Metodika FPU 2013 Kolokvijum 2

8/13/2019 Metodika FPU 2013 Kolokvijum 2

1/6

Drugi deo

13. Kreativnost je po mnogim autorima teko razlikovati od inteligencije, a ispoljava se

preko sledeih osobina:

Produktivnost sposobnost stvaranja velikog broja ideja

Fleksibilnost elastinost miljenja

Originalnost sposobnost da se opazi neto to drugi ne primeuju

Neukalupljenost otvorenost za nova iskustva, ideje, naine traganja...

Pronicljivost sposobnost primeivanja onoga to je speci!ino za problem

Divergentno miljenje prila"enje jednom problemu iz vie aspekata

Intelektualna inicijativa suprotno od duhovne lenjosti

1#. $tvaralatvo nije priprema dece za bavljenje umetnou, ve se njome unapre%uje

opti deiji razvoj. &a razliku od prevazi%enog stava da su stvaralake sposobnosti

privilegije pojedinaca nagra%enih talentom, verujemo da je kreativnost opteljudskipotencijal prisutan u svakom detetu. 'ajva"nija !unkcija stvaralatva u deijem

razvoju je da pomogne linosti da izgradi sopstveni estetski senzibilitet, daoplemenjuje svoje emocije, stie raznovrsna ulna iskustva, izgradi trajnu

potrebu za stvaralakim delovanjem u sopstvenoj prirodnoj i drutvenoj sredini i

oformljava linost u celini. ( produktima svog izra"avanja dete ini jasnim svojeodnose iprema okolini i samom sebi, ono prera%uje iskustva koja ne mo"e stei niti

izrei na drugi nain, naroito ne preko rei i objanjavanja. &ato je stvaralaki in

nezamenljiv nain razumevanja sebe i okolne stvarnosti, humanizacije linosti,

upoznavanje svojih mogunosti i stvaranje pozitivne slike o sebi.

1). *z produkta deijeg stvaralatva mo"emo saznati vie stvari, jer dete nije ogranieno

stidom i strahom. 'jegovi proizvodi stvaralatva otkrivaju vrste i kvalitet deijiemocija, intelektualne procese i steena iskustva, psiofizike sposobnosti,

vrednosne stavove ! posebno estetski ukus, moralna svojstva, socijalnu

anga"ovanost i odnos sa sredinom, nain na koji dete do"ivljava svet oko sebe#+ogue je pratiti i promene u svakoj od navedenih s!era. *skusan vaspita preko

deijeg produkta stvaralatva mo"e da o deci sazna i stvari koje ona nisu u stanju

verbalno da saopte, da otkrije njihove unutranje kon!likte i probleme kojih ni sama

nisu svesna. siholozi preko crte"a vide deiju inteligenciju, kliniari prema bojama i

dimenzijama likova tumae odnose u porodici i sl.

1-. er se dete !okusira na proces, a odrasli na produkt...

1/. $a polaskom deteta u kolu dolazi do opadanja stvaralatva jer kolstvo podr"avaintelektualistiki pristupvaspitno0obrazovnom sistemu, ne podr"ava kreativnost ve

uenje proverenih pojmova. razvoj intelektualnih sposobnosti dovodi do opadanja

estetskog senzibiliteta i stvaralatva. 2roj asova likovne kulture u koli je mnogo

manji u odnosu na vreme koje se u predkolskim ustanovama posveuje likovnom, a i

ne postoji uskla%enost kontinuiteta sadr"aja i metoda izme%u ove dve ustanove.

1. 4


2/6

15. $tvaralatvo podstie : manipulisanje idejama i pojmovima, proveravanje

ispravnosti ideje, orabrivanje novog izvornog miljenja, suzdr"avanje od

preterane kritike ideje kao loe, tra"enje alternativnog naina reenja,podsticanjem dece da postavljaju pitanja, podsticanje grupnog reavanja

problema i nekonformistikog miljenja#

67. 8ikovno stvaralatvo, ukoliko nije ometano, deci pru"a pouzdanje koje dete stie u

sebe i svoju okolinu, kao i odnos prema izra"avanju kao priva$enom, cenjenomi podstaknutom inu. $tvaralatvo je i ve"ba samostalnosti i nezaviosnosti, osobina

koje treba razvijati da bi dete nauilo da se oslanja na svoje snage i ideje.

61. 9elesni razvoj se u deijem likovnom izra"avanju ogleda u koordinacinji oka i ruke,

postignutoj kontroli pokreta i !izikoj spretnosti uopte. azvoj vizuelnog opa"anja

ogleda se kroz uoavanje slo"enih prostornih odnosa. ( pogledu ula dodira zapoinje

se obinim gnjeenjem gline ili plastelina, a napreduje u modelovanju mnotva oblika

i u"ivanju u razliitim povrinama i teksturama. *ntelektualni razvoj se najbolje ogleda

kroz narastajuu svest deteta o sebi i svojoj okolini, crte" sa mnotvom detalja siguranje pokazatelj visoke inteligencije.

66. Konvergentno miljenje podrazumeva logiko zakljuivanje, tra"enje tanog reenja, a

divergentno stvaranje novih ideja, u"ivanje u procesu tra"enja, traganje za to veim

brojem reenja. ;ivergentno miljenje imaju kreativne osobe, za njih je karakteristino

stvaranje novi ideja, a konvergentno miljenje imaju osobe koje mogu biti

inteligentne ali i netolerantne i koriste samo logiko zakljuivanje.


3/6

produkte koji e prikazati njegove uspehe u radu. Rezultat suradovi koji lie jedni na druge, kruti su u izrazu, i on je najeenjima nezadovoljan.

Anarhini tip onaj koji se ne mea je sasvim suprotanautoritarnom, on sve preputa sluaju i improvizaciji, ne planira ni

priprema aktivnosti. On nije ukljuen u aktivnost, obavlja drugeposlove ili naputa prostoriju. Rezultat su povrni radovi, bezdo!ivljaja i kod dece se ne primeuje vei pomak, a on jeravnoduan prema produktu.

Demokratski tip uspeva da stvori prijatnu, oputenuatmos"eru uz dobru i osmiljenu organizaciju u kojoj uestvuju ideca. #sposatvlja prisne odnose sa decom, trudi se da to boljeupozna svako dete i da uva!ava njihove potrebe i interese.

60. $astavnik, uitelj ili vaspita likovnog vaspitanja i obrazovanja

treba da ima sledee osobine i kompetencije% dobre organizacionesposobnosti, sposobnost za timski rad, uspostavljanje partnerskihodnosa i saradnje, iroko opte obrazovanje i kulturu, dobropoznavanje teorije i prakse likovne kulture u njenim savremenimtendencijama, dobra metodika osposobljenost, dobro poznavanjepsiholokih i sociolokih aspekata detetove linosti, dobropoznavanje programa svog predmeta na svim nivoima, i da posedujeljudske kvalitete& ljubaznost, humanistiki odnos prema deci iljudima, empatija, tolerancija, objektivnost u radu, da budeentuzijasta, optimista i da voli svoj poziv. 'a!no je i njegovo linoiskustvo u radu sa likovnim medijima, jer onaj ko se nije isprobao u

likovnom izra!avanju, nee moi ni da razume odreen nainmiljenja.

61. (. )elamari ka!e da do ometanja deijeg likovnogstvaralatva dolazi najee zbog nepoznavanja i nerazumevanjanjegove uloge i "unkcije u razvoju deteta. Oblici ometanja% crtanjedeci, ispravