Plan Zubin Potok 2006-2009

2006 - 20092006 - 2009

Optina Zubin PotokOptina Zubin Potok

PLAN RAZVOJAPLAN RAZVOJA

Zubin Potok

Predsednik Skuptine OptineG. Slavia Risti

Podpredsednik Skuptine OptineG. urovi Sran

Dodatni Podpredsednik Skuptine OptineG. Agim Hasani

Naelnik Izvrnog OdboraG. Miodrag Andri

Radna GrupaG. Jovan Vlakovi Direktor Opte AdministracijeGa Vesna Andri Direktor Urbanizma planiranjaG. Goran Obradovi Direktor odeljenja Kulture Sporta i OmladineGa Stanica Jaki Direktor ObrazovanjaGa Slaana Mili Referent za PoljoprivreduG. Ljubia Mijai Glavni optinski arhitekta

Spoljnja pomoG. Rade Utvi Predsednik Biznis Asocijacije Zubin Potok

G. Radmila Jaki Direktor predkolske ustanove Nae Dete u Zubinom Potoku

UNOPS TimGa Ornella Benardelli IM Projekt Menaer UNOPS PritinaGa Mila Trific Tehniki Konsultant UNOPS PritinaG. Afrim Cejku Tehniki Konsultant UNOPS Pritina

Tehnika ObradaUNOPS Pritina

FotografijeUNOPS Office Pritina

Za pripremu dokumanta korieni izvetaji direktorata optine Zubin Potok, podaci sa web sajta UNMIKa,OEBSa i EU-je.

3

PLAN RAZVOJA OPTINE ZUBIN POTOK

Sadraj:

1. KONTEKST

1.1. Fizike, demografske karakteristike i prirodno bogatstvo optine Zubin Potok

1.2. Pitanja okoline

1.3. Politiki kontekst i bezbednost

2. EKONOMSKE KARAKTERISTIKE TERITORIJE ZUBIN POTOK2.1. Zaposljenje2.2. Poljoprivreda, Stoarstvo i Agrobiznis2.3. Industrija2.4. Turizam2.6 Trgovina2.7 Aktivnosti biznisa i finansijke organizacije2.8 Energetika2.9 Komunikacije i medije

3. INFRASTRUKTURA I JAVNE SLUBE3.1. Vodovod i sistem kanalizacije

Putevi i mostoviProstorni i urbani plan, prihvatilite i izgradnja

3.4. Javne slube

4. DRUTVENE SLUBE4.1. Zdravstvo4.2. Obrazovanje4.3. Socijalna Zatita

5. OMLADINA, KULTURA, SPORT I KULTURNO NASLEDSTVO

6. RAVNOPRAVNOST POLOVA

7. MANJINSKA PITANJA

8. NEVLADINE ORGANIZACIJE

9. LOKALNO UPRAVLJANJE

10. SWOT Analiza

Aneks I-Lista projekata po sektorima

4


5PLAN RAZVOJA OPTINE ZUBIN POTOK

Optina Zubin Potok

STRATEKIPLAN

RAZVOJA2006 - 2009

Maj, 2006

Optina Zubin PotokPriprema ovog dokumenta je uraena u saradnji sa kancelarijom UNOPS-a u Pritini

uz podrku UNMIK-a i finansiranjem od strane Vlade Italije

6



1.1. Fizike, demografskekarakteristike i prirodnobogatstvo optine ZubinPotok

Opti opis geografskog poloaja

Opte informacije

OO ptina Zubin Potok zauzima severozapadniperiferni poloaj Kosova i Metohije 42.54N20.41E. U odnosu na svoje blie okruenje,ovo podruje pripada Ibarskom Kolainu lociranim udolini Gornjeg Ibra, izmeu Rogozne na severu i MokreGore na jugu, odnosno Ribarike klisure na zapadu inaselja abra na istoku. Njen razvoj see do najstarijihvremena, a prvi put se spominje pod ovim imenom1737.godine.

Administrativne granice optine ine optine Novi Pazari Tutin na severozapadu, optine Istok i Srbica na jugu ioptina Kosovska Mitrovica na istoku.

Prostor optine predstavlja manju prirodno-geografskucelinu u sklopu planinsko-kotlinske oblasti June Srbije,sa nadmorskom visinom 560-1700 m i povrinom od33.337 ha.

Dananji geo-saobraajni poloaj optine ima svojeodreeno mesto u istorijskom razvoju i drutveno-politikim prilikama ovog podruja. U doba karavanskog

saobraaja znaaj ove oblasti bio je veoma veliki. Semtoga ovim podrujem prolazila je i jedna deonica tzv.Bosanskog puta, znaaj tog puta se moe videti poostacima starih tvrava du Ibra.

U novije vreme, dolinom Ibra izgraen je magistralni putM-2 koji uglavnom valorizuje geo-saobraajni poloajoptine, povezujui ovaj prostor sa irim okruenjem.

Optina Zubin Potok je od Pritine udaljena 60 km, odKosovske Mitrovice 20 km.

Geomorfologija terena

Podruje optine u morfografskom pogledu ima brdsko-planinski karakter, pri emu je reljev ralanjen dubokimrenim dolinama sa sledeim geomorfolokim celinama:aluvijalna ravan Ibra, podruje Rogozne i podrujeMokre Gore.

Aluvijalna ravan Ibra svojim poloajem preseca podrujeoptine, gotovo po sredini. U gornjem delu ima oblikklisure, sa veoma strmim stranama iznad kojih se pruajudva terasasta platoa na visini od 780 m i 720-730 m.Nizvodno od naselja Gazivode ima blae strane saizraenim renim terasama, kod naselja Pridvorica ovadolina prelazi u aluvijalnu ravan irine 800 m. Aluvijalnuravan karakteriu metamorfne stene, ljunkovi i peskovikao posledica fluvijalne i glacijalne erozije. Neogenisedimenti metohijskog basena kao i verfenske i ronjake


naslage predstavljaju bone izolatore ovog kompleksa,to uslovljava pojavu podzemnih voda u vidupojedinanih karstnih izvora.

Podruje planine Rogozne odlikuje se velikomrazuenou, nabranim reljefom i kosom strmimstranama. Sastavljeno je od serpentina, ronjakih,krenjakih i eruptivnih stena, a morfologiju ine manjepovrine, terase, kose, vulkanske kupe, sa strmimotsecima i manjim proirenjima. Najvii vrhovi na planiniRogozni su: Crni vrh (1294 m) i Mlijenjak (1343 m).

Mokra Gora se prostire na jugozapadnom delu optine, aizgraena je mahom od krenjaka sa karstnim oblicima saizraenom aluvijalnom erozijom nagnutih strana kojaobrazuje karakteristine oblike kao to su: povri,uzvienja i uzane rene doline. Na ovom podruju istiuse dve rene doline i to: jedna vrlo prostrana na 1000 mn.v. (nadmorska visina) i druga, dosta ralanjena na 800m n.v. i obe prate dolinu Ibra. Najvii vrhovo su: Radopolje ( ) , Berim (1730m)

U hipometrijskom pogledu, itav prostor optine semoe podeliti u pet visinskih zona:

- dolinski pojas do 700m n. v.

- pobre 700 1000m n.v.

- nisko planinski predeli 1000 1250m n.v.

- srednje planinski predeli 1250 1500m n.v.

- visoko planinski predeli preko 1500m n.v.

Pedoloke karakteristike

Pod uticajem prirodnih inilaca u dugom vremenskomperiodu, na teritoriji optine Zubin Potok nastali susledei pedoloki tipovi zemljita:

Aluvijaln-deluvijalno zemljita formirana u aluvijalnojravni reke Ibra i predstavljaju znaajan zemljini fond kojise koristi u ratarstvu i voarstvu. Njihova proizvodnavrednost je slaba, ali se moe poveati agro-tehnikim ihidro-tehnikim merama.

Smea zemljita zauzimaju najvee povrine teritorijeoptine i rasporeena su u toni uma i panjaka.Proizvodna vrednost ovih tipova zemljita zavisi oddebljine zemljinog sloja, a proizvodna vrednost moe sepoveati agro-tehnikim merama i kontrolisanomispaom stoke.

Rendzine, prema genezi spadaju u kategoriju vlanihplaninskih podruja humidne i semihumidne klime.Rasporeena su na veim nagibima i izloena recentnoj ifluvijalnoj eroziji. Proizvodna vrednost ovih zemljita jeveoma mala i koriste se samo kao panjaci.

Defektna zemljita spadaju u grupu veoma loih zemljita,izloenih jakim erozivnim procesima. Na njima supreteno panjaci, ume i delimino- goleti.

Hidrografija podruja i hidrolokekarakteristike

Teritorija optine Zubin Potok ispresecana je gustomhidrografskom mreom stalnih i povremenih vodotokazahvaljujui dosta velikim koliinama padavina igeolokom sastavu zemljita. Glavni recipijent slivajuihvoda je reka Ibar u koju utie 27 manjih i veih potoka, 18sa leve i 9 sa desne strane reke. Najrazgranatije i vodomnajbogatije reke su: Crna, Brnjaka, eevska na desnojstrani, a Luka, Jagnjenika, Crnovrka i Paljevska na levojstrani.

Crna reka koja uglavnom prati odsek i dodirnu linijuizmeu krenjaka i kriljaca, tri puta ponire i ponovo sejavlja. Poslednji izvor je ispod manastira Crna Rijeka,izvor je toliko jak da odmah poinje tei velika reka kojaje ranijih godina pokretala nekoliko vodenica.

eevska reka izvire iz vrela podno Berima i MokreGore i dobija vodu iz mnogobrojnih izvora , nekada jepokretala 20 vodenica i valjalica, pored toga njena snagaje koriena za bivu hidrocentralu (potopljenaakumulacijom ''Gazivode'') koja je snabdevala KosovskuMitrovicu strujom.

Brnjaka reka ima prostran sliv sa veom mreommanjih pritoka i manje vode od predhodne dve reke,desnih pritoka Ibra.

Leve pritoke Ibra imaju manju koliinu vode. Ovivodotoci, zbog velikog podunog pada imaju bujinikarakter, bogate su vodom u kinom periodu godine,krajem leta njihov protok se naglo smanjuje, a manjepritoke potpuno presuuju.

Reka Ibar je akumulisana izgradnjom brane Gazivodei izgradnjom HE Gazivode, na taj nain je njen uzvodnitok znatno ispravljen. Nestale su mnogobrojne krivine izaravni u priobalju koje su potopljene novoformiranimjezerom, kao i vei broj objekata i manji broj naselja.Najvei proticaj Ibra kod Ribaria iznosi Q=24,58 m3/seci javlja se u aprilu, a najmanji Q=2,48 m3/sec u avgustu.Srednji godinji proticaj iznosi Qsr=10,64 m3/sec.Dosada najvei zabeleeni proticaj Ibra iznosiQaps.max.=353,20 m3/sec, a najmanji Qaps.min.=0,40m3/sec.

Gazivode

Vetako jezero ''Gazivode'' je hidroakumulacija kojazahvata povrinu od oko 890 ha i zapreminu oko370.000.000.m3 vode je ogroman potencijal i prostor zaivot i razvoj veeg broja riba niziskih (ciprinidnih) voda.Stvoreni su uslovi za ivot na na prostoru udaljenomnekoliko stotina metara, pa moe i zajedno ive ribevisinskih (selmonidnih) hladnih voda i ribe mirnih i toplihvoda.

Pridvorica

Hidroakumulacija ''Pridvorica'' sa svojih oko 30 hatakoe predstavlja potencijal koji se ne moe zanemariti uribarskoj proizvodnji. Ovde treba imati u vidu da je ovaakumulacija, zbog hidroelektrane protona, te se njenbonitet donekle poboljava i omoguava gui sastavihtiofaune. U zimskom periodu je zimovalite divljih patkii labudova.

Reke i planinski potoci podruja optine Zubin Potokzahvataju povrinu oko 440 ha.

9


Klima

Klimatske karakteristike optine Zubin Potok odlikuju sesvim specifinostima planinsko-alpske klime, odnosnokraim i sveim letima i dugim hladnim zimama savelikom koliinom padavina. Otvorenost teritorijeoptine u pravcu jugoistoka-severozapada, kroz dolinuIbra omoguava prodor kontinentalnih vazdunih masa,pa se moe rei da u ovoj enklavi vlada izmenjenakontinentalna klima sa neto toplijim letima i hladnijimzimama.

Temperatura

Najvie srednje mesene temperature ima mesec juli(200oC), a najnie januar (-1,10oC). Apsolutna,maksimalna temperatura iznosi 370oC (juli), a apsolutnaminimalna -25,50oC (februar). Ledeni dani karakteriuperiod od novembra do marta sa godinjom uestalouod 20,2 dana, kojih najvie ima u januaru i februaru.Mrazni dani se javljaju od novembra do maja, a u prosekuih ima 180 dana.

