Microsoft Excel u Poslovnom Odlucivanju 2.(s) Izd

Dr Predrag Radovanović

Leskovac, 2007.

MICROSOFT EXCEL

U POSLOVNOM ODLUČIVANJU

– drugo izdanje –

Dr Predrag RadovanovićMICROSOFT EXCEL U POSLOVNOM ODLUČIVANJU– drugo izdanje –

Recenzenti:Dr Dragan Stevanović, redovni profesor, PMF, NišDr Milena Marjanović, prof., VPŠ, LeskovacDr Ivan Mihailović, prof., VPŠ, Leskovac

Izdavač:Viša ekonomska škola u Leskovcu

Glavni i odgovorni urednik:Dr Žika Stojanović

Izdavački odbor:Dr Ivan MihailovićMiroslava StojanovićValentina StankovićDr Dragomir RadovanovićDr Mira Avramović

Štampa: „Sven“ – Niš

Tiraž: 100

Odlukom Nastavnog veća Više ekonomske škole u Leskovcu od 25.12.2006. knjiga Microsoft Excel u poslovnom odlučivanju odobrena je kao udžbenik za predmet Poslovni informacioni sistemi.

CIP: Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

004.42EXCEL004.67

RADOVANOVIĆ, Predrag Microsoft Excel: u poslovnomodlučivanju / Predrag Radovanović. – 2.izd. – Leskovac : Viša ekonomska škola, 2007 (Niš : Sven). – 147 str. : ilustr. ; 24 cm

Tiraž 100.

ISBN 978–86–84331–12–2

a) Aplikativni program „Excel“ b)Elektronske tabeleCOBISS.SR–ID 138471948

3

str.

Microsoft Excelu poslovnom odlu~ivanju

Predgovor prvom izdanju

Knjiga Microsoft Excel u poslovnom odlučivanju prevashodno je na me-nje na studentima Više ekonom ske

škole u Leskovcu. Materija koja je ob ra-đena u ovoj knjizi usklađena je sa nastav-nim programima za predmete Osnove infor-matike i Poslovni informacioni sistemi, koji se izučavaju na Višoj ekonomskoj školi u Leskovcu.

Knjigu, međutim, mogu koristiti i stu-den ti drugih viših škola i fakulteta eko nom-skog usmerenja na kojima se izučavaju po menuti predmeti. Ovo štivo je, takođe, ne zaobilazno i za sve one koji se u sklopu svojih redovnih aktivnosti bave izvođenjem različitih vrsta proračuna u svrhu podrške poslovnom odlučivanju.

Prilikom pisanja knjige Microsoft Excel u poslovnoj korespondenciji autor se ruko-

vodio svojim višegodišnjim praktičnim is kus tvom i iskustvom stečenim u nastavi, koristeći se najnovijim teorijskim sazna-njima i metodičkim postupcima. Materija je obra đena na savremen, popularan i jednosta-van način, propraćena mnoštvom praktič-nih primera i ilustracija, čime je skraćeno vreme potrebno za njeno usvajanje.

Autor se unapred zahvaljuje na svim dobronamernim primedbama i sugestijama koje će doprineti tome da eventualno novo izdanje ove knjige bude bolje u odnosu na prethodno.

Leskovac, 2005. godine

Autor

5

str.


SadržajPREDGOVOR 3

SOFTVER ZA UNAKRSNE TABELARNE PRORAČUNE 9

Razvoj hardvera kao preduslov razvoja softvera za unakrsne tabe-larne proračune

9

POJAM, OSNOVNE ODLIKE I PODRUČJA PRIMENESOFTVERA ZA UNAKRSNE TABELARNE PRORAČUNE

10

RAZVOJ SOFTVERA ZA UNAKRSNE TABELARNE PRORAČUNE 13

PROGRAMIRANJE U SOFTVERU ZA UNAKRSNE TABELARNE PRORAČUNE

18

MICROSOFT EXCEL 19

Startovanje programa i osnovni elementi prozora 21

MICROSOFT EXCEL — LEKCIJA 1 25







MICROSOFT EXCEL

U POSLOVNOM ODLUČIVANJU

�

str.


Softver za unakrsne tabelarne proračune

Još od njihovog širokog uvođenja u poslovne i državne organizacije tokom pedesetih godina prošloga veka,

najznačajnije oblasti primene računara bile su evidentiranje, knjigovodstvo i obrada transakcija. Ove aplikacije, koje su se uglavnom nazivale obradom podataka, automatizovale su tok papirne dokumentacije (kao npr. obrada porudžbina i aktivnosti praćenja zaliha i isporuke) i održavale pravilnu i tačnu evidenciju.

Tokom šezdesetih godina, kada su računari primenjeni na rutinske probleme donošenja odluka od strane menadžera, nastali su menadžment informacioni sistemi. Ovi sistemi koriste sirove (obično istorijske) podatke iz sistema za obradu podataka da bi pripremili menadžerima sumarne preglede, grafikone, trendove i cikluse kako bi se moglo pratiti ostvarenje u odnosu na planove ili budžet.

U novije vreme razvijeni su sistemi za podršku odlučivanju radi projektovanja i predviđanja rezultata odluka pre nego što su one donešene. Ove projekcije omogućavaju menadžerima i analitičarima da procenjuju moguće posledice odluka i da probaju nekoliko alternativa „na papiru“ pre stvarnog angažovanja dragocenih resursa.

Računari koji su bili dovoljno mali i jeftini da bi ih koristili pojedinci u svojim domovima prvi put su se pojavili početkom sedamdesetih godina prošloga veka, kada je visoki stepen integracije elektronskih komponenti na mikročipovima omogućio konstruisanje dovoljno moćnog mikroprocesora na jednom komadu poluprovodnika. Mala firma pod nazivom MITS napravila je prvi personalni računar, Altair. Ovaj računar, koji je koristio Intel–ov mikroprocesor sa oznakom 8080, razvijen je 1�74. godine. Mada je Altair bio popularan među računarskim hobistima, njegov komercijalni uspeh bio je ograničen zbog činjenice da su kupci morali sami da sastave računar od priloženih delova.

Industrija personalnih računara zaista je započela 1977. godine kada je kompanija Apple Computer, Inc., koju su osnovali Steven P. Jobs i Stephen G. Wozniak, predstavila Apple II, jedan od prvih unapred sklopljenih, masovno proizvedenih personalnih računara. Radio Shack i Commodore Business Machines takođe su predstavili personalne računare te godine. Ovi računari koristili su osmobitne mikroprocesore i imali su donekle ograničen kapacitet memorije. Međutim, zbog činjenice da su perso

Razvoj hardvera kao preduslov razvoja softvera za unakrsne tabelarne proračune

10

str.


Eksplozivan rast personalnih računara u poslovnim organizacijama početkom osamdesetih godina prošloga

veka uslovio je paralelni rast softvera za podršku odlučivanju. Ovi alati obuhvataju programe za unakrsne tabelarne proračune (za analizu složenih problema sa različitim skupovima podataka), programe za upravljanje bazama podataka, koji omogućavaju redovno održavanje i manipulaciju ogromnim količinama informacija, i grafičke pro-grame, koji brzo i jednostavno pripremaju izveštaje profesionalnog izgleda. Poslovni

softver, koji je ranije koštao na desetine hiljada dolara, sada je bio široko rasprostranjen i mogao se koristiti na relativno jeftinom hardveru, bio je jednostavan za upotrebu, bez potrebe izučavanja programskih jezika, i dovoljno moćan da rešava sofisticirane, praktične poslovne probleme. Softver koji je jednostavan za upotrebu i ne zahteva dublje poznavanje programiranja omogućava bržu, jeftiniju i efikasniju izradu modela a takođe je od pomoći u prezentiranju rezultata analize menadžmentu. Zaista, mnogi menadžeri danas imaju računar na svom radnom stolu

nalni računari bili mnogo jeftiniji od mejnfrejm računara, mogli su ih kupiti pojedinci, mala i srednja preduzeća i osnovne i srednje škole. Računaru Apple II popularnost je naglo porasla kada se pojavio program VisiCalc, prvi elektronski program za unakrsne tabelarne proračune. Ovaj program bio je toliko koristan da je ubrzao prodaju računara Apple II. Upravo je program VisiCalc uveo Apple II na segment tržišta poslovnih korisnika: to su, pre svega, bila mala i srednja preduzeća. Pored toga, još jedno značajno tržište kompanije Apple bile su i obrazovne institucije, u kojima je Apple, zbog nedostatka konkurencije, učvrstio svoj monopol. I ostale vrste softvera uskoro su se pojavile na personalnim računarima

Profit kompanije Apple rastao je po nezapamćenoj stopi: do 1980. godine kompanija je vredela preko 100 miliona dolara i imala više od 1.000 zaposlenih. Procena je bila da je kompanija Apple krajem 1�80. godine vredela više od automobilskog giganta, kompanije Ford. Međutim, kompanija Apple će se uskoro suočiti sa konkurencijom od strane vodeće kompanije na tržištu računara, kompanije International Business

Machines (IBM). IBM je sačekao da tržište personalnih kompjutera naraste . . .

Korporacija IBM, vodeći svetski proizvođač računara, ušla je na tržište personalnih računara tek 1981. godine, predstavljajući IBM PC (skr. od IBM Personal Computer). IBM PC bio je neznatno brži od konkurentskih računara ali je imao deset puta veći kapacitet memorije i bio podržan ogromnom organizacijom kakva je u to vreme bila kompanija IBM. IBM PC postao je najpopularniji personalni računar na svetu, a njegov mikroprocesor, Intel 8088 i operativni sistem PC–DOS, koji je predstavljao prilagođenu verziju MS–DOS operativnog sistema korporacije Microsoft, postali su industrijski standardi. Ubrzo se pojavio veliki broj konkurentskih računara po ugledu na IBM PC, koji su nudili slične performanse po istoj ili nižoj ceni. Popularnosti računara IBM PC najviše je doprioneo program 1–2–3, neverovatno popularan program za unakrsne tabelarne proračune koji je razvila korporacija Lotus 1�82. godine i koji je osvojio nepodeljene simpatije segmenta poslovnih korisnika računara. To je upravo onaj segment tržišta na koji kompanija Apple nije uspela da načini prodor.

Pojam, osnovne odlike i područja primene softvera za unakrsne tabelarne proračune

11

str.


i rade sa programima za unakrsne tabelarne proračune i drugim programima u sklopu svojih svakodnevnih menadžerskih aktivnosti.

Programi za unakrsna tabelarna izračunavanja (engl. spreadsheet) u početnoj fazi svoga razvoja predstavljali su neku vrstu računovodstvenih obrazaca, uz mogućnost izvršavanja osnovnih računskih operacija po redovima i kolonama. Ubrzanim razvojem, dodavanjem novih komandi, operacija, funkcija, podsistema i alata, ova kategorija softvera je, zajedno sa sistemima za upravljanje bazama podataka, postala najšire korišćena kategorija softvera u domenu poslovne primene račuara.

Engleskom rečju spreadsheet označava se pravougaona tabela (ili mreža) informacija, najčešće finansijskih. Ona, prema tome, predstavlja neku vrstu matrice. Naziv potiče od reči spread, koja označava članak ili izveštaj u novinama (tekst i fotografije) koji pokriva dve naspramne stranice, pružajući se preko sredine tako da se te dve stranice tretiraju kao jedna velika strana. Složenica spread–sheet trebalo je da označi format papira koji je ranije korišćen u knjigovodstvu, sa kolonama i redovima koje se, po pravilu, prostiru preko naspramnih stranica glavne knijge ili se nalaze na velikim listovima papira čiji je format bio otprilike dvostruko širi od klasičnog formata papira.

Jedna od prvih komercijalnih upotreba računara bila je obrada platnih spiskova i druge finansijske evidencije, tako da su programi (pa čak i sami programski jezici) bili dizajnirani tako da kreiraju izveštaje u standardnom „spreadsheet“ formatu koji je korišćen u knjigovodstvu i računovodstvu. Što su računari bili pristupačniji i jeftiniji, to je više softvera bilo u opticaju, a programi za vođenje finansijske evidencije i generisanje tabelarnih izveštaja uvek su bili traženi i cenjeni. Programi za unakrsne tabelarne proračune mogli su se koristiti

za sređivanje raznovrsnih informacija, ne samo finansijske evidencije, tako da je termin „spreadsheet“ dobio opštije značenje u smislu informacija (podataka, činjenica) prikazanih u tabelarnoj formi koja se obično kreira uz pomoć računara.

Program za unakrsne tabelarne proračune, u informatici, označava aplikativni program koji se najčešće koristi za budžetiranje, prognoziranje i druge poslove u oblasti finansija. U programu za unakrsne tabelarne proračune podaci i formule za izračunavanje rezultata upisuju se u obrasce nalik tabelama (radne tabele, radni listovi) radi analiziranja, praćenja, planiranja ili procenjivanja uticaja realnih ili predloženih izmena neke ekonomske strategije. Programi za unakrsne tabelarne proračune koriste redove i kolone ćelija, pri čemu svaka ćelija može da sadrži tekstualne ili numeričke podatke ili formulu koja koristi vrednosti drugih ćelija za izračunavanje željenog rezultata. Radi olakšavanja izračunavanja, ovi programi sadrže ugrađene funkcije koje obavljaju standardne proračune. U zavisnosti od programa, jedan jedini radni list može sadržati na hiljade, pa i milione ćelija. Neki programi za unakrsne tabelarne proračune mogu povezivati jedan radni list sa drugim, koji sadrži potrebne informacije, i mogu automatski ažurirati podatke sadržane u povezanim radnim listovima. Programi za unakrsne tabelarne proračune takođe mogu sadržati alate za automatizaciju određenih poslova kao i alate za kreiranje i sortiranje baza podataka. Što se tiče štampanja izveštaja, u programu za unakrsne tabelarne proračune obično postoji veliki broj mogućnosti za grafičko prikazivanje podataka kao i brojne mogućnosti oblikovanja stranice, teksta, numeričkih podataka i grafikona.

Softver za unakrsne tabelarne proračune može se koristi i za izradu jednostavnijih simulacija. Simulacija predstavlja upotrebu računara za predstavljanje dinamičkih reakcija nekog sistema na osnovu ponašanja

12

str.


drugog sistema koji je modeliran po ugledu na njega. Simulacija koristi matematički opis, ili model, nekog realnog sistema u formi računarskog programa. Ovaj model sastavljen je od jednačina koje predstavljaju funkcionalne veze u okviru realnog sistema. Kada se program startuje, rezultirajuća matematička dinamika analogna je ponašanju realnog sistema, a rezultati su predstavljeni u formi podataka. Simulacija takođe može da ima oblik kompjuterskog grafičkog lika koji predstavlja dinamičke procese u animiranoj sekvenci.

Računarske simulacije koriste se za izučavanje dinamičkog ponašanja objekata ili sistema i njihove reakcije na uslove koji se ne mogu jednostavno ili bezbedno primeniti u realnosti. Dodatne matematičke jednakosti mogu se koristiti za prilagođavanje modela promenama izvesnih varijabila. Simulacije su naročito korisne jer omogućavaju posmatračima da mere i predviđaju kako će se na funkcionisanje čitavog sistema odraziti promena pojedinih komponenti unutar tog sistema.

Jednostavnije simulacije koje se izvršavaju na personalnim računarima sastoje se uglavnom od poslovnih i geometrijskih modela. Poslovni modeli obuhvataju programe za unakrsne tabelarne proračune, fi nansijske i statističke programe koji se ko riste u poslovnoj analizi i planiranju. Geometrijski modeli se koriste u brojnim aplikacijama koje zahtevaju jednostavno matematičko modeliranje objekata, poput zgrada, delova za pojedine uređaje i postrojenja i molekularne strukture hemijskih jedinjenja. Naprednije simulacije se obično izvode na moćnim radnim stanicama, mejnfrejm ili superkompjuterima.

Pored značajne primene ovakve vrste programa u poslovnoj sferi, treba naglasiti i izuzetan značaj koji su programi za unakrsne tabelarne proračune imali u obrazovanju. Brojna istraživanja u oblasti obrazovanja pokazala su da softver za unaksrne tabelarne proračune povećava sposobnost modeliranja i rešavanja problema i doprinosi većoj kreativnosti.

Programi za unakrsne tabelarne proračune predstavljaju idealan most između aritmetike i algebre. Elektronske radne tabele kreiraju se i koriste uglavnom kao alat za matematičke i statističke proračune, pošto numerički ili tekstualni podaci mogu da se umetnu u redove i/ili kolone. Biti osposobljen za rad u programima za unakrsne tabelarne proračune imperativ je za svakog. Prema tome, programi za unakrsne tabelarne proračune postali su značajan deo nastavnih planova i programa na različitim nivoima obrazovanja. Štaviše, oni se koriste u obrazovanju, posebno u oblasti matematike, kao alat koji pomaže studentima da bolje razumeju matematičke koncepte kao što su iscrtavanje grafika i ispitivanje toka funkcije, ispitivanje verovatnoće u statistici, matematičko modeliranje i geometrijske transformacije.

Veze između različitih načina prikaza, kao što su tabele, jednačine i grafici mnogo se lakše uočavaju kada su svi načini prikaza istovremeno vidljivi i međusobno povezani (kada se izvrši određena izmena u jednom načinu prikaza, program automatski vrši izmenu u ostalim načinima prikaza). Programi za unakrsne tabelarne proračune pomažu studentima da se usredsrede na matematičko rezonovanje, oslobađajući ih od poslova izračunavanja.

13

str.


Razvoj softvera za unakrsne tabelarne proračune

Koncept elektronske radne tabele prvi put je pomenuo Richard Mat-tessich 1�61. godine u svom radu

„Modeli budžetiranja i simulacija sistema“. Međutim, opštepriznati tvorac programa za unakrsne tabelarne proračune je Dan Brick-lin, autor poznatog programa VisiCalc.

VisiCalc je prvi program za unakrsne tabelarne proračune koji se bio name njen personalnim računarima. Ovo je zaista bila aplikacija koja je personalni računar preobrazila u poslovni alat. U kreiranju programa VisiCalc, pored njegovog tvorca Dan Bricklina učestovao je i Bob Frankston, programer iz Bostona.

Do ideje za kreiranje ovog programa Dan Bricklin došao je posmatrajući svog profesora kako na tabli iscrtava tabelu sa rezultatima obračuna. Uvek kada je bilo potrebno da se promeni neki parametar ili da se ispravi neka greška u proračunu, bilo je nužno obrisati stare, i ponovo upisati čitav niz novih vrednosti u tabelu, što je Bricklina navelo na razmišljanje da pokuša da ovakve proračune uradi uz pomoć računara.

Program VisiCalc je, inače, distribuirala kompanija Personal Software Inc. (kasnije VisiCorp) 1979. godine, a bio je namenjen Apple II računaru. Računar Apple II, koji je dotad služio kao neka vrsta igračke zaljubljenicima u računare, postao je veoma tražen poslovni alat u domenu finansija. Ovo je, verovatno, motivisalo kompaniju IBM da uđe na tržište personalnih računara, koje je dotad ignorisala. Nakon prve verzije, program VisiCalc realizovan je za osmobitne računare kompanija Atari, Commodore PET i IBM PC.

Uprkos tome što je program za unakrsne tabelarne proračune predstavljao revolucio

narnu ideju, Dan Bricklin, zbog brojnih pravnih nedoumica i loših savetnika, nije uspeo da patentira svoj pronalazak i zbog toga, na žalost, nije značajnije profitirao.

Multiplan je program za unakrsne tabelarne proračune koji je razvila kompanija Microsoft. Pojavio se 1982. godine, najpre na računarima sa CP/M operativnim sistemom, a kasnije je prerađen za druge operativne sisteme, uključujući MS–DOS i Xenix. Takođe su bile na raspolaganju verzije za računare Commodore 64 i Texas Instru-ments TI–99/4A. Multiplan za Apple Ma-cintosh računare bio je prvi Microsoftov program za unakrsne tabelarne proračune sa grafičkim korisničkim interfejsom. Budući da ga je performansama nadmašio program Lotus 1–2–3, zamenjen je programom Mi-crosoft Excel za Apple Macintosh računare 1985, a verzija za operativni sistem Micro-soft Windows pojavila se 1987.

Lotus 1–2–3 je program za unakrsne tabelarne proračune kompanije Lotus Software (koja je sada sastavni deo kompanije IBM). Ovaj program bio je jedna od najpopularnijih aplikacija na IBM PC računarima. Njegova ogromna popularnost tokom osamdesetih godina prošloga veka umnogome je doprinela uspehu IBM PC računara u poslovnom okruženju. Program 1–2–3 realizovan je 26. januara 1983. godine. Već tokom 1983. godine počeo je da se prodaje bolje od programa VisiCalc, da bi godinama nakon toga bio vodeći program za unakrsne tabelarne proračune u DOS operativnom sistemu. Lo-tus 1–2–3 isporučivao se zajedno sa zasebnim programom za štampanje grafikona i dijagrama, ali u to vreme oni nisu mogli da se izvršavaju istovremeno usled ograničenosti DOS operativnog sistema.

14

str.


Program je posedovao padajuće menije kojima se moglo upravljati uz pomoć tastature i brojne komande koje su se pokretale pritiskom na unapred definisane tastere, što je omogućavalo brži i produktivniji rad. Program je, sve u svemu, bio prilično naklonjen korisniku i posedovao poseban podsistem za pružanje pomoći u radu koji se može smatrati pretečom sistema za pružanje pomoći u odgovarajućem kontekstu (con-text–sensitive help). Ono što je naročito doprinelo popularnosti ovog programa bila je implementacija makroinstrukcija (mac-ros) i dodataka (addins) u verziju 2.0. To je omogućilo nezavisnim proizvođačima softvera da prodaju svoje pakete makroinstrukcija i raznovrsnih dodataka, počev od specijalnih finansijskih radnih listova do kompletnih tekst procesora. U operativnom sisemu MS–DOS, koji nije podržavao višeprocesni i višeprogramski rad, Lotus 1–2–3 je često korišćen kao kompletno radno okruženje.

Lotus 1–2–3 bio je predmet mnogih sudskih sporova koji se tiču prava intelektualne svojine nad korisničkim interfejsom. Sporovi su naročito bili žestoki sa kompanijom Borland, čiji je program, Quattro Pro, koristio iste komande na tastaturi i imao veoma sličan skup menija i ostalih elemenata korisničkog interfejsa.

Uspon operativnog sistema Microsoft Windows na tržištu personalnih računara bio je praćen uspehom Microsoft–ovog programa za unakrsne tabelarne proračune, Ex-cel–a, i on je postepeno uzurpirao položaj programa 1–2–3. Ostavši lojalna operativnom sistemu OS/2, kompanija Lotus se sporo prilagođavala Windowsu. Pored toga, postojalo je nekoliko verzija programa 1–2–3 koje su međusobno konkurisale na tržištu, pri čemu je svaka od njih imala drugačiju funkcionalnost i nešto drugačiji korisnički interfejs. Program Lotus Symphony, koji je trebalo da nasledi 1–2–3, omogućavao je simultano ažuriranje radnih listova, grafikona i prozora tekst procesora ali je, na žalost, bio

kratkoga veka. Lotus 1–2–3 migrirao je na Windows platformu u okviru programskog paketa Lotus SmartSuite.

Quattro Pro je program za unakrsne tabelarne proračune koji je realizovala kompanija Borland. Kada je program prvi put lansiran, 1�88. godine, originalni naziv bio je Quattro (čime se sugerisalo da je ovaj program na jedan korak iznad programa 1–2–3). Kompanija Borland promenila mu je naziv u Quattro Pro u narednoj verziji, realizovanoj 1��0. godine. Trenutno je ovaj program vlasništvo kompanije Corel, koja ga najčešće prodaje u sklopu programskog paketa WordPerfect Office. Kada se prvi put pojavio, ovaj program koristio je komande i tastere vrlo slične programu Lotus 1–2–3 i bio je prvi program za unakrsne tabelarne proračune koji je koristio sistem jezičaka na radnim listovima. Aktuelna verzija programa izvršava na operativnom sistemu Microsoft Windows. Poznato je da ovaj program ima skromnije mogućnosti proračunavanja od programa Microsoft Excel ali zbog veoma jednostavne izrade grafikona većina korisnika smatra da on daje superiorne rezultate. Quattro Pro je probio već dugo vremena prisutno ograničenje u programu Microsoft Excel prema kome je maksimalan broj redova na jednom radnom listu 65536 a maksimalan broj kolona 256. U programu Quattro Pro jedan radni list sadrži milion redova i 18.276 kolona.

Lotus Improv je program za unakrsne tabelarne proračune kompanije Lotus De-velopment kojim je načinjen pokušaj redefinisanja načina na koji ovakva vrsta softvera funkcioniše. Originalni program za unakrsne tabelarne proračune, VisiCalc, bio je baziran na ideji da se postojeći papirni radni listovi za tabelarne proračune prenesu na računar i da se omogući njihovo automatsko ažuriranje. Od tada nadalje svi ostali programi za unakrsne tabelarne proračune predstavljali su direktnu kopiju koncepta programa VisiCalc, a razvoj je išao u pravcu povećanja broja ćelija na radnom

15

str.


listu i povećanja brzine izračunavanja. To je važilo i za Lotusov program 1–2–3 čiji je uspeh gotovo u potpunosti bio baziran na činjenici da se izvršavao na računaru IBM PC, bio brži i posedovao veći broj ćelija od programa VisiCalc.

Kompanija Lotus je tokom 1�86. godine organizovala jednu grupu stručnjaka sa zadatkom da se razmotre mogućnosti za pojednostavljenje poslova uređivanja radnih listova. Jednom kada se radni list uredi i koristi za proračune, on je jednostavan za upotrebu, ali mnogim korisnicima bilo je veoma teško da zamisle kako neki novi radni list treba da izgleda i odakle da krenu prilikom njegovog uređivanja. Nakon nekoliko meseci proučavanja realnih primera iz prakse, postalo je jasno da podaci, pregled podataka i formule koje se koriste u proračunima predstavljaju zasebne koncepte. Postojeći programi za unakrsne tabelarne proračune zahtevali su da korisnik otkuca sve ove stavke u jednu istu ćeliju na radnom listu. Ovo je dovelo do prilične zbrke jer nije bilo očigledno koja ćelija sadrži koju vrstu podataka, da li se neka ćelija koristi kao ulazna veličina za neki drugi proračun, da li se u njoj nalazi međurezultat nekog proračuna itd.

Suština koncepta onoga što će kasnije postati Lotus Improv bila je da se svi ovi koncepti razdvoje. Radni list, sam po sebi, trebalo bi da sadrži samo ulazne podatke. Umesto da se podacima pristupa kao „podacima koji bi trebalo da se nalaze u određenim ćelijama“, svakom skupu podataka na radnom listu bio je dodeljen naziv, a zatim su ovi skupovi mogli biti grupisani po kategorijama. Formule su se unosile u poseban odeljak i nisu se oslanjale na podatke koji se nalaze na nekom određenom mestu, već su koristile nazive da bi se došlo do potrebnih podataka. Pregledi podataka, od kojih su neki bili u obliku radnih listova a drugi u obliku grafikona, mogli su se kreirati u toku rada a njihov broj bio je proizvoljan.

Da bi se ilustrovala razlika između koncepta programa Improv i drugih sistema,

razmotrićemo jednostavan zadatak obračuna ukupne prodaje za jedan proizvod ako je data količina prodatih proizvoda po mesecima i cena po jedinici proizvoda. U konvencionalnom programu za unakrsne tabelarne proračune, cena bi se unela u jedan skup ćelija, recimo u kolonu A, a prodaja u drugi skup ćelija, recimo u kolonu B. Formula bi se onda unela u kolonu C, ćelija C1, i glasila bi nešto poput „A1 puta B1“ [(tačna sintaksa komande, naravno, zavisi od programa u kome se radi, recimo @times (A:1, B:1)]. Nakon toga se formula kopira u sve ćelije u koloni C, vodeći računa o promeni podataka po redovima (A2, A3 itd.). Radni list mogao je donekle da automatizuje ovaj proces, ali stvarni problem leži u tome da program zapravo nema ideju o tome šta ta formula znači. Ma kakva izmena radnog lista (umetanje novog reda, kolone i sl.) često je dovodila do toga da čitav radni list prestane pravilno da funkcioniše.

U programu Improv bi se ranije navedeni podaci jednostavno uneli u kolone sa nazivom „Cena“ i „Količina“. Onda se unosi formula koja glasi „Ukupna prodaja = Cena puta Količina“. Ako dodate kolonu „Ukupna prodaja“, rezultati će se automatski pojaviti u toj koloni jer program sada „zna“ formulu za obračun ukupne prodaje.

Prava snaga programa Improv, međutim, nije bila očigledna sve dok posao na njegovoj izradi nije započet. Metodom grupisanja moguće je grupisati mesečnu prodaju u grupe kao što su recimo „1995“ i „1996“ a zatim se može uvesti kategorija „Godine“. Potom se, slično tome, mogu grupisati cene proizvoda po vrstama proizvoda (recimo „odeća“, „hrana“ i sl.). Prevlačenjem ovih grupa po radnom listu (na kome su grupe, inače, prikazane u vidu jezičaka) moguće je veoma brzo izmeniti prikaz podataka. Na primer, ako se jezičak „Vrsta proizvoda“ prevuče na zaglavlje radnog lista, tabela će automatski prikazati ukupnu prodaju grupisanu po vrstama proizvoda. Ako se zatim kategorija „Godine“ prevuče na tekući radni

16

str.


list, dobićemo prikaz prodaje po godinama umesto po mesecima. Ovaj koncept trenutno je implementiran u program Microsoft Excel radi izrade izvedenih tabela (pivot tables).

Stvarna implementacija ove ideje na izabranoj platformi OS/2 pokazala se prilično teškom. Otprilike u to vreme kompaniju Lo-tus posetio je Steve Jobs, jedan od osnivača kompanije Apple, i poklonio im novi NeXT računar. Program Improv bilo je moguće realizovati na NeXT računaru zbog njegovog moćnog NeXTSTEP programskog okruženja. Jobs je uspeo da privuče pažnju lotusovog tima i postao je jedan od najvećih promotera i kritičara programa Improv; mnoge od ideja koje su ugrađene u finalnu verziju ovog programa bile su upravo njegove. Improv je bio toliko popularan da je postao jedna od najprodavanijih aplikacija na NeXT računarima, koji su se, u hiljadama, počeli pojavljivati u kancelarijama finansijskih službenika.

Nakon NeXT računara, činjeni su pokušaji da se program prebaci i na druge platforme. Tu su počeli problemi. Programsko okruženje NeXTSTEP toliko je pojednostavilo izradu ovog programa da je bilo veoma teško preneti sistem na druge platforme jer bi veći deo radnog okruženja morao ponovo da se programira. Verzija za Windows operativni sistem pojavila se konačno 1993. godine, ali se suočila sa još jednim problemom: direktno je konkurisala programu 1–2–3 iste kompanije. Verovatno najveći problem programa Improv, međutim, predstavljala je činjenica da je on bio prilično drugačiji od ostalih programa te vrste. Korisnici su se toliko navikli na način na koji ovi programi funkcionišu, ma koliko neprimeren on bio, da niko u stvari nije želeo da koristi Improv. Kompanija Lotus je, konačno, odustala od ovog programa. Od programa koji se danas mogu pribaviti, verovatno najsličniji ovom konceptu je program Quantrix.

Gnumeric je besplatan program za unakrsne tabelarne proračune i sastavni je deo GNOME Desktop okruženja za operativni sistem Linux. Namera je bila da on bude

zamena za komercijalne programe za unakrsne tabelarne proračune (kao što je, npr. Microsoft Excel) budući da ih veoma dobro oponaša. Gnumeric je kreirao i razvio Miguel de Icazza, a trenutno ga održava Jody Goldberg. Gnumeric ima mogućnost uvoza i izvoza podataka u više različitih formata, uključujući formate: Excel, XML, HTML, Applix, Quattro Pro, PlanPerfect, Sylk, DIF, Oleo, SC, StarOffice i Lotus 1–2–3. Njegov osnovni format je XML komprimovan Gzip–om. Ostali popularni programi za unakrsne tabelarne proračune su ograničeni maksimalnim brojem od 256 kolona, ali posebne verzije Gnumeric–a mogu se kompajlirati iz izvornog koda koji omogućava veći broj kolona od 256. Gnumeric sadrži sve funkcije severnoameričke verzije programa Micro-soft Excel i još puno funkcija koje su samo njemu svojstvene. Izvedene tabele (pivot tables) nisu još uvek podržane, ali je to planirano za naredne verzije. Razvojni tim programa Gnumeric ponosi se preciznošću njihovog softvera. Gnumeric je zbog toga veoma popularan među ljudima koji ga koriste za statističke analize i slične proračune. Trenutno aktuelna verzija ovog programa, koja nosi oznaku 1.4.2, pojavila se januara 2005. godine.

KSpread je besplatan program za unakrsne tabelarne proračune koji je sastavni deo paketa KOffice namenjenog KDE okruženju za operativni sistem Linux. Između ostalog, KSpread raspolaže većim brojem radnih listova u okviru jednog dokumenta (radne sveske), solidnim mogućnostima oblikovanja tabela, ugrađenim skupom od preko 100 funkcija, šablonima, grafikonima, korekcijom pravopisa, hipervezama i mogućnošću sortiranja podataka. Standardni format dokumenata je XML komprimovan ZIP–om. KSpread ima mogućnost uvoza većeg broja različitih formata: Excel, Applix, Quattro Pro, CSV i Open Office Calc.

OpenOffice.org je programski paket koji nastoji da bude kompatibilan, i da direktno konkuriše programskom paketu Mi-

17

str.


crosoft Office. OpenOffice.org je besplatan softverski paket i može se koristiti na operativnim sistemima Microsoft Windows, Unix sistemima (uključujući i Linux) i Mac OS X. OpenOffice.org je baziran na kodu starije verzije paketa StarOffice koji je otkupila kompanija Sun Microsystems i učinila ga javno dostupnim i besplatnim kako bi razbila tržišnu dominaciju paketa Microsoft Office i omogućila sebi brz razvoj softverskog paketa po nižim troškovima.

Cilj kompanije Sun Microsystems i razvojnog tima paketa OpenOffice.org jeste da se stvori sveobuhvatan, vodeći međunarodni programski paket koji će biti raspoloživ na svim važnijim platformama i operativnim sistemima i koji će omogućiti svu funkcionalnost i pristup podacima putem komponenti otvorenog programskog koda i XML formata datoteka. Cilj projekta je nadmetanje sa paketom Microsoft Office na taj način što se oponaša izgled i način rada u ovom programskom paketu. OpenOffice.org takođe može da uvozi i izvozi skoro sve datoteke koje su kreirane u paketu Microsoft Office. Mogućnost uvoza i izvoza datoteka u format Microsoft Office je upravo najznačajnija karakteristika za mnoge korisnike. Primarne razvojne platforme paketa OpenOffice.org su Microsoft Windows, GNU/Linux i Solaris, s tim što su delovi paketa već na raspolaganju ili se prerađuju za operativne sisteme Mac OS X, OS/2, i mnoge sisteme bazirane na Unix–u. Verzija 1.1 ovog programskog paketa obuhvata tekst procesor (Writter), program za unakrsne tabelarne proračune (Calc), program za vektorsko crtanje (Draw), program za izradu prezentacija (Impress) i veći broj dodatnih alata i filtera za konverziju formata datoteka. OpenOffice.org se može konfigurisati tako da se integriše sa bazama podataka kao što su MySQL ili PostgreSQL, čime se dobija funkcionalnost slična programu Mi-crosoft Access. Inače, ovaj programski paket je trenutno raspoloživ na 25 svetskih jezika, a prevod na ostale jezike je u toku. OpenOf-fice.org je postao značajan konkurent kompaniji Microsoft. Mada Microsoft Office i

dalje drži 95% tržišta individualnih korisnika računara, OpenOffice.org i StarOffice obezbedili su 14% tržišta velikih poslovnih korisnika.

Trenutna verzija programskog paketa OpenOffice.org nosi oznaku 1.1.4. Razvoj verzije OpenOffice.org 2.0 je u završnoj fazi. Probna verzija za testiranje pojavila se februara 2005. godine a konačna verzija se očekuje do kraja 2005. godine. Verzija 2.0 ima za cilj bolju saradnju sa programskim paketom Microsoft Office, bolje performanse uz povećanje brzine i smanjenu upotrebu operativne memorije, bolju integraciju sa operativnim sistemima, implementaciju baze podataka koja će biti jednostavna za upotrebu (OpenOffice Base) uz mogućnost jednostavnog kreiranja izveštaja, formulara i upita koji omogućavaju korisnicima pristup postojećim bazama podataka u dBASE, Microsoft Access i MySQL formatu.

i–Spreadsheet je program za unakrsne tabelarne proračune koji omogućava deobu i uređivanje radnih listova u online režimu. On može da izvrši složene matematičke jednačine i formule. Koristan je za prikaz i uređivanje radnih listova nalik na Excel–ove kada je potrebno da na njima radi veći broj korisnika. Prednost nad Excel–om je u tome što su radni listovi uvek raspoloživi u online režimu. Program je zamišljen tako da bude delimično interaktivan prema korisnicima/posetiocima a potpuno interaktivan prema administratorima. Administrator može jednostavno da umeće nove redove i kolone, menja tip slova ili zaštiti ćelije od izmena koje mogu načiniti drugi korisnici.

Program takođe ima mogućnost da bilo koju e–mail adresu konvertuje u dugme, čijim pritiskom korisnik može da pošalje radni list nekoj drugoj osobi putem e–maila. U program i–Spreadsheet ugrađeni su određeni algoritmi veštačke inteligencije, tako da program „pokušava da shvati“ šta je to što korisnik želi da uradi. Na primer, ako upišete matematički izraz „=sum“, softver će „shvatiti“ da želite da saberete sve

18

str.


numeričke vrednosti u datoj koloni. Šta, međutim, ako su ćelije ispunjene tekstom? Program će ih automatski prepoznati i neće

ih uzeti u obzir prilikom proračuna. Program se, dakle, trudi da kao rezultat dobijete ono što očekujete.

Programiranje u softveru za unakrsne tabelarne proračune

Baš kao što su raniji programski jezici bili dizajnirani za tabelarni prikaz i štampanje podataka, i same tehnike

programiranja evoluirale su u pravcu efikasnije obrade tabela (tj. matrica) sa podacima na računaru. Program za unakrsne tabelarne proračune je dizajniran za izvršavanje opštih kalkulacija upotrebom prostornih veza, umesto vremena kao primarnog organizacionog principa. Mnogi programi dizajnirani za opšte proračune koriste vreme i redosled koraka u izračunavanju kao primarni način organizacije. Dobro definisana polazna tačka koristi se za određivanje početnih instrukcija, a sve ostale instrukcije moraju biti dostupne sa te tačke.

U programima za unakrsne tabelarne proračune, međutim, definiše se skup ćelija sa prostornim vezama među njima. U najranijim programima ove vrste, ćelije su bile aranžirane u vidu jednostavnih, dvodimenzionalnih tabela. Tokom vremena, ovaj model je proširen trećom dimenzijom, a u nekim slučajevima i serijom tabela sa definisanim nazivima. Najnapredniji primeri omogućavaju operacije inverzije i rotacije kojima se može izvršiti presek i projektovanje skupa podataka na različite načine.

Ćelije su funkcionalno ekvivalentne varijablama u sekvencijalnom modelu programiranja. Ćelije često imaju formulu, tj. skup instrukcija koji se može koristiti za izračunavanje vrednosti ćelije. Formule mogu koristiti sadržaj drugih ćelija ili spoljne varijable kao što su tekuće vreme ili datum. Za određivanje referenci ćelija može

se koristiti pogodnost prostornog koncepta, kao što su relativna ili apsolutna pozicija i/ili nazivi dodeljeni određenim skupovima ćelija, kako bi se obezbedilo bolje razumevanje formula.

