari} i `ena mu Milena.

1932. godine na slu`bu u Mi{qenovac dolazi u~iteq

@ivojin Popovi}, op{tina zakupquje kr~mu @ivana

Peri}a za u~ionicu jer je veliki priliv dece. 1935. godi-

ne broj dece se smawio.

Dolaskom nove vlasti sagra|ena je nova {kola, sada-

{wa, opet sa dve u~ionice, u~iteqskim stanom, i zavr-

{ena je 1949. godine. Kasnije, kada je postala osmogodi-

{wa {kola, dozidano je jo{ nekoliko u~ionica, prvo

parno kupatilo u Srbiji. Od petog razreda dolazila su

deca iz okolnih sela Mustapi}a, Srpca, Qe{nice i Se-

ne. Za vreme drugog svetskog rata u~iteqi su bili bra~ni

par [undi}, Vasa i Milena. Odmah po oslobo|ewu do-

{ao je u~iteqski par Miodrag Mili} i Jelena – Jela.

Reorganizacijom {kola na teritoriji op{tine Ku~e-

vo, u Mi{qenovcu je ukinuta osmogodi{wa {kola, i

ista preseqena u selo Turija.

30

Dana{wa {kola u Mi{qenovcu postoji kao ~etvoro-

razredna, a obnovqena je i opremqena uz pomo} Norve-

{ke vlade. Na mestu nekada{weg {kolskog vinograda i

ba{te izgra|eno je igrali{te za u~enike i omladinu.

31

CRKVA

Sa isto~ne strane sela op{tina Mi{qenovac je ima-

la parcelu veli~ine 1,75 hektara – Staro grobqe, to je

parcela na bre`uqku koji ima pogled na ~itavu pe~ku

dolinu, e tu je sagra|ena crkva.

Na toj parceli jugoisto~no i severno postojali su ve-

liki kamenovi, nazvani samci od 10-30 tona, bilo ih je

vi{e, interesantno je odakle toliko veliko kamewe na

zemqi. Taj kamen su razbili posle drugog svetskog rata

pedesetih godina Mi{qenov~ani za gradwu sopstvenih

objekata.

Od Starog grobqa danas ostao je samo naziv. Ina~e,

na jugozapadnoj strani postojali su nadgrobni spomeni-

ci, na tim spomenicima jasno su se videli zapisi, tada-

{wa op{tinska uprava donela je odluku da se spomenici

poru{e, tu ne mogu ostati jer se gradi crkva, po narod-

nom – nare|eno u~iweno.

Oko planirawa za podizawe crkve bilo je naga|awa

sa okolnim selom Mustapi}em. Dogovorili su se da u~e-

stvuju u gradwi crkve svi na mestu zvanom Umka, sredo-

kra}a Mi{qenovca i Mustapi}a, od tog se odustalo, na-

knadno je dogovoreno da se na Starom grobqu pristupi

gradwi.

Staro grobqe bilo je op{tinsko zemqi{te, a ne cr-

kveno, zakonom je bilo zabraweno da se na op{tinskom

zemqi{tu podi`e crkva, tako se odustalo. [ta da se ra-

di, za podizawe crkve treba plac gde je zemqi{te uba-

{tiweno na dobro crkve a to ovde ne be{e slu~aj. Po~ele

su molbe i uverewa svim nadle{tvima u zemqi da se

32

odobri prenos op{tinskog zemqi{ta na crkveno dobro

i da takav dokument slu`i za uba{tiwewe. Na kraju udo-

voqeno je zahtevu op{tine Mi{qenova~ke da se izvr{i

prenos i uba{tiwewe u korist crkve.

U to vreme bio je predsednik op{tine @ivota Luki},

a predsednik gra|evinskog odbora @ivko Lazi}.

Majstori za gradwu pogo|eni su Luka Dobrota i Pe-

tar [orgi}, dalmatinci koji su se pri`enili u Mi{qe-

novcu. Da crkvu sazidaju, postave krovnu konstrukciju i

pokriju gra|evinu za 2500 dinara bez hrane.

Stolariju za crkvu i ikonostas uradio je Toma Le-

ki}, stolar iz Mustapi}a. Crkva je zavr{ena i osve}ena

1937. godine.

U selu se pri~alo da je ju`no od Starog grobqa na jed-

noj zaravni postojala crkva prene{ena iz Bo{waka – cr-

kvi{te, ali je uni{tena verovatno od Turaka. Pri~a se

da je u Le{ju bio Manastir, gde se nalaze lekovite vode.

Crkva je osve}ena, ali niko nije hteo da se ven~a u cr-

kvi. Sve{tenici obavqaju redovno slu`bu, narod dolazi

u crkvu, ali u crkvi ne}e niko da se ven~a, zbog sujeverja,

bojali su se da ne}e imati poroda, nastao problem; op-

{tina je prona{la re{ewe, ponudila je da se u crkvi pr-

vi ven~a Arsenije Zupkov i Xana; ven~ali su se, imali su

k}er Qubu Zupkov; nagra|eni su ne{to novcem i komadom

zemqe od utrine na @utom bregu.

U to vreme bio je sve{tenik Nikolaj Jaku{ev, ruski

emigrant, tu je i umro 1946. godine, sahrawen je isto~no

od crkve.

33

BU^IN GROB

U Milatkovcu, pored samog druma, na ataru sa Musta-

pi}em, nalazi se Bu~in grob. Po zapisu @ivana Peri}a,

biv{eg delovo|e op{tine mi{qenova~ke. U Mi{qenov-

cu je u 19. veku bila porodica Grbi}i; to je bila najboga-

tija porodica u selu. To su bili dva brata \ura| i \or-

|e. \or|e se nije `enio i nije imao potomstvo, imali su

100 ko{nica, 150 brava ovaca, 100 brava koza. \or|a je

na sala{u ispekao `ivog na ra`wu za pare Mijajlo Cve-

tin, otac Steve Milojevi}a i na{ao 2 gro{a. Uhva}en,

zatvoren, na sudu je priznao delo, za koje je osu|en na

smrt streqawem u Mi{qenovcu, gde se i danas nalazi, to

mesto se zove Bu~in grob.

Mijajlo na sudu nije hteo da oda sau~esnike u toj pr-

qavoj raboti, te su isti izbegli sudbinu Mijajla, a to su:

Jovan Mi}in, deda po majci, Dobrosav i Bogosav – bra}a

Strahinovi}i, i Marko Jovi} zvani „Co}a“.

Kasnije se saznalo i svi su bili osu|eni i izdr`ali

po jednu godinu u po`areva~kom zatvoru.

34

BUMBE[

Druga porodica u selu 19. veka bila je bogata – ku}a

\ur|a Gruji}a. Imao je jednog sina Stojaka zvanog „Bum-

be{“, a Stojak imao sina Mitu. Mita kad je odrastao po-

stao lopov i razbojnik, svojim rabotama zaradio je dva-

deset godina robije, Stojak kao otac videv{i da mu je

ku}a posrnula, naqutio se na sina Mitu i po~eo raspro-

daju stoke i zemqe, tako da je prodavao sve {to je imao,

zemqu do posledwe brazde, ku}u i poku}stvo; umro je kao

prosjak u Brezovici Ranova~koj, a sina Mitu ubili su

Bugari za vreme prvog svetskog rata, i danas se govori o

„Bumbe{u“, svakog pijanca nazivaju „Bumbe{“.

35

NEKE PRIRODNE POJAVE

Pri~aju se razne pri~e. Te ovako, te onako – sva{ta se

pri~a, ali ne{to je od tolikih pri~a i mogu}e.

Pri~a se sa ozbiqno{}u da se u Bojnom potoku, koji

se uliva u Zukvu a naspram Le{ja no}u pojavquje `enska

osoba obu~ena sva u belom, prolaze}i Zukvu, ulazi u

Le{je, glasno zapoma`u}i, jau~e i vri{ti, zadwi put je

vi|ena sedamdesetih godina pro{log veka.

Takvu pri~u ispri~ale su mi `ene koje su se kasno

vra}ale sa `etve.

Istu pri~u, dok sam bio dete, tridesetih godina, is-

pri~ala mi je moja baka, vra}ala se sa kopawa kasnije,

bilo se smrklo, iz Paqevina. Bio sam dete, ali sam upam-

tio tako kad su ove `ene pri~ale, setio sam se bakine

pri~e i poverovao sam im. Baka mi je istu pri~u ispri-

~ala, {to su i ove `ene potvrdile.

Ovom prilikom }u ispri~ati i pri~u o doga|aju koji

se meni desio 1949. godine, ili 1950. Bio je petak; na taj

dan umrla je Mike Mi{inog prva `ena; on je bio u vojsci

na odslu`ewu vojnog roka; posle podne padala je ki{a,

mi smo pre podne trunili je~am i spremali za meqavu,

nismo imali vi{e kukuruz, ~ime da se prehranimo, i mi

i stoka. Kukuruz nam je uzela vlast, te smo bili prinu|e-

ni da trunimo su{eni, poko{eni je~am i to na wivi, na-

trunili smo za dve merice, a kad je stala ki{a, uprtio

sam xak na rame – i krenuo pravo u qe{ni~ku vodenicu.

Na{u vodenicu uzela je SRZ, tako da nisam ni hteo da

idem u svoju vodenicu; mrzeo sam ih. Stignem u Qe{nicu,

vodeni~ar je bio Kosta, Georginov deda, spustim xak, a

36

on me pita {ta se nalazi u xaku? Ka`em, je~am. Veli mi:

Kosta, odve`i xak, da vidim! Kad je pogledao, veli: – Pa

ti si Stankov sin. Bre, ovo ne mo`e da se meqe, mokro ni-

je, nego je sirovo! – Molim te, deda Kosta, nema {ta da je-

demo, mi i stoka. – Pa zar Stanko nema kukuruz? Velim,

nemamo. Uzeli su nam sve. – Dobro, veli Kosta, donese

svoju prostira~u sa kreveta i ra{iri je, veli sipaj to iz

xaka, izvrnem xak, onaj je~am kao kad se povratio, nije

vi{e onakav kao kad smo ga strunili. Kosta uze mericu,

tu su bili jedno pet {est xakova nesamleveni, odre{i je-

dan po jedan, i napuni mericu kukuruza. Isipa preko

onog na{eg je~ma i veli me{aj. Ja siromah izme{am, veli

Kosta, sad mo`emo da meqemo, jer ovaj kukuruz }e zavr-

{iti posao. Napuni mericu i sipaj. Idem da pustim vo-

du. Podigao je kamen, da ne polepi i zavr{ili smo, poku-

pim ono bra{no i ho}u da idem ku}i. Veli Kosta, nemoj

da ide{ no} je, ujutru }u da te probudim, sti}i }e{ ku}i

na vreme. Taman mi to razgovaramo prolazi voz lokal za

Ku~evo. – Lezi tu na te xakove i spavaj. Poslu{am ja Ko-

stu i zaspim. Probudim se, smatram da ne zakasnim, beda.

Uzimam xak, Kosta vi~e nemoj jo{ da ide{, spavaj, probu-

di}u te, velim, ne, ho}u da idem. Ustao Kosta, otvori

vrata i za mnom ih zatvori. A ja krenuh prugom preko `e-

lezni~kog mosta, taman sam iza{ao iz mosta, ose}am da je

xak na mom ramenu mnogo te`i i stiska me, taman o tome

razmi{qam, ~uje se neka velika krma~a, grok}e, kao da joj

neko dira prase, razmi{qam, pazi, pustio krma~u po wi-

vama no}u da se najede, sviwe su pir na pasuq mlad. Mo-

re, ja idem prugom, a ta krma~a se ~uje sve ja~e. Mene onaj

xak stisno, `urim, mese~ina. Onako posle ki{e, sve mi-

ri{e. Nisam se ni najmawe nadao da }e da me sna|e nesre-

}a. Stigao sam ta~no gde put, okuka za Golostranu, sa le-

ve strane put, a preko puta wive sa malim kukuruzom.

Ona krma~a grok}e toliko jako, mene po~e da se di`e ka-

pa na glavi. I jo{ kad ~ujem da izlazi uz prugu pred mene,

37

ja bacim onaj xak i smatram da pobegnem. Me|utim, ona je

preda mnom. Kapa sa glave ispade mi. Dok ja dohvatih ka-

pu, krma~a se stvori pozadi mene, i grok}e, kao da o}e da

me udavi ! Ostavi me i ode prema mostu. Dignem onaj xak,

on be{e mnogo lak{i, ~ini mi se, kao pero, onako uzbu-

|en dolazim do pru`nog prelaza; idu dvoja zapre`na vo-

lovska kola, imaju fewere; to su bili kre~ari iz Rakove

Bare; prodavali kre~ u Po`arevcu, pa se vra}aju… To mi

se desilo tada, pa nije lo{e da se zapi{e.

38

BA^IJE

Ba~ije su tradicije seqaka u ovom delu sveta. One se

odr`avaju od maja do avgusta svake godine. Ba~ije se odr-

`avaju u {umskom delu na sala{ima koji su pripremqeni

da se na wima ba~ijari. Ba~ijari su seqaci koji imaju

ovce koji ne `ele da ih ~uvaju tokom leta u jeku najve}e

sezone oko poqskih radova i ho}e da ba~ijare.

Sala{ar, vlasnik sala{a, preko zime tra`i one koji

ho}e da ba~ijare, i do aprila on pribavqa od 150-200

brava ovaca, a za wih obezbe|uje pastire koji }e da ih ~u-

vaju i muzu tokom sezone ba~ijarewa.

Seqaci koji ho}e da ba~ijare od marta meseca po~iwu

da pripremaju ovce za ba~ije, ispa{a mora da bude dobra,

poja~ano zobqewe sa kukuruzom i p{enicom, sve zbog to-

ga da bi ovce imale dosta mleka prilikom smere ba~ije.

Smerivawe i mu`a mleka i merewe mleka vr{i se sva-

ke godine tre}eg dana \ur|evdana, na sv. Marka. Tad sva-

ki ba~ijar muze svoje ovce i pomu`eno mleko meri na

kantar, jedan kilogram mleka 4 vedra, a vedro je deset li-

tara. Koliko kilograma puta ~etiri zapisuje se na drve-

ni rabo{. To je leskovo drvo odeqano u ~etvrt i koliko

vedara toliko i urezanih recaka na rabo{u ima.

Vlasnici sala{a gde su odr`avane ba~ije bili su:

– Stojan Milovanovi},

– Aleksandar Peri},

– Branko Nikoli},

– Stanisav \oki},

– Mita Rajkovi},

– Qubomir @ivkovi}, i

– Radovan Radivojevi}.

39

KAZANI ZA PROIZVODWU RAKIJE

Tridesetih godina u selu je bilo nepokretnih kazana

za proizvodwu rakije. To su bili bakreni kazani ugra|e-

ni – uzidani u ciglu sa vatri{tem, bakarnim kapakom i

dve bakrene lule kroz koje je prolazila rakija za hla|ewe,

zatim drvena kaca puna hladne vode i na taj na~in rakija

se proizvodila. Takvi kazani su bili nerentabilni zato

{to za jedan dan ispeku tri kazana rakije, vi{e se nije

moglo, jer se voda za hla|ewe brzo zagrevala i moralo se

prestajati sa proizvodwom. Moralo se ~ekati po dva do

tri dana da se voda ohladi, a potom nastavi proizvodwa

rakije. Qudi su muku mu~ili da ispeku rakiju, sve se mo-

ralo nositi na kazan, kominu, drva, vodu, te koji je imao

malo ve}e koli~ine, nadrqao bi. Proizvodwa rakije

predstavqala je ve}u muku, ali se rakija ipak proizvodi-

la. Takve kazane su u svojim doma}instvima imali:

1. Miqko Voji},

2. Ranisav Lazi},

3. @ivan Tihomirovi},

4. Stojimir Radosavqevi},

5. Dragoqub Jovi~i} i

6. Nevena ud. Stojadinovi}.

Rakija se proizvodila iz komine od {qiva, prasaka,

kru{aka, dudova, gro`|a, kupina i od kukuruza, takozva-

na „komatara“, mada je ova komatara bila od vlasti za-

brawivana, ali se kradom ipak proizvodila.

Za zaseok Duboki potok, kazan je imao – Bogdan @iv-

kovi}. 1933 godine ili 1934, nov pokretan kazan je kupio

@ivan Peri} op{tinski delovo|a, a kupili su 3-4

40

doma}instva kasnije. Takvi kazani pokazali su se renta-

bilnim, jer su dovla~eni u dvori{te gde je pogodno za

rad. Wihova prednost u odnosu na nepokretne je bila

o~igledna jer su dnevno isterivali po 6-7 kazana, hla|e-

we vodom je mogu}e, usluga je lak{a, kvalitet rakije od-

li~an i kao takvi su i danas u upotrebi.

41

ISHRANA I POKU]STVO

Od kad pamtim stanovni{tvo je koristilo za ishranu

kukuruznu „proju“. Ista je upotrebqavana i za vreme

Drugog svetskog rata, kao i posle rata do pedesetih godi-

na. Kad smo napustili ishranu sa projom pre{lo se na

upotrebu hleba i takva ishrana traje do danas. Pored

proje u tim oskudnim vremenima, istini za voqu, tro{io

se i hleb ali u mawim koli~inama, on se uglavnom mesio

i koristio za prazni~ne dane, slave, svadbe, o Bo`i}u, o

Uskrsu. Proja u nekim porodicama je nedostajala, pa se

govorilo „samo da ima proje“. Pamtim i gladi. Najve}a

glad nas je zadesila 1943. godine za vreme okupacije, tako

da okupator nije vodio ra~una o na{em stanovni{tvu.

Jadni qudi su se te godine na{li u beznade`nom stawu.

Oko nas je vladala glad. Nadni~ar je radio u to vreme ~i-

tav dan od jutra do ve~eri za jedan kilogram kukuruznog

bra{na. Neki odavde su sa zapregom i{li ~ak do Negoti-

na da bi nabavili kukuruz. Godine 1942. nijedan doma}in

nije okr{io koren u svojoj wivi, p{enica je bila tako|e

lo{e ponela. Ta godina be{e tako hladna, naro~ito u

aprilu i maju, vreme je omelo setvu, sve {to be{e zasejano

od hladnih ki{a je istrulelo u zemqi, tako da su vr{ena

preoravawa zemqi{nih parcela da bi bila naknadno za-

sejavana, ali i to nije bilo od pomo}i, jer je i to seme za-

sejano u zemqi istrulelo. Ova po{ast se odrazila na pr-

vu polovinu 1943. godine. Ipak, ova je godina bila

beri}etna, tako da se ve} u junu je~am koristio, i uz po-

mo} wega, glad bi bila pobe|ena. Po drugi put se me|u

nama glad pojavila dolaskom na vlast komunista. Oni su

42

doneli Zakon o obaveznom otkupu poqoprivrednih pro-

izvoda i primenom tog zakona Mi{qenovac je Srez pro-

glasio `itorodnim selom, tako da su Mi{qenov~ani po-

gre{no zadu`ivani u odnosu na ostala sela koja su bila

bogatija, te su seqaci isporukom ostajali bez hrane i

gladovalo se, no bi}e o tome re~i kasnije, op{irnije.

Kod upotrebe drugih namirnica narod je upotrebqa-

vao ono {to je proizveo. Zimi se kuvao i jeo pasuq, krom-

pir na razne na~ine, kupus kiseli, salata kisela papri-

ka, kiseo kupus. Jela su spremana sa slaninom, zapr{ka

sviwska mast, bra{no i aleva. Ponekad pr`ilo se i me-

so, pravqene su seqa~ke gibanice. Gotovo svaka ku}a

imala je sir. Od pi}a pila se rakija ladna i vru}a i vi-

no, mo`da i ~ajevi, to su pila deca. Letwa ishrana je bi-

la raznovrsna, kuvano je sve {to u ba{ti pristigne, na-

ro~ito se najvi{e tro{e mle~ni proizvodi. Seqaci bi

se za meso postarali u novembru. Svako doma}instvo vr-

{i klawe uhrawenih sviwa onoliko koliko smatra da }e

biti dovoqno sve do narednog novembra. Prilikom kla-

wa, izdvaja se za mast, slanina se odvaja, soli i stavqa se

u ~abar, meso i kosti se su{e, ta slanina iz salamure tro-

{i se preko cele godine i mast. Klawe zimnice to su ra-

dili seqaci vrlo spretno; odrana ko`a sviwska se raza-

piwe da se osu{i a kad se osu{i izre`e se po meri i ona

se upotrebqava – za leto za opanke koje su seqaci sebi i

porodici gradili. Tako da od otopqenog sala za mast

ostaju ~varci koji se upotrebqavaju kuvawem za pravqe-

we sapuna za ve{, a to uz pomo} `ive sode, na 3 kg ~varaka

dodaje se 1 kg sode. Taj kuvani sapun upotrebqavao se pre-

ko cele godine za prawe ve{a.

Porodice koje su imale dosta stoke nisu oskudevale

ni za meso ni za sir. Preko godine za praznike seqaci

klali su prasad ili jagwad a to oko slave, zavetine, o Bo-

`i}u, Uskrsu, a po potrebi i radnim danom.

43

Takva je bila ishrana na selu sve do dolaska struje.

Od tada se sve promenilo, seqaci su nabavili rashladne

ure|aje i vr{i se klawe i leti kao zimi, sada se u selu

slabo tro{i sviwska slanina i mast. Tro{i se uqe, vi-

{e se tro{e jaja, suhomesnati proizvodi, danas jedan rad-

nik zaradi 10 l uqa ili 10 kg {e}era za 1 dan. Vremena se

mewaju i to je dobro za narod.

44

POKU]STVO

Tridesetih godina dvadesetoga veka posude za kuvawe,

posude za ru~avawe bile su zemqane i drvene.

I tada je bilo porculanskog posu|a i gvozdeni ka{i-

ka i viqu{ki, ali to je bilo upotrebqavano samo za pra-

znike i goste, dok za porodicu zemqa i drvenarija. Za ku-

vawe zemqani lonac ili „grne“, lonac je za {poret a

grne uz vatru, zemqana {erpa za |uve~ ili podvarak, ze-

mqana {erpa za gibanicu, zemqani tawiri a drvene ka-

{ike, zemqani ~orbaluk iz koga svi kusaju, kr~azi za vo-

du zemqani, bardaci za rakiju raznih veli~ina, zemqane

vete za vino, slanici zemqani, ~irak za slavsku sve}u ze-

mqani, zastrug za so drveni, zastrug za sir drveni, ~or-

baluk za salatu drveni, jedino je bila gvozdena kutla~a.

1934-35. godine na tr`i{tu pojavilo se emajlirano

posu|e sa pristupa~nim cenama svih vrsti za kuvawe, ru-

~avawe, za pi}e vode, vina i rakije, metalne ka{ike i vi-

qu{ke, porcelanski i plehani tawiri, ~orbaluci, lavo-

ri, poslu`avnici, tako za kratko vreme svo zemqano i

drveno posu|e odba~eno, prihva}eno je emajlirano posu|e

tako od nabavke ovog posu|a vi{e glota nije jela iz jed-

nog ~orbaluka, sada je svako imao svoj tawir, sam se po-

slu`ivao i tako obavqao ru~ak ili ve~eru od tada sve do

danas.

Od 1934-35. godine ostao je u upotrebi kr~ag za vodu

sve do sedamdesetih godina, od tada vi{e se ne upotre-

bqava, zamewen je emajliranom kofom, a kasnije pla-

sti~nom. U upotrebi je jo{ zemqani bardak koji slu`i za

kuvanu – vru}u rakiju naro~ito zimi.

45

KU]NA RADINOST

Svaka ku}a u kojoj `ivi porodica zove se doma}in-

stvo, pojam ku}a to je zgrada u kojoj porodica stanuje, tu

se ra|a, dogovara, slavi, praznikuje, `ivi jedan bra~ni

par ili vi{e bra~nih parova. To je ve}a porodica. U se-

qa~kim porodicama `enski svet, `ene, to su velike rad-

nice i mu~enice, one su stvorene za sve, ra|aju i othrawu-

ju decu, one se staraju za ishranu porodice, kuvaju i mese,

staraju se za higijenu, peru, krpe, peglaju i ~iste, staraju

se za odevawe porodice, predu, prepredaju, osnivaju, tkaju

sukno za zimsku ode}u mu{kim, tkaju xakove, slamarice,

`enske zimske i letwe sukwe, tkaju torbe vunene ili te-

`iwavne, tkaju }ilime, tkaju `enske marame, pletu ~ara-

pe zimske za sve, pletu xempere, rukavice, {alove i dr. I

jo{ rade u poqoprivredi barabar sa mu{karcima, tako

su `ene mogle a i morale sve da ~ine.

Te{ko onoj porodici gde nema `ena ili je ima ali je

lewivica tu je lo{ `ivot.

Sada `ene oslobo|ene su od svih poslova pobrojanih,

jedino rade ~iste i peglaju, ali o tome }e biti kasnije re-

~i, no da se vratimo onoj `eni iz 1930. godine.