Vlanost

Srednja godinja vrednost relativne vlanosti iznosi78,5% to je u granicama umerene vlanosti. Maksimalnarelativna vlanost javlja se u decembru (88,0%), aminimalna u avgustu (69%), treba napomenuti da je ovajpokazatelj veoma promenljiv u odnosu na pojedinevisinske zone teritorije optine.

Oblanost

Najvea oblanost zabeleena je u decembru i iznosi75%, a najmanja tokom avgusta 28%, to prati kretanjerelativne vlanosti vazduha. Duina sijanja sunca iznosi uproseku 2000-2050 sati godinje ili proseno oko 6h/dan.Najvea gustina osunanosti javlja se u julu (310,7h), anajmanja u decembru (64.6h).

Padavine

Prosena godinja visina padavina iznosi 900mm, anajvei deo ovih padavina izluuje se u planinskimdelovima optine. Meseni maksimum je u tokunovembra (101mm), dok je meseni minimum u avgustu(57mm). Po godinjim dobima, najvie padavina je u tokujeseni (244mm) a najmanji leti (210mm). Kia je najeioblik padavina sa srednjim brojem dana u toku godine126 ili 34,4%. Srednji broj dana sa snenim pokrivaemiznosi 45 dana ili 12,3%.

Vetrovi

Tokom godine dominantni vetrovi po jaini i uestalostisu vetrovi iz pravca severa i juga. Zimi preovlaujeseverni vetar koji donosi hladan i suv vazduh. Najveuuestalost imaju severni (249%) i juni (87%) vetar, anajmanju severoistoni (28%) i jugoistoni (52%) vetar.Srednja godinja brzina vetrova kree se od 1,7 -2,7m/sec. Jaki, istoni i olujni vetrovi su rea pojava,javljaju se samo u toku izvanrednih vremenski nepogodapraenih jakom grmljavinom i padavinama i tada dostiubrzinu od 12,3-18,8m/sec. sa ruilakim dejstvom.

10


Flora i Fauna

Klimatske specifinosti Mokre Gore (mokra oaza uirokom suvom prostoru) omoguila je razvoj bogate ispecifine flore i vegetacije. Na Mokroj Gori postoji velikibroj retkih, reliktnih i endemoreliknih vrsta (munika,molika, smra, jela, bor, krivulj). Posebne biljne vrsteomoguile su stvaranje posebnih biljnih zajednice, a kaoposledica ukupnih ekolokih faktora javlja se i specifinavertikalna zonalnost biljnih zajednica. Teritorija planineMokra Gora bogata je lekoviti i srodnim biljem kao tosu: Asperula oborata-lazarkinja; Corylus colurna-mejaleska; Geranium robertianum-crveni zdravac; Juniperuscommunis-kleka; uercus petrea-hrast kitnjak; Pulmonariaofficinalis-plunjak; Rubus idaeus-divlja malina; Salixalaba-vrba; Sambucus nigra crna zova; Vacciniummyrtillus-borovnica (masovno zastupljene) i Vacciniumvitis idaea-brusnica; Sorbus mougeotii-mukinja; Sorbusaucuparia-jereblija; Prunus avium-divlja trenja; Piruscommunis-divlja kruka; Malus silvestris - divlja jabuka idr.

Stanje ivotinjskog sveta je relativno zadovoljavajue, naterenu optine nalazi se vie zatienih vrsta (medved,srne, tetrebi), bogato je zastupljena divlja svinja, umanjem obimu ima zeeva, vukova, lisica, kuna, divljihmaaka, kamenjarki, letarki, orlova, sokolova.

Vetako jezero ''Gazivode'' bogato je ribama i to: aran,mrena, amur, deverika, klen, skobalj, dok su planinskereke, eevska i Brnjaka bogate planinskom pastrmkom,a u Crepuljskoj reci javljaju se i jegulje.

Mokra Gora

Lepotica Balkana kako ju je opisao Jovan Cviji nalazi sena desnoj obali Ibra i predstavlja vododelnicu izmeucrnomorskog sliva i jadranskog sliva. Naziv "mokra" nosis'pravom jer je njena iroka i prostrana visoravan prepunamalih jezera i movara.

Stanovnitvo

Stanovnitvo optine Zubin Potok razmeteno je u 63naseljena mesta, a prema popisu iz 1991 godine ovde jeivelo 9,293 stanovnika, sa prosenom gustinomnaseljenosti od 24 stanovnika/ha. Prosena populacionaveliina naselja iznosila je 147 stanovnika po naseljenommestu.

11


Godina popisa11Izvor podataka:Savezni zavod zastatistiku, Popis stanovnitva,domainstava i stanova u1991 godini, Beograd, 1995.god. Podaci za 2001 i 2004prikupljeni na terenu.Po prikupljenim podacima iz 2001 godine na teritorijioptine Zubin Potok ima 2618 domainstava. Odukupnog broja stanovnika, 25 % je mlae od 16 godina,to e rei da je populacija optine relativno mlada.

Naselja

Zubin Potok

Gradsko naselje Zubin Potok smeteno je u aluvijalnojravni reke Ibar, izmeu reke i magistralnog puta M-2 nanadmorskoj visini od 500 560 m n.v. (nadmorska visina)

sa oko 2260 stanovnika.

Od ukupnog broja stanovnika neto vie od 90% ineSrbi koji ive u 62 sela optine, neto vie od 7% ineAlbanci, koji naseljavaju selo abra, dok je procenatostalih izuzetno mali ispod 1%.

Vekovna nerazvijenost ovih krajeva i teki uslovi ivotaprouzrokovali su migracije stanovnitva premagradovima, zbog ega su mnoga sela danas ili bezstanovnitva ili sa malim brojem starakih domainstava.Stanovnitvo ovog planinskog kraja pokazivalo je velikutendenciju raseljavanja i to u periodu od 1970 do 1990godine, zbog nezaposlenosti i loih uslova za ivot, od1990 proces je na neki nain zaustavljen ponovnimformiranjem optine i poboljanjem ivotnih uslova.Veliki broj Kolainaca danas ivi u Kosovskoj Mitrovici,Kraljevu, Kragujevcu, Smederevu, Beogradu itd. Takoe,mnogo je stanovnika iz svojih sela dolo da ivi u ZubinPotok, gde su sagradili kue i zaposlili se.

12


Udaljenost najbliih mesta Zubinom Potoku:

- Pridvorica je 0.9 km

- Dobroevina 1.1 km

- Donji Jasenovik 1.2 km

- Gornja Dobroevina 1.6 km

- itluk 1.6 km

- Velji Breg 2.1 km

- Prevlak 2.6 km

- Ugljare 2.3 km

- Gazivode 3.0 km

- Gluva 2.0 km

- Jabuka 2.7 km

- Rovca 2.7 km

- Kobilja Glava 3.9 km

- Gornji Jasenovik 3.2 km

- Crepulja 4.4 km

- Vrba 5.0 km

- Kovae 3.9 km

- Varage 3.9 km

- Radoevica 5.3 km

Cela teritorija optine Zubin Potok predstavlja brdskoplaninski kraj to se da videti po rasprostranjenosti irazbacanosti sela i zaseoka. Grad Zubin Potok, kao jedinourbano naselje predstavlja centar koji poseuju stanovnicisvih okolnih sela.

1.2 ZATITA OKOLINEKako je teritorija optine Zubin Potok pretenoplaninska, i 65% pod umama, 20% pod livadama ipanjacima, moemo rei da je teritorija oaza zelenila iistog vazduha. Na teritoriji optine nije bilo tekeindustije ako izuzmemo blizinu optina Mitrovica iZvean.

Problemi se javljaju u nekontrolisanom bacanju smea urenim tokovima, koje bujini tokovi nanose, mada jeskupljanje i odvoenje smea solidno to se tie gradskogcentra i okolnih naselja u blizini, dok seosko stanovnitosmee odlae u potoke i jaruge.

Gradski centar ima delimino regulisanu kanalizacionumreu i fekalna kanalizacija je kontrolisana na neki nain,u seoskim sredinama fekalni otpad se odlae uindividualnim septikim jamama koje se povremeno i popotrebi prazne. Mada treba preduzeti opsene mere uizgradnji kolektora za preiavanje otpadnih voda 8naselja koja gravitiraju centralnom delu sa mogunouprikljuka i drugih naselja (inicijalni projekri postoje - alise radi o velikim investicijama i trenutno nema donatora).

Hemijske analize pijae vode se redovno kontroliu zagradski centar i nekoliko naselja koja su u neposrednojblizini centra. Hemijske analize su uglavnom dobre, dokbioloke analize u odreenim periodima godine nisu uvekdobre pa se u tom sluaju, preko medija stanovnitvoupozorava na prevenciju i prokuvavanja vode za pie.

1.3. POLITIKI KONTEKST IBEZBEDNOST

U optini Zubin Potok prema zadnjim lokalnim izborimaiz 2002 godine politiku strukturu u optini ine sledeipredstavnici stranaka:

- osam (8) odbornika DSS

- etiri (4) odbornika SPS

13


- dva (2) odbornika (Albanske stranke)

- jedan (1) odbornik Koalicija Povratak

- jedan (1) odbornik Grupa Graana

- jedan (1) odbornik Graanska Inicijativa

a) SO Zubin Potok bira predsednika ipodpredsednika na svom prvom sastanku posleodranih optinskih izbora. Nominacije za mestododatnom zamenika predsednika, kada se zahtevabar jedan, traie se od predstavnika zajednica.Odluka se donosi prostom veinom glasovalanova koji prisustvuju sastanku i glasanju.

b) Predsednik Izvrnog Odbora, kao ef osoblja iupravnik optinskih javnih slubi deluje podpotpunom nadlenou SO i predsednika. Poredpredsednika, izvrni odbor se sastoji od direktoraodeljenja i referenta mesnih zajednica.

c) Na svom prvom sastanku svake fiskalne godineSO Zubin Potok imenuje komitet za politiku ifinansije, komitet zajednica i komitet zaposredovanje, i imenovae druge komitete za kojesmatra da su potrebni za voenje optinskihposlova.

Bezbednost

Trideset i devet KPS policajaca su na slubi u PolicijskojStanici Zubin Potok. Sedmog (7) avgusta 2005 godinepolicijska stanica je predata na upravu lokalniminstitucijama. Sve operativne kompetencije su predateKPS slubi. UNMIK Policija jedino odrava jedinofunkcije monitoringa - nadgledanja. Za funkcijemonitoringa zaduena su dva Meunarodna policajca kojisu stalno smeteni u stanici: biva komandir staniceCIVPOL -a je sada Komandni Oficir za Vezu (CLO) ibivi zamenik komandira stanice CIVPOL-a je sadaOperativni Oficir za Vezu (OLO - eng). Regionalna bazastanice monitoringa (RMBS) koja takoe vri funkcijumonitoringa je smetena u policijskoj stanici u severnomdelu Mitrovice (20 CIVPOL Oficira). Saradnja izmeulokalnih optinskih vlasti i KPS nije ba zadovoljavajua.Optine su izrazile nepoverenje prema KPS slubi. Jojedan od nereenih problema je lokacija policijske stanicekoja se nalazi unutar zgrade optine zbog nedostatka uprostoru tj, nedostatka posebne zgrade za policiju naposebnoj lokaciji. Nasuprot injenici da je stanica unutaroptinske zgde, dva puta je napadnuta tokom prolegodine. Glavne policijske prestupe predstavljaju vonjapod uticajem alkohola, sitne krae, provale i verc naadministrativnoj granici.

Danski KFOR je odgovoran za granini prelaz. DanskiKFOR je implementirao projekte koji ukljuuju popravkumanjih puteva i ienje septikih jama. Oni takoesarauju u veim projektima sa internacionalnimNVOima i ostalim agencijama. Saradnja sa KPS slubomje odlina.

Pravosudni sistem

Do januara 2003 godine Zubin Potok je jedino koristiosudove pod jurisdikcijom Minjistarstva Pravde Srbije.Trenutno postoje dva suda koje je UNMIK otvorio,Optinski Sud i Sud za Manje Prekraje. Trenutno sesudovi vode samo od strane njihovih predsednika. Odinauguracije sudova, UNMIK je ima problema da ispunipozicije. Ministarstvo Pravde Srbije jo uvek vodi dvekancelarije u optini, koje su deo Optinskog SudaKosovske Mitrovice, i uglavnom se bave admini-strativnim stvarima.

Jedan od razloga nedostatka sudskog osoblja je izuzetnomala plata u Pravosuu, tako da je i veoma teko privuidiplomirane pravnike da zaposlenje trae u sudovima.

Predsednik Optinskog Suda je Ruica Simi.

Predsednik optinskog suda za manje prekraje jeRadmila Kapetanovi.