Programi za unakrsne tabelarne proračune obično pokušavaju da automatski ažuriraju ćelije kada se promeni vrednost u ćelijama od kojih one zavise. Raniji programi ove vrste koristili su jednostavnu taktiku kao što je procena vrednosti ćelija po određenom redosledu, ali savremeni programi za unakrsne tabelarne proračune vrše preračunavanja samo onih ćelija koje su zavisne od ćelije čija je vrednost promenjena. Noviji programi za unakrsne tabelarne proračune takođe imaju mogućnost izračunavanja vrednosti unazad, izmenom izvornih vrednosti da bi se došlo do željene (ciljne) vrednosti u određenoj ćeliji. Ova tehnika je, međutim, od ograničene koristi budući da za formule i funkcije u radnim tabelama generalno ne mogu da se pronađu odgovarajuće inverzne funkcije.

Mnogi koncepti specifični za modele sekvencijalnog programiranja imaju svoj ekvivalent u programima za unakrsne tabelarne proračune. Snaga programa za unakrsne tabelarne proračune bazirana je, najvećim delom, na činjenici da ljudi imaju dobro razvijenu intuiciju o prostoru i o zavisnosti između pojedinih stavki. Zbog toga većina ljudi lakše obavlja složene proračune u programu za unakrsne tabelarne proračune nego pisanjem ekvivalentnog sekvencijalnog programa.

1�

str.


Microsoft Excel

Microsoft Excel je program za unakrsne tabelarne proračune koji je kreirala i distribuirala kom

panija Microsoft. Program je bio namenjen računarima koji koriste operativni sistem Microsoft Windows i računarima Apple Macintosh. Microsoft Excel je trenutno najrasprostranjeniji program za unakrsne tabelarne proračune na ovim platformama još od verzije 5, koja se pojavila 1993. godine. Danas se program isporučuje u sklopu programskog paketa Microsoft Office.

Microsoft je, pre pojave Excela, još 1�82. godine prodavao program za unakrsne tabelarne proračune pod nazivom Multiplan, koji je bio veoma popularan na CP/M sistemima, ali na MS–DOS sistemima daleko popularniji bio je Lotus 1–2–3. Ovo je uslovilo razvoj novog programa za unakrsne tabelarne proračune pod nazivom Excel sa namerom da „radi sve što i 1–2–3, ali bolje“. Prva verzija Excel–a pojavila se 1985. godine i bila je namenjena Apple Macintosh računarima, a prva verzija za Windows operativni sistem pojavila se u novembru 1987. godine, sa oznakom 2.0 koja je pratila razvoj programa na Macintosh platformi (verzija za Macintosh računare isporučivala se uz dodatak koji je emulirao Windows okruženje na Macintosh računarima). Kompanija Lo-tus je zakasnila sa realizovanjem programa 1–2–3 za Windows okruženje, tako da je već od 1�88. godine Excel nadmašio prodaju konkurentskog programa kompanije Lotus, što je pomoglo Microsoft–u da dostigne poziciju vodećeg proizvođača softvera za PC računare. Microsoft je iskoristio ovako stečenu prednost lansirajući nove verzije programa Excel u proseku na svake dve godine. Trenutno aktuelna verzija je Excel 11, takođe poznat pod nazivom Microsoft Of-fice Excel 2003.

U vreme kada se pojavio, program Ex-cel postao je predmet sudskog spora zbog zaštićene robne marke jer je druga kompanija već prodavala softverski paket pod nazivom „Excel“. Kao rezultat toga, Microsoft je morao da promeni naziv programa u Mi-crosoft Excel u svim zvaničnim dokumentima i publikacijama.

Excel sadrži brojna proširenja korisničkog interfejsa, ali je suština ostala ista kao kod programa VisiCalc: ćelije su organizovane po redovima i kolonama i sadrže podatke ili formule sa relativnim ili apsolutnim referencama ka drugim ćelijama.

Excel je bio prvi program za unakrsne tabelarne proračune koji je omogućavao korisnicima da definišu izgled radnih listova (tip slova, tip ispisa, izgled ćelija i sl.). On je takođe uveo i inteligentno preračunavanje ćelija, pri čemu se preračunavanje vrednosti vrši samo u onim ćelijama koje zavise od ćelija čije su vrednosti izmenjene ili ažurirane (raniji programi ove vrste su sve vreme preračunavali vrednosti svih ćelija).

Kada se prvi put pojavio programski paket Microsoft Office, 1993. godine, grafički korisnički interfejs programa Microsoft Word i Microsoft PowerPoint redizajnirani su da bi bili usklađeni sa programom Excel, koji je bio jedan od najpopularnijih programa za personalne računare u to vreme.

Od 1��3. godine Excel je dobio podršku u vidu VBA (Visual Basic for Applications) programskog jezika, što ga je učinilo kompletnim i moćnim programskim okruženjem. VBA i makroinstrukcije omogućavaju automatizaciju rutinskih poslova koji zahtevaju ručno zadavanje većeg broja instrukcija. VBA omogućava kreiranje formulara koji služe za unos podataka.

20

str.


Microsoft Excel danas predstavlja jedan od najrasprostranjenijih programa za unakrsne tabelarne proračune. Zahvaljujući jednostavnosti upotrebe, Excel danas upotrebljavaju gotovo svi: od početnika koji ga još uvek koriste samo kao elektronsku verziju računovodstvenih obrazaca do iskusnih korisnika, koji ga mogu primeniti u rešavanju čitavog niza kompleksnih problema kao što su izrada poslovnih prognoza, finansijsko modeliranje i sl.

Područja primene programa Microsof Excel ograničena su, praktično, znanjem, umećem i dovitljivošću njegovih korisnika. Excel je program koji, između ostalog, raspolaže obiljem finansijskih modela i funkcija kojima mogu da se simuliraju složeni poslovni sistemi i da se vrši finansijsko modeliranje. U Excelu je moguće vršiti analizu podataka koja služi kao pomoć pri donošenju poslovnih odluka vezanih za izbor različitih alternativa. Osnovu programa Ex-cel čini tzv. what–if („šta–ako“) analiza koja omogućava da se jednostavnom promenom jednog ili većeg broja ulaznih parametara posmatra njihov uticaj na ponašanje čitavog modela. Program automatski vrši potrebna preračunavanja i prikazuje nove rezultate tabelarno i/ili grafički. Analiza dostizanja cilja (goal seek) omogućava proračune u obrnutom smeru: najpre se postavlaju željene ili ciljne veličine za model u celini da bi se, nakon toga, proračunom došlo do potrebnih ulaznih parametara. Podistem pod nazivom Solver omogućava rešavanje složenih problema optimizacije iz oblasti linearnog, nelinearnog i celobrojnog programiranja.

Program Microsoft Excel sadrži i veoma koristan skup alata za prezentaciju rezultata. Sve podatke moguće je pregledno sumirati uz pomoć podsistema za automatsko oblikovanje tabela, pri čemu naročito korisnu mogućnost predstavlja izrada tzv. izvedenih (pivot) tabela, kojima se iz obilja podataka mogu prikazati oni najrelevantniji.

Pored toga, svaki radni list može da sadrži dijagrame i grafikone koji se veoma jednostavno kreiraju i svakom izveštaju daju profesionalni izgled.

Microsoft Excel sadrži i veoma koristan skup alata i funkcija za rad sa bazama podataka. Alati za rad sa bazama podataka omogućavaju sortiranje podataka u bazi po zadatim pravilima i filtriranje, tj. izvlačenje željenih podataka iz baze na osnovu zadatih kriterijuma, koji mogu biti jednostavni ali i prilično kompleksni. Na raspolaganju je i široki skup funkcija za rad sa bazama podataka koje omogućavaju pretraživanje baze podataka i sumiranje najznačajnijih pokazatelja i odnosa.

Pored alata i funkcija koje se koriste u poslovnom odlučivanju, Excel raspolaže i širokim nizom drugih funkcija. Najnovije verzije programa Microsoft Excel raspolažu impozantnim spiskom od preko 600 različitih funkcija koje su svrstane po srodnim grupama:

• finansijske funkcije;

• funkcije datuma i vremena;

• matematičke i trigonometrijske funkcije;

• statističke funkcije;

• funkcije pretraživanja;

• funkcije za rad sa bazama podataka;

• funkcije za rad sa tekstualnim nizovima;

• logičke funkcije;

• informativne funkcije;

• funkcije iz oblasti inženjeringa.

Pored nabrojanih, postoji i grupa korisnički definisanih funkcija u kojoj korisnik može sam, u skladu sa svojim potrebama i znanjem, da kreira sopstvene funkcije.

Jedan od najznačajnijih alata u okviru programa Excel je svakako skup alata za analizu podataka (Data Analysis). Ovaj skup

21

str.


alata obuhvata, između ostalog, i različite vrste statističkih analiza:

• korelacija;

• kovarijansa;

• F–test;

• prosečne vrednosti;

• regresija;

• t–test;

• z–test itd.

Imajući u vidu navedene mogućnosti programa Microsoft Excel i nastojanje kompanije Microsoft da ovaj moćan program učini što je moguće jednostavnijim za upotrebu, ne treba da nas čudi podatak da je ovaj program trenutno najrasprostranjeniji i najpopularniji u svojoj klasi.

Imajući u vidu da obrađivanje svih funkcija programa Microsoft Excel prevazilazi obim ovog udžbenika, obradićemo, uglavnom, funkcije koje se mogu praktično primeniti na rešavanje različitih poslovnih problema. Sve funkcije biće obrađene kroz praktične primere, a objašnjenje svake funkcije biće potkrepljeno ilustracijama koje će olakšati samostalnu izradu zadataka na računaru.

Napominjemo da je kao referentni sistem korišćen računar sa operativnim sistemom

Microsoft Windows XP Professional i instaliranim softverskim paketom Microsoft Office 2003. Ako u knjizi nije drukčije napomenuto, sve obrađene funkcije i zahvate možete na potpuno isti (ili vrlo sličan) način obaviti i u prethodnim verzijama pomenutog softvera (Microsoft Windows 95/NT/98/ME/2000; Microsoft Office 95/97/2000/XP) budući da osnovne funkcije programa Micro-soft Excel nisu pretrpele nikakve značajnije izmene. Ipak, ako značajnije razlike u načinu izvođenja osnovnih operacija postoje, one će u knjizi biti posebno objašnjene. S razlogom se može pretpostaviti da će način obavljanja osnovnih funkcija ostati neizmenjen i u narednim verzijama programa Microsoft Excel. Zbog sve izraženije konvergencije u razvoju operativnih sistema i integrisanih softverskih paketa za poslovne korisnike, veći deo znanja stečenog usvajanjem ovde obrađene materije možete sa uspehom primeniti i na drugim operativnim sistemima i integrisanim softverskim paketima (npr. softverski paket Microsoft Office prerađen je i za operativni sitem MAC OS koji se koristi na računarima korporacije Apple Com-puters; programski paket OpenOffice.org 2 kompanije Sun Microsystems veoma je sličan programskom paketu Microsoft Of-fice, podržava sve njegove funkcije i otvara sve dokumente kreirane u Microsoft Officeu — OpenOffice.org paket prilagođen je operativnim sistemima Microsoft Windows, UNIX, Linux, Solaris, OS/2 . . .).

Startovanje programa i osnovni elementi prozora

Microsoft Excel može se startovati na više načina: preko Start menija, uz

pomoć prečice (Shortcut) na radnoj površini (Desktop) ili aktiviranjem nekog od dokumenata kreiranih u ovom programu.

Nakon startovanja programa Microsoft Excel, aktiviraće se aplikacioni prozor ovog programa, u okviru koga će se nalaziti jedan dokumentacioni prozor.

U vrhu ekrana nalazi se naslovna linija sa ispisanim nazivom programa Microsoft Excel i nazivom dokumenta koji je trenutno aktivan. Na desnoj strani naslovne linije, u gornjem desnom uglu aplikacionog prozora, nalaze se kontrolni tasteri aplikacionog prozora, koji, posmatrano s leva udesno imaju funkciju minimizovanja, maksimizovanja i zatvaranja aplikacionog prozora. Odmah ispod njih nalaze se kontrolni tasteri doku

22

str.


mentacionog prozora koji imaju iste funkcije, s tom razlikom što se one odnose na dokumentacioni prozor. Ispod naslovne linije nalazi se paleta sa komandnim menijima; na desnoj strani ove palete nalazi se polje koje služi za pretraživanje baze podataka podsistema za pružanje pomoći. Slede paleta standardnih alata i paleta alata za oblikovanje ćelija. Ispod pomenutih paleta nalazi se paleta za unos formula. Na levoj stani ove palete nalazi se polje sa koordinatama ili nazivom trenutno aktivne ćelije. Pored ovog polja nalazi se dugme za umetanje funkcija. U produžetku se nalazi polje za unos formula. Najveći deo aplikacionog i dokumentacionog prozora programa Microsoft Excel čini radna površina, koja je nalik tabeli sa velikim brojem redova i kolona. Na vrhu radne površine, odmah ispod palete za unos formula, nalaze se zaglavlja kolona sa oznakama odgovarajućih kolona. Na levoj

strani radne površine nalaze se zaglavlja redova sa rednim brojevima redova. Aktivne ćelije (jedna ili više njih) posebno su obeležene tako da se lako mogu uočiti na radnoj površini. Na desnoj strani dokumentacionog prozora nalazi se traka za vertikalno pomeranje sadržaja ekrana, a u donjem desnom uglu nalazi se traka za horizontalno pomeranje sadržaja ekrana. U donjem levom uglu dokumentacionog prozora nalaze se tasteri za navigaciju koji služe za brže kretanje kroz veliki broj radnih listova. Pored njih se nalaze jezičci radnih listova koji se nalaze u trenutno aktivnoj radnoj svesci, sa odgovarajućim nazivima. U samom dnu aplikacionog prozora programa Microsoft Ex-cel nalazi se tzv. statusna linija.

Svi nabrojani elementi aplikacionog i dokumentacionog prozora programa Microsoft Excel prikazani su na slici 1 (vidi str. 23).

23

str.


SLIK

A 1.

Osn

ovni

ele

men

ti ap

likac

iono

g pr

ozor

a pr

ogra

ma

Mic

roso

ft Ex

cel

25

str.


MICROSOFT EXCEL — LEKCIJA 1

U OVOJ LEKCIJI OBRADIĆEMO:— komande na paleti standardnih alata,— komande na paleti alata za formatiranje ćelija,— dodavanje, brisanje i premeštanje ikona na paletama u cilju podešavanja

pa leta specifičnim zahtevima korisnika,— konfigurisanje Windows–a XP za rad sa našim ćirilčnim i latiničnim pismom,— strukturu Excel-ovih dokumenata,— strukturu radnih listova i osnovne operacije sa njima,— ćelije i osnovne operacije sa njima,— unos podataka u ćeliju, izmenu i brisanje podataka u ćelijama,— kopiranje i premeštanje sadržaja ćelija,— vrste pokazivača u Excel-u i njihovu funkciju,— podsistem za automatsku popunu ćelija i dodavanje korisnički definisane liste,— rad sa formulama (unos formula, formule sa konstantnim operandima, formule

sa varijabilnim operandima),— imenovanje ćelija, — najčešće greške prilikom unosa formula,— podsistem za automatsku korekciju najčešćih daktilografskih grešaka,— oblikovanje stranice, snimanje i štampanje dokumenta,— podsistem za pružanje pomoći.

U ovoj lekciji upoznaćemo se sa strukturom dokumenata i sa osnovnim principima rada u programu Mi-

crosoft Excel. Najpre ćemo se pozabaviti funkcijama komandi koje se nalaze na paletama.

Na paleti standardnih alata nalaze se standardne komande programa Microsoft Excel

koje se najčešće koriste. Mada je funkcija većine komandi na paleti standardnih alata slična u većini aplikacija, ukratko ćemo se osvrnuti na funkciju svake od ovih komandi, koje su na paleti standardnih alata simbolički predstavljene sledećim sličicama (tzv. ikonama):

26

str.


otvaranje novog dokumenta (ekvivalent komande New iz File menija);otvaranje dokumenta koji je ranije sačuvan (komanda Open iz File menija);snimanje dokumenta za kasniju upotrebu (komanda Save iz File menija);zaštita poverljivih dokumenata od neovlašćenog kopiranja (File–Permission);slanje dokumenta elektronskom poštom (File–Send To–Mail Recipient);štampanje trenutno aktivnog dokumenta (File–Print);pregled dokumenta pre štampanja (File–Print Preview);provera pravopisa i gramatike (Tools–Spelling and Grammar);pretraživanje i prevod pojmova (Tools – Research);isecanje označenog dela dokumenta (Edit–Cut);kopiranje označenog dela dokumenta (Edit–Copy);umetanje iskopiranog dela dokumenta (Edit–Paste);kopiranje i primena iskopiranih atributa (funkcija Format Painter);poništavanje poslednje izvršene operacije (Edit–Undo);vraćanje na stanje pre poništenja neke operacije (Edit–Redo);umetanje hiperlinka (Insert–Hyper-link); automatsko sabiranje (Auto Sum) ili umetanje funkcije (Insert–Function);sortiranje podataka rastućim redosledom (Data–Sort);sortiranje podataka opadajućim redosledom (Data–Sort);aktiviranje podsistema za umetanje grafikona (Insert–Chart);aktiviranje palete alata za crtanje (View–Toolbars–Drawing);

definisanje veličine prikaza dokumenta (funkcija Zoom);aktiviranje podsistema za pružanje pomoći (Help–Microsoft Excel Help).

Na paleti alata za oblikovanje ćelija nalaze se najčešće korišćeni alati koji se koriste prilikom oblikovanja ćelija i njihovog tekstualnog ili numeričkog sadržaja. Na ovoj paleti nalaze se, simbolički predstavljene, sledeće komande:

padajuće liste za izbor tipa i veličine slova;uključivanje/isključivanje ispisa masnim slovima (Bold);uključivanje/isključivanje ispisa zakošenim slovima (Italic);uključivanje/isključivanje ispisa podvučenim slovima (Underline);uključivanje/isključivanje poravnanja sadržaja ćelije po levoj strani;uključivanje/isključivanje poravnanja sadržaja ćelije po sredini;uključivanje/isključivanje poravnanja sadržaja ćelije po desnoj strani;spajanje označenih ćelija u jednu i poravnanje sadržaja po sredini;

uključivanje prikaza sadržaja ćelije u vidu valute;uključivanje prikaza sadržaja ćelije u vidu procenta;uključivanje prikaza sadržaja ćelije sa decimalnim zarezom;povećanje broja prikazanih decimalnih mesta u označenoj ćeliji;smanjenje broja prikazanih decimalnih mesta u označenoj ćeliji;smanjenje veličine uvlačenja podataka u ćeliji u odnosu na levu ivicu ćelije;povećanje veličine uvlačenja podataka u ćeliji u odnosu na levu ivicu ćelije;

27

str.


padajuća lista za izbor i postavljanje okvira oko ćelija;padajuća lista za izbor boje kojom će biti obojene ćelije;padajuća lista za izbor boje kojom će se ispisivati tekst.

Jedna od bitnih karakteristika programa Microsoft Excel jeste mogućnost konfigurisanja rasporeda komandi na paletama i menijima u skladu sa specifičnim zahtevima korisnika. Ako korisnik smatra da su mu neke od komandi koje se nalaze na paletama nepotrebne, on ih može ukloniti povećavajući na taj način preglednost paleta. Slično tome, korisnik može palete dopuniti velikim brojem novih komandi, a ako na postojećim paletama nema dovoljno mesta za smeštanje novih komandi, korisnik može kreirati i sopstvenu paletu.

Postupak uklanjanja postojećih komandi sa paleta i postupak dodavanja novih komandi na postojeće ili nove palete detaljno je objašnjen u udžbeniku Microsoft Word u poslovnoj korespondenciji, te se ovom prilikom nećemo baviti ovom problematikom.

Pre nego što započnemo naše upoznavanje sa mogućnostima programa Micro-soft Excel, neophodno je izvršiti određena podešavanja u okviru operativnog sistema kako bismo mogli da koristimo naše ćirilično i latinično pismo. Kao što smo ranije napomenuli, kao referentni sistem korišćen je računar sa operativnim sistemom Windows XP Professional; stoga procedura koja sledi važi za pomenuti operativni sistem. Naredna podešavanja se na veoma sličan način izvode i u operativnom sistemu Windows 2000 i Windows ME. Što se tiče ranijih verzija operativnog sistema Windows (Windows 95/98), procedura podešavanja detaljno je objašnjena u udžbeniku Microsoft Word u poslovnoj korespondenciji.

Pomenuta podešavanja izvršićemo u kontrolnom panelu koji ćemo startovati aktiviranjem Start menija i izborom opcije Control Panel. U kontrolnom panelu izabraćemo opciju za podešavanje vremena, datuma, jezika i ostalih regionalnih podešavanja — Date, Time, Language and Regional Options [vidi sliku 2]. Izborom ove opcije aktiviraćemo prozor koji je prikazan na slici 3.

SLIKA 2. Izbor opcije Date, Time, Language and Regional Options u Control Panelu

28

str.


SLIKA 3. Izbor opcije Regional and Language Options u Control Panelu

U dobijenom prozoru [slika 3] izabraćemo opciju Regional and Language Options. Zatim u novodobijenom prozoru za dijalog biramo karticu Regional Options [slika 4, tačka 1]. Spuštanjem prve padajuće liste izabraćemo opciju Serbian (Latin) ili Serbi-an (Cyrillic), zavisno od toga da li pretežno koristimo ćirilično ili latinično pismo [slika 4, tačka 2]. Spuštanjem druge padajuće liste

SLIKA 4.

Prozor za dijalog Regional and Language Options

1

2

3

4

izabraćemo opciju Serbia and Montene-gro [slika 4, tačka 3]. Potvrdu prethodnih podešavanja izvršićemo pritiskom na taster Apply [slika 4, tačka 4]. Zatim prelazimo na karticu Languages [slika 5, tačka 1] i pritiskamo taster Details [slika 5, tačka 2]. Za dodavanje novog jezika (pisma) u novodobijenom prozoru za dijalog biramo karticu Settings [slika 6, tačka 1] i pritiskamo taster

SLIKA 5.

Prozor za dijalog Regional and Language Options; kartica Languages

1

2

3

2�

str.


SLIKA 6.

Prozor za dijalog Text Services and Input Languages

Add [slika 6, tačka 2]. Na padajućoj listi za izbor jezika biramo željeni jezik (pismo) — Serbian (Cyrillic) [slika 7, tačka 1] i pritiskamo taster OK [slika 7, tačka 2]. Istu proceduru ponavljamo [slika 6, tačka 2] za dodavanje još nekog jezika (pisma); u našem slučaju to je Serbian (Latin) [slika 7, tačke 3 i 4]. Na kraju ćemo, u prozoru za dijalog Text Services and Input Languages, u padajućoj listi izabrati jezik koji će se automatski aktivirati prilikom uključivanja računara i podizanja operativnog sistema [slika 6, tačka 3] i potvrditi izabrana podešavanja pritiskom na taster OK [slika 6, tačka 4]. Ostaje nam još samo da sva prethodna podešavanja potvrdimo i u prozoru za dijalog Regional and Language Options pritiskom na taster OK [slika 5, tačka 3]. Na ovaj način smo operativni sistem Windows XP pripremili za rad sa našim pismima.

Osnovni dokument u programu Microsoft Excel naziva se radnom knjigom ili sveskom (workbook; book). Svaka radna sveska može se sastojati od jednog ili više radnih listova (worksheet; sheet). Standardna radna sveska ima tri radna lista (Sheet 1–3). Radni listovi obično sadrže tekstualne i numeričke

SLIKA 7.

Prozor za dijalog Add Input Language

podatke, ali mogu sadržati i grafičke objekte kao što su npr. dijagrami ili slike koje su iscrtane uz pomoć alata sa palete za crtanje.

Dok se radnim sveskama rukuje kao i bilo kojim drugim dokumentom (na njih se odnose komande sa File menija, koje su detaljno objašnjene u knjizi Microsoft Word u poslovnoj korespondenciji), postoji izvesan broj operacija koje su namenjene manipulaciji radnim listovima.

Da bismo pogledali sadržaj nekog radnog lista pritisnućemo levim tasterom miša na jezičak sa nazivom dotičnog radnog lista (recimo, Sheet2) koji se nalazi u donjem levom uglu dokumentacionog prozora [slika 8, tačka 1].

Uzastopnim pritiskom na jezičke sa nazivima raspoloživih radnih listova vršimo listanje radne sveske. Za listanje radne sveske možemo, međutim, koristiti i tastaturu: kombinacijom tastera Ctrl+PageUp prelazimo na naredni radni list, dok se kombinacijom tastera Ctrl+PageDown vraćamo na prethodni radni list.

1

2

3

4

1

2

3

4

30

str.


U okviru radne sveske, radnim listovima možemo proizvoljno menjati raspored. Ako npr. želimo da se radni list sa nazivom Sheet1 nalazi iza radnog lista sa nazivom Sheet3, promenu položaja izvršićemo tako što pozicioniramo pokazivač na jezičak radnog lista Sheet1, pritisnemo i zadržimo pritisnut levi taster miša [slika 9, tačka 1]; uz pritisnut levi taster miša vršimo prevlačenje jezička radnog lista Sheet1 [slika 9, tačka 2] i otpuštamo levi taster miša u trenutku kada nam program signalizira novu poziciju radnog lista Sheet1 [slika 9, tačka 3].

Radnim listovima možemo menjati naziv. Za promenu naziva radnog lista koristi

SLIKA 8.

Promena tekućeg radnog lista uz pomoć jezička sa nazivom

SLIKA 9.

Promena redosleda radnih listova u radnoj svesci

se komanda Rename koja se nalazi na meniju Format u podmeniju Sheet [slika 10, tačka 2] pošto smo prethodno označili jezičak radnog lista kojem želimo da promenimo naziv [slika 10, tačka 1]. Preostaje nam samo da otkucamo novi naziv radnog lista i da novi naziv potvrdimo pritiskom na taster Enter na tastaturi. Drugi način za promenu naziva radnog lista je nešto jednostavniji: potrebno je desnim tasterom miša pritisnuti na jezičak radnog lista kojem želimo da promenimo naziv [slika 11, tačka 1], te da iz kontekstnog menija izaberemo komandu Rename [slika 11, tačka 2]. Kao i u prethodnom slučaju, preostaje nam da unesemo novi naziv radnog lista i da ga potvrdimo pritiskom na taster Enter.

SLIKA 10. Promena naziva radnog lista

1

1

2

1 2

3

31

str.


SLIKA 11. Promena naziva radnog lista

Pojedine radne listove koji ne sadrže bitnije podatke možemo sakriti kako bismo radnu svesku učinili preglednijom. Razlozi mogu biti i drugačije prirode: ako neki radni list sadrži poverljive podatke, ovom opcijom sakrićemo ga od pogleda drugih. Sakrivanje radnog lista vrši se uz pomoć komande Hide koja se nalazi u meniju Format, podmeni Sheet [vidi sliku 10], nakon što smo označili jezičak radnog lista koji želimo sakriti.

ZADATAK:— Prethodno opisanom metodom

sakriti radni list Sheet2

Kada je potrebno sakriveni radni list ponovo prikazati, aktiviraćemo komandu Unhide koja se nalazi u podmeniju Sheet na meniju Format [slika 12, tačka 1].

SLIKA 12.

Aktiviranje komande za ponovno prikazivanje sakrivenog radnog lista

SLIKA 13.

Ponovno prikazivanje sakrivenog radnog lista

U dobijenom prozoru za dijalog [slika 13] najpre ćemo, sa ponuđenog spiska sakrivenih radnih listova, izabrati radni list koji želimo ponovo prikazati [slika 13, tačka 1], a zatim ćemo svoj izbor potvrditi pritiskom na taster OK [slika 13, tačka 2].

Dodavanje novog radnog lista u radnu svesku vrši se izborom komande Worksheet sa menija Insert [slika 14, tačka 1]. Umetanje novog radnog lista može se izvršiti i na taj način što ćemo desnim tasterom miša pritisnuti na jezičak nekog od postojećih radnih listova [slika 15, tačka 1] i sa kontekstnog menija izabrati opciju Insert [slika 16, tačka 2]. U dobijenom prozoru za dijalog [slika 16], na kartici General [slika 16, tačka 1], izabraćemo opciju za umetanje novog radnog lista – Worksheet [slika 16, tačka 2] i svoj izbor potvrditi pritiskom na taster OK [slika 16, tačka 3].

SLIKA 14. Umetanje novog radnog lista

1

2

1

2

1

1

32

str.


SLIKA 15.

Izbor opcije za umetanje novog radnog lista na kontekstnom meniju


Novi radni list biće umetnut ispred (levo od) radnog lista koji je bio aktivan pre pozivanja komande za umetanje novog radnog lista [slika 17, tačka 1].


1

2

3

1

2

1

SLIKA 18. Brisanje radnog lista

SLIKA 19. Brisanje radnog lista

1

1

Poslednja operacija za rad sa radnim listovima jeste brisanje radnog lista. I ova operacija može se izvršiti na dva načina. Prvi način je pozivanje komande Delete Sheet na Edit meniju [slika 18, tačka 1], pošto smo prethodno označili jezičak radnog lista koji želimo da obrišemo. Ako radni list koji želimo obrisati sadrži neke podatke, brisanje radnog lista moraćemo potvrditi pritiskom na taster Delete u narednom prozoru za dijalog.

Drugi način za brisanje radnog lista jeste da nakon pritiska desnim tasterom miša na jezičak radnog lista koji želimo da obrišemo, izaberemo opciju Delete [slika 19, tačka 1].

33

str.


Osnovna jedinica svakog radnog lista je ćelija. Radni list predstavlja jednu veliku tabelu koja je sastavljena od mreže ćelija. Svaki radni list u programu Microsoft Ex-cel 2003 ima ukupno 65536 redova i 256 kolona, što znači da se na svakom radnom listu nalazi blizu 17 miliona ćelija!

Svaka ćelija može da sadrži tekst, numeričku vrednost ili formulu, a u ćelijama se ispisuju i razne poruke kojima nam program stavlja do znanja da je u obračunu došlo do greške.

Svaka ćelija ima svoje koordinate koje se nazivaju referencom ćelije. Referenca ćelije sastoji se od oznake kolone i reda u kojima se ćelija nalazi; npr. referenca B4 znači da se ćelija nalazi u drugoj koloni (kolona B) u četvrtom redu. Ćelijama se, takođe, mogu dodeljivati i nazivi.

U programu Microsoft Excel postoji veći broj operacija za rad sa ćelijama.

Aktiviranje ćelije vrši se pozicioniranjem na željenu ćeliju uz pomoć miša ili tastature. Aktivna ćelija uokvirena je da bi se lakše uočila na radnom listu [vidi sliku 20].

Selekcija većeg broja ćelija vrši se prevlačenjem pokazivača uz pritisnut levi taster miša. Postupak označavanja (selekcije) većeg broja susednih ćelija prikazan je na slici 21. Pokazivač se postavlja na prvu ćeliju u nizu [slika 21, tačka 1], a potom se, uz pritisnut le vi taster miša, vrši prevlačenje do poslednje ćelije u nizu koji treba označiti [slika 21, tačka 2].

SLIKA 20. Aktivna ćelija SLIKA

21. Označavanje više susednih ćelija

1

2

Ako je potrebno označiti veći broj nesusednih ćelija, u postupku označavanja koristićemo i taster Ctrl na tastaturi [vidi sliku 22]. Počećemo sa označavanjem od ćelije A2 [slika 22, tačka 1] i uz pritisnut levi taster miša označićemo segment A2:B4 [slika 22, tačka 2]. Otpustićemo levi taster miša i pokazivač dovesti do ćelije D3 [slika 22, tačka 3]. Pritisnućemo i zadržati pritisnut taster Ctrl na tastaturi, a zatim ćemo, uz pritisnut levi taster miša označiti segment D3:E7 [slika 22, tačka 4]. Na ovaj način možemo označiti proizvoljan broj nesusednih ćelija.

Selekcija čitavog reda/kolone vrši se pritiskom levim tasterom miša na slovo u zaglavlju reda/kolone. Ako npr. želimo da označimo kolone od B do E pozicioniraćemo pokazivač na zaglavlje kolone B [slika 23, tačka 1] i uz pritisnut levi taster miša izvršiti prevlačenje do zaglavlja kolone E [slika 23, tačka 2]. Ista procedura važi i prilikom označavanja redova.

SLIKA 22.

Postupak označavanja većeg broja nesusednih ćelija

prevlačenje

1

23

4

Ctrl

34

str.


SLIKA 23.

Postupak označavanja susednih kolona

1 2

SLIKA 24. Selekcija nesusednih redova/kolona

1 2 34

5

6

7

U slučaju da je potrebno označiti veći broj redova/kolona, postupak označavanja izvršićemo uz pomoć tastera Ctrl na tastaturi. Označimo najpre kolonu B pritiskom levim tasterom miša na zaglavlje ove kolone [slika 24, tačka 1]. Zatim ćemo selekciji dodati kolone D i E na sledeći način: pritisnućemo i zadržati taster Ctrl na tastaturi; zatim ćemo pritisnuti levim tasterom miša na zaglavlje kolone D [slika 24, tačka 2] i uz pritisnut levi taster miša izvršićemo prevlačenje do zaglavlja kolone E [slika 24, tačka 3] kada oslobađamo levi taster miša (taster Ctrl držimo pritisnut sve vreme!). Zatim ćemo označiti treći [slika 24, tačka 4] i peti red [slika 24, tačka 5] pritiskom levim tasterom miša na zaglavlja odgovarajućih redova. Konačno, selekciji ćemo dodati redove od osmog do desetog tako što ćemo pritisnuti levim tasterom miša na zaglavlje

osmog reda [slika 24, tačka 6] i uz zadržani levi taster miša izvršićemo prevlačenje do zaglavlja desetog reda [slika 24, tačka 7], nakon čega oslobađamo levi taster miša, kao i taster Ctrl koji smo sve vreme držali pritisnut.

Kada je potrebno označiti čitav radni list, označavanje ćemo izvršiti uz pomoć tastera koji se nalazi u gornjem levom uglu radnog lista, iznad zaglavlja redova, odnosno levo od zaglavlja kolona [slika 25, tačka 1]. Istu operaciju možemo izvršiti i uz pomoć kombinacije tastera Ctrl+A (ekvivalent komande Select All).

Promena visine (širine) redova (kolona) vrši se na taj način što se pokazivač pozicionira na granicu između dva susedna reda (kolone), pa se uz pritisnut levi taster miša vrši prevlačenje do željene visine (širine).

SLIKA 25. Označavanje čitavog radnog lista

1

SLIKA 26.

Promena visine (širine) redova (kolona)

Width: 14,00 (103 pixels)

Height: 30,00 (40 pixels)

1

2

3

45

35

str.


Pretpostavimo da je potrebno povećati širinu i visinu ćelije B4. Najpre ćemo označiti pomenutu ćeliju pritiskom na levi taster miša [slika 26, tačka 1]. Za promenu širine ćelije (tj. kolone) postavićemo pokazivač na granicu između kolona B i C. U trenutku kada pokazivač dobije odgovarajući oblik ( ) [slika 26, tačka 2] pritisnućemo i zadržati levi taster miša i izvršiti prevlačenje dok ne dobijemo željenu širinu kolone, odnosno ćelije. Trenutnu širinu kolone možemo videti u obliku napomene sve dok držimo pritisnut levi taster miša [slika 26, tačka 3], što nam olakšava precizno podešavanje širine. Nakon što smo definisali željenu širinu kolone (ćelije), oslobodićemo levi taster miša. Na sličan način se podešava visina ćelija (tj. redova): postavljamo pokazivač na grani

SLIKA 27.

Automatsko podešavanje širine kolone

SLIKA 28.

Automatsko podešavanje širine kolone

cu između dvaju redova (u našem slučaju između 4. i 5. reda) [slika 26, tačka 4] i vršimo prevlačenje naniže uz pritisnut levi taster miša, prateći željenu visinu reda, odnosno ćelije, u napomeni koja se pojavljuje u blizini pokazivača [slika 26, tačka 5].

Širina (visina) redova (kolona) može se podesiti i automatski. Označimo npr. ćeliju A4 [slika 27, tačka 1] i otkucajmo u njoj tekst „Poslovni informacioni sistemi“, nakon čega pritiskamo taster Enter na tastaturi radi potvrde unosa [slika 27, tačka 2]. Kao što vidimo, širina kolone A nedovoljna je da prihvati uneti tekst. Naravno, možemo pribeći podešavanju širine kolone A na ranije opisani način, ali je prilično jednostavnije da prepustimo programu Microsoft Excel da sam automatski odredi optimalnu širinu kolone A. To ćemo uraditi tako što ćemo postaviti pokazivač na granicu između kolona A i B i u trenutku kada on promeni oblik dva puta uzastopno pritisnuti levi taster miša [slika 28, tačka 1]. Na slici 29 možete videti automatski podešenu širinu kolone A.

U izvesnim situacijama biće potrebno umetanje novog reda na radni list. Na slici 29 prikazano je umetanje novog reda ispred (iznad) četvrtog reda. Umetanje redova najjednostavnije je izvršiti tako što se pritisne desnim tasterom miša na zaglavlje reda ispred (iznad) koga treba umetnuti novi red [slika 29, tačka 1], te se iz dobijenog kontekstnog menija izabere opcija Insert [slika 29, tačka 2]. Nakon ove operacije dosadašnji

SLIKA 29. Umetanje redova

1

2

1

1

2

36

str.


SLIKA 30. Umetanje kolona

četvrti red postaje peti, tj. vrši se automatsko prenumerisanje svih redova koji se nalaze iza/ispod novoumetnutog reda [vidi sliku 30]. Umetanje novog reda može se izvršiti i aktiviranjem opcije Rows na Insert meniju, nakon što smo označili red ispred, odnosno iznad kojeg će biti umetnut novi red.

Umetanje nove kolone vrši se na sličan način: najpre je potrebno označiti kolonu is-pred (tj. levo od) koje će biti umetnuta nova kolona. Na slici 30 prikazano je umetanje nove kolone ispred kolone A. Umetanje nove

21

SLIKA 31. Sakrivanje označenog reda

kolone možemo izvršiti tako što pritisnemo desnim tasterom miša na zaglavlje kolone A i iz kontekstnog menija izaberemo opciju Insert, ili označavanjem kolone A [slika 30, tačka 1] i izborom opcije Columns na Insert meniju [slika 30, tačka 2]. Novoumetnuta kolona postaje kolona A, a prenumerisanje ostalih kolona vrši se automatski. Na slici 31 vidi se novoumetnuta kolona.

U slučaju da je potrebno povećati preglednost neke tabele koja ima veliki broj redova i/ili kolona u kojima su prikazani međurezultati određenih proračuna, moguće je izvršiti sakrivanje pojedinih redova i/ili kolona. Na slici 31 prikazan je postupak sakrivanja 5. reda na radnom listu. Potrebno je, dakle, desnim tasterom miša pritisnuti na zaglavlje reda koji želimo sakriti [slika 31, tačka 1], te iz kontekstnog menija izabrati opciju Hide [slika 31, tačka 2]. Sakrivanje reda možemo izvršiti i pozivanjem opcije Hide iz podmenija Row na meniju Format, pošto smo prethodno označili red koji želimo da sakrijemo. Postupak sakrivanja kolona vrši se na isti način: pozivanjem opcije Hide iz podmenija Column na meniju Format ili opcijom Hide na kontekstnom meniju.

SLIKA 32.

Ponovno prikazivanje sakrivenog reda

1

2 2

1

37

str.