Da bi porodica obla~ila i presvla~ila koje sirovi-

ne kori{}ene su te svrhe – ov~ija vuna, konopqa i lan,

ko`e ov~ije i jagwe}e, sviwska i gove|a. Od ovih sirovi-

na seqa~ki svet mu{ki, `enski, mladi i stari bili su

odevani od glave do pete. Te sirovine `ene su, uz pomo}

}ur~ija i opan~ara i kroja~a, prera|ivale i pripremale

za obla~ewe.

46

Izme|u dva rata svaka ku}a – porodica morala je gaji-

ti ovce. Bez ovaca bilo bi te{ko, porodici je bila po-

trebna vuna. Bez we se nije moglo. S druge strane ovce su

mu`ene i pravqen ov~iji sir za ishranu porodice kao i

jagwad za prodaju i klawe za potrebe porodice.

Ovce se {i{ane svake godine od polovine maja, vuna

se prala, su{ila, na darak dara~ila. A resto se nosilo u

vunovla~aru za potku i za pletewe ~arapa, xempera i dr.

Konopqa i lan, industrijske biqke, seju se u po~etku

maja, ali kao biqke su razli~ite. Konopqa prilikom sa-

zrevawa deli se na pola – prva polovina koja je sazrela

zove se „prvojka“ ona je `uto-bele boje, ~upa se i o~upani

rukovet ve`e se, sakupe se po 10 rukoveti, to je snop i te

snopovo u reci se tope, i nakon 15 dana, vade se iz vode,

osu{e se. Izbeqena konopqa u drvenom procepu sa drve-

nim velikim no`em mlati se, tako da sve otpada, samo

ostaje ku~ina koja se obra|uje na gvozdenom grebenu, vadi

se za osnovu, a resto nosi na vunovla~aru za potku, druga

polovina zove se posledwajka; ona je zelene boje, sazreva u

septembru; ona se oplodila i ima seme. Prilikom brawa

kopi se i sa~eka da se dobro osu{i pa onda se truni, seme

se oveje – pro~isti i ostavqa se za idu}u setvu, a rukove-

ti se ve`u u snopove i tope se u vodu, daqe se postupa kao

i sa prvajkom. Lan se seje kao konopqa; wegov rast je ma-

lo ni`i od konopqe oplo|ava se, ima semenke, semenke se

oberu, o~iste, ostavqaju se za narednu setvu, stabqike se

po~upaju i tope u vodu kao i konopqa, a obrada je ista

kao kod konopqe.

Svaka porodica je obavezno sejala konopqu – dok lan

mawe. Bez te sirovine nije moglo da se `ivi. Tako je se-

qak sebi proizvodio sirovine, a `ene su bile ru~ni pre-

ra|iva~i i finalni proizvo|a~i.

Da bi dobili finalni proizvod nije se moglo bez raz-

boja, takva naprava bila je porodi~na fabrika koja je

proizvodila platna svih vrsta, sukno za mu{karce za

47

zimsku ode}u, posteqinu svu, ode}u za `ene, sukwe za zi-

mu i sukwe za leto, marame, torbe, xakove, slamarice, }i-

lime i dr.

Sva otkana platna koja su preko zime proizvedena u

toku leta `ene nose na beqewe na Pek, tamo ga kvase i iz-

nose na sprud da se osu{i, a kada se osu{i opet ga kvase i

mlate ga sa drvenom loparicom i tako se ponavqa ceo

dan. Tako platno je ubeqeno i mekano za obradu krojewa

i {ivewa, dowi ve{ ~lanovima porodice.

@enski alat preslica, vretena, snovaqka velika i

mala, kolenike, kalemara, vlakuqa, motovila razna, ~e-

krt za sukawe cevi za tkawe, darak, greben, vratila, nite,

potplace, igle za pletivo i za {i}e, razna brda, vito za

smotavawe.

48

RAZBOJ

Razboj je drvena naprava, sastoji se iz dva dela, dve

gredice du`ine 2-2,5 metra, na tim gredicama se ugra|uje

na oba kraja pro`qebqeno koje treba da dr`i gredicu

visine 15cm a koje provu~eno kroz pro`qebqewe na jed-

nom kraju 25cm, a na drugom kraju 80cm obra|eno za le`i-

{ta vratila, na obe gredice ugra|eno je u vidu slova P

visine 80cm, gde se ka~e nite i brdila na oba kraja se sta-

vqaju vratila jedno za osnovu, a na drugi kraj odmotava

otkani artikal. Brdila i nite preko jedne motke ka~e se

i vise, osnova se prvo uvodi u nite, pa po uvo|ewu u nite

uvodi se brdo, kad se to obavi brdo se smesti u oka~ena

brdila, a za nite dole ve`u se potplaci; konci se vezuju

za vratilo, zate`e se i otpo~iwe tkawe. Vratila su na

jednom kraju izbu{ena 4 rupe, takva je funkcija, jedno se

odmotava dok drugo zamotava, rupe slu`e za natezawe i

okretawe.

Niti slu`e za spu{tawe i podizawe osnove i na taj

na~in konci se ukr{taju dok brdo nabiva i takvom rabo-

tom dobiva se `eqeni proizvod.

Za svaki proizvod potrebno je posebno brdo; ne mo`e

se tkati sve sa jednim brdom.

49

OBI^AJI

U svakom nasequ postoje obi~aji, raznoliki, svako

naseqe ima svoje obi~aje, narodna poslovica veli sto se-

la sto obi~aja.

U selu postoje obi~aji i narod u wih veruje, obi~aji

su kao za{titnik za zdravqe porodice, stoke, za beri}et-

nu godinu, za odbranu od insekata i zmija, za odbranu od

udara groma, da ne bude grada, za rod vo}a i vinograda.

Od svega toga nave{}u neke koji se prenose s kolena

na koleno i narod ih s po{tovawem veruje i praznikuje:

1.Na Badwi dan se po obi~aju iz {ume donosi Badwak,

isti se se~e sekirom. Iste ve~eri u ku}u se unosi slama i

stavqa se po svim prostorijama.

Na Badwe ve~e ve~era se postavqa na patos i slamu,

postavi se ~ar{av i stavqa ve~era, hrana sva mora biti

posna, postan pasuq, ili krompir, riba, gro`|e, orasi

ne sedi se na stolicama ve} na jastucima sve to za zdra-

vqe porodice.

Pilawe se vr{i ujutru na Bo`i} – okr{i se sirova

gran~ica sa rodnog stabla, sedne se prekr{tenih nogu

kraj vatre ili kraj {poreta, onom gran~icom `ara se po

vatri, izgovara „pilu gusu, pili}i biri}i, sviwa ovaca,

koza, krava, volova, kowa daj Bo`e, daj“. To se ponavqa

vi{e puta, doma}ica donosi okruweni kukuruz, baca na

piqara i izgovara koko{ke da se ne rasturaju i ne prela-

ze preko plota, pilaru ka~i na vrat venac suve paprike,

ovakva radwa je za zdravqe sve stoke i `ivine

Za vreme Bo`i}nog ru~ka isto je sve kao i na Badwe

ve~e, razlika je {to hrana je mrsna i ima pe~ewe, pred

50

po~etak ru~ka lomi se ~esnica koja je spremqena i ispe-

~ena pod sa~om – vr{nikom. ^esnica je ume{ena od kuku-

ruznog bra{na sa raznim znamewima. Ispe~ena se kr{i

na komade po jedan za svakog ~lana porodice. Svaki ~lan

dobiveni komad ~esnice pregleda i vadi namenu: znamewe

– namene su bile bosiqak zdravqe, nov~i} sre}a, zrno ku-

kuruza sviwe, sirova {ipka koze, drveno suvo par~e

vu~na stoka, seme sirka koko{ke i sva `ivina, list ovce,

itd.

Slama iz ku}e iznosi se na tre}i dan Bo`i}a, stavqa

se kod stoke u obor, kod sviwa, u {talu kod krava, u tor

kod ovaca i koza i na rodna stabla u dvori{tu i iznosi

se u vinograd i vo}wake.

2. Na Bogojavqewe obavezno se uzima iz crkve osve}e-

na voda koja se ~uva i u prole}e se semenija za sejawe po-

prska sa istom.

3. Na Svetog Trivuna se obi|e vinograd ise~e se

tri-~etiri pruta od loze i ~okot se prelije vinom radi

ra|awa – dobrog prinosa.

4. Na Bele poklade uve~e na seoskim raskr{}ima lo`e

se vatre; to se zove „preveq“. Tu se sakupqaju svi iz kom-

{iluka, sede pokraj vatre svi veseli, pri~aju viceve, pi-

lo se vino, pa i pevalo.

5. Na Todorovu subotu bila je „trka kowa“.Trka se iz-

vodila na drumu od `el. prelaza do ulaska u selo. Na tr-

kama su u~estvovali sa svojim kowima \ura sin Miqka

Voji}a, ^edomir unuk Stoimira Radosavqevi}a, Alek-

sandar Lazi} – Aca, neko iz porodice @. Peri}a i kowa-

nika koji su dolazili iz Qe{nice. Idu}a nedeqa bila je

zabavna. Svakog dana bili su bradorci – to su mladi qu-

di tako da wih tri ~etiri naprave zabavu, da celo selo se

smeje. Oni se presvla~e i obla~e se u neka stara odela, ka-

pe prevrnu naopako, tako se maskiraju da ih nikako ne

mo`e{ prepoznati, u rukama imaju po dobar prut kao le-

mez i evo ih u selu. Deca kad vide be`e i vri{te, ovi

51

odrasli, pa sav mladi svet, idu za wima a nikako ispred

wih, odmah mlate lemezom, raspale. Izbegavao se sa wima

i susret, odmah dobije{ lemez po le|ima dva tri puta, to

je va`ilo za mla|e qude, dok za `ene nije upotrebqavan

lemez ve} grqewe i qubqewe… Sirota `ena ne sme da

gukne, ako bi ih grdila, dobila bi lemez po le|ima. Niko

se nije qutio niti je bilo utu`ivawa. Starije osobe, ba-

be i dede su po{tovali, qubili su im ruke.

6. Na Veliki ~etvrtak `ene su odlazile na potok Zu-

kva iznad sela radi „izlivawa vode mrtvima za du{u“.

Svaka `ena pored pripremqenih kola~a i dr. u korpu bi

stavila i nov neprobu{en vrg. Dolaskom na potok vrg

bu{i okruglo i uzima ise~eni otvor, pripali jednu sve-

}icu, stavi je na taj otvor i pusti niz vodu mrtvima za

du{u, dok sa novim vrgom zahvata vodu, nameni i izvrne

ga tako redom dok svima koji su umrli za koje zna.

7. Na Biqani petak ispred \ur|ev dana `ene su odla-

zile u {umu, ozelenele grane donosile ku}i, stavqale na

kapiju kao znak za dolazak prole}a. Toga dana omladina

je izlazila u {umu na izlet i zabavu, pevalo se i igralo

kolo.

8. Na \ur|ev-dan svaka doma}ica pre Sunca odlazi u

{umu, vadi korewe od raznih trava; woj poznato to kore-

wi se ~uva tako da ako ustreba onda se upotrebqava u to-

ku godine.

Svi koji imaju stoku vr{e ispa{u stoke, izlaze sa

stokom mnogo pre izlaska Sunca, to je bio uranak omla-

dine sela, jo{ se nije razvidelo a pesmom se dozivaju i

raspoznaju. Od pesme grmi Gaj, grme Dubrave, grme Pe~ke

livade, milina jedna. \ur|evdan je prvi prole}ni dan;

toga dana igra kolo pred op{tinom u dvori{tu. Sva

mlade` je u letwoj ode}i i haqinama, sve je veselo.

9. Sveti Marko je tre}i dan \ur|evdana, nije se radi-

lo u poqu zbog udara groma.

52

10. Alisej se po{tovao i nije se radilo u poqu zbog

grada.

11. Zavetine su slavile se radi dobrog prinosa rodne

godine.

Mi{qenovac slavi veliku zavetinu Spasovdan, taj

dan slavi i crkva Spasovdan – zavetina traje 3 dana. Se-

lo je imalo i malu zavetinu – slavila se jedan dan. Mala

zavetina je bila na Beli petak po Duhovima.

Prvi dan zavetine Spasovdana odr`ava se litija –

preko poqa nosio se crkveni barjak, za barjakom |aci, pa

pop sa narodom, zasecan je krst kod vodenice u [qivici

i u Bari, tu su bili stabla bresta. Posle litije odr`ao

se slavski ru~ak kod op{tine pod {upom koja je vezana za

ko{, kola~ar je bio neko od seoskih doma}ina. Pozvani

su svi seoski doma}ini.

Pop bi pro~itao molitvu i presekao slavski kola~,

odmah se javqao neko od doma}ina da preuzme kola~ za

idu}u godinu. Prvog dan slavqa, posle ru~ka, nastupalo

je veseqe, muzika je ve} bila tu da bi uveseqavala slavqe-

nike. Slavqe se uve}avalo dolaskom u kolo omladine. A

iza{li bi u kolo svi gosti iz susednih sela koji su do-

{li kod ro|aka na slavqe. Drugog dana, opet je se~en

slavski kola~, slavqe se nastavqao, kolo igralo kao

prethodnog dana. Tre}eg dana slavqeno je isto kao i prva

dva dana.

Mala zavetina slavi se u petak. Tog dana sve~ar pozi-

va popa i sve doma}ine da – do|u na slavu. Ceremonija se

izvodi kao i oko sve~arewa o Spasovdanu tako da mala

zavetina traje jedan dan.

Mi{qenov~ani su poznati kao kafanski qudi, pose-

}ivali su gostionicu @ivana Peri}a i kr~mu Ostoje

Stoilovi}a. Svakog praznika pa i nedeqom dolazili su

muzikanti iz Klewa, Cale harmonika{ i violinista To-

ma Ciganin, iz Rabrova, violinista Vasa i Du{an Ciga-

ni, znali su da Mi{qenov~ani vole `ivot. Pored ovih

53

muzikanata u Mi{qenovcu bila su jo{ tri harmonika{a

Tasa Milo{evi}, Bogdan Mili} i \urica Stankovi}

koji je ostao u zarobqni{tvu, nije `eleo da se vrati ku-

}i, emigrirao je u Ameriku i umro je tamo.

Zahvaquju}i harmonika{ima Tasi i Bogdanu koji su

svakog verskog praznika, pa i nedeqom svirali omladi-

ni, igralo je kolo. To je bila tradicija odr`avawem

igranke, u selu tada nije bilo struje pa ni telefona, ra-

zonoda je bila jedino igranka. Pored omladine dolazilo

je svo stanovni{tvo, babe i starci dolazili su da se vi-

de, porazgovaraju i gledaju omladinu kako igra u kolu.

Selo je u{oreno pa dolazak na igranku nije bio problem.

Dok nisam po{ao u {kolu kao dete odlazio sam na

igranku, zapazio sam Bogdana Mili}a da svira u kolu na

fruli sam, drugi put kad sam bio na igranci tako Bogdan

svira harmoniku. Svirao je sve do smrti.

Na ~udan na~in se polako gasila tradicija. Jedno je,

do{la je struja, narod pokupovao radio aparate, a svira-

~i su pomrli, mo`da jedan razlog; drugi razlog je {to ta-

da policija je zabrawivala okupqawe naroda bez poli-

cijskog odobrewa i svaki svirac koji bi bez odobrewa

svirao u kolu, protiv wega bi bila podneta prijava {to

bi sudija za prekr{aje svirca kaznio nov~ano ili zatvo-

rom. Kao svirci sa takvim stawem suo~ili su se Toma

Mili} i wegov sin Vasa, koji su morali da se oproste od

tradicije, oko ove rabote naro~ito su se isticali ~lano-

vi KP koji su bili u M. O. Interesantno je pomenuti ve-

liku i malu zavetinu selo slavi, do{li ro|aci i prija-

teqi u selo na slavqe, pa po obi~aju izlaze na igri{te.

Nema kola, narod se pita za{to svuda u okolnim selima

tih dana igranka biva, a u Mi{qenovcu ne. Eto kakva

nam je bila sloboda i demokratija u takozvanoj slobodi.

Mora da se zna istina, igranke su bile za vreme oku-

pacije dozvoqene – okupator igranke nije zabrawivao, to

je ~iwenica. Nave{}u jedan primer. 1941. godine. Igralo

54

je kolo u Mi{qenovcu. Svirao je Bogdan i Tasa kad od-

jednom od Milentijeve ku}e banu{e naoru`ani Nemci.

Bilo ih je desetinu, pri|o{e kolu i gledaju. Svirci ne

staju od tih Nemaca, jedan dade pu{ku drugom Nemcu, pa

u|e u kolo i uhvati Ru{ku Mi{e Stepinog i htede da sa

wom ple{e, ona uze da vri{ti. Nemac je pusti i odo{e,

mi ostali i daqe igramo. Drugi put Milun `elezni~ar

o`enio je Veru @ujinu. Svadba na prelazu `elezni~kom,

igra kolo, ne obra}a se pa`wa na nailazak Nemaca jer je

stanovni{tvo ube|eno da ovakve slu~ajeve nema~ka ko-

manda nije zabrawivala. Vidi se iz iznetih ~iwenica:

Srbi su zabrawivali i u miru.

55

KRAQICE

Izme|u dva rata, sve do 1941. godine na Troji~ki pe-

tak uo~i Duhova, devojke koje su `elele da budu kraqice

sa svojim majkama sakupqale se i dogovarale se o u~e{}u

u kraqicama. Po dogovoru odaberu se od wih dve devojke

koje su krupnije i visoke, one }e biti Veliki i Mali

kraq, druge dve devojke }e pevati, od wih }e biti kolovo-

|a a druga do kolovo|e, druge dve devojke jedna zavrta~a, a

druga rastavqa~a. Izabrane su dve devoj~ice, one su

dvorkiwe koje }e da dvore skupinu kraqica u selu. Bile

su `ene koje su znale da organizuju i opreme kraqice a to

su Zorka Veqkovi} i Xana Stevi}.

Kraqice ukra{ene su bile sve, stavile na glave kape,

sukwe jednoobrazne, kece jednoobrazne, jeleci srmajli

jednoobrazni, kraqevi su bili druga~iji, nosili su

ukra{ene kape, oko vrata niska sa srebrnim belim veli-

kim parama, kada se igralo to se treslo i bio je zveket.

Svaka od wih dr`ala je sabqu. Prvog dana Duhova izju-

tra krenule bi po ku}ama, dolaskom u ku}u doma}in i svi

~lanovi porodice do~ekali su ih rado, kraqevi su odmah

po~eli igrati, ostale kraqice su pevale „kraqe, svetli

kraqe, obrn se obrn se, pa se lepo poklon ku}nom doma-

}inu, lado, lado“.

Kraqice za vreme ovih doga|aja i izvo|ewa nisu se ni

no}u razdvajale. Sve su spavale i hranile redom u ku}i

wihovih roditeqa. Tri dana su kraqice igrale i pevale

i ako celo selo pro|u i imaju vremena odlaze u susedno se-

lo, u Qe{nicu, koje ih do~ekuje rado i sa zadovoqstvom.

56

Ovaj obi~aj je ukinut 1945. godine. Tzv. Novi sistem

dru{tva nije dozvoqavao izvo|ewe ovog obi~aja, zapisa-

no je da se ne zaboravi.

57

IMOVNO STAWE

Doma}instava u selu bilo je razli~itih, bilo je veli-

kih razlika izme|u porodica, najja~i, ja~i, sredwi, siro-

ma{ni i bezzemqa{i.

U selu se cenilo po imovnom stawu, koliko ko ima ze-

mqe i kakve, da li je kvalitetna, koliko ima krupne sto-

ke, koliko sitne, koliko ovce, p{enice, da li ima deo u

vodenici, da li ima ma{inski kazan, sve se ovo uzimalo

u obzir i takvo je doma}instvo progla{avano imu}nim

doma}instvom.

U selu najja~i bili su Dragoqub Jovi~i}, Arsa Gru-

ji}, Stojimir Radosavqevi}, @ivan Peri}, Kuzman Ku-

zmanovi}, Miqko Voji}, i Nevena ud. Stojadinovi}.

Od ja~ih doma}instava u selu bili su: Mihajlo La-

zi}, @ivko Lazi}, Stojan Tihomirovi}, @ivko Josi},

^edomir Peri}, Qubomir Veqkovi}, Stojan Stoki},

Dragutin Risti}, ^eda Tihomirovi}, Mihailo Mi{i} i

Stanisav \oki}.

Od sredwih doma}instava, kojih je bilo vi{e, zapisa-

}u neka: Bogoqub Veqkovi}, Stanko Rajkovi}, Dobrosav

Vuji~i}, Milun Stanojlovi}, Vlasta A}imovi}, Kosta

A}imovi}, @ivota Pajki}, Danilo Stevi}, Bo`idar Ra-

di}, Jovica Kuzmanovi}, Slavko Milunovi}, Stanko Lu-

ki}, Aleksandar Lazi}, Stanko Milunovi}, Svetomir

Obradovi}, Jovan Jovanovi}, ^edomir Stoilovi}, Du-

{an Lazarevi}, Milorad Milojevi}, Svetozar Bogi~i}

i Momir Milojevi}.

Siroma{nijih doma}instava, koja su imali stoku, vo-

love ili krave, bilo je najvi{e, ne vredi ih sve

58

popisivati. Bezzemqa{a, seoskih proletera kao i doma-

}instva koja su imala neko par~e zemqe a koje je po kvali-

tetu svrstano u 6. i 7. klasu, nije bilo mnogo:

1. Stanko Peri}, 2. Mihajlo Savi}, 3. Vladimir Uro-

{evi}, 4. Stanko Uro{evi}, 5. Lala Rusin, 6. Quba Ru-

sin, 7. Mihajlo Miladinovi}, 8. Ilija Miladinovi}, 9.

Mihajlo Manojlovi}, 10. Qubica @ujina, 11. Stojan

Pajki}, 12. Krsta Stankovi}, 13. Stanisav Manojlovi}

]isa, 14. Borivoje Stoji~evi}, 15. Milenko Pajki}, 16.

Stanoje Sandulovi} Caka, 17. Jovan Sandulovi}, 18. Sve-

tozar Sandulovi}, 19. Stanoje Sandulovi}, otac Sto}in

– Sandulovi}i bili su zanatlije, kova~i i potkiva~i, 20.

Stojan Rankovi} i 21. Jeremija @ivkovi}. Ovo stawe

prikazano je izme|u dva rata i za vreme okupacije sve do

1945. godine.

Selo je sve do rata, a i za vreme rata, imalo ogroman

broj krupne i sitne stoke. Bilo je i doma}instava koja su

imala lepu zemqu, ali nisu dr`ali krupnu stoku, wih je

bilo:

1. Mita Stojadinovi}, 2. Marko Stojadinovi}, 3. Ra-

da Stojadinovi}, 4. Milovan Peri}, 5. Savka Strahino-

vi}, 6. Dobrosav Miqkovi}, 7. Dobrosav Strahinovi}, 8.

Bogosav Strahinovi}, 9. Milan~e Stoki}, 10. Vinka ud.

Stankovi}, 11. Svetozar Peri}, 12. Svetozar Ili}, 13.

\urica Stankovi}, 14. Velimir Mijatovi}, 15. Ivan To-

mi} Cule, 16. @ivota Stefanovi}, 17. Milica Radova-

novi}, 18. Milan Obretkovi}, 19. Qubica ud. Rajkovi},

20. Milivoje Mati}, 21. Stanisav Mi{i} i 22. @ivota

Milo{evi}. Tako, dakle, uz bezzemqa{e, 43 doma}instva

nisu imali krupnu stoku. Ako ostalih 178 doma}instva,

pomno`imo sa dva (brava) to iznosi 356 komada, mada ne-

ka doma}instva imala su po 3 brava krupne stoke.

Kada je re~ o sitnoj stoci – ovce i koze imalo je preko

200 doma}instava. Svako doma}instvo nije imalo mawe

od 5 ovaca, a poneki su imali i do 25 brava. Najvi{e je

59

bilo onih koji su imali 12 do 18 brava. Prosek bi bio 15

brava po doma}instvu. Zna~i, bilo je 3000 brava ovaca,

dok sviwe je bilo ali u odnosu na ovce – mawe. Mawe ja~a

doma}instva imala su oko deset komada sviwa, sredwaci

imali su 5-6 brava, siroma{niji imali su 2-3 brava, dok

najsiroma{niji imali su 1-2 brava. Ispada da je bilo

oko 520 sviwa. Sitna stoka – ovce, koze i sviwe – svako-

dnevno i{la je u pa{u, samo zimi kada smrzne. Sviwe on-

da nisu isterivane, samo su hrawene i uhrawivane, one

sviwe koje su spremane za zimnicu i prodaju.

Neke porodice su imale radnu i sposobnu snagu, ve}i

broj ~lanova, imao je ko da ~uva ovce, ko da ~uva sviwe.

Rad na wivi bio je primitivan i ru~an. Porodice koje su

bile inokosne, napa}ene su, pa se to odra`avalo i na ga-

jewe i odr`avawe ve}eg broja stoke…

60

EKONOMIJA

Selo ozna~ava da tu `ive seqaci, a jasno je da se se-

qak bavi zemqoradwom, sto~arstvom, vinogradarstvom,

vo}arstvom, povrtarstvom, p~elarstvom i svim ostalim.