14


15

RAZVOJNI PLAN OPTINE ZUBIN POTOK

Zubin Potok

ZZ ubin Potok je oduvek bio poljoprivrednazajednica sa tek nekoliko industrijskihposlodavaca. Nivo poljoprivredne proizvodnjeje smanjen zbog injenice da nije bilo konkretnihulaganja- investicija, koje su potrebne za poljoprivrednirazvoj, tako da je razvoj u ovoj oblasti ostao konstantan,dok se opta ekonomska situacija u oblasti pogorala od1999. oni koji su obino radili u industrijskom sektoru subili teko pogoeni nezapoljenou. Industrijskapreduzea nisu oteena niti pljakana tokom ili poslekonflikta, ali je na njih jako uticao nestanak trita-korisnika usluga koje su pruane delu Kosovanastanjenog Albancima. Veina fabrika u ZubinomPotoku su osnovane kao grane lanca fabrika iz Srbije, dabi bile na usluzi Kosovskom tritu. Poto trenutno nematrita i zaposleni koji su i dalje u tim fabrikama,neredovno rade i neredovno primaju platu. Na primer ,Ivo Lola Ribar proizvodi rezervne delove za TE Obili,ali radnici nisu primili platu due od godinu dana.

Broj zaposlenih, ne mora obavezno da predstavljaradnike sa punim radnim vremenom. Isto vai za skoro1500 nezaposlenih iz Zubinog Potoka (1000nezaposlenih iz Trepce i 500 nezaposlenih iz ostalihkompanija/fabrika u Zubinom Potoku = 30%-35%ukupnog broja nezaposlenih ljudi na teritoriji) koji suobino radili u Trepinim rudnicima (optina Zvean).Neka privatna preduzea nisu u funkciji; na drugoj straniimamo manje koliine proizvoda koje se trenutno

proizvode u optini. Fabrika peuraka ne proizvodi, vesamo sui i konzervira peurke, modernizovana je uskladu sa Evropskim standardima sa hladnjaomkapaciteta 80 tona i suarom, 2004 godine. Veinaproizvoda koja se prodaje na teritoriji optine u kioscimai radnjama je uglavnom nabavljena u Srbiji.

2.1. Zaposlenost i nezaposlenost

Zaposlenost

Najznaajniji poslodavci u regionu:

NezaposlenostZubin Potok spada u grupu optina sa visokom stopomnezaposlenosti.Ukupan broj nezaposlenih radno sposobnih je 1091. lice,od toga:

- visoka struna sprema 9- via struna sprema 16- srednja struna sprema 501- osnovno obrazovanje 590

Polna zastupljenost :

- ena 590- mukaraca 501

Prosena starost nezaposlenih je 36 godina.

2.2. POLJOPRIVREDA

PregledKlimatski uslovi, geografski poloaj, nadmorska visina iostali faktori ukazuju na to da je obalast optine ZubinPotok izuzetno odgovarajua za razvoj stoarstva,voarstva i ratarstva u ovdanjim selima. Takoe, trebapomenuti i prikupljanje lekovitog bilja i umskih plodova,kao i razvoj turizma.

Izdvojiemo i umarstvo, a ne smemo zaboraviti danapomenemo Mokru Goru-planinu koja je zbog svojelepote dobila naziv-Balkanska lepotica, a da nepominjemo koliko se raznih endemskih vrsta biljakamogu pronai na ovoj planini.

Od ukupne povrine zemljita optine Zubin Potok-33337 ha, obradive povrine moemo podeliti na sledeestrukture:

Ratarstvo

Privatno vlasnitvo

Ratarska proizvodnja se zasniva na uzgoju povra i strnihita (kukuruz, penica, jeam, ovas, ra).

Kukuruz se seje na povrini oko 180 ha, penica na oko100 ha, a jeam, ovas i ra na povrini od oko 80 ha.Problematika ovako niskog nivoa iskorienosti tj.zasejavanja povrina pod strnim itima, je zbog problemanedostatka kombajna i mlina. Optina Zubin Potok imasamo jedan zadruni kombajn, ije stanje, tj. godinaproizvodnje i maksimalna iskorienost, ne treba nipominjati, i svake godine poljoprivrednici ekaju naprivatne vlasnike kombajna da zavre posao u svojimoptinama i posle toga po visokim cenama naplaujusvoje usluge u ovoj optini. To uveliko smanjujerentabilnost proizvodnje. Svemu tome doprinosi inepostojanje mlina, pre rata su proizvoai nosili ito umlin u albanskom selu, to trenutno nije mogue, a preuporeujui proizvodnju od pre petnaestak godina,moemo videti da su povrine pod strnim itima bile i dotri puta vee nego danas.

16


17


Kategorije zemljita (bonitet)

Obradivo zemljite na teritoriji optine Zubin Potok jeklasifikovano od prve do osme klase (I VIII klasa).Najkvalitetnije obradivo zemljite, tj. od prve do treeklase (I-III) je zastupljeno u malom procentu, najveazastupljenost pripada grupi izmeu etvrte i osme klase(IV-VIII).

Korienje neplodnog zemljita

Neplodno zemljite se uglavnom koristi u drugimgranama privrede. Kao urbane povrine industrijske zoneitd.

Mehanizacija

Kako je ve pomenuto, optina Zubin Potok ima samojedan stari kombajn koji nije u ispravnom stanju venekoliko godina. Samo jedna vrilica u planinskim selimaobavlja poslove vezane za etvu, a iz druge optine dvaprivatnika rade u planinskim selima gde je nepristupanoza kombajn, zbog konfiguracije terena. to se traktoratie, u optini postoji oko 300 traktora i oko 200motokultivatora. Ovaj broj nije stalan, jer se njihov brojsmanjuje svake godine i vrlo se malo zadnjih desetakgodina ulagalo u mehanizaciju, i uopte u sve granepoljoprivrede.

Povrtarstvo

Kao i u drugim, susednim optinama, povrtarske kulturese gaje uglavnom za svoje line potrebe, mali je brojpoljoprivrednika koji se bave prodajom svojih proizvoda.Na povrini od oko 200 ha najvie se gaji krompir (poznatu ovim planinskim selima), paradajz, krastavac, paprika iostalo povre.

IOM NVO organizacija je SEDMIN programomomoguila kredit- donaciju za plastenike od 4 ara i 6farmera se sada bave proizvodnjom ranog povra.Poljoprivrednici koji rade u ovim plastenicima imajudobru proizvodnju to se tie prinosa, ali i ne tolikorentabilnu jer nemaju stalno trite, a i sa june stranestie povre iz Makedonije i Turske, jeftinije ali slabijegkvaliteta, koje znatno utie na cenu. Ukoliko bi se smanjiouvoz povra sa strane, a takoe i osnovalo neko udruenjepoljoprivrednika koji se bave ovom vrstompoljoprivredne proizvodnje-dolo bi do mnogo boljefinansijske sigurnosti i proirenju proizvodnje.

Pozitivna strana u optini i kod farmera i zemljoradnika jei to to se svi oni, uopte, interesuju za nove sorte, boljutehnologiju i primenu agrotehnikih mera koje u velikojmeri utiu na prinos.

Naalost, opte je poznato, injenino, da je poljoprivredaizuzetno rizian nain obezbeivanja sredstava za ivot, aposebno ako se radi o povru na otvorenom, pa se vrlomali broj poljoprivrednika bavi nekom veomproizvodnjom, izuzev ako nema ve osiguranu prodaju.

Zakljuak

Izgradnja mlina, kupovina kombajna i prikljunih mainaza traktore i motokultivatote bi predstavljala dopar potezu pravcu razvoja poljoprivrede.

Ako bi se u optini Zvean krenulo sa ulaganjem u jednuod oblasti poljoprivrede kao to je stoarstvo, prikupljanjelekovitog bilja, gajenje ekoloki zdrave hrane isl. - zbogizuzetnih klimatskih i ekolokih uslova-uposlio bi se velikibroj porodica koje sada imaju vrlo malo sredstava zaivot, a takoe bi se poboljala cela privredna situacijaoptine.

Vie od petnaest godina, poljoprivreda se kao granaprivrede ubedljivo nalazi na zadnjem mestu u naojoptini a tako e ostati sve dok se ne uloe neka veasredstva u njen razvoj.

Voarstvo

Teritorija nae optine je pogodna za uzgajanje sitnogjagodiastog voa kao to je malina, kupina, borovnica (izuzetno poznata sa Mokre Gore), ribizla i ostalo. Malinase pre desetak godina gajila na velikim povrinama svedok je bila obezbeena prodaja preko ZemljoradnikeZadruge Zubin Potok.

Na 264 hektara (privatni sektor), najvie je zastupljenaljiva ( stenlej, moravka, poegaa, aanska rodna itd.),zatim jabuka, kruka, orah, vinja, trenja, a neto manjebreskva, kajsija, lenik i mnoge druge.

Najee se priprema rakija, prerauje voe dem,pekmez, kompoti, sokovi. Vrlo mali deo se prodaje.

Pre rata je radila fabrika *BAR-bilje* u Gazivodu kojasada nije u funkciji, bavila se otkupom i suenjemlekovitog bilja , peuraka i voa. Naalost, ve 5 godinafabrika ne radi, mada su pogoni izuzetno dobroopremljeni, po evropskim standardima proizvodnjeskladitenja i pakovanja .

Zakljuak

Stabilizacija politike situacije, razvoj trita t.jpovezivanje sa tritem ponovo bi angaova resurse iobezbedio adekvatan priliv sredstava i zapoljavanja uovoj oblasti.

Stoarstvo

Dovoljno je jednom posetiti optinu Zubin Potok i videtida je idaalna za manje i vee farme stoke.

Povrine pod livadama i panjacima, konfiguracija terenaposebno u planinskim selima esto podsea na uslovekoje stoarstvo ima u vajcarskoj. U optini, planinskasela naalost, uglavnom naseljavaju staraka domainstva,pa je i stoni fond u stalnom opadanju. Jedino uravniarskim selima se malo vie panje poklanjastoarstvu, najvie goveda, svinje, ivina, a u manjemobimu ovce, koze i ostalo.

Zemljoradnika Zadruga

Zemljoradnika zadruga dobro posluje ve nekolikogodina sa farmom kokoaka nosilja i ribnjakom (uzgojpastrmke), proizvodnjom koncetrata, a ranije seZemljoradnika zadruga bavila i otkupom umskihplodova i peuraka. Ove godine je poela sa radommlena i zelena pijaca .

Predlog: investicije tipa donacija, kredita i obezbeenjevisoko produktivnih sorti bi stimunisale farmere u daljem

razvoju svojih gazdinstava.

Mlekara, i stanica za prikupljanmje mleka i proizvodnjusira bar u nekim selima posebno iz planinskih bio bi prvikorak u razvoju stoarstva.

Klanica ili suara za meso bi takoe doprinela razvojustoarstva i osnivanju mini farmi.

Dosadanja asistencija

ACTED 2000. i 2001. (+belgijski Caritas), -distribucijasemena i ubriva-donacije

Mercy Corps - konice sa pelama donacije 2002.

IOM- plastenici, mehanizacija, farma pastrmki kredit +donacije - 2003-2005. (do 4 000)

enske NVO-2004. - krave, ovce, urke-donacijesamohranim majkama

Mnoge organizacije su obilazile optinu Zubin Potok, alije slubenik za poljoprivredu i umarstvo upoznat samosa pomenutim. Trenutno, NVO IOM (MeunarodnaOrganizacija za Migracije) nastavlja sa saradnjom itrnutno postoji najbolja saradnja izmeu IOM-a i optine,tako da se poljoprivrednici/farmeri nadaju da e se iubudue pomoi organizovanju raznih udruenja izadruga- to je i planirano do kraja godine.

Zakljuak

Ulaganjem srestava i stimulisanjem poljoprivrednika istoara donacijama, kreditima, kao i obezbeenjuvisokoproduktivnih rasa, to do skoro nije bio sluaj,obezbedilo bi se ne samo zapoljavanje ve i nagli procvatcele teritorije optine.

Izgradnja mlekare, ili bar otkupna stanica u ravniarskimselima a otkup sira u planinskim bi bili poetni korak urazvoju stoarstva.

Klanica i suara mesa bi takoe umnogome doprinelaboljem razvoju stoarstva a najvie osnivanje mini farmi.

Savetnike i veterinarske usluge

U Zubinom Potoku postoji veterinarska stanica savererinarskom apotekom. Usluge pruaju 2 doktoraveterine. Imajui u vidu veliki broj sela u optini ZubinPotok, sa velikom zastupljenou uzgoja stoke, obaveterinara su izuzetno puno zaposlena. Vrste usluga kojeveterinari u ovoj stanici pruaju su: pregled stoke,vakcinacija, saveti i terenski odlazak kod farmera iobilazak farmi.

18


Pelastvo

Planinski i livadski med su uvek bili poznati po svomkvalitetu, i dobri klimatski uslovi su oduvek zanimali velikibroj pelara. Na teritoriji optine postoje dva udruenjapelara koji razmenjuju iskustva, nabavljaju lekove,literaturu i sve to je pelarima potrebno.

Pre dve godine se broj pelinjih drutava neto smanjiozbog pojave pelinjih bolesti, to je prevazieno i sada jepelarstvo ponovo u ekspanziji.

