MEĐUNARODNOJ TRGOVINI

OSNOVNI POJMOVI O MEĐUNARODNOJ TRGOVINI

OSNOVNI POJMOVI O MEĐUNARODNOJ EKONOMIJI

Međunarodna ekonomija

obuhvata deo (oko 1/3) svetske privrede koji nastaje po osnovu privredne saradnje (ekonomskih odnosa) između svih zemalja

u svetu

Bruto domaći proizvod - BDP (Gross domestic product – GDP)

predstavlja zbir proizvedenih dobara i usluga u određenom vremenskom periodu (obično u toku jedne godine) u jednoj nacionalnoj ekonomiji.

GDP = C + I + G + (X-M)

• C – Potrošnja stanovništva (private consumption)

• I – Investicije (gross investment)

• G – Potrošnja države (government spending)

• X-M – Razlika između izvoza i uvoza (exports – imports)


• U prvobitnoj zajednici čovek se bavio raznovrsnom proizvodnjom.

• Kasniji razvoj proizvodnih snaga vodio je ka specijalizaciji i ekonomiji obima, učinio je proizvodnju jednostranom, a potrošnju mnogostranom.


• Specijalizacija je doprinela da se napravi ušteda u radu, a da tehnologija omogući veće efekte u proizvodnji.

• Na taj način je podela rada doprinela da se vrednuju i na maksimalan način iskoriste prednosti koje svaka zemlja poseduje.

ISTORIJSKI RAZVOJ MEĐUNARODNE PODELE RADA

• Po polu i uzrastu u prvobitnoj zajednici,

• Odvajanje ratarstva od stočarstva u prvobitnoj zajednici i robovlasništvu,

• Odvajanje zanatstva od poljoprivrede u feudalizmu,

• Odvajanje trgovine i banaka u ranom kapitalizmu i saobraćaja u razvijenom kapitalizmu krajem XIX veka,

• Tehnička podela rada u savremenom društvu, razvijenom

kapitalizmu i socijalizmu.


• Međunarodna podela rada je proces društvene reprodukcije koji prelazi granice jedne zemlje i odvija se u više zemalja.

• Međunarodna podela rada dovodi do sve veće specijalizacije pojedinih zemalja za određene proizvode, a ta specijalizacija upućuje pojedine zemlje da sve šire razvijaju međunarodne trgovinske odnose.

Ekonomski interes je glavni utemeljivač međunarodne podele rada.

DINAMIČKI I STATIČKI PRISTUP MEĐUNARODNOJ PODELI RADA

• Statička koncepcija - proces društvene reprodukcije koji prelazi granice jedne zemlje, pri čemu se niže faze u tom procesu uvek obavljaju u jednoj manje razvijenoj zemlji, a više faze prerade u drugoj razvijenijoj zemlji.

• Dinamička koncepcija - uključiti ne samo prirodne nego i najsavremenije stečene faktore razvoja, transformacija u razvojne prednosti sa stanovišta zemalja u razvoju.

FAKTORI NA KOJIMA SE ZASNIVA MEĐUNARODNA PODELA RADA

Značaj vrednovanja faktora proizvodnje od kojih zavisi konkurentnost i strukturne promene u međunarodnoj podeli rada, išao je sledećom istorijskom putanjom:

• Prirodno i prostim radom intenzivni proizvodi (klima, prirodna bogatstva, ekstenzivna zaposlenost i sl);

• Kapitalno intenzivni proizvodi;

• Naučno-tehnološki intenzivni proizvodi.

OSNOVNI POJMOVI O TRŽIŠTU

Proizvodnja i potrošnja na tržištu se povezuje preko cena, usklađuje se struktura na tržištu i ukazuje se koji se proizvodi traže i u kojim količinama.

Tržište je značajan regulator kompletne proizvodnje u robnoj privredi.

Tržiste je mesto gde se razmenjuju proizvodi i usluge putem novca, gde na strani ponude proizvođači obezbeđuju zadovoljavanje pojedinačnih ili opštih društvenih potreba, a na strani tražnje potrošači koji iskazuju svoje potrebe

putem novčanih sredstava, a između njih su posrednici – trgovci.

OSNOVNE FUNKCIJE TRŽIŠTA

Selektivna

• mogućnost izbora za kupca

Alokativna

• prilagođavanje proizvodnje tražnji radi većeg profita

Distributivna

• raspodela vrednosti i BDP na pojedine subjekte na tržištu

Informativna

• kada tržište pruža dragocene informacije o proizvodnji, trgovini, izvozu i uvozu, cenama, kamatama, deviznim kursevima, tržišnoj konjunkturi i slično

VRSTE TRŽIŠTA

Postoji čitav spektar različitih tržišta koja su međusobno povezana cirkulacijom robe, usluga, novca:

lokalno,

nacionalno,

regionalna tržišta i

svetsko tržište

POJAM SVETSKOG TRŽIŠTA

Svetsko tržište

predstavlja mogućnost da se nacionalne ekonomije uključe u kompleksan sistem svetskih odnosa, unutar koga se nalazi

isprepletana mreža nacionalnih privreda

POJAM SVETSKOG TRŽIŠTA

Tehnološka revolucija,

Racionalno poslovanje i

Internacionalizacija proizvodnje

podstiču zahteve za uključivanjem na svetsko tržište, posebno u domenu internet tehnologija i elektronskog poslovanja u svim sferama savremenog poslovanja.

GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE

• Ekonomska globalizacija svodi se na standardizaciju i internacionalizaciju proizvodnje, širenje tehnologije, investicija i kapitala i liberalizaciju trgovine u celom svetu

• Procesom globalizacije u 19. veku

rukovodila je Velika Britanija, a globalizacijom u 20. veku rukovode SAD

Globalizacija je proces intenzivne saradnje i povezanosti sveta politički, tehnološki, ekonomski, demografski, ekološki, kulturno, vojno.


SUŠTINSKI FAKTORI NASTANKA GLOBALIZACIJE 20. VEKA

Snaga SAD, posle defekata socijalizma i nestanka Varšavskog pakta, koja teži jedinstvenom svetskom tržištu, jedinstvenom kapitalističkom sistemu i transferu zapadne civilizacije

Liberalizacija i privatizacija svetske privrede

Finansijska, tehnološka, proizvodna i investiciona moć zapadnih država, njihovih kompanija i banaka

Tehnološki napredak, posebno kod informacionih tehnologija, saobraćaja i telekomunikacija


GLOBALIZACIJA NA NIVOU PREDUZEĆA

Globalizacija poslovanja znači rasprostiranje poslovnih aktivnosti na sve zemlje sveta, od najvećih do najmanjih

Tome posebno doprinosi liberalizacija tržišta, borba svih zemalja za privlačenje stranih direktnih investicija, i savremeni menadžment i marketing

Menadžment transnacionalnog preduzeća, u borbi za veći profit, na svet gleda kao na jedinstveno tržište

Documents

MEĐUNARODNOJ TRGOVINI