Sakrivene redove (kolone) možemo ponovo prikazati izborom opcije Unhide (bilo na konteksnom meniju ili na meniju For-mat, u podmeniju Row, odnosno Column). Na slici 33 prikazan je postupak ponovnog prikazivanja sakrivenog reda. S obzirom na to da se zaglavlje sakrivenog reda (kolone) ne vidi, treba obratiti pažnju na označavanje sakrivenog reda (kolone) pre izbora opcije Unhide. Pokazivač ćemo pozicionirati na granicu između zaglavlja četvrtog i šestog reda [slika 33, tačka 1], ali tako da dobijemo oblik pokazivača ( ) koji pokazuje da se nalazimo na zaglavlju sakrivenog reda, a ne oblik ( ) koji simbolizuje promenu visine reda; potom pritiskamo desni taster miša i na kontekstnom meniju biramo opciju Unhide [slika 32, tačka 2]. Budući da ova procedura zahteva malo veću preciznost prilikom označavanja, alternativni postupak bio bi da se selektuju svi redovi od četvrtog do šestog, pa da se onda aktivira opcija Unhide na meniju Format, u podmeniju Row.

U okviru jednog radnog lista moguće je obrisati suvišne redove (kolone). To se postiže izborom opcije Delete na Edit meniju, nakon označavanja redova (kolona)

koje treba obrisati. Opcija Delete može se aktivirati i na kontekstnom meniju. Postupak brisanja petog reda prikazan je na slici 32. Nakon što pozicioniramo pokazivač na zaglavlje petog reda [slika 32, tačka 1], pritiskamo desni taster miša i na kontekstnom meniju biramo opciju Delete.

SLIKA 33. Brisanje označenog reda

1

2

ZADATAK:— Izbrisati kolonu A na radnom

listu Sheet1

Ranije smo napomenuli da se u ćelije na radnom listu mogu unositi numerčke vrednosti, tekst ili formule. Unos podataka u ćeliju vrši se tako što označimo ćeliju u koju želimo da unesemo neki podatak, bilo uz pomoć pokazivača i levog tastera miša, ili uz pomoć strelica na tastaturi; potom otkucamo sadržaj ćelije, koji potvrđujemo pritiskom na taster Enter na numeričkom ili alfanumeričkom delu tastature, ili jednostavno, pozicioniranjem na narednu ćeliju. Program Microsoft Excel automatski će uočiti razliku između numeričkih i tekstualnih podataka: nakon potvrde unosa podatak će automatski biti poravnat po desnoj strani ćelije ako je protumačen kao numerički [slika 34, tačka 1], odnosno po levoj strani ćelije ako je podatak protumačen kao tekst [slika 34, tačka 2].

SLIKA 34. Unos podataka u ćelije

1 2

38

str.


ZADATAK:— Uneti podatke sa slike 33 na

radni list Sheet1, počev od ćelije A1

Korekcija sadržaja u ćeliji vrši se tako što se pokazivač pozicionira na ćeliju [slika 35, tačka 1] pa se dva puta uzastopno pritisne levi taster miša. Sadržaj ćelije se sada može ispravljati brisanjem pojedinih slova (brojeva) i dodavanjem novih. Ispravke se mogu vršiti i na paleti za unos formula, koja prikazuje sadržaj aktivne ćelije [slika 35, tačka 2]. Umesto dvostrukog pritiska na levi taster miša, za izmenu sadržaja ćelije može se koristiti i taster F2 na tastaturi, nakon označavanja ćelije čiji sadržaj želimo izmeniti. Konačno, ako je potrebno izmeniti čitav sadržaj ćelije, umesto da se vrši njegova korekcija, dovoljno je da se nakon označavanja željene ćelije, naprosto, otkuca novi sadržaj. Ako se koristi ova metoda, treba imati u vidu da će raniji sadržaj ćelije bit izbrisan bez prethodnog upozorenja!

SLIKA 35. Korekcija sadržaja ćelije

1

2

ZADATAK:— Izvršiti korekciju sadržaja ćelije

B4 u skladu sa izmenama izvršenim na slici 34.

Sadržaj pojedinih ćelija moguće je kopirati i premeštati u okviru istog radnog lista, ali i na druge radne listove i/ili radne sveske. Za kopiranje i premeštanje sadržaja ćelija koristićemo komande Cut, Copy i Paste koje se nalaze na meniju Edit ili na kontekstnom meniju, pošto smo prethodno označili ćelije koje se kopiraju/premeštaju.

Jedan od postupaka za kopiranje sadržaja ćelija prikazan je na slikama 36 i 37. Potrebno je pozicionirati pokazivač na prvu ćeliju u nizu koji želimo kopirati (u našem slučaju to je ćelija A1) [slika 36, tačka 1] i uz pritisnut levi taster miša označiti čitav skup ćelija koje želimo kopirati [slika 36, tačka 2]. Naravno, ako je potrebno kopirati više segmenata ćelija ili veći broj nesusednih ćelija, prilikom označavanja koristićemo taster Ctrl na tastaturi. Označene ćelije obojene su svetloplavom bojom. Potom ćemo pokazivač pozicionirati bilo gde iznad označenih ćelija [slika 36, tačka 3] i pritisnuti desni taster miša. Sa kontekstnog menija biramo opciju Copy, čime je sadržaj označenih ćelija privremeno iskopiran na oglasnu tablu [Clipboard]. (Opciju Copy možemo pozvati

SLIKA 36. Kopiranje sadržaja ćelija

1

23

4

3�

str.


SLIKA 37. Kopiranje sadržaja ćelija

1

2

3

i uz pomoć menija Edit.) Ćelije čiji je sadržaj iskopiran na oglasnu tablu sada su uokvirene isprekidanom linijom [slika 37, tačka 1]. Označićemo sada prvu ćeliju u segmentu u koji želimo da smestimo sadržaj iskopiranih ćelija [slika 37, tačka 2], pritisnućemo desni taster miša i na kontekstnom meniju izabraćemo opciju Paste. (Umesto izbora opcije Paste, nakon selekcije željene ćelije možemo, naprosto, pritisnuti taster Enter.) Sadržaj ćelija A1:B4 sada je iskopiran u segment A6:B9 [slika 38, tačka 1].

SLIKA 38. Kopiranje/premeštanje sadržaja ćelija

1

NAPOMENA: Premeštanje sadržaja označenih ćelija na drugu lokaciju vrši se na potpuno isti način kao i kopiranje, s tom razlikom što se u četvrtom koraku umesto opcije Copy [slika 35, tačka 4] bira opci-ja Cut . Konačan rezultat operaci-je premeštanja sadržaja ćelija raz-likovao bi se samo po tome što bi sadržaj originalnih ćelija nakon izbora opcije Paste bio izbrisan [slika 37, tačka 2].

2

Drugi način za kopiranje/premeštanje sadržaja ćelija donekle je jednostavniji, ali je ograničen samo na aktivni radni list. Nakon označavanja ćelija koje je potrebno kopirati/premestiti [slika 39, tačka 1], pokazivač se postavlja na okvir označenog segmenta, tako da dobije oblik ( ) [slika 39, tačka 2]. U trenutku kada pokazivač promeni oblik, pritiskamo levi taster miša, i uz pritisnut levi taster miša vršimo prevlačenje označenog segmenta do novog mesta na radnom listu [slika 39, tačka 3], nakon čega oslobađamo levi taster miša. Na ovaj način izvršili smo premeštanje označenog segmenta, a rezultat ove operacije ekvivalentan je onom prikazanom na slici 38, tačka 2. Naime, dok vršimo prevlačenje uz pritisnut levi taster miša, pokazivač će imati oblik ( ) [slika 39, tačka 3] koji simbolizuje premeštanje označenog segmenta. Ako, međutim, želimo da iskopiramo označeni segment, a ne da ga premestimo, prilikom prevlačenja uz pritisnut levi taster miša držaćemo pritisnut taster Ctrl na tastaturi. Pokazivač će, u tom slučaju imati oblik ( ) [slika 39, tačka 4], koji simbolizuje kopiranje označenog segmenta. Da bi operacija kopiranja bila uspešno okončana, važno je da prvo oslobodite levi taster miša a potom taster Ctrl na tastaturi. Rezultat ove operacije ekvivalentan je situaciji na slici 38, tačka 1.

ZADATAK:— Korišćenjem komande Undo na

Edit meniju, vratiti se na stanje prikazano na slici 34.

40

str.


1

2

3 4A6:B9 A6:B9

Prevlačenje od tačke (2) do (3) uz pritisnut levi taster miša Prevlačenje uz pritisnut levi taster miša i taster CTRL

SLIKA 39. Premeštanje (kopiranje) označenog segmenta tehnikom prevlačenja uz pritisnut levi taster miša (i taster Ctrl)

Brisanje sadržaja ćelija vrši se komandom Contents u podmeniju Clear na meniju Edit [slika 40, tačka 1], ili komandom Clear Contents na kontekstnom meniju [slika 40, tačka 2], pošto prethodno označimo ćeliju (ili više njih) čiji se sadržaj briše. Brisanje sadržaja ćelija može se izvršiti i pritiskom

SLIKA 40. Brisanje sadržaja označenih ćelija

1

2

na taster Delete (Del) na tastaturi. Brisanje čitave ćelije vrši se komando m Delete na meniju Edit ili na kontekstnom meniju.

ZADATAK:— Izbrisati sadržaj svih ćelija na

radnom listu Sheet1

41

str.


Program Microsoft Excel ima ugrađenu funkciju AutoFill koja omogućava automatsku popunu većeg broja ćelija „predvidljivog“ sadržaja. Suština podsistema za automatsku popunu ćelija je u tome što će program, na osnovu nekoliko unetih vrednosti, pokušati da „predvidi“ sadržaj narednih ćelija na osnovu matematičko–logičkih operacija. Na primer, ako želimo da se u koloni A nalaze redni brojevi, započećemo niz unosom brojeva 1, 2 i 3 u ćelije A1, A2 i A3, respektivno. Potom ćemo označiti ćelije A1:A3 [slika 41, tačka 1] i pozicionirati pokazivač na donji desni ugao označenog segmenta, tako da on dobije oblik ( ) [slika 41, tačka 2]. U trenutku kada pokazivač promeni oblik, pritiskamo i zadržimo pritisnut levi taster miša, i povlačeći naniže do desetog reda [slika 41, tačka 3] ispunjavamo ostatak liste, prateći trenutnu vrednost poslednje ćelije u napomeni koja se nalazi desno od pokazivača [slika 41, tačka 4]. Po oslobađanju levog tastera miša sve ćelije preko kojih smo prevukli pokazivač opcije AutoFill biće ispunjene odgovarajućim vrednostima [slika 41, tačka 5].

Uvek kada ćelije popunjavamo određenim brojnim nizom, program Microsoft Excel će pokušati da pronađe matematičku zavisnost između početnih vrednosti brojnog niza. Tako npr. ako u ćelije A1, A2 i A3 unesemo

SLIKA 41. Automatska popuna ćelija

1

3

2

10 4

5

brojeve 1, 3 i 5, respektivno, te primenimo sistem za automatsku popunu ćelija, program će „shvatiti“ da želimo samo neparne brojeve u listi, i shodno tome popuniti ostatak liste. Što je matematička međuzavisnost brojeva u nizu složenija, biće potrebno da unesemo veći broj početnih vrednosti kako bi program mogao da nastavi listu.

Program Microsoft Excel u stanju je da izvrši automatsku popunu ćelija i kada se radi sa tekstualnim podacima. Na primer, ako unesemo naziv nekog meseca u godini ili dana u nedelji, program će, na osnovu toga automatski popuniti ostatak liste. Tekstualne liste za automatsku popunu korisnik može sam definisati. Potrebno je na meniju Tools izabrati komandu Options. U dobijenom prozoru za dijalog Options pozicioniraćemo se na karticu Custom Lists [slika 42, tačka 1] i izabrati opciju New List [slika 42, tačka 2], čime ćemo pozicionirati pokazivač u polje List entries [slika 42, tačka 3]. Otkucaćemo sadržaj liste, s tim što se pojedine stavke u listi odvajaju pritiskom na taster Enter. Kreiraćemo, na primer, listu koja sadrži nazive predmeta: Matemati-ka, Računovodstvo, Statistika, Informatika, Sociologija [slika 42, tačka 4]. Pritiskom na taster Add [slika 42, tačka 5] dodaćemo unetu listu na spisak korisnički definisanih lista koji se nalazi u polju Custom Lists [slika 42, tačka 6]. Nakon pritiska na taster OK [slika 42, tačka 7] nova lista je spremna za upotrebu.

SLIKA 42.

Definisanje korisničke liste za automatsku popunu ćelija

1

23

4 56

7

42

str.


SLIKA 43. Automatska popuna ćelija uz pomoć korisnički definisane liste

Označimo sada, recimo, ćeliju C4 i unesimo naziv nekog predmeta, npr. Matema-tika [slika 43, tačka 1]. Zatim postavimo pokazivač u donji desni ugao označene ćelije C4 da bismo dobili oblik pokazivača koji aktivira sistem za automatsku popunu ćelija [slika 43, tačka 2]. Uz pritisnut levi taster miša povucimo naniže do desetog reda [slika 43, tačka 3] i nastavak liste biće ispunjen nazivima predmeta koje smo uneli u korisnički definisanu listu. Podsistem AutoFill funkcioniše u svim smerovima: iz tačke 2 [slika 43, tačka 2] možemo vršiti prevlačenje naviše, recimo do prvog reda [slika 43, tačka 4], ulevo, recimo do kolone A [slika 43, tačka 5] ili udesno, npr. do kolone H [slika 43, tačka 6].

12

3

4

5 6

ZADATAK:— Upotrebom jezičaka radnih listo

va ili odgovarajuće kombinacije tastera na tastaturi pozicionirati se na radni list Sheet2

Pošto smo se upoznali sa osnovnim tehnikama rada u programu Microsoft Excel, pažnju ćemo posvetiti radu sa formulama.

Prilikom rada sa formulama u pro-gramu Microsoft Excel uvek treba imati u vidu sledeće:

– najpre se označava ćelija u koju želimo da unesemo formulu;

– formula uvek počinje znakom jedna-kosti [=], nakon čega slede operandi (koji mogu biti konstantni ili promen-ljivi) i operatori [slika 44];

– nakon unosa formule, u ćeliji će biti prikazan rezultat [slika 45, tačka 1];

– formula će i dalje biti vidljiva na paleti za formule [slika 45, tačka 2].

ZADATAK:— U ma kojoj slobodnoj ćeliji na

radnom listu Sheet2 izračunati tačan broj ćelija na jednom rad-nom listu (podsetimo se, jedan radni list ima 65536 redova i 256 kolona). Nakon toga izbri-sati sadržaj ćelije.

43

str.


ARITMETIČKE OPERACIJE

+ sabiranje, npr. [=3+2]

– oduzimanje,npr. [=3–2]

* množenje, npr. [=3*2]

/ deljenje, npr. [=3/2]

% procenat, npr. [=3%]

^ stepenovanje, npr. [=3^1]

OPERACIJE POREĐENJA

= jednako, npr. [A1=B1]

> veće od, npr. [A1>B1]

< manje od, npr. [A1<B1]

>= veće ili jednako, [A1>=B1]

<= manje ili jednako, [A1<=B1]

<> različito od, npr. [A1<>B1]

SLIKA 44.

Simboli nekih najčešće korišćenih operacija

SLIKA 45. Prikaz formule i rezultata

1

2

Operandi u formulama, dakle, mogu biti konstantne ili promenljive veličine. Ako npr. formula glasi [=2+6] znači da je njena svrha sabiranje dveju konstanti, broja 2 i broja 6, u kom slučaju se upotreba programa Microsoft Excel ne razlikuje od upotrebe kalkulatora [slika 45].

Upotreba programa Microsoft Excel je, međutim, daleko svrsishodnija kada se koriste formule sa promenljivim (varijabilnim) operandima. Ako npr. formula glasi [=A1+A2], to znači da će program sabrati vrednosti koje se nalaze u ćelijama A1 i A2. Budući da vrednosti u ćelijama A1 i A2 možemo proizvoljno da menjamo, ovo je primer formule sa promenljivim operandima.

Da bismo detaljnije objasnili upotrebu formula sa promenljivim operandima, poslužićemo se jednim primerom. Na radnom listu Sheet 2 u ćelijama A1 i A2 unećemo dva broja, recimo 8 i 4, respektivno [slika 46, tačka 1]. Kolonu B koristićemo za unost teksta [slika 46, tačka 2], dok ćemo u kolonu C uneti formule [slika 46, tačka 3]. Kao što se vidi na slici 46, u svim formulama korišćene su reference na ćelije A1 i A2, te su ovo formule sa promenljivim operandima.

ZADATAK:— Na radnom listu Sheet2, u

ćelijama A1 i A2, uneti brojeve 8 i 4, respektivno;

— Na istom radnom listu, u koloni B, počev od ćelije B1 naniže, uneti tekstualni opis rezultata kao što je to učinjeno na slici 46;

— Automatski prilagoditi širinu kolone B na radnom listu Sheet2;

— U koloni C, počev od ćelije C1 naniže, uneti odgovarajuće for-mule kao što je to učinjeno na slici 46.

Napomena: nakon unosa formule u ćelijama u koloni C će biti prikazani rezultati odgovarajućih računskih operacija (vidi sliku 47).

44

str.


SLIKA 46. Primer formula sa promenljivim operandima (prikaz formula)

SLIKA 47. Primer formula sa promenljivim operandima (prikaz rezultata)

45

str.


Formule se mogu unositi direktno sa tastature. Postoji, međutim, mogućnost da prilikom unosa formule dođe do greške prilikom kucanja referenci ili funkcija, naročito kada su u pitanju nešto komplikovaniji matematički izrazi ili funkcije. Zbog toga je preporučljivo da se reference u formulama unose tako što se mišem označi konkretna ćelija. Objasnićemo ovakav način unosa formula na prethodnom primeru. Nakon što smo uneli odgovarajuće podatke u kolone A i B, formulu u ćeliji C1 unećemo na sledeći način: kucamo znak jednakosti [=]; potom levim tasterom miša označavamo ćeliju A1 [slika 48, tačka 1] tako da se njena referenca automatski pojavljuje u ćeliji C1 [slika 48, tačka 2]; potom kucamo oznaku odgovarajuće računske operacije [+]; da bismo ponovo, uz pomoć levog tastera miša, označili ćeliju A2 [slika 48, tačka 3] i uneli njenu referencu u formulu [slika 48, tačka 4]. Unetu formulu potvrđujemo pritiskom na taster Enter.

U slučaju da se prilikom unosa formule ipak potkrade greška, program će ispisati poruku na osnovu koje se može utvrditi tip greške. Ova poruka počinje znakom #, nakon čega sledi tekst poruke, praćen znakom uzvika. Pregled najčešćih grešaka koje se mogu javiti prilikom unosa formula dat je na slici 49.

Konačno, ako je unos formula protekao bez problema, osvrnućemo se na pogodnost korišćenja formula sa varijabilnim referencama. Ako u ćelije A1 i A2 unesemo bilo koje druge numeričke vrednosti, odmah nakon unosa dobićemo rezultate u koloni C, budući da smo u formulama koristili varijabilne operande.

Ako npr. u ćeliju A2 unesemo vrednost 0, u ćeliji C3 dobićemo poruku #DIV/0!, što znači da je greška nastala usled deljenja nulom. U ćeliji C7 dobićemo poruku #NUM!, jer smo pokušali da pronađemo logaritam od broja 0. Slično tome, ako u bilo koju od ćelija A1 i A2 unesemo neki tekst umesto broja, dobićemo poruku #VALUE!.

1 2

3 4

SLIKA 48. Unos formula

NAJČEŠĆE GREŠKE PRILIKOM UNOSA FORMULA

#DIV/0! deljenje nulom

#NAME! nevažeće ime ćelije ili grupe ćelija

#NULL! nevažeći presek

#NUM! pogrešna upotreba numeričke vrednosti

#REF! referenca ćelije nije odgovarajuća

#VALUE neodgovarajuća vred-nost argumenta

##### neodgovarajuća širina kolone

SLIKA 49.

Najčešće greške prilikom unosa formula

46

str.


Ispravljanje grešaka u formulama može biti veoma naporno, pogotovu kada su u pitanju složenije formule na velikim radnim listovima, ili formule koje uzimaju podatke sa većeg broja radnih listova. Kada na radnom listu imamo malu količinu podataka, lako možemo analizirati formulu i pronaći grešku. Problemi, međutim, mogu da nastanu kada imamo formulu tipa [=IF(C750<>D750;IF(B750=H750*J750;IF(A750>=1995;$BF$50;$BF$40);$BF$30);0)]. Ako računar prijavi grešku moramo analizirati čitav radni list koji sadrži veliku količinu podataka. Koji se podaci nalaze u 750. redu radnog lista? Da li se u ćelijama BF30, BF40 i BF50 nalaze poreske stope, koeficijenti stručne spreme ili, možda, devizni kursevi? Da bi nam bilo lakše da se snađemo sa ovakvim formulama potrebno je dodeliti nazive ćelijama tako da u svakom trenutku znamo koji se podaci u njima nalaze.

Da bismo dodelili naziv nekoj ćeliji (ili skupu ćelija) potrebno je označiti ćeliju (ćelije) i upisati naziv ćelije u polje za naziv. U našem prethodnom primeru, na radnom

ZADATAK:— Ćeliji A2 dodeliti naziv Broj2.

Sada možemo obrisati sadržaj ćelije C3 i otkucati formulu u obliku: [=Broj1+Broj2] koji je mnogo razumljiviji i pogodniji za analizu u slučaju da dođe do greške u formuli [slika 51, tačka 1].

ZADATAK:— Preostale formule u koloni C na

radnom listu Sheet1 ispraviti tako da umesto referenci na ćelije A1 i A2 sadrže njihova imena (Broj1, Broj2).

1

2

SLIKA 50. Dodeljivanje naziva ćelijama

listu Sheet2, dodelićemo naziv ćelijama A1 i A2. Nazivi ćelija biće Broj1 i Broj2, respektivno. Najpre ćemo označiti ćeliju A1 [slika 50, tačka 1]. Potom ćemo pozicionirati pokazivač u polje za naziv ćelije, pritisnuti levi taster miša, i otkucati naziv ćelije (u našem slučaju: Broj1) [slika 50, tačka 2]. Novi naziv ćelije potvrđujemo pritiskom na taster Enter. Vodite računa o tome da nazivi ćelija ne smeju sadržati razmake!

SLIKA 51. Unos formula upotrebom imena ćelija

1

47

str.


Uputstvo za samostalnu izradu zadatakaNa disku Microsoft Excel u poslovnom

odlučivanju, u folderu Vezbe nalaze se zadaci za vežbanje. U programu Microsoft Excel, upotrebom komande Open na File meniju, otvoriti datoteku Lekcija 1.xls.

U radnoj svesci pod nazivom Lekcija 1.xls pozicionirati se na radni list Zadatak 1. Na ovom radnom listu nalaze se podaci o proizvodnji po godinama za period 1�8�–1��4. godine. U koloni E izračunati bazne indekse sa bazom godinom 1�8�. (1989=100) [vidi obrazac za prvu godinu u ćeliji E3]. Obrazac za izračunavanje baznih indeksa glasi:

gde je:

Ii — bazni indeks za godinu i;

yi — proizvodnja za godinu i;

y0 — proizvodnja u baznoj godini.

Rešenje ovog, kao i narednih zadataka, možete proveriti ako otvorite datoteku Lekcija 1 (Resenje).xls koja se nalazi u is-tom folderu.

ZADATAK 1

ZADATAK 2

U zadatku koji se nalazi na radnom listu Zadatak 2 potrebno je bazne indekse (1989=100) izračunate u prethodnom zadatku preračunati na novu bazu. Nova baza je 1992. godina (1992=100).

Da bismo preračunali indekse na novu bazu, potrebno je da rezultate obračuna sa radnog lista Zadatak 1 (tj. indekse sa ba

zom 1989, koji se nalaze u ćelijama E3:E8) iskopiramo u kolonu D na radnom listu Zadatak 2 (ćelije D3:D8). Dakle, najpre je potrebno označiti ćelije E3:E8 na radnom listu Zadatak 1 i iskopirati ih na oglasnu tablu upotrebom komande Copy. Potom je potrebno pozicionirati se na radni list Za-datak 2, u ćeliju D3. Ako budemo koristili komandu Paste, iskopiraćemo celokupan sadržaj pomenutih ćelija, uključujući i formule. Nama su, međutim, potrebni samo rezultati obračuna, a ne i formule, pa ćemo koristiti opciju Paste Special koja se nalazi na meniju Edit. U dobijenom prozoru za dijalog (vidi sliku) izabraćemo opciju Values [tačka 1], koja kopira samo vrednost ćelija, bez formula, i potvrditi izbor pritiskom na taster OK [tačka 2].

1

2Sada smo spremni da u koloni E na rad

nom listu Zadatak 2 izvršimo preračunavanje indeksa sa bazom 1�8�. (koji se sada nalaze na radnom listu Zadatak 2 u koloni D), na novu bazu (1992=100) upotrebom obrasca:

gde je Ii indeks za godinu i, a I0 indeks za novu baznu godinu.

48

str.


kada se godina za koju vršimo preračunavanje nalazi ispred bazne godine, odnosno:

kada se godina za koju vršimo preračunavanje nalazi nakon bazne godine.

ZADATAK 3

U radnoj svesci Lekcija 1.xls, na radnom listu Zadatak 3, na osnovu podataka o proizvodnji po godinama, izračunaćemo, u koloni E, lančane (verižne) indekse po obrascu:

gde je:

Vi — lančani indeks za godinu i

yi — proizvodnja u godini i

yi–1 — proizvodnja u prethodnoj godini.

Pošto ne raspolažemo podatkom o proizvodnji u 1988. godini, nećemo moći da izračunamo lančani indeks za 1989. godinu, pa će ćelija E3 ostati prazna.

ZADATAK 4

U zadatku na radnom listu Zadatak 4 potrebno je da preračunamo lančane (verižne) indekse, koje smo izračunali u prethodnom zadatku, na bazne indekse sa bazom (1992=100). Za svrhu ovog preračunavanja potrebni su nam lančani indeksi iz prethodnog zadatka (nalaze se u koloni D), kao i bazni indeksi sa bazom (1992=100) iz zadatka 2 (nalaze se u koloni E). Formule za preračunavanje unećemo u kolonu F, s tim što se u ćeliji F6 već nalazi podatak 100, budući da je godina 1992. bazna godina. Formule za preračunavanje su:

ZADATAK 5

U zadatku koji se nalazi na radnom listu Zadatak 5, na osnovu raspoloživih podataka, izračunaćemo parametre b0 i b1 koji su nam potrebni za iznalaženje jednačine eksponencijalnog trenda. Najpre ćemo u koloni E izračunati logaritam za vrednosti y koje se nalaze u koloni C. Vrednosti u koloni F [x log y] izračunaćemo množenjem podataka iz kolona D i E. U koloni G [x2] ćemo podatke iz kolone D dići na kvadrat. Zatim ćemo, u 14. redu radnog lista, sumirati podatke u kolonama C, E, F i G. Najjednostavniji način za sumiranje podataka u nekoj koloni (npr. u koloni C) jeste da označimo ćeliju ispod podataka koji se sumiraju (npr. ćeliju C14) i aktiviramo funkciju AutoSum pritiskom na njenu ikonu na paleti standardnih alata ( ). Nakon toga sledi pritisak na taster Enter radi potvrde sumiranja.

Parametre b0 i b1 izračunaćemo upotrebom obrazaca:

Podatak ∑ log y nalazi se u ćeliji E14, ∑ x log y u ćeliji F14, a ∑ x2 u ćeliji F14, dok je N broj perioda (10). Obrasce za obračun parametara b0 i b1 unećemo u ćelije D17 i D20, respektivno. Dobijene vrednosti log b0 i log b1 koristićemo za izračunavanje podataka u koloni H [log yt], po obrascu:

, koji zamenom vrednosti b0 i b1 postaje:

Potom ćemo, u ćelijama G17 i G20 naći antilogaritam (10x) parametara b0 i b1 i dobijene vrednosti zameniti u jednačini eksponencijalnog trenda , koja postaje

i koju ćemo koristiti za izračunavanje vrednosti u koloni I [yt]. Rešenje zadatka proverite na radnom listu Zadatak 5 u radnoj svesci Lekcija 1 (Resenja).xls!

4�

str.



U OVOJ LEKCIJI OBRADIĆEMO:— automatsko sumiranje (funkcija AutoSum),— podsistem za unos funkcija,— najčešće korišćene funkcije u programu Microsoft Excel:— funkciju sumiranja (SUM),— funkciju proseka (AVERAGE),— funkciju uslovnog izvršenja (IF),— funkciju uslovnog sumiranja (SUMIF),— funkciju prebrojavanja (COUNT),— funkciju uslovnog prebrojavanja (COUNTIF),— funkciju za utvrđivanje maksimalne vrednosti (MAX),— ugnježdavanje funkcije uslovnog izvršenja (IF),— relativne i apsolutne reference čelija,— uslovno formatiranje ćelija,— imenovanje skupa ćelija; upotrebu naziva u funkcijama,— podešavanje osnovnih parametara stranice,— pregled dokumenta pre štampanja i štampanje dokumenta.

Druga lekcija posvećena je radu sa funkcijama u programu Microsoft Excel. U ovoj lekciji upoznaćemo

se sa podsistemom za unos funkcija, kao i sa nekim od najčešće korišćenih funkcija. Osim jednostavnih funkcija u kojima se kao argument navodi samo niz ćelija na koji se funkcija odnosi, kao što su, npr. funkcija sumiranja (SUM), funkcija proseka (AVERAGE), funkcija prebrojavanja (COUNT), te funkcija za utvrđivanje maksimalne vrednosti (MAX),

pažnju ćemo posvetiti i funkcijama sa uslovnim izvršenjem, čiji je tipičan predstavnik funkcija IF, a neke od značajnijih funkcija ove vrste su i funkcija uslovnog sumiranja (SUMIF) i funkcija uslovnog prebrojavanja (COUNTIF).

Funkcija uslovnog izvršenja (IF) karakteristična je po tome što se može ugnježdavati u više nivoa, a može se, takođe, kombinovati sa drugim funkcijama, pa ćemo ovog funkciji posvetiti nešto više prostora.

50

str.


ZADATAK:— U programu Microsoft Excel

otvoriti datoteku Lekcija 2.xls, koja se nalazi u folderu Vezbe, i pozicionirati se na radni list Zadatak 1.

U tabeli koja se nalazi na radnom listu Zadatak 1 u radnoj svesci Lekcija 2.xls nalaze se podaci o količinama pojedinih artikala po magacinima. Polazeći od postojećih podataka potrebno je ispuniti ostatak tabele.

Popunjavanje ostatka tabele počećemo od kolone F, u kojoj je potrebno pronaći ukupnu količinu proizvoda u sva tri magacina. Koristićemo funkciju za sumiranje (SUM). Već smo ranije napomenuli da se funkcije mogu unositi direktno, putem tastature, pa ćemo funkciju SUM uneti na ovaj način, s obzirom na to da ima jednostavnu sintaksu. Označićemo ćeliju F3 [slika 52] i otkucati formulu =SUM(C3:E3), kojom ćemo sabrati sve numeričke vrednosti koje se nalaze između ćelija C3 i E3 (uključujući i vrednosti u pomenutim ćelijama) [slika 52, tačka 1]. Unetu formulu potvrđujemo pritiskom na taster Enter.

SLIKA 52. Unošenje funkcije preko tastature

1

SLIKA 53.

Aktiviranje funkcije automatskog sumiranja (AutoSum)

1

2 3

Funkcija SUM može se uneti i upotrebom tastera za automatsko sumiranje (AutoSum) koji se nalazi na paleti standardnih alata. Aktiviraćemo ćeliju F4 i pritisnuti taster za automatsko sumiranje [slika 53, tačka 1]. Podsistem za automatsko sumiranje, na osnovu podataka u tabeli, pokušaće da pretpostavi koje vrednosti želimo da sumiramo, automatski će označiti ćelije u kojima se nalaze te vrednosti [slika 53, tačka 2], te automatski uneti odgovarajuće reference u izraz funkcije SUM koji će biti umetnut u ranije označenu ćeliju F4 [slika 53, tačka 3]. Ako su vrednosti koje želimo da sumiramo pravilno označene, dovoljno je da pritisnemo taster Enter da bismo potvrdili unos funkcije.

Prilikom automatskog sumiranja prednost se obično daje podacima koji su svrstani po kolonama. Ako pokušamo da ponovimo unos funkcije automatskog zbira u narednom redu, tj. u ćeliji F5, zapazićemo da je program Mi-crosoft Excel prednost dao podacima koji se nalaze u koloni F i označio opseg ćelija F3:F4 [slika 54, tačka 1]. Pošto ovo nisu vrednosti koje želimo da saberemo u ćeliji F5, pritisnućemo taster Esc da bismo poništili unos formule.

51

str.


SLIKA 54.

Automatsko sumiranje daje prednost podacima u kolonama

1

Ovom prilikom treba napomenuti da podsistem za automatsko popunjavanje ćelija (AutoFill) funkcioniše i kada se primeni na formule. Da bismo završili sa obračunom kolone F, dovoljno je da označimo prve dve ćelije u koje smo uneli formulu (funkciju) [slika 55, tačka 1], dovedemo pokazivač u donji desni ugao označenog segmenta tako da dobijemo oblik pokazivača koji simbolizuje aktiviranje funkcije AutoFill [slika 55, tačka 2], te da, uz pritisnut levi taster miša, ispunimo preostale ćelije u koloni F (zaključno sa ćelijom F12 [slika 55, tačka 3].

SLIKA 55.

Upotreba funkcije AutoFill za kopiranje formula (funkcija)

1

2

3

SLIKA 56. Umetanje funkcije

U koloni G potrebno je izračunati prosečnu količinu proizvoda po magacinu. Prosečnu količinu izračunaćemo upotrebom Excelove funkcije AVERAGE. Označimo ćeliju G3 [slika 56, tačka 1] i pritisnuti taster za umetanje funkcija [slika 56, tačka 2].

Pojaviće se dijalog prozor za umetanje funkcije [slika 57]. Po pravilu će biti aktivna kategorija najčešće korišćenih funkcija (Most Recently Used), a u okviru ove kategorije, uz pomoć trake za pomeranje sadržaja prozora po vertikali (ako je potrebno) [slika 57, tačka 1] pronaći ćemo i izabrati odgovarajuću funk

1

2

SLIKA 57. Dijalog prozor za umetanje funkcije

12

3

52

str.


ciju (u našem slučaju, funkciju AVERAGE) [slika 57, tačka 2], i potvrditi unos pritiskom na taster OK [slika 57, tačka 3].

Na ovaj način aktiviraćemo novi dijalog prozor koji služi za unos argumenata konkretne funkcije (u našem primeru to je funkcija AVERAGE). Poziciju dijalog prozora za umetanje funkcije možemo menjati unutar aplikacionog prozora hvatanjem za naslovnu liniju i prevlačenjem uz pritisnut levi taster miša [slika 58, tačka 1] kako bismo imali bolju preglednost radnog lista.

Ako obratimo pažnju na polje sa prvim argumentom funkcije AVERAGE [slika 58, tačka 2] videćemo da niz ćelija koje nam je program automatski ponudio za izračunavanje proseka nije odgovarajući, jer obuhvata i kolonu F (ukupna količina u sva tri magacina). Pošto mi želimo da izračunamo prosečnu količinu proizvoda po magacinu, potrebni su nam podaci iz kolona C, D i E (Magacini 1, 2 i 3). Zbog toga ćemo, umesto ponuđenih

SLIKA 58. Premeštanje dijalog prozora za unos argumenata funkcije

12

ćelija označiti niz ćelija C3:E3 za koji želimo da izračunamo prosek [slika 59, tačka 1]. Dok budemo vršili označavanje ćelija, dijalog prozor za unos argumenata funkcije smanjiće se na veličinu potrebnu za unos konkretnog argumenta [slika 59, tačka 2] kako bi se povećala preglednost radnog lista i omogućilo lakše označavanje željenog skupa ćelija. Označeni niz ćelija biće prikazan u minimizovanom dijalog prozoru za unos argumenata funkcije [slika 59, tačka 3]. Nakon što smo označili željeni niz ćelija, oslobodićemo levi taster miša — dijalog prozor za unos argumenata funkcije vraća se na standardnu veličinu [slika 60], a reference na označene ćelije nalaziće se u polju za odgovarajući argument [slika 60, tačka 1]. Preostaje nam samo da unete argumente potvrdimo pritiskom na taster OK [slika 60, tačka 2], nakon čega će rezultat funkcije biti prikazan u ćeliji G3. Sada možemo upotrebiti podsistem za automatsku popunu ćelija (AutoFill) kako bismo popunili ostatak kolone G.

53

str.


1

23

SLIKA 59. Unos argumenata funkcije

SLIKA 60.

Dijalog prozor za unos argumenata funkcije

1

2

Nabavnu vrednost u koloni I računaćemo za ukupnu količinu robe u sva tri magacina, preciznije, množenjem ukupnih količina (koje se nalaze u koloni F) sa odgovarajućim nabavnim cenama (koje su date u koloni H). Označićemo, dakle, ćeliju I3 i uneti odgovarajuću formulu koja bi, u ovom slučaju, trebalo da glasi [=F3*H3].

ZADATAK:

— Upotrebom podsistema za

automatsku popunu ćelija

(AutoFill) iskopirati unetu funk-

ciju u preostale ćelije u koloni

G, zaključno sa ćelijom G12 ZADATAK:— Upotrebom podsistema za

automatsku popunu ćelija (AutoFill) iskopirati unetu for-mulu u preostale ćelije u koloni I, zaključno sa ćelijom I12.

— U ćeliji I13, upotrebom funk-cije automatskog sumiranja (AutoSum), izračunaj ukupnu nabavnu vrednost svih proiz-voda

54

str.


U koloni J potrebno je da obračunamo procenat marže koji se primenjuje na pojedine artikle. Pretpostavićemo da procenat marže za alkoholna pića iznosi 20% a za bezalkoholna 40%. Odgovarajući procenat marže obračunaćemo upotrebom funkcije IF. Funkcija IF funkcioniše tako što izvršava logički test [Logical_test]. Ako je rezultat logičkog testa pozitivan, izvršava se deo funkcije koji je upisan u polje [Value_if_true]; u suprotnom, ako je rezultat logičkog testa negativan, izvršava se deo funkcije koji je upisan u polje [Value_if_false]. Zbog toga je bitno prilikom upotrebe IF funkcije odrediti najpogodniji logički test. Pošto logički test može biti pozitivan ili negativan, funkcija IF uvek može da se postavi na dva različita načina, pri čemu se u datom kontekstu bira onaj koji je pogodniji.

Označićemo ćeliju J3, aktivirati podsistem za unos funkcija i u listi najčešće korišćenih funkcija izabrati funkciju IF. U prozoru za unos argumenata funkcije IF [slika 61] unećemo odgovarajuće argumente. Već smo napomenuli da procenat marže treba da iznosi 20% za alkoholna, a 40% za bezalkoholna pića. To znači da je potrebno da putem logičkog testa najpre proverimo da li se u odgovarajućem redu u koloni A nalazi alkoholno ili bezalkoholno piće. Ako pogledamo strukturu artikala u koloni A videćemo da su sva pića alkoholna osim soka, pa će sok biti pogodan za logički test. Formulišući logički test, možemo da pođemo od pretpostavke [A3="Sok"]�, što znači da ćemo funkcijom IF testirati ćeliju � Kada se u funkciji if koristi tekstualni kriterijum, kao u našem slučaju [Sok], on se mora navesti sa znakovima navoda ["Sok"]. U slučaju da je kriterijum numerički (npr. šifra proizvoda) znakovi navoda nisu potrebni.