Navodnjavanje

Navodnjavanje poljoprivrednih kultura se vriindividualno, sa pumpama, izvorima, potocima.

Sistem za navodnjavanje ''Ibar-Lepenac'' je jedne sezoneveoma uspeno radio na povrini od oko 200 ha, ali sucevi vraene i nikada vie nije izgraen nikakav drugiirigacioni sistem. Obzirom na suna leta, ovaj problem seogleda u manjim prinosima kod farmera koji nemajumogunosti za navodnjavanje svojih poljoprivrednihkultura.

umarstvo

Od ukupne povrine teritorije optine Zubin Potok, 67 %je po umama. Javno preduzee ''Srbija ume'' gazdujeumama. Postoji i lovako udruenje'' Berim'' koje se semlovom, bavi i pomaganjem i noenjem hrane ugroenimdivljim ivotinjama, kao i u saradnji sa veterinarskomstanicom-uklanjanja pasa lutalica.

umsko gazdinstvo ima dosta posla u oblastipoumljavanja i spreavanja nekontrolisane see uma,zatite uma od raznih bolesti i ostalo.

Analize i zakljuci

Prioriteti u strategiji razvoja poljoprivrede trebalo bi dabudu usmereni prvo prema stoarstvu i sakupljanjulekovitog bilja u planinskim selima, zatim izgradnji mlina,klanice, otkupnih mlenih stanica, izgradnjom mini farmii njihovom registracijom, kao i iznalaenje naina za boljunabavku mehanizacije, boljih kredita i drugih povoljnostiza porodice koje mogu da se bave poljoprivrednomproizvodnjom.

Poetkom idue godine, poee sa radom Savetodavnasluba u okviru Ministarstva za poljoprivredu, umarstvoi seoski razvoj. Agronomi i radnici Ministarstva, imaezadatak da pomognu poljoprivrednicima svojim savetimao poslovanju, voenju knjiga, marketingu, udruivanju,tehnologiji rada, primeni agrotehnikih mera, hemijsihsredstava, seminari, prezentacije, saradnja saMinistarstvom, poljoprivrednom stanicom, i svime to bifarmeru pruilo podrku u svim granama poljoprivrede.

Kao to je ve pomenuto, prirodni uslovi u naoj optinisu izuzetno povoljni za ulaganje u razvoj turizma, svakavrsta ulaganja u ovu oblast bi se viestruko isplatila inaravno uposlila i poboljala finansijsko stanje u celojoptini.

Ribnjak Gazivode Farma Pastrmke

Proizvodnja, odnosno uzgoj ribe u ribnjacima u optiniZubin Potok je u neprekidnom porastu. Uvoenjemsavremenih tehniko tehnolokih proizvodnih procesakao i primenom naunih i tehnikih dostignua uindustrijskom uzgoju ribe, posebno kod pastrmkedostignuta je proizvodnja od 400.000 kg konzumne ribepo jednom hektaru korisne vodene povrine.

Na osnovu navedenog Zemljoradnika zadruga ZubinPotok iz Zubinog Potoka izgradila je pastrmski ribnjak od2.000 m2 u kome se gaji konzumna pastrmka, osim za

19


mrestilite, poto u tom trenutku nije bilo novanihsredstava. Da bi zaokruili i poveali proizvodnjupastrmke, a istovremeno stvorili viak mlai za privatneribnjake i jezero Gazivode, zadruga je odluila da krene saizgradnjom mrestilita. Mrestilite mora biti izraeno upotpunosti u skladu sa propisima o izgradnji investicionihprograma i investiciono tehnike dokumentacije.

Tehniki deo investicionog programa mora sadratidetalje svih osnovnih uslova za izgradnju pastrmskogmrestilita koji e u projektnom zadatku biti detaljnorazraen, a i pruae uslove izgradnje objekta naprincipima intenzivne proizvodnje.

Postupak proizvodnje mlai je dosta sloen povezan saopasnostima pojave nekih oboljenja, vitaminoze i slino,te se ovoj fazi gajenja mora posvetiti posebna panja.Ishranu sprovoditi iskljuivo preko samo-hranilica, takoda mla moe konzumirati onoliko hrane koliko hoe.Ovo bi u mnogome zamenilo potrebe uradnoj snazi, jerse hranilice pune jednom u toku dva do tri dana upotrebe.

Posebnu panju treba posvetiti zdravstvenom stanju usluaju pojave neeljenih promena u gajenju mai.Obzirom da se na ovaj nain gajenja, ne moe primenitisprovoenje kupki, eventualne intervencije u smislupoboljanja zdravstvenog stanja iskljuivo se morajuobavljati kroz kupke odnosno davanja lekova u hranilima.U ovoj proizvodnji mora se vriti normalno sortiranjesvakih 15 dana i izdvajanje mlai iste uzrasne kategirije uposeban bazen.

Iz navedenih razloga kroz probne ribolove ustanovljavaobi se individualni i ukupan prirast radi odreivanjadnevnih koliina hrane. Probni ribolov obavljao bi sesvakih 10 dana. Planirana godinja proizvodnja mlai je800.000 komada. Obzirom da ribnjak trenutno ima 40 kgribe na 1m3 vode, planirano je da posle izgradnjemrestilita proizvodnja bude poveana na 55 do 60 kgribe po m3 vode. Ovo se moe postii u istim bazenimakroz ugradnju AERATOR-a za kiseonik.

Potrebna ulaganja za izgradnju mrestilita

Graevinski deo objekta.........................69.166,66 evra

Kupovina opreme ..................................15.388,89 evra.

__________________________________________

Ukupno......................................................84.555,55 evra

Analiza osnovnih pokazatelja

Za proizvodnju od 110 tona konzumne potrebno jeuloiti:

Nabavka hrane za mla 9.000 kg x 1,11......9.900 evra

Uz konverziju (2,0)

Nabavka hrane za ribu od mlai do

Konzumne (250 gr.) 154.000 kg x 0,833.128.282 evra

Uz konverziju (1,4)

Nabavka Hrane Svega.............................138.272 evra

Plate radnika...................................................50.000 evra

20


Ishrana radnika ................................................7.119 evra

Elektrina energija.........................................24.805 evra

Gorivo i mazivo.............................................18.301 evra

Sredstva za kupanje ribe i lekovi...................3.250 evra

_________________________________________

Svega .............................................................241.747 evra

Prihodi od prodaje ribe na kraju prve godine

iznosili bi 110.000 kg x 2,25 evra .............247.500 evra

Na osnovu navedenog jasno se vidi da prihodi od prodajeribe mogu pokriti trokove proizvodnje i otplatiti ratukredita sa sitnom rezervom od 5.735 evra.

Ovo je planirano za pet godina.

Iz izloenog se vidi da se svake godine ostavlja rezerva stobi moglo da bude deo ribe koji bi se delio socijalnougroenim ili skupljao kao profit za nova ulaganja. Porednavedenog predviena je rezerva u svakoj godini kodprihoda a to se odnosi na 0,5 evra po kilogramu ribe kojise bude prodavao u maloprodaji. Prodajna cena ribe umaloprodaji je vea za 0,5 evra po kilogramu u odnosu naveleprodaju. Na osnovu dosadanjeg iskustva u prodajiribe na ovaj nain stvorila bi se godinja rezerva od 15- 20.000 evra

to se tie prodaje ribe, ribnjak nema problema jer saproizvodnjom od 80 tona godinje nikada nije dolo donagomilavanja zaliha, ve su sve koliine unapredrezervisane. Pastrmku 90% proizvodnje ribnjak plasira naKosovu, i to: Restoran IBRI Koutovo, RestoranAmazona Miloevo, Restoran Mifaleni Prizren, restoranIlicija Prizren, Hotel Trofta Istok, Motel Beni Pritina,Hotel Narcis trpce, Hotel BB Mitrovica, Hotel ZapisZubin Potok i mnogi drugi. Iz svega navedenogmenader i zaposleni garantuju da 110 tona ribe nijeproblem prodati.

Pored navedeno, postoji jo jedna ideja o poribljavanjujezera Gazivode pastrmkom. U jezeru gazivode, pastrmkakao kvalitetna riba mogla bi se hraniti ukljevom (sitna belariba) manje kvalitetnom ribom, gde bi ribnjak krozprivredni ribolov dobio ekstra prihode. Takvaproizvodnja na jezeru bez mrestilita nije mogua, kao nibez asistencije ribnjaka gde bi se mla gajila do 80-100grama. Ova ideja je budunost u razvoju ribarstva naKosovu.

2.3. INDUSTRIJAOptina Zubin Potok ima vrlo siromanu industriju.Pored nekoliko pogona i to:

- Pogon ''Simpo'' R.J. Zubin Potoklaminiranog nametaja , koja je putena u rad 1990godine, sa tada 120 zaposlenih radnika u sve trismene, sada trenutno radi sa umanjenimkapacitetom i svega 60 uposlenih radnika.

- Pogon''Ivo Lola Ribar'' izrada kuglinihleaja, puten u rad 1988 godine, sa tada ukupno90 zaposlenih radnika, sada trenutno ne radi, semradnika obezbeenja pogona.

- Pogon ''Javor'' Ivanjica R.J. Zubin Potok izradakoulja, koji radi od 1985 godine i upoljavao oko150 radnika, bukvalno je prestao sa radom 1993godine da bi poetkom 2000 godine potpunozatvoren, sada samo rade radnici na obezbeenju.

- Pogon''Bar-bilje'' skupljanje i suenjelekovitog bilja, puten u rad 1990 godine ,upoljavano oko 20 radnika, a u sezoni i vie, ali je

21


prestao sa radom 1994 godine, sem radnika naobezbeenju nema zaposlenih.

- Pogon ''Nada Tomi''-proizvodnja etaka nijenikad proradio izvrena preorijentacija , ali dodana dananjeg ne radi, samo radnici obezbeenja.

- Pogon ''Gradac''- izrada rafova i nitni, puten urad 1992 godine, sa zaposlenih 60 radnika, do1999 godine radio, od tada samo slubaobezbeenja.

- Pogon ''Kondivik''- proizvodnja keksa i vafla,poela sa radom 1994 godine, zapoljavala 100radnika, sada radi sa umanjenim kapacitetom oko30%.

- HE Gazivode proizvodi elektrinu energiju itrenutno zapoljava oko 40 radnika i jedina svetlataka industriskor razvoja optine Zubin Potok.

- Zemljoradnika zadruga Zubin Potokupoljava 120 radnika i bavi se proizvodnjomkoncentrata za stoku, uzgojom koka nosilja, kao iuzgojom pastrmki

- IBAR Invest Zubin Potok Ukupan brojzaposlenih 17 kapacitet proizvodnje 100% vrstaproizvoda- tamparski proizvodi

- LOLA Gazivode Zubin Potok ukupan brojradnika 44, upoljenih 34, kapacitet proizvodnje50% vrsta proizvoda usluge mainske obrade.

- Fabrika Vijaka Valjevo Brnjak R.J. ZubinPotok ukupan broj radnika 30 broj upoljenih 4kapacitet proizvodnje 0% vrsta proizvoda sitnavijana roba.

U poslednje vreme poeo je da se razvija i privatan biznisi to u oblasti graevinarstva, prerade drveta, sitne zanatlijei trgovina.

2.4. IZGRADNJAOptina Zubin Potok je od MIRI projekta u 2000 godinidobila rekonstrukciju nekoliko objekata na teritorijioptine. Glavni dom zdravlja bio je u loem stanju, bezgrejanja dok je elektrina mrea i vodovodni sistem uzgradi dotrajao i bio u jako loem stanju, i bilo jepotrebno puno intervencija da bi se stanje prilagodilopotrebama. USAID je zaposlio lokalnog izvoaa ipopravke su kotale DM 76,000. MIRI projekat je takoeukljuio popravku ulunog osvetljenja, to je takoepozitivno iz razloga vee bezbednosti i smanjenjakriminalnih radnji. USAID je instalisao pet (5)novihpumpi za vodu i iprostoriju za filtraciju za gradskivodovodni sistem, kao i popravka krova optinskogkulturno centra. Ukupan iznos uloenih sredstava jeiznosio DM 375,000 za ureenje infrastrukture uZubinom Potoku. 2003 rekonstruisana je osnovna kola uZubinom Potoku. 2005 Italijanska vlada je investirala uizgradnji vodovodnog sistema za udaljena sela.