Seqaci izme|u dva rata obra|ivali su zemqu primitiv-

no, naravno, sve radwe su bile zaprega i ru~no, zapregom

se oralo, drqalo, ralilo, p{enica dono{ena, kukuruz

dono{en, |ubra izno{ena, drva se dovozila, seno dovo`e-

no. Zaprega je sve radila, kola su bila gvozdena. Osovina

na kolima i okov, ostalo je sve drveno. Zaprega je bila

par volova ili krava, par kowa, a bilo je zaprega sa jed-

nim kowem. Ru~no se utovarivalo i ru~no istovarilo.

Ru~na obrada okopavawe kukuruza, dva puta, pra{ak i

ogrtawe, okopavawe ba{te vi{e puta, okopavawe krom-

pira dva puta, okopavawe vinograda vi{e puta, ko{ewe

ru~nom kosom – trave, livada, deteline i p{enice. Seqa-

ci po{to su imali stoku imali su i stajsko |ubre. To |u-

bre iznosili su i |ubrili parcele koje su bile na redu za

|ubrewe. \ubrewe su vr{ili gnojewe zemqe tako da zase-

jani usevi su bujali i prinos je bio ve}i.

Orawe je vr{eno sa zapregom kako je ko imao i mogao,

oni koji su imali kowe orali su kowima, oni koji su

imali volove ili krave orali su wima, dok oni koji su

imali slabu stoku udru`eni orali su sa ~etiri brava, to

se zvala sprega.

Oni koji su imali jednog kowa udru`ivali su se, te su

zajedno sa jednim parom kowa vr{ili orawe i setvu.

Setva u po~etku tridesetih godina obavqala se sa dr-

venim plugom, taj plug imao je gozdeno samo oraonik,

61

dasku i crtalo, sve ostalo drveno, kole~ke drvene. Taj

plug je toliko nekvalitetno orao, stalno je krivudao, ni-

je imao niti se moglo izvr{iti pode{avawe, tako onaj

koji plu`i namu~i se ispravqaju}i ga, plug je prosto rio

brazde, ali moralo je da se ore, za plugom sejao se usev ko-

ji je namewen na toj parceli. Sejawe je vr{ila `ena no-

`no na oxake, za wom drugi je zatrpavao da se seme pri-

krije, a tre}a `ena sejala je pasuq na oxak sama no`no i

zatrpavala.

Jedan je orao. To je postava za jednu zapregu dok kod

sprege ne mo`e mawe od {est radnika.

Semensku robu za svu setvu obezbe|ivao je seqak tako

da orawe nije ni{ta platio, seme imao svoje i setve pro-

le}nih kultura nije nije ko{tala ama ba{ ni{ta, jedino

rad.

Jesewa setva sitnih kultura kao {to su p{enica, ra`

i je~am vr{ila se od polovine oktobra. P{enica se prvo

izklasira, trijari{e i prva klasa se odvaja za setvu.

P{enica se `ari u vreloj vodi sa kre~om, me{awem ona

se sva ovla`i i brzo se su{i i pobeli tako prilikom za-

sejavawa vidi se, onaj koji seje ne mo`e da presko~i, ra`

i je~am se seju, ali se ne `are.

Prilikom zavr{etka dnevnog orawa za obe setve vr-

{i se poravnawe i to branom koja je ispletena od crnog

trwa i sa drvenim bilom.

1934. i 1935. godine, od tada seqak je po~eo da se snab-

deva poqoprivrednim alatom. Uvezenim iz Nema~ke. Ta-

da je Jugoslavija po~ela da izvozi za Nema~ku p{enicu i

pasuq beli gradi{tanac, a Nemci uvozili u Jugoslaviju

poqoprivredni alat. Uvezeni su plugovi, zapre`ni gvo-

zdeni i kole~ke gvozdene marke „Servaz i Jota“, to su

plugovi tako napravqeni da su imali pode{avawe za

orawe dubinu i {irinu, nisi ni trebalo da plu`i{, mi-

lina jedna, brazda prava kao strela. Seqaci kupovali su

sejalice za p{enicu, sejalicu za kukuruz, pra{a~e,

62

drqa~e gvozdene tako da su se do rata svi snabdeli sa

ovim alatom. Tim alatom se radilo i za vreme rata i po-

sle rata sve do {ezdesete kad je nai{la tehnika, traktor

je obavqao sve radwe koje je obavqala zaprega, jeste do-

bro ali je skupo.

@etva se obavqala ru~no, poko{ena ili po`wevena

p{enica sakupqala se u snop koji se ve`e u`etom napra-

vqenim od p{enice ili ra`i. Sakupqaju se snopovi i

prave se krstine i tre}aci u koje staje po 13 snopova i ta-

ko napravqeni tre}aci ostaju u wivi da se dobro osu{e.

Posle 10-15 dana tre}aci se dovla~e ku}i i plasti se ka-

mara, to mesto gde se pravi kamara zove se „guvno“. U to

vreme bile su parne vr{alice.@ito sesme{talo u ambar,

a slama se lepo uplasti na guvnu koja je slu`ila za pro-

stirku stoci.

Brawe kukuruza vr{ilo se ru~no, klipovi se bacaju

na kamare u wivi, a te kamare se uzimaju i pune s zapre-

`na kola i zapregom vozi se ku}i, istovara se ru~no u

ko{, u kome se ~uva obran kukuruz i su{i.

Srpovima se se~e kukuruzovina; prilikom se~e sta-

vqa se u snopove, koji se dovoze ku}i na guvno, plaste se.

Time se hrani krupna stoka.

Nijedno doma}instvo nije sejalo vi{e od 10 ara

krompira za svoje potrebe. Pasuq je sejan kao me|uusev u

kukuruzu i bilo ga je uvek neke godine vi{e neke mawe,

zavisi od godine, ali bilo je za porodicu, a imalo je i za

prodaju.

Sucokret je sejan na celim parcelama, a sejan je i oko-

lo wive koja zasejana kukuruzom. Seme suncokreta okru-

weno i o~i{}eno nosili su seqaci u Uqaru u Veliko

Gradi{te gde su za predato seme od fabrike dobivali

uqe.

Sirak je sejan kao me|uusev u kukuruzu; sazreo, ise~en,

o~i{}en, seme za jarmu, a metlice upotrebqavane za me-

tle za ~i{}ewe razne veli~ine.

63

Ogrev. Svaka ku}a imala je {poret zidar: plehana va-

runa i ~unci i vrata lo`i{ta, bronzana plotna sa dva

ringle; sve to uzidano u ciglu. Na wemu se pekla proja

ili poga~a. Drvo je bilo jedino sredstvo za lo`ewe vatre

radi ogreva i kuvawa, Mi{qenov~ani za drva nisu osku-

devali, svi su imali dovoqno za potrebe pa i prodavali,

jedino nisu drva imali bezzemqa{i; oni su se snalazili

kako su znali i umeli.

[poreti zidani su se zadr`ali skoro do 1945. godi-

ne. Zamewivani su plehanim koje su radili i prodavali

bravari.

64

SVADBA

Izme|u dva rata bilo je veseqa na seqa~koj svadbi,

tada su bili obi~aji kao i na~ina `enidbe ili udadbe.

@enidbe ili udaja na selu bivale su na razne na~ine.

Najboqe su se `enili momci iz dobro stoje}ih ku}a. Uda-

va~e bile su najtra`enije miraxike, one su imale prosce

iz sela i iz drugih naseqa. Grdni momci su o`enili mi-

raxike ne vode}i ra~una o spoqnom i fizi~kom izgledu.

Lepe devojke – one su bile na ceni, roditeqi udavali su

ih u dobro stoje}e ku}e, a ako one nisu htele, primorava-

ne su. Retko se de{avalo da zaqubqeni momak i devojka

uspeju da ubede roditeqe da im se omogu}i i iza|u im u

susret i ostvare brak. De{avalo se je da na prvi pogled

izme|u mladih i wihovih roditeqa zakqu~e dogovor o

svadbi i braku, istina da se se mladi nisu znali niti ~u-

li, sada su se prvi put videli i oboje su pristali. To su

bili mladi iz slabijih porodica. De{avalo se da zaru-

~ena devojka odbegne momku koga je volela, wezini nisu

hteli da je za wega dadu, a i obrnuto. Momak ostavqa za-

ru~enu devojku i uzima devojku koju je voleo. Roditeqi su

negodovali, ~ak su se toliko razqutili da pru`e ruke

pomirewa, mladi nisu pridavali va`nost pomirewa, ta-

ko da su roditeqi time bili prinu|eni da po{tuju odlu-

ku mladih.

Oko tih svadbi na selu uvek je bilo qudi ili `ena ko-

ji su bili provodaxije koji su hvalili devojku, kako je

poslu{na, radna, zna da radi sve `enske ku}ne poslove,

ima dobru devoja~ku opremu.

65

Momak kako je dobri~ina, poslu{an, radan, iz ~esti-

te ku}e, igra u kolu, po{ten, nije pijanica a nije ni pu-

{a~, takvom hvalom roditeqi sklapaju pogodbu. Koliko

momkov otac tra`i uz devojku miraz, dok devojkin otac

ponudi sve {ta daje uz }erku kao miraz, oba prijateqa se

slo`e, pogode, i naprave pogodbu za svadbu. Tako su se

pravile svadbe, `enilo i udavalo.

Danas u dvadeset prvom veku je mnogo druga~ije, devoj-

ke iz sela ne `ele i ne}e da se udaju za momke koji se bave

zemqoradwom. Velika je potreba i potra`wa za devojka-

ma koje ho}e da se udaju za momka seqaka, mahom se udaju

za momke zanatlije ili zaposlene, a vole i u grad, tako da

danas u selu ima oko 20 ne`ewa koji imaju preko 30 godi-

na. To su momci iz dobro stoje}ih ku}a ali ne vredi…

66

PRO[EVINA

Po zakqu~enoj pogodbi prijateqi odrede dan svadbe,

a ispred svadbe biva pro{evina kod devoj~ine ku}e. Pro-

{evina biva jedan dan. Na pro{evinu sa muzikom dolaze

mlado`ewini roditeqi, mlado`ewa sa familijom. Mla-

do`ewina majka donosi mladi haqinu, cipele, cvet, a

ako ima donosi nisku sa dukatima da okiti mladu. Sta-

vqa joj oko vrata. Na pro{evini mlada dariva mlado`e-

wu, svekra i svekrvu i svu familiju mlado`ewinu. Sve-

krva odabira darove kome }e kakav dati, mlada na

poslu`avniku uru~uje. Pozdravi se i uru~i dar, tako re-

dom sve dok ih ima. Po obi~aju, ako se pravi pro{evina

kod ku}e mladinih onda na dan svadbe dolaskom po devoj-

ku svatovi se nude samo na pi}e bez ru~ka.

Po{to je zakazan dan veseqa i ven~awa, ispred tog

dana jedno 6-7 dana, odre|uje se jedan mu{karac iz fami-

lije da vr{i poziv za svadbu, prvo kumove i starog svata,

devera i redom familiju i kom{ije koje mu doma}in na-

redi prilikom poziva. Svakom saop{tava {ta }e da pri-

pomogne oko spremawa veseqa. Doma}ica, svekrva, spre-

mila je za pozivawe lepo kle~anu torbu, prika~i spoqa

lep pe{kir, to je znak poziva za svadbu, unutar torbe sta-

vqa se ~utura sa vinom ili rakijom, pozivar odlazi tamo

gde mu je re~eno, dolazi u ku}u, do~ekuje ga cela porodi-

ca. Doma}in se sa pozivarom pozdravi, pozivar vadi iz

torbe ~uturu i saop{tava mu da je pozvan na veseqe, svad-

bu tad i tad i saop{tava mu {ta mu je doma}in poru~io.

Doma}in otpije i pru`a ostalim ~lanovima porodice,

67

doma}ica donosi dar i pri{iva na torbu i dopuwava ~u-

turu {to je otpiveno, tako se zar{ava zvanica.

Svadba – veseqe u Mi{qenovcu traje ~etiri dana –

petak, subota, nedeqa i ponedeqak. Petkom se koqe sto-

ka, ~isti se dvori{te, sprema se odeqewe gde }e biti

odr`ano veseqe, unose se klupe, astali, stolice, `ene ko-

qu `ivinu, pripremaju posu|u, tawire, pribor za ru~a-

vawe, ~a{e za qutu, ~a{e za vru}u i ~a{e za vino, pri-

premaju bra{no za me{ewe hleba. Subota – vr{i se

pe~ewe poklanih sviwa, ovaca, lo`i se vatra, okre}u se

peciva koji su na drvenim ra`wevima, `ene mese hleb,

lo`e veliku furunu da bi ispekle hleb tako da su svi za-

posleni, `ele da se veseqe {to boqe pripremi. Doma}in

odre|uje jednog iz familije koji }e biti doma}inski mo-

mak. Taj momak, od tada kada ga je doma}in postavio na tu

du`nost, u neku ruku postaje kao poslovo|a, wega svi pi-

taju da li }e ovo ovako ili onako, on o svemu odlu~uje,

nadgleda i kontroli{e, naro~ito vodi ra~una na poslu-

gu i kuvarice. Wega svi mora da slu{aju jer doma}in je

oslobo|en svega. Sve {to treba pita se doma}inov mo-

mak, taj ~ovek mora biti ozbiqan i ta~an, uvek treba da

proceni ono {to treba ~initi za poslugu disciplino-

van, kavaqer, drugim re~ima sposoban za sve. U nedequ,

pristi`u zvanice kom{ije i familije, do~ekuje ih doma-

}in i doma}ica, momci pristi`u i sme{taju ih po redu.

Evo, sada dolazi kum, na kapiji ~eka ga doma}inski mo-

mak sa bardakom rakije, a iza wega doma}in i doma}ica

pozdravqaju kuma: dobro nam do{ao! Doma}inski momak

uvodi kuma u ku}u i svu wegovu pratwu, momak koji je za-

du`en za prihvatawe preuzima kuma i odre|uje mesto gde

}e smestiti kuma. Tako su prihva}eni stari svat i sve

zvanice, posluga odmah postavqa ru~ak u `urba, da se ru-

~a: treba da se ide po mladu, pa u crkvu na ven~awe. I od-

mah po ru~ku kre}e se. Ru~ak je zavr{en, svi su iza{li u

dvori{te, muzika grmi, kre}e se, doma}inski momak

68

saop{tava svatovima da se lepo pona{aju i da neko ne bi

napravio neku glupost. Svi svatovi slu{aju i primaju k

znawu.

Kod mladine ku}e u`urbano se priprema name{taj ko-

ji se utovara u zapre`na kowska kola. Mlada kupi svoju

opremu, sukwe, rekla, haqine, obu}u, marame koje je nosi-

la ali i odela koje je kao deovjka nosila, ni{ta ne osta-

vqa, sve nosi. Puca prangija; sti`u svatovi; do~ekuju ih

momci koji su zadu`eni za to. Svatovi ulaze, zasedaju.

Nude se pi}em. Dever ulazi u odaju gde je mlada, predaje

venac `eni koja sprema mladu. Kad mlada bude spremna

izvodi mladu pred svatove; mlada prvo se pozdravi sa

mlado`ewom, pa sa svekrom, svekrvom, kumom, starim

svatom, pa onda redom sa svim svatovima. Uzima se mla-

da, svatovi ustaju, izlaze u dvori{te, muzika svira. Po-

~iwe kolo; mlada je kolovo|a, ali joj suze naviru na o~i.

Kolo se zavr{ava. Svatovi odlaze. Mlada sa mlado`e-

wom i deverom idu prvi ispred svatova, dolaze u crkvu;

pristupa se ven~awu. Kad se ven~awe zavr{i, odlazi se

ku}i mlado`ewinoj. Po obi~aju, kada mlada do|e u dvo-

ri{te pred ku}u, stavqa se stolica, na stolici je jastuk,

mlada se pewe na stolicu uz pomo} mlado`ewe, dodaje joj

se malo dete, „nakon~e“, ona ga ni{a i poqubi, dariva ga,

i odmah joj se da sito {to seje bra{no sa zrnevqem kuku-

ruza, p{enice i po nekim grumenom belog {e}era i ki-

tom cve}a. Ona prihvata pa kad seje, baci ono iz sita ta-

ko da pada kao ki{a, onu kitu sa cve}em uz prevaru daje

mlado`ewi. Silazi sa stolice. Mlado`ewski momak

uzima onaj jastuk, baca ga na krov ku}e. Mlada ulazi uku-

}u, u ruci dr`i litar vina, a pod pazuhom hleb. U dvori-

{tu mnogo sveta, otpo~iwe kolo, svi svatovi igraju i

ostali svet. Po zavr{etku kola, svatovi zasednu, muzika

grmi. Doma}inski momak zaustavqa muziku da prika`e

~asti koje su doneli svatovi na poklon mladi i mlado-

`ewi. Sve je doneto za prikazivawe, i on otpo~iwe – taj

69

i taj doneo je na poklon mladencima to i to, sve nabroji

i stavqa na sto da svi to vide. A na kraju balon pun vina

ili rakije, veli, doneo je i jedan balon vina ako bude vi-

no sve mu se oko ku}e vilo, a ako je voda, vodila mu sva

stoka, marva pa i gazdarica! Smej – tako sve izre|a; po-

stavqa se ve~era i veseqe traje do duboko u no}. Sutra-

dan u ponedeqak dolaze po|ani, familija mladina i do-

nose poklone. Oni posedaju zajedno sa svatovima, vesele

se svi sve dok kum ne krene ku}i. Donosi se kumova poga-

~a; kum je svu iskr{i: to je znak da je veseqe zavr{eno.

Kuma otprati muzika, mlada i mlado`ewa, za kumom od-

lazi i stari svat na isti na~in kao kum. Kad je otpra}en

stari svat, po|ani nastavqaju veseqe sve do zore.

Sutra, u utorak dolaze svi oni koji su bili kao po-

sluga da operu, o~iste, da vrate sve na svoje mesto, pa tek

po zavr{etku zasedaju na ru~ak uz muziku, tako se vesele

do 4-5 sati. Onda mlada i mlado`ewa sa wima i muzikom

sa neke raskrsnice rasturaju se sa muzikom. Odlaze i

ostali. Svako kod svoje ku}e, tako se zavr{ava veseqe

zvano svadba.

70

TRGOVINA

Seqaci su svoju stoku i ostale proizvode prodavali

na pijacama i va{arima. Pijace su bile isto kao i danas

u Rabrovu svake srede, a va{ari Preobra`ewe 19. 08. i

08. 11. svake godine, dok u Ku~evu pijaca subotom, a va{a-

ri 11. 07. i 21. 09. svake godine. Seqaci su najvi{e trgo-

vali sa krupnom stokom pa i sitnom. Krupnu stoku su ~e-

sto mewali i drugu odmah kupovali, dok sitnu su

prodavali da bi obezbedili novac za ku}ne tro{kove.

Kod nabavke krupne stoke seqci su odlazili na pija-

ce i va{are u Golubac, Petrovac i Po`arevac. Kukuruz

se prodavao iskqu~ivo na ku~evskoj pijaci. P{enica se

prodavala izme|u dva rata u Velikom Gradi{tu tu je bi-

lo otkupno mesto za Pe~ku dolinu i Stig. Cena p{enice

se kretala od 1,20 do 1,50 za 1kg p{enice. Za vreme rata

pijaca i va{ari su odr`avani. Okupator ih nije zabra-

wivao, sve je to tako odr`avano sve do danas.

Seqaci su u Rabrovu na pijaci najvi{e prodavali

sviwe, ovce, koko{ke, jaja i ostalu `ivinu. Prodavali su

drva za ogrev, pru}e za vezivawe {a{e, ta pijaca je naj-

bli`a i seqaci su je najvi{e pose}ivali.

71

VLAST I POLITIKA

Do 1941. godine bila je dr`ava Kraqevina Jugoslavi-

ja, monarhija, kapitalisti~ko ure|ewe, progla{ena i

stvorena 1918. godine ujediwewem Srba, Hrvata i Slove-

naca, i ostalih nacionalnih mawina. Sa nazivom Kra-

qevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije prozvana Ju-

goslavija, i taj naziv je nosila sve do rata Dr`ava je

administrativno podeqena na devet banovina i deseta

uprava – grad Beograda sa Zemunom i Pan~evom. Mi{qe-

novac je pripadao Moravskoj banovini. Sedi{te banovi-

ne je Ni{. Ve}a seoska naseqa progla{ena su op{tine, a

mawa naseqa spajana su u jednu op{tinu. Srez je bio Zvi-

{ki – Ku~evo, okrug Po`arevac. Adresa je bila selo i

op{tina Mi{qenovac, srez Zvi{ki, okrug po`areva~ki,

banovina moravska, po{ta Ku~evo, a za gra|ane Op{tin-

ska uprava Mi{qenovac.

U Kraqevini bio je vi{epartijski sistem. Poznate

partije bile su Radikalska nacionalna stranka, Demo-

kratska partija i Seqa~ka odnosno zemqoradni~ka

stranka. Bila je pred kraj uo~i rata i Borba{ka partija.

Izbori su sprovo|eni posebno za Narodnu skup{tinu, a

posebno za op{tinsku vlast – tzv Op{tinski izbori.

U srezu Zvi{kom tridesetih godina bili su izbori za

skup{tinu. Kandidati za poslanika bili su Desimir

Jankovi} – iz Radikalne partije, trgovac iz Ku~eva, Fi-

lip Vukoti} – kandidat iz Demokratske stranke, trgovac

iz Ku~eva, a kandidat iz Zemqoradni~ke partije bio je

Dragoqub Jovi~i}, gazda iz Mi{qenovca. Na tim izbo-

rima pobedila je Radikalna partija, wen kandidat

72

Desimir Jankovi}. Na drugim izborima pobedio je radi-

kal Du{an Panti}, koga je zatekao rat kao poslanika.

Kao protivkandidat Desimiru i Du{anu bio je Filip

Vukoti}, ali oba puta je izgubio, zato {to tada u srezu

zvi{kom demokratska sela bila su u dowem Zvi`du, a to

su Mustapi}, Srpce, Mi{qenovac i Ku~evo, dok sela u

gorwem Zvi`du su 80% radikali i sela su velika.

Slako Markovi} bio je predsednik 1930. godine. Na

slede}im izborima izabran je @ivota Luki}, trgovac.

Kao predsednik bio je dva mandata, kmetovi su mu bili

Qubomir Veqkovi} i Milo{ Radenkovi}, a sa 18 op-

{tinskih odbornika i delovo|om @ivanom Peri}em.

Op{tinski izbori odr`ani su 1936. ili 1937. godine. Na

listi Demokratske stranke kandidat je bio @ivko Josi},

a na zemqoradni~koj listi kandidat je bio Dragoqub Jo-

vi~i}. Pobedio je @ivko Josi} sa kmetovima Velimirom

Stanojlovi}em i Danilom Stevi}em, 18 odbornika i de-

lovo|om @ivanom Peri}em. @ivko kao stariji ~ovek

nije se mnogo zadr`ao na toj du`nosti usled starosti, ot-

kazao je i uva`ena mu je ostavka. Wega je zamenio prvi

kmet Velimir, a na upra`weno mesto kmeta postavqen je

Radisav Markovi}. Ovu upravu zatekao je rat.

Op{tinska uprava morala je imati svoj Statut koji je

predvi|ao prava op{tinske vlasti. Po tom Statutu op-

{tinska vlast {titila je op{tinsku imovinu, nekretni-

ne davala u zakup u korist op{tine, napla}ivala pija~ni-

nu, odr`avala seoske puteve i drumski saobra}aj. Imala je

pravo na ka`wavawe za neposlu{nost nov~anom ili za-

tvorskom kaznom. Najvi{e ka`wavawe bilo je za neposlu-

{nost i se~u op{tinske {ume u korist op{tinske kase.

Op{tina je morala da sa~ini buxet za svaku kalen-

darsku godinu. Buxetom se predvi|aju svi rashodi a po-

kriveni prihodima. Takav buxet sa~iwen i poslat Ban-

skoj upravi na odobrewe, koja odmah po usvajawu buxeta

raspisuje i razrezuje procenat poreza na zemqoradwu,

73

kao i prireze putne, crkvene i {kolske, pa se sve zvalo

porez. Poreski obveznici su imali poresku osnovicu ko-

ja je slu`ila za razrezivawe svih poreza i prireza, ta

osnovica se nije mewala.

Planirane rashode i prihode donosi Op{tinska

skup{tina svojim odlukama. Ukoliko rashode ne mogu da

pokriju prihodi koje op{tina mo`e da naplati, Sku{ti-

na donosi odluku da se zavede op{tinski prirez – onaj

procenat od osnovice koji }e da pokrije rashod.

Po zakonu tada je bilo: op{tina je da du`na da se sta-

ra i o osnovnoj {koli oko odr`avawa zdawa {kole, da

obezbe|uje ogrev za u~ionice, za u~iteqa, da pla}a slu`i-

teqa i osvetqewe. Za u~iteqa – kroz rashod – predvi|a se

sve ono {to se mora nabaviti.