A3 i utvrditi da li je njena vrednost Sok [slika 61, tačka 1]. Ako je logički test pozitivan (tj. ako je vrednost ćelije A3 zaista Sok), iznos marže treba da bude 40%**. Tačku umetanja premeštamo u polje [Value_if_true] uz pritisak na levi taster miša�� i upisujemo 40% [slika 61, tačka2]. U slučaju da je logički test negativan (tj. da vrednost ćelije A3 nije Sok), to znači da je onda u pitanju neko alkoholno piće, za koje procenat marže iznosi 20%, pa ćemo tačku umetanja premestiti u naredno polje [Value_if_false] i uneti vrednost 20% [slika 61, tačka 3]. Pritiskom na taster OK [slika 61, tačka 4] potvrdićemo unos argumenata funkcije IF.

Kao što smo ranije napomenuli, funkciju IF možemo formulisati i na drugi način. Prilikom definisanja logičkog testa možemo poći od suprotne pretpostavke: [A3<>"Sok"], tj. da vrednost ćelije A3 nije Sok [slika 61, tačka 5]. Ako je logički test pozitivan, tj. ako vrednost ćelije A3 nije Sok, to znači da je reč o alkoholnom piću, pa će marža iznositi 20% [slika 61, tačka 6]. Ako je logički test negativan, tj. ako nije tačno da vrednost ćelije A3 nije Sok, to znači da je vrednost ćelije A3, u stvari, Sok (dvostruka negacija), pa će odgovarajući procenat marže iznositi 40% [slika 61, tačka 7].

�� Ukoliko su podaci iskazani u procentima neophodno je uvek nakon odgovarajuće vrednosti otkucati znak za procenat (%). Npr. ako je potrebno obračunati maržu od 20%, u odgovarajućem polju otkucaćemo 20% ili 0,2 (20/100) ako ne koristimo znak (%) [vidi sliku 61, tačka 8].�� Tačku umetanja u prozoru za unos argumenata funkcije možemo premestiti u naredno polje i pritiskom na taster Tab na tastaturi. Taster Tab obično je označen jednom ili dvema strelicama a nalazi se na levoj strani tastature iznad tastera Caps Lock. Povratak na prethodno polje vrši se kombinacijom tastera Shift+Tab.

SLIKA 61. Različite formulacije funkcije IF

123

4

567

8

55

str.


ZADATAK:— Upotrebom podsistema za

automatsku popunu ćelija (AutoFill) iskopirati unetu funk-ciju u preostale ćelije u koloni J, zaključno sa ćelijom J12.

Iznos marže u koloni K izračunaćemo množenjem nabavne vrednosti (koja je prikazana u koloni I) sa procentom marže (kolona J).

ZADATAK:— Na osnovu prethodnih podataka

obračunati iznos marže u ćeliji K3, a zatim formulu iskopirati u preostale ćelije u koloni K, zaključno sa ćelijom K12.

— U ćeliji K13 izvršiti sumiranje podataka u koloni K.

Prodajnu vrednost u koloni L izračunaćemo sabiranjem nabavne vrednosti (kolona I) i odgovarajuće marže (kolona K).


obračunati prodajnu vrednost u ćeliji L3, a zatim formulu iskopi-rati u preostale ćelije u koloni L, zaključno sa ćelijom L12.

— U ćeliji L13 izvršiti sumiranje podataka u koloni L.

Prilikom obračuna poreske stope u koloni M, poći ćemo od sledeće pretpostavke: poreska stopa iznosi 25% za sva pića osim žestokih alkoholnih pića, na koja se primenjuje poreska stopa od 35%. Za obračunavanje odgovarajuće poreske stope koristićemo funkciju IF. Potrebno je,

dakle, da prvo izaberemo pogodan logički test. Posmatrajući strukturu artikala u koloni A možemo zaključiti da je Rakija jedino žestoko alkoholno piće, pa ćemo zbog toga ovaj podatak iskoristiti za definisanje logičkog testa: ako je test pozitivan onda je reč o žestokom alkoholnom piću na koje se primenjuje poreska stopa od 35%; u slučaju da je test negativan, onda su u pitanju ostala pića za koja važi poreska stopa od 25%.

ZADATAK:— Na osnovu prethodnih podata-

ka obračunati odgovarajuću poresku stopu u ćeliji M3 upotrebom funkcije IF, a zatim formulu iskopirati u preostale ćelije u koloni M, zaključno sa ćelijom M12.

— Imajući u vidu da funkcija IF može imati više oblika, utvrditi kako bi izgledala funkcija IF za obračun poreske stope ako bi logički test glasio [A3<>"Rakija"].

— Rešenje možete proveriti na radnom listu Zadatak 1 u radnoj svesci Lekcija 2 (Rešenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.

Iznos poreza u koloni N izračunaćemo tako što ćemo pomnožiti prodajnu vrednost (kolona L) sa odgovarajućom poreskom stopom (kolona M).


obračunati iznos poreza u ćeliji N3, a zatim formulu iskopirati u preostale ćelije u koloni N, zaključno sa ćelijom N12.

— U ćeliji N13 izvršiti sumiranje podataka u koloni N.

56

str.


Maloprodajnu cenu u koloni O obračunaćemo po jedinici proizvoda. Najpre ćemo sabrati prodajnu vrednost (kolona L) i odgovarajući iznos poreza (kolona N), pa ćemo taj iznos podeliti količinom proizvoda (kolona F) da bismo dobili maloprodajnu cenu po jedinici proizvoda. Konkretno, u ćeliji O3 formula bi trebalo da glasi [=(L3+N3)/F3].


obračunati maloprodajnu cenu po jedinici proizvoda u ćeliji O3, a zatim formulu iskopirati u preostale ćelije u koloni O, zaključno sa ćelijom O12.

— U ćeliji O13 izvršiti sumiranje podataka u koloni O.

Nakon popunjavanja tabele potrebno je dati odgovore na pitanja koja se nalaze ispod tabele. Da bismo dobili odgovore na postavljena pitanja izvršićemo umetanje odgovarajućih funkcija u žuto obojene ćelije u koloni F (F15:F20). Odgovor na prvo pitanje — Kolika je nabavna vrednost piva? — možemo dobiti sabiranjem vrednosti svih ćelija u koloni I (nabavna vrednost) koje se odnose na pivo. Problem će, međutim, nastati u slučaju da tabela sadrži nekoliko stotina ili hiljada različitih artikala. U tom slučaju ne bi bilo praktično koristiti ovakav način obračuna. Mnogo je praktičnije koristiti funkciju uslovnog sabiranja — SUMIF. Označićemo ćeliju F15 i uz pomoć podsistema za unos funkcija, iz grupe najčešće korišćenih funkcija, umetnućemo funkciju SUMIF [slika 62, tačke 1, 2 i 3].

Funkcija SUMIF ima tri argumenta: skup ćelija [Range] čija se vrednost procenjuje [slika 63, tačka 1]; kriterijum [Crite-ria], odnosno uslov na osnovu koga će se vršiti sumiranje [slika 63, tačka 2]; i skup

SLIKA 62. Umetanje funkcije SUMIF

1

2

3

ćelija čija se vrednost sumira [Sum_range] u zavisnosti od toga da li je kriterijum zadovoljen [slika 63, tačka 3]. Pošto je potrebno izračunati nabavnu vrednost piva, a podaci o nazivima artikala se nalaze u koloni A, označićemo odgovarajuće ćelije u koloni A (ćelije A3:A12) ili ćemo u polju [Range] jednostavno otkucati A3:A12 [slika 63, tačka 1]. Kriterijum će, naravno, glasiti ["Pivo"]*, pa ćemo tačku umetanja premestiti u polje [Criteria] i otkucati kriterijum [slika 63, tačka 2]. Tačku umetanja zatim ponovo prebacujemo u naredno polje [Sum_range] i označavamo skup ćelija čija se vrednost sumira u zavisnosti od toga da li je kriterijum zadovoljen. Pošto je potrebno izračunati nabavnu vrednost piva, a podaci o nabavnoj vrednosti artikala se nalaze u koloni I, označićemo ćelije I3:I12 ili ćemo u polje [Sum_range] jednostavno otkucati I3:I12 [slika 63, tačka 3]. Potvrdu unetih argumenata vršimo pritiskom na taster OK [slika 63, tačka 4], nako čega ćemo u ćeliji F15 dobiti rezultat obračuna.

� Naravno, sa znacima navoda, budući da je reč o tekstualnom kriterijumu; kod numeričkih kriterijuma znaci navoda nisu potrebni. Npr. ako su u koloni B prikazane šifre odgovarajućih artikala, i ako je šifra artikla „Pivo“, recimo 1256799, onda će kriterijum glasiti [1256799] a procenjivaće se podaci koji se nalaze u koloni B.

57

str.


SLIKA 63. Unos argumenata funkcije SUMIF

123

4

ZADATAK:— Upotrebom funkcije SUMIF

pronaći odgovore na pitanja: Kolika se marža ostvaruje pro-dajom sokova? i Koliko poreza treba platiti za žestoka alko-holna pića? Obračun izvršiti u ćelijama F16 i F17, respe-ktivno.

— Rešenje možete proveriti na radnom listu Zadatak 1 u radnoj svesci Lekcija 2 (Rešenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.

Odgovor na pitanje broj 4 (Koliko numeričkih vrednosti ima u matrici A2:E12?) pronaći ćemo uz pomoć funkcije prebrojavanja — COUNT. Funkcija COUNT vrši prebrojavanje numeričkih vrednosti u označenom skupu ćelija; sve vrednosti koje nisu numeričke neće biti uzete u obzir prilikom prebrojavanja. Umetnućemo funkciju COUNT u ćeliju F18. Jedini argument koji je potrebno navesti u prozoru za unos argumenata funkcije COUNT [vidi sliku 64] jeste skup ćelija u kojima se vrši prebrojavanje numeričkih vrednosti. Argument možemo uneti označavanjem željenog skupa ćelija [slika 64, tačka 1], ili jednostavnim upisivanjem referenci željenog skupa (u našem primeru to je skup A2:E12) [slika 64, tačka 2]. Potvrdu unetih argumenata vršimo pritiskom na taster OK [slika 64, tačka 3], nakon čega će u ćeliji F18 biti prikazan rezultat obračuna.

SLIKA 64. Unos argumenata funkcije COUNT

2

3

1

Za pronalaženje odgovora na pitanje broj 5 (Koji je broj artikala u magacinu 1 čije zalihe premašuju 150?) odgovorićemo upotrebom funkcije uslovnog prebrojavanja — COUNTIF. Funkciju COUNTIF unećemo u ćeliju F19. Ova funkcija se ne nalazi na spisku najčešće korišćenih funkcija, pa ćemo je potražiti u grupi statističkih [Statis-tical] funkcija [slika 65, tačke 1, 2, 3 i 4].

SLIKA 65. Umetanje funkcije COUNTIF

1

23

4

58

str.


SLIKA 66. Unos argumenata funkcije COUNTIF

Funkcija COUNTIF zahteva navođenje dva argumenta: prvi je skup ćelija [Range] u kome će se vršiti prebrojavanje [slika 66, tačka 1]; drugi je kriterijum [Criteria] na osnovu koga će se vršiti prebrojavanje ćelija [slika 66, tačka 2]. Pošto je potrebno da pronađemo sve artikle u magacinu 1 čija količina prelazi 150 komada, prilikom navođenja prvog argumenta označićemo ćelije u koloni C (Maga-cin 1) ili ćemo otkucati referencu ovog skupa [C3:C12] u polju [Range] [slika 66, tačka 1]. Potom ćemo tačku umetanja prebaciti u polje [Criteria] i uneti kriterijum u obliku [>150]* [slika 66, tačka 2]. Potvrdu unetih argumenata vršimo pritiskom na taster OK [slika 66, tačka 3], nakon čega će u ćeliji F19 biti prikazan rezultat.

Odgovor na pitanje broj 6 (Koliko iznosi najveća maloprodajna cena?) pronaći ćemo uz pomoć funkcije MAX.

� Prilikom navođenja tekstualnog kriterijuma obavezna je upotreba znakova navoda. Ako je, npr. potrebno prebrojati sve artikle marke BIP, kriterijum bi glasio ["BIP"].

12

3

SLIKA 67. Unos argumenata funkcije MAX

1

2

Pomoću podsistema za unos funkcija unećemo funkciju MAX u ćeliju F20. Funkcija MAX od argumenata zahteva jedino da označimo skup ćelija za koje tražimo maksimalnu vrednost; umesto označavanja možemo jednostavno otkucati reference željenog skupa ćelija (u našem slučaju, to su ćelije u koloni O, jer tražimo najveću maloprodajnu cenu) [slika 67, tačka 1]. Nakon potvrde unetih argumenata [slika 67, tačka 2] rezultat će biti prikazan u ćeliji F20.

Pošto smo rešili Zadatak 1, pozicioniraćemo se na radni list Zadatak 2. Na radnom listu Zadatak 2 dati su podaci o uvozu i izvozu po godinama, mesecima i regionima. Podatke je potrebno sistematizovati po godinama, mesecima i regionima upotrebom funkcije SUMIF.

Prvu SUMIF funkciju unećemo u ćeliju I3. U ćeliji I3 potrebno je izračunati ukupan uvoz za 1�87. godinu. Nakon aktiviranja dijalog prozora za unos argumenata funkcije SUMIF, označićemo najpre skup ćelija koji se procenjuje; pošto je potrebno pronaći vrednost uvoza po godinama, označićemo ćelije u kojima se nalaze podaci o godinama (ćelije B3:B40) [slika 68, tačka 1]. Reference ćelija pojavljuju se u polju Range [slika 68, tačka 2]. Premeštamo tačku umetanja u polje Criteria i označavamo ćeliju u kojoj se nalazi kriterijum (u našem slučaju to je 1987. godina, tj. ćelija H3) [slika 68, tačka 3]; referenca ćelije koja sadrži kriterijum prikazana je u polju Criteria [slika 68, tačka 4], a stvarna vrednost kriterijuma može se videti desno od polja Criteria [slika 68, tačka 5]. Tačku umetanja premeštamo u polje Sum_range i označavamo skup ćelija čija se vrednos sumira u zavisnosti od ispunjenosti kriterijuma; pošto je potrebno izračunati vrednost uvoza po godinama označavamo ćelije u kojima se nalaze podaci o uvozu (ćelije E3:E40) [slika 68, tačka 6]. Reference označenih ćelija sada su prikazane u polju Sum_range [slika 68, tačka 7], a rezultat funkcije, koji će biti prikazan u ćeliji I3 nakon pritiska na taster OK [slika 68, tačka 9] vidljiv je ispod polja Sum_range [slika 68, tačka 8].

5�

str.


2

3

4 5

1

6

7

9

8

SLIKA 68. Umetanje funkcije SUMIF

ZADATAK:— Na prethodno opisani način,

uneti funkciju SUMIF u ćelije I4:I13 i izračunati uvoz po godinama.

— Rezultate možete proveriti na radnom listu Zadatak 2 u rad-noj svesci Lekcija 2 (Resenje).xls, koja se nalazi u folderu Vezbe.

Što se tiče sistematizacije izvoza po godinama, prvu funkciju SUMIF unećemo u ćeliju L3 sledeći sličnu logiku kao u prethodnom slučaju, s tom razlikom što ćemo u polje Sum_range uneti reference ćelija u kojima se nalaze podaci o izvozu (kolona F, tj. ćelije F3:F40).

Na slici 69 prikazan je dijalog prozor za unos argumenata funkcije SUMIF u ćeliji L3.

SLIKA 69.

Unos argumenata funkcije SUMIF u ćeliji L3

ZADATAK:— Funkciju koja je uneta u ćeliju

L3 iskopirati, upotrebom pod-sistema AutoFill, u preostale ćelije u koloni L, zaključno sa ćelijom L13

— Proveriti ispravnost argumenata u funkcijama koje su iskopi-rane podsistemom AutoFill.

60

str.


Proverom argumenata u iskopiranim funkcijama u koloni L utvrdili smo da funkcija nije korektno iskopirana. Ako npr. označimo ćeliju L4 i obratimo pažnju na paletu za unos formula, videćemo da funkcija SUMIF u ćeliji L4 glasi [=SUMIF(B4:B41;K4;F4:F41)]. U ćeliji L5 funkcija glasi [=SUMIF(B5:B42;K5;F5:F42)] itd. Šta nije u redu sa ovim funkcijama. Podaci o godinama nalaze se u ćelijama B3:B40, dok se podaci o izvozu nalaze u ćelijama F3:F40. To znači da funkcija SUMIF neće dati tačne rezultate, jer pre nego što upotrebimo podsistem AutoFill, programu treba staviti do znanja koje reference u formuli treba da budu fiksne a koje varijabilne.

Biće neophodno da ovom prilikom razgraničimo pojmove apsolutnih (fiksnih) i relativnih (varijabilnih) referenci. Reference koje se unose označavanjem ćelija u programu Microsoft Excel, po pravilu su relativne, tj. varijabilne. To znači da, ako npr. u ćeliju C1 unesemo formulu [=A1+B1] i tu formulu iskopiramo funkcijom AutoFill u preostale ćelije u koloni C, onda bi formula u ćeliji C2 glasila [=A2+B2], u ćeliji C3 [=A3+B3] itd. Program će automatski, u svakom narednom redu, koristiti reference na ćelije koje se nalaze u tom redu.

Ako je potrebno da se u formulama koje kopiramo funkcijom AutoFill stalno koriste vrednosti u tačno određenim ćelijama, koristićemo apsolutne, tj. fiksne reference. Apsolutne reference unose se tako što se ispred referenci na određeni red i/ili kolonu unese znak [$]. Ako u prethodnom primeru u ćeliju C1 unesemo formulu u obliku [=$A$1+$B$1], ta formula će ostati nepromenjena prilikom upotrebe podsistema AutoFill, jer smo programu stavili do znanja da u svim narednim formulama koristi isključivo vrednosti u ćelijama A1 i B1.

Naravno, u okviru jedne formule moguće je kombinovati apsolutne (fiksne) i relativne (varijabilne) reference, pa možemo imati formule tipa [=$A$1+B1], [=A$1+B$1],

[=$A1+$B1], [=A$1+$B1] itd., sve u zavisnosti od toga da li prilikom kopiranja formule određene reference (npr. po redovima) treba da ostanu apsolutne, dok bi druge (npr. po kolonama) trebalo da budu relativne i sl.

Vratimo se sada na funkciju SUMIF u ćeliji L3. Ako želimo da ova funkcija bude pravilno iskopirana upotrebom podsistema AutoFill, moramo programu staviti do znanja, prilikom unosa argumenata funkcije SUMIF, koje će reference biti apsolutne, a koje relativne.

ZADATAK:— Označiti ćelije L3:L13 i izbrisati

pogrešno unete funkcije.

Ponovo ćemo uneti funkciju SUMIF u ćeliju L3. Jasno je da reference prilikom navođenja prvog argumenta (Range) moraju biti apsolutne (fiksne) jer se podaci o godinama nalaze u ćelijama B3:B40. Slično važi i za podatke o izvozu, jer se oni nalaze u ćelijama F3:F40. Što se tiče kriterijuma, potrebno je da funkcija u svakom narednom redu uzme kao kriterijum godinu koja se nalazi u tom redu; stoga reference u polju Cri-teria treba da budu relativne (varijabilne).

Na slici 70 prikazan je oblik funkcije SUMIF koji je pogodan za kopiranje upotrebom podsistema AutoFill. Nakon unošenja funkcije SUMIF označićemo ćelije B3:B40 [vidi sliku 68, tačka 1] tako da se njihove reference nađu u polju Range [vidi sliku 68, tačka 2]. Da bismo programu stavili do znanja da ove reference moraju biti apsolutne, otkucaćemo znak $ ispred oznaka redova i kolona. Jednostavnija procedura jeste da kombinaciju apsolutnih/relativnih referenci izaberemo uzastopnim pritiskom na taster F4, dok se tačka umetanja nalazi u polju Range [slika 70, tačka 1]. Tačku umetanja onda premeštamo u polje Criteria i označavamo ćeliju u kojoj se nalazi kriterijum (ćelija K3). Zaključili smo da u polju za unos kriterijuma reference treba da budu relativne [slika 70, tačka 2], pa ćemo tačku umetanja premes

61

str.


SLIKA 70.

Funkcija SUMIF – kombinovanje apsolutnih i relativnih referenci

123

4

titi u polje Sum_range. Označićemo ćelije u kojima se nalaze podaci o izvozu (ćelije F3:F40) i pritisnuti jednom taster F4 da bismo stavili do znanja da ove reference moraju biti apsolutne [slika 70, tačka 3]. Nakon potvrde unesenih argumenata [slika 70, tačka 4], funkcija je spremna za kopiranje upotrebom podsistema AutoFill.

ZADATAK:— Funkciju SUMIF koja se nalazi

u ćeliji L3 iskopirati, upotrebom podsistema AutoFill u preostale ćelije u koloni L, zaključno sa ćelijom L13.

Nešto jednostavniji način da se reši problem referenci prilikom kopiranja formula i funkcija podsistemom AutoFill jeste upotreba naziva tj. imena ćelija ili skupova ćelija. Podacima koji se nalaze po kolonama daćemo odgovarajuće nazive, koje ćemo kasnije koristiti u formulama i funkcijama. Označimo najpre podatke u koloni B (ćelije B3:B40) [slika 71, tačka 1]. Da bismo ovom skupu ćelija dodelili naziv, potrebno je da sada postavimo tačku umetanja u polje za naziv i da otkucamo željeni naziv (u našem primeru Godina) [slika 71, tačka 2]. Dodeljeni naziv potvrđujemo pritiskom na taster Enter.

SLIKA 71. Dodeljivanje naziva skupu ćelija

1

2

ZADATAK:Na gore opisani način dodeliti nazive skupovima ćelija i to:— skupu ćelija C3:C40 dodeliti

naziv Mesec,— skupu ćelija D3:D40 dodeliti

naziv Region,— skupu ćelija E3:E40 dodeliti

naziv Uvoz,— skupu ćelija F3:F40 dodeliti

naziv Izvoz

62

str.


Nakon što smo pomenutim skupovima ćelija dodelili nazive, možemo ih koristiti u formulama i funkcijama. U ćelijama I18:I29 potrebno je sumirati uvoz po mesecima. Ako u funkciji SUMIF budemo koristili nazive skupova ćelija koje smo upravo dodelili, moći ćemo bez problema da kopiramo formule podsistemom AutoFill.

Označimo ćeliju I18 i umetnimo funkciju SUMIF. Pošto je potrebno sumirati uvoz po mesecima, niz ćelija koji nam je potreban u polju Range biće C3:C40. Budući da smo ovom skupu ćelija već dodelili naziv Mesec, nije potrebno označavati ćelije, niti kucati njihove reference — dovoljno je samo otkucati naziv ovog skupa ćelija: Mesec [slika 72, tačka 1]. Kriterijum na osnovu koga će se vršiti sumiranje nalazi se u ćeliji H18 (Jan-uar), pa ćemo premestiti tačku umetanja u polje Criteria i označiti ćeliju H18 (nećemo kucati kriterijum u tekstualnom obliku jer onda ne bismo mogli da kopiramo funkciju) [slika 72, tačka 2]. Konačno, skup ćelija čija će se vrednost sumirati u zavisnosti od kriterijuma je E3:E40. Ovom skupu ćelija dodelili smo naziv Uvoz, pa ćemo to i otkucati u polju Sum_range [slika 72, tačka 3]. Ovako uneta formula može se, bez problema, kopirati podsistemom AutoFill.

SLIKA 72.

Upotreba naziva skupova ćelija u funkciji SUMIF

123

4

ZADATAK:— Podsistemom AutoFill iskopirati

unetu funkciju u preostale ćelije u koloni I (zaključno sa ćelijom I29)

ZADATAK:— Upotrebom imena koje smo

dodelili skupovima ćelija i funk-cije SUMIF, obračunati ukupan izvoz po mesecima (ćelije L18:L29); ukupan uvoz po region-ima (ćelije I35:I40); i ukupan izvoz po regionima (ćelije L35:L40),

— U koloni O, oduzimanjem uvoza od izvoza, izračunati bilans po godinama (ćelije O3:O13); bilans po mesecima (ćelije O18:O29); i bilans po regioni-ma (ćelije O35:O40).

Još jedna od korisnih opcija programa Microsoft Excel jeste mogućnost uslovnog formatiranja (oblikovanja) ćelija. Iskoristićemo prethodni primer da bismo objasnili kako ova opcija funkcioniše. U koloni O izračunali smo bilans po godinama, mesecima i regionima. Nekada je taj bilans pozitivan, a nekada negativan ili jednak nuli. Da bismo lakše uočili godine, mesece ili regione sa kojima imamo negativan bilans, podatke u koloni O oblikovaćemo tako da podaci o negativnom ili nultom bilansu budu ispisani crvenim slovima.

Označimo kolonu O [slika 73, tačka 1] i na meniju Format [slika 73, tačka 2] izaberimo komandu Conditional Formatting. U dobijenom prozoru za dijalog Conditional Formatting aktiviraćemo drugu padajuću listu [slika 73, tačka 3] i izabrati opciju less than or equal to (manje ili jednako) [slika 73, tačka 4]; u narednom polju otkucaćemo nulu [slika 73, tačka 5]. Pritisnućemo potom taster Format [slika 73, tačka 6]. U novom dijalog prozoru Format Cells pozicioniraćemo se na karticu Font [slika 73, tačka 7], otvoriti padajuću listu za izbor boje slova [slika 73, tačka 8], izabrati crvenu boju [slika 73, tačka 9] i potvrditi unete parametre pritiskom na taster OK [slika 73, tačka 10]. Vraćamo se na dijalog prozor Conditional Formatting

63

str.


1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

SLIKA 73. Uslovno formatiranje ćelija (Conditional Formatting)

u kojem ćemo, još jednom, potvrditi unete parametre uslovnog formatiranja [slika 73, tačka 11]. Sada su svi podaci u koloni O, čija je vrednost manja ili jednaka nuli, ispisani crvenom bojom. Ovim smo pomenute podatke učinili uočljivijim i lakšim za analizu.

Pozicioniraćemo se sada na radni list Za-datak 3. Na ovom radnom listu dati su podaci o uvozu po godinama, mesecima i regionima. U koloni F potrebno je obračunati carinsku stopu polazeći od sledeće pretpostavke: Ca-rinska stopa iznosi 35% za sve regione osim Afrike, za koju iznosi 30%. Od početka 1991. godine, carinska stopa za robu uvezenu iz Af-rike smanjenja je na 25%.

Možemo zaključiti da se prilikom obračuna carinske stope moramo rukovoditi trima različitim kriterijumima. Stoga neće biti dovoljna jedna IF funkcija, već će biti neophodno da se izvrši ugnježdavanje IF funkcije. Ugnježdavanje IF funkcije je procedura u kojoj se jedna IF funkcija umeće u okviru

druge IF funkcije, i tako redom sve dok se ne eliminišu svi ograničavajući uslovi.

Pozicioniraćemo se u ćeliju F3 i umetnućemo IF funkciju. Pošto znamo da carinska stopa iznosi 35% za sve regione osim Afrike, prilikom logičkog testiranja poći ćemo od pretpostavke da testirani region nije Afrika (D3<>"Afrika") [slika 74, tačka 1]. Ako je test pozitivan (Value_if_true), tj. ako je tačno da nije u pitanju Afrika, carinska stopa će iznositi 35% [slika 74, tačka 2]. Ako je logički test netačan (Value_if_false) onda je u pitanju Afrika (dvostruka negacija). Problem je, međutim, u tome što je carinska stopa za robu uvezenu iz Afrike do kraja 1990. godine bila 30%, a od početka 1991. smanjena je na 25%. Zbog toga u polje Value_if_false nećemo upisivati ništa, nego ćemo samo premestiti tačku umetanja u ovo polje [slika 74, tačka 3] i umetnuti novu IF funkciju otvaranjem padajuće liste za unos često korišćenih funkcija [slika 74, tačka 4] i izborom funkcije IF na padajućoj listi [slika 74, tačka 5].

64

str.


SLIKA 74. Ugnježdavanje IF funkcije

123

45

SLIKA 75. Ugnježdavanje IF funkcije

Pojaviće se novi dijalog prozor za unos argumenata umetnute funkcije IF. Drugom IF funkcijom proverićemo da li je u pitanju godina pre 1991, kada je došlo do promene carinske stope na robu uvezenu iz Afrike (B3<1991) [slika 75, tačka 1]. Ako je ovaj logički test tačan, carinska stopa biće 30% [slika 75, tačka 2]; u suprotnom, carinska stopa biće 25% [slika 75, tačka 3]. Pritiskom na taster OK potvrdićemo unos ugnježdene funkcije IF [slika 75, tačka 4] i dobiti rezultat u ćeliji F3. Ako obratimo pažnju na paletu za unos formula, videćemo da kompletan izraz koji se nalazi u ćeliji F3 glasi: [=IF(D3<>”Afrika”;35%;IF(B3<1991;30%;25%))].

123

4

Naravno, prilikom ugnježdavanja funkcije IF možemo, takođe, poći od drugačije pretpostavke pri formulisanju logičkog testa. Ako npr. kod prve IF funkcije krenemo od logičkog testa [D3="Afrika"], a kod ugnježdene IF funkcije od logičkog testa [B3>=1991], ugnježdavanje bi izgledalo kao na slici 76.

SLIKA 76.

Alternativni način ugnježdavanja funkcije IF

UGNJEŽDAVANJE

Početna funkcija

Ugnježdena funkcija

65

str.


ZADATAK:— Iskopirati ugnježdenu funkciju IF

uz pomoć podsistema AutoFill na preostale ćelije u koloni F (zaključno sa ćelijom F40),

— U koloni G izračunati Iznos carine množenjem uvoza (kolona E) sa odgovarajućom carinskom stopom (kolona F),

— Sumirati podatke u koloni G upotrebom funkcije AutoSum u ćeliji G41,

— U ćeliji H43, upotrebom funkcije SUMIF odgovoriti na pitanje: Koliko je ukupno carine u pos-matranom periodu plaćeno na robu uvezenu iz Afrike?

— Rešenja možete proveriti na radnom listu Zadatak 3 u radnoj svesci Lekcija 2 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.

Podešavanje osnovnih parametara stranice vrši se izborom komande Page Setup na File meniju. Pojavljuje se dijalog prozor Page Set-up koji sadrži četiri kartice. Na kartici Page [slika 77, tačka 1], u sekciji Orientation [slika 77, tačka 2] podešavamo orijentaciju stranice: uspravna (Portrait) ili položena (Landscape). U sekciji Scaling [slika 77, tačka 3] možemo prilagoditi dimenzije radne sveske, tj. radnih listova tako da se prilikom štampanja uklope na željeni broj stranica. Na padajućoj listi Pa-

SLIKA 77.

Prozor za dijalog Page Setup, kartica Page

per size [slika 77, tačka 4] biramo format, tj. veličinu papira (veličina papira koja se kod nas najčešće koristi ima oznaku A4). Padajuća lista Print quality [slika 77, tačka 5] služi za izbor kvaliteta štampe. U polju First page num-ber [slika 77, tačka 6] unosimo broj od koga želimo da započnemo numeraciju prve stranice, ili ostavljamo opciju Auto za automatsku numeraciju.

Na kartici Margins [slika 78, tačka 1] možemo podesiti margine i to: gornju (Top) [slika 78, tačka 2]; donju (Bottom) [slika 78, tačka 3]; levu (Left) [slika 78, tačka 4]; i desnu (Right) [slika 78, tačka 5]. Ovde takođe možemo podesiti i poziciju na kojoj će se ispisivati tekst i ostali podaci u zaglavlju (Head-er) [slika 78, tačka 6] ili podnožju stranice (Footer) [slika 78, tačka 7]. U sekciji Center on page [slika 78, tačka 8], uključivanjem odgovarajućih opcija možemo centrirati sadržaj radnog lista koji se štampa horizontalno ili vertikalno u odnosu na stranicu.

SLIKA 77.

Prozor za dijalog Page Setup, kartica Margins

SLIKA 79.

Prozor za dijalog Page Setup, kartica Header/Footer

12

3

645

1 2

3

4 5

6

7

8

1

23

4

5

6

7

66

str.


Na kartici Header/Footer [slika 79, tačka 1] uz pomoć padajućih lista Header [slika 79, tačka 2] i Footer [slika 79, tačka 4] definišemo izgled zaglavlja, odnosno podnožja stranice prilikom štampanja. Ako na padajućim listama ne pronađemo opcije koje su nam neophodne, pritiskom na tastere Custom header [slika 79, tačka 3] ili Custom footer [slika 79, tačka 5] možemo samostalno odrediti elemente koji će biti prikazani u zaglavlju, odnosno podnožju stranice. Trenutni izgled zaglavlja/podnožja stranice možemo videti u za to predviđenim poljima [slika 79, tačke 6 i 7].

Na kartici Sheet [slika 80, tačka 1], u polju Print area [slika 80, tačka 2] možemo definisati skup ćelija, tj. deo radnog lista koji želimo da odštampamo. U sekciji Print titles [slika 80, tačka 3] možemo definisati red(ove) koji će se štampati u zaglavlju svake stranice (Rows to repeat at top), odnosno kolone koje će se štampati na levoj strani svake stranice (Columns to repeat at left). U sekciji Print [slika 80, tačka 4] možemo aktivirati štampanje pomoćnih linija (Gridlines), štampanje u crno–beloj tehnici (Black and white) ili štampu slabijeg kvaliteta (Draft) ako nam je potrebno da neki dokument brzo odštampamo. Možemo, takođe, aktivirati štampanje zaglavlja redova i kolona (Row and column headings), štampanje komentara (Comments) i upozorenja u ćelijama (Cell er-rors as). Konačno, u sekciji Page order [slika 80, tačka 5] definišemo redosled stranica prilikom štampanja.

SLIKA 80.

Prozor za dijalog Page Setup, kartica Sheet

12

3

4

5

Izgled dokumenta pre štampanja možemo proveriti izborom komande Print preview na File meniju. Tasterima Next i Previous [slika 81, tačke 1 i 2] pomeramo se na prethodnu, tj. narednu stranicu. Taster Zoom [slika 81, tačka 3] služi za uvećanje prikaza stranice. Pritiskom na taster Print [slika 81, tačka 4] aktiviramo dijalog prozor za štampanje dokumenta. Taster Setup [slika 81, tačka 5] aktiviraće dijalog prozor za podešavanje parametara stranice (Page setup). Taster Mar-gins [slika 81, tačka 6] omogućiće izmenu trenutnih margina dokumenta. Taster Page Break Preview aktiviraće pregled dokumenta u takozvanom Page Break režimu [vidi sliku 82]. Tasterom Close [slika 81, tačka 8] zatvaramo prikaz dokumenta pre štampanja a tasterom Help [slika 81, tačka 9] pozivamo podsistem za pružanje pomoći.

Za jednostavno definisanje podataka koji će biti štampani po stranicama najpogodniji je Page Break prikaz, koji se može aktivirati i pozivanjem opcije Page Break Preview na meniju View. Granice stranica u ovom prikazu iscrtane su isprekidanim i punim plavim linijama [slika 82, tačke 1 i 2]. Na pozadini svake stranice je sivom bojom ispisan broj stranice [slika 82, tačka 3]. U ovom režimu pregleda radnog lista možemo veoma jednostavno definisati koji će se podaci štampati na tekućoj stranici, prostim hvatanjem i prevlačenjem graničnika stranica uz pritisnut levi taster miša [slika 82, tačke 4, 5 i 6].

Za štampanje dokumenta potrebno je aktivirati opciju Print na File meniju. Ovom opcijom aktiviraćemo dijalog prozor Print u kome možemo izvršiti različita podešavanja u vezi sa štampanjem. U sekciji Printer na padajućoj listi Name [slika 83, tačka 1] vršimo izbor štampača na kome ćemo štampati dokument. Pritiskom na taster Properties [slika 83, tačka 2] dobićemo novi dijalog prozor u kome možemo izvršiti dodatna podešavanja vezana za štampač koji koristimo. Izgled tog prozora za dijalog nije standardan i zavisi od karakteristika štampača kao i od proizvođača. Aktiviranje opcije Print to file [slika 83, tačka 3] omogućiće nam da dokument fik

67

str.


SLIKA 81. Pregled dokumenta pre štampanja (Print Preview)

SLIKA 82. Pregled dokumenta u Page break režimu

1 2 3 4 5 6 7 8 9

1

2

3

4 5

6

68

str.


SLIKA 83. Prozor za dijalog Print

1 2

34

5

6

7

8

tivno „odštampamo“ u vidu datoteke, umesto da ga štampamo na štampaču. U sekciji Print range [slika 83, tačka 4] definišemo da li ćemo štampati sve stranice (All) ili samo pojedine stranice (Pages). U sekciji Print what [slika 83, tačka 5] definišemo da li ćemo štampati trenutno označene ćelije (Se-lection), aktivne radne listove (Active sheets) ili čitavu radnu svesku (Entire workbook). U sekciji Copies [slika 83, tačka 6] definišemo broj kopija (Number of copies) i redosled njihovog štampanja (Collate) [slika 83, tačka 7]. Pritiskom na taster Preview [slika 83, tačka 8] možemo videti izgled dokumenta pre štampanja (Print preview).

6�

str.



U OVOJ LEKCIJI OBRADIĆEMO:— tipove podataka u ćelijama,— podešavanje tipova podataka u ćelijama,— podešavanje horizontalnog i vertikalnog poravnanja podataka u ćelijama,— spajanje i razdvajanje ćelija,— izmenu tipa i boje slova u ćelijama,— uključivanje i isključivanje pomoćnih okvira na radnom listu,— postavljanje okvira oko ćelija, — izmenu boje pozadine u ćelijama,— podsistem za automatsko oblikovanje tabela,— promenu orijentacije teksta u ćelijama,— alate na paleti alata za crtanje.

U trećoj lekciji obradićemo nekoliko različitih tipova podataka koje mogu sadržati ćelije u programu Microsoft

Excel. Već prilikom unosa podataka program može automatski da „prepozna“ da li podatak koji smo uneli u neku ćeliju predstavlja broj, tekst, datum, vreme i sl. Ako, na primer, u neku ćeliju unesemo numerički podatak, on će automatski biti poravnat po desnoj strani ćelije; nasuprot tome, alfanumerički (tekstualni) podaci biće poravnati po levoj strani ćelije. Ako grupe numeričkih podataka razdvojimo znakom minus [–] ili kosom crtom [/], ti podaci biće „protumačeni“ kao datum (naravno, moramo voditi računa o broju dana, broju meseci i sl.). Grupe numeričkih podata

ka razmaknute znakom [:] biće protumačene kao vremenski podaci. Da bismo videli kako sve ovo funkcioniše u praksi, otvorićemo radnu svesku Lekcija 3.xls.

Na radnom listu Zadatak 1 upisaćemo broj 10, recimo, u ćeliju A2. Nakon pritiska na taster Enter primetićemo da je broj 10 poravnat po desnoj strani ćelije, što znači da je „protumačen“ kao numerički podatak [slika 84]. Pored toga, ovaj podatak nije posebno oblikovan već se, kao i bilo koji drugi podatak unet u programu Excel, prikazuje opštim načinom prikaza (General). Da bismo to proverili, označimo ćeliju A2 [slika 84, tačka 1] i aktivirajmo komandu za oblikovanje (formatiranje) ćelija. Ovu komandu možemo aktivirati kada na meniju For-

70

str.


mat izaberemo opciju Cells [slika 84, tačka 2]. Aktiviraćemo dijalog prozor Format Cells. Na kartici Number [slika 85, tačka 1] u sekciji Category [slika 85, tačka 2] naveden je veći broj kategorija podataka koje mogu biti prikazane u ćelijama programa Microsoft Excel. Kao što smo već napomenuli, svakom unetom podatku automatski se dodeljuje kategorija opšteg podatka (General) [slika 85, tačka 3]. U polju Sample [slika 85, tačka 4] možemo videti način na koji će konkretni podatak biti prikazan u ćeliji. Oblikovanje ćelije A2 nećemo menjati, pa ponuđene parametre

2

1

SLIKA 84.