Asistencija u budue:

Evropska Agencija za rekonstrukciju je raspisala tender za2006 godinu izgradnja kanalizacijonog sistema za selo

22


abra u kome je nastanjeno manjinsko albanskostanovnitvo. Duina kanalizacije treba biti instalisanacelom duinom sela oko 3.4 km; i drugi projekat za koji jetakoe raspisan tender je asfaltiranje i izgradnjadrenanog sistema gradskoh ulica, u ukupnoj duini odL=1+ 450 m, sa detaljnim dizajnom i konstrukcijommree gradskih ulica unutar Zubinog Potoka.

ema 1: Zubin Potok, radovi na kanalizaciji sa detaljnimdizajnom i konstrukcijama za selo Cabra. Duina cevikoje bi trebalo da budu instalisane kroz celo selo je oko3.4 km.

ema 2: Zubin Potok, Asfaltiranje i drenaa gradskihulica, Ukupna duina L=1+450m

2.5. TURIZAMGeografski poloaj, reljef, klima, hidrografija, flora ifauna su najvrednija bogatstva optine Zubin Potok. Sveto predstavlja idealan uslov za razvoj turizma. Kada jeturizam poeo da biva profitabilna grana privreda optinaZubin Potok je bila zapostavljena kao i u drugimoblastima privrede od tadanjih vlasti Kosova i Metohije.Formiranjem optine 1987 godine i izradom planskedokumentacije izvrene su analize i planski predvienemogunosti za razvoj sledeih grana turizma .

I. Planinski:

a) zimski sportsko rekreativni turizam koji bi seodnosio na alpsko i nordijsko skijanje izgradnjomprateih objekata hotela, iara i ski liftova ukupnaduina staza planirana je od 86km

b) letnji sportsko rekreativniplaninarenje irekreativni odmor, jahanje na sistemu peakihstaza.

II. Kulturno obrazovni-izgradnjom omladinskognaselja i organizacijom kola u prirodi tokom celegodine sa zimskim i letnjim kampovima

III.Turizam na vodi-organizacija ribarenja na jezeru ipotocima, nautiki turizam, jedrenje i formiranjemi ureenjem nekoliko plaa.

IV. Lovni turizam- na teritoriji optine je lovite''Doboak'' u povrini od 595 ha i potrebna jerekonstrukcija lovakog doma koji je uniten 1998i 1999 godine.

V. Tranzitni turizam-ovom teritorijom prolazimagistralni put M-2 i nekada je u letnjimperiodima bilo puno tranzitnih gostiju, sada izpoznatih razloga politike nestabilnosti tranzit je u

23


manjem obimu ovim nekad najprometnijimputem.

Ugostiteljski kapaciteta u optini je jako malo, sem triprivatna motela sa oko 20 soba, drugih nema, dokrestorana, kafana i kafia za sada ima sasvim dovoljno.

2.6. TRGOVINANa teritoriji optine postoji ukupno 41 registrovanatregovinska radnja uglavnom manjeg obima, sam brojzaposlenih 71 govori o razvijenosti trgovine na teritoriji.Veina registrovanih radnji su u stvari kiosci, manje piljareisl.

Optina je preduzela mere da se napravi manji trnicentar u kome bi se smestile radnje i koji je mnogopogodniji za same radnike u trgovini kao i zastanovnitvo.

2.7. Aktivnosti biznisa ifinansijske organizacije

U sledeoj tabeli su prikazani statistiki podaci o brojuregistrovanih privrednih tela u optini Zubin Potok.

- Kompanija koju moemo izdvojiti kao jednu odorganizacija koja upoljava vei broj radnika jekompanija SIMPO koja broji 125 radnika, madaobavlja delatnost sa manjim kapacitetom.

- Privatne kompanije koje moemo izdvojiti kaouspenije na ovoj teritoriji su:

- P.G.P Kolain

- Zemljoradnika zadruga Zubin Potok

- P.P Galjak Kompani

- P.P Jasen

- MIN- PROM Zubin Potok

- P.P.P.U Palami

- Veterinaska Stanica

Banke

Na teritoriji optine Zubin Potok postoji jedna bankaKSB u kojoj je zaposlen jedan radnik.

Kosovsko- Metohijska Banka je osnovana 1990. godine,sa mreom filijala i ekspozitura na prostoru sova.Banka je 1999. godine menja sedite iz Pritine u Zveani danas ima 70 radnika koji obavljaju bankarske poslove usevernom delu Kosova. Banka ima ekspozituru uZubinom Potoku. Po rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti

UN i uredbi nacionalne banke Jugoslavije, realizovan jedeo SRJ suvereniteta ekonomije na Kosovu i obezbeenisu ulovi bankarstva i usluga graanima, ekonomiji,preduzeima, potpune likvidnosti i solventnosti.Kosovskometohijska banka A.D. je ovlaena za funkcijeplatnog prometa van drave, i ima srednji nivoovlaenosti od Nacionalne Banke i odrava saradnju sastranim bankama. Balans banke decembra 2001 je bio 494milliona dinara ili 8.2 miliona evra. Banka nemadugovanja u staroj deviznoj tednji, niti isplauje stranegarancije i kredite. Banka pokriva strateke oblasti, koje subogate prirodnim resursima i unapred pripremaprograme fondova za resurse koji obezbeu znaajanpriliv profita, kao i programi za razvoj seoskih sredina iobnove domainstava gde je neograniena privatnaimovina.

Komercijalna Banka ima takoe ekspozituru u ZubinomPotoku. Banka prua usluge transakcija sa svim svetskimbankama, u toku su takoe stambeni krediti za izgradnjui adaptaciju stanova. Pored klasinog bankarstva prua ionline usluge

2.8. ENERGETIKATeritorija optine Zubin Potok se i dalje suoava saproblemima elektrinog napajanja zbog neadekvatnognapajanja iz mree, mrea je inae, 35 godina stara ipotrebno je mnogo ulaganja i mnogo rekonstrukcija da bise problemi sa napajanjem stabilizovali. Mada, optina jesposobna da obezbedi struju za vei deo teritorije.Optinski najvei problem za modernizacijom mreesistema lei u tome da proizvoa el. energije ne dobijanikakve fondove od kompanije Ibar Lepenac koja jesmetena u Pritini i koja naplauje raune za struju.

Podruje optine Zubin Potok, snabdeva se elektrinomenergijom iz elektroenergetskog sistema Kosova. Energijase isporuuje preko 35kv dalekovoda koji usputno napaja

24


35/10 kv trafostanicu ''Titova Mitrovica II''. Glavnanapojna trafostanica u optini su: 35/10kvtrafostanica''Gazivode'' instalisane snage 2 x 2,5 MVA i35/10 trafostanica ''Simpo'' snage 4MVA. Hidroelektrana''Gazivode'' nije ukljuena u direktno snabdevanjeoptine, ve svoju energiju samo u periodima alje usistem 110 KV dalekovodom preko trafostanice ''Vala''van teritorije optine. Koliina energije koju ova elektranapredaje sistemu iznosi oko 70.000 MW/h godinje.

Snabdevanje naselja elektrinom energijom vri se preko10 kv naponske mree sa 65 distributivnih trafostanica.Veina trafostanica su stubne (48) dok su ostale zidane iliugraene u objekte. Ukupno instalisana snaga svihtrafostanica iznosi 13.120 KVA.

U radnoj jedinici Elektrokosovo zaposleno je 25 radnika,koji rade u izuzetno tekim uslovima, s obzirom da je NN(niskonaponska) mrea stara preko 30 godina i dabukvalno nikada nije rekonstruisana, takoe i trafostanice10/04 su vrlo stare i esto dolazi do havarija u vrnomoptereenju tokom zimskog perioda.

2.9. KOMUNIKACIJE I MEDIJITelekomunikacija u optini Zubin Potok je nazadovoljavajuem nivo, s obzirom da je uraena ATC-centrala 1993 godine sa kapacitetom od oko 1000 brojeva,tako da je gradsko naselje i 7 naselja u okruenjupokriveno fiksnom telefonijom, dok tri naselja imajusvoju telefonsku centralu sa oko 200 fiksnih brojeva, jakoloe su povezana (sa samo po jednim fiksnim brojem)nekoliko planinskih naselja, dok druga naselja nemajunikakvu fiksnu telefoniju. Mobilna telefonija koja jepoela da se razvija od 2000 godine postie zavidan nivopokrivenosti, tako da je jedino mali deo optine nepokriven mobilnom telefonijom.

NVO Oxizen otvorila je internet kafe i to je jediniinternet centar u optini Zubin Potok.

Elektronski mediji su jako loe pokriveni, tako da putemprivatne kablovske televizije, graani gradskog naselja i 7okolnim mogu da prate elektonske medije , dok su udruga naselja ne mogu ili loe primaju signaleelektronskih medija. U Zubinom Potoku od 2000 godinerade dve privatne radio stanice ''Kolain'' i ''Radio M''.

Dnevnu i nedeljnu tamo itaocima nude trgovcimeovitom robom, nema novinske trgovinske mree.

Pote i telefonija

Krajem 2002 godine, Telefonska Kompanija PTT (Srbija)instalisala je novu digitalnu centralu poveavajuipoetnih 3,000 telefonskih brojeva sa jo 1,000 novih.Razlog instalisanja nove centrale je da je i pre konfliktastara centrala esto bila van funkcije. 2001 godine, posleestomesenog iskljuenja fiksne linije, situacija jepoboljana. Krajem 2001 godine, Kompanija Mobtel062,063 mobilne telefonije je pokrila teritoriju ZubinogPotoka. Od 2004 godine jo jedna telefonska mreaTelekom Srbije 064,065 je pokrila teritoriju ZubinogPotoka i trenutno, 90% teritorije optine je pokrivenomobilnom mreom. Mrea lokalne Valla 900 je uglavnomslaba ili je na delovima teritorije uopte nema, tako daveina stanovnitva koristi pomenute dve.

25


26


3.1 SNABDEVANJE PIJAOMVODOM I KANALIZACIJA

SS istem pijae vode i sanitarije optine Zubin Potokraspolae sa najveim prirodnim resursom vodet.j. vetaka brana Gazivode poseduje najveukoliinu vode u regionu Kosova i ire i to koliina od370.000.000 m3 sirove vode koja je osim bakteriolikihzagaivanja ispravna. Pored centralnog naselja ZubinPotok u svom sastavu ima jo 62 naseljena mesta gde usvakom naseljenom mestu postoj 2 i vie izvora pitkevode.

Sistem vodosnabdevanja se mnogo poboljao posebnotokom projekata investicija od strane IOM, CDF iOXFAM-a na popravci pumpi za vodu, mada se uplaninskim oblastima van Ibarske doline pijaa vodakoristi iz lokalnih bunara i izvora. Kanalizacionomsistemu je potrebna popravka, jer polovina ne

funkcionie kao i dogradnja za odreena naselja. Uprolee, kanalizaciona voda esto zagadi reku Ibar, koja jeresurse pijae vode.

Naselje Zubin Potok ima uglavnom reeno vodo-snabdevanje, interventno i to do 2015 godine i to izbunara i primarnu mreu duine od 4,5 km novo-sagraenu sa svim prateim objektima ( bunari, bazen,mrea, revizione ahte, sistem hlorisanja) pored naseljaZubin Potok vodosnabdevanje imaju sledea naseljaGazivode, Ugljare, itluk, Dobroevina, Drijen, Crepulja,Prelez abra, Jagnjenica i Zupe. Sva ostala naselja imajusvoje individualne vodovode , kaptirani izvori sa mreom.

Snabdevanje vodom se znaajno popravio nakoninvesticija od strane IOM, CDF i OXFAM napopravkama pumpi, ali u planinskom delu, van Ibarskedoline, pijaa voda se dovodi iz bunara i izvora. Sisitemkanalizacije bi takoe trebalo da bude rekonstruiran, jerpolovina tog sistema ne funkcionie. U prolee,kanalizacije zagauju reku Ibar, koja je izvodvodosnabdevanja pijaom vodom.

Za odravanje je optinskom odlukom zadueno JPKD''Ibar'' Zubin Potok. Ispitivanje ispravnosti pijae vodevri se redovno i to od strane Higijenskog zavoda izKosovske Mitrovice i blagovremeno obavetava JPKD''Ibar'' i komunalnog inspektora SO-e Zubin Potok. Brojradnika koji radi na odravanju je 40 stalno zaposlenih.Naplata u drutvenom sektoru je 7o%, a u privatnom30%.

Dosadanja pomo: IOM - izgradnja bazena, potisnogvoda i drenae (za gradska naselje Zubin Potok),vodovod za naselje Drijen; DANIDA Izgradnjavodovoda za naselje Podojee , Ugljar i Pridvorica uduini od 2,5 km; OXFAM izgradnja vodovoda Prelez-Jagnjenica; vodovoda za naselje Crepulju, vodovod zanaselje abra i rekonstrukciju vodovoda za seloZupe,Vodovod za selo itluk.

Prioritet u buduem periodu je izgradnja fabrike zaproizvodnju vode na principu slobodnog pada i izgradnjaregionalnog vodovoda (Zubin Potok-K.Mitrovica-Zvean) sa vodo-zahvata brane 'Gazivode''.Trai sedonator.

Odvodne vode i sistem kanalizacije

Postojea (stara) kanalizaciona mrea je uraena odbetonskih cevi i to u uem centru Zubinog Potoka kao inaselja Gazivode i naselja Velji Breg. Vodovodna gradskamrea je uraena od pocinkovanih cevi sa gumenimspojnicama to garantuje visoku nepropustljivostotpadnih voda s obzirom da je naselje Zubin Potokvodno podruje, tj. lei na podzemnim vodama.