Predvi|aju se i plate op{tinskog osobqa; sve to od-

lukama op{tinske skup{tine. Predsednik op{tine pri-

mao je na ime plate 300 din. predratnih. Mesta 2 kmeta

op{tine ko{tala su 300 din. Mesto delovo|a op{tine

600 din. Mesto blagajnika op{tine 50 din. Mesta 2 slu-

`iteqa op{tine 300 din. Mesto 1 po{tara op{tine 150

din. Mesto 1 {umara op{tine 100 din. Mesto 1 slu`ite-

qa {kole 150 din.

Takav buxet odobren od Banske uprave realizuje se za

teku}u godinu.

Izvr{na vlast u op{tini su predsednik, oba kmeta,

delovo|a je bio administrator, jedino je potpisivao

akta sa predsednikom zajedno.

U srezu Zvi{kom izme|u dva rata najja~a stranka bila

je radikalska i demokratska.

U Mi{qenovcu te stranke imale su svoje prvake i vo|e.

1. Vo|e Radikala bili su Milan Stojilovi} Kuka i

Stojimir Radosavqevi}

2. Demokratima bio je vo|a @ivan Peri}.

3. Zemqoradnicima bio je vo|a Dragoqub Jovi~i},

Borba{a u Mi{qenovcu nije bilo.

74

U to vreme `ene nisu imale pravo glasa, samo mu-

{karci svi oni preko 18 godina.

Po{to su u selu bile tri partije, qudi su podeqeni,

i bila su takve sva|e i zameravawa, da su se kom{ije me-

|usobno zamerile, familije se izameravale sve zbog par-

tije. Veze su pokidane, qudi su bili toliko zabrazdili

da ako je ko mogao da se osveti onom drugom jer je u drugoj

partiji, nije prezao: zabrawivali su kori{}ewe vode –

bunarske svim onima koji su u drugoj partiji. Zamerava-

wa su bila do te mere da su pojedini odustali da odlaze

na slave kao ro|aci, niti su se pozdravqali prilikom

susreta; tako je to trajalo sve do rata.

Op{tinska vlast bila je demokratska sa jednim radi-

kalom koji je voleo i `eleo da bude u vlasti: to je Veli-

mir Stanojlovi}, izabran kao stariji kmet odlaskom

@ivka Josi}a sa predsednikovawa. Postao je predsednik

i bio sve do rata, smewen je u prvoj polovini 1942. god.

Vojne komande 1938. godine otpo~ele su da pozivaju na

vojne ve`be. Na te ve`be pozivani su malo stariji obve-

znici i oni su upu}ivani na ma|arsku granicu na kopawe

rovova. Takve ve`be trajale su 30 dana. 1939. godine po~e-

lo je pozivawe i mla|ih obveznika: ti qudi upu}ivani su

u selo Lu~icu kraj Po`arevca i tu je formiran 74. pe{a-

dijski puk. Taj puk je sve do rata bio u Lu~ici, mnogi iz

tog puka su u ratu zarobqeni. Mnogi rezervisti su upu-

}ivani u razne komande, u Makedoniju, Bosnu ili Vojvo-

dinu, neki su se izvukli i do{li ku}i a neki su

zarobqeni.

U selu nije bilo struje niti telefona, nisu su posti-

jali ikakvi uslovi za informisawe, ali ipak pri~a se u

selu da Vlatko Ma~ek tra`i od vlade da se mewa ime Sav-

ske u Hrvasku banovinu. Na veliko se pri~alo Rim–Ber-

lin, sila osovine Musolini–Hitler.

Stariji qudi mahom bili su solunci, vrteli su gla-

vom namr{teno, psovali su [vabe ili Nemce, sve se

75

znalo bez radija, bez telefona, bez novina. Postojale su

neke `ene tu iz sela koje su to prenosile nepismene, ali

koje su to pri~ale kao dana{wi reporteri.

Zadwi izve{taj tih `ena: vlada smewena – krunisan

kraq.

76

II poglavqe

RAT

27. marta 1941. godine bile su demonstracije u Beo-

gradu sa parolom „boqe rat neko pakt“. Sru{en je pakt sa

Nemcima o nenapadawu koji je potpisao sa nema~kim vla-

stima regent knez Pavle Kara|or|evi}. Nemci nezado-

voqni ru{ewem pakta, kaznili su Jugoslaviju bombardo-

vawem Beograda. Pri~iwena je velika materijalna {teta

i mnogo `rtava. Otpo~eo je rat i trajao dve nedeqe. Pot-

pisana je kapitulacija Jugoslovenske vojske. Nemci su

u{li u zemqu i progla{ena je okupacija Jugoslavije.

Nemci su odmah postavili srpsku vladu: na ~elu te vlade

bio je Milan Nedi}, general Jugoslovenske vojske. Vlada

je odmah preduzela formirawe `andarmerije i oja~awe

civilne vlasti preko okru`nih i sreskih na~elstava,

ukidawe op{tinskih uprava. Postavqeni su drugi qudi

u tzv. Op{tinskoj upravi.

U tom dvonedeqnom ratu iz sela poginuli su:

1. @ivko Miladinovi} – @ile

2. Radomir Ili} Ra{a

Zarobqeni i oterani u Nema~ku i Austriju:

1. Vlastimir A}imovi}

2. Rafailo Vuji~i}

3. @ivojin Vuji~i}

4. Tane Markovi}

5. Bora Markovi}

6. Borisav Rajkovi}

7. Milisav Pajki}

8. Blagoje @ivoti}

9. @ivadin @ivojinovi}

77

10. Qubomir @ivojinovi}

11. Qubivoje Milo{evi}

12. \urica Stankovi}

13. Vidoje Obretkovi}

14. @ivadin Stankovi}

15. @ivko Rajkovi}

16. Bogdan @ivkovi}

17. Dine Igwatovi}

18. @ivota Igwatovi}

19. Radivoje @ivkovi}

20. Svetomir Jovi}

21. Stevan @ivanovi}

22. Slavko Miladinovi}

23. @ivota Milosavqevi}

Umro u zarobqeni{tvu:

1. Qubivoje Milo{evi}.

Nisu hteli da se vrate ku}i:

1. Dragutin Kuzmanovi}

2. \urica Stankovi}

3. Dragutin je umro u Nema~koj, \urica u Americi.

^im je potpisana kapitulacija Nema~ka komanda iz-

dala je nare|ewe, kojim se zavodi policijski ~as. Stanov-

ni{tvu se zabrawuje kretawe posle 18,00 ~asova sve do

7,00 ujutro. Ko prekr{i bi}e streqan, a u slu~aju ubistva

nema~kog vojnika bi}e streqano 100 stanovnika.

Predsednik je bio u selu Velimir Stanojlovi}, on je

sazvao zbor na koji je do{lo puno Mi{qenov~ana. Veli-

mir kada je pro~itao ovo nare|ewe svi su plakali videv-

{i opasnost koja ih mo`e zadesiti i izgubi se ona slobo-

da. Narod je razumeo poni`ewe i ropstvo, ali je

produ`io da obavqa svoja seqa~ka posla. Obra|ivalo se,

sejalo se, bralo se, ko{eno je, pe~ena rakija, brano

78

gro`|e, to~eno vino i svi drugi poslovi, ovce i sviwe su

terane na pa{u, ali u selu nema – slobode kao pre. Narod

su zapla{ili i veliki kamioni pokriveni ciradama:

unutar bili su nema~ki vojnici. Ti kamioni tako su

o{tro brundali, pa onda motori sa dva Nemca: jedan vo-

zi a drugi sedi u nekakvoj kolevci pokraj voza~a sa {ar-

cem spremnim za dejstvo. Takvo pona{awe okupatorskih

jedinica smirile se strasti izme|u kom{ija i rodbine

oko pripadnosti predratnim partijama; svi se me|usob-

no poma`u, povili glave i }ute.

Nema~ka komanda preko na{e civilne vlasti zahteva-

la je od porobqenog naroda da plati wihovu mo} i silu,

tako su okru`na na~elstva bila prva ispostava udovoqe-

wu okupatora i preko sreskih na~elstava sprovodili

apetite i zahteve okupatora. Okupator sve {to je hteo,

uzeo, a ono {to nije mogao uzeti pripremao mu je narod

da uzme bez ikakve nadoknade. Evo {ta je Mi{qenovac

bio du`an da isporu~uje okupatoru:

1. meso u `ivoj stoci gove|e, sviwsko, ov~ije ili

kozije

2. ov~ija vuna

3. izvla~ewe drva, za ogrev iz {ume sve do prve `ele-

zni~ke stanice.

Srez Zvi{ki od tada{we vlasti bio je progla{en

planinskim i sto~arskim, ne`itorodnim, tako da su se-

qaci bili oslobo|eni od isporuke `itarica, a zadu`i-

vani mesom i ov~ijom vunom i izvla~ewem i prevozom

ogrevnog drveta iz {ume do `elezni~ke stanice.

Zadu`ivawa mesom i vunom za selo – op{tinu dosta-

vqena su od strane na~elstva u Ku~evu za jednu godinu ta-

ko {to je op{tinska uprava razradom tih nameta zadu`i-

vala doma}instva onoliko koliko je to doma}instvo jako

i mo`e da isporu~i.

79

Dinamika isporuke bila je nedeqna tako da je odre-

|en dan isporuke i ona kila`a koja je planom propisana,

isporuka vr{ena je u Ku~evu.

Sa isporukom vune i{lo je te{ko, oslobo|eni su bili

oni koji su imali samo malo ovaca, svi drugi su zadu`i-

vani prema broju ovaca, vuna je no{ena zapre`nim koli-

ma za Ku~evo i tamo predavana.

Sa izvla~ewem metrova iz {ume i{lo je vrlo te{ko,

zaprega nije potkovana, nema {ine za kola koja su skoro

neupotrebqiva, tako da su i{li oni koji su malo ja~i

kao doma}instvo. Do mesta gde se vr{i izvla~ewe od sela

ima oko 20 kilometara, za stoku ne mo`e da se ponese hra-

ne vi{e od 4 dana, dok zimi nema gde da se preno}i i

ogreje, bruka ali mora se.

Odmah po okupaciji i po objavqivawu one nema~ke

zapovesti da se uvodi policijski ~as, Nemci su zahtevali

od naroda da: svi koji imaju lova~ko oru`je i oru`je koje

je neko doneo iz rata, kao i vojni~ku uniformu, predaju.

Svi oni koji su doneli pu{ke i vojni~ka odela predali

su. Lova~ku pu{ku jedini je predao Vojislav Stojadino-

vi}. Sve to je utovareno u kola i odneto za Ku~evo, Nem-

ci sve to izgoreli na va{ari{tu u Ku~evu.

Sreski na~elnik nare|uje op{tinskoj upravi da odre-

di qude sposobne za ra{~i{}avawe Beograda od ru{evi-

na bombardovawa. Velimir kao predsednik odre|uje tro-

jicu za to ra{~i{}avawe:

1. @ivotu Lazi}a

2. Stanka @ivkovi}a

3. Tanasija Milojevi}a.

Juna meseca 1941. godine pri~a se po selu da se vi|aju

neki qudi naoru`ani u odelu kao biv{i financi. Jedne

ve~eri oko 10 ~asova ~ula se dva pucwa iz pu{ke, jedan na

jednom a drugi na drugom kraju sela, meci su tako nisko

leteli i zvi`deli, narod se zapitao {ta je ovo,

80

policijski ~as a neko puca. Narod je slutio da }e ga sna-

}i neka nesre}a. Sutradan bila je pri~a – koji su to qudi

koji su pucali. Govorilo se to su komunisti, nisu mogli

do}i na vlast a sada poku{avaju. Rano po~eli da mlate

{qive a one jo{ nisu ni cvetale – to je zna~ilo da su

Nemci toliko jaki da oni, beda, ho}e na silu. Nema od

toga ni{ta Drugi su govorili: ako oni do|u na vlast por-

ciju na kuk pa na kazan.

Do{ao je dan kada su ti qudi do{li u selo naoru`a-

ni pu{kama u svojim odelima i opancima: to je bilo 19.

avgusta 1941. godine. Toga dana bilo je Preobra`ewe go-

spodwe: va{ar u Rabrovu. U selu je bila igranka, kolo.

Kad su stigli, odmah su izvalili vrata op{tinske kance-

larije, u{li, pokupili svu arhivu, svako par~e papira,

poreske i blagajni~ke kwige, ama ba{ sve, izneli napoqe

i zapalili.

Veqko Dugo{evi} odr`ao govor narodu. Stajao je na

tremu op{tinskog ulaza, ispred kancelarije, da bi ga na-

rod boqe video govore}i rekao je: „Nema vi{e `andarme-

rije, nema druge vlasti, mi smo vlast, ovaj narod ne}e vi-

{e pla}ati porez, mi kao narodna vojska do~ekujemo i

uni{tavamo ove nema~ke kamione“. Wegova `ena Nata sa

jo{ 3-4 druga pevali su pesmu „Cvetala mi lala, cvetao

mi beli krin, neka `ivi drug Staqin“. Sa Natom je pe-

vao, neki iz Ku~eva zv. Bre{a, koga sam znao iz vi|ewa.

Grupa koja je do{la sa Veqkom bila je oko 100 boraca.

U toj grupi naoru`ani su bili i neki na{i seqaci. Na-

rod se za~udio kad ih je video. Sutradan, razoru`ali su

`andarmerijsku stanicu u Qe{nici.

Partizani iz Mi{qenovca bili su:

1. Vujica Milojevi}

2. Stanisav Peri}

3. Stanisav @iki}

4. Velimir Mijatovi}

5. Stoja Lazi}

81

6. @arko Lazi}

7. Vojislav Radovanovi}

8. Tanasije Milojevi}

9. Miloje Milojevi}.

Svi su bili obi~ni borci, Miloje je bio kurir kod

komandanta @ivojina Popovi}a. Svi su imali partizan-

ska imena. Znali smo da je Miloje – Mitar, Stanisav

@iki} – Pi{ta, Voja Radovanovi} – [tuka, Vujica Mi-

lojevi} – Muja….

U isto vreme ku~evski trgovac Vojislav Jevremovi}

Tribro|anin formirao je ~etni~ki odred: u tom ~et-

ni~kom odredu bili su i Mi{qenov~ani:

1. Svetomir R. Lazi}

2. Cvetko Ili}

3. Selimir Strahinovi}

4. Velimir Stanojlovi}.

Partizani su bili masovniji od ~etnika Tribro|a-

nina, sebe su nazivali Po`areva~ki partizanski odred,

{tab odreda bio im je u Mi{qenovcu, Zeleniku i Nere-

snici. Imali su oslobo|neu teritoriju Vel. Gradi{te,

Golubac, Ku~evo i Majdanpek – to su odr`avali sve do

16. novembra 1941. godine. Razbili su ih Nedi}evi do-

brovoqci. Istog dana stigli u selo i zaseli u gostioni-

ci @ivana Peri}a ovd.

Partizanima bila je bolnica u selu Kaona, tu se zale-

~ivani rawenici i oni koji su bili bolesni. Po{to je

rano izjutra u Ku~evu vo|ena borba bolnica je morala da

se ukloni iz Kaone jer Kaona je blizu Ku~eva. Neki rawe-

nici koji su mogli da hodaju do{li su do Mi{qenovca i

smestili se u op{tinsku zgradu: tu su ih istog dana zate-

kli Nedi}evci koji se smestili u gostionici @. Peri}a.

Od wih pet-{est streqali su dvojicu, ostale nisu dira-

li, pustili ih da idu ku}ama.

82

Tih dana napustili partizane i predali se

Nedi}evcima:

1. Tanasije Milojevi}

2. Vojislav Radovanovi}

3. Velimir Mijatovi}.

Stanisav @iki} bio je rawen i le`ao je ku}i; kad je

ozdravio i{ao je slobodno, niko ga nije uznemiravao sve

do kraja rata.

Partizani su smi{qeno ubili Stanisava Peri}a u

kr~mi u selu. Stanisav je bio ~lan ~etni~ke organizacije

Koste Pe}anca. Tobo` ubili ga iz nehata.

U partizanima su ostali:

1. Vujica Milojevi}

2. Miloje Milojevi}

3. Stojan Lazi}

4. @arko Lazi}.

Pri~a se da Vujica bio dobar borac. Stalno je nosio

pu{komitraqez. Vujica bio je razvijen ~ovek – krupan,

imao je blagu narav. Bio je o`ewen, ali nije imao decu.

Imao je jo{ dva brata Milana i Tasu. Poginuo u borbi

sa Dobrovoqcima u selu Manastirica 1942. godine.

Posle nekog vremena partizane su napustili otac

Stojan i @arko sin – Lazi}i.

Nije poznato za{to su partizani napali ku}u Lazi}a

u januaru 1943. godine. Lazi}i su u odbrani ubili jednog

partizana kod Luki}evskog bunara. Partizani su pogi-

nulog poneli i prikrili u slami Milice Sreji}, a do ju-

tra, psi su ga svog izglodali. U toj borbi poginuo je ~i~a

Slavko, otac Stojanov. Zapalili im ku}u, pa su brzo ne-

stali Kom{ije su gasile po`ar i uspeli su da ne{to spa-

su. Lazi}i su izbegli: prijavili su policiji, oti{li za

Nema~ku. Stojan je umro u Nema~koj, a @arko u Americi.

Kao partizan do kraja rata, ostao je Miloje Milojevi}.

83

Partizani su morali su da se povuku u ilegalu; primewi-

vali su taktiku homoqskih hajduka. Imali su po selima

svoje jatake, tzv. simpatizere, koji su ih hranili i obave-

{tavali. Partizani se nisu vi{e javno pojavqivali.

Za vreme partizanskih slobodnih teritorija ~etnici

se nisu pojavqivali. Tek raspadom partizanskog odreda,

~etnici su zavladali svom teritorijom i progawali par-

tizane i wihove simpatizere. Bilo je vi{e ubistava, na-

ro~ito partizanskih simpatizera, a partizani su likvi-

dirali ~etni~ki nastrojene. Tako je u okupiranoj

Jugoslaviji buknuo bratoubila~ki rat.

84

RAVNOGORCI

Ravnogorci su zamenili partizane, slobodno se kre}u

po svim selima, pa i u Ku~evu. Odmah je uspostavqena

vlast. Sreska i op{tinska vlast po~ele su da obavqaju

poslove kao i ranije.

Za vreme partizana vlast nije postojala, niti je izpo-

ru~ivano meso za okupatora, ni druge da`bine.

Vlast je naredila da se sve op{tinske uprave promene

i postave novi qudi. To je bilo u prvoj polovini 1942.

godine. Za predsednika postavqen @ivko Lazi}, kmetovi

Vojin Milojevi} i Svetomir Obradovi}, delovo|a Ilija

Pavlovi} iz Qe{nice. @ivko je bio predsednik 5-6 me-

seci, zatim je postavqen Stanko Milunovi}. Bio je sko-

ro godinu dana, napustio i pobegao, jer su mu partizani

pripretili ubistvom. Oti{ao je u Gorwi Zvi`d, u selo

Bukovsku, to selo je bilo ~etni~ko gnezdo, ostao `iv.

Umro posle rata.

Za predsednika postavqen Milan Obretkovi}, zv.

]oravi: to je bio ~ovek po zanimawu dun|er-zidar. Bio je

takav {aqivxija i pun viceva, jako snala`qiv. Tada je

bila stra`a u op{tini od 10 qudi koji su na stra`i pro-

veli 10 dana. Tu su no}u spavali, desetar im je bio neki

stariji i iskusniji ~ovek. Kad je ne{to trebalo, predsed-

nik je zvao wega i nare|ivao {ta `eli, oni su pozivali

qude da do|u u op{tinu, sekli i cepali drva za kancela-

riju, izvr{avali nare|ewa ~etnika kad su ~etnici dola-

zili, vr{ili kurirsku slu`bu, nosili po{tu za Ku~evo

i donosili, to su radili jer slu`iteqa nije bilo.

85

Qudi koji su pozivani da do|u u op{tinu po navici

nisu ni kucali, ni kapu skidali. Jednom ulazi u kancela-

riju gazda Draga Jovi~i}, ni kuca ni kapu skida, veli,

dobar dan kne`e, Milan }e wemu: – [to ne skine{ kapu?

Nisi ni kucao, ulazi{ ko u {talu, ali kad u|e{ u {talu

javi{ se stoci pa je onda pipa{. Izlazi napoqe, pokucaj

i za kvaku i za kapu. Draga obrni, osvrni, iza|e, kuca,

skinuo kapu. – E, tako gazda Drago, ovde je vlast!

Tih ratnih godina narod je sna{la beda, zebwa i

strah od okupatora; to su morali da podnose. Sada beda

izme|u Srba; zavadili se Srbi radi politike, jedni ho}e

komunizam, drugi pak kapitalizam i monarhiju; tuku se i

ubijaju se; pa su na neki na~in izvr{ili podelu i naroda,

tako da qudi nisu imali poverewe ni u koga. Partizani

su nestali javno, ali su delovali prikriveni, rekne{ ne-

{to za wih {to se wima ne svi|a – obrao si bostan – li-

kvidacija. Ili obrnuto za ove druge, rekne{ ne{to i –

nadrqao si – likvidacija. Ali ne daj bo`e da partizani-

ma si ne{to dao, kao npr hranu a ~etnici saznaju – li-

kvidacija, narod se na~isto u}utao, svaki je gledao svoj

posao, {to zna on ne zna, {to je video – nije video.

Velimir Stanojlovi} je smewen, odmah se pridru`io

~etnicima aktivno. Partizani su ga uhvatili na wego-

vom sala{u u drugoj polovini 1942. i predali ga @ivoti

@ivkovi}u i wegovom sinu Stanku. @ivota je ujak Mi-

loju Milojevi}u. @ivota i Stanko su Velimira mu~ili,

glavu mu odsekli. Na|en je u Sipani~koj {umi, sahrawen

bez glave.

Selimir Strahinovi} ubijen iz zasede marta ili

aprila 1942. godine. To je bio mlad ~ovek, odredio se i

pristupio ~etni~koj organizaciji. Zaseda je bila ba{ na

putu koji s druma skre}e za Dubrave – i{ao je s Dragom

Stojilovi}em: ubili su ga iz pu{ke.

Vojislav Gruji} zv. Tresa ubijen u ro|enoj ku}i, ubili

su ga partizani. Voja nije bio ~etnik, ali je sigurno

86

ne{to rekao za partizane ili je nekoga prijavio ~etni-

cima, te su ga likvidirali. Takva su tada bila vremena –

ne povratila se!

Stanovni{tvu u tim vremenima sve je bilo naopako,

oskudica, nema hrana, nema soli, nema petroleja, nema

pamuka, za pu{a~e nema duvana, nema tekstila, nema ekse-

ra niti gvo`|a za potkivawe stoke. Ono {to je bilo u ku-

}i potro{ilo se, a nema da se kupi: du}ani prazni. Ali

od trgovaca moglo je da se nabavi: oni su robu prikrili,

pa ba{ ako ti to treba, ho}e da ti u~ini, mora{ debelo

da plati{. Odmah se je pojavila crna berza: ti qudi su

mogli sve da donesu, kakvu ho}e{ robu, samo nisu mogli

doneti so, petrolej, gvo`|e i eksere. Robu davali iskqu-

~ivo za hranu – bra{no, mast, slaninu, sir i dr. Narod je

koristio umesto petroleja za osvetqewe sve}e od voska,

loj ili mast sviwsku, to nije dobro ali se mora. Za so su

i{li pe{ke preko brda 30 km u selo Dobru na Dunavu, tu

su se snabdevali i kupqenu so nosili 30 km na le|ima. Za

pravqewe sapuna potrebna je `iva soda, i to je bilo te-

{ko na}i, pa je moralo dobro da se plati.

Po{to ne mo`e da se na|e pamuk, seqanke su samo za

ve{ upotrebqavale ku~inu od konopqe i tkale te`iwavo

platno, pa su tkale te`iwave letwe sukwe, a za mu{karce

tkale su tkaninu za letwe pantalone. To su fabrale ne-

kom te`iwavom plavom bojom, pa kad pogleda{ svi smo

plavi, obu}a bila je gumena od kamionske unutra{we gu-

me i sviwske ko`e.

Omladina, posebno devojke i momci, snabdevali su se

od crne berze: momci su uzimali polovna odela i polov-

ne cipele, a moglo je da se nabavi i {tof za odelo sve sa

cugerom, ali to je bilo tako skupo da boli glava. Devojke

da bi se mewala rekla, sukwe, marame, to bi im bilo kao

prinova, wihove majke su sa crnoberzijancima trgovale.

Crnoberzijanci donosili su reslove od svile i cica, a

to je bilo jeftinije od novog {tofa. Za mu{karce,

87

naravno, ima puno nekih koji nisu mogli to da kupe, za

hranu nisu imali. Omladina koja je igrala u kolu naba-

vqali su drvene trakale: u Mi{qenovcu to je radio Bora

Kockar ne za novac iskqu~ivo za bra{no; on je trakale

radio od suve bukove daske izrezane na par~ad debqine 2

cm a du`ina je du`ina stopala. Gove|om u{togqenom ko-

`om povezivao je ovu par~ad odozgo, ukr{tao kai{e pa se

zakop~avalo i tako su mladi dolazili na igranku, pa kad

otpo~nu igrati ono samo treska, takvo je bilo vreme.

Ina~e, narod se pridr`avao obi~aja. Slavilo se, sla-

ve su bile, svadbe. Narod je i{ao u crkvu, pa i na pijace.

Bili su i va{ari ali slabo, qudi su sejali {e}ernu re-

pu, pa su poku{avali kuvawem da zasla|uju vru}u rakiju,

pa su poku{avali da iste peku u kazanima – rakiju – ne

vredi, jeste slatko ali miri{e na zemqu. [e}era nije

bilo uop{te!

Narod je u tim vremenima te{ko odlu~ivao da putuje

u druga sela jer je mogao da se sretne sa ~etnicima, oni su

odmah tra`ili legitimaciju ili objavu, pa kad vide da

ti nisi iz tog sela, po~ne obi~na procedura za{to si do-

{ao, kakvim poslom i kod koga. Ono {to si rekao mora

da se proveri, pa ako si slagao, ti si kurir, pa pretres,

pa priznaj, pa i batine! Kad putuje{ vozom, tu su nema~ki

vojnici koji {etaju vagonima, tra`e legitimacije. U Ku-

~evo kad ide{ – Ku~evo ogra|eno bodqikavom `icom.

Ima kapija, na ulazu stoji nema~ki vojnik stra`ar. Zato

je narod – barem Mi{qenov~ani – odlazio u Rabrovo na

pijac: tu nisu bili Nemci, a ~etnici nisu mogli da legi-

timi{u sav narod na pijaci. Na tom rabrovskom pijacu

sreli bi se sa ro|acima iz okolnih sela i tako su se vi|a-

li i porazgovarali.

Ako bi se u selu desila kra|a od sitne ili krupne sto-

ke nekom doma}inu on nije imao kome da prijavi kra|u,

jedino ~etnicima jer policija nije bilo, tako je to i{lo

negde do oktobra 1944. godine.

88

Od tog datuma po~eli da se javno javqaju partizani.

Na~elstvo je naredilo da svi gra|ani predaju legiti-

maciju na overu u na~elstvu, pa da se vrate ligitimacije

prikupqene i poslate, me|utim na~elstvo ne vra}a ove-

rene legitimacije: pro{ao mesec dana, narod navalio na

op{tinu, treba da putuje, nema nikakvu ispravu. Odmah

pisana je objava, u toj objavi pored imena i prezimena da-

je se i li~ni opis tako da je to bilo te{ko izvodqivo.

Milan odlazi u Ku~evo da donese neoverene legitimaci-

je; obratio se na~elniku da narod ne mo`e nikud iz sela

bez dokumenta, odmah je sumwiv, na~elnik }e Milanu –

donesi 300 komada koko{ijih jaja pa }e{ dobiti! Milan

}e na~elniku: – Pa na~elni~e, nisam ja koko{ka, pa da

nosim jaja, ja }u narodu da dajem nove legitimacije! Vra-

tio se Milan iz Ku~eva, dolaze qudi da vide da li je Mi-

lan vratio legitimacije, Milan veli: – Tra`i na~elnik

jaja pa da mi vrati, od danas koji ho}e legitimaciju neka

donese samo fotografiju i dobi}e legitimaciju. ^uo to

mi{qenova~ki svet pa navalio i za 4-5 dana karte odno-

sno legitimacije skoro izdate. Najte`e je bilo nalepiti

fotografiju tu su bili anga`ovana jo{ 2 ~oveka koji su

pomogli oko toga. ^uo na~elnik da Milan izdaje legiti-

macije i pozvao ga: „Milane, ti izdaje{ nove legitima-

cije“. Milan: „Da, na~elni~e, vi overavate za jaja, a ja iz-

dajem za rakiju“. Svi u selu dobili su nove, a one stare

nikad nisu vra}ene. Drugi put pozvan Milan u na~elstvo

zbog vu~e drva Si{ao Milan u Ku~evu iz voza i uputio se

u na~elstvo, kad pred na~elstvom ima dosta sveta. Upi-

tao je nekog koga je sreo {ta se ovaj svet skupio, onaj mu

ka`e da tu ima neki pobiveni partizani. Me|u tim sve-

tom i na~elnik. Milan }e: „G. na~elni~e, vi ka`ete u

Mi{qenovcu ima partizana, ali su `ivi, i kod vas ima

ih, ali su mrtvi“. Na~elnik odmah u|e u na~elstvo, a za

wim Milan. Na~elnik }e Milanu: „Nema konferencije i

89

vi{e nemoj da dolazi{, ja te vi{e ne}u zvati.“ Tada je

bio mesec januar 1944. godine.

Ti partizani pritajili se na Ku~evskim sala{ima,

komandir bio im je Velimir Damwanovi} ]ata, otkrive-

ni su i prijavqeni ~etnicima. ^etnici su ih napali i

ubili su ~etvoricu koji su mrtvi doneti pred na~elstvo.

Uhva}en je i Velimir i jedna partizanka, i oni su stre-

qani kasnije. Tih dana otkriveni su @ivojin Popovi} i

Miloje Milojevi} u nekom bunkeru u {umi – potes Basa-

re. @ika je bio komandant odreda, a Miloje kurir. @i-

vojin je uhva}en, a Miloje je pobegao i izvukao se.

Jednog dana dolaze ~etnici ozebli, u op{tinu, a tada

je bio toliki veliki sneg i zima. Kad se malo ogreja{e,

jedan od wih izvadi neku hartiju i pita za Jovana Ranko-

vi}a i Dragutina Rankovi}a zv. ^uqi. Bilo je tu u kance-

lariji 4-5 wih koji ka`u da ti qudi `ive u ku}ama u zase-

oku Mi{qenova~kom Duboki Potok. Tu se strefio

Radisav Peri} iz Dubokog potoka, oni su zajedno sa wim

po{li: na{li su prvo Jovana: ubili su ga u bunkeru, u

oberu spram Luki}skih vo}a. Dragutina su doterali u

op{tinu i streqali ga.

Formira se nova vlast za predsednika postavqen je

^edomir Radovanovi}, a za wegovih zamenika Stanko

Rajkovi} i jo{ 10 odbornika Qubomir Peri}, Stojadin

Milovanovi}, Milentije Peri}, ^edomir Peri} i dr.

Kad je prole}e do{lo za komandanta odreda postavqen

Miloje Milojevi}, a @ika je ubijen. Miloje osiliv{i se

po~eo je da mewa vlast, a siromah ^eda na{ao se na veli-

koj muci. Na~elnik ga pritiska za isporuku mesa: u 43.

godini nije isporu~ena ni jedna tre}ina od zadu`ewa,

dok Miloje mu pripre}uje: mora da napusti vlast. Jednog

jutra ^edomir dolazi u kancelariju, zatekao me je samog,

veli: – Sinov~e, no}as neko je u{ao u dvori{te kod mene,

~ukao na prozor, zvao me i saop{tio mi je ako ne napu-

sti{ vlast za 10 dana ubi}emo te! Rekao sam mu: – Milan

90

se spasio lako, ali ti tako ne mo`e{. Veli ^eda: – Ima

lekar u Po`arevcu koga poznajem, pa ne{to da izmisli-

mo. Bio ^eda u Po`arevcu kod lekara, dobio uverewe o

nesposobnosti. Skupio odbor i odbor ga je rare{io. Na

wegovo mesto postavqen wegov pomo}nik Stanko Rajko-

vi} koji je bio do oslobo|ewa Ku~eva.

Stanko je bio ~ovek miran veliki radnik. Veli: za

vreme mira nikada se ne bi setili za mene da budem pred-

sednik, a sada me postavqaju kada se gubi glava, znam ja

kako }u! Stanko se nije `alio da mu uznemiruju partiza-

ni, sreski na~elnik navalio na op{tinsku upravu da se

meso isporu~uje za Nemce. Stanko upu}uje pozive svim

doma}inima da izmire svoje obaveze; niko se ne odaziva.

Na~elnik poziva Stanka u Ku~evo i preti: ukoliko se

obaveze ne izmiruju izvesti}e okupatorske vlasti i oni

}e izvr{iti naplatu putem kaznene ekspedicije.

Po~etkom juna iste godine u selo do{li su ~etnici

Krste Ron~evi}a. Sa tim ~etnicima i neki Rusi u let-

wim odelima. Ti ~etnici do tada nikad nisu dolazili u

selo. Dolaskom u kancelariju za~udio sam se da ispred

op{tinske zgrade u hladovini ispod bresta postavqeni

su klupe i astali; na tim klupama sede Mi{qenov~ani

Dragoqub Jovi~i}, Stojan Tihomirovi}, Stanko Peri}

Stanojli} sa jo{ dva nepoznata ~etnika. Svi piju rakiju

iz litra, vodili su razgovor da o tome da su u svim nase-

qima postavqeni komandanti sela – samo u Mi{qenov-

cu nema. Stojan Tihomirovi} predla`e prisutnog Dra-

goquba Jovi~i}a, on odbija govore}i da ima dosta pod

kukuruzom i pod p{enicom sve oko 20 hektara, pa predla-

`e Bogoquba Veqkovi}a: da je malo mla|i od wega, po-

{ten i dobar kao ~ovek. Odmah je poslat jedan koji je bio

u op{tini kao stra`ar da pozove Bogoquba. Do{ao Bo-

goqub: oni mu saop{ti{e za{to je zvat. Veli Bogoqub: –

Ne smem, ubi}e me Miloje! A kad mu Krsta re~e da }e do-

biti ~in kapetana Bogoqub prihvati.

91

Bogoqub od kad postade komandant obavqao je poslo-

ve i one koje su se ticali predsednika Stanka, tako da je

Stanko po~eo slabo da dolazi u op{tinu. Bogoqub je

pripremao i mobilisao vojne obveznike za popunu ~et-

ni~kih jedinica u borbi protiv partizana, a tada su se

vodile borbe u okolini Kwa`evca. Izvr{avao sva ~et-

ni~ka nare|ewa; {to se ti~e isporuke mesa Nemcima sve

je to stalo, tako je Bogoqub ~inio sve do 14. ili 15. sep-

tembra. Uhva}en od partizana, streqan je.

Radio sam u to vreme kao op{tinski delovo|a Op{ti-

ne Mi{qenova~ke. Dolaze}i na posao u kancelariju oko

8 ~asova, primetio sam – isto~no od zgrade op{tine pod

velikim dudom dva ~oveka, ~u~e, izme|u wih je sanduk;

oni ne mrdaju – odem pod dud na 3-4 metra od tog sanduka.

Shvatio sam da je to radio-aparat koji emituje najnovije

vesti na srpskom jeziku.

Na sovjetskoj teritoriji ne postoji vi{e ni jedan ne-

ma~ki vojnik, Nemci odstupaju, sada su u Moldaviji…

Nepoznati ~etnici lupi{e rukom u radio nezado-

voqni i videv{i mene povika{e: – Ko si ti, bre? Poslao

te Miloje ovde?! Prepla{en ja im ka`em da ja vr{im du-

`nost delovo|e ovde u op{tini. Zrni} – tako se jedan od

wih zvao – uhvati me za ruku pa pravo u kancelariju. Me-

|utim, Stanko Peri} isprsi se ispred mene i Zrni}a ve-

li: – Gde vodi{ tog de~ka? Taj de~ko poma`e ovom selu,

da nije wega da napi{e ne{to {to narod tra`i, niko ne

sme od Miloja da bude }ata, wegov otac bio je na Solun-

skom frontu, pusti de~ka!

On me pusti, a ja be`’ ku}i.

Jednog avgustovskog dana do}e u selo nema~ka kaznena

ekspedicija u jedno 10 fijakera – ti {to su dovezli Nem-

ce, odmah su se vratili. To je bila nema~ka feld-`andar-

merija sa onim metalnim tablama koje su nosili na gru-

dima. Isko~i{e iz fijakera, odmah se razi|o{e po selu;

92

ostado{e. Samo dva Nemca jedan krupan i stariji a drugi

mlad, visok u novoj nema~koj uniformi. Taj mla|i znao je

nema~ki i na{ jezik i prevodi ono {to Stanko govori. U

taj mah `andarmi po~e{e da dovode krupnu stoku, Stanko

se zaplaka i veli: – Gospodine, nemojte da uzimate ovu

krupnu stoku, ta stoka slu`i za rad, da}emo sitnu stoku.

Onaj prevede onom, a onaj }e: – To ste mogli do sada, a sa-

da je to te`e. Mi }e da uzmemo krupnu stoku, vi ako ne `e-

lite klawe izvr{ite zamenu pod jednim uslovom. Svu

stoku {to danas uzimamo sve }e da ve`emo u Ku~evu na va-

{ari{tu, i mi nemamo ~im da hranimo, vi bi trebalo da

u toku sutra ili prekosutra doterate sitnu stoku ili ju-

nad na zamenu. U tom trenutku jedan Nemac vodi kravu

Mihaila Mi{i}a, krava krupna i visoko steona: `ena

Mihailova Stanica ide za kravom i moli: – Nemoj, bre,

da zakoqete, krava steona. Komandant kad vide ovu kravu

izdra se na onog {to je vodi, ovaj prevede steona. – Ova-

kve krave ne uzimaju se, to je priplodna stoka. Nemci

krenu{e i otera{e stoku. Do{ao narod, Stanko vi~e: –

Ako `elite da spasimo ovu stoku, odmah sutra da date

onoliko koliko ste trebali da date u 1943. kao i za ovu

godinu, ako ne}ete da date za dva dana, izvr{i}e se klawe

uzete stoke.

Sutradan narod po~eo da doteruje stoku pred op{ti-

nu, tako da za taj jedan dan nakupilo se toliko debeli

ovaca i ovnova junadi da se stoka tera za Ku~evo.

Svu tu stoku oterali su qudi ~iju stoku uzeli Nemci

da predajom ove stoke povrate svoju. Nemci su svu dote-

rau stoku na kolskoj vagi merili i uzeto je onoliko koli-

ko je bio dug. Ono sitno preko zadu`ewa vra}eno selu, to

je bila posledwa isporuka mesa okupatoru.

Zadwe nema~ke jedinice povla~ile su se oko 10. okto-

bra 1944. tako da nema~ka pe{adijska divizija no}u u{la

u Mi{qenovac, razmestili se po ku}ama, vukli su sa so-

bom i bolnicu sa rawenicima. Ujutru kad smo ustali

93

nema~ki vojnici spavali su svuda po {upama, {talama,

ispod stabala u plevarama. U na{oj ku}i zaseli su u jed-

noj sobi i na stolu bila je centrala za vezu, u hodniku iz-

uli ko`ne ~izme a obuli plitke cipele. Dvoje su de`ura-

li a dvoje spavali. Odmah su tra`ili mleko i jaja. Ja,

brat i snaha odmah smo poterali stoku, iza{li smo pu-

tem prema {umi uz Zukvu. Nakon {to su Nemci iz sela

oti{li, posle jedan ili dva dana, nai{le su ruske pe{a-

dijske trupe koje su dva do tri dana pe{ke nastupale pre-

ma Po`arevcu. Prilikom dolaska ruskih trupa narod je

iznosio i nudio vojnike pi}em. Rusi su se korektno pona-

{ali, narod je ose}ao slobodu.

94

III poglavqe

OSLOBO|EWE I NOVA VLAST

Ruske trupe su oti{le odmah iz Ku~eva. Dolazi na

kowskim kolima novopostavqeni predsednik Sreskog

odbora Dragutin Peri} i pravnik Ratomir Dabi}. Dok

se je svet sakupqao Dabi} je sa jednom kantom i crvenom

farbom ispisao na fasadi op{tinske zgrade parolu

„@ivela Federativna Narodna Republika Jugoslavija“.

Dragutin izvadi iz xepa hartiju – spisak lica koja se

predla`u da budu u selu Narodna vlast.

Spisak je sa~inio Miloje i dao Dragutinu da ga na

zboru obnaroduje, {to je i u~iweno. Odbornici: Mihajlo

Milojevi}, Milorad Milojevi}, Mi{a Stanojevi}, Sto-

jadin Milovanovi}, Branko Nikoli}, @ivota Nikoli},

Stanislav Mi{i}. Predsednik odbora Mi{a Stanojevi}.

Po nare|ewu Miloja Milojevi}a, sutradan doveden je

^edomir Kokori} delovo|a iz Mustapi}a da sa~ini spi-

sak lica koji }e biti mobilisani i poslati u rat. Za me-

ne je to bio znak da novopostavqena ne `eli da ja vi{e

budem delovo|a.

Sa~iweni spisak je obuhvatio 1909-1925. godinu:

ukupno 82 lica. Najvi{e bilo je 1920-25; to su mladi qu-

di neiskusni. To su bili sve seqci koji pu{ku videli je-

su, ali kod drugih u rukama, nikad pu{ku nisu upotre-

bqavali. Tada im se ukazala prilika da se bez obuke u

borbi upoznaju sa pu{kom.

Po oslobo|ewu Po`arevca Miloje Milojevi} je po-

stavqen za komandanta podru~ja. Tada je po~eo da se odu-

`uje jatacima i simpatizerima.

95

Evo spiska lica koja su mobilisana, ali su po odobre-

wu Miloja vra}ena ku}i: Dragi{a Markovi}, Du{an Mi-

li}, Jovan Sandulovi}, Vojin Stevi}, Bora Gruji} [vaba.

Lica koja nisu mobilisana odre|ena su u miliciju i

to su: Aleksandar Spasojevi}, @ivkovi} @ivko Mika,

@ivkovi} @ivko Beli, Lazar @. Lazi}, Dragi{a Milo-

vanovi}, Miodrag Obradovi}.

Lica koja se nisu odazvala mobilizaciji a nisu poga-

wani od strane narodne vlasti su: Mom~ilo Golubovi},

Jeroslav Jovanovi}, Stevan Markovi}, Radomir Rajkovi}.

Naknadna mobilizacija bila je posle 2-3 meseca. In-

teresantno je pomenuti kako je i ko mobilisan. Mobili-

sano je samo troje a to su, Vitomir Radenkovi} Tone, ro-

|en 1926. godine, @ivojin Luki} 1927. i @ivorad Pajki}

1927.

Mnogi su imali 27. godina, ali nisu mobilisani; mobi-

lisani su momci iz siroma{nih porodica, skoro de~aci, i

uglavnom oni koji nisu bili partizanski simpatizeri.

Miloje kada je postavqen za komandanta podru~ja

razba{kario se i pored `ive `ene i k}eri, `eni se nekom

devojkom iz okoline Po`arevca. Wegova `ena Qubinka,

nema kuda, mada je zbog Miloja mnogo propatila; a eto,

on je ostavqa; nije vi{e za wega. ]erka Cveta je mlada,

nije za udaju, tako da su Qubinka i Cveta bile u ku}i sve-

kra i dede Milorada sve do Cvetine udaje… Sutradan sa-

op{teno je svima koji su na spisku da se tog dana jave u

Ku~evo srezu, {to su i u~inili. Postrojeni po dva ulazi-

li smo u jednu kancelariju. Jedan prosedi ~ovek upisivao

nas je kako smo redom ulazili samo ime i prezime vi{e

ni{ta. Kada je izvr{en popis saop{teno nam je da odmah

sutra idemo u selo Bo`evac. U Bo`evcu bio je {tab 25.

divizije. Ta divizija imala je tri brigade – {esnaestu,

osamnaestu i 19. brigadu. Po redu sve nas je prozivao i

pola u osamnaestu, a pola u devetnaestu rasporedio. No-

vomobilisani su upu}eni odmah za Veliko Gradi{te. Ja

96

sam pripao ~etvrtom bataqonu 18. brigade. Sme{teni

smo u zgradi Gimnazije u Gradi{tu. Po rasporedu u Bo-

`evcu moj brat @ivota pripao je zajedno sa mnom tako da

smo bili u istom vodu i ~eti. Jednog dana postroji{e nas

u dvori{tu gimnazije i krenusmo pravo putem prema

Mlinu. Po izlasku iz Gradi{ta bila je neka utrina gde

su bile pu{ke malikerke sve podmazane u tovatnu mast –

nove, svakom je data pu{ka i da o~isti istu od masti.

Sutradan krenusmo iz Gradi{ta sve pe{ke do iznad

sela Cvetke. Celog puta prskala nas je sitna ki{a; svi

smo bili mokri, preno}ili smo u @abarima pa zano}ili

u Kragujevcu. Odlaskom iz Kragujevca kod jedne `ele-

zni~ke stanice skretosmo sa puta, pa preko pruge i prvo

uzbrdo popeli se na brdo. ^uje se borba izme|u Nemaca i

Rusa, a vidi se pomalo Kraqevo. U Kraqevu su bili Nem-

ci, a svakodnevno avioni su tukli ba{ Kraqevo. Ispod

nas za jedan kilometar bilo je selo Cvetka, u wemu Nemci.

Narod umesto slavqa za slobodom pravqewa i izra-

`avawa ~estitke ruskoj armiji i partizanima koji su us-

peli u nejednakoj borbi da pobede Nemce i donesu slobo-

du, za}utao je jer nova vlast poterala je u rat wihove

sinove i unuke na klanicu da osloba|aju neoslobo|ene

krajeve Jugoslavije. Znali su da }e biti `rtava, eto tako

je do~ekana sloboda – samo muk.

Narod je tek proslavio onog dana kada je Nema~ka

potpisala kapitulaciju, a to je bilo u maju 1945. godine.

Rat je prestao, Jugoslavija i Jugosloveni su slobodni.

Vlast donosi 1945. god. Zakon o agrarnoj reformi.

Tim Zakonom uzimano je zemqi{ta svakom seqaku koji

ima preko 30 ha ziratne zemqe. U Mi{qenovcu je prime-

wen samo nad imovinom Dragoquba Jovi~i}a. Uzeto mu je

oko 2 ha ziratne zemqe i neki deo {ume.

Agrarno interesantni bili su – Mihajlo Milojevi},

Stanko J. Peri} i Svetozar Peri} Krca. Mihailo je

97

dobio 1,20ha iza [qivica, Stanko oko 0,40 ara u Bari, a

Svetozar neku {umu u Basara.

Interesantno je napomenuti da nije bilo mogu}e pri-

meniti agrarnu reformu na Dragoqubu Jovi~i}u, jer

Dragoqub imao je ukupnu imovinu 28,0 ha sve sa {umom i

neplodnim zemqi{tem. Tada Dragoqub nije smeo da guk-

ne, tako je vreme bilo. Narod se bunio i sumwao da }e do-

}i do apsolutne kolektivizacije, ali sre}a nije do{la;

svakodnevno su bile nove vesti. U selo su dolazili, iz

sreza, aktivisti, koji su agitovali i propovedali novo

vreme. Seqaci neke izjave nikad nisu ~uli npr. kolekti-

vizacija, nacionalizacija, sabota`a, narodni neprijate-

qi, provokatori, pa kulaci, itd. Do tada je narod snabde-

vala crna berza; ona je zabrawena. Narod jo{ vi{e

osiroma{uje, dr`ava se bavi ishranom gradova i dok

odevawem seqaci sve dubqe ulaze u bedu, vodi se propa-

ganda obnova zemqe. Ali to je obnova gradova koji su po-

ru{eni dok to na selu ne va`i. Tek 1948. po~ela je iz-

gradwa domova na selu, to je zidano i pokriveno. Ima

nekih domova koji stoje onakvi kako su sazidani i ostali

nezavr{eni nezavr{eni do danas.

Svi prvoborci koji su `ivi do~ekali kraj rata –

oslobo|ewe i pobedu od strane dr`ave proizvedeni su u

oficirski ~in kapetana, a nagra|eni su sa partizanskom

spomenicom, a uz spomenicu i po 1.000 dinara, i penzio-

nisani kao penzioneri lepo su `iveli. Qudi su im se di-

vili, vrteli glavom; posmatrali su ih, nisu mogli da ve-

ruju da su to ti qudi koji su se skrivali u mi{je rupe, a

danas eto lepo i mirno nagra|eni {etaju.

Vlast je bila {irokogruda i ho}e da nagradi sve one

koji su pomogli narodno-oslobodila~ki pokret – parti-

zane koji to doka`u uz potvrdu nekog od prvoboraca, a

naro~ito Miloja Milojevi}a (on je od dr`ave dobio ve-

}e pravo od ostalih prvoboraca jer je bio posledwi ko-

mandant Po`areva~kog partizanskog odreda), po~eli su

98

da se stvaraju „provodaxije“ koji su bili wemu poznati i

predlagali tog i tog za pravo na ostvarewe bora~ke pen-

zije. To je toliko uzelo maha, samo zato {to je partizani-

ma dao jedanput ve~eru neko ho}e partizansko-bora~ku

penziju. Narod se ~udio kako ovaj postade penzioner; ni-

ko nije mogao ni{ta. Jer partizani su bili u ilegali, to

samo znaju oni koji su `ivi i ve~erali kod wih i niko

drugi. Mnogi su tako penzionisani i kad se otpo~ne raz-

govor sa takvim penzionerom, on kad po~ne da to obja-

{wava kao da je komunista iz 1918. godine, a ako neko u

razgovoru ho}e da ga ismejava, odmah se quti i pripre}uje

za omalova`avawe narodno-osloboli~ake borbe.

U Mi{qenovcu bili su korisnici ovakve penzije Mi-

hajlo Milojevi}, Petar [orgi}, Radomir Peri} [mit,

Miodrag Spasojevi}, Mara Nikoli} i Lalko Spasojevi},

i Aleksandar Spasojevi} koji je dobio re{ewe da je penzio-

nisan istog dana zgazio ga je voz, ali wegova }erka Cura

Milo{evi} imala je do`ivotnu nov~anu potporu.

Odmah 1945. godine formirane su omladinske brigade

koje su u~estvovale na izgradwi Auto-puta Bratstvo-je-

dinstvo Beograd–Zagreb. Te brigade su u~estvovale svuda

po Jugoslaviji na izgradwi puteva i pruga. U to vreme

izra|ena je pruga Ku~eva–Brodice. Takve brigade su po-

stojale do 1965. god.

Seqaci su se bavili zemqoradwom kao i ranije, gle-

dali su svoja posla. O~ekivalo se da }e do}i boqi dani,

da }e imati dovoqno robe za ku}ne potrep{tine, ali to

je i{lo sporo; petrolej, duvan, so dr`ava obezbe|ivala

je, pa i eksere za potkivawe stoke, ali je slabo obezbe|i-

vala tekstil. Bilo ga je, ali planski deqen za novac ne-

kima, pa drugi put davan istima.

Vlast je htela da ima prepis katastra Mi{qenovca i

ko }e to da uradi naravno – ja. Jednog dana neki Ostoji}

geometar doneo sve skice i sumarnik katastra za Mi{qe-

novac i obrasce u koji }e da se upisuju parcele sa svim

99

elementima broj parcele, povr{ina, kultura i m. zv. Po-

zvali su mene u m. k. i Mihailo predsednik mi obja{wa-

va da to se treba prepisati Ostoji} veli da je doneo i

skice ako je potrebno: taj posao ne mo`e da se obavi pre

od mesec dana. U to vreme bio je mesec jun, kopawe, ko{e-

we, sezona. Ja ka`em Mihailu da mog oca ne tera na akci-

ju sa zapregom dok ja ne prepi{em i na ime moga rada da

mi dodeli za jedne pantalone prilikom deqewa indu-

strijske robe. Mihailo je pristao. Ostoji} i ja oti{li

smo u salu zadru`nu gde je taj materijal bio ostavqen,

skoro ru~ak. Vidim da se Ostoji} prilepio uz mene, ode-

mo na ru~ak. I ja slede}eg dana po~inem prepis: prva

parcela je Svetomira Obradovi}a, kod Bu~inog groba,

odatle je po~eo promer. Prepisao sam ceo katastar u Mi-

{qenovcu: ima 8.000 parcela i jo{ ne{to vi{e, zabora-

vio ta~no koliko, pro{le su godine. Onda se desio jedan

nesvakida{wi slu~aj: @ivota @ica Tihomirovi} kao

vojnik napustio vojsku, pobegao i skrivao se u mi{qeno-

va~koj {umi: za{to je to uradio meni je nepoznato. Tih

dana je bilo pritisaka nove vlasti: sve za obnovu, jedni

na izvla~ewu drva, drugi na akciji se~e drva. Tre}i na

tre}im akcijama, koje su trajale po 3 meseca bez nadokna-

de, ~ak su qudi slati i u Sarajevo. Pritisak za isporuku

p{enice, isporuku sena. Ne zna{ {ta da se radi: to su

bili crni dani ali se izdr`alo. Meni za prepis katastra

nisu dali tekstil za pantalone i odmah po zavr{etku

prepisa moj otac dobio re{ewe za akciju 10 dana na iz-

vla~ewe metrova iz {ume: sa po jednom kravom i jednim

kolima i Mitom Tihomirovi}em.

U selu za vreme rata i posle rata bila je du}an; mi

smo u selu tu prodavnicu zvali zadruga, prodavac u za-

druzi niko drugi nije mogao da bude samo ~lan partije.

Takvi nisu bili nikad na akciji, niti su bili, ne daj bo-

`e, na vojnoj ve`bi. Za wih to nije va`ilo, uvek su se pra-

vili va`ni, a wih je i vlast cenila pa i {titila u

100

odnosu na ostale, koji nisu bili partija{i. Oni su bili

qudi prvog reda. Po~eli su da primaju svoje `ene u ~lan-

stvo, pa su se i te `ene pravile va`ne: one su bile u

AF@. Za praznik `ena 8. mart prire|ivale su u selu sla-

vqe. Takve su qude prvo zapo{qavali. Preko komiteta.

„Veza“ je radila punom parom: prvo je bilo prase i

balon vina, pa onda krma~a, pa tele, i na kraju 1000-2000

maraka, ni{ta bez „veze“.

Dr`ava je odmah pozvala rezervu na ve`bu, – 1948. go-

dine kada je nastao sukob sa SSSR-om i wegovim sateli-

tima, tako da su 11. avgusta upu}eni na ve`bu Slavko Ti-

homirovi}, @ivota Golubovi}, Milo{ @iki} i

Mihailo Luki}, svi smo bili u Zaje~aru, a mo`da neki i

na drugom mestu. Pedesetih godina dva puta bio sam na

vojnoj ve`bi sve u Ku~ajni, bili su i drugi, ali nikako

tri puta. Zafrkavali su me da sam bio lo{ vojnik, zato

su me, navodno, pozivali.

Kad je re~ o mom vojnikovawu objasni}u, demobilisan

sam 1. aprila 1947. godine: specijalnost „{tabno oso-

bqe“ – delovo|a, a iz jedinice 8. kordunska divizija pi-

sar u personalnom odseku.

101

OTKUP – OBAVEZNI

Od strane dr`ave formirano je ministarstvo za dr-

`avne nabavke pri republ. vladi. Ministar je bio Toma

Granfil. To ministarstvo je vr{ilo planirawe koliko

hrane treba za ishranu gradova i vojske i koje i tako je

zadu`ivalo srezove, a srezovi naseqa. Dr`ava je zahteva-

la p{enicu, kukuruz, krompir, meso, sitne ili krupne

stoke, debele sviwe, livadsko seno, slamu i ov~iju vunu.

U naseqima su formirane komisije koje su imale zadatak

da dobiveno zadu`ewe raspodele na seosko stanovni{tvo

jer svakog znaju, da mo`e to i to da isporu~i dr`avi. Do-

ma}instva su raspore|ena po kategorijama od nule pa 1,

2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8. Nulta kategorija su bezzemqa{i, druga

sirotiwa. Razvrstavawe je vr{eno na bazi zemq. fonda –

veli~ine ukupne povr{ine. To bi bilo sredwaci, ja~i

sredwaci, ja~a doma}instva i bogati, ali uzimano je u

obzir i ekonomsko stawe. Prilikom razreza u komisiji

su bili Mihailo Milojevi}, predsednik, Dragoslav Lu-

ki}, sekretar M. O. i ^edomir Peri}, Aleksandar Jova-

novi} i Milentije Peri}. Po izvr{enom razrezu izdava-

na su re{ewa o zadu`ewu {ta treba i koliko da

isporu~i i tako su seqaci isporu~ivali, a kao nadokna-

du dobivali su bonove: sa wima su pazarili iz prodavni-

ca umesto novca. Ako se primeti slaba isporuka Srez

{aqe aktivistu da pogura isporuku i tako su seqaci

primoravani, seqacima je zapre}ivano ako ne isporu~i

{to je zadu`en bi}e konfiskovan ili ide u zatvor.

Kako je utvr|ivan prinos objasni}u na~in kako je do

toga dolazilo? Primer – p{enica – na tri ili ~etiri

102

dana pred `etvu dolaze iz sreza u selo jedan ili dva akti-

vista: sa sobom donose metrovku, to je drvena naprava ve-

li~ine du`ina i {irina su jednake {to ~ini jedan kva-

drat 1 h 1 m, uzimaju nekog iz komisije, i sa wim utvr|uju

uzorke na najmawe tri mesta. Uzorke su uzimali iz Mi-

latkovca, Trskara i Livada. Na ovakav na~in prolaze}i

preko `ita kad nai|u na dobru p{enicu, spuste metrovku

u p{enicu i po`awu ono {to metrovka pokriva; ve`u u

snop i tako jo{ dva puta posebno trune saki snop i otru-

wenu p{enicu mere na kantar i na bazi te mere utvr|uje

se prinos po 1 ha za ceo atar.

Primer – kukuruz: uzorci su uzimani kao kod p{eni-

ce Milatkovac, Trskar Livade. Kako je kukuruz tada se-

jan na oxake, isto dolaze iz sreza aktivisti uzimaju iz se-

la dva, tri ~oveka koji sa sobom ponesu po jedan xak: oni

uhvate jednu vrstu pa sa oxaka na oxak kr{e klipove i

stavqaju u xak, ali svaki klip broje: ono {to su obrali

krune i mere na kantaru. Putem nekakvog ra~una dobijaju

prinos po 1 ha. Toj komisiji opravdanu primedbu niko

nije staqao: uzorci su uzimani samo sa 1., 2. i 4. klase ze-

mqi{ta – tu su prinosi ve}i nego u 5, 6, 7 klasi barem za

4-5 puta. To su qudi iz komisije znali, ali nisu hteli da

se zameraju aktivistima i tako se to odra`avalo na seqa-

ke jer su morali da isporu~e do posledweg zrna p{enice

i kukuruza. Srez je proglasio Mi{qenovac i Mustapi}

kao `itorodna sela! Niko od ~lanova partije nije obja-

snio srezu da Mi{qenova~ka imawa le`e 80% na stena-

ma i kamenu i da su tu niski prinosi i da takvo selo ne

mo`e biti `itorodno.

Mesni odbor sa predsednikom Mihailom Milojevi-

}em i sekretarom Dragoslavom Luki}em, marqivo su iz-

vr{avali nare|ewa sreskih vlasti: nikad nisu imali neke

primedbe.

103

KULACI

Ovu re~ su upotrebqavala lica koja su dolazila iz

sreza za doma}instva koji su imali malo vi{e zemqu na-

sle|enu od wihovih predaka ili `enidbom dobivenu kao

miraz. Ti qudi {ta su mogli nego da obra|uju tu zemqu,

na wihova doma}instva posebno je obra}ena pa`wa od

strane vlasti i komisije za obavezni otkup, zadu`ivani

su tako da boli glava, jadni qudi i cela porodica borili se

da izmire obaveze.

Nad tim porodicama se vr{ila osveta i svojevrsno

i`ivqavawe nad nedu`nim jadnim qudima; sve su to iz-

dr`ali.

104

SEQA^KA RADNA ZADRUGA

Osnovana marta 1949. god. nosila je naziv SRZ „Mi-

loje Milojevi}“ Mi{qenovac.

^lanovi zadruge bili su: 1. Mihailo Milojevi}, 2.

Milorad Milojevi}, 3. Dragoslav Luki}, 4. \or|e @iv-

kovi}, 5. Vidoje Obretkovi}, 6. Qubomir Stanisavqvi},

7. Radomir Marjanovi}, 8. Milan Stevi}, 9. Dragoqub

Radenkovi}.

^lanovi zadruge prilikom upisa uneli su svu svoju

imovinu kao i stoku, a od poqoprivrednog alata uneli

su zapre`na kola i sav ru~ni alat i tako udru`eni stvo-

rili su dobar fond ovaca, dok kod krupne stoke slabije.

Kupili su par kowa i nabavili par te{kih volova. Za te

volove govorilo se da su uzeti nekom seqaku iz Neresni-

ce (za{to i kako nije poznato). Kao zadruga bila je oslo-

bo|ena od pla}awa poreza, a u Ku~evu je otvorena nova

prodavnica samo za ~lanove zadruge. Imala je svu roba

pa i tekstil, tako da je zadruzi i zadrugarima dr`ava

iza{la u susret.

Zadrugari stvarawem ov~ijeg fonda, nisu imali svoju

ekonomiju, tako da su uzeli na silu bez nadoknade praznu

ku}u sa svim objektima za krupnu i sitnu stoku tzv. Arsi-

nu ku}u, vlasnice Natalije Markovi}, ovd. I tu se sme-

stili. Odmah su otpo~eli gradwu Ekonomije kraj druma

na kraj sela, na parceli Milorada Milojevi}a, gra|ena

je {tala za krupnu stoku, dok su u Zukvi napravili `ivi-

narnik sav od drveta. Gra|u za oba objekta sekli i vukli

iz privatnih zabrana, vlasnici zabrana nisu smeli da

im ospore; za zadrugare nema zakon. Tako su radili i

105

odr`ali se mo`da 4-5 godina i rasturili se. Stalni

upravnik bio je Dragoslav Luki}, deoba plodova deqena

je na trudodane: ispada da oni koji hrane stoku, upravnik

i kwigovo|a, imaju najvi{e trudodana, od onih koji rade

na wivi, i wima najvi{e pripada od deobe. Takva deoba

ne odgovara zemqoradnicima. Usledio je rastur zadruge,

neki od tih zadrugara dolazili su da im napi{em ne{to

da ne `ele vi{e biti u zadruzi, te sam tako saznavao

pojednosti.

106

ZAKON O ZEMQI[NOM MAKSIMUMU

Savezna skup{tina je tih dana usvojila zakon o ze-

mqi{nom maksimumu. Taj zakon je glasio najve}i maksi-

mum ziratne zemqe je 10ha; porodici koja ima vi{e od

10ha oduzima se vi{ak uz naplatu 30 din. po aru.

U Mi{qenocu pod udar ovog zakon potpala su tri do-

ma}instva, Dragoquba Jovi~i}a, Natalije Markovi} i

Miqka Voji}a. Dragoqub su oduzeli najvi{e, pa Natali-

ji, a Miqku su uzeli oko 45-50 ara ziratne zemqe. Ova

uzeta zemqa data je na kori{}ewe SRZ. Kada su SRZ pro-

pale, dr`ava mewa zakon o dosada{wim zadrugama koje su

se zvale „zemqoradni~ko nabavno-potro{na zadruga“ u

novo zvawe Op{ta zemqoradni~ka zadruga i uru~uje svu

zemqu od maksimuma na rad i kori{}ewe bez ikakve ren-

te a i oslobo|eno pla}awa poreza. Iz ovakvog obja{wewa

jasno se vidi da je dr`ava planski napadala seqake i {ti-

tila neke zadruge koje su nikakve.

Pedesetih godina dr`ava ukida zakon o obaveznom ot-

kupu, seqacima je laknulo i od tada proja za ishranu je

odba~ena: iskqu~ivo se tro{i hleb i danas proja se upo-

trebqava samo po `eqi porodice.

Porezi su po~eli odmah da se uve}avaju, a oni su odre-

|ivani od oka. Stvorena je komisija koja je vr{ila neke

obra~une oko imetka doma}instava. U komisiji su bili

ovi: isti: Mihailo Milojevi}, Dragoslav Luki}, ^edo-

mir Peri}, Milentije Peri} i Aleksandar Jovanovi}.

Porez je toliko narastao: s takvim zadu`ewem izgle-

da da komunisti vr{e ka`wavawe `iteqa. Od kad su do-

{li na vlast komunisti narod nema miran san pa ni `i-

vot, zaveli su porez na imovinu, ogroman porez na

107

promet pi}a, {to proizvedu za ku}u – rakiju i vino, tak-

su na ~okot vinove loze, taksu na zapre`na kola. Seqaci

da bi umawili porez otpo~eli su uni{tavawe vinograda.

Proizvedenu rakiju i vino seqaci su skrivali, vlast je

organizovala popis pi}a, pa onda kontrola, pa kad pro-

na|e kontrola kod nekog koji nije prijavio ili sakrio

prijava vlastima, pa debela kazna, eto za{to nema vi{e –

vinograda ni vo}waka.

Qudi koji su bili u komisiji svi su Mi{qenov~ani:

znali su kakav je kvalitet zemqi{ta, znali su da usevi na

6. i 7. klasi lo{i su i da prinosi nikada ne mogu se me-

riti sa prinosima iz ravni~arskog i kvalitetnijeg ze-

mqi{ta. Dozvolili su sebi da uzorke uzimaju u ravni-

~arskom delu tako da je prinos nametnut seqacima.

P{enica se u Mi{qenovcu najvi{e seje na lo{ijem ze-

mqi{tu barem 70% od ukupno zasejanih povr{ina, imalo

je doma}instava koji nemaju ni 1 ar zemqe odakle su uzi-

mani uzorci, a p{enicu su sejali tamo gde su imali na

lo{em zemqi{tu, komisija se slu`ila ovakvim podvala-

ma kada je zadu`ivala za porez nepravilno i nepo{teno.

Bilo je 3-4 doma}instva da su morali neki iz porodice

da ide na rad u Ku~evo u kamenolom, jadni ti qudi svako

jutro pe{ke 15 kilometara bez obzira na vremenske uslo-

ve, na ki{u ili ko{avu. Komisija je te godine zadu`ila

porodicu Dragoquba Jovi~i}a sa 320.000 dinara! To se

grani~ilo sa svakom logikom i banditizmom nove vla-

sti. Da li su ti qudi, iz komisija, imali ose}aja? Da su

jo{ uvek `ivi, trebalo bi im suditi kao banditima!

U Ku~evu imao sam jednog ro|aka, on se zvao Milan

@iki}, radio kao trgovac. @ena mu Natalija i wena maj-

ka @ivana obra|ivale su zemqu. Ja sa `enom odlazim kod

wega na slavu Sv. Nikolu, pogledam ja u wegov ko{ pun

kukuruza; pitam wega gde m u je bio ovaj kukuruz, on veli

na sala{u u Brankova{u. A jesi li isporu~io obavezu,

veli jesam, pa koliko ti odrezali, veli 250 kg kukuruza.

108

Ja mu ka`em da su meni silom uzeli sav kukuruz iz ko{a,

dobro veli Milan imam ja pa }u ti ne{to u~initi. Zbiqa,

dao mi je dosta, ali nedostaje, i je~am smo trqali, jedva

smo iza{li, a pomogao mi je i moj tast Voja, i moj prija-

teq iz Srpca, Toza Miladinov; on je bio tada vodeni~ar u

vodenici u Srpcu, a ~lan je SRZ. Ovih na{ih pet seoskih

ludaka – komisija – ~inili sve da bi za{titili sebe pa i

prijateqe, a udovoqili vlastima i dodvorili im se.

109

ZADRUGA OP[TEG TIPA

Po{to je nestala nabavno-potro{a~ka osnovana je no-

va, op{ta zemqoradni~ka zadruga „Zlatan Pek“ Mi{qe-

novac sa naseqima Mustapi}em, Srpcem i Qe{nicom. Toj

zadruzi uru~eno je ogromno zemqi{te, bila je prinu|ena

da nabavi tehni~ka sredstva za obradu zemqe, traktore, se-

jalice, drqa~e, traktorske prikolice, sav alat za obradu,

tako je zadruga kupila 27 traktora i sve prikqu~ke uz

traktor. Otpo~ela je da se vodi kampawa za kooperaciju;

tada je uve`ena semenska p{enica iz Italije i zvala se

talijanka; ona je toliko hvaqena da joj prinos dosti`e

do 6.000 kgr po jednom hektaru, dok na{a doma}a p{enica

dosti`e prinos do 2000 kgr po ha. Ovakvoj pri~u qudi su

poverovali i otpo~eli kooperaciju sa zadrugom, pravqe-

ni su ugovori {ta koji ula`e u setvu. Zadruga je kombaj-

nom ovrla i naplatila svoje izdatke u xakovima na wivi.

Mi{qenov~ani videv{i da su prevareni izmisli{e pe-

smu „Dru`e Tito i Jovanka, rodila nam talijanka, vama

`ito nama slama, mi ne}emo vi{e s vama“.

Zadruga se bavila svim i sva~im: otkupom od seqaka

jamskog drva, bagremovoh bandera, re~nog {qunka, stoke

za klawe. Vr{ila klawe i meso isporu~ivala beograd-

skim preduze}ima, otkupqivala `ivinu i jaja, otkupqiva-

la {umske plodove, pe~urke, kupinu. Vr{ila pulpirawe i

prodavala, bavila se povrtarstvom snabdevala Majdan-

pek i Ku~evo. Bavila se trgovinom industrijskih proiz-

voda: imala je i takve prodavnice i dve prodavnice za

prodaju povrtarskih plodova u Ku~evu i Majdanpeku, sve

je dobro i{lo dok je dr`ava davala kredite zadrugama. A

110

kada su krediti ukinuti, zadruge su spajane, pa vi{e nisu

zadruge nego poqoprivredni kombinati.

Kad su zadruge bile na izdisaju, vlada je odobrila da

i privatni poqoprivredni proizvo|a~i mogu da imaju

svoj traktor i prikqu~ke oko wega, a dosad to pravo nisu

imali.

U Mi{qenovcu prvi je kupio traktor Milutin Mi-

{i}, sin Mihaila Mi{i}a, pa svi ostali, kada je ko mo-

gao. Tako da danas ima svaka ku}a i porodica. Vrlo malo

zemqoradnika poseduje traktor sa svim prikqu~cima,

traktori su toliko i tako pode{eni da pored orawa slu-

`e za prevoz, jako su prakti~ni i dobri, nema vi{e da se

za vu~u upotrebqava stoka; sve je zamenio traktor.

Od kada se po~eo koristiti traktor sukcesivno se

smawivala stoka za vu~u. Danas u Mi{qenovcu vrlo ma-

lo ima krupna stoka, mo`e se na prste izbrojiti; ima ne-

{to, a to su krave, dr`e ih samo zbog mleka i sira.

Tako se desilo i sa ovcama, qudi su dr`ali ovce ra-

nije radi vune. Najvi{e to je bila sirovina za odevne

predmete, pojavom na tr`i{tu industrijskih odevnih

predmeta, ovce su zanemarene: 99% su uni{tene. U Mi-

{qenovcu, danas, 1% je onih seqaka koji gaje ovce.

111

VERA I ZAPO[QAVAWE

Seqaci su po{tovali veru, slavili su slavu, pravqe-

na su kr{tewa, slavqene su zavetine, po{tovani su hri-

{}anski praznici, za Bo`i} peklo se pe~ewe i unosila

se slama u ku}u, pa badwak, za uskrs jaja su bojena, ni{ta

im nije zabrawivano, ali su slabo dolazili u crkvu jer su

znali da komunisti ne vole crkvu i sve{tenike. Ove obi-

~aje odr`avale su porodice, osim porodica u kojoj je bi-

lo ~lanova partije, a ako su slu~ajno proslavile neke od

ovih praznika to se skrivalo. Qudi se pozdravqaju oko

Bo`i}a sa Hristos se rodi a oko Uskrsa Hristos vaskre-

se, ~lanovi partije odgovaraju Idi ga prijavi mati~aru,

ismejavali su qude govore}i Uneli slamu u ku}u kao u svi-

wac. Ali, ipak, ipak, nisu mogli da pokolebaju narod da

se odrekne slavqa i obi~aja. Prilikom dr`avnog popisa

neki od Mi{qenov~ana nisu hteli da se zapi{u kao Sr-

bi ve} Jugosloveni. Narod im nije prigovarao na ovakvo

wihovo pona{awe, nije smeo jer ukoliko bi im ne{to

prebacio da su neznabo{ci ili da im je partija takva i

takva, nadrqao bi ako ga prijave. Postoji zakon koji ih

je {titio pa dve-tri godine robije.

Za te ~lanove partije partija im je bila majka a Tito

otac, za wih nije postojao Bog – Tito je za wih Bog.

Te{ko je bilo zaposliti se, nije imalo gde, jedino u

kamenolom ili na `eleznici. Svi koji su tra`ili posao,

to su bili seqaci nekvalifikovani. Oni {to su se zapo-

slili na `eleznici bili su radnici – pru`ni, neki su

bili skretni~ari, a neki lo`a~i lokomotive. Koji su se

zaposlili u kamenolomu bili su tuca~i ili usitwiva~i,

112

e sad da li su radili od u~inka ili ne, tada se hvalio rad

od u~inka, pa je sve bilo podvrgnuto u~inku. U selu seqa-

ci punom parom obra|ivali su zemqu, sve {to su zasejali

ovrli ili obrli, bilo je wihovo sve.

Dr`ava je donela zakon da se seqaci zadu`uju porezom

na bazi katastarskog dohotka, vi{e se ne mogu zadu`ivati

komisijski. Osporila je pojedincima da se i`ivqavaju.

Seqaci su odmah pozdravili ovaj zakon i odobrili

jer porez se pla}a na imovinu, a za to je jedino kompeten-

tan katastar. Nema vi{e od oka, odmah se otpo~elo pra-

viti cigla, pa pekla, po~ela je izgradwa kako je ko mogao.