Aktiviranje komande Cells na meniju Format

SLIKA 85. Dijalog prozor Format Cells

123

4

5

SLIKA 86.

Aktiviranje komande Format Cells na kontekstnom meniju

SLIKA 87.

Dijalog prozor Format Cells — kategorija Number

potvrđujemo pritiskom na taster OK [slika 85, tačka 5].

Unesimo ponovo broj 10, ovaj put u ćeliju A3. Označimo ćeliju A3 [slika 86, tačka 1], pritisnimo desni taster miša i na dobijenom kontekstnom meniju izaberimo opciju For-mat Cells [slika 86, tačka 2]. Ovo je alternativni način za pozivanje pomenute opcije. Još jedan način za pozivanje opcije Format Cells jeste kombinacija tastera Ctrl+1 na tastaturi, nakon što smo označili ćeliju kojoj želimo da promenimo oblikovanje. Podatak koji smo upravo uneli u ćeliju A3 je takođe automatski

1

2

1

2 3

4

5

6

7

71

str.


svrstan u kategoriju opštih podataka. Zbog toga ćemo u dijalog prozoru Format Cells, na kartici Number [slika 87, tačka 1] izabrati kategoriju Number [slika 87, tačka 2], čime programu stavljamo do znanja da ovaj podatak želimo da prikažemo kao numerički podatak. Za ovu kategoriju podataka možemo definisati broj decimala (Decimal places), koji, po pravilu, iznosi dve decimale [slika 87, tačka 3]; možemo uključiti separator, kojim grupišemo po tri cifre radi lakše čitljivosti broja [slika 87, tačka 4]; i, konačno, možemo izabrati način na koji će biti prikazani negativni brojevi (sa predznakom minus, obojeni crvenom bojom ili i jedno i drugo) [slika 87, tačka 5]. Način na koji će biti prikazan sadržaj označene ćelije, nakon izvršenih podešavanja, možemo videti u polju Sample [slika 87, tačka 6]. Ako se podešavanja slažu sa onima prikazanim na slici 87, pritisnite taster OK za potvrdu unetih parametara [slika 87, tačka 7]. Broj u ćeliji A3 sada je prikazan sa dve decimale.

Broj 10 upisaćemo i u ćeliju A4. Aktiviraćemo komandu Format Cells i u dijalog prozoru Format Cells, na kartici Number [slika 88, tačka 1] izabraćemo sledeću kategoriju podataka — Currency [slika 88, tačka 2]. Ova kategorija služi za prikaz novčanih iznosa u nekoj valuti. Podešavanja su, praktično, ista kao i u slučaju kategorije Number: možemo definisati broj decimala [slika 88, tačka 2]

SLIKA 88.

Dijalog prozor Format Cells — kategorija Currency

(separator je, po pravilu, uključen); i način prikaza negativnih brojeva [slika 88, tačka 3]. Ono što je različito, jeste mogućnost izbora oznake željene valute spuštanjem padajuće liste Symbol [slika 88, tačka 4]. Na padajućoj listi izaberite željenu valutu (neka to bude, na primer, američki dolar). Prilikom izbora valute treba imati u vidu da se oznake pojedinih valuta (kao npr. američkog dolara) ispisuju ispred broja, dok se oznake pojedinih valuta (npr. našeg dinara) ispisuju iza broja. Način na koji će podatak biti prikazan u označenoj ćeliji može se videti u polju Sample [slika 88, tačka 5]. Podešavanja potvrđujemo pritiskom na taster OK [slika 88, tačka 6].

Kategorija Accounting koristi se za izradu računovodstvenih izveštaja. Jedina razlika u načinu prikaza u odnosu na prethodnu kategoriju jeste u tome što je simbol valute malo udaljeniji od iznosa, što obezbeđuje veću preglednost izveštaja. Podešavanja su ista kao kod prethodne kategorije (Currency) s tom razlikom što je način prikaza negativnih brojeva standardizovan, pa nećemo moći da ga menjamo [vidi sliku 89].

SLIKA 89.

Dijalog prozor Format Cells — kategorija Accounting

1

23

45

6

7

ZADATAK:— U ćeliju A5 uneti broj 10.

Ćeliju oblikovati kategorijom Accounting sa dve decimale. Valuta je američki dolar.

72

str.


SLIKA 90.

Dijalog prozor Format Cells —kategorija Date

Narednu kategoriju podataka program Mi-crosoft Excel je u stanju da „prepozna“ prilikom njenog unosa. Reč je o kategoriji Date (datum). Ako u ćeliju A6 unesemo podatak u obliku 10–10–10 ili 10/10/10 ili 10.10.10 i pritisnemo taster Enter, videćemo da će ovaj podatak u ćeliji A6 biti ispisan u vidu datuma. Prilikom ovakvog unosa podataka treba voditi računa da podaci o danu, mesecu i godini budu adekvatni i razdvojeni znakom minus (–), kosom crtom (/) ili tačkom (.). Npr. podatak 10/10/10 označava deseti dan desetog meseca u desetoj (2010) godini. Naravno, način prikaza datuma možemo menjati opcijom Format Cells. Kada aktiviramo dijalog prozor Format Cells videćemo da je ovaj podatak automatski svrstan u kategoriju Date [slika 90, tačka 1]. Prikaz datuma možemo definisati u zavisnosti od lokacije, tj. regionalnih osobenosti (Locale) [slika 90, tačka 2], ili izabrati jedan od ponuđenih načina prikaza sa priložene liste (Type) [slika 90, tačke 3 i 4].

Slično važi i za unos vremena: ako u ćeliju A7 unesemo podatak u obliku 10:10:10 on će biti protumačen kao vremenski podatak i biće automatski oblikovan kao takav. Podatak 10:10:10 označava deset sati, deset minuta i deset sekundi, a prilikom unosa ovakve vrste podataka treba voditi računa o tome da podaci o satima, minutima i sekundama budu

1

2

34

adekvatni, te da budu odvojeni znakom dve tačke (:). Naravno, ako nam ponuđeni način prikaza ne odgovara, možemo ga izmeniti aktiviranjem dijalog prozora Format Cells. Podešavanja koja je potrebno izvršiti su ista kao i kod kategorije Date [slika 91, tačke 1, 2, 3, 4 i 5].

Procenat je još jedna od kategorija podataka koju program Microsoft Excel može automatski „prepoznati“ prilikom unosa. Bitno je jedino da prilikom unosa procenta iza broja obavezno otkucamo znak (%). Ako, npr. u ćeliju A8 unesemo podatak u obliku 10%, ovaj podatak će automatski biti obliko

SLIKA 91.

Dijalog prozor Format Cells —kategorija Time

1

2

3

4

5

SLIKA 92.

Dijalog prozor Format Cells —kategorija Percentage

1

2

3

73

str.


van kategorijom Percentage (procenat). Dodatna podešavanja moguća su aktiviranjem dijalog prozora Format Cells [slika 92, tačke 1 i 2], a omogućavaju jedino definisanje broja decimala [slika 92, tačka 3].

Naredna kategorija, Fraction, služi za prikaz razlomaka u ćelijama programa Microsoft Excel. Unesimo u ćeliju A9 podatak u obliku 0,1. Aktivirajmo dijalog prozor Format Cells i izaberimo kategoriju podataka Fraction (razlomak) [slika 93, tačka 1]. U sekciji Type [slika 93, tačka 2] izabraćemo, sa ponuđene liste, tip razlomka (neka u našem primeru razlomak bude u desetinama) [slika 93, tačke 3 i 4]. Nakon potvrde unetih parametara [slika 93, tačka 5], podatak u ćeliji A9 biće ispisan u vidu razlomka: 1/10.

Način prikaza Scientific biće automatski aktiviran kada u neku ćeliju unesemo veoma veliki ili veoma mali broj, ili kada rezultat obračuna u nekoj ćeliji bude veoma veliki ili veoma mali broj koji ne može da se prikaže u ćeliji standardne veličine. Da bismo mogli da protumačimo podatak prikazan u ovom obliku poslužićemo se sledećim primerom: u ćeliju A10 upisaćemo broj 1000. Zatim ćemo aktivirati dijalog prozor Format Cells i izabrati način prikaza Scientific [slika 94, tačka 1]. Jedino što u ovom načinu prikaza možemo definisati jeste broj decimala [slika 94, tačka 2]. Nakon potvrde unetih parametara [slika

SLIKA 93.

Dijalog prozor Format Cells —kategorija Fraction

1

2

3

4

5SLIKA

94.Dijalog prozor Format Cells —kategorija Scientific

94, tačka 3], broj koji smo maločas uneli (1000) biće prikazan u obliku 1,00E+03. Ovaj, donekle zbunjujući, izraz znači, u stvari: 1,00×103. Da smo, npr. uneli broj 0,001, on bi bio prikazan u obliku 1,00E–03, što znači: 1,00×10-3.

Ako se u neku ćeliju unese tekst, taj podatak će automatski biti prepoznat kao tekst i biće poravnat po levoj strani ćelije. Može se, međutim, ukazati potreba da neki numerički podatak bude tretiran kao tekst. Unesimo u ćeliju A11 broj 10. Kao što vidimo, ovaj podatak je protumačen kao numerički i poravnat je po desnoj strani ćelije. Ako, međutim, ak

1

2

3

SLIKA 95.

Dijalog prozor Format Cells —kategorija Text

1

74

str.


tiviramo dijalog prozor Format Cells i podatak označimo kao tekstualni (Text) [slika 95, tačka 1], podatak će biti poravnat po levoj strani ćelije i biće tretiran kao tekst.

Kategorija Special namenjena je prikazu podataka kao što su poštanski brojevi, telefonski brojevi, brojevi socijalnog osiguranja i sl. Za ove brojeve postoje različiti standardi u različitim državama. Poštanski brojevi obično imaju pet cifara, pa ako unesemo manji broj cifara, preostale cifre će biti automatski dodate. Unesimo u ćeliju A12 broj 10. Ako sada aktiviramo dijalog prozor Format Cells, izaberemo kategoriju Special [slika 96, tačka 1], i u okviru ove kategorije označimo Zip Code (poštanski broj) [slika 96, tačka 2 i 3], nakon potvrde unetih parametara [slika 96, tačka 4] podatak koji smo uneli u ćeliju A12 biće prikazan u obliku sa pet cifara: 00010.

U slučaju da se željeni način prikaza ne nalazi u kategorijama koje smo do sada obradili, postoji i kategorija Custom (korisnički definisana kategorija) u kojoj na raspolaganju stoji veliki broj različitih kategorija prikaza, a korisnik, po želji, može i sam da definiše svoju kategoriju. Izgled dijalog prozora For-mat Cells sa parametrima za kategoriju Cus-tom prikazan je na slici 97.

Obratimo sada pažnju na ćelije C4:D9. U ovim ćelijama prikazani su podaci o broju

SLIKA 96.

Dijalog prozor Format Cells —kategorija Special

1

2

3

4SLIKA

97.Dijalog prozor Format Cells —kategorija Custom

dece i broju porodica. Potrebno je izračunati prosečan broj dece po porodici. Broj dece je obeležje (x) a broj porodica predstavlja frekvenciju (f).

ZADATAK:— Izračunati prosečan broj dece

po porodici na sledeći način: u koloni E (ćelije E4:E9) izračunati proizvode odgovarajućih obeležja i frekvencija; u ćeliji D10 sumi-rati frekvencije (∑f) a u ćeliji E10 sumirati proizvode obeležja i frekvencija (∑f*x); prosečan broj dece izračunati u ćeliji E12, po obrascu ∑f*x / ∑f tj. E10/D10.

— Rešenje proveriti na radnom listu Zadatak 1 u radnoj svesci Lekcija 3 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.

Nakon što smo rešili prethodni zadatak pozabavićemo se oblikovanjem tabele. Tabele u programu Microsoft Excel možemo oblikovati samostalno, upotrebom alata za postavljanje okvira i alata za bojenje ćelija i njihovog sadržaja. U većini slučajeva, međutim, možemo jednostavno koristiti podsistem za automatsko oblikovanje ta

75

str.


bela — AutoFormat. Ovaj podsistem sličan je onom koji postoji u programu Microsoft Word. Da bi podsistem za automatsko oblikovanje tabela pravilno identifikovao oblast na radnom listu koju želimo da oblikujemo kao tabelu, potrebno je da označimo bilo koju ćeliju unutar skupa ćelija koji želimo da oblikujemo kao tabelu [slika 98, tačka 1]. Potom možemo aktivirati podsistem za automatsko oblikovanje tabela izborom komande AutoFormat na meniju Format [slika 98, tačka 2]. Na ovaj način aktiviraćemo dijalog prozor podsistema AutoFormat [slika 99].

U dijalog prozoru AutoFormat možemo izabrati jedan od više ponuđenih šablona za automatsko oblikovanje tabela. Sve šablone možemo pregledati uz pomoć trake za pomeranje sadržaja po vertikali [slika 99, tačka 1]. Nakon toga možemo izabrati željeni šablon (neka, u našem primeru, to bude šablon koji se zove Classic 3) [slika 99, tačka 2]. Ukoliko želimo dodatne opcije, dobićemo ih pritiskom na taster Options [slika 99, tačka 3]. Nakon pritiska na ovaj taster, u dnu dijalog prozora AutoFormat pojaviće se sekcija Formats to apply [slika 99, tačka 4] u kojoj možemo definisati koja ćemo, od ponuđenih

SLIKA 98.

Aktiviranje podsistema za automatsko oblikovanje tabela

SLIKA 99. Dijalog prozor AutoFormat

1

12 3

4

5

formatiranja u šablonu, zaista primeniti: Num-ber (način prikaza brojeva), Font (tip slova), Alignment (poravnanje), Border (okviri), Patterns (popuna ćelija), Width/Height (visina/širina). Željene parametre potvrdićemo pritiskom na taster OK [slika 99, tačka 5] i označeni deo radnog lista biće automatski oblikovan upotrebom izabranog šablona [vidi sliku 100].

U slučaju da nam formatiranja sadržana u izabranom šablonu ne odgovaraju u potpunosti, možemo samostalno izvršiti određene korekcije. Ako, na primer, želimo da sve kolone imaju fiksnu širinu (umesto da se širina kolone prilagođava automatski, kako je definisano u šablonu), označićemo kolone C, D i E [slika 100, tačke 1 i 2], postaviti pokazivač na granicu između bilo koje dve kolone (recimo između kolona C i D) tako da dobijemo oblik pokazivača koji označava operaciju promene širine kolona [slika 100, tačka 3], i prevlačenjem uz pritisnut levi taster miša definisati širinu za sve označene ko-lone (npr. širina 10, ili 75 tačaka) [slika 100, tačka 4]. Po oslobađanju levog tastera miša, sve označene kolone će imati istu širinu [vidi sliku 101].

76

str.


SLIKA 100.

Istovremena promena širine za veći broj kolona

1 23

4

SLIKA 101.

Centriranje sadržaja ćelija po horizontali

Nakon definisanja širine kolona izvršićemo centriranje sadržaja ćelija po horizontali. Ovo postižemo tako što označimo redove/kolone ili skup ćelija (u našem primeru skup ćelija C2:E10) čiji sadržaj želimo da centriramo, nakon čega pritiskamo ikonu za centriranje sadržaja ćelija po horizontali [slika 101, tačka 1]. Potom ćemo označiti podnožje tabele (ćelije C10:E10) [slika 101, tačka 2] i izabrati ispis masnim slovima (Bold) [slika 100, tačka 3].

1

2

3

SLIKA 102. Spajanje ćelija

1

2

SLIKA 103.

Centriranje sadržaja ćelija po vertikali

Spajanje dveju ili više ćelija uz istovremeno centriranje sadržaja po horizontali vrši se pritiskom na ikonu Merge and Center [slika 102, tačka 2], uz prethodno označavanje skupa ćelija koje želimo da spojimo u jednu (u našem primeru spojićemo ćelije E2 i E3) [slika 102, tačka 1].

Nakon pritiska na ikonu Merge and Cen-ter sadržaj novoformirane ćelije biće centriran po horizontali. Želimo li da sadržaj ove

1

2

34

77

str.


SLIKA 104. Definisanje boje pozadine (popune) ćelija i boje sadržaja ćelija (teksta)

ćelije centriramo i po vertikali, moraćemo da je označimo i aktiviramo komandu Format Cells. Opcija za centriranje sadržaja ćelije po vertikali nalazi se na kartici Alignment [slika 103, tačka 1]. U sekciji za definisanje poravnanja sadržaja ćelije po vertikali (Vertical) [slika 103, tačka 2], spustićemo padajuću listu [slika 103, tačka 3] i izabrati opciju za centriranje [slika 103, tačka 4]. Unete parametre potvrđujemo tasterom OK.

Uz pomoć alata za definisanje boje pozadine i boje sadržaja ćelija možemo samostalno definisati izgled određenih ćelija. Ovo ćemo ilustrovati sledećim primerom: u ćeliji C12 otkucaćemo tekst: „Prosečan broj dece:“ [slika 104, tačka 1]; u ćeliji E12 već smo izračunali prosečan broj dece. Označićemo ćelije C12:E12 [slika 104, tačka 2] i izabrati ispis masnim slovima [slika 104, tačka 3]. Potom ćemo spustiti padajuću listu za definisanje boje pozadine (popune) ćelija [slika 104, tačka 4] i izabrati tamnoplavu boju [slika 104, tačka 5]; a na padajućoj listi za izbor boje sadržaja ćelija (teksta ili brojeva) [slika 104, tačka 6] izabraćemo belu boju.

1 2

3 4

5

6

ZADATAK:— U donjoj tabeli izračunati nabav

nu vrednost u koloni E (ćelije E17:E26) množenjem količina (kolona C) sa odgovarajućim nabavnim cenama (kolona D);

— Nabavnu vrednost sumirati u ćeliji E27;

— U koloni F, u ćelijama F17:F26 obračunati iznos marže upotre-bom stope od 35% na nabavnu vrednost;

— U ćeliji F27 sumirati iznos marže;

— Prodajnu vrednost u kolo-ni G obračunati sabiranjem nabavne vrednosti (kolona E) i odgovarajućeg iznosa marže (kolona F); potom u ćeliji G27 sumirati prodajnu vrednost;

— U koloni H obračunati porez po stopi od 25% na prodajnu vred-nost (kolona G); iznos poreza sumirati u ćeliji H27;

— Maloprodajnu cenu po jedinici proizvoda obračunati u koloni I po obrascu: (prodajna vrednost + iznos poreza) / količina

78

str.


1

2

3

4

SLIKA 105. Postavljanje okvira

Nakon što smo izvršili proračune u donjoj tabeli, posvetićemo se njenom oblikovanju. Ovaj put, međutim, nećemo koristiti podsistem za automatsko oblikovanje tabela, već ćemo tabelu samostalno oblikovati da bismo se detaljnije upoznali sa procedurama oblikovanja tabela. Poći ćemo od pretpostavke da u podsistemu za automatsko oblikovanje tabela ne postoji šablon po kome bismo želeli da oblikujemo tabelu.

Oblikovanje tabele započećemo postavljanjem okvira. Označićemo ćelije A16:I27 [slika 105, tačke 1 i 2], spustiti padajuću listu za postavljanje okvira [slika 105, tačka 3] i izabrati željeni tip okvira (u našem slučaju to je okvir sa sve četiri strane – All Borders) [slika 105, tačka 4].

Okvire možemo i sami iscrtati uz pomoć palete za iscrtavanje okvira koju aktiviramo izborom opcije Draw Borders koja se nalazi na padajućoj listi za postavljanje okvira [slika 105, tačka 5]. Izborom ove opcije aktiviraćemo paletu alata za iscrtavanje okvira. Za iscrtavanje okvira koristićemo alat za iscrtavanje [slika 105, tačka 6]. Izborom ovog alata dobićemo pokazivač u vidu olovke; is

SLIKA 106.

Dijalog prozor Format Cells — kartica Border

crtavanje okvira vrši se uz pritisnut levi taster miša. Za uklanjanje okvira koristićemo alat za brisanje [slika 105, tačka 7]. Pokazivač će dobiti oblik gumice za brisanje, a uklanjanje okvira vrši se uz pritisnut levi taster miša. Tip linije koju ćemo koristiti za iscrtavanje okvira definišemo otvaranjem padajuće liste za izbor tipa linije [slika 105, tačka 8] i izborom željenog tipa linije [slika 105, tačka 9]. Boju okvira definišemo putem padajuće liste za izbor boje [slika 105, tačke 10 i 11].

56 7 8

9

10

11

12

5

64

3

7

7�

str.


Postavljanje okvira možemo izvršiti i aktiviranjem komande Format Cells. U dijalog prozoru Format Cells pozicioniraćemo se na karticu Border [slika 106, tačka 1]. U sekciji Presets [slika 106, tačka 2] možemo primeniti neki od unapred definisanih okvira (None, Outline, Inside). U sekciji Style [slika 106, tačka 3] možemo izabrati tip i debljinu linije koju ćemo koristiti za okvire. U sekciji Border [slika 106, tačka 4] pritiskom na ikonu za postavljanje odgovarajućeg okvira naizmenično uključujemo/isključujemo željeni okvir, a trenutni izgled definisanog okvira možemo videti takođe u sekciji Bor-der [slika 106, tačka 5]. U sekciji Color [slika 106, tačka 6] možemo izabrati boju okvira. Unete parametre potvrđujemo pritiskom na taster OK [slika 106, tačka 7].

ZADATAK:— Spoljni okvir tabele iscrtati deb-

ljom linijom (Thick Box Border);— Podatke u zaglavlju (16. red) i

podnožju (27. red) tabele obliko-vati masnim (Bold) slovima;

— Podatke o količini (ćelije C17:C26) centrirati po horizontali;

— Numeričke podatke u kolonama od D do I (ćelije D17:I27) pri-kazati u vidu brojeva sa dve decimale i separatorom;

— Ćelije u zaglavlju (16. red) i podnožju tabele (27. red) obo-jiti tamnoplavom bojom (Dark Blue); sadržaj ćelija (tekst) obo-jiti svetlozelenom bojom (Light Green);

— Ćelije u glavnom delu tabele (ćelije A17:I26) obojiti svetloze-lenom bojom (Light Green).

U vezi sa izradom gornjeg zadataka treba napomenuti da za bojenje ćelija i njihovog sadržaja, osim ikona na paleti alata za oblikovanje, možemo koristiti i komandu For-mat Cells.

Za bojenje sadržaja ćelija (teksta ili brojeva) u dijalog prozoru Format Cells pozicioniraćemo se na karticu Font [slika 107, tačka 1]; aktiviraćemo padajuću listu za izbor boje (Color) [slika 107, tačka 2] i izabrati željenu boju [slika 107, tačka 3], potvrdivši podešavanja tasterom OK [slika 107, tačka 4].

Za bojenje ćelija u dijalog prozoru For-mat Cells pozicioniraćemo se na karticu Patterns [slika 108, tačka 1] izabrati boju

SLIKA 107.

Dijalog prozor Format Cells — kartica Font

1

2

3

4

SLIKA 107.

Dijalog prozor Format Cells — kartica Font

1

2

3

4

80

str.


popune u sekciji Color [slika 108, tačka 1] i, ako je potrebno, način i boju senčenja u sekciji Pattern, spuštanjem padajuće liste Pattern [slika 108, tačka 3], potvrđujući na kraju izabrane parametre [slika 108, tačka 4]. Tabela bi sada trebalo da izgleda kao na slici 109.

Oblikovaćemo sada podatke u zaglavlju tabele. Najpre ćemo označiti ćelije u zaglavlju (A16:I16) [slika 109, tačka 1] i aktivirati komandu Format Cells [slika 109, tačka 2]. U dijalog prozoru Format Cells pozicioniraćemo se na karticu Alignment [slika 109, tačka 3]. U sekciji Text Alignment spuštanjem odgovarajućih padajućih lista izvršićemo centriranje sadržaja ćelija po horizonali (Horizontal) [slika 109, tačka 4] i vertikali (Vertical) [slika 109, tačka 5]. U sekciji Text Control aktiviraćemo opciju Wrap Text [slika 109, tačka 6], kojom se širina teksta u ćeliji automatski prilagođava širini ćelije: ako je širina teksta veća od širine ćelije, tekst će biti ispisan u više redova. U sekciji Orienta-tion možemo definisati orijentaciju teksta prevlačenjem strelice koja označava orijent

SLIKA 109. Definisanje boje pozadine (popune) ćelija i boje sadržaja ćelija (teksta)

1

2

3

4

5

6

7

8

9

aciju teksta uz pritisnut levi taster miša [slika 109, tačka 7] ili direktnim upisivanjem ugla (u stepenima) pod kojim će tekst biti ispisan u polje Degrees (u našem primeru, izabrali smo ugao od 90°, što znači da će tekst biti ispisan odozdo naviše) [slika 109, tačka 8]. Sledi potvrda unetih parametara [slika 109, tačka 9].

SLIKA 110. Podešavanje visine reda u zaglavlju

1

81

str.


Preostaje nam samo da povećamo visinu zaglavlja. Zaglavlje tabele nalazi se u 16. redu tabele, pa postavljamo pokazivač na granicu između 16. i 17. reda. Kada dobijemo oblik pokazivača za promenu visine

ZADATAK 2

Uputstvo za samostalnu izradu zadataka

reda [slika 110, tačka 1], uz pritisnut levi taster miša definisaćemo visinu zaglavlja 75 (100 tačaka). Ovim smo obavili sve potrebne operacije na radnom listu Zadatak 1.

Na radnom listu Zadatak 2 nalazi se tabela sa podacima o tipu, vrsti i nabavnoj ceni robe koja se nalazi u četiri različite prodavnice. U koloni H izračunati ukupnu količinu robe u sve četiri prodavnice. U koloni J izračunati nabavnu vrednost za ukupnu količinu robe u svim prodavnicama. U koloni K, upotrebom ugnježdene funkcije IF, obračunati procenat marže polazeći od sledeće pretpostavke: Pro-cenat marže za alkoholna pića iznosi 35%, za mlečne proizvode 15% a za sve ostale proiz-vode 20%. Iznos marže u koloni L obračunati primenom odgovarajućeg procenta marže. Prodajnu vrednost u koloni M obračunati zbrajanjem nabavne vrednosti i iznosa marže. Poresku stopu u koloni N obračunati na bazi naredne pretpostavke: Poreska stopa iznosi 18% za mlečne proizvode a 25% za sve ostale proizvode. Mleko je oslobođeno poreza na promet. Iznos poreza u koloni O obračunati primenom odgovarajuće poreske stope na prodajnu vrednost. Na kraju sumirati iznose u kolonama J, L, M i O. Rezultate možete proveriti u radnoj svesci Lekcija 3 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.

ZADATAK 3 i 4

Na radnim listovima Zadatak 3 i Zadatak 4 nalaze se slike koje su urađene uz pomoć alata za crtanje. Aktivirati paletu alata za crtanje u programu Microsoft Excel pritiskom na odgovarajuću ikonu [vidi tačku 1 na donjoj slici] na paleti standardnih alata ili izborom opcije Drawing iz podmenija Toolbars na meniju View [tačka 2]. Na ovaj način aktiviraće se paleta alata za crtanje [tačka 3] koja se obično pojavljuje u dnu ekrana, iznad statusne linije. Upotrebom odgovarajućih alata na paleti alata za crtanje (AutoShapes, Basic Shapes, Flowchart, Connectors itd.) pokušajte da nacrtate slike koje se nalaze na radnim listovima Zadatak 3 i Zadatak 4. Alati na paleti alata za crtanje potpuno su isti kao i u programu Micro-soft Word. Budući da su ovi alati obrađeni u knjizi Microsoft Word u poslovnoj kore-spondenciji, ovom prilikom se nećemo detaljnije zadržavati na njima. Svrha slika na radnim listovima Zadatak 3 i Zadatak 4 je obnavljanje rada sa alatima za crtanje.

1

2

3

83

str.



U OVOJ LEKCIJI OBRADIĆEMO:— „šta–ako“ analizu (what–if analysis);— podsistem za grafičku prezentaciju podataka;— vrste i podvrste grafikona;— kreiranje grafikona na tekućem ili na novom radnom listu;— napredne tehnike za oblikovanje svih elemenata grafikona.

Četvrta vežba posvećena je takozvanoj „šta–ako“ analizi (what–if analysis). Ova analiza, upravo,

predstavlja osnovu programa Microsoft Ex-cel. Koristeći formule sa varijabilnim operandima (koji mogu biti iskazani apsolutnim ili relativnim referencama) u stanju smo da kreiramo jednostavne, ali i složenije modele. Modeli nam, opet, omogućavaju da posmatramo uticaj promene jednog ili više parametara na ponašanje modela.

Otvorićemo datoteku Lekcija 4.xls koja se nalazi u folderu Vezbe. Na radnom listu Zadatak 1 nalazi se tabela sa podacima o cenama, planiranoj i ostvarenoj proizvodnji pojedinih proizvoda. Ova tabela poslužiće nam kao polazna osnova za „šta–ako“ analizu. Najpre ćemo popuniti ostatak tabele, a potom ćemo tabelu oblikovati uz pomoć alata za oblikovanje tabele.

ZADATAK:— Prihod u koloni F obračunati

množenjem ostvarenih količina (kolona D) i cena (kolona E);

— U ćeliji F7 izračunati ukupan prihod;

— Postaviti okvire; podatke u zaglav-lju u podnožju tabele oblikovati masnim slovima i centrirati ih po horizontali;

— Širinu svih kolona u tabeli podesiti na 100 tačaka (100 pixels);

— Numeričke podatke u kolonama C i D centrirati po horizontali;

— Numeričke podatke u kolonama E i F prikazati u vidu brojeva sa dve decimale i separatorom;

— Ćelije u zaglavlju i podnožju tabele obojiti tamnoplavom (Dark Blue) bojom, a njihov sadržaj svet-lozelenom (Light Green) bojom;

— Ostale ćelije u tabeli obojiti svet-lozelenom (Light Green) bojom.

84

str.


SLIKA 111. Jednostavno referenciranje ćelije na tekućem radnom listu

Ukoliko je prethodni zadatak korektno urađen, početna tabela bi trebalo da ima izgled kao na slici 111. Koliki ukupan pri-hod trenutno ostvaruje preduzeće? Rešenje smo dobili sumiranjem prihoda u koloni F. Odgovor na ovo pitanje otkucaćemo ispod tabele. Označićemo ćeliju B8 i u njoj otkucati: „Preduzeće trenutno ostvaruje uku-pan prihod u iznosu od:“ [slika 111, tačka 1]. Potom ćemo označiti ćeliju F8 [slika 111, tačka 2], otkucati znak jednakosti (=) pa označiti ćeliju F7, u kojoj se nalazi željeni iznos [slika 111, tačka 3]. Referenca na ćeliju F7 pojavljuje se iza znaka jednakosti u ćeliji F8 [slika 111, tačka 4]. Pritiskom na taster Enter iznos ukupnog prihoda biće prikazan u ćeliji F8.

1 2 3

4

U tabeli na slici 111 možemo videti da je preduzeće ostvarilo prihod od 8.850,00 dinara prodajom proizvedene količine peciva. Koliki bi se prihod ostvario prodajom peci-va da je plan proizvodnje bio ispunjen? Za koliko bi se, u tom slučaju, povećao ukupan prihod?. „Šta–ako“ analizu možemo izvršiti izmenom podataka u postojećoj tabeli kako bismo došli do odgovora na prethodna pitanja. Ipak, da bismo omogućili bolju preglednost analize i odgovor na svako pitanje potkrepili tabelarno prikazanim podacima, napravićemo kopiju početne tabele, pa ćemo „šta–ako“ analizu uraditi u novoj tabeli, ispod koje ćemo otkucati odgovore na postavljena pitanja, kao što je to učinjeno na slici 112.

SLIKA 112. „Šta–ako“ analiza u novoj tabeli

1

2 34 5

85

str.


Najpre ćemo, dakle, iskopirati početnu tabelu, recimo počev od ćelije B11 [vidi sliku 112]. U slučaju da je plan proizvodnje peciva bio ispunjen, ostvarena proizvodnja bila bi jednaka planiranoj, dakle 660. Zbog toga ćemo označiti ćeliju D13 i umesto postojećeg podatka (590) otkucati novi (660) [slika 112, tačka 1]. Nakon potvrde unetog podatka, pritiskom na taster Enter, možemo zapaziti da je automatski izračunat prihod koji bi se ostvario prodajom peciva u ćeliji F13, te da se to odrazilo i na ukupan prihod u ćeliji F16. Odgovor na prvo pitanje: „Da je plan proizvodnje ostvaren, prihod od prodaje peciva iznosio bi:“ otkucaćemo ispod tabele, u ćeliji B17 [slika 112, tačka 2]; iznos prihoda prikazaćemo u ćeliji F17 jednostavnim referenciranjem ćelije F13, u kojoj je prikazan prihod od prodaje peciva [slika 112, tačka 3]. Odgovor na drugo pitanje: „Ukupan prihod bi se, u ovom slučaju, povećao za:“ otkucaćemo u ćeliji B18 [slika 112, tačka 4]. Iznos povećanja ukupnog prihoda izračunaćemo u ćeliji F18 tako što ćemo od tekućeg ukupnog prihoda (ćelija F16) oduzeti početni ukupan prihod (ćelija F7) [slika 112, tačka 5]. Ukupan prihod bi se, dakle, povećao za 1.050,00 dinara.

ZADATAK:— Početnu tabelu (B2:F7) iskopi-

rati počev od ćelije B21);— U iskopiranoj tabeli (B21:F26)

uraditi „šta–ako“ analizu i ispod tabele odgovoriti na pitanje: „Ako bi se ostvarila planirana proizvodnja hleba i peciva, da li bi ukupan prihod bio manji ili veći, i za koliko?“ (naravno, u odnosu na prihod u početnoj tabeli);

— Rešenje možete proveriti na radnom listu Zadatak 1 u rad-noj svesci Lekcija 4 (Resenje).xls, koja se nalazi u folderu Vezbe.



uraditi „šta–ako“ analizu i ispod tabele odgovoriti na pitanje: „Za koliko bi procenata uku-pan prihod bio povećan ako bi se ostvarena proizvodnja kvasca udvostručila?“;

— Procenat povećanja prihoda izračunati po obrascu:

gde je: P1 – prihod u tekućem periodu; P0 – prihod u početnom periodu;— Rešenje možete proveriti na

radnom listu Zadatak 1 u rad-noj svesci Lekcija 4 (Resenje).xls, koja se nalazi u folderu Vezbe.



uraditi „šta–ako“ analizu i ispod tabele odgovoriti na pitanje: „Za koliko procenata bi se povećao ukupan prihod ako bi plan proizvodnje peciva i kolača bio ispunjen?“ ;

— Rešenje možete proveriti na radnom listu Zadatak 1 u rad-noj svesci Lekcija 4 (Resenje).xls, koja se nalazi u folderu Vezbe.

86

str.


Program Microsoft Excel raspolaže podsistemom za grafičku prezentaciju podataka. Uz pomoć ovog podsistema moguće je, u svega nekoliko koraka (ili preciznije, u četiri koraka), kreirati atraktivne grafičke prikaze koji će svakom poslovnom izveštaju ili analizi dati profesionalan izgled. Aktiviranje ovog podsistema vrši se komandom Chart na Insert meniju, ili pritiskom na odgovarajuću ikonu na paleti standardnih alata. Pre aktiviranja ovog podsistema, međutim, potrebno je označiti one podatke koje želimo grafički prikazati.

Pretpostavimo da je potrebno kreirati grafički prikaz kojim ćemo prikazati planiranu proizvodnju po proizvodima. Za kreiranje grafikona koristićemo podatke iz početne tabele (B2:F7). Kao polazne podatke potrebno je označiti, dakle, proizvode (kolona B) i planiranu proizvodnju (kolona C) na način na koji je to učinjeno na slici 113 (zajedno sa zaglavljem tabele, ali bez poslednjeg reda) [slika 113, tačke 1 i 2]. Potom aktiviramo podsistem

SLIKA 113. Označavanje podataka za kreiranje grafikona

1

2

3

4

5

6

za grafičku prezentaciju podataka pritiskom na odgovarajuću ikonu na paleti standardnih alata [slika 113, tačka 3]. Pojaviće se dijalog prozor Chart Wizard u kome će aktivna biti kartica Standard Types [slika 113, tačka 4]. U prvom koraku kreiranja grafičkog prikaza, u sekciji Chart Type izabraćemo željenu vrstu

7

SLIKA 114. Preliminarni pregled grafičkog prikaza

1

2

3

87

str.


grafikona (neka, u našem primeru, to bude grafikon u vidu uspravnih stubaca – Column) [slika 113, tačka 5], a u sekciji Chart sub–type željenu podvrstu u okviru izabrane vrste grafikona [slika 113, tačka 6]. U našem primeru izabraćemo prvu podvrstu koja nosi naziv Clustered Column; naziv podrvrste prikazan je ispod sekcije Chart sub–type [slika 113, tačka 7]. Pre nego što pređemo na naredni korak, možemo nakratko proveriti kako će, otprilike, izgledati grafički prikaz označenih podataka pritiskom na taster Press and Hold to View Sample [slika 114, tačka 1]. Sve dok držimo pritisnut levi taster miša dok se pokazivač nalazi na tasteru Press and Hold to View Sample, preliminarni pregled grafičkog prikaza biće prikazan u polju Preview [slika 114, tačka 2]. U slučaju da se u polju Preview ne pojavi nikakav grafički prikaz, to znači da nismo označili podatke koje želimo grafički prikazati, pa je potrebno pritisnuti taster Cancel i vratiti se nazad na označavanje podataka. Ako nam preliminarni grafički prikaz odgovara, pritisnućemo taster Next [slika 114, tačka 3]. Pojaviće se dijalog prozor Chart Wizard drugog koraka u kreiranju grafičkog prikaza, na kome će aktivna biti kartica Data Range [slika 115, tačka 1]. U ovom koraku

SLIKA 115.

Dijalog prozor Chart Wizard – drugi korak u kreiranju grafičkog prikaza

1

potrebno je da izaberemo da li će podaci na grafikonu biti prikazani po redovima (Rows) ili kolonama (Columns). U našem primeru odlučujemo se za prikaz po redovima [slika 115, tačka 2]; odabrani način prikaza podataka vidljiv je u polju Preview [slika 115, tačka 3]. Prelazak na naredni (treći) korak u kreiranju grafičkog prikaza vršimo pritiskom na taster Next [slika 115, tačka 4]. U dijalog prozoru trećeg koraka u kreiranju grafičkog prikaza aktivna će biti kartica Titles [slika 116, tačka 1]. Naziv grafikona (recimo, „Planirana proizvodnja po proizvodima“), otkucaćemo u polju za naziv grafikona (Chart title) [slika 116, tačka 2]. Naziv apscise („Proizvodi“) i ordinate („Planirana količina“) upisujemo u odgovarajuća polja: (Category (X) axis) [slika 116, tačka 3] i (Value (Y) axis) [slika 116, tačka 4], nakon čega pritiskamo taster za prelazak na naredni korak [slika 116, tačka 5]. U četvrtom koraku kreiranja grafičkog prikaza potrebno je samo da definišemo da li ćemo grafički prikaz smestiti na postojeći (As object in) ili na novi radni list (As new sheet).

SLIKA 116.

Dijalog prozor Chart Wizard – treći korak u kreiranju grafičkog prikaza

SLIKA 117.

Dijalog prozor Chart Wizard – četvrti korak u kreiranju grafičkog prikaza

2

3

4

12

3

4

5

1 2

3

88

str.