Ukupna duina prirodne mree za naselja Zubin Potok,Gazivode i Velji Breg 10,1km duine stare mree (kojutreba zameniti) je 2 km, a novosagraena u duini od 6km u izgradnji jo 1 km je po najnovijim standardima ipropisima u graevinarstvu za ovu vrstu poslova. Duinasekundarne mree je 2,5km.

Odravanje kanalizacione mree je povereno optinskomodlukom JPKD ''Ibar''. Zubin Potok, a sredstva za tekueodravanje obezbeuje optina Zubin Potok.

Dosadanja pomo: DANIDA izgradnja kanalizacionemree (duina 4,5 km i crpne stanice sa mreom od 2,5km, EAR kanalizaciona mrea D. Jasenovik- Zubin Potoku duini od 1,6 km; CDF, kanalizaciona mree u duini od800 m u Zubinom Potoku.

to se tie prioritetnih potreba i buduih planova odnosise na zamenu stare mree u uem centru ZubinogPotoka. Zbog njene dotrajalosti loe funkcionie, ajednim od najveih prioriteta je izgradnja sabirnogkolektora od naselja Gazivode- Velji Breg Zubin Potokdo Ugljara gde se planira izgradnja fabrike zapreiavanje svih otpadnih voda. Za ovaj projekat postojitehniko reenje i uraen je glavni projekat naizvoakom nivou. Trai se donator.

3.2. PUTEVI I MOSTOVINa teritoriji optine Zubin Potok i dalje e se obavljatisamo drumski saobra. Postojea mrea puteva e sekompletirati i modernizovati, to e doprineti boljupovezanost naselja optine sa okruenjem. Jadranskamagistrala u evropskim mapama obeleana zvaninokao M-20 prolazei kroz optinu kroz sela Zupe,Varage, Ugljare, Zubin Potok, Donji Jasenovik, Gazivodei Banje je u dobrom stanju i povezuje grad sa junimdelom Mitrovice. Mada kosovski Srbi putujui u severni

deo grada Mitrovice koriste planinski nasipani put jerglavni put vodi kroz albanska sela koji oni ne koriste zbogbezbednosnih razloga. Ovaj alternativna ruta je u nestoboljem stanju jer je francuski i danski KFOR, nasipao put2000 godine, a optina je popravke radila 2004 godine,mada je u loim vremenskim uslovima jo uvek vrlo tekokoristiti ovu rutu. Asfaltiranje jo uvek nije uraeno i to jejedna od najveih potereba graana kad je u pitanjuputovanje. Za dnevno putovanje do Mitrovice i nazad ovojo uvek predstavlja problem. Mada, kada je mogue,lokalni mini busevi saobaraaju, kao i taksi prevoznici iKolain Prevoz koji dnevno saobraa na ovoj ruti.Prioritet u saobraaju je popravka ovog puta.

Magistralna putna mrea

Okosnicu saobraajnog povezivanja unutar optine iniemagistralni-jadranski put M-2. Ovo je praktino jedinasaobraajnica na teritoriji optine, koja je u potpunostisposobna za savremeni saobraaj. Magistralni put M-2Kosovska Mitrovica-Ribari prolazi kroz celu teritorijuoptine Zubin Potok u duini od 27,3km.

27


Regionalna putna mrea

Pored magistralnog puta, od savremenih saobraajnica naovom prostoru postoji moderna asfaltirana saobraajnicaZupe- Rujite Zvean u duini od 9 km na teritorijioptine Zubin Potok. Regionalni putni pravac Luka Reka Bube Rajetie je u fazi izgradnje i modernizacijesavremenog asfaltnog kolovoza sa svim prateimobjektima. Ukupna duina je 17 km asfaltirano je 8 kmostalo je makadamski zastor. Radovi se privodi kraju.Regionalni putni pravac P-221 Zubin Potok Dren Rako je uraen do nivoa asfalta sa svim prateimobjektima. Odravanje ovih puteva vri DP ''Magistrala'',a sredstva obezbeuje Republika direkcija za puteve.Pored povezivanja optine, sa susednim optinama oviregionalni putevi omoguavaju i realizaciju autobuskogsobraaja izmeu Zubinog Potoka i centra zajednicanaselja.

Lokalna putna mrea

Deo putne mree koju danas ine lokalni i nekategorisaniputevi u optini imaju veoma ogranienu saobraajnufunkciju. Ukupna duina ovih puteva je oko 250 km, azanemarljivo mali broj izgraen je sa tucanikimkolovozom, dok preovlauju putevi provizorno ureeni,bez kolovoza, prateih objekata i potrebnih tehnikihelemenata.

To su uglavnm putevi izraeni po terenu ili uz neophodnaizravnavanja terena za uspostavljanje prohodnosti. Naosnovu toga, itav kompleks lokalnih i nekategorisanihputeva ne moe se smatrati delom izgraenogsaobraajnog sistema, za odravanje motornogsaobraaja, ve vie sistemom pravca fiksiranih pojednom vozilu, mogu proi terenska vozila pri povoljnimvremenskim uslovima. Bez obzira na nizak nivoupotrebljivosti ovih puteva, oni za veinu sela i zaseoka uoptini predstavljaju ipak jedinu praktinu vezu sasvetom. Meutim, imajui u vidu konfiguraciju terena kaoi ekonomske nemogunosti optine da ue u obilnoinvestiranje nuno za ove svrhe, ovo stanje nije ni moglobiti drukije.

Sigurno je, da kvalitet postojeih naselja i zaseoka imapresudni uticaj na proces njihovog potpunog pranjenja iopadanja broja stanovnika na teritoriji optine.

Obzirom na veliki broj lokalnih i nekategorisanih putevau optini, kao i njihovo sadanje stanje ne moe seoekivati da programom njihovog unapreenja buduobuhvaeni svi ovi putevi u istoj meri.

Zbog toga je bilo potrebno izvriti razvrstavanjepojedinih putnih pravaca prema znaaju, a naroito

buduem planiranom znaaju. Polazei od ovogkriterijuma svi lokalni i nekategorisani putevi u optinigrupisani su na sledei nain.

- Lokalni putevi primarnog znaaja koji povezujuteritoriju optine Zubin Potok sa susednimoptinama.

- Ostali lokalni putevi koji povezuju naselja saizraenim smanjenjem broja stanovnika, kao idrugi putevi manjeg znaaja (agrarni, umski ipristupni isl.).

Na osnovu iznetih kriterijuma koji su usvojeni, kaoopredeljenje za razvrstavanje analiziranih puteva ukategorije.

U kategotriju lokalnih puteva primarnog znaaja susledei putevi:

1. M-2- eevo Mokra Gora ........................21km

2. eevo Rezala Brnjak.............................16km

3. M-2 Brnjak (most) Previja

V. Kaludra Gornji Prevlak ........................17km

4. M-2 Gazivode V.Breg abra..............15km

5. Ugljare Gornji Strmac Krligate ...........13km

6. M-2 Luka Reka Junake........................15km

7. Rujite Kozarevo- Vojmislie .................10km

8. M-2 Gornje Varage Vitakova ...................6km

______________

Sve ukupno ........................................................113km

Prva tri puta imaju funkciju razvoja turizma na MokrojGori, putni pravac pod br. 3 omoguuje vezu planiranihturistikih naselja u Brnjaku sa lovitem ''Doboak''.

Putni pravac M-2 Gazivode Velji Breg abra sadruge strane Ibra predstavlja alternativu magistralnomputnom pravcu i njegova osnovna funkcija jepreusmeravanje dela saobraajnih tokova magistrale.

U drugu kategoriju puteva razvrstani su ostali putevi inekategorisni putevi, ija je osnovna funkcijaomoguavanje prohodnosti u svim vremenskim uslovimai povezivanje seoskih naselja i zaseoka.

U ovoj kategoriji se nalaze sledei putevi:

1. Dobroevina Vrba L.Reka ......................10km

2. M-2 Kijevce Drainovie .............................9km

28


3. Ranie Zeevie............................................4km

4. abra Vidovo brdo........................................3km

5. M-2 Burlate Bube .......................................5km

6. M-2 Banje........................................................3km

7. Zupe Gornji Strmac ....................................5km

8. Ugljare Prevlak Crepulja............................6km

9. eevo Zagulj M.Kaludra V.Kaludra..13km

10. Previja Preseka Brnjak.............................6km

11. Brnjak (dobrie) Radii ...............................8km

12. Crepulja Krligate........................................13km

13. Brnjak Oklace...............................................7km

14. eevo Berim Savina Voda......................8km

15. M-2 M Potok Kopilovie M-2............6km

__________________

Sve ukupno .........................................................100km

Lokalnu putnu mreu odrava tokom godine JPKD''Ibar'' Zubin Potok u skladu sa optinskom odlukom i svilokalni putni pravci su osposobljeni za nesmetanoodvijanje saobraaja bez obzira na njihovo stanjeivremenske uslove. Sredstva za odravanje obezbeujeoptina Zubin Potok. JPKD ''Ibar'' koji se poredodravanja lokalne putne mree i gradskih ulica ima 40stalno zaposlenih radnika svih kvalifikacionih strukturaod administracije, rukovaoca mehanizacije, vozila,odravanje vodenih pumpi i ienju smea sa javnihpovrina. U buduem periodu se planira da se vei deolokalnih puteva rekonstruie u svemu prema tehnikojdokumentaciji i tehnikim propisima i uradi do nivoaasfalta (tucaniki kolovozi).

Mostovi

Celokupna putna mrea optine Zubin Potok ima 22mosta duine od 5 100 m, ukupne duine oko 1km, svisu novije gradnje ili rekonstruisani, a izgraeni su odarmirano-betonske konstrukcije i svi su u odlinomstanju, jer su predhodnih godina svi rekonstruisani i nasvima se odvija saobraaj. U perspektivi se planiraizgradnja dva mosta za prelaz preko Ibra za naseljenamesta sa severne strane Zubinog Potoka.

Dosadanja pomo: CDF izgradnja puta Brnjak - Oklace;UNMIK popravka puta Velji Breg Zubin Potok, UNDPpopravka puta Ugljare - Gornji Strmac.

29


U budunosti se planira asfaltiranje regionalnog putaZubin Potok- Drijen Rako i M-2 Bube Rajetie ;asfaltiranje lokalnih puteva i to: M -2 eevo MokraGora, M-2 Gazivode Velji Breg abra; i drugihpopravki na lokalnim putevima.

3.3. IZGRADNJA PROSTORNI IURBANISTIKI PLAN

Stanovanje i izgradnja

Na teritoriji optine Zubin Potok ima 17 drutvenihobjekata za stanovanje sa ukupno 111 stambenih jedinicai etiri naselja sa privremenim objektima sa ukupno 230stambenih jedinica, trenutno je u uzgradnji jo jedandrutveni objekat sa 32 stambene jedinice. Planskimdokumentom tj.DUP-om '''Centar'' planirana je izgradnjajo dve viespratnice i nekoliko objekata u nizu spratnostiP +1.

U periodu bombardovanja srueno je oko 200 kua (145u selu abra) i oteeno blizu 150 kua; uniten jerestoran drutvene ishrane pogona ''Ivo Lola Ribar'' uGazivodama. Ponovo je izgraeno oko 148 kua u seluabra, popravljeno je oko 10 kua, i dodeljena jednamontana kua.

Dosadanja pomo: Caritas je u potpunosti obnovioprivremeno naselje ''Gazivode'' sa 70 stambenih jedinicagde su smetene izbeglice iz Hrvatske i raseljena lica saKosova i Metohije, izvrene rekonstrukcije u izbeglikomnaselju Varage i Brnjak i sitnije popravke u naselju VeljiBreg ( u delu de su smetene izbeglice ) ACTED etiridrvene kue, Donacijom Japanske Vlade izgraeno je 148kua u selu abra

U buduem periodu treba izvriti potpunu rekonstrukcijunaselja Velji Breg gde su pored izbeglica smeteni isocijalni sluajevi optine Zubin Potok.

U vremenu izrade planova postojala je nelegalna gradnjau toku izrade planova sve tadanje nelegalne objekte kojisu se uklapali u plan su legalizovani za gradsko naseljeDUP-om ''Centar'', a ostali objekti u zavisnosti od planaili po GUP-u ili optine. Tom prilikom je i donetaoptinska odluka o izgradnji na selu, tako da su i ponekinelegalno podignuti objekti na selima legalizovani tomodlukom. U poslednje vreme je izraena izgradnjaprivremenih objekata (kiosci i drugi montani objekti),mada je krajem 2004 godine izvreno uklanjanje nekolikoprivremenih objekata iz samog centra Zubinog Potoka.

Drugu gradnju tj. stambene objekte i investicione objektauspeno kontroliu odeljenja optine i suzbijaju svaki

poetak nelegalne gradnje.

U ovoj oblasti do sada nismo dobijali pomo. Prioritet bibio izrada nove planske dokumentacije za naredni 10-15godinji period.