Ose}ala se malo poboq{awe; po~elo je da se u selu u ne-

koj ku}i ~uje pesma. Katastar je utvr|ivao dohodak za sva-

kog vlasnika zemqe, pa ako su u doma}instvu bili vla-

snici vi{e wih, katastar je spajao na bazi kvaliteta i

kulture, kao oranica, vinograda, vo}waka, livade, {ume,

izra~unao dohodak, dok poreska uprava je zadu`ivala

vlasnika onako kako je dr`ava donela procenat zadu`i-

vawa na bazi dohotka. Dr`ava je svake tre}e godine povi-

{avala dohodak naravno i porez, tako su radili sve do

wihovog raspada.

Po sprovo|ewu zakona o zemqi{nom maksimumu, u se-

lu su seqaci pri~ali da je zagarantovana privatna svoji-

na sve do 10ha. U to vreme otvoren je izvoz u strane zemqe,

a naro~ito meso, tako da su seqaci otpo~eli da vi{e to-

ve junad i proizvodwu belih sviwa. U Po`arevcu otpo-

~ela je da radi Nova klanica i bila je potrebna sirovi-

na, a to je `iva stoka. Otpo~ela je akcija od strane

vlasti za tovqenicima belih rasnih sviwa, seqacima su

ponu|ene suprasne krma~e, cena je bila visoka tako su se-

qaci slabije prihvatili ovu ponudu. Neki koji su pri-

hvatili ponudu sklapali su pisane ugovore prihvataju}i

sve uslove iz ugovora, a i cenu uzetih krma~a, dok drugi

ugovara~ imao je obavezu da sav proizveden priplod pre-

uzme koji je preko 25kg po tr`i{noj ceni. Seqaci su

113

proizveli ugovorene koli~ine i `ele da vr{e isporuku

da bi prvo umawili dug iz ugovora, me|utim klanica u

Po`arevcu ne po{tuje ugovor i ne}e da preuzme ponu|ene

koli~ine stoke, stokom se snabdeva iz Bugarske po ni`im

cenama. Jadni qudi obra}ali se svim nadle{tvima, pa i

sudu, taj sud se oglu{io o prava tu`ioca i nikada nije

doneo presudu na {tetu tu`enog. Me|utim, ti seqaci su

utu`ivani za dug, i obavezni su od strane suda da plate

dug j sa kamatom.

Privatni sektor bio je kost u grlu ovakvoj vladavini.

Seqaci, zanatlije, i svako drugi koji se bavio ma kakvim

privatnim poslom, svi ti qudi su uni{tavani preko

oporezivawa, i svake godine bilo je sve mawe privatnih

zanimawa. Mladi nisu imali gde da nau~e zanat i tako su

neki zanati zanavek nestajali. Danas na selu nema kova-

~a, kroja~a, ka~ara, ovi zanati potrebni su seqacima.

Danas ima izuzetnih bravara wih dva-tri; oni se ne bave

svojim zanatom; zaposleni su u privatnim firmama radi

radnog sta`a, ni ova dr`ava danas nije regulisala pita-

we zanatlija; oporezuje ih kao i pre. Osamdesetih godina

dogodilo se ~udo: Komunisti~ka partija Jugoslavije ras-

pala se, hvala bogu – nema vi{e komiteta u kojima se do-

nose odluke i re{ewa o `ivotima Jugoslovena. Neki qu-

di bili su zadovoqni raspadom komunisti~ke diktature,

ali ipak vlast u Srbiji dr`e komunisti, neki koji su bi-

li na vlasti tada govore, mi smo do{li na vlast krvqu i

krvqu }emo i oti}i.

Po{to je vladavina komunizma prestala, mo`mo da

upoznamo eventualnog ~itaoca sa licima koja su u ratnom

vihoru stradala od aprila 1941. do maja 1945. godine.

Izginuli su: od Nemaca:

– Miladinovi} @ika, aprila 1941;

– Ili} Radomir Ra{a.

Poginuli su u Rabrovu za vreme nema~kog bombardo-

vawa pijaca 1941. bambadava:

114

– ^edomir Vuj~i},

– Maca Milunovi},

– Jana Stoji~evi}.

Streqani su u Po`arevcu:

– Cvetko Ili}, 1943,

– Svetomir Lazi}, 1943,

– @ivota Stefanovi}, 1943.

Poginuli su bore}i se protiv Nemaca:

– @ivota S. Luki}, 1944,

– Vojislav Marinkovi}, 1944

– @ivko Vuj~i}, 1945

– Stanoje Peri}, 1945

– @ivota M. Luki}, 1945

– @ivota ^. Peri}, 1945

– @ivota V. Stanojlovi}, 1945

– Ivan Rajkovi}, 1945

– Mile Lalin, 1945

– @ika @ivkovi}, 1945.

Partizani su ubili:

– Stanisava Peri}a, 1941

– Selimira Strahiwi}a, 1942

– Velimira Stanojevi}a, 1942

– Vojislava Gruji}a, 1943

– Slavka Lazi}a, 1943, i

– Bogoquba Veqkovi}a, 1944.

^etnici su ubili:

– Jovana Rankovi}a, 1944

– Dragutina Rankovi}a, 1944.

Vujica Milojevi} poginuo u borbi 1942. godine od

Dobrovoqaca.

Qubivoje Milo{evi} umro u zarobqeni{tvu.

Od posledice rata umrli su:

– Milan Milojevi} ku}i 1946. godine,

– Dragutin Mi{i}, 1960. godine.

115

VI[EPARTIJSKI SISTEM

Po rasapadu Komunisti~ke partije Jugoslavije odmah

po~ele su da se stvaraju nove partije kao npr. Srpski po-

kret obnove, Demokratska partija, Radikalska partija i

druge; me|u wima Milo{evi} od komunisti~ke partije

stvara Socijalisti~ku partiju Srbije, ~iji je predsednik,

i otpo~iwe vladavina socijalista. Sve druge partije su

opozicija. Socijalisti su bili toliko jaki da su na izbo-

rima pobe|ivali i takvom pobedom osnivali iskqu~ivo

vladu socijalista. Naravno da su se biv{i komunisti do-

govorili da republika Crna Gora bude u zajednici sa Sr-

bijom. Dr`avno ime Jugoslavije, sva znamewa ove dr`ave

bila su iz komunisti~kog sistema, himna, zastava sa peto-

krakom. Narod je o~ekivao neku boqu promenu, ali stari

komunisti su se ~vrsto vezali za Milo{evi}a jer u wemu

su prepoznali jednog ~vrstog mladog ~oveka, a jo{ komu-

nistu. Pla{ili su se li~no, pa i obra~una i na ovaj na~in

spasli su svoju ko`u. Milo{evi} je sru{io u Vojvodini

autonoma{e, a na Kosovu hteo da zavede red, zakazivao mi-

tinge i na wima se pokazivao i predstavqao kao ~ovek Sr-

bin, i obe}ao je narodu da }e zavesti sistem demokratije, i

{vedski standard: narod je sve ovo pri`eqkivao.

Na selu tih dana obavqen je sav seqa~ki posao, ali je

selo ostarelo. Mla|i qudi su radili po preduze}ima u

Ku~evu, Po`arevcu, Majdanpeku, pa i Beogradu. Drugi su

jo{ sedamdesetih godina ostavili starije roditeqe ku}i

na selu, e tako su se vi|ali u selu i poqu stariji sedoko-

si starci. Tada se nije oskudevalo niza{ta u selu. Ku-

pqen je veliki broj traktora, sejalica, kosa~ica, pa i

116

kombajna za p{enicu; tada je bio predsednik vlade Ante

Markovi}. Plate za sve uredno i na vreme, u odnosu na

marku bile su do 2.000 maraka naravno u na{em novcu.

Penzije bile su tolike da su podmirivale penzionere jer

su redovne, a moglo je da se `ivi od wih. Ante Markovi}

bio je vrlo sposoban ~ovek, pokazao se kao demokrata i

odli~an ekonomista.

117

RASPAD TITOVE JUGOSLAVIJE

SFRJ raspala se mnogo gore od one Kraqevine Jugo-

slavije, stara se raspala nema~kom okupacijom, a nova se

raspala od nesloge me|u rapublikama i zahtevima za sa-

mostalnost i nezavisnost. Raspad nisu `eleli Srbi i

Crnogorci, televizija je prikazala raspravu izme|u de-

legacija republika koje su predlagale konfederaciju, ne-

zavisnost u okviru Jugoslavije. To su predlagale delega-

cije Hrvatske i Slovenije mirnim putem; Srbi i

Crnogorci na to nisu pristali. Delegacije koje su pred-

lagale samostalnost napustile su raspravu govore}i –

onda bi}e krvi. U to vreme bila je Jugoslovenska armija;

u toj armiji bili su izme{ani vojnici na odslu`ewu voj-

nog roka, a isto tako i komandni kadar u ve}im komand-

nim jedinicama. U ovom slu~aju nema napada agresora sa

strane; ovo je pitawe me|usobne politi~ke igre gde je bi-

lo krvi. Ovu igru su otpo~eli Slovenci: jedna jedinica

JA upu}ena je iz Slovenije na granicu italijansku ili

austrijsku sa oru`jem bez municije; vojnici su nosili

pu{ke prazne Slovenci su napali tu jedinicu sa privat-

nim oru`jem, pa i lova~kim pu{kama, znaju}i da vojska

ne mo`e da pru`i otpor; hvatali su vojnike i po neke

ubijali, naro~ito Srbe, pa i Hrvate, sve oficire pohva-

tali i zatvorili. [tampa je objavila broj uhap{enih

oficira: narod se zgranuo pitaju}i da li je mogu}e da

Slovenci ubijaju Srbe? Pa Srbi su ih oslobodili od

austrijske dominacije u prvom svetskom radu. Mnogi Sr-

bi ostavili su kosti u Sloveniji gone}i Nemce, osloba-

|aju}i Sloveniju u Drugom svetskom radu. Zar su Srbi

bili okupatori u obe Jugoslavije? Slovenija je –

118

pobedom JA – hitno priznata kao nezavisna dr`ava. To

zna~i da je Evropa bila zainteresovana za brzi raspad

Jugoslavije.

Hrvati su odmah i oni otpo~eli ratnu igru. Prvi in-

cident napravili su Hrvati {to su na Karlova~kom mo-

stu sa~ekali kamion pun vojnika JA i poubijali Srbe.

Srbi su se brzo organizovali da ne do|e do tragedija iz

Drugog svetskog rata: da budi klani i ba~eni u jame. Brzo

su naoru`ani i suprotstavili se hrvatskim fanaticima.

Hrvati su odmah otpo~eli blokirawe vojnih kasarni i

napade na iste. Vojnici su se branili koliko su mogli,

ali morali su da se predaju. Hrvati su odmah nao~igled

vojnika streqali oficire, a vojnike pustili. Me|utim,

bilo je vojnika iz svih republika u kasarnama po grado-

vima Srbije; svi su otpra}eni u svoje republike bez ika-

kve prisile ili torture. Hrvati su dosta vojnika stre-

qali Srba, verujem da je to negde zapisano mo`da i

objavqeno. Hrvatski oficiri brzo se na{li u hrvatskim

vojnim snagama, piloti su avionima doleteli na hrvat-

ske aerodrome i tukli srpske jedinice. Hrvati su preuze-

li naoru`awe koje je pripadalo JA na teritoriji Hrvat-

ske. A imali su i svoje kupovinom iz inostranstva mnogo

ranije; za to se znalo, ali dr`avni vrh to nije hteo da

spre~i, tako da Hrvatske jedinice bile su dobro naoru`a-

ne, spremne za rat. Hrvati su imali svoj ciq stvarawa ne-

zavisne dr`ave i uspeli su, Srbe su nazvali kao okupatore

jer se rat vodio na teritoriji Hrvatske. Srpski politi-

~ari nisu priznavali administrativne granice izme|u

republika, pa se hvatali neke granice do Karlobaga, te su

osnovali neke Srpske republike; jednu u Severnoj Dalma-

ciji, a drugu oko Vukovara i na tim teritorijama vo|en je

rat. Me|unarodna zajednica proglasila je Srbe agresori-

ma, a Hrvati su dobili nezavisnost. Hrvati su proterali

sav srpski `ivaq sa wihove teritorije, sav taj svet do{ao

u mati~nu zemqu – hiqade izbeglica…

119

U Bosni je buknuo rat izme|u muslimana i bosanskih

Srba. Naravno da je Srbija podr`avala Srbe. Muslima-

ni su smatrali da Srbe treba pobiti ili proterati, a

Srbi su isto smatrali za Muslimane, ali ovoga puta Sr-

bi su bili nadmo}niji, jer Srbija je bila uz wih. U rani-

jim ratovima situacija je uvek bila povoqnija po

Muslimane…

Po{to je Srbija u ovom ratu progla{ena krivom, me-

|unarodna zajednica je zakazala konferenciju svih poli-

ti~ara koji su bili na vlasti – Srbije, Hrvatske, bosan-

skih muslimana. Srbiju je zastupao Slobodan

Milo{evi} i bosanske Srbe, Hrvatsku Frawo Tu|man,

bosanske muslimane Alija Izetbegovi}. Izme|u wih je

sklopqen mir – Dejtonskim sporazumom.

Iz Bosne u Srbiju pre{lo je hiqade Srba tako da se u

Srbiji na{lo oko milion izbeglica. To je bila takva

politi~ka strategija srpskih politi~ara.

120

MILO[EVI]EVA VLADAVINA

Milo{evi} i Momir Bulatovi} su sa svojim socija-

listima Srbije i Crne Gore ujedinili i sa~inili tre}u

Jugoslaviju. Srbiji su od strane velikih sila nametnute

sankcije: nema vi{e nikakav izvoz, pa ni uvoz. Tada{wi

~lanovi vlade govorili su da sankcije ne mogu dugo, naj-

vi{e 1-2 godine. Sankcije je osetio narod: zbog nedostat-

ka vi{e artikala, pa i lekova, neka deca su pomrla, jer

inekcije za tu bolest postoje ali ih u Srbiji nema. Otpo-

~eo je {verc – najvi{e duvana i nafte. Ovi artikli su

pogodili pu{a~e i sva motorna vozila, nafta i benzin

bili su na ceni.[verceri su sa kantama punim naftom

ili benzinom stajali pokraj puteva na kraju gradova i se-

la i prodavali. Isto~nu Srbiju snabdevali su naftom

{vercovanom iz Rumunije ~amcima preko Dunava. Seqa-

cima je za obradu zemqe dodeqivana nafta na bazi veli-

~ine poseda uz naplatu i ograni~ewe. Svakog narednog

dana bilo je te`e, seqci su se borili u poqoprivredi

koliko su mogli, ali cene u prodavnici bile su svakog

narednog dana vi{e. U to vreme dr`ava je odobrila nove

privatne banke Jezde Vasiqevi}a i Dafine Milanovi}.

Oni kao bankari na televiziji su reklamirali dukate,

zlato u polugama, visoke kamate na oro~ena sredstva i

narod ono {to je imao kao ne{to u{te|evine oro~io kod

ovih banaka. U ugovoru je stajalo da vlasnik oro~enih

sredstava mo`e svakog meseca podizati kamatu, neki su

naplatili kamatu; to su oni qudi koji su bili blizu fi-

lijale i dobro poranili. To je bila jedna mawina. Osta-

li koji su bili udaqeni i oni koji nisu hteli da porane

121

ostali su bez glavnice i kamate; banke su propale; Jezda i

Dafina su pobegli iz zemqe i – izeo vuk magarca. Qudi

koji su imali devize kod ovih banaka oro~ene: vra}aju im

se u devizama, ali u ratama do 2012. godine.

Dr`ava je odmah po~ela da stvara takvu inflaciju da

ono {to kupi{ danas sutra je duplo skupqe. Nastalo je

takvo ludilo u {tampawu novca; najve}a nov~anica jedna

milijarda dinara! Sve prodavnice koje su dr`ale ma ka-

kvu robu posakrivale su je, tako ostala prazne. Nastao je

haos – glad se najvi{e osetila u gradovima; nema uqa, ne-

ma mleka. I ako bude ovih artikala, to su redovi, sa~uvaj

bo`e? Iz onih lepih godina nastade glad, penzioneri se

ve{aju, drugi riju po kontejnerima! Qudi iz gradova ko-

ji su imali ro|ake na selu brzo su bili snabdeveni pre-

hrambenim proizvodima. U gradovima bila je velika gu-

`va oko prevoza; gradski saobra}aj prepolovqen je.

Novac, elem, nije imao ama ba{ nikakvu vrednost!

Niko ga nije hteo za bilo kakvu kupovinu – narod se sna-

lazio na razne na~ine za nabavku deviza. Porodice koje su

imale nekog zaposlenog u inostranstvu nisu osetile bedu.

Na ulicama se pojavili nakupci deviza, tzv. dileri, bi-

lo ih je ve}i broj u selima, gradovima, na pijacama, va-

{arima, svuda. Nicali su kao pe~urke, narod se pitao za-

{to ih dr`avni organi vlasti – policija ne progawa i

zabrawuje ovakvu rabotu?

Socijalisti~ka Jugoslavija imala je {est republika,

Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru,

Makedoniju i Srbiju. Jedino Srbija je imala dve autono-

mije Vojvodinu i Kosovu. Ustavom iz 1974. godine ove

autonomije bile su ravnopravne sa republikom Srbijom

– tako da sa svojim pona{awem apsolutno su ko~ile raz-

voj Srbije, pa ~ak htele da se osamostale. Vodile su poli-

tiku separatizma. Narod u Srbiji je ose}ao nemo} repu-

bli~ke vlade. Dolaskom Milo{evi}a na vlast, on je

odmah otpo~eo politi~ku borbu protiv autonoma{a;

122

svrgnuo ih je, ali sa {iptarskim separatizmom nije se

moglo iza}i na kraj. [iptari su otpo~eli vojnu pobunu.

Upotrebqena je armija za ugu{ivawe pobune, Evropa sa

Nato paktom okrivila je Srbiju kao agresora i zahtevala

da se Armija povu~e sa Kosova, a da Nato snage u|u na Ko-

sovo i uspostave red. Srpska vlada ovo nije prihvatila,

Evropa sa Amerikancima otpo~iwe bombardovawe svih

gradova u Srbiji, a naro~ito ju`ni deo zemqe i Kosovo.

Svi mostovi na putevima i `eleznici su pokidani, kao i

na Dunavu. Bombardovani su vojni objekti, bolnice, dr-

`avna nadle{tva, stradali su civili u vozovima, auto-

busima, napravili su takvu {tetu Srbiji da boli glava.

Da li je do toga moralo do}i, ~itaoci neka procene.

Evropa je preko {tampe okrivila Srbiju za sve rato-

ve koji su vo|eni sa Slovenijom, Hrvatskom, Bosnom pa i

[iptarima, smatraju}i da su srpski narod i wegova vla-

da agresivni i da treba da odgovaraju za raspad i krvo-

proli}e na teritoriji SFRJ.

Od strane Ujediwenih nacija oformqen je Me|una-

rodni sud u Hagu koji ima da sudi lica koji su u ovim ra-

tovima po~inili krivi~na dela protiv ~ove~nosti i

prekr{aja ratnih pravila.

Na izborima 2000. godine Milo{evi} je kao kandi-

dat socijalista, izgubio: pobedila je opozicija demokra-

ta. Idu}e 2001. godine Ha{ki sud od srpske vlade tra`i

izru~ewe Milo{evi}a na su|ewe kao optu`enog zbog

ratnih dejstava i komandne odgovornosti. Su|eno mu je

sve do 2005. godine kada je umro u zatvoru u [eveningenu,

prenet je i sahrawen u Po`arevcu u svom dvori{tu…

123

U MI[QENOVCU

U Mi{qenovcu danas ima 140 doma}instava, selo je

mawe u odnosu na 1930. godinu za oko 80 doma}instava –

ku}a.

Novoosnovana zemqoradni~ka zadruga „Zlatan Pek“

Mi{qenovac 1991. godine, ~iji je upravnik Goran @iva-

novi} poseduje plac od 2ha sa objektima – zgradama na

placu kao i sa nekretninama 1,50ha obradivog zemqi{ta

i 6 ha neobradivog. U vlasni{tvu ima i vodovod zadruge

za napajawe stanovni{tva Mi{qenovca – i prodavnicu

prehrambenim proizvodima.

U selu danas postoji privatna fabrika „Srboplast“

Du{ka Ili}a – Milovanovi}a koja proizvodi gra|evin-

sku stolariju, prozore i razna vrata od PVC materijala.

Postoje i dve privatne prodavnice preduze}a Petra

Savi}a „Gige“ i prodavnica Sa{e Stevi}a kao vlasni-

{tvo; obe su opremqene za prodaju `ivotnih namirnica.

U selu ne postoji nijedan zanatlija koji se bavi svo-

jim zanatom da ima radionicu i vr{i usluge.

Ne postoji nijedan ugostiteqski objekat kao {to su

gostionice, kr~me ili kafi}i.

Zemqi{ta koja su u planinskom i podplaninskom de-

lu, a to je 6-7 klasa, obra|uje se samo 5-10% od ukupnih

oranica, koje su obra|ivane ranije. Putevi u tim delovi-

oma ne odr`avaju se i lo{i su, staze, putawe kao pre~ice,

vi{e ne postoje; sve je to zaraslo u {ibqe i trwe. Zabra-

ni su tako zarasli da me|e ne mogu vi{e da se prona|u;

sve je napu{teno.

124

U selu vi{e nema ni jedno ~isto poqoprivredno do-

ma}instvo, iz svake porodice neko od ~lanova je zapo-

slen je i stvara dohodak za tro{kove porodice. Obra|uju

zemqu koja se nalazi u ravni~arskom delu.

Eto tako je danas u Mi{qenovcu, selo je ostarelo:

najvi{e ima penzionera. Uve}avaju se opustela ogwi{ta.

Sve seoske ulice su asfaltirane, selo ima struju, seo-

ski vodovod, telefone.

Reka Pek zaga|ena je toliko da se leti ne mo`e kori-

stiti za kupawe stanovni{tva, a o woj niko ne vodi ra-

~una. Sme}e se baca svuda: ne postoji ama ba{ nikakav

red! Za{to? Piscu je nepoznato zbog ~ega je ovakvo pona-

{awe vlasti.

Crkva

Crkva je obja{wena u prvom delu, pa je ovde nepotreb-

no isto ponavqati: stara crkva vi{e ne postoji.

Dolaskom u selo na slu`bu u crkvi 1998. godine sve-

{tenik Marko Mitrovi} sa svojom popadijom Vesnom,

razmi{qao je o novoj crkvi, jer stara crkva bila je na le-

pom mestu, izmi{qenom za crkvu. Mladi sve{tenik pun

energije, prili~no vredan, otpo~eo je prikupqawe sred-

stava za obnovu i dogradwu crkve. Prikupio je sve papi-

re od strane vlasti za crkvu, pribavio je stru~waka za

arhitektu i tako otpo~eo rad 1999. godine.

Sve{tenik Marko se snalazio kako je znao i umeo za

sredstva i materijal i zalagawem je uspeo da staru crkvu

utopi u novoizgra|enu crkvu (vidi sliku).

Crkva je u zavr{noj fazi gradwe; fasada i unutra-

{wi deo.

Kada je re~ o mi{qenova~koj crkvi, treba spomenuti

da je Milica Pajki} Mica, kao pobo`na baka, dobrotvo

crkve. Ona je mnogo crkvu pomogla, kupila je drugo zvono

125

i u~estvovala u finansirawu izgradwe zvonare, u vreme

kada je bio sve{tenik Savatije Mitrovi}. Ogradila je

crkvenu portu betonskom ogradom od 1,70 ha. Sazidala je

ku}u na spratu za sve{tenika i porodicu, i za sebe, 1999.

godine. Za izgradwu crkve prilo`ila je 10.000 {vajcar-

skih franaka. Baba Mica jo{ je `iva i dobro se dr`i, a

ro|ena je 1934. god. u Mi{qenovcu.

Koreni Mi{qenovca

Selo je starijeg postanka. U `ivotu nema neprekidno-

sti. Postojalo je u vreme vladavine kneza Lazara i tada je

dobilo naziv – Mi{qenovac, po vodeni~aru Mi{qenu.

Vodenica je bila na Peku, uz obalu, ba{ do Srpca; u

woj bio vodeni~ar Mi{qen i po wemu je selo dobilo

naziv.

Ovi krajevi potpali su pod Tursku vlast 1459. godine

Turska dr`ava je za novoosvojene teritorije izvr{ila

popis naseqa 1467. godine za Brani~evski suba{iluk na-

ravno popisom je obuhva}en i Mi{qenovac.

Timar pripada Peku, ima 6 ku}a

Radman sin Durmana

Radisav sin Dobra{ina

Vrvec sin \ur|ev

Radovan sin [urmana

Nikola sin Radmana

Jovan sin Radisava

Porezi i nameti

hara~ ispon~a za pokorene hri{}ane 150 aspra

desetine od p{enice 14 lukna

desetina od zobi i ra`i 4 lukna

desetina od prosa 4 lukna

126

desetina od so~iva 5 aspre

desetina od konopqe 10 aspre

desetina od povr}a 8 aspre

porez na sviwe 30 aspre

porez baduhava na vazduh 10 aspre

desetina od drva 4 kola

desetina od sena 4 kola

svega 564 aspre

Porez je pla}en u naturi ovako: p{enica 1 lukno 12

aspri; ostale `itarice 1 aspra…

Solarija dopunsko oporezivawe za `itarice i vino

uzima se od letine 1/40.