Pretpostavimo da je grafički prikaz potrebno smestiti na tekući radni list (Zadatak 1). U dijalog prozoru četvrtog koraka u kreiranju grafičkog prikaza izabraćemo opciju As ob-ject in [slika 117, tačka 1]. Ovom opcijom grafikon ćemo, po pravilu, smestiti na tekući radni list. Ako je potrebno, u ponuđenoj padajućoj listi možemo izabrati i neki drugi postojeći radni list [slika 117, tačka 2]. Nakon pritiska na taster Finish [slika 117, tačka 3] grafički prikaz će se pojaviti na odabranom radnom listu (u našem slučaju, na radnom listu Zadatak 1).

Kreiranje grafikona u četiri koraka sa podrazumevanim parametrima je najjednostavniji i najbrži način kreiranja grafičkog prikaza. Ukoliko nam podrazumevane vrednosti određenih parametara ne odgovaraju, možemo se posvetiti naprednim tehnikama oblikovanja grafikona, koje ćemo razmotriti u nastavku.

Grafikonom možemo manipulisati kao da je u pitanju bilo koji drugi grafički objekat: možemo mu dakle menjati položaj, dimenzije, način oblikovanja itd. Promena položaja grafikona vrši se na taj način što se pokazivač pozicionira na grafikon [slika 118, tačka 1]; pritiskom na levi taster miša pokazivač će dobiti oblik koji simbolizuje premeštanje objekta [slika 118, tačka 2] — prevlačenjem

SLIKA 118. Promena dimenzija i pozicioniranje grafičkog prikaza na radnom listu

uz pritisnut levi taster miša vrši se promena pozicije grafikona na radnom listu, a nova pozicija potvrđuje se oslobađanjem levog tastera miša. Promena dimenzija grafikona vrši se na taj način što se nakon označavanja grafikona pokazivač dovede do hvataljki u vidu kvadratića koje se nalaze na uglovima i bočnim stranama grafikona; u trenutku kada pokazivač promeni oblik u onaj koji simbolizuje promenu dimenzija [slika 118, tačke 3, 4, i 5] pritiskamo levi taster miša, i uz pritisnut levi taster miša vršimo prevlačenje u željenom pravcu (bilo da je u pitanju smanjivanje ili povećavanje grafikona). Nove dimenzije grafikona potvrđuju se oslobađanjem levog tastera miša.

12

3

4 5

ZADATAK:— Koristeći navedene tehnike za

promenu položaja i dimenzi-ja grafikona na radnom listu, promeniti poziciju i dimenzije kreiranog grafikona (Planirana proizvodnja po proizvodima) na radnom listu Zadatak 1 tako da njegova veličina i položaj odgo-varaju prikazu na slici 118.

8�

str.


SLIKA 119.

Promena dimenzija i pozicioniranje elemenata unutar grafičkog prikaza

Naravno, sve navedene tehnike mogu se primeniti i na pojedine delove grafikona: za označavanje dela grafikona potrebno je pozicionirati pokazivač na željeni deo i pritisnuti levi taster miša [slika 119, tačka 1]; promena pozicije označenog dela unutar grafikona vrši se uz pritisnut levi taster miša a promena dimenzija označenog dela grafikona vrši se, takođe, uz pomoć hvataljki na uglovima i bočnim stranama označenog dela grafikona [slika 119, tačke 2, 3, i 4].

Posvetićemo se sada naprednijim tehnikama izrade grafikona. U slučaju da u prvom koraku izrade grafikona na kartici Standard Types ne pronađemo grafikon koji odgovara našim potrebama, možemo se pozicionirati

1

2

3 4

SLIKA 120.

Custom Types – dodatni izbor vrsta grafikona

na karticu Custom Types [slika 120, tačka 1] i izabrati neki od ponuđenih (Built-in) ili korisnički definisanih (User-defined) grafikona [slika 119, tačka 2].

U drugom koraku, na kartici Series [slika 121, tačka 1] možemo dodavati (Add) [slika 121, tačka 2], brisati (Remove) [slika 121, tačka 3], menjati naziv (Name) [slika 121, tačka 4] i opseg vrednosti (Values) pojedinih serija podataka. Novododate serije podataka biće prikazane na grafikonu i u legendi [slika 121, tačka 5], dok uklonjene serije neće biti prikazane na grafikonu.

U trećem koraku, na kartici Axes [slika 122, tačka 1], možemo uključiti/isključiti pri

1

2

SLIKA 121.

Series – dodavanje, brisanje i pre-imenovanje serija podataka

SLIKA 122. Axes – prikaz podataka na osama

1

2

3

�0

str.


kaz podataka na apscisi [slika 122, tačka 2] i/ili ordinati [slika 122, tačka 3].

Na kartici Gridlines [slika 123, tačka 1] možemo uključiti/isključiti prikaz osnovnih (Major gridlines) i pomoćnih linija (Minor gridlines), i to posebno za apscisu [slika 123, tačka 2] i ordinatu [slika 123, tačka 3]. Izgled grafikona sa osnovnim i pomoćnim linijama vidljiv je u polju Preview [slika 123, tačka 4].

Kartica Legend [slika 124, tačka 1] omogućava uključivanje/isključivanje legende, i promenu njenog položaja [slika 124, tačka 2]: u dnu grafikona (Bottom); u uglu (Corner); iznad grafikona (Top); levo (Left) ili desno (Right) od grafikona. Izgled legende prikazane u dnu grafikona vidljiv je u polju Pre-view [slika 124, tačka 3].

U slučaju da želimo da obezbedimo lakšu čitljivost grafikona, to možemo postići ispisivanjem naziva i/ili vrednosti određene

SLIKA 123.

Gridlines – prikaz osnovnih i pomoćnih linija

12

3

4

SLIKA 124. Legend – način prikaza legende

1

2

3

SLIKA 125.

Data Labels – ispisivanje naziva i vrednosti podataka

serije podataka tik uz njen stubac, ili neki drugi oblik grafičkog prikaza. Potrebno je da na kartici Data Labels [slika 125, tačka 1] u sekciji Label Contains [slika 125, tačka 2] uključimo one podatke koje želimo ispisati na grafikonu: nazive serija (Series name); nazive kategorija (Category name); vrednost (Value) itd. Ako pored odgovarajućeg natpisa želimo da prikažemo i boju kojom su konkretni podaci predstavljeni u legendi, uključićemo opciju Legend key [slika 125, tačka 3]. Izgled grafikona pratimo u polju Preview [slika 125, tačka 4].

Ispod grafikona možemo prikazati i tabelu sa podacima koji su grafički prikazani. Aktiviranje tabele sa podacima vrši se preko kartice Data Table [slika 126, tačka 1] izborom opcije Show data table [slika 126, tačka 2]. Ako u tabeli želimo da prikažemo i boju kojom su konkretni podaci predstavljeni u legendi, aktiviraćemo opciju Show legend keys [slika 126, tačka 3].

12

3

4

SLIKA 126.

Data Table – prikaz tabele sa podacima ispod grafikona

12

3

�1

str.


Napredne tehnike oblikovanja grafikona omogućavaju nam da samostalno oblikujemo svaki deo grafikona ponaosob, pružajući nam maksimalnu kontrolu izgleda grafikona. Svaki grafikon se sastoji iz većeg broja delova. Ako želimo da neki deo grafikona posebno oblikujemo, dovoljno je da dovedemo pokazivač do odgovarajućeg dela grafikona i dva puta pritisnemo levi taster miša. Pojaviće se odgovarajući dijalog prozor u kome možemo da izvršimo željena podešavanja.

Na primer, ako želimo da posebno oblikujemo pozadinu grafikona (Chart Area) pozicioniraćemo pokazivač na pozadinu grafikona (u napomeni ispod pokazivača biće ispisano Chart Area) [slika 127, tačka 1] i dva puta pritisnuti levi taster miša. Aktiviraće se dijalog prozor Format Chart Area na kome će aktivna biti kartica Patterns [slika 127, tačka 2]. U sekciji Border [slika 127, tačka 3] biramo da li će okvir grafikona biti automatski postavljen (Automatic); isključen (None) ili korisnički definisan (Custom). Ako se opredelimo za ovu poslednju opciju, uz pomoć triju padajućih lista

SLIKA 127. Oblikovanje pozadine grafikona – dijalog prozor Format Chart Area

123

4567

8

9

10

možemo posebno definisati tip okvira (Style) [slika 127, tačka 4]; boju okvira (Color) [slika 127, tačka 5]; i njegovu debljinu (Weight) [slika 127, tačka 6]. Okviru takođe možemo dodati efekat senčenja (Shadow) [slika 127, tačka 7] i efekat zaobljenih ivica (Round cor-ners) [slika 127, tačka 8]. Izgled okvira pratimo u polju Sample [slika 127, tačka 9]. Boju popune pozadine grafikona možemo definisati u sekciji Area [slika 127, tačka 10]. Ako želimo da pozadina grafikona bude obojena specijalnim efektima, kombinacijom boja i sl. pritisnućemo taster Fill Effects [slika 127, tačka 11], čime ćemo aktivirati novi dijalog prozor Fill Effects koji sadrži četiri kartice sa opcijama za specijalne efekte popune [vidi slike 128 – 131].

U dijalog prozoru Fill Effects, na kartici Gradient [slika 128, tačka 1] možemo definisati koliko boja će se koristiti u efektu popune, da li će se popuna vršiti sa ili bez efekta transparentnosti (prozirnosti) i sl. U sekciji Colors [slika 128, tačka 2] biramo da li će se u efektu popune koristiti jedna (One color) ili dve korisnički definisane boje (Two Colors); ili ćemo, pak, koristiti neke od una

11

�2

str.


SLIKA 128. Efekti popune – Gradient SLIKA

130. Efekti popune – Pattern

SLIKA 129. Efekti popune – Texture

pred definisanih kombinacija boja (Preset). Izbor boja vrši se uz pomoć odgovarajućih padajućih lista na desnoj strani [slika 128, tačka 3]. U sekciji Transparency [slika 128, tačka 4], uz pomoć ponuđenih klizača definišemo stepen prozirnosti (transparentnosti) popune. Sekcija Shading styles [slika

128, tačka 5] omogućava izbor željenog stila popune (Horizontal – horizontalni; Verti-cal – vertikalni; Diagonal up – dijagnonalno naviše; Diagonal down – dijagonalno naniže; From corner – iz uglova; ili From center – iz centra). U sekciji Variants možemo izabrati jednu od četiri varijante popune [slika 128, tačka 6]. Rezultat podešavanja vidljiv je u polju Sample [slika 128, tačka 7].

Na kartici Texture [slika 129, tačka 1] možemo izabrati jednu od unapred predefinisanih tekstura za popunu [slika 129, tačke 2 i 3], čiji je uzorak vidljiv u polju Sample [slika 129, tačka 4]. Dodatne teksture možemo izabrati pritiskom na taster Other Texture [slika 129, tačka 5].

Kartica Pattern [slika 130, tačka 1] u istoimenoj sekciji [slika 130, tačka 2] nudi nam veći broj unapred definisanih uzoraka za popunu; boju uzorka (Foreground) i boju pozadine (Background) možemo definisati uz pomoć odgovarajućih padajućih lista [slika 130, tačke 3 i 4]. Trenutni izgled uzorka za popunu pratimo u polju Sample [slika 130, tačka 5].

1

23

4

5

6

7

1

2

3

4

5

1

2

3 4

5

�3

str.


SLIKA 131. Efekti popune – Picture

Konačno, na kartici Picture [slika 131, tačka 1] možemo, uz pomoć tastera Select Picture [slika 131, tačka 2] izabrati sliku kojom želimo da popunimo pozadinu grafikona. Nakon izvršenih podešavanja na sve četiri pomenute kartice, pritisak na taster OK [slika 131, tačka 3] vratiće nas nazad na dijalog prozor Format Chart Area [vidi sliku 127].

U dijalog prozoru Format Chart Area na kartici Font [slika 132, tačka 1] možemo definisati parametre u vezi sa tipom, veliči

1

2

3

SLIKA 132.

Dijalog prozor Format Chart Area – kartica Font

SLIKA 133.

Dijalog prozor Format Chart Area – kartica Properties

nom, bojom i ostalim karakteristikama teksta ispisanog u pojedinim delovima grafikona. Tip pisma biramo na listi Font [slika 132, tačka 2]; način ispisa na listi Font Style [slika 132, tačka 3]; a veličinu na listi Size [slika 132, tačka 4]. Na padajućoj listi Un-derline [slika 132, tačka 5] biramo način podvlačenja teksta. Na padajućoj listi Color [slika 132, tačka 6] definišemo boju teskta dok na padajućoj listi Background [slika 132, tačka 7] definišemo boju pozadine na kojoj će biti ispisan tekst. U sekciji Effects [slika 132, tačka 8] možemo aktivirati specijalne efekte za ispis teksta (Strikethrough – precrtana slova; Superscript – tekst ispisan u eksponentu; Subscript – tekst ispisan u indeksu). Trenutni izgled teksta možemo videti u polju Preview [slika 132, tačka 9]. Ako aktiviramo opciju Auto Size [slika 132, tačka 10], veličina teksta će se automatski prilagođavati prilikom promene veličine grafikona.

Poslednja kartica u dijalog prozoru For-mat Chart Area, kartica Properties [slika 133, tačka 1] sadrži opcije koje se tiču pozicioniranja i promene veličine. U sekciji Object po-sitioning [slika 133, tačka 2] na raspolaganju su tri opcije: pomeranje i promena veličine u skladu sa promenom veličine ćelija (Move and size with cells); promena položaja ali ne i veličine (Move but don’t size with cells); i isključivanje obeju opcija (Don’t move or size with cells).

1

2

3 4

5 6 78 9

10

12

�4

str.


SLIKA 134. Oblikovanje naslova grafikona – dijalog prozor Format Chart Title

12

34

5

6

7

8

9

Naredni element grafikona kojeg možemo samostalno oblikovati je naslov grafikona (Chart Title). Dvostrukim pritiskom levim tasterom miša na naslov grafikona [slika 134, tačka 1] aktiviraćemo dijalog prozor Format Chart Title. Prve dve kartice na ovom dijalog prozoru sadrže potpuno ista podešavanja kao i kod dijalog prozora Format Chart Area, koji smo maločas obradili, pa se stoga nećemo zadržavati na njima. Podešavanja koja su dostpuna na kartici Patterns možete videti na slikama 127–131; dok podešavanja na kartici Font možete videti na slici 132. Razlika je jedino u kartici Alignment [slika 134, tačka 2], koja je slična kao kod dijalog prozora Format Cells. U sekciji Text Align-ment, uz pomoć odgovarajućih padajućih lista, možemo definisati poravnanje teksta po horizontali (Horizontal) [slika 134, tačka 3] i vertikali (Vertical) [slika 134, tačka 4]. U sekciji Orientation možemo definisati orijentaciju teksta uz pomoć klizača [slika 134, tačka 5] ili direktnim upisivanjem stepena rotacije teksta u polje Degrees [slika 134, tačka 6]. Smer ispisivanja teksta (s leva udesno ili s desna ulevo) definišemo uz pomoć padajuće liste Text direction [slika 134, tačka 7].

Elementi grafikona kao što su naziv ordinate (Value Axis Title) [slika 134, tačka 8] ili naziv apscise (Category Axis Title) [slika 134, tačka 9] oblikuju se na potpuno isti način kao i naslov grafikona.

Dvostrukim pritiskom levog tastera miša na delu grafikona koji se naziva legendom (Legend) [slika 134, tačka 10] aktiviraćemo dijalog prozor Format Legend. Parametri na prvim dvema karticama (Patterns; Font) su

Legend10

Plot Area11

SLIKA 135.

Dijalog prozor Format Legend – kartica Placement

1

2

�5

str.


već objašnjeni, pa ćemo se pozabaviti samo trećom karticom: Placement [slika 135, tačka 1]. U istoimenoj sekciji na ovoj kartici izabraćemo položaj legende u odnosu na grafikon: ispod grafikona (Bottom); u uglu (Corner); iznad grafikona (Top); desno od grafikona (Right); ili levo od grafikona (Left) [slika 135, tačka 2].

Deo grafikona koji se naziva oblašću iscrtavanja (Plot Area) [slika 134, tačka 11] oblikuje se preko dijalog prozora Format Plot Area koji sadrži samo jednu karticu — karticu Patterns. S obzirom na to da su parametri ove kartice već objašnjeni, nećemo se zadržavati na njima (vidi slike 127–131).

Dvostrukim pritiskom levog tastera miša na serije podataka na grafikonu [slika 136, tačka 1] aktiviraćemo dijalog prozor Format Data Series. Kartica Patterns sadrži opcije koje su već ranije objašnjene pa ćemo se najpre pozabaviti sledećom karticom — Axis [slika 136, tačka 2]. U sekciji Plot series on [slika 136, tačka 3] možemo definisati da li će se podaci iscrtavati na primarnoj (Primary Axis) ili na sekundarnoj osi (Secondary Axis).

SLIKA 136. Oblikovanje serija podataka – dijalog prozor Format Data Series

1

2

3

SLIKA 137.

Dijalog prozor Format Data Series — kartica Y Error Bars

Na kartici Y Error Bars [slika 137, tačka 1], u sekciji Display možemo izabrati jedan od ponuđenih načina za prikazivanje greške, tj. odstupanja [slika 137, tačka 2]. U sekciji Er-ror amount utvrđujemo iznos odstupanja koje će se prikazivati na grafikonu [slika 137, tačka 3]. Odstupanje možemo izraziti u apsolutnom iznosu (Fixed value); u relativnim pokazateljima, tj. procentima (Percentage); u vidu standardne devijacije (Standard deviation); standardne greške (Standard error); ili na neki drugi način koji ćemo sami definisati (Custom).

1

23

�6

str.


SLIKA 138.

Dijalog prozor Format Data Series — kartica Data Labels

SLIKA 139.

Dijalog prozor Format Data Series — kartica Series Order

SLIKA 140.

Dijalog prozor Format Data Series — kartica Options

Kartica Data Labels [slika 138, tačka 1] sadrži podešavanja koja su slična podešavanjima u trećem koraku kreiranja grafikona (dijalog prozor Chart Wizard) [uporedi sa slikom 125]. U sekciji Label Contains [slika 138, tačka 2] uključimo one podatke koje želimo ispisati na grafikonu: nazive serija (Series name); nazive kategorija (Category name); vrednost (Value) itd. U polju Separa-tor [slika 138, tačka 3] definišemo na koji će način ispisani podaci biti međusobno razdvojeni (razmakom, zarezom, tačkom–zarezo, novim redom i sl.) Ako pored odgovarajućeg natpisa želimo da prikažemo i boju kojom su konkretni podaci predstavljeni u legendi, uključićemo opciju Legend key [slika 138, tačka 4].

12

34

Na kartici Series Order [slika 139, tačka 1] možemo utvrditi redosled prikaza pojedinih serija na grafikonu. Potrebno je da u listi Series order [slika 139, tačka 2] označimo seriju kojoj želimo da promenimo redosled prikaza na grafikonu [slika 139, tačka 3], te da onda pritiskom na tastere Move Up ili Move Down [slika 139, tačka 4] utvrdimo novi redosled. Izgled grafikona pratimo u polju Preview [slika 139, tačka 5].

Konačno, na kartici Options [slika 140, tačka 1] u polju Overlap [slika 140, tačka 2] možemo definisati preklapanje (ili, ako upišemo negativnu vrednost, razmak) između stubaca kojima su prikazane serije podataka. U polju Gap width [slika 140, tačka 3] možemo odrediti širinu stubaca, prateći izgled grafikona u polju Preview [slika 140, tačka 4].

1

3

2

4

5

123

4

SLIKA 141.

Označavanje pojedinačnih serija i osa

1

Value Axis

Category Axis

2

3

�7

str.


Serije podataka na grafikonu moguće je označiti i pojedinačno. Potrebno je najpre označiti sve serije pritiskom na levi taster miša pa, nakon kraće pauze, ponovo pritisnuti levim tasterom miša na pojedinačnu seriju koju želimo da označimo [slika 141, tačka 1]. Ako sada pritisnemo dva puta levim tasterom miša na stubac serije koju smo maločas označili, dobićemo dijalog prozor Format Data Point. Ovaj dijalog prozor sadrži tri kartice čije su funkcije već ranije objašnjene: Patterns [vidi slike 127–131]; Data Labels [vidi sliku 138] i Options [vidi sliku 140].

Od elemenata grafikona koje možemo samostalno oblikovati dvostrukim pritiskom na levi taster miša preostale su još samo ose: apscisa (Value Axis) [slika 141, tačka 2] i ordinata (Category Axis) [slika 141, tačka 3]. Bilo da smo dva puta pritisnuli levi taster miša na apscisi ili ordinati, pojaviće se isti dijalog prozor: Format Axis. Opcije na kartici Pat-terns [slika 142, tačka 1] se donekle razlikuju od uobičajenih. U sekciji Lines [slika 142, tačka 2] definišemo stil (Style), boju (Color) i debljinu (Width) linije koja se koristi za iscrtavanje osa. Trenutni izgled linije možemo pratiti u polju Sample [slika 142, tačka 3]. U sekcijama Major tick mark type (glavni podeoci) [slika 142, tačka 4] i Minor tick mark type (pomoćni podeoci) [slika 142, tačka 5], možemo definisati način prikaza glavnih i

SLIKA 142.

Dijalog prozor Format Axis — kartica Patterns

pomoćnih podelaka: bez prikazivanja podelaka (None); podeoci izvan oblasti iscrtavanja grafikona (Outside); podeoci unutar oblasti iscrtavanja grafikona (Inside); ili podeoci koji presecaju osu (Cross). U sekciji Tick mark labels [slika 142, tačka 6] možemo definisati gde će se ispisivati opis odgovarajućih podelaka: neće se ispisivati (None); ispisivaće se iznad (High), ispod (Low) ili odmah pored odgovarajućeg podeoka na osi (Next to axis).

Na kartici Scale [slika 143, tačka 1] u sekciji Category (X) axis scale ili Value (Y) axis scale (zavisno od toga koja je osa u pitanju) [slika 143, tačka 2], možemo podesiti minimalnu (Minimum) i maksimalnu (Maximum) vrednost na konkretnoj osi, te definisati veličinu glavnih (Major unit) i sporednih podelaka (Mi-nor unit). U polju Crosses at [slika 143, tačka 3] definišemo mesto preseka izabrane ose (u našem slučaju: ordinate) sa drugom osom (u našem slučaju sa apscisom). Uz pomoć padajuće liste Display units [slika 143, tačka 4] možemo definisati da li će odgovarajuće jedinice mere na izabranoj osi biti prikazane u stotinama, hiljadama, milionima itd., i da li će podatak o tome biti prikazan pored ose (npr. „u hiljadama“) [slika 143, tačka 5]. U nastavku slede specifična podešavanja [slika 143, tačka 6] koja se odnose na upotrebu logaritamske skale (Logarithmic scale), prikaz vrednosti obrnutim redosledom (Values in reverse order) i mesto preseka dveju osa.

SLIKA 143.

Dijalog prozor Format Axis — kartica Scale

12

3

4 56

1

2

3

4

5

6

�8

str.


Podešavanja na kartici Font ranije su već objašnjena [vidi sliku 132]. Na kartici Number možemo podesiti način prikaza numeričkih veličina na osama. Upotrebu ove kartice objasnili smo u dijalog prozoru Format Cells u prethodnoj lekciji [vidi slike 87–97]. Kartica Alignment, praktično, sadrži sve parametre koje smo već obradili [vidi npr. sliku 134].

Prilikom označavanja nekog dela grafikona [slika 144, tačka 1] na ekranu će se pojaviti paleta alata za oblikovanje grafikona. Naziv označenog dela grafikona biće prikazan u odgovarajućem polju na paleti [slika 144, tačka 2]. Upotrebom ove padajuće liste [slika 144, tačka 3] možemo izabrati (i označiti) neki drugi element grafikona [slika 144, tačka 4]. Pritiskom na taster Format [slika 144, tačka 5] aktiviraćemo dijalog prozor za oblikovanje izabranog dela grafikona. Na padajućoj listi za izbor vrste grafikona [slika 144, tačka 6] možemo brzo promeniti vrstu grafikona [slika 144, tačka 7] ako

SLIKA 144. Alati na paleti alata za oblikovanje grafikona — Chart

1

2

3

4

5 6

7

8 9 10 11 12 13

nam tekući prikaz ne odgovara. Pritiskom na taster Legend [slika 144, tačka 8] možemo uključiti/isključiti prikaz legende. Tasterom Data Table [slika 144, tačka 9] uključujemo/isključujemo prikaz tabele sa podacima. Tasteri By Row [slika 144, tačka 10] i By Column [slika 144, tačka 11] služe za prikaz podataka po redovima, odnosno kolonama. Tasteri An-gle Clockwise [slika 144, tačka 12] i Angle Counterclockwise [slika 144, tačka 13] služe za rotiranje teksta za 45 stepeni u smeru kazaljke na satu ili u suprotnom smeru.

Pritiskom na desni taster miša dok se pokazivač nalazi na pozadini grafikona, dobićemo kontekstni meni [slika 144, tačka 14]. Nakon opcije za oblikovanje pozadine grafikona (Format Chart Area), slede četiri opcije koje odgovaraju koracima u kreiranju grafikona. Npr. opcija Chart Type aktiviraće dijalog prozor prvog koraka u kreiranju grafikona [vidi slike 113 i 114]; opcija Source Data aktiviraće dijalog prozor drugog koraka [vidi sliku 115];

14

��

str.


opcija Chart Options daće dijalog prozor trećeg [vidi sliku 116] a opcija Location dijalog prozor četvrtog koraka u kreiranju grafikona [vidi sli-ku 117]. Opcija 3D View aktiviraće trodimenzionalni prikaz kod onih grafikona kod kojih je to moguće, a opcija Chart Window prikazaće tekući grafikon u prozoru. Slede opcije za isecanje (Cut), kopiranje (Copy), lepljenje (Paste) ili brisanje (Clear) grafikona itd.

Pošto smo obradili napredne tehnike oblikovanja grafikona, podsetićemo se ponovo bazičnih tehnika. Pretpostavimo da je potrebno kreirati grafikon koji će prikazivati ostvarenu proizvodnju po proizvodima i koji će biti smešten na novi radni list. Neka naslov grafikona bude „Ostvarena proizvodnja po proizvodima“. Naziv novog radnog lista biće „Grafikon 2“. Vrsta grafikona neka bude Pie, a podvrsta broj 5 [Exploding pie with a 3D visual effect].

Kao što smo ranije napomenuli, za uspešno kreiranje grafikona najznačajnije je pravilno označiti podatke. Pošto su nam potrebni podaci o proizvodima i ostvarenoj proizvodnji, označićemo samo podatke u pomenutim kolonama, uz upotrebu tastera Ctrl, onako kako je to učinjeno na slici 145 [tačke 1, 2 i

3]. Aktiviraćemo podsistem za izradu grafikona [slika 145, tačka 4] i izabrati željenu vrstu [slika 145, tačka 5] i podvrstu grafikona [slika 145, tačka 6], prelazeći na naredni korak [slika 145, tačka 7]. U drugom koraku kreiranja grafikona, ako drugačije nije navedno, koristićemo podrazumevani način prikaza (u ovom slučaju, prikaz po kolonama: Columns). U trećem koraku, u polju Chart Title na kartici Titles navešćemo naziv grafikona: „Ostvarena proizvodnja po proizvodima“. U četvrtom koraku biramo kreiranje grafikona na novom radnom listu (As new sheet) [slika 146, tačka 1], i u odgovarajuće polje upisujemo naziv novog radnog lista [slika 146, tačka 2]. Nakon pritiska na taster Finish [slika 146, tačka 3] biće kreiran novi radni list, na kome će biti prikazan grafikon koji smo upravo oblikovali.

SLIKA 145. Označavanje podataka u nesusednim kolonama za izradu grafikona

1

CTRL 2

3

4

5

6

7

SLIKA 146.

Kreiranje grafikona na novom radnom listu

1

2

3

100

str.


ZADATAK:

— Pozicionirati se na radni list Zadatak 1;

— Kreirati grafikon koji će sadržati uporedni prikaz planiranih i ostvarenih količina po proiz-vodima. Naziv grafikona neka bude Uporedni prikaz planirane i ostvarene proizvodnje; vrsta grafikona Bar; podvrsta pod rednim brojem 4 (Clustered bar with a 3-D visual effect). Nazivi odgovarajućih osa su: Proizvodi i Količina. Grafikon treba da se nalazi na novom radnom listu pod nazivom Grafikon 3.

SLIKA 147. Dinamička povezanost tabelarno i grafički prikazanih podataka

Treba naglasiti da postoji dinamička veza između tabelarno i grafički prikazanih podataka. Ako, na primer, na radnom listu Zadatak 1 u početnoj tabeli (koju smo koristili za izradu grafikona na pomenutom radnom listu) izmenimo neki podatak u koloni Planirano [slika 147, tačka 1], ovakve izmene će odmah biti prikazane na grafikonu [slika 147, tačka 2].

1

2

ZADATAK:

— Na novom radnom listu Grafikon 4 kreirati novi grafikon na bazi prethodnih podataka. Vrsta grafikona je Cone a podvrsta 7 (3-D Column with a conical shape).

ZADATAK:

— Na novom radnom listu Grafikon 5 kreirati novi grafikon na bazi prethodnih podataka. Vrsta grafikona je Outdoor bars (na kartici Custom Types).

ZADATAK:

— Na novom radnom listu Grafikon 6 grafički prikazati ostvarenu proizvodnju. Naslov grafikona je Ostvarena proizvodnja po proizvodima. Vrsta grafikona je Blue Pie (na kartici Custom Types).

101

str.


ZADATAK 2

Uputstvo za samostalnu izradu zadataka

ZADATAK 3

Na radnom listu Zadatak 2 data je

uprošćena tabela za obračun zarada. Po

datke u koloni G (Bruto zarada) izračunati

množenjem odgovarajućih koeficijenata

(kolona F) sa vrednošću boda (u formuli

koristiti apsolutnu referencu na ćeliju E1, u

kojoj se nalazi podatak o vrednosti boda).

Ukupne bruto zarade izračunati u ćeliji

G38 upotrebom funkcije AutoSum. Iznos

u koloni H (Porezi i doprinosi) izračunati

primenom stope poreza i doprinosa (u for

muli koristiti apsolutnu referencu na ćeliju

E2, koja sadrži stopu poreza i doprinosa) na

odgovarajuće bruto zarade (kolona G). Uk

upnu sumu poreza i doprinosa izračunati u

ćeliji H38. Neto zarade u koloni I obračunati

oduzimanjem poreza i doprinosa (kolona H)

od bruto zarada (kolona G). Ukupne neto

zarate izračunati u ćeliji I38.

Na radnom listu Zadatak 2 (Odgovori)

nalaze se tri grupe pitanja. Odgovarajuće

formule i funkcije za izračunavanje odgo

vora uneti direktno u žuto obojene ćelije u

koloni D. Reference na odgovarajuće ćelije

i/ili skupove ćelija unositi, kada je potrebno,

promenom radnih listova.

Na radnom listu Zadatak 3 data je nešto složenija (mada još uvek uprošćena) tabela za obračun zarada. Podatke u koloni G (Koeficijent baziran na minulom radu) izračunati na bazi sledeće pretpostavke: Koeficijent baziran na minulom radu iznosi 0,10 po godini radnog staža za sve radnike, osim za radnike zaposlene u proizvodnji, za koje iznosi 0,12 po godini radnog staža. U koloni H izračunati ukupan koeficijent za obračun zbrajanjem prethodnih dvaju koeficijenata: koeficijenta baziranog na stručnoj spremi (kolona F) i koeficijenta baziranog na minulom radu (kolona G). Bruto zaradu u koloni I izračunati množenjem ukupnog koeficijenta za obračun (kolona H) i vrednosti boda (u formuli koristiti apsolutnu referencu na ćeliju E1). Ukupne bruto zarade izračunati u ćeliji I38. Doprinose u koloni J obračunati primenom stope doprinosa na odgovarajuće bruto zarade (u formuli koristiti apsolutnu referencu na ćeliju E2). Ukupne doprinose izračunati u ćeliji J38. Porez u koloni K obračunati množenjem bruto zarada sa odgovarajućom poreskom stopom. Poresku stopu utvrditi na bazi sledeće pretpostavke: za bruto zarade ispod 10.000 dinara poreska stopa iznosi 13%; za bruto zarade od 10.000 do 20.000 dinara poreska stopa iznosi 17%; dok za zarade veće od 20.000 dinara poreska stopa iznosi 21%. Ukupan porez izračunati u ćeliji K38. Neto zarade u koloni L izračunati oduzimanjem poreza i doprinosa od odgovarajućih bruto zarada. Ukupne neto zarade izračunati u ćeliji K38.

Rešenja možete proveriti na radnim listovima Zadatak 2, Zadatak 2 (Odgovori) i Zadatak 3 u radnoj svesci Lekcija 4 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.

103

str.



U OVOJ LEKCIJI OBRADIĆEMO:— rad sa bazama podataka u programu Microsoft Excel;— alate za rad sa bazama podataka;— unošenje podataka u bazu uz pomoć dijalog prozora (formulara);— korekciju podataka u bazi uz pomoć dijalog prozora (formulara);— upotrebu formulara za pretraživanje baze po zadatom kriterijumu;— sortiranje baze podataka po kriterijumima;— filtriranje baze podataka upotrebom automatskog filtera;— upotrebu korisnički definisanog automatskog filtera za filtriranje baze;— upotrebu međuzbirova i funkcija;— filtriranje baze podataka upotrebom naprednog filtera.

Mada program Microsoft Excel spada u softver za unakrsne tabelarne proračune, on raspolaže

i značajnim skupom alata za rad sa bazama podataka; ili, preciznije rečeno, sa bazama podataka na radnim listovima (sheet data-bases), koje se još nazivaju i listama. Naravno, ne treba očekivati mogućnost rada sa složenim i obimnim relacionim bazama podataka, ali za jednostavne baze podataka Mi-crosoft Excel je, ponekad, čak i praktičniji. Ovo naročito važi u slučajevima kada korisnik, koji želi da kreira neku jednostavnu bazu podataka, nema iskustva sa specijalizovanim softverom za rad sa bazama podataka: on će se lakše snaći u poznatom programskom

okruženju Microsoft Excel–a upotrebom alata za rad sa bazama podataka.

Pored toga, program Microsoft Excel omogućava jednostavan uvoz baza podataka iz većine poznatih i rasprostranjenih programa za rad sa bazama podataka; kontrolu spoljnih baza podataka; kao i izvoz sopstvenih „baza podataka“ u više standardnih formata koji se kasnije mogu koristiti u specijalizovanom softveru za rad sa bazama podataka.

Da bismo lakše objasnili rad sa bazama podataka u programu Microsoft Excel, otvorićemo radnu svesku Lekcija 5.xls koja se nalazi u folderu Vezbe.

104

str.


Svi alati za rad sa bazama podataka (tj. sa listama) u programu Microsoft Excel nalaze se na meniju Data. Bazom podataka na radnom listu u programu Microsoft Excel smatra se tabelarno organizovani skup podataka koji se sastoji od jednog reda sa opisnim tekstom (zaglavlje tabele) [slika 148, tačka 1] iza koga slede redovi s numeričkim ili tekstualnim podacima [slika 148, tačka 2]. Kolone u listi nazivaju se poljima (fields) a redovi zapisima (records). Dodavanje podataka u bazu može se vršiti direktnim upisivanjem podataka u naredni slobodan red ispod tabele (u našem primeru to je dvanaesti red). U slučajevima, međutim, kada lista sadrži na hiljade zapisa, nije praktično tražiti dno tabele uvek kada je potrebno uneti novi zapis: mnogo praktičnije rešenje jeste unos podataka uz pomoć dijalog prozora (formulara). Pretpostavimo da je potrebno dopuniti listu podacima o novom artiklu: šifra 166; vrsta pića Pivo; marka Lav; količina 560; nabavna cena 14.

1

2 3

4

5

SLIKA 148. Aktiviranje dijalog prozora Data Form (formulara)

ZADATAK:— Nabavnu vrednost u koloni F

obračunati množenjem količina sa nabavnim cenama

Aktiviranje formulara vrši se izborom opcije Form na Data meniju [slika 148, tačke 4 i 5]. Treba, međutim, napomenuti da je pre izbora bilo koje opcije na meniju Data potrebno pokazivačem označiti ma koju ćeliju unutar uređenog skupa podataka na koji želimo da primenimo alate za rad sa bazama (listama) podataka [slika 148, tačka 3].

U dijalog prozoru (formularu) koji se automatski kreira na osnovu polja (kolona) u listi pritisnućemo taster New (unos novog zapisa) [slika 148, tačka 6] i u odgovarajuća polja uneti podatke o šifri [slika 148, tačka 7], vrsti pića [slika 148, tačka 8], marki [slika 148, tačka 9], količini [slika 148, tačka 10] i nabavnoj ceni [slika 148, tačka 11]. Prebacivanje između polja u dijalog prozoru najjednostavnije je vršiti tasterom Tab (jedno polje napred), odnosno kombinacijom tastera Shift+Tab (jedno polje nazad). Možemo primetiti da za unos nabavne vrednosti nije predviđeno posebno polje [slika 148, tačka 12]: to je zbog toga što će se za izračunavanje vrednosti ovog polja automatski primeniti formula koju smo uneli u kolonu F. Ponovnim pritiskom na taster New novi zapis će se pojaviti u poslednjem redu tabele [slika 148, tačka 13]. Formular zatvaramo pritiskom na taster Close [slika 148, tačka 14].

6

789101112

14

13

105

str.


ZADATAK:— Uz pomoć formulara uneti

podatke o novom proizvodu: šifra 486; vrsta pića Sok; marka Breskva; količina 860; nabavna cena 11.

Uz pomoć formulara možemo vršiti pretraživanje liste po zadatom kriterijumu i korekciju podataka u listi. Pretpostavimo da je potrebno smanjiti količinu Rizlinga sa sadašnjih 700 na 550 boca. Korekcije možemo vršiti i direktno u tabeli, ali kada lista sadrži veliki broj zapisa, praktičnije je vršiti ispravke putem formulara. Aktiviraćemo dijalog prozor Data Form (formular). Pritisnućemo taster Criteria [slika 150, tačka 2] da bismo mogli da unesemo kriterijum za pretragu liste: u gornjem desnom uglu dijalog prozora, umesto rednog broja zapisa [slika 150, tačka 1] pojaviće se natpis Criteria [slika 149, tačka 1] a natpis na tasteru Criteria sada će se promeniti u Form (povratak na formular) [slika 149, tačka 2]. Kao kriterijum ćemo koristiti marku Rizling, pa ćemo stoga u polje Marka upisati „Rizling“ [slika 149, tačka 3]. Naravno, moguće je upisivanje i većeg broja kriterijuma radi bržeg pronalaženja željenog zapisa u ve

likoj listi. Uz pomoć tastera Find Prev (traži prethodni zapis) [slika 149, tačka 4] i Find Next (traži naredni zapis) [slika 149, tačka 5] možemo pronaći zapis u listi koji odgovara zadatom kriterijumu (Rizling). Kada je zapis koji zadovoljava zadati kriterijum pronađen, biće prikazani kompletni podaci o njemu. Tada je dovoljno postaviti pokazivač u određeno polje i izvršiti korekciju željenog podatka (u našem primeru, pokazivač postavljamo u polje Količina i ispravljamo vrednost na 550) [slika 150, tačka 3], nakon čega pritiskamo taster Close [slika 150, tačka 4], čime potvrđujemo korekciju. Ćelija D6 sada sadrži novu količinu Rizlinga.

SLIKA 149.

Pretraživanje liste uz pomoć kriterijuma

SLIKA 150. Korekcija podataka putem formulara

11

22

3

4

5

3

4

ZADATAK:— Uz pomoć formulara povećati

nabavnu cenu Viljamovke sa sadašnjih 125 na 145 dinara. Kao kriterijum za pretragu koris-titi šifru ovog artikla: 448.

ZADATAK:— Označiti celokupan sadržaj rad-

nog lista Zadatak 1 (zajedno sa bazom podataka) i iskopirati ga na radni list Zadatak 2, počev od ćelije A1.