URBANISTIKI PLANJula meseca 1987 godine ponovo je formirana optinaZubin Potok , a 1989 godine usvojen je Generalniurbanistiki plan naselja Zubin Potok, koji je uraen odstrane Zavoda za planiranje iz Pritine i bio je usaglaensa Prostornim planom AP Kosovo i Metohija. Skuptinaoptine Zubin Potok donela je odluku 1990 godine da seizrade sledei planovi:

- Prostorni plan optine Zubin Potok, koji je radioZavod za planiranje Vojvodine iz Novog Sada,usvojen 1992 godine

- Izmene i dopune Generalnog urbanistikog plana,koji je radio Zavod za planiranje Vojvodine izNovog Sada, usvojen 1992 godine

- Detaljni urbanistiki plan ''Centar'', koji je radioZavod za planiranje Vojvodine iz Novog Sada,usvojen 1992 godine i pokriva povrinu od 70 ha.gradskog naselja

- Prostorni plan posebne namene ''Mokra Gora''koji je radio Zavod za planiranje Vojvodine izNovog Sada, usvojen 1994 godine.

Kako je gotovo svim planskim dokumentima istievanost u toku ove godine, potreba je izrade novih.Trenutna finansijska mogunost optine je nedovoljna zapoetak radova u izradi novih planova.

3.5. JAVNE USLUGE

Javni prevoz

2002 godine formirano, je privatno preduzee za prevozputnika , koje zapoljava oko 15 radnika. Postoji takoe ijedan broj taksista koji obavljaju prevoz na teritorijioptine, takoe je prisutan i autoprevoznik iz KosovskeMitrovice ''Kosmet prevoz''. Optina nema autobuskustanicu i ne postoji statistika korienja javnog prevoza.Planirana je izgradnja autobuske stanice, ali iz dobropoznatih razloga, nedostatka novanih sredstava to je zasada samo elja.

30


Javne slube

JPKD ''Ibar''

U Zubinom Potoku radi JPKD ''Ibar'' kao preduzee kojeje osnovala optina za vrenje usluga snabdevanja vodom,odravanjem kanalizacije , ienje smea i odravanjelokalnih puteva, trenutno upoljava 40 stalno zaposlenihradnika i mainski park od: dva kamiona, dva traktora,buldoera, gredera i dr.

JPKD trenutno odlae smee na neadekvatnu deponijusmea koja ne ispunjava higijensko-tehnike uslove. Madase planira izgradnja deponije.

JPKD trenutno odlae smee na neadekvatnu deponijusmea koja ne ispunjava higijensko-tehnike uslove. Madaje u planu ureenje i izgradnja deponije.

JP''Srbija ume ''RJ''Zubin Potok

JP''Srbija ume ''RJ''Zubin Potok '' ija je delatnostuvanje i gazdovanje umama u drutvenoj svojini,trenutno ima 45 stalno zaposlenih radnika, odmehanizacije poseduju: pet kamiona, traktor i buldoerkoji koriste zajedno sa RJ''Leposavi''.

Gradska rasveta

Optina Zubin Potok imala je rasvetu u glavnoj ulici ucentralnom naselju Zubin Potok i naselju Veljji Breg, aliona ve vie godina nije u funkciji. RJ Elektokosova''Zubin Potok'' je zaduena za odravanje i distribucijuelektrine energije na ovoj teritoriji ima stalno uposlenihoko 25 radnika.

Projekat rekonstrukcije ulinerasvete u Zubinom Potoku

Tehniki Opis:

Pre same procedure realizacije neophodno je da ovajprojekat pregleda Elektrodistribucija koja je zaduena zakonzum Zubinog Potoka. Realizaciju projekta moeizvesti samo kompanija sa licencom za izvoenje ovakvihradova, iskustvom i uz saglasnost Elektrodistribucijepoto e raditi na njihovoj imovini. Sva povezivanja naglavni napon i na elektromreu mora izvesti nadleno liceispred Elektrodistribucije i niko drugi, nije ovlaen za radna tom, delu projekta. Za poslove postavljanja rasvete iglavnog napojnog kabla izvoa mora imati dozvolu zarad od strane Elektrodistribucije ali isto takoelektrodistribucija mora biti ukljuena u nadzoru.Dnevnik radova i Graevinska knjiga se moraju voditi nagradilitu na dnevnoj bazi i pre finalne inspekcijeElektrodistribucija e pregledati projektnu dokumentacijui izvoaku dokumentaciju kako bi mogla da primiobjekat na upotrebu poto e oni ovaj projekat odravati.

1.0 Postavljanje glavnog naponskig kabla

Na svim linijama je predviena ugradnja 4x16 mm2samonosivog kabla koji po proraunima zadovoljavauslove.Kabal mora biti postavljen na stubove sa adekvatnimdraima za ovaj tip kabla. Tehniar koji e obavljati oveposlove mora da sve vreme koristi zatitnu opremu svovreme rada na objektu. Za stubove koji su oteeni ili nestoje pravo izvoa mora da koristi druge vidove opremekoja ne podrazumeva penjanje kao to su dizalice iplatforme. Svi nastavci kablova moraju biti propisnouraeni.

Za sav material pre ugradnje izvoa je duan da dostaviateste i sertificate o kvalitetu materijala koji e bitiverifikovani i od strane nadzora. Proraun dati pometrima glavne linije.

2.0 Postavljanje rasvete

Izabrani tip Sijalice je ivina Armatura sa prigunicom

31


125W. Posao treba da bude odraen uz svu potrebnubezbedosnu opremu i za sav material pre ugradnjeizvoa mora da dostavi ateste koji e biti verifikovani odstrane nadzora i biti upisani u graevinski dnevnik.Proraun je dat po komadu sijalinog mesta.

3.0 Povezivanje sa trafo stanicomPlanom je predvieno napajanje instalacija rasvete saetiri trafo stanice i sva oprema za povezivanje i radobjekat mora biti kao to je dato u predmeru ipredraunu.Oprema e biti instalirana od strane izvoaa ali svopovezivanje sa trafo stanicom mora biti izvreno odstrane lica koje je odreeno od strane elektrodistribucije.

Sva oprema mora biti instalirana u Metalnoj kutijisposobna da podnese sve vremenske uslove sa katancemkao zatitom. Umesto prekidaa za ukljuivanje ulinerasvete predvieno je postavljanje Fotorela za automatskoukljuivanje. Fotoelije treba da budu kalibrisane tako dapri prvom mraku upale rasveru. Instalacija takoerpredvia postavljanje strujnog brojila i sklopke Cn 63 A.Za sav materijal izvoa je duan da dostavi ateste okvalitetu opreme koji e biti pregledani i verifikovani odstrane nadzora.

4.0 Testiranje objekta

Izvoa e izvriti testiranje uz prisustvo predstavnikaElektrodistribucije. Tip i pozicije testiranja e bitiodreeno od strane ove institucije.

Brana Pridvorica

Jezero je sagraeno sedamdesetih godina prolog veka iovo kapitalno zdanje je i danas zanimljiva tema u polemicio politikim prilikama toga vremena koje je ostaviloovakvog traga. Mnogo je razloga za i protiv, ali jedno jesigurno, ma ta mislili, i jedni i drugi uivaju ublagodetima koje prua ovo jezeru u vrelim letnjimmesecima.

TrnicaU optini Zubin Potok postoji pijaca meovite robe(zelena i stona) koja je rekonstruisana i izgraen je novobjekat mlene pijace (zahvaljujui donacijama IOM iMinistarstva). Pijani dan u Zubinom Potoku je petak.Pijaca je izuzetno bogata domaim poljoprivrednimproizvodima, medom, sirom, voem i povrem. Poredpoljoprivrednih proizvoda, takoe je snabdevena svimostalim potrebtinama, meovitom robom, alatima,sanitarnim sredstvima, rasadom, robom stranog poreklaitd.

Vatrogasna BrigadaVatrogasna Sluba je po prvi put uspostavljena uZubinom Potoku 01.09.2000 godine. Pre toga, protivpoarnu zatitu je pruala Vatrogasna sluba iz Mitrovice.Vatrogasna sluba Zubin Potok broji u svom sastavuukupno 13 vatrogasaca. Od opreme i tehnike posedujejedno navalno vozilo, jednu cisternu i terensko vozilo(Lada Niva). Tokom 2005 godine jedinica je intervenisala88 (osamdesetosam) puta, od toga 61 (ezdesetjednom) usluajevima poara i 27 tehnikih intervencija razliiteprirode.U proseku to prikazuje godinje intervencije ove brigade90 intervencija godinje sa tendencijom rasta od toga:60% intervencija na umskim poarima na veimpovrinama30% intervencija na objektima10 % intervencija su tehnike intervencije i to su najeesaobraajne nesree.Veliki problem brzog delovanja Vatrogasne Bigade jeinfrastruktura puteva i hidrantska mrea. Putevi i ulice suneadekvatne irine tako da je brzina dolaska na mestointervencije veoma smanjena i prilasci objektima suveoma oteani.Ulina hidrantska mrea u najguim delovima ZubinogPotoka ne postoji. Dakle, u sluaju poara nema nainadirektnog korienja vode iz hidranata ve se sve oslanjana ogranienu koliinu vode u cisterni vozila.Vatrogasna Stanica je smetena u naselju Gazivode.Prostorije u kojima je smetena stanica su neadekvatnekako za ljudstvo takoe i za vozila. Prostorije su naroitinepogodne u zimskom periodu kada ne moe da seobezbedi adekvatno grejanje za kamione ime se smanjujespremnost vatrogasne jedinice. Jedna od prioritetnihpotreba bi bila uvoenje etanog grejanja za prostorijevatrogasne jedinice.Inae rad Vatrogasne Brigade funkcionie po Svetskimstandardima tj. 1 vatrogasac/ na hiljadu 1000 stanovnika.Naalost, 2 vatrogasna vozila koje brigada poseduje supreko 25 godina stara.

Potrebe

Najvee potrebe za aktivno spreavanje irenja poara jenabavka vatrogasnog kamiona za umske poare, tj.vozilo koje se moe adekvatno kretati po neasfaltiranimputevima u brdsko-planinskim krajevima.

GrobljaSvako selo uglavnom poseduje groblje. Groblja seodravaju od strane javnog komunalnog preduzea ali iod samih graana. Nije bilo pomoi u ovoj oblasti dosada.

32


33


4.1. ZDRAVSTVO

OO zdravstvenoj zatiti stanovnitva ovog krajabrinu lekari i medicinsko osoblje DomaZdravlja u Zubinom Potoku. Ova zdravstvenaustanova, pored Doma zdravlja ima i svoje istureneordinacije u 10 sela.Ordinacije u ovih 10 sela lekari poseuju jednomnedeljno.Sekundarnu i tercijalnu negu stanovnici optine dobijajuu Mitrovakoj Bolnici.Dom zdravlja Zubin Potok je radna jedinicaZdravstvenog centra iz Kosovske Mitrovice koja pruaosnovnu zdravstvenu zatitu stanovnika na teritorijioptine. Podruje optine Zubin Potok je brdskoplaninskog karaktera, pa je pruanje usluga veomaoteano.Zdravstvene usluge stanovnitvu pruaju sledeespecijalistike ordinacije:

- Opta suba u ijem je sastavu i sluba Hitnepomoi

- Deija sluba gde je stalno prisutan specijalistaopte medicine, a pedijatar dolazi dva putanedeljno

- Laboratorija gde se rade osnovne biohemijske ihematoloke analize

- Internistika sluba u kojoj radi lekar internistasvim radnim danima

- Ginekoloka ordinacija, gde je ginekolog prisutandva puta nedeljno

- ORL, urolog, ortoped i neurolog dolaze jednomnedeljno iz Zdravstvenog centra KosovskeMitrovice

- Stomatoloke usluge pruaju dva stomatologaspecijalista

U protekloj godini je izvreno 228000 intervencija ipregleda. Pored Doma zdravlja u Zubinom Potoku ovojzdravstvenoj jedinici pripadaju i 10 ambulanti/punkteva ito u :

- Zupe- Banje- Crepulja

- Luka Reka- Bube- Brnjak

U navedenim ambulantama, lekar je prisutan jednomnedeljno, dok u sledeim selima:

- Suvo Grlo- Banje- Crkolez

Lekar je stalno prisutan i stoji graanima na raspolaganju24 asa.

U Domu Zdravlja Zubin Potok ukupno je zaposleno 110radnika od toga 33 mukaraca i 77 ena.

Zgrada Doma zdravlja u Zubinom Potoku je starijegdatuma, izgraena je 1956 godine, pa je jedan odproblema nedostatak prostorija, tj. ordinacija.