U Brani~evskom suba{iluku 1 lukno je 4 jedrenske me-

rice te{ke 92,300 kgr.

Oslobo|eni od poreza

Sokolari, jastrebari, martalosi i vojnici

Vojnici su bili privilegovani, Mi{qenovac je bio

policijska stanica.

Policijske stanice bile su jo{ u Dowoj Bresnici,

Duboki, Vojilovu i Drago{evcu.

U tim stanicama raspore|eni su 53 vojnika i 116 jata-

ka pomo}nika ili zamenika.

Mi{qenovac je raseqen u po~etku 17 veka, a ponovo

naseqen krajem istog veka. 1720. godine selo je otpo~elo

ubrzano sa naseqavawem i 1733. godine imalo je 17 domo-

va, naseqenih Srbima i Vlasima.

Zakqu~ewem Po`areva~kog mira izme|u Turske i

Austrije (1718. godine), Austrija je zavladala Severnom

Srbijom sve do 1739. godine.

Vladavinom Austrijanaca narod se malo smirio i

oku}io. 1739. godine Turci su poterali Austrijance.

127

Turci su po~eli da se svete raji i otpo~eli pqa~ku, od-

vodili su narod kao robqe, narod be`ao u {ume i zbego-

ve, sve {to su mogli odnosili su, palili su ku}e, a kad

odu narod se vra}ao iz {ume i zbegova i naseqavao se u

zabitijim mestima gde Turci slabo dolaze.

1788. godine otpo~ela je buna naroda: bunu je podigao

kapetan Ko~a.

Ta buna zvala se Kapetan Ko~ina. Otpo~ela je borba

sa Turcima. Turci su bunu ugu{ili, uhvatili Ko~u i

ubili su ga. Turci su jo{ vi{e poja~ali nasiqe.

Srbi se di`u na ustanak – 1804. godine – pod

vo|stvom Kara|or|a Petrovi}a zbog velikog zuluma –

nasiqa nad rajom. Turci su posekli vi|enije Srbe i srp-

ske knezove. Turci nisu mogli da ugu{e ustanak, oslobo-

|ena je ve}a teritorija Srbije, ali 1813. godine Turci su

navalili sa svih strana i opet zavladali Srbijom. Tur-

ci su otpo~eli nezapam}eno nasiqe i ubijawe ustanika,

{to je dovelo do izbijawa Drugog srpskohg ustanka godi-

ne 1815. god. pod vo|stvom Milo{a Obrenovi}a protiv

Turaka. U borbama sa Turcima, Srbi su imali uspeha.

Turci su Srbima dali autonomiju.

Za oslobo|ewe Po`arevca u Drugom ustanku iz Mi-

{qenovca u~estvovali su:

Jova Rankovi}, Marjan Radojkovi}, Stoka Jovanovi},

Janko Srbin.

1825. zakletvom na vernost Kwazu Milo{u zakleli se,

iz Mi{qenovca:

Sima Vu~in – knez, Raka Bogi~i}, Radoje Stoilov,

Pavle Veli~kovi}, Stoka Jovanovi}, Radomir Paunov i

Obretko Brankov.

Mi{qenovac je imao po popisu izvr{enom 1831. go-

dine 74 domova.

Bunom naroda u Krajini i okolini Vidina protiv

Turaka i Tur~ina Pazvanoglua koji vr{io velike zulume

nad rajom, stanovni{tvo iz Krajine i Vidina pobeglo je.

128

Naseqavali su se u Pe~koj dolini. Ovi qudi bili su ze-

mqoradnici naseqavali se gde ima zemqe za obradu.

Mi{qenovac imao je 1733. godine 17 domova, a sto go-

dina docnije – 74 doma. Za 98 godina naselilo se 57 domo-

va. Prema popisu iz 1861. imalo je 108. domova. Zna~i, za

30 godina uve}alo se za 34 doma Prema popisu iz 1931. g.

imalo je 221 dom. Zna~i, za 70 godina selo je naraslo za

112 domova.

Oslobo|ewem Srbije otpo~eo je da raste natalitet ta-

ko da se u porodicama ra|alo od 5-10 dece. Odrastawem

dece nastajale su deobe – nove parcele i nove ku}e, deqe-

wem zemqe usitwavao se zemqi{ni posed.

Naseqavawe sela je trajalo od 17. veka sve do kraja 19.

veka. Zapisano je i zna se Crno-Stokinci, slave sv. \ur-

|a. Doseqeni su krajem 17. veka iz Polimskih Vasojevi}a

u Crnoj Gori. Crni Stoka se nije dugo zadr`avao u Mi-

{qenovcu, prvo se preselio u selo Du{mani}e, pa Kle-

we, zatim u Rabrovo, pa u Tribrode, a naposletku zadr-

`ao se u Vel. Gradi{tu. Ovde se zavadio sa spahijom i

pobegao u hajduke. Hajdukovao je neko vreme po okolini

sa hajdukom Jankom iz Mustapi}a. Kada su se austrijskom

okupacijom stvari smirile i prilike promenile vratio

se u Mi{qenovac.

Preci Marinkovi}a slave sv. Nikolu; doseqeni sa

Kosova, izme|u 1720. i 1733. godine.

U isto doba doselilo se i nekoliko vla{kih porodi-

ca iz Banata: wihovi potomci su dana{wi Ko~i}i, Joji-

}i, Markovi}i, Golubovi}i, slave sv. \ur|icu: sve ovo su

vla{ke porodice.

U isto doba doselili se preci Josi}a i Popovi}a sla-

ve sv. Aran|ela, a pop Jova predak Popi}a slavi sv.

]irila.

Krajem 18. a po~etkom 19. veka doselili se Luki}i iz

okoline Zaje~ara – slave sv. Aran|ela. Naselili se prvo

u selu Neresnica gde ih je priroda {titila od Turaka,

129

docnije se preselili u Mi{qenovac, gde je bilo vi{e ze-

mqe za obradu i gde je priroda sli~na u wihovom starom

kraju, turski zulum ih je ovde na{ao. Jedan ~lan ove po-

rodice, Rajko, odmetnuo se u hajduke i hajdukovao po maj-

danpe~kim {umama. Zbog toga Luki}i su morali ~esto

mewati mesto boravka da bi Turcima zavarali trag. Tur-

ci su uhvatili Rajka i obesili ga nedaleko od M. Peka to

mesto danas se zove „Rajkovo“, a re~ica u blizini Rajkova

reka.

Preci Crvenki}a i Rajkovi}a slave sv. Lazara doseli-

li se u isto doba iz sela Jasenica u Krajini. Od Crven-

ki}a bio je hajduk Stanko. Hajdukovao je sa Rajkom: wega

je izdala sestra Turcima i Turci su ga obesili u Gorwoj

Kru{evici dana{we Ku~evo.

Manojlo predak Ba{i}a slavi sv. A}ima i Anu dose-

lio se u isto doba iz sela [arkamena u Krajini.

Preci Dabi}a slave sv. \ur|icu do{li iz vidnskog

kraja.

Preci Mi{i}a slave sv. Stevana iz zaje~arskog sela

Brestovca.

Preci dana{wih Stojilovi}a. Do{la su dva brata iz

Brestovca, jedan se vratio natrag u Brestovac od wega je

Kapetan Ko~ina familija, drugi je ostao u Mi{qenov-

cu: od wega su dana{wi Stojilovi}i, slave sv. Petra.

Gruja predak dana{wih Gruji}a, slave sv. ]irila, kao

preci Kuzmi}a, Raki}a, Jeli}a, Obretkovi}a i Milojevi-

}a slave sv. ]irila; svi iz sela Jasenice.

U isto doba i iz istog sela do{li preci Simi}a, No-

vi}a slave sv. A}ima i Anu, Ili}i slave Mitrovdan. Iz

iste familije ima ih i u selu Zeleniku.

Posle oslobo|ewa Srbije u drugoj polovini 19. veka

bilo je doseqavawe. Tada su do{li preci velike famili-

je Milenkov~i}i slave sv. Lazara iz Tribroda; oni su sta-

rinom iz Banata.

130

Preci Radi}a i Mileti}a slave sv. Aran|ela doseli-

li se iz sela Makaca.

Danas u Mi{qenovcu ima oko 140 domova. Natalitet

je opao, mnogi su se iselili u gradove, mnoge ku}e su opu-

stele. Oko 20 momaka neo`ewenih: razlog – {to `ive na

selu i seqaci su.

Mi{qenovac je delio kao mesto sudbinu svoga naro-

da, ali o tome nije ostalo mnogo zapisanih tragova. Ono

{to je zapisano, tu i tamo, {to je poznato, {to je obja-

vqeno, {to nije objavqeno, kap je u moru zaborava.

Ko je sve iz Mi{qenovca u~estvovao 1788. godine u

Kapetan Ko~inoj buni protiv turskog nasiqa (da li sa-

mo neko od ro|aka Ko~inih?)?

Ko je sve iz Mi{qenovca u~estvovao u Prvom srp-

skom ustanku?

Ko je sve iz Mi{qenovca u~estvovao u Drugom srp-

skom ustanku?

Ko je sve iz Mi{qenovca u~estvovao 1875. u ratu sa

Bugarima?

Ko je sve iz Mi{qenovca u~estvovao 1876. i 1877. u

ratu sa Turcima?

Ko je sve iz Mi{qenovca u~estvovao 1912. godine u

ratu sa Turcima, kada su Turci pobe|eni i proterani iz

Evrope?

Ko je sve iz Mi{qenovca u~estvovao 1913. godine u

ratu sa Bugarima na Bregalnici?

Ko je sve iz Mi{qenovca u~estvovao 1914. godine u

ratu sa Austrijom i Nema~kom sve do 1918. godine?

To znaju jedino grobqa, oba mi{qenova~ka grobqa –

ono na Starcu i ono u Poto~i}u, kao i tolika srpska voj-

ni~ka grobqa, rasuta po svetu. Ali, i grobqa vremenom

propadaju! Imena mnogih poginulih Mi{qenov~ana u

ratovima 18., 19., i 20. veka su zaboravqena. To {to ovaj

131

narod zaboravqa sve one koji su poginuli za odbranu ili

za osvajawe slobode, ~udna je stvar!

Interesantno je da u ovim i ovolikim ratovima u kom

su ginuli srpski borci nigde nije i nema spiska poginu-

lih ratnika Mi{qenov~ana, to je za svaku osudu. To je

bruka i sramota {to potomci danas ne znaju ni{ta o svo-

jim pradedovima i dedovima poginulim na bojnom poqu

za slobodu.

Pismenost u po~etku 19. veka bila je slaba – skoro ni-

kakva. Krajem 19. veka bila je simboli~na, dok u 20. veku,

u prvoj polovini, 80% stanovni{tva bilo je pismeno, i

niko od Mi{qenov~ana se nije setio da popi{e sve izgi-

nule u 19. i 20. veku, a znalo se. Prenosilo se predawem.

Krajem devetnaestog i po~etkom dvadesetog veka Mi-

{qenovac je imao op{tinu: tu su bili pismeni qudi: pi-

sari Milentije Radi}, Milan Jovi}, uz wih @ivan Pe-

ri} kao kmet i blagajnik (ro|en je 1875. godine i

u~estvovao u ratu 1912, 1913. i 1914 godine). Bio je delo-

vo|a do 1938. godine. Interesantno da taj ~ovek nije za-

pisao poginule u tim ratovima i sve se zaboravilo.

U ovoj kwizi popisani su svi poginuli Mi{qenov-

~ani u toku Drugog svetskog rata.

132

RODOSLOV

Mi{qenov~ani Luki}i, kao {to je napred zapisano,

potomci su Hajduk Rajkovi. Oni kod kojih se zadr`alo

prezime Luki}a pamte samo bra}u Stanojla Luki}a ro|e-

nog oko 1844. godine i Milo{a Luki}a ro|enog oko 1845.

godine

Danas u Mi{qenovcu postoje porodice koje vode po-

reklo od Luki}a i `ive na pla~evima i imawima Luki-

}a, ali vremenom udadbom i `enidbom prezime je mewa-

no, a to su: Rajkovi}i, Kotaji}i, Ili}i, Lazi}i, @iki}i

i Radovanovi}i.

Stanojlo Luki}, kao stariji brat, o`enio se sa Jova-

nom. U braku su imali 4 sina i 2 k}eri. Najstariji sin

Dimitrije – Mita, Vlajko, Spasoje i Mir~a; k}eri La-

tinka i Milinka. Latinka udata u Makce, a Milinka u

Ku~evo.

Dimitrije – Mita i `ena mu Grozdana u braku imali

su samo jednog sina, Stanka ro|. 1893. god. Mita Luki}

bavio se kao pregleda~ sviwa od bobica za Okrug po`a-

reva~ki, sem Po`arevca i okrug Krajinski – Negotin,

odobrewem ministarstva poqoprivrede i {umarstva

Kraqevine Srbije. Poginuo je oktobra 1914. nesretnim

slu~ajem, kao narodni poslanik, a Grozdana je umrla

1939. godine.

Sin Stanko je regrutovan 1914. – kao bolni~ar poslat

u Ni{ u bolnicu ]ele-kula. U~estvovao na Solunskom

frontu; po zavr{etku rata 1918. godine o`enio se devoj-

kom Bogdanom – Marom ro|. Radosavqevi}, ovd. U braku

su imali 3 sina: @ivota, Dragi{a i Mihailo. @ivota je

133

ro|en maja 1923. a Mihailo oktobra 1925. god. Dragi{a je

umro kao de~ak.

Bogdana umrla je mlada 1929., a Stanko novembra

1955. god.

@ivota i Mihailo 1944. godine od strane partizana

mobilisani su, @ivota je poginuo u borbi sa Nemcima u

selu Cvetke kod Kraqeva 21. novembra 1944. god. Ostala

mu je k}i Ratiborka koja ima svoju porodicu, na`alost

umrla je, nedavno.

Mihailo je pre`iveo Drugi svetski rat, o`enio se

Natalijom, ro|. Ranisavqevi} ovd. U braku imali su 2

sina, stariji Miroslav i mla|i Aleksandar.

Natalija Luki} je preminula 2002. godine.

Miroslav je zavr{io Filolo{ki fakultet, profesor

je i pisac, autor na desetine romana, kwiga eseja, antolo-

gija i drugih radova. Osniva~ je Edicije ZAVETINE. Iz

prvog braka sa profesorkom Miqanom, ro|. Vi}entije-

vi}, ima dva sina: stariji Dimitrije i mla|i Ivan. @i-

vi i radi u Beogradu, kao profesor i izdava~.

Aleksandar je diplomirao na Fakultetu politi~kih

nauka. Pisac je, autor vi{e dela i dobitnik najpoznati-

jih kwi`evnih nagrada. Prevo|ene su mu kwige na rumun-

ski i engleski. Radi u po`areva~kom Centru za kulturu,

kao urednik kwi`evnih programa i Edicije BRANI^E-

VO. O`ewen je Jasminom ro|. Pavlovi}. Ima }erku Alek-

sandru, u~enica gimnazije.

Vlajko Luki} u braku imao je 3 sina Mihaila, Milo-

sava i Milenka i }erku Persidu. Mihailo i Milosav

poginula su kao borci u Prvom svetskom ratu, Persida

udata u selu u ku}u Mi{i}a, imala }erku Qubicu i unuka

Milorada i praunuka Predraga; Milenko imao u braku 2

sina @ivotu i @ivojina – Savu, @ivota poginuo u

134

Drugom svetskom ratu. Sava imao 2 k}eri Lalicu i Mi-

licu, obe udate i vi{e se ne prezivaju Luki}.

Spasoje u braku imao 4 }erke, Jelenu, Milenu, Persu i

Danicu. Jelena imala 2 sina, stradali su oba u Drugom

svetskom ratu. Milena imala je sina i }erku, sin danas

`ivi u selu Lu~ici kod Po`arevca, a k}i Xana udata i

`ivi u Ku~evu. Persida udata u selo Ku~ajnu ima 2 sina i

jednu k}er. Danica nije bila udata, nije imala dece, po-

ginula je 1944. godine septembra na wivi dok je brala ku-

kuruz (iz nema~kog aviona ubijena mitraqezom).

Mir~a u braku sa Smiqanom imao je 4 sina i 1 }erku

– najstariji sin Petar, pa Svetomir, pa Zdravko i Tri-

fun, kao i k}i Zlata. Petar se `enio dva puta, iz prvog

braka imao 2 sina Mileta i Savu, Mile je umro mlad kao

de~ko, Sava bio `ewen, u braku nije imao decu, `iveo i

radio u Kostolcu. U drugom braku imao sina Drageta i

k}er Varadinku – oboje su pomrli, Qubi{a sin Dragetov

i sestra mu Lalica su `ivi. Lalica je udata u nekom selu

moravskom, a Qubi{a `ivi u Mi{qenovcu.

Svetomir pri`enio se devojkom iz sela Kaone; u bra-

ku imao je 3 sina i 2 k}eri. Sinovi Borisav, Dragan –

Dragi i Mile, }erke Radmila i Du{anka. Borisav o`e-

wen u braku nije ima dece, radio je na `eleznici, Dragi

o`ewen u braku imao jednog sina Slavi{u, radio je na

`eleznici, a sin Slavi{a danas lekar u Ku~evu: `ivi u

selu Kaoni gde je i ro|en. Mile se `enio vi{e puta …

Radmila k}i udata u Kaoni za nekog Stevu, Du{anka uda-

ta u Kaoni. Obe imaju porodicu i danas su `ive, dok Bo-

risav, Dragi i Mile svo troje su umrli.

Zdravko pri`enio se u Ku~evu; u braku imao 2 sina

Branu i Dobrivoja, Brana u prvom braku imao je }erku

135

Bebu; u drugom braku nije imao dece. Beba je udata, `ivi u

Ku~evu. Brana je umro. Dobrivoje o`ewen; u prvom braku

imao je sina, a u drugom }erku; `ivi u Ku~evu.

Trifun pri`enio se u Ku~evu; u braku imao je k}er

udatu; `ivi u Ku~evu. Trifun je umro.

Latinka udata u selo Makce, imala je k}er Karavilku

– Milinka udata u Ku~evo za ^edu berberina imala sina

Qubeta i dve k}eri Qube `ivi u Po`arevcu i nije imao

dece u braku.

Milo{ Luki} kao mla|i brat Stanojlov, o`ewen, u

braku imao je 3 sina najstariji @ivota, @ivko i

Stanoje.

@ivota `ewen tri puta, iz prvog braka imao je }erku

Stanojku udatu za @ivka @ivojinovi}a; ima jednog sina

Blagoja koji `ivi u Mi{qenovcu, a k}i Ru`icu udatu u

selu Zelenik. Ona ima svoju porodicu i tamo `ivi.

@ivota u drugom braku nije imao dece; tek u tre}em

braku imao je 2 }erke Katicu i Qubicu: Katica ima da-

nas sina Slobodana i unuka Dragana, `ive u Mi{qenov-

cu. Qubica u braku imala je sina @ivu, koji radi i `ivi

u Po`arevcu.

@ivota je u~estvovao u Prvom svetskom ratu, solunac

sa ~inom narednika. Posle Prvog svetskog rata do smrti

bavio se trgovinom (bakalska radwa).

@ivko Luki} o`ewen sa Borkom, imao je sina Stani-

sava. @ivko je poginuo u Prvom svetskom ratu. Stanisav

o`ewen sa Vinkom imao je 2 sina @ivorada i Milorada:

@ivorad se pri`enio i `iveo u Rabrovu, ima 1 sina.

Milorad o`ewen sa Ginom u braku ima }erku Goricu,

udatu, `ivi u Mi{qenovcu.

136

Stanoje Luki}, pri`ewen u selu Mustapi}u; u braku

imao samo sina Dragoslava. Stanoje umro je tridesetih

godina, a za wim umrla mu je `ena, tako da Dragoslav

ostade i bez oca i majke, kao siro~e od 9-10 godina. Uzi-

ma ga stric @ivota; u Mi{qenovcu zavr{io osnovnu

{kolu, odrastao, izu~io stolarski zanat i o`enio se La-

tinkom Stevi} ovd. U tom braku imao je }erku @ivku,

udatu, koja ima svoju porodicu i `ivi u Mi{qenovcu. U

drugom braku ima k}er Milicu, udata, ima svoju porodi-

cu i `ivi u Ku~evu. Dragoslav je jedini `ivi potomak po

mu{koj liniji Milo{a Luki}a. Kao penzioner `ivi u

Ku~evu.

137

BELE[KA O OVOM IZDAWU

Vuk Stef. Karaxi} u Geografsko-stati~eskom opisa-

niju Srbije, prvi put objavqenom u zabavniku Danica za

godinu 1827, u okviru poglavqa „Imena sela“, zapisuje i

naziv sela Mi{qanovac, (kne`ina Pek; Naija Po`are-

va~ka). Ni posle 180 godina posle toga, Mi{qenovac ni-

je dobio neko pisano svedo~anstvo o sebi. A u razmaku od

dvesta posledwih godina, toliko se toga dogodilo, i u

svetu, i u Srbiji, i u Mi{qenovcu, da bi se o tome moglo

pisati i napisati iha-haj. Mihailo Luki} (1925), pred-

ratni delovo|a op{tine Mi{qenova~ke `ivi dugo; na-

punio je osam decenija, i zapamtio je mnoge stvari. Vu-

kovskim, narodnim, mi{qenova~kim govorom, Luki} je

sastavio hroniku nevelikog obima o svom rodnom mestu,

ograni~iv{i se na period 1930-2007, koji najboqe pozna-

je, ali, zaviriv{i i u dubqu pro{lost mesta, koje sigur-

no postoji u 14. veku pod istim imenom, i pomiwe se u vi-

{e izvora. Verovatno je pisca ove kwige nagnalo da se

pod starost lati pera – strah od zaborava, koji prekriva

sve, pa i najve}e `rtve. U stvari, M. Luki} nikad nije ni

ispu{tao pero iz ruke: ~im je zavr{io osnovnu ~etvoro-

razrednu {kolu, nisu ga dali u gimnaziju roditeqi (kako

su u~iteqi predlagali wegovom ocu Stanku) – po~eo je da

radi kao op{tinski {egrt-pisar, da bi kao mladi} to-

kom drugog svetskog rata vr{io du`nost op{tinskog

pisara…

Pi{u}i svoju hroniku, Luki} povremeno prelazi i na

li~ni ton, ton nepotkupqivog svedoka; i progovara o

stvarima koje su mnogi zaboravili, ili pre}utali.

139

Hronika o Mi{qenovcu i Mi{qenov~anima pisana je

dosta nepristrasno, sigurnom rukom ~oveka dugog i do-

brog pam}ewa. Ponekad hronika jednog sela prerasta, na

trenutak, u noviju istoriju Srbije. Luki} ne pi{e hagio-

grafsko delo, naprotiv. On ne krije da prezire – naro~i-

to posleratne hagiografije, lakirovke. Na osnovu ove

kwige mogu biti napisane i neke druge. Ova kwiga mo`e

biti ugled, ne samo okolnim selima, da i ona prona|u

svoje povesni~are i sa~uvaju od propadawa ono {to se da

sa~uvati. Mihaila Luki}a ne treba posebno preporu~i-

vati: preporu~uje ga ono {to je napisao, {to je podstakao

(ne samo kao pisar, pravdoqubiv i istinoqubiv ~ovek,

slobodouman – {to je pod komunistima ko{talo, i wega

li~no i wegovu porodicu), ve} i kao otac. Rukopis ove

kwige nije doterivan, tome se autor protivio. Prilikom

uobi~ajene redakcije, otklawane su uo~ene gre{ke, ali u

stil rukopisa nije se diralo. Kome je namewena ova i

ovakva kwiga? Potomcima, pre svega. Da ne zaborave. Za-

borav u Mi{qenovcu nije poseban oblik pam}ewa, ve}

svojevrsno mu~ewe i lavirint. Posle ove i ovakve kwige,

mogu se pisati druge. Mo`da i detaqnije i obimnije? Da

li i istinitije?

Krajem avgusta 2007. M. P.

140

Mihailo Luki}

MI[QENOVAC I MI[QENOV^ANI 1930-2007

Hronika

Odgovorni urednik

M. Luki}

Recenzent

Mir~a Pek

Dizajn kwige

A. Luki}

Na koricama

Crkva Vaznesewe Gospodwe u Mi{qenovcu, foto

Posebno izdawe ~asopisa

TRE]A SRBIJA

Beograd, avgust-septembar 2007. godine

Priprema i {tampa

Bela manufaktura Press

Ova kwiga mo`e se poru~iti, po povla{}enoj ceni

od 250,00 din. direktno od pisca:

Mihailo LUKI] , Mi{qenovac, 12254 Rabrovo,

ili od izdava~a: Edicija ZAVETINE, 11000 Beograd,

Serdar Janka Vukoti}a 1/ 13, tel.: 063/76-69-853,

po ceni od 320,00 din. plus po{tanski tro{kovi,

ili putem internet-po{te (videti veb-sajt Edicije

ZAVETINE – www.zavetine-83.com).