106

str.


Radi bolje preglednosti baze (liste) podataka, moguće je izvršiti njeno sortiranje po tri različita kriterijuma. Komanda za sortiranje nalazi se, naravno, na meniju Data [slika 151, tačka 2]. Podsetimo se da je pre aktiviranja bilo koje komande na meniju Data potrebno prethodno označiti ma koju ćeliju unutar liste (baze) podataka [slika 151, tačka 1]. Aktiviranjem komande Sort pojaviće se dijalog prozor Sort. U ovom dijalog prozoru, uz pomoć triju padajućih lista, moguće je izabrati primarni [slika 151, tačka 3] i, ako je potrebno, sekundarni [slika 151, tačka 4] i tercijarni [slika 151, tačka 5] kriterijum za sortiranje podataka u bazi. Podaci mogu biti sortirani rastućim (Ascending) redosledom (od najmanjeg do najvećeg) ili opadajućim (Descending) redosledom (od najvećeg do najmanjeg) u okviru svakog od navedenih kriterijuma. Ako je reč o tekstualnim podacima, oni će biti sortirani po abecedi i to od A do Z rastućim (Ascending) redosledom ili od Z do A opadajućim (Descending) redosledom. Pošto baza (lista) podataka uvek sadrži zaglavlje sa opisima, u sekciji My data range has aktiviraćemo opciju Header row [slika 151, tačka 6] kojom programu stavljamo do znanja da zaglavlje tabele izuzme iz sortiranja (zaglavlje uvek ostaje na vrhu tabele). Nakon pritiska na taster OK [slika 151,

SLIKA 151. Sortiranje podataka

1

2

3

4

5

67

tačka 7], svi podaci u bazi (izuzev podataka u zaglavlju tabele) biće sortirani po izabranim kriterijumima.

Sortiranje podataka u bazi nije bitno samo zbog preglednosti podataka. U slučaju da je potrebno aktivirati međuzbirove (subtotals) po pojedinim poljima (što ćemo obraditi u nastavku ove lekcije), potrebno je prethodno sortirati podatke u tabeli.

ZADATAK:— Tabelu na radnom listu Zadatak

2 oblikovati uz pomoć šablona Classic 3;

— Širinu svih kolona podesiti na 75 tačaka (75 pixels);

— Podatke u zaglavlju tabele oblikovati vrstom slova Arial, veličine 10 tačaka, masnim (bold) i zakošenim (italic) tipom ispisa; podatke potom centri-rati po horizontali i vertikali i aktivirati opciju Wrap text;

— Podatke u kolonama Šifra i Količina centrirati po horizon-tali;

— Podatke u kolonama Nabavna cena i Nabavna vrednost pri-kazati u vidu brojeva sa dve decimale i separatorom.

107

str.


ZADATAK:— Oblikovanu tabelu sa radnog

lista Zadatak 2 iskopirati na radni list Zadatak 3, počev od ćelije A1.

SLIKA 152. Filtriranje podataka upotrebom automatskog filtera

1

2

3

4

5

6

7

8

U programu Microsoft Excel na raspolaganju nam stoji nekoliko vrsta filtera za filtriranje podataka u bazi. Najjednostavniji za upotrebu je tzv. automatski filter koji se aktivira izborom komande Auto Filter u podmeniju Filter na meniju Data [slika 152, tačka 2], nakon što smo prethodno označili ma koju ćeliju u bazi (listi) koju želimo da filtriramo [slika 152, tačka 1]. Po aktiviranju pomenute komande u zaglavlju tabele će se pojaviti strelice identične onima koje služe za spuštanje padajućih lista. Pretpostavimo da je potrebno tabelarno prikazati samo podatke o pivu. Spustićemo padajuću listu automatskog filtera u zaglavlju kolone Vrsta pića [slika 152, tačka 3] i na padajućoj listi (čiji se sadržaj automatski generiše na bazi unetih zapisa) izabrati Pivo [slika 152, tačka 4]. Padajuća lista će se automatski zatvoriti i biće prikazana redukovana tabela koja sadrži samo podatke o pivu [slika 152,

tačka 5]. Primetimo da je strelica za otvaranje padajuće liste u koloni Vrsta pića promenila boju iz crne u plavu [slika 152, tačka 6]: ovime nam program stavlja do znanja da je u ovoj koloni aktiviran automatski filter. Brojevi redova u tabeli takođe su ispisani plavom bojom [slika 152, tačka 7]; oni sada pokazuju numeraciju samo onih zapisa koji sadrže podatke o pivu. Isključivanje automatskog filtriranja vrši se ponovnim otvaranjem padajuće liste u koloni u kojoj je aktiviran automatski filter (u našem primeru to je kolona Vrsta pića) [slika 152, tačka 3] i izborom opcije All (prikazivanje svih podataka) [slika 152, tačka 8], dok se isključivanje automatskog filtera vrši ponovnim izborom opcije Auto Filter [slika 152, tačka 2]. Opcije Sort Ascending i Sort Descendint služe za sortiranje izabrane kolone po rastućem ili opadajućem redosledu, dok će opcija Top 10 prikazati prvih deset zapisa.



108

str.


ZADATAK:— Na radnom listu Zadatak 4

filtrirati podatke automatskim filterom tako da budu prikazani podaci o svim artiklima čije su zalihe 750 boca.



Automatskim filterom moguće je izvršiti i nešto složenije filtriranje. Pretpostavimo, na primer, da je potrebno izvršiti filtriranje baze podataka tako da dobijemo prikaz svih artikala čija je nabavna cena veća ili jedna-ka 70 dinara. Ovakvo filtriranje moguće je izvršiti korisnički definisanim automatskim filterom. Nakon aktiviranja automatskog filtera na radnom listu Zadatak 5, otvorićemo padajuću listu u koloni Nabavna cena [slika 153, tačka 1] i izabrati opciju Cus-tom [slika 153, tačka 2]. U dijalog prozoru Custom AutoFilter na prvoj padajućoj listi izabraćemo opciju is greater than or equal to (veće ili jednako) [slika 153, tačka 3] a

SLIKA 153. Korisnički definisano automatsko filtriranje

u odgovarajuće polje pored padajuće liste upisaćemo broj 70 [slika 153, tačka 4]. Pritiskom na taster OK [slika 153, tačka 5] izvršićemo filtriranje baze podataka po zadatom kriterijumu. Kriterijum je moguće proširiti još jednim uslovom koji se zadaje uz pomoć donje padajuće liste [slika 153, tačka 6] i odgovarajućeg polja za unos vrednosti [slika 153, tačka 7] u kombinaciji sa logičkim operatorima I (And) ili ILI (Or) [slika 153, tačka 8]. U poljima za unos vrednosti mogu se koristiti tzv. džoker simboli: upitnik (?) menja bilo koji pojedinačni znak a zvezdica (*) menja bilo koji skup znakova proizvoljne dužine. Može se, dakle, zaključiti da je opcijom Custom AutoFilter omogućeno prilično fleksibilno definisanje automatskog filtera, koje, pritom, nije previše komplikovano. Kombinacijom padajućih listi, polja za unos vrednosti, logičkih operatora i džokera moguće je definisati i nešto složenije filtere. Pregled opcija na padajućim listama dijalog prozora Custom AutoFilter dat je na slici 154.



1

2 3

4

5

6 7

8

10�

str.


OPCIJE NA PADAJUĆIM LISTAMA ZA KORISNIČKO DEFINISANJE AUTOMATSKOG FILTERA

equals (=) jednako je

does not equal (<>) različito od (nije jednako)

is greater than (>) veće od

is greater than or equal to (>=) veće ili jednako

is less than (<) manje od

is less than or equal to (<=) manje ili jednako

begins with (S*) počinje slovom „S“

does not begin with (<>S*) ne počinje slovom „S“

ends with (*s) završava se slovom „s“

does not end with (<>*s) ne završava se slovom „s“

contains (*slo*) sadrži „slo“

does not contain (<>*slo*) ne sadrži „slo“

SLIKA 154. Opcije na padajućim listama dijalog prozora Custom AutoFilter

ZADATAK:— Na radnom listu Zadatak 6 filtrira-

ti podatke korisnički definisanim automatskim filterom tako da budu prikazani podaci o svim artiklima čija marka počinje slovom „L“ ili se završava slo-vom „r“;

— Oblikovanu tabelu sa radnog lista Zadatak 2 iskopirati na radni list Zadatak 7, počev od ćelije A1;

— Na radnom listu Zadatak 7 filtrira-ti podatke korisnički definisanim automatskim filterom tako da budu prikazani podaci o svim artiklima čija se nabavna vred-nost kreće u intervalu od 7.500 do 20.000 dinara (uključujući i ove dve vrednosti).

U okviru svake tabele (liste) moguće je aktivirati međuzbirove (subtotals). Međuzbirovi omogućavaju primenu više različitih funkcija na grupe uređenih podataka kako bi se prezentovali rezultati po grupama podataka i ukupni rezultati. Da bi se međuzbirovi uspešno primenili, kao što smo ranije napomenuli, potrebno je sortirati podatke u tabeli po odgovarajućim kriterijumima. Primarni, sekundarni i tercijarni kriterijum za filtriranje utvrdićemo u skladu sa time koje podatke želimo da grupišemo i po kojim karakteristikama želimo da ih sortiramo. Podaci koje smo upravo iskopirali na radni list Zadatak 8 već su ranije sortirani i to najpre po kriterijumu Vrsta pića, potom po kriterijumu Marka i na kraju, po kriterijumu Nabavna cena.



110

str.


Aktiviranje međuzbirova vrši se izborom komande Subtotals na meniju Data [slika 155, tačka 2] pošto smo prethnodno postavili pokazivač unutar liste (baze) podataka za koje želimo da aktiviramo međuzbirove [slika 155, tačka 1]. U dijalog prozoru Sub-total, na padajućoj listi At each change in najpre biramo kriterijum po kome će srodni podaci biti grupisani (u našem primeru kriterijum za grupisanje podataka je Vrsta pića) [slika 155, tačka 3]. Potom na padajućoj listi Use function biramo funkciju koju želimo da koristimo (u našem primeru to je funkcija Sum) [slika 155, tačka 4]. Na

SLIKA 155. Aktiviranje međuzbirova

1

2

3

4

56

78

listi Add subtotal to označavamo kolonu u kojoj će biti primenjena izabrana funkcija i prikazani međuzbirovi (u gornjem primeru to je kolona Nabavna vrednost) [slika 155, tačke 5 i 6]. Pritiskom na taster OK [slika 155, tačka 7] biće prikazana tabela [vidi sliku 156] sa međuzbirovima u kojoj će se, u koloni Nabavna vrednost nalaziti sumirani podaci (funkcija Sum) [slika 156, tačka 1] po grupama proizvoda koje su formirane na bazi kriterijuma Vrsta pića [slika 156, tačka 2]. U slučaju da baza podataka sadrži veliki broj zapisa, radi povećanja preglednosti tabele moguće je njeno sažimanje pritiskom

SLIKA 156. Različiti nivoi prikaza međuzbirova

12

3

4

5

111

str.


na tastere „–“ na levoj strani [slika 156, tačka 3]. Nasuprot tome, razvijanje tabele radi dobijanja detaljnog uvida u pojedine grupe podataka vrši se pritiskom na tastere „+“ [slika 156, tačka 4]. Izbor željenog nivoa detaljnosti prikaza podataka u tabeli možemo izvršiti i pritiskom na tastere sa oznakama „1“, „2“ i „3“ [slika 156, tačka 5] koji se nalaze u gornjem levom uglu radnog lista: na prvom nivou biće prikazan samo glavni zbir; na drugom samo glavni zbir sa međuzbirovima; dok će na trećem nivou biti prikazani svi podaci. Slično automatskom filteru (AutoFilter), efekat komande Subto-tals (međuzbirovi) ne možemo poništiti komandom Undo. Ako želimo da isključimo prikaz međuzbirova, moramo ponovo aktivirati ovu komandu na meniju Data i u dijalog prozoru Subtotal pritisnuti taster Remove All [slika 155, tačka 8].



SLIKA 157. Napredni filter (Advanced filter)

5

67

2

4

8

9

1

3

10

11

12

2R×6C

13

ZADATAK:

— Oblikovanu tabelu sa radnog lista Zadatak 2 iskopirati na radni list Zadatak 9, počev od ćelije A1;

— Aktiviranjem međuzbirova u tabeli na radnom listu Zadatak 9 prikazati prosečne nabavne cene po vrstama pića.

14

15

112

str.


U slučajevima kada željene rezultate ne možemo postići automatskim filtriranjem, u programu Microsoft Excel na raspolaganju nam stoji i napredni filter (Advanced fil-ter) koji omogućava definisanje složenijih kriterijuma za filtriranje baze (liste) podataka. Definisanje naprednog kriterijuma vrši se na samom radnom listu tako što se formira zaglavlje identično zaglavlju tabele čije se filtriranje vrši, pa se ispod tako oblikovanog zaglavlja vrši upisivanje kriterijuma za filtriranje.

Pretpostavimo da je na radnom listu Za-datak 10 potrebno tabelarno prikazati po-datke o pivu čije su zalihe veće od 450 boca upotrebom naprednog filtera. Prvo ćemo oblikovati zaglavlje koje je identintično zaglavlju baze (liste) podataka ili, jednostavno, iskopirati zaglavlje ispod postojeće tabele, na primer, počev od ćelije A15 [slika 157, tačka 1]. Zatim ćemo, odmah ispod ovako oblikovanog zaglavlja upisati kriterijume. Uvek kada imamo više od jednog kriterijuma treba poštovati pravila o njihovom upisivanju: ako između dva ili više kriterijuma treba da stoji logički operator I (And), onda se ta dva (ili više) kriterijuma upisuju u odgovarajuće kolone u istom redu; nasuprot tome, kada između dva (ili više) kritetijuma treba da stoji logički operator ILI (Or) kriterijume ćemo upisati u odgovarajuće kolone u različitim redovima (jedan ispod drugog). Za potrebe našeg primera na radnom listu Zadatak 10 kriterijum ćemo formirati na sledeći način: u kolonu Vrsta pića upisujemo Pivo [slika 157, tačka 2] a u kolonu Količina upisujemo >450 [slika 157, tačka 3]. Pošto tabela treba da prikaže podatke o vrsti pića čiji je naziv „Pivo“ i (logički operator And) čije su zalihe veće od 450, oba kriterijuma upisujemo u isti red. Nakon što smo definisali kriterijumska polja, pre aktiviranja komande Advanced Filter [slika 157, tačka 5] označićemo ma koju ćeliju u listi koju želimo da filtriramo [slika 157, tačka 4]. Ovim računaru omogućavamo da automatski unese referencu na listu koja se filtrira u polje List range [slika 157, tačka

6]. U slučaju da je referenca pogrešno uneta ili da uopšte nije uneta, možemo jednostavno postaviti tačku umetanja u polje List range i označiti podatke koje želimo da filtriramo (zajedno sa zaglavljem) uz pritisnut levi taster miša. Tačku umetanja zatim premeštamo u polje Criteria range [slika 157, tačka 7] gde je potrebno uneti reference na kriterijumska polja. Ove reference možemo otkucati, ali je jednostavnije da nakon postavljanja tačke u metanja u polje Criteria range jednostavno označimo, uz pritisnut levi taster miša, sva polja u kojima smo definisali kriterijum (zaglavlje tabele i sve redove ispod zaglavlja u kojima smo upisali odgovarajuće kriterijume) [slika 157, tačke 8 i 9]: referenca na kriterijumska polja pojaviće se u polju Cri-teria range po završetku označavanja [slika 157, tačka 10]. Pritiskom na taster OK [slika 157, tačka 11] dobićemo filtrirane podatke po kriterijumima koje smo naveli [slika 157, tačka 12]. Brojevi redova ispisani plavom bojom [slika 157, tačka 13] ukazuju nam na to da su u tabeli prikazani samo filtrirani podaci. Filtriranje baze (liste) podataka biće izvršeno na mestu na kome se ona trenutno nalazi (Filter the list inplace). Ako želimo da tabela nakon filtriranja bude prikazana na drugoj poziciji tekućeg radnog lista ili na drugom radnom listu, u sekciji Action [slika 157, tačka 14] potrebno je izabrati opciju Copy to another location. Izborom ove opcije aktiviraće se polje Copy to [slika 157, tačka 15] u koje je potrebno uneti referencu (ili izvršiti označavanje) željene lokacije rezultata filtriranja.


lista Zadatak 2 iskopirati na radni list Zadatak 11, počev od ćelije A1;

— Upotrebom naprednog filtera na radnom listu Zadatak 11 tabe-larno prikazati podatke o svim artiklima čiji je naziv „Pivo“ ili imaju nabavnu vrednost veću od 30.000 dinara.

113

str.



lista Zadatak 2 iskopirati na radni list Zadatak 12, počev od ćelije A1;

— Upotrebom naprednog filtera na radnom listu Zadatak 12 tabe-larno prikazati podatke o svim artiklima čiji je naziv „Pivo“ i zalihe iznad 350 boca ili naziv „Vino“ sa nabavnom cenom iznad 75 dinara i nabavnom vrednošću većom od 30.000 dinara.

NAPOMENA:

Rešenje ovog, kao i prethod-

nih zadataka, možete pro

veriti u radnoj svesci Lekcija

5 (Resenje).xls koja se nalazi

u folderu Vezbe.

115

str.



U OVOJ LEKCIJI OBRADIĆEMO:— funkcije za rad sa bazama (listama) podataka (Database ili D–Funkcije):— funkciju DSUM;— funkciju DCOUNT;— funkciju DAVERAGE;— funkciju DMIN;— funkciju DMAX;— pojam izvedenih (Pivot) tabela;— kreiranje izvedenih (Pivot) tabela;— modifikovanje izvedenih (Pivot) tabela.

U prethodnoj lekciji upoznali smo

se sa bazama (listama) podataka

u programu Microsoft Excel, kao

i sa alatima za modifikovanje lista, njihovo

sortiranje i filtriranje. Pored pomenutih alata,

program Microsoft Excel raspolaže izvesnim

brojem funkcija koje su posebno dizajnirane

za rad sa bazama (listama) podataka. Ove

funkcije poznatije su pod nazivom funk-

cije za rad sa bazama podataka (DataBase

Functions) ili, skraćeno, D–funkcije (D–

Functions). U ovoj lekciji obradićemo neke

od funkcija za rad sa bazama podataka čiji je

naziv sličan nazivu nekih osnovnih funkcija

koje smo već obradili (SUM, COUNT, AV-

ERAGE, MIN, MAX), s tom razlikom što je

nazivu svake od ovih funkcija dodat prefiks

„D“ koji označava da je reč o funkcijama za

rad sa bazama podataka (DSUM, DCOUNT,

DAVERAGE, DMIN, DMAX ).

Pored toga, ovoj lekciji upoznaćemo se i sa

izvedenim (Pivot) tabelama. Sa pojmom izve

denih tabela upoznali smo se u uvodnom delu

ovog udžbenika (u delu koji obrađuje razvoj

softvera za unakrsne tabelarne proračune). U

ovoj lekciji posebnu pažnju ćemo posvetiti

tehnikama za kreiranje, oblikovanje i modi

fikovanje izvedenih (Pivot) tabela.

116

str.


Za objašnjenje upotrebe funkcija za rad sa bazama podataka koristićemo radnu svesku Lekcija 6.xls koja se nalazi u folderu Vezbe. Na radnom listu D–Funkcije nalazi se baza podataka o izvozu mlečnih proizvoda po mesecima i zemljama.

Sve funkcije za rad sa bazama podataka koriste tri ista argumenta. Argument Data-base označava skup ćelija ili naziv skupa ćelija koje sadrže bazu podataka. Argument Field odnosi se na naziv ili redni broj kolone u bazi podataka, dok se argument Criteria odnosi na skup ćelija koje sadrže definisani kriterijum.

Kriterijum se kreira tako što se u određenoj ćeliji navede naziv kolone, dok se u ćeliji ispod naziva kolone unosi neki uslov. Ako je kriterijum složeniji i obuhvata podatke u

većem broju kolona, onda se kucaju nazivi svih kolona a ispod naziva odgovarajuće kolone unosi se zadati uslov. U većini slučajeva, prilikom kreiranja kriterijuma najjednostavnije je iskopirati zaglavlje tabele koja sadrži bazu podataka jer prilikom kucanja moramo voditi računa da naziv kolone u kriterijumu mora biti istovetan nazivu odgovarajuće kolone u zaglavlju baze podataka; inače, rezultati dobijeni primenom D–funkcija neće biti tačni.

Prilikom objašnjenja upotrebe D–funkci-ja, tj. prilikom formiranja kriterijuma u ovoj lekciji koristićemo postupak kopiranja zaglavlja tabele koja sadrži bazu podataka radi formiranja kriterijuma, jer je ovaj način najjednostavniji i može se podjednako uspešno primeniti na jednostavne kao i na složenije kriterijume.

SLIKA 158. Formiranje kriterijuma i umetanje DSUM funkcije

1

2 3

4

56

7

8

91011

12

117

str.


ZADATAK:— Iskopirati zaglavlje tabele

koja sadrži bazu podataka ispod tabele na radnom listu D–Funkcije počev od ćelije A55.

Ilustrovaćemo ovo jednim primerom. Pretpostavimo da je potrebno izračunati ukupnu vrednost izvoza topljenog sira. Ovaj zadatak možemo rešiti i primenom SUMIF funkcije, ali kod složenijih kriterijuma ne postoji adekvatna zamena za D–funkcije. Pre nego što unesemo funkciju formiraćemo kriterijum, a da bismo formirali kriterijum najpre ćemo iskopirati zaglavlje tabele koja sadrži bazu podataka.

Nakon što smo iskopirali zaglavlje tabele, formiraćemo kriterijum. Pošto je potrebno izračunati vrednost tačno određenog mlečnog proizvoda („Topljeni sir“), u koloni koja sadrži nazive mlečnih proizvoda („Mlečni proizvodi“), odmah ispod zaglavlja, upisujemo odgovarajući kriterijum: Topljeni sir [slika 158, tačka 1]. Odgovor na pitanje unećemo iznad zaglavlja tabele, u ćeliju A54 [slika 158, tačka 2]. Obračun ćemo izvršiti, npr. u ćeliji F54 pa ćemo označiti pomenutu ćeliju [slika 158, tačka 3] i u nju uneti odgovarajuću funkciju. Potrebno je izračunati ukupnu vred-nost određene vrste proizvoda, za šta ćemo koristiti funkciju DSUM. Aktiviramo podsistem za unos funkcija i u dobijenom dijalog prozoru izabrati podskup funkcija za rad sa bazama podataka (Database) [slika 158, tačke 5 i 6]. Zatim ćemo na spisku funkcija označiti funkciju DSUM [slika 158, tačka 7] i potvrditi unos funkcije [slika 158, tačka 8]. U dobijenom dijalog prozoru Function Arguments unećemo argumente funkcije DSUM. Postavićemo pokazivač u polje Da-tabase i označiti čitavu tabelu koja sadrži bazu podataka (bez poslednjeg reda), počev od ćelije A1 zaključno sa ćelijom F49 [slika 158, tačka 9]. U polje Field unećemo naziv kolone koja sadrži vrednost proizvoda (naziv kolone mora biti isti kao u zaglav-

lju tabele i pod znacima navoda) [slika 158, tačka 10]. Konačno, postavićemo pokazivač u polje Criteria i potom označiti ćelije koje sadrže kriterijum (u našem slučaju kriterijum se nalazi u ćelijama A55:F56) [slika 158, tačka 11]. Nakon potvrde unetih argumenata [slika 158, tačka 12] rezultat funkcije biće prikazan u ćeliji F54.

NAPOMENA: S obzirom na to da je kriterijum u prethodnom primeru bio jednostavan, za formiranje kriteri-juma mogli smo koristiti samo polja C55:C56.

Tabela koja sadrži bazu podataka može ponekad da bude prilično velika. Da bismo izbegli da prilikom umetanja novih D–funk-cija uvek iznova označavamo čitavu tabelu koja sadrži bazu podataka, najbolje je da tabeli dodelimo naziv.

ZADATAK:— Označiti tabelu koja sadrži bazu

podataka (bez poslednjeg reda) i dodeliti joj naziv „Izvoz“

Pretpostavimo sada da je potrebno izračunati prosečnu izvezenu količinu pasterizovanog mleka. Koristićemo, naravno, funkciju DAVERAGE, ali ćemo najpre iskopirati zaglavlje tabele radi formiranja kriterijuma.



Odgovor na postavljeno pitanje otkucaćemo u ćeliji A58 [slika 159, tačka 1]; potom ćemo uneti odgovarajući kriterijum [slika 159, tačka 2] a obračun ćemo izvršiti u ćeliji F58 [slika 159, tačka 3], gde ćemo umetnuti [slika 159, tačka 4] funkciju DAVERAGE [slika 159, tačke 5, 6, 7 i 8].

118

str.


SLIKA 159. Formiranje kriterijuma i umetanje DAVERAGE funkcije

1

2

3

4

5

6

7

8

U dijalog prozoru za unos argumenata funkcije postavljamo pokazivač u polje Database. Umesto da označavamo čitavu tabelu, dovoljno je da otkucamo naziv koji smo joj maločas dodelili: Izvoz [slika 159, tačka 9]. U polje Field potrebno je upisati naziv kolone koja sadrži podatke o količini. Postoji, međutim, i jednostavnije rešenje — u polje Field možemo upisati i redni broj kolone „Količina“ (4) [slika 159, tačka 10]. Konačno, postavljamo pokazivač u polje Criteria i označavamo polja koja sadrže kriterijum (A59:F60) [slika 159, tačka 11]. Kao i u prethodnom primeru, moguće je koristiti i skraćeni kriterijum, tj. polja C59:C60. Nakon potvrde unetih argumenata [slika 159, tačka 12] rezultat funkcije biće prikazan u ćeliji F58.

91011

12

ZADATAK:— Upotrebom funkcije DSUM

izračunati ukupnu vrednost mlečnih proizvoda izvezenih u Italiju. Za rešenje zadatka možete koristiti puni ili skraćeni kriterijum. Rešenje zadatka možete pogledati u radnoj svesci Lekcija 6 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe ili na slici 160.

Kriterijumi koje smo dosad koristili bili su jednostavni pa smo do rezultata mogli da dođemo i upotrebom SUMIF funkcije (samostalno ili u kombinaciji sa funkcijom DCOUNT).

11�

str.


Stvarnu vrednost D–funkcija uočićemo prilikom formiranja nešto složenijih kriterijuma. Pretpostavimo da je potrebno izračunati vrednost mlečnih proizvoda koji su marta meseca izvezeni u Austriju. Sada već imamo dva kriterijuma (mesec i zemlja) pa rešenje ne bismo mogli dobiti jednostavnom upotrebom funkcije SUMIF.


koja sadrži bazu podataka ispod tabele na radnom listu D–Funkcije počev od ćelije A67. Odgovor na postavljeno pitanje uneti u ćeliju A66 a obračun izvršiti u ćeliji F66.

SLIKA 160. Formiranje kriterijuma sa većim brojem uslova

Postupak umetanja funkcije DSUM i unosa argumenata funkcije potpuno je isti kao u prethodnim primerima (vidi dijalog prozor Function Arguments na slici 160). Jedina razlika je u formiranju kriterijuma. Pošto sada postoje dva uslova (mesec i zemlja), unećemo ih u odgovarajuće kolone radi formiranja kriterijuma. U kolonu Me-sec unećemo uslov Mart [slika 160, tačka 1] a u kolonu Zemlja uslov Austrija [slika 160, tačka 2]. Napominjemo da je i u ovom slučaju moguće koristiti skraćeni kriterijum, tako da umesto polja A67:F68 [slika 160, tačka 3] možemo koristiti polja A67:B68. Rezultat funkcije prikazan je u ćeliji F66.

1 2

3

120

str.


Prilikom zadavanja kriterijuma moguće je koristiti i specijalne znakove (tzv. „džokere“). Podsetimo se da znak pitanja (?) upotrebljen u ovom kontekstu menja jedan znak (numerički ili alfanumerički) u kriterijumu dok zvezdica (*) menja proizvoljan broj numeričkih/alfanumeričkih znakova. Objasnićemo upotrebu džokera na konkretnom primeru. Pretpostavimo da je potrebno pronaći ukupan broj porudžbina svih vrsta mlečnih namaza. Pošto se traži broj porudžbina, koristićemo funkciju DCOUNT. Prilikom definisanja kriterijuma moraćemo da koristimo džokere jer postoji više vrsta mlečnih namaza.


koja sadrži bazu podataka ispod tabele na radnom listu D–Funkcije počev od ćelije A71. Odgovor na postavljeno pitanje uneti u ćeliju A70 a obračun izvršiti u ćeliji F70.

SLIKA 161. Formiranje kriterijuma i umetanje DCOUNT funkcije

1

2

3

4

5

6

7

8

91011

12

Nakon što smo otkucali odgovor na postavljeno pitanje [slika 161, tačka 1] unećemo kriterijum u odgovarajuće polje. Kriterijum unosimo u kolonu Mlečni proizvodi ali, pošto postoje dve vrste mlečnog namaza, kriterijum ćemo uneti u obliku: Mlečni namaz* [slika 161, tačka 2]. Zvezdica na

121

str.


kraju zameniće sve preostale slovne znakove do kraja naziva, tako da će obračunom biti obuhvaćene sve vrste mlečnih namaza. Treba napomenuti da upotreba zvezdice na kraju nije neophodna ali ako zvezdica menja slovne znakove na početku ili u sredini kriterijuma, onda je njena upotreba obavezna. Nakon formiranja kriterijuma [slika 161, tačka 2] unosimo funkciju DCOUNT sa odgovarajućim argumentima i dobijamo rezultat u ćeliji F70 [slika 161, tačke 3–12].



SLIKA 162. Formiranje kriterijuma i umetanje DAVERAGE funkcije

— Upotrebom funkcije DAVERAGE izračunati prosečnu vrednost mleka izvezenog u Italiju. Za rešenje zadatka možete koris-titi puni ili skraćeni kriterijum. Pošto postoji više vrsta mleka, prilikom kreiranja kriterijuma biće neophodna upotreba džokera.

— Odgovor na postavljeno pitanje uneti u ćeliju A74 a obračun izvršiti u ćeliji F74.

— Rešenje zadatka možete pogle-dati u radnoj svesci Lekcija 6 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe ili na slici 162.

122

str.


U okviru D–funkcija postoje i funkcije za pronalaženje maksimalne/minimalne vrednosti u bazi podataka na osnovu zadatog kriterijuma. To su funkcije DMAX i DMIN. Pretpostavimo da je potrebno pronaći najveću količinu mlečnog namaza „Kaj-mak“ izvezenog u Nemačku. Ovaj zadatak rešićemo primenom funkcije DMAX.




Formiranje kriterijuma i unos argumenata vrši se isto kao i kod prethodnih D–funk-cija [slika 163, tačke 1–12].

SLIKA 163. Formiranje kriterijuma i umetanje DMAX funkcije

1

2

3

4

5

6

7

8

91011

12



— Upotrebom funkcije DMIN pronaći najmanju količinu mlečnih proiz-voda izvezenih u Austriju.


— Rešenje zadatka možete pogle-dati u radnoj svesci Lekcija 6 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe

123

str.


Kriterijumi koje smo dosad koristili imali su veći broj uslova povezanih logičkim operandom „I“. Npr. veza između uslova u prethodnom primeru mogla bi se izraziti kao: proizvod koji je izvezen u Austriju I ima najmanju količinu. Uvek kada su uslovi povezani logičkom operandom „I“ (AND) oni se smeštaju u isti red prilikom formiranja kriterijuma. Ukoliko se, međutim, između navedenih uslova nalazi operator „ILI“ (OR), potrebno je da se prilikom formiranja kriterijuma ovi uslovi smeste u različite redove. Pretpostavimo da je potrebno izračunati ukupnu vrednost mlečnih proizvoda izvezenih u januaru ili februaru. Za izračunavanje ukupne vrednosti koristićemo funkciju DSUM. Postupak umetanja funkcije i argumenata je potpuno isti kao i u prethodnim primerima (kriterijum formiramo počev od ćelije A87 a odgovor unosimo u 86. red). Jedina razlika je u formiranju kriterijuma. Pošto je potrebno

SLIKA 164. Formiranje kriterijuma sa logičkim operandom OR

izračunati ukupnu vrednost mlečnih proizvoda izveznih u janualu ILI februaru, uslovi „Januar“ i „Februar“ biće ispisani jedan ispod drugog u koloni „Mesec“ [slika 164, tačka 1]. Naravno, u dijalog prozoru za unos argumenata funkcije, prilikom označavanja kriterijumskih polja treba označiti sve redove u kojima se nalazi kriterijum [slika 163, tačke 2 i 3].

1 2

3

ZADATAK:— Počev od ćelije A91, pronaći vred-

nost mlečnih proizvoda koji su izvezeni marta meseca u Austriju ili su u količini većoj od 5000 izvezeni u Nemačku.


124

str.


Jedan od veoma moćnih podsistema ugrađenih u program Microsoft Excel jeste podsistem za izradu izvedenih (pivot) tabela. Koncept pivot tabela razvijen je još 1986. godine u kompaniji Lotus, prilikom dizajniranja njihovog novog programa za unakrsne tabelarne proračune, poznatog pod nazivom Lotus Improv. Kompanija Lotus imala je problema sa implementacijom ovog koncepta na izabranom operativnom sistemu OS/2 pa je prva verzija programa urađena za NeXT računar kompanije Apple. Prva implementacija ovog koncepta na operativnom sistemu Windows pojavila se tek 1993. godine u programu Microsoft Excel. Suština originalnog Lotus–ovog koncepta izvedenih (pivot) tabela ogleda se u grupisanju podataka po pojedinim kategorijama (npr. grupisanje prodaje po mesecima, godinama; grupisanje cena po vrstama proizvoda i sl.). Prevlačenjem ovih grupa po radnom listu, na kome su grupe prikazane u vidu jezičaka, moguće je veoma brzo izmeniti prikaz podataka. Sličan koncept implementiran je u program Microsoft Excel.

Pretpostavimo da je potrebno tabelarno prikazati izvezene količine svih vrsta mlečnih proizvoda po mesecima.

Da bismo aktivirali podsistem za kreiranje izvedenih (pivot) tabela, potrebno je

SLIKA 165. Formiranje kriterijuma i umetanje DMAX funkcije

1

2

prethodno označiti bilo koju ćeliju u tabeli koja sadrži bazu podataka na osnovu koje će se kreirati izvedena (pivot) tabela [slika 165, tačka 1], nakon čega ćemo na meniju Data aktivirati komandu Pivot Table and Pivot Chart Report [slika 165, tačka 2].

Aktiviranjem pomenute komande otvararamo dijalog prozor PivotTable and Pivot-Chart Wizard [slika 166] koji će nas, kroz nekoliko koraka, provesti kroz postupak kreiranja izvedene (pivot) tabele.

U prvoj sekciji (Where is the data that you want to analyze?) biramo izvor podataka koji će biti analizirani: lista ili baza podataka koja se nalazi na nekom Excel–ovom

SLIKA 166.

Dijalog prozor PivotTable and PivotChart Wizard – korak 1

3

1

2

125

str.


radnom listu (Microsoft Office Excel list or database); eksterni izvor podataka, kada su podaci smešteni u neku drugu radnu svesku ili bazu podataka (Exernal Data Source); više konsolidovanih nizova podataka, kada se na radnim listovima označavaju i imenuju podaci za kreiranje pivot tabela (Multiple Consolidation Ranges). U slučaju da već postoji pivot tabela ili grafikon kreiran na bazi istih podataka, na raspolaganju će nam biti i opcija da novu pivot tabelu/grafikon kreiramo na bazi prethodne tabele/grafikona (Another PivotTable report or PivotChart report) [slika 166]. U narednoj sekciji (What kind of report do you want to create?) imamo mogućnost izbora dveju vrsta izveštaja: izvedena tabela (PivotTable) ili izveštaj baziran na izvedenom grafikonu koji sadrži i izvedenu tabelu (PivotChart report (with PivotTable report)) [slika 166]. Mi se opredeljujemo za kreiranje izvedene tabele [slika 166, tačka 2] na osnovu podataka smeštenih u bazu podataka (listu podataka) na tekućem rednom listu [slika 166, tačka 1] i prelazimo na naredni korak [slika 166, tačka 3].

U narednom koraku [slika 167] označavamo skup ćelija u kojima se nalaze podaci koje želimo da koristimo za kreiranje pivot tabele. Pošto smo pre aktiviranja podsistema za kreiranje izvedenih (pivot) tabela pokazivač postavili u tabelu koja sadrži podatke na osnovu kojih želimo da kreiramo pivot tabelu, program Microsoft Excel

SLIKA 167.


1

2

3

će automatski označiti čitavu tabelu [slika 167, tačka 1]. U najvećem broju slučajeva program će korektno označiti bazu (listu) podataka ali u slučaju kada tabela sadrži dodatne redove ili kolone u kojima su sumirani podaci iz tabele, program će označiti i ove redove/kolone, pa se može desiti da se u kreiranoj pivot tabeli pojave prazna (blank) polja ili kolone u kojima je izvršeno sumiranje (npr. „Ukupno“, „Svega“ i sl. ). U našem primeru označen je i poslednji red tabele u kome je izvršeno sumiranje podataka [slika 166, tačka 1]. Zbog toga je najbolje da u polje Range upišemo naziv koji smo ranije dodelili bazi (listi) podataka: Izvoz [slika 167, tačka 2] i da pređemo na naredni korak pritiskom na taster Next [slika 167, tačka 3].

U poslednjem koraku ostaje samo da definišemo da li izvedenu (pivot) tabelu smeštamo na novi (New worksheet) ili na postojeći radni list (Existing worksheet) [slika 168, tačka 1]. Pritiskom na taster Lay-out [slika 168, tačka 2] definišemo izgled i sadržaj izvedene (pivot) tabele [vidi sliku 170] a pritiskom na taster Options [slika 168, tačka 3] dobijamo dodatna podešavanja u vezi sa izvedenom (pivot) tabelom [vidi sliku 169]. Nakon što izvršimo željena podešavanja pritisnućemo taster Finish za kreiranje izvedene (pivot) tabele [slika 168, tačka 4]. Ali, pogledajmo prvo koja su nam podešavanja na raspolaganju u dijalog prozorima koje dobijamo pritiskom na tastere Layout [slika 170] i Options [slika 169].

SLIKA 168.


1

2 3 4

126

str.


SLIKA 169. Dijalog prozor PivotTable Options

Dijalog prozor PivotTable Options sadrži napredne opcije koje se odnose na oblikovanje tabele i njenog izgleda, upravljanje memorijom i eksternim podacima. Na slici 169 prikazana su podrazumevana podešavanja koja najčešće nije potrebno menjati, te se na njima nećemo posebno zadržavati.

Za kreiranje izvedenih (pivot) tabela mnogo je bitniji taster Layout [slika 168, tačka 2] čijim pritiskom dobijamo dijalog prozor PivotTable and PivotChart Wizard – Layout [slika 170]. Pomoću ovog dijalog prozora definišemo izgled i sadržaj izvedene (pivot) tabele. Podsetimo se da je potrebno tabelarno prikazati izvezene količine svih vrsta mlečnih proizvoda po mesecima.

SLIKA 170.

Dijalog prozor PivotTable and PivotChart Wizard — Layout

12

34

56

Tabela, dakle, treba da bude oblikovana tako da podaci o izvezenim količinama budu prikazani u glavnom delu tabele (Data) tako što će biti svrstani po redovima (Row) i kolonama (Column) koji se odnose na pojedine vrste mlečnih proizvoda i pojedine mesece u godini. Da li ćemo npr. mlečne proizvode prikazati po redovima a mesece po kolonama ili obrnuto, zavisi od preglednosti tabele koju želimo da kreiramo. U našem primeru mesece ćemo prikazati po kolonama. Zbog toga postavljamo pokazivač na taster Mesec [slika 170, tačka 1] i uz pritisnut levi taster miša prevlačimo ga do polja Column i postavljamo ga u ovo polje oslobađanjem levog tastera miša [slika 170, tačka 2]. Podatke o mlečnim proizvodima ćemo, dakle, prikazati po redovima, pa zbog toga taster Mlečni proizvodi hvatamo [slika 170, tačka 3] i prevlačimo do polja Row [slika 170, tačka 4]. Konačno, u glavnom delu tabele biće prikazani podaci o izvezenim količinama, pa zbog toga taster Količina prevlačimo do glavnog dela tabele (polje Data) [slika 170, tačke 5 i 6].

Potrebno je još samo obratiti pažnju na funkciju koja će se koristiti za prikaz podata

SLIKA 171. Dijalog prozor PivotTable Field

71

2

8

127

str.


ka u glavnom delu tabele. Natpis na tasteru u glavnom delu tabele upućuje na funkciju koja će biti korišćena. U našem slučaju taj natpis glasi Count of Količina, što znači da će u glavnom delu tabele biti prikazani podaci o tome koliko puta je neki mlečni proizvod bio izvezen u pojedinim mesecima. Pošto mi želimo da sumiramo količine izvezenih mlečnih proizvoda po mesecima, biće potrebno da koristimo funkciju SUM. Zbog toga ćemo dvaput uzastopce pritisnuti levim tasterom miša na taster Count of Količina. Dobićemo dijalog prozor PivotTable Field [slika 171]. U ovom dijalog prozoru biramo željenu funkciju (u našem slučaju, funkciju Sum) [slika 171, tačka 1] i pritiskom na taster OK vraćamo se na prethodni dijalog prozor [slika 170] u kojem ponovo potrvrđujemo sva izvršena podešavanja [slika 170, tačka 8]. Potvrđujući podešavanja u dijalog prozoru PivotTable and PivotChart Wizard – Layout

SLIKA 172. Konačan izgled pivot tabele

[slika 170] vraćamo se na dijalog prozor Pi-votTable and PivotChart Wizard – Step 3 of 3 [slika 168] gde ćemo pritisnuti taster Fin-ish za kreiranje izvedene (pivot) tabele na osnovu parametara koje smo ranije definisali [slika 168, tačka 4]. Konačan izgled pivot tabele prikazan je na slici 172.

ZADATAK:

— Pozicionirati se na radni list D–Funkcije

— Na novom radnom listu (Sheet2) kreirati izvedenu (pivot) tabelu koja će sadržati uporedni prikaz izvezene količine pasterizova-nog mleka u aprilu i maju mese-cu. Kao osnovu za kreiranje tabele koristiti podatke iz pre-thodne izvedene tabele.

128

str.


Drugu izvedenu (pivot) tabelu kreiraćemo slično prvoj. Potrebno je da se najpre pozicioniramo na radni list D–Funkcije, označimo ma koju ćeliju u bazi podataka i aktiviramo komandu PivotTable and Pivot Chart Report na meniju Data. Ako koristimo ranije opisanu proceduru, tj. ako u prvom koraku izaberemo opciju Microsoft Office Excel list or database [slika 173, tačka 1] a u drugom koraku navedemo isti opseg ćelija (Izvoz) dobićemo upozorenje da smo već kreirali jednu izvedenu tabelu koristeći iste polazne podatke i da će naš novi izveštaj zauzeti manje memorijskih resursa ako bude baziran na prethodnoj tabeli [slika 173, tačka 2]. Zbog toga je najbolje da svaku narednu tabelu koja koristi iste podatke baziramo na prvoj, tj. da u prvom koraku biramo opciju Another PivotTable report or PivotChart re-port [slika 173, tačka 3]. Potvrdom ove opcije [slika 173, tačka 4] u drugom koraku kreiranja pivot tabele dobićemo dijalog prozor u kome je potrebno označiti već kreiranu pivot tabelu na kojoj ćemo bazirati novu pivot tabelu [slika 174, tačke 1 i 2].

Preostalo je samo da u trećem koraku, pritiskom na taster Layout definišemo parametre za kreiranje nove pivot tabele. Pošto je potrebno kreirati tabelu koja će sadržati uporedni prikaz izvezene količine pasterizovanog mleka (mlečni proizvod) u aprilu i

SLIKA 173.

Kreiranje nove izvedene tabele na bazi podataka iz prethodne tabele – korak 1

1

2

3

4

SLIKA 174.

Kreiranje nove izvedene tabele na bazi podataka iz prethodne tabele – korak 2

1

2

SLIKA 175.

Parametri za kreiranje druge pivot tabele

maju (mesec), izgled parametara za kreiranje druge pivot tabele treba da bude kao na slici 175: mlečne proizvode ćemo prikazati po redovima (Row) [slika 175, tačka 1], mesece po kolonama (Column) [slika 175, tačka 2] a u glavnom delu tabele prikazaćemo količinu upotrebom funkcije SUM (Sum of Količina) [slika 175, tačka 3]. Pritiskom na taster Fin-ish [slika 175, tačka 4] dobijamo pivot tabelu identičnu tabeli prikazanoj na slici 172.

Da bismo prikazali samo podatke koji se odnose na pasterizovano mleko, spustićemo padajuću listu Mlečni proizvodi [slika 176, tačka 1], isključiti opciju Select All [slika 176, tačka 2] i uključiti samo one proizvode za koje želimo da prikažemo podatke (u našem slučaju to je pasterizovano mleko) [slika 176, tačka 3]. Izbor potrvrđujemo pritiskom na taster OK [slika 176, tačka 4] i tabela će sada po redovima prikazati samo podatke koji se odnose na pasterizovano mleko. Da bismo po kolonama prikazali podatke samo za mesece koji nas interesuju (april, maj) spustićemo padajuću listu Mesec [slika 176, tačka 5],

12

3

4

12�

str.


SLIKA 176. Konačan izgled pivot tabele

12

3

4

56

78

9

10

isključiti opciju Select All [slika 176, tačka 6] i uključiti prikaz podataka za mesec april i maj [slika 176, tačke 7 i 8]. Nakon potvrde unosa [slika 176, tačka 9], po kolonama će biti prikazani samo izabrani podaci, a tabela će dobiti svoj konačni izgled [slika 176, tačka 10].

ZADATAK:— Pozicionirati se na radni list

D–Funkcije— Na novom radnom listu (Sheet3)

kreirati izvedenu (pivot) tabelu koja je bazirana na nekoj od prethodnih tabela i koja će pri-kazivati ukupnu vrednost izvo-za svih vrsta mlečnih proizvoda po zemljama


NAPOMENA: parametri za kreiranje ove pivot tabele prikazani su na slici 177.



kreirati izvedenu (pivot) tabe-lu koja je bazirana na nekoj od prethodnih tabela i koja će sadržati uporedni prikaz prosečne vrednosti mlečnih proizvoda koji su izvezeni u Italiju i Austriju tokom januara i aprila.


NAPOMENA: parametri za kreiranje ove pivot tabele prikazani su na slici 178. Nakon kreiranja tabele potrebno je izvršiti njeno sažimanje izborom prikaza onih podataka koji se odnose na gore pomenute zemlje i mesece.

130

str.




kreirati izvedenu (pivot) tabelu koja je bazirana na nekoj od prethodnih tabela i koja će pri-kazivati količinu i vrednost svih vrsta mleka po mesecima i zemljama


NAPOMENA: parametri za kreiranje ove pivot tabele prikazani su na slici 179.

SLIKA 177.

Parametri za kreiranje pivot tabele na radnom listu Sheet3

SLIKA 178.


SLIKA 179.


Na slici 179 prikazani su parametri za kreiranje pivot tabele na radnom listu Sheet5. Radi preglednosti tabele najbolje je podatke o mlečnim proizvodima (sve vrste mleka) prikazati po kolonama, dok ćemo redove koristiti za prikaz podataka po mesecima i zemljama. U glavnom delu tabele potrebno je prikazati podatke o količinama i vrednosti izabranih vrsta proizvoda. Nakon kreiranja pivot tabele na bazi ovih podataka potrebno je spustiti padajuću listu Mlečni proizvodi [slika 180, tačka 1], isključiti prikaz svih podataka (Select All) [slika 180, tačka 2] i prikazati samo podatke koji se odnose na sve vrste mleka (pasterizovano mleko, čokoladno mleko) [slika 180, tačke 3, 4 i 5].

Da bi prikaz podataka u pivot tabeli bio razumljiviji, možemo označiti ćeliju C5 u kojoj stoji natpis Sum of Količina [slika 180, tačka 6] i aktivirati ikonu Field Settings [slika 180, tačka 7]. U dobijenom dijalog prozoru, u polju Name možemo, umesto natpisa Sum of Količina da upišemo Ukupna količina [slika 180, tačka 8] kako bismo lakše razumeli podatke prikazane u pivot tabeli. U ovom dijalog prozoru, inače, možemo izvršiti i podešavanja u vezi sa funkcijom koja se koristi za prikaz podataka (izbor željene funkcije vrši se u listi Summarize by). Nova podešavanja potvrđujemo pritiskom na taster OK [slika 180, tačka 9]. Na isti način ćemo natpis u ćeliji C6 (Sum of Vrednost) promeniti u Ukupna vrednost.

131

str.


SLIKA 180. Konačan izgled pivot tabele na radnom listu Sheet5

123

4

5

6

7

8 9



kreirati izvedenu (pivot) tabe-lu koja je bazirana na nekoj od prethodnih tabela i koja će sadržati uporedni prikaz prosečnih količina i prosečne vrednosti svih vrsta mleka i mlečnih namaza koji su izveze-ni u Austriju i Italiju tokom janu-ara i marta


NAPOMENA: parametri za kreiranje ove pivot tabele prikazani su na slici 181. SLIKA

181.Parametri za kreiranje pivot tabele na radnom listu Sheet6

Nakon kreiranja tabele na bazi parametara prikazanih na slici 181, izvršiti sažimanje tabele uz pomoć odgovarajućih padajućih lista (Mlečni proizvodi, Zemlja i Mesec) tako da budu prikazani samo relevantni podaci (tj. podaci koji se traže u prethodnom zadatku). Nakon toga, polja sa nazivom Ave-rage of Količina i Average of Vrednost preimenovati u Prosečna količina i Prosečna vrednost upotrebom komande Field Settings i odgovarajućeg dijalog prozora.


Porudžbine— Dodeliti naziv bazi podataka

na radnom listu Porudžbine i upotrebom D–Funkcija odgovo-riti na sledeća pitanja:

1) Kolika je ukupna vrednost zaptivača nabavljenih u 2001. godini?

2) Kolika je vrednost električnih prekidača nabavljenih od „Tehnomašine“ u 2001. godi-ni?

3) Kolika je vrednost metalnih prstenova koji su po ceni većoj od 240,00 dinara nabavljeni od „Uniora“?

4) Koliko je porudžbina kočionog sistema u 2001. godini imalo vrednost veću od 2.700.000,00 dinara pri čemu je cena po jednom kočionom sistemu bila ispod 18.000,00 dinara?

5) Koliko je porudžbina otprem-ljeno nakon 09.08.2001. a pris-tiglo pre 04.10.2001.?


133

str.



U OVOJ LEKCIJI OBRADIĆEMO:— neke od najčešće korišćenih finansijskih funkcija: — funkciju PMT, — funkciju PV, — funkciju NPER, — funkciju RATE,— „šta–ako“ analizu sa jednim ili više ulaznih parametara,— kreiranje scenarija i generisanje izveštaja na bazi scenarija,— analizu dostizanja cilja (Goal Seek Analysis).

P rogram Microsoft Excel na svom im

pozantnom spisku funkcija sadrži, u

okviru posebne grupe, i brojne finan

sijske funkcije. Razmatranje svih finansijskih

funkcija ponaosob prevazilazi obim ovog

udžbenika, pa ćemo se zbog toga zadržati na

najčešće korišćenim funkcijama iz ove grupe,

uz napomenu da je upotreba ostalih finansij

skih funkcija prilično slična upotrebi funkci

ja koje ćemo obraditi. U najčešće korišćene

funkcije iz ove grupe spadaju funkcija PMT

(služi za obračun otplate — rate kredita sa

konstantnom kamatnom stopom i konstant

nim periodom otplate); funkcija PV (služi

za izračunavanje sadašnje vrednosti neke in

vesticije ili za izračunavanje glavnice kredita

kada su ostali podaci poznati); funkcija RATE

(služi za iznalaženje kamatne stope kada su

ostali relevantni podaci poznati); i funkcija

NPER (služi za iznalaženje broja perioda ot

plate kredita sa konstantnom kamatnom sto

pom i konstantnim periodom otplate). Sve

navedene funkcije mogu da sadrže veći broj

argumenata ali su za funkcionisanje svake od

njih neophodna najmanje tri argumenta. Na

primer, da bismo obračunali koliko iznosi rata

za kredit sa konstantnom kamatnom stopom

i konstantnim periodom otplate, potrebno je

da znamo iznos kredita (glavnicu), kamatnu

stopu i broj perioda otplate.

134

str.


Treba, međutim, napomenuti da svi argumenti finansijskih funkcija moraju biti bazirani na istim vremenskim jedinicama, tj. moraju se odnositi na isti vremenski period; u suporotnom, rezultat funkcije neće biti tačan. Ilustrovaćemo ovo jednim primerom. Otvorićemo radnu svesku Lekcija 7.xls koja se nalazi u folderu Vezbe i pozicioniraćemo se na radni list Finansijske funkcije. Na ovom radnom listu nalaze se podaci o kreditu čija glavnica iznosi 40.000 dinara, period otplate 12 meseci a kamatna stopa 24% godišnje. Na bazi pomenutih podataka potrebno je izračunati visinu mesečne rate za otplatu kredita, uz pretpostavku da su kamatna stopa i period otplate konstantni.

SLIKA 182. Unos argumenata funkcije PMT

1

2

3

4

5

678

9

Za izračunavanje visine mesečne rate koristićemo funkciju PMT. Označavamo ćeliju B6 [slika 182, tačka 1] i aktiviramo podsistem za unos funkcija [slika 182, tačka 2], nakon čega, u dijalog prozoru za unos funkcija biramo grupu finansijskih funkcija [slika 182, tačka 3] i u okviru nje funkciju PMT [slika 182, tačke 4 i 5]. U dobijenom dijalog prozoru za unos argumenata funkcije unećemo odgovarajuće argumente na sledeći način. U polje Rate unosimo kamatnu stopu a u polje Nper unosimo period otplate. Pošto je period otplate dat u mesecima, a kamatna stopa izražena na godišnjem nivou, u polju Rate ćemo, nakon reference na ćeliju u kojoj se nalazi kamatna stopa (B4) otkucati „/12“

135

str.


da bismo godišnju kamatnu stopu sveli na mesečni nivo [slika 182, tačka 6]. U polje Nper unećemo referencu na ćeliju u kojoj se nalazi period otplate, tj. broj mesečnih rata (B5) [slika 182, tačka 7]. Od obaveznih argumenata potrebno je još navesti iznos kredita, tj. glavnice u polju Pv. Pošto rata predstavlja izdatak za onoga koji podiže kredit, funkcija PMT će kao rezultat dati vrednost sa negativnim predznakom; kada ovo želimo da izbegnemo, pre reference na ćeliju u kojoj se nalazi glavnica kucaćemo znak minus [slika 182, tačka 8]. Ostali argumenti funkcije (koji nisu ispisani masnim slovima) nisu obavezni, a imaju sledeće značenje: argument Fv predstavlja buduću vrednost ili iznos gotovine koji će ostati nakon poslednje isplate. Pošto se u slučaju otplate kredita podrazumeva da će ova vrednost biti jednaka nuli nakon plaćanja poslednje rate, ovaj argument se ne mora navoditi, u kom slučaju će njegova podrazumevana vrednost biti jednaka nuli. Argument Type može da bude nula ili jedinica a označava da li se plaćanja vrše početkom (0) ili krajem (1) perioda. Ako se ne unese nikakva vrednost u polje predviđeno za ovaj argument, njegova podrazumevana vrednost je nula, tj. pretpostavlja se da se plaćanja vrše krajem perioda.

Pritiskom na taster OK [slika 182, tačka 9] u ćeliji B6 biće prikazan obračunati iznos mesečne rate (bez negativnog predznaka).

Funkcije PMT, PV, RATE i NPER su međusobno povezane — ako su, na primer, poznati iznos mesečne rate (Pmt), kamatna stopa (Rate) i broj perioda (Nper), na osnovu ovih podataka može se izračunati glavnica, tj. iznos kredita (Pv).

Pretpostavimo da u prethodnom primeru na radnom listu Finansijske funkcije raspolažemo svim relevantnim podacima izuzev iznosa kredita, tj. glavnice. Iznos

glavnice izračunaćemo upotrebom odgovarajuće funkcije (PV) u ćeliji B8.

Označićemo, dakle, ćeliju B8 [slika 183, tačka 1] i uneti funkciju PV [slika 183, tačke 2–5]. U dijalog prozoru za unos argumenata funkcije u polje Rate unećemo referencu na ćeliju koja sadrži kamatnu stopu (pa ćemo onda kamatnu stopu podeliti sa 12, da bismo je sveli na mesečni nivo) [slika 183, tačka 6]. U polje Nper unećemo referencu na ćeliju koja sadrži broj rata, tj. perioda otplate [slika 183, tačka 7], a u polje Pmt unećemo referencu na ćeliju koja sadrži iznos mesečne rate, koji smo maločas izračunali (ćelija B6). Pošto smo prilikom obračuna iznosa mesečne rate promenili negativni predznak, ako taj iznos koristimo u ovoj formuli bez negativnog predznaka dobićemo negativan iznos kredita, tj. glavnice. Da bismo to izbegli, vratićemo negativni predznak iznosu mesečne rate tako što ćemo otkucati znak minus ispred reference na ćeliju koja sadrži ovaj iznos [slika 183, tačka 8]. Pritiskom na taster OK [slika 183, tačka 9] dobijamo iznos glavnice u ćeliji B8 (bez negativnog predznaka).

ZADATAK:— Na bazi raspoloživih podataka

na radnom listu Finansijske funkcije izračunati kamatnu stopu u ćeliji A9.

— Dijalog prozor sa argumentima funkcije RATE prikazan je na slici 184.

— NAPOMENA: rezultat funkcije RATE (2%) predstavlja kamat-nu stopu na mesečnom nivou, pa ga treba pomnožiti sa 12.

— Rešenje zadatka možete pogle-dati u radnoj svesci Lekcija 7 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.

136

str.


SLIKA 183. Unos argumenata funkcije PV

1

2

3

4

5

678

9

SLIKA 184. Unos argumenata funkcije RATE

Da bismo obračunali kamatnu stopu iz prethodnog zadatka, potrebno je da argumente funkcije RATE unesemo na način prikazan na slici 184. Rezultat funkcije (2%) predstavlja kamatnu stopu na mesečnom

nivou, pa je potrebno nakon unošenja funkcije [slika 184, tačka 1] označiti ćeliju B9 i pritisnuti taster F2 [slika 184, tačka 2] kako bismo dopunili formulu sa „*12“ čime svodimo kamatnu stopu na godišnji nivo.

1

2

137

str.


ZADATAK:— Na bazi raspoloživih podataka

na radnom listu Finansijske funkcije izračunati broj rata u ćeliji A10.

— Dijalog prozor sa argumentima funkcije NPER prikazan je na slici 185.

— Rešenje zadatka možete pogle-dati u radnoj svesci Lekcija 7 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe. SLIKA

185. Unos argumenata funkcije NPER

Program Microsoft Excel pogodan je za takozvanu „šta–ako“ analizu (what–if analysis). Štaviše, sama logika programa Microsoft Excel uklapa se u logiku ovakve analize. Naziv „šta–ako“ analiza koristi se da označi proces promene vrednosti pojedinih ćelija kako bi se posmatrao uticaj ovih promena na rezultat formula na radnom listu. U ćelijama čija se vrednost menja obično se nalaze ulazni parametri, dok je formulama na radnom listu obično definisan model nekog sistema.

„Šta–ako“ analiza se najčešće vrši uz pomoć tabela sa podacima (Data Tables) koji se menjaju u zavisnosti od vrednosti tzv. „ulaznih ćelija“ (Input Cells). Osnovno ograničenje ovakve analize jeste činjenica da mogu postojati maksimalno dve ulazne ćelije.

Ilustrovaćemo ovo primerom. U tekućoj radnoj svesci Lekcija 7.xls pozicioniraćemo se na radni list Šta–ako. Na ovom radnom listu dati su podaci o kreditu za kupovinu računara. Cena računara iznosi 42.000.000 dinara. Kamatna stopa je 20% na godišnjem nivou a kredit se odobrava na 36 mesečnih rata uz učešće od 20%.

ZADATAK:— Iznos učešća u ćeliji B5 izraču

nati množenjem cene računara (B3) sa procentom učešća (B4);

— Iznos kredita (glavnicu) u ćeliji B9 izračunati oduzimanjem iznosa učešća (B5) od cene računara (B3);

— Iznos mesečne rate u ćeliji B10 izračunati uz pomoć funkcije PMT, koristeći kao argumente kamatnu stopu (B7), broj rata (B6) i glavnicu (B9);

— Ukupna plaćanja u ćeliji B11 izračunati množenjem iznosa mesečne rate (B10) sa brojem rata (B6);

— Iznos ukupne kamate u ćeliji B12 izračunati oduzimanjem iznosa kredita (B9) od ukupnih plaćanja (B11);

— Rešenje zadatka možete pogle-dati u radnoj svesci Lekcija 7 (Resenje).xls koja se nalazi u folderu Vezbe.

138

str.


SLIKA 186. „Šta–ako“ analiza sa jednim ulaznim parametrom

1

2

3

4

5

6

7

Pretpostavimo da želimo posmatrati uticaj promene kamatne stope na iznos kredita, iznos mesečne rate, ukupna plaćanja i ukupnu kamatu. Formiraćemo tabelu kao na slici 186. U kolonu D, na primer, unećemo podatke o mogućim promenama kamatne stope (u našem primeru pretpostavljeno je da kamatna stopa može da varira od 21% do 30% u koracima od po 1%) [slika 186, tačka 1]. U zaglavlju tabele (kolone E, F, G i H) u 2. i 3. redu ispisani su nazivi odgovarajućih kolona. Ispod naziva kolona iskopiraćemo formule na osnovu kojih je izračunat iznos čiji se opis nalazi u zaglavlju kolone. Pošto smo iznos kredita obračunali u ćeliji B9, da ne bismo ponovo unosili istu formulu, formula u ćeliji E4 glasiće, jednostavno, „=B9“, što znači da će formula biti preuzeta iz ćelije B9. Na sličan način ćemo uneti i ostale formule: u ćeliji F4 formula će gla

siti „=B10“; u ćeliji G4 formula će glasiti „=B11“; a u ćeliji H4 „=B12“ [slika 186, tačka 2]. Da bismo procenili uticaj promene kamatne stope na navedene veličine u zaglavlju tabele, označićemo tabelu počev od ćeoije D4 zaključno sa ćelijom H14 [slika 186, tačka 3] i na meniju Data aktiviraćemo komandu Table [slika 186, tačka 4]. U dobijenom dijalog prozoru Table unećemo referencu na ćeliju u kojoj se nalazi veličina koja će se koristiti kao ulazna veličina po kolonama (Column input cell). U našem slučaju ulazna veličina po kolonama je kamatna stopa, pa ćemo u dijalog prozor uneti referencu na ćeliju B7, u kojoj se nalazi kamatna stopa [slika 186, tačka 5]. Nakon potrvrde unete vrednosti [slika 186, tačka 6] označena tabela biće automatski popunjena odgovarajućim vrednostima [slika 186, tačka 7].

13�

str.


Uz pomoć „šta–ako“ analize možemo posmatrati uticaj najviše dva parametra na posmatranu veličinu. Ako je, na primer, potrebno proceniti uticaj kamatne stope i procenta učešća na iznos mesečne rate, formiraćemo tabelu kao na slici 187. Veličina koja će biti promenljiva po kolonama je kamatna stopa [slika 187, tačka 1] u intervalu 20–30%. Veličina koja će biti promenljiva po redovima je procenat učešća, u intervalu od 5–40%, a u koracima od po 5% [slika 187, tačka 2]. U ćeliju u kojoj se ukrštaju promenljive veličine po redovima i kolonama (A18) unosimo znak jednakosti i referencu na ćeliju u kojoj se već nalazi formula za obračun rate („=B10“) [slika 187, tačka

SLIKA 187. „Šta–ako“ analiza sa dva ulazna parametra

1

23

4

5

67

8

9

3]. Potom označavamo tabelu počev od ćelije A18 zaključno sa ćelijom I29 [slika 187, tačka 4] i aktiviramo komandu Table na Data meniju [slika 187, tačka 5]. U dijalog prozoru Table, u polje za veličinu koja se menja po redovima (Row input cell) unosimo referencu na ćeliju u kojoj se nalazi procenat učešća (B4) [slika 187, tačka 6] a u polje za veličinu koja se menja po kolonama (Column input cell) unosimo referencu na ćeliju u kojoj se nalazi kamatna stopa (B7) [slika 187, tačka 7]. Nakon potvrde unetih parametara [slika 187, tačka 8], tabela će biti ispunjena odgovarajućim vrednostima [slika 187, tačka 9].

140

str.


SLIKA 188. Kreiranje scenarija

Osnovno ograničenje „šta–ako“ analize može se izbeći upotrebom scenarija. Nasuprot „šta–ako“ analizi, kojom se može proceniti uticaj najviše dva promenljiva parametra na posmatranu veličinu, scenario analiza omogućava procenu uticaja do 32 različita parametra na posmatrane veličine.

Kod scenario analize najpre se unosi izvesan broj scenarija sa različitim ulaznim veličinama, na bazi kojih se kreira izveštaj. Da bi izveštaj koji se dobija scenario analizom bio razumljiviji, potrebno je ćelijama u kojima se nalaze promenljive veličine dodeliti adekvatne nazive. Ćelije u kojima se nalaze promenljive ulazne veličine obo


Scenario;— Upotrebom istih formula kao

na prethodnom radnom listu izračunati iznos učešća, iznos kredita, mesečnu ratu, ukupna plaćanja i ukupnu kamatu;

— Rešenje proveriti u datoteci Lekcija 7 (Resenje).xls u fol-deru Vezbe

jene su narandžastom bojom (Učešće, Broj rata i Kamatna stopa). Efekat promene pomenutih ulaznih veličina pratićemo na dvema izlaznim veličinama: Mesečna rata i Ukupna kamata.

1

2

3

4

5

678

9

141

str.


ZADATAK:— Ćeliji sa promenljivom veličinom

B4 dodeliti naziv „Učešće“— Ćeliji sa promenljivom veličinom

B6 dodeliti naziv „BrojRata“— Ćeliji sa promenljivom

veličinom B7 dodeliti naziv „KamatnaStopa“

— Ćeliji sa promenljivom veličinom B10 dodeliti naziv „MesečnaRata“

— Ćeliji sa promenljivom veličinom B12 dodeliti naziv „UkupnaKamata“

— Voditi računa o tome da nazivi ćelija ne smeju sadržati raz-mak!

Postupak kreiranja scenarija započinje izborom komande Scenarios na meniju Tools [slika 188, tačka 1]. Dobijamo dijalog prozor Scenario Manager u kome pritiskamo taster Add za dodavanje novog scenarija [slika 188, tačka 2]. Pojavljuje se novi dijalog prozor Edit Scenario. U polje Scenario name upisujemo naziv scenarija (neka u našem primeru naziv prvog scenarija glasi „Scenario 1“) [slika 188, tačka 3]. U polje Changing cells potrebno je uneti reference na ćelije sa veličinama koje će se menjati. Ukoliko je reč o većem broju nesusednih ćelija, kao što je to slučaj u našem primeru (vidi narandžasto obojene ćelije na slici 188), onda ćemo reference ćelija uneti njihovim označavanjem uz pritisnut taster CTRL na tastaturi — onog trenutka kada označimo bilo

Scenario 1 Scenario 2 Scenario 3

Učešće 10% 15% 25%

Broj rata 36 24 18

Kamatna stopa 14% 15% 13%

koju od ćelija, njena referenca će se pojaviti u polju Changing cells [slika 188, tačka 4]. Nakon pritiska na taster OK [slika 188, tačka 5] dobijamo novi dijalog prozor, Scenario Values, gde treba u odgovarajuća polja uneti vrednosti promenljivih parametara za prvi scenario. Vrednosti odgovarajućih parametara (Učešće, Broj rata i Kamatna stopa) prikazane su u drugoj koloni (Scenario 1) tabele u dnu stranice. U polje Učešće unosimo iznos učešća po scenariju 1 (10%) [slika 188, tačka 6]; u polje BrojRata unosimo broj rata po scenariju 1 (36) [slika 188, tačka 7]; a u polje KamatnaStopa unosimo kamatnu stopu po scenariju 1 (14%) [slika 188, tačka 8]. Obratimo pažnju da su nazivi polja u dijalog prozoru Scenario Values isti nazivima koje smo dodelili odgovarajućim ćelijama. U slučaju kada ćelijama nisu dodeljeni nazivi, pored odgovarajućih polja sa leve strane biće ispisane samo reference ćelija čija će se vrednost menjati u scenariju. Pritiskom na taster OK [slika 188, tačka 9] završili smo sa kreiranjem prvog scenarija. Naziv novog scenarija (Scenario 1) pojaviće se u polju Scenario dijalog prozora Scenario Manager [slika 189, tačka 1].

Novi scenario (Scenario 2) dodaćemo upotrebom iste procedure: najpre pritiskamo taster Add za dodavanje novog scenarija [slika 189, tačka 2] a zatim u dijalog prozoru Add Scenario, u polje Scenario name upisujemo naziv novog scenarija (Scenario 1) [slika 189, tačka 3]. U polju Changing cells nalaziće se reference ćelija koje smo već označili kod prvog scenarija [slika 189, tačka 4] te ih nećemo menjati, već ćemo potvrditi unos novog scenarija pritiskom na taster OK [slika 189, tačka 5].

142

str.


SLIKA 189. Dodavanje drugog scenarija

2

3

4

5

678

9

1

Potom u dijalog prozoru Scenario Values unosimo vrednosti parametara za Scenario 2 (koje su prikazane u tabeli na prethodnoj stranici) u odgovarajuća polja [slika 189, tačke 6, 7 i 8] i potvrđujemo unos ovih vrednosti pritiskom na taster OK [slika 189, tačka 9]. U dijalog prozoru Scenario Manager pojaviće se još jedan scenario . . .

ZADATAK:— Na bazi podataka o vrednosti

promenljivih parametara za Scenario 3 koji su prikazani u tabeli na prethodnoj stra-ni, kreirati novi scenario sa nazivom „Scenario 3“.

— Rešenje možete proveriti u dato-teci Lekcija 7 (Resenja).xls

Nakon kreiranja poslednjeg scenarija u dijalog prozoru Scenario Manager biće prikazana sva tri scenarija. Izborom željenog scenarija i pritiskom na taster Show, vrednosti za dati scenario biće automatski unete u odgovarajuća polja na radnom listu Sce-nario, a rezultati ovakvih ulaznih vrednosti biće odmah vidljivi na radnom listu. U slučaju da smo pogrešno uneli vrednosti za neki scenario, možemo ih izmeniti izborom željenog scenarija i pritiskom na taster Edit u dijalog prozoru Scenario Manager. Taster Merge služi za spajanje više scenarija koji se nalaze na različitim radnim listovima, dok taster Delete služi za brisanje izabranog scenarija. Taster Close služi za zatvaranje dijalog prozora Scenario Manager.

Pritiskom na taster Show možemo posmatrati rezultate trenutno izabranog sce

143

str.


SLIKA 190. Kreiranje izveštaja scenario analize

1

2

3

narija na tekućem radnom listu. U slučaju da želimo da posmatramo i uporedimo vrednost izlaznih veličina u sva tri (ili više) scenarija, kreiraćemo izveštaj o scenario analizi pritiskom na taster Summary [slika 190, tačka 1]. Dobijamo prozor Scenario Sum-mary u kome najpre treba da se opredelimo da li želimo samo izveštaj o scenario analizi (Scenario Summary) ili želimo kreiranje izveštaja o scenario analizi u vidu izvedene (pivot) tabele. Bez obzira na to za koji se tip izveštaja opredelimo, biće potrebno da, nakon toga, u polje Result Cells unesemo reference na ćelije u kojima se nalaze veličine čiju promenu želimo da pratimo u zavisnosti od scenarija. Pošto smo već napomenuli da želimo da posmatramo uticaj ulaznih veličina (Učešće, Broj rata i Kamatna sto-pa) na Mesečnu ratu (ćelija B10) i Uku-pnu kamatu (ćelija B12), označićemo ove

(nesusedne) ćelije uz pomoć tastera CTRL, a njihove reference će se pojaviti u polju Re-sult Cells [slika 190, tačka 2]. Pritiskom na taster OK [slika 190, tačka 3], izveštaj o scenario analizi biće kreiran na novom radnom listu Scenario Summary [slika 191].

Primetimo da su u sekcijama Chang-ing Cells [slika 191, tačka 1] i Result Cells [slika 191, tačka 2] ispisani nazivi koje smo dodelili ćelijama pre kreiranja scenarija. Ovi nazivi daju tabeli veću preglednost i pojednostavljuju njeno interpretiranje. Ako pre kreiranja scenarija ne dodelimo nazive ključnim ćelijama, onda će u sekcijama Changing Cells i Result Cells, umesto naziva ključnih ćelija biti ispisane samo njihove reference, što može da oteža tumačenje rezultata u izveštaju o scenario analizi. Zbog toga je preporučljivo dodeljivanje naziva ključnim ćelijama pre kreiranja scenarija.

144

str.


SLIKA 191. Izveštaj o scenario analizi (Scenario Summary)

1

2

ZADATAK:

— Pozicionirati se na radni list

Goal Seek;

— Upotrebom istih formula kao

na prethodnom radnom listu

izračunati iznos učešća, iznos

kredita, mesečnu ratu, ukupna

plaćanja i ukupnu kamatu;

— Rešenje proveriti u datoteci

Lekcija 7 (Resenje).xls u fol-

deru Vezbe ili uz pomoć slike

192.

Dok je kod „šta–ako“ analize i scenario analize akcenat bio na proceni efekata ulaznih na izlazne veličine, analiza dostizanja cilja sledi obrnutu logiku: daje se željena vrednost izlaznih veličina, tj. rezultata, pa se na osnovu te željene (ciljne) vrednosti procenjuje vrednost ulaznih parametara.

Ilustrovaćemo analizu dostizanja cilja istim primerom — kupovinom računara na kredit. Cena računara iznosi 64.000.000 dinara, a kredit se odobrava uz učešće od 25% na 36 mesečnih rata uz kamatnu stopu od 15% godišnje.

Izračunali smo da bi pod ovakvim uslovima kreditiranja i pri datoj ceni računara, mesečna rata iznosila 1.663,94 dinara. U slučaju da ne želimo da na ime otplate kredita izdvajamo više od 1.000 dinara mesečno, pri ostalim neizmenjenim uslovima krediti

145

str.


SLIKA 192. Analiza dostizanja cilja (Goal Seek)

ranja, moraćemo da kupimo jeftiniji računar, ali po kojoj ceni? Dakle, pitanje bi glasilo: „Kolika je cena računara koji se može kupiti pri datim uslovima kreditiranja tako da mesečna rata iznosi 1.000 dinara?“

Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje koristićemo analizu dostizanja cilja. Na meniju Tools aktiviraćemo komandu Goal Seek [slika 192, tačka 1]. U dobijenom dijalog prozoru Goal Seek, u polje Set Cell unosimo referencu na ćeliju u kojoj se traži dostizanje cilja. Da bismo odgovorili na prethodno postavljeno pitanje, moramo izvršiti analizu dostizanja cilja u ćeliji B10 (mesečna rata), pa označavamo ovu ćeliju ili unosimo njenu referencu u polje Set Cell („podesi vrednost ćelije“) [slika 192, tačka 2]. Cilj je da mesečna rata bude 1.000 dinara, pa ćemo ovu vrednost uneti u polje To value („na vrednost“) [slika 192, tačka 3].

1 234

5

Do iznosa mesečne rate od 1.000 doći ćemo promenom cene računa, pa ćemo u polje By changing cell („menjajući vrednost ćelije“) uneti referencu na ćeliju u kojoj se nalazi cena računara [slika 192, tačka 5]. Pritiskom na taster OK pokreće se analiza dostizanja cilja koja će, ako je pravilno postavljena, nakon izvesnog broja iteracija prikazati da li je moguće dostići zadati cilj.

U našem primeru cilj je bio pravilno formulisan, tako da je nakon izvesnog broja iteracija dostignuta vrednost mesečne rate od 1.000 dinara [slika 193, tačka 1] pri ceni računara od 38.463,02 dinara [slika 193, tačka 2], o čemu nas računar obaveštava dijalog prozorom Goal Seek Status [slika 193, tačka 3]. Rezultat analize dostizanja cilja možemo prihvatiti pritiskom na taster OK [slika 193, tačka 4] ili poništiti pritiskom na taster Cancel.

146

str.


SLIKA 193. Rezultat analize dostizanja cilja

1

23 4

ZADATAK:— Vratiti cenu računara u ćeliji B3

na iznos pre analize dostizanja cilja (64.000,00 dinara)

Pošto smo vratili cenu računara na nivo pre analize dostizanja cilja (64.000,00 dinara) pokušaćemo da izvršimo još jednu analizu dostizanja cilja. Ovaj put nećemo smanjivati cenu računara, već ćemo pokušati da putem većeg učešća, pri ostalim neizmenjenim uslovima kreditiranja, snizimo mesečnu ratu na 1.200 dinara. Dakle, pitanje glasi: „Koliki je procenat učešća pri datim uslovima kreditiranja, pri kome će mesečna rata iznositi 1.200 dinara?“

Na meniju Tools aktiviraćemo komandu Goal Seek [slika 194, tačka 1]. U dobijenom dijalog prozoru Goal Seek, u polje Set Cell unosimo referencu na ćeliju u kojoj se traži dostizanje cilja. Analizu dostizanja cilja izvršićemo ponovo u ćeliji B10 (mesečna rata), pa označavamo ovu ćeliju ili unosimo njenu referencu u polje Set Cell [slika 194, tačka 2]. Cilj je da mesečna rata bude 1.200 dinara, pa ćemo ovu vrednost uneti u polje To value [slika 192, tačka 3]. Do iznosa mesečne rate od 1.200 doći ćemo promenom procenta učešća, pa ćemo u polje By chang-ing cell uneti referencu na ćeliju u kojoj se nalazi procenat učešća [slika 192, tačka 5]. Pritiskom na taster OK pokreće se analiza dostizanja cilja. Rezultati analize prikazani su na slici 1�5.

147

str.


SLIKA 194. Analiza dostizanja cilja (Goal Seek)

1234

5

SLIKA 195. Rezultat analize dostizanja cilja

148

str.


ZADATAK:— Na radnom listu Goal Seek u

ćeliji B4 vratiti procenat učešća na 25%;

— Na radnom listu Goal Seek izvršiti analizu dostizanja cilja i odgovoriti na pitanje: „Pri kojoj će kamatnoj stopi, pri ostalim neizmenjenim uslovima krediti-ranja, ukupni izdaci za kamatu iznositi 20.000,00 dinara?“

— Rešenje proveriti u datoteci Lekcija 7 (Resenje).xls u fol-deru Vezbe ili uz pomoć slike 196.

SLIKA 196.

Dijalog prozor analize dostizanja cilja za prethodni zadatak

Documents

Microsoft Excel u Poslovnom Odlucivanju 2.(s) Izd