Potrebe

Najvei problem ove ustanove je dotrajalost zgrade inedostatak prostora. Osim samog prostora za rad,ustanovi je potrebna oprema koja je trenutno zastarela iuopte ne postoji. Od potrebne opreme navodimosledee:

- EKG trokanalni x3,

- Defibrilator x3,

- RTG aparat u kompletu sa potrebnom opremomza zatitu x 1, aparat za razvijanje filma x 1

- Oprema za urgentno zbrinjavanje bolesnika x 10

- Kolposkop x 1,

- CTG aparat x 1

- Kompjuter x 5

- Fotokopir aparat x 1

- Stomatoloke stolice x 2

- Terenska vozila za posetu pacijentima x 5

- Sanitetska vozila za transport pacijenata x 5

4.2. OBRAZOVANJENa teritoriji optine Zubin Potok rade tri osnovne, jednasrednja kola i jedna predkolska ustanova.

Osnovne kole:

O..Jovan Cviji, Zubin Potok

O..Petar Koci, Brnjak

O..Blagoje Radi, Zupe

Srednja kola:

TS. Grigorije Boovi, Zubin Potok

Predkolska ustanova:

PU.Nae Dete, Zubin Potok

Prole godine je u toku letnjeg raspusta organizovanaakcija renoviranja i kreenja kolskih objekata, tako da suovogodinji uslovi 2005/06 kolovanja mnogo bolji odprethodnih godina.

Deja obdanita- vrtii

U optini Zubin Potok postoji predkolska ustanovaNAE DETE u kojoj trenutno boravidvestaosamdesetoro dece (280), o kojima brine dvadesetsedam (27) vaspitaica.

Predkolska ustanova NAE DETE,ZubinPotok

Predkolska ustanova Nae Dete, Zubin Potok poelaje sa radom 01.09.1988. godine. Ovu ustanovu pohaajudeca predkolskog i deca mlaeg uzrasta. Takoe u ovojustanovi organizuje se uvanje dece od uzrasta beba dopredkolaca.

Ustanova ima tri objekta i to u:

Zubinom Potoku

Veljem Bregu

Zupcu

Povrina zgrada:

Zgrada u Zubinom Potoku..................................1050 m2

Zgrada u Zupcu.....................................................250 m2

Zgrada u Veljem Bregu.........................................100 m2

U navedenim odjektima ima 15 soba. U Zubinom Potokui Zupu postoji kuhinja za pripremanje hrane za decu aliu zgradi u Veljem Bregu ne postoji mogunost za to, vedeca hranu donose od kue.

Broj dece se poveava iz godine u godinu, tako npr. 1991.godine boravilo je samo 96 dece, a 2005 boravi 280 deceu sva tri objekta.

Matina zgrada je u relativno dobrom stanju. Prikljuenaje na gradsku elektro i komunalnu mreu. este nestaicestruje prestavljaju veliki problem u radu objekta, zato jeneophodna rekonstrukcija kotlarnice i nabavka agregata.Odnoenje smea je zadovoljavajue.

Zbog velikog broja dece, a oekuje se da e se ve

34


naredne godine jo poveati, potrebna je dogradnjadodatnih prostorija. Potrebno je nabaviti ureaje zakuhinju, maine za pranje vea, maine za pranje posua,krevetie, ormare i druge ureaje neophodne za normalanrad ustanove.

Dvorite oko predkolske ustanove je ograeno, alipotrebna je popravka ili izgradnja novog zabavnog parka(klackalica, ljuljaki, tobogana, klupa itd.)

- Potrebno je kreenje i farbanje stolarije,

- Prevoz dece nije organizovan ve decu dovozesami roditelji.

Zgrada u Veljem Bregu

Rad predkolske ustanove Nae dete u Veljem Breguorganizovan je u privatnoj kui. Poseduje dve sobe koje sekoriste za uvanje dece i jednu prostoriju za pomonoosoblje i vaspitaice.

Prevoz dece nije organizovan.

Za normalano odvijanje delatnosti, stvaranja uslova zakvalitetniji boravak, negu, vaspitanje i obrazovanje decepotrebno je uraditi sledee:

- urediti kuhinju,

- reiti problem vode i kanalizacije,

- ograditi dvorite, u istom formirati zabavni park,

- ofarbati stolarijuU okviru objekta funkcionie jedno odeljenje sa decom saspecijalnim potrebama.

Zgrada u Zupu

Boravak dece u Zupu organizovan je sredinom 2000.godine, od strane nevladine organizacije, kao rekreativnicentar. Kasnije je organizovan celodnevni boravak dece.

Za normalan rad ustanove potrebno je uraditi sledee:

- rekonstruisati objekat,

- ograditi i urediti dvorite,

- nabaviti neophodnu opremu,

- reiti problem vode i kanalizacije,

- uraditi spoljnu fasadu objekta,Za normalan rad sva tri objekta potrebno je obnovitiposteljinu i ostala potrona sredstva.

OSNOVNE KOLEOsnovno obrazovanje se ogleda u tri osnovne kole i to :

- O Jovan Cviji u Zubinom Potoku ovu kolupohaa ukupno petstopedesetosmoro (558) dece,a nastavu predaje ukupno etrdesetestoro (46)nastavnika. Ovoj koli takoe pripadaju isturenaodeljenja u selima

- Dren,

- Crepulja,

- Velji Breg i

- Kovai.

- O Blagoje Radi u selu Zupe. Ovu kolu pohaastotridesetiosmoro (138) dece koju uidvadesetidevetoro (29) nastavnika. Ova kolaposeduje istureno odeljenje u selu

- Rujite

- O Petar Koi u selu Brnjak. Ovu kolu zajednosa isturenim odeljenjima pohaa osamdesetpetoro(85) aka, a o nastavi se brine dvadestdevetoro(29) nastavnika.

Osnovna kola Jovan Cviji, Zubin Potok

Osnovna kola Jovan Cviji , Zubin Potok je naslednicaprve svetovne kole otvorene u Kolainu (1891.godine),osnovne kole u Dubokom Potoku. Poela je sa radom1920-e godine.

Sada Osnovna kola Jovan Cviji funkcionie kaomatina kola u Zubinom Potoku, sa svojim izdvojenimodeljenjima:

- kola u Veljem Bregu,

- kola u Kovacima,

- kola u Crepulji,

- kola u Drenu.Povrina kolskog prostora po kolskim objektima:

- Matina skola: 2.772 m2

- kola u Veljem Bregu: 193 m2

- kola u Kovaima: 212 m2

- kola u Crepulji: 208 m2

- kola u Drenu 110 m2

Ukupno: 3.495 m2

35


Matina kola funkcionie u dva kolska objekta.Novosagraeni objekat je poeo sa radom 1.02.2004.godine i u njemu se odvija nastava od petog do osmograzreda (V-VIII). etvororazredna nastava odvija se umanjem kolskom objektu. Takoe postoji jo jedankolski objekat koji je u vrlo loem stanju i ne koristi se zaodvijanje nastave.

Nastava se odvija u klasinim uionicama jer ne postojimogunost za organizovanje kabinetske nastave. Izuzetakje nastava informatike i raunarstva koja se obavlja ukabinetu, koji takoe ne ispunjava sve pedagokestandarde jer se za isti koristi deo prostorija kolskebiblioteke.

Ovu kolsku godinu pohaa ukupno 581 uenik.

Broj uenika i polna struktura po kolskim objektima datje u sledeoj tabeli:

I pored brojnih potekoa kao to je nedostatakkabinetske nastave, laboratorija i savremenih nastavnihsredstava i uila, kola je realizovala sve postavljenezadatke iz nastavnog plana i programa. Svi uenici su sauspehom zavrili kolsku godinu. Postignuti su veomaznaajni rezultati na raznim nivoima takmienja ismotrama poev od optinskog, regionalnog pa dorepublikog iz veine nastavnih predmeta.

U koli je organizovan rad brojnih sekcija iz skoro svihnastavnih oblasti, kao to su literarna, recitatorska,dramska, lingvistika, novinarska, likovna, razne sporskesekcije, klubovi i tehnike sekcije. lanovi pomenutihsekcija postiu znaajne rezultate i sve je vie uenika kojise ukljuuju u njihov rad. Posebno se istie rad uenikogparlamenta iji lanovi doprinose radu svojih sekcija, aposebno radu novoformirane ekoloke sekcije.

Boljem kvalitetu nastave u koli doprinosi i uvoenjeengleskog jezika, to nae obrazovanje podie na evropskinivo (standard).

kola poseduje najosnovnija nastavna sredstva i uila,mada su ona dotrajala i zastarela i daleko su odsavremenih uila koja se koriste u Evropi. Nastava semora osavremeniti novim nastavnim sredstvima, uilima irekvizitima.

Za sve nastavne oblasti treba nabaviti savremena uilakoja se nude od strane Zavoda za izdavanje udbenika idrugih izdavakih kua. Pomenuli bi smo samo velikinedostatak sredstava, pribora, alata, maketa i ostalog zaizvoenje nastave tehnikog obrazovanja i rad sekcija.

Nedostatak sportskog terena koji bi koristio za izvoenjenastave iz fizikog vaspitanja je jos jedan od prioriteta.

Matina kola u Zubinom Potoku ima regulisanukomunalnu infrastrukturu. U izdvojenim odeljenjima uVeljem Bregu, Kovaima, Crepulji i Drenu nisu udovoljnoj meri regulisana pitanja vodosnabdevanja,kanalizacije i smea. Potrebno je obezbediti zdravu pijauvodu, regulisati pitanje sanitarnih vorova i kanalizacije,kao i redovnije napajanje elektrinom energijom.

kolska dvorita u izdvojenim odeljenjima su uglavnomneograena, neureena i nemaju adekvatne sportskepoligone sa prateim rekvizitima.

Skolsko dvorite u matinoj koli u Zubinom Potoku jeograeno, ali nedovoljno ureeno.

Poslednjih pet godina je renovirana stara i izgraena novakolska zgrada u Zubinom Potoku, ograeno kolskodvorite, uraena manja popravka zgrade u Veljem Bregu,izgraen spoljni toalet u matinoj koli.

Predlog direktora OS.Jovan Cviji

Preureenje kolskog dvorita u matinoj koli,rekonstrukciju dva otvorena sportska terena za malifudbal i koarku. Pomenutim terenima nedostajuadekvatne manje montane tribine, zamena dotrajaleograde oko terena i zatitne mree. Deo kolskog dvoritatreba pretvoriti u zelenu oazu sa odgovarajuimrekvizitima, otvorenom uionicom u prirodi i sl.

Posebno je urgentno ureenje kolskog dvorita oko novei renovirane kolske zgrade, izgradnja staza i zelenihpovrina.

Reenje pitanja stare kolske zgrade u Zubinom Potoku jenajprioritetniji. kola predlae njenu rekonstrukciju, takoda se prizemlje preobrati u sportsku salu, a na spratunadogradi nekoliko uionica u kojima bi se formiralikabineti za fiziku, hemiju i biologiju. Time bi se reioproblem sportske sale i problem kolskog prostora nadui period, a kompletna nastava bi se odvijala u jednojsmeni.

Drugo pitanje po znaaju je rekonstrukcija dela krova(ulaz iz pravca magistralnog puta) na renoviranoj kolskojzgradi. Pomenuti deo krova prokinjava, nema karatavani predstavlja opasnost po bezbednost uenika.

Napomena: Priloen je predmer i predraun radova nasanaciji krovne konstrukcije i plafona

Tree pitanje po prioritetu bilo bi prikljuenje renoviranjestare kolske zgrade na parno grejanje. Postojei kapacitetkotla u novoj kolskoj zgradi zadovoljio bi te potrebe.

Naravno ne treba zapostaviti kolske objekte izdvojenihodeljenja u Kovaima, Crepulji, Drenu i Veljem Bregu,

36


gde je potrebno uraditi ograivanje dvorita, ureenjesportskih terena i rekonstrukcije krovnih pokrivaa,podova i stolarije.

Osnovna skola Petar Koci , Brnjak

Osnovna kola Petar Koci, Brnjak otvorena je zavreme Otomanske Imperije 1902 godine. Od otvaranjado 1951. godine bila je etvororazredna. Posle je preraslau osmorazrednu. Menjala je mesto i svoj naziv. Jednovreme je nosila naziv Dravna osnovna kola KraljicaJelena Anujska, pa Petar Koci, zatim je promenila uBogoljub Cuki , pa je opet vratila naziv Petar Koci kako se i sada naziva.

Danas se kola nalazi u mestu zvanom Brnjak koji pripadaSO Zubin Potok. Brnjak se nalazi na putu KosovskaMitrovica Ribarie i povezana je sa svim mestimaautobuskom linijom.

Osnovnu kolu pohaaju uenici iz svih okolnih sela.Nastava se odvija u matinoj koli u Brnjaku i uizdvojenim odeljenjima koja se nalaze u Bubama, LukojRijeci i Bubama.

Povrsina skolskog prostora po kolskim objektima:

Matina kola......................................................809 m2

kola u Bubama .................................................475 m2

kola u Lukoj Rijeci.........................................674 m2

kola u Banjama.................................................160 m2

Zgrada matine ko

Documents

Plan Zubin Potok 2006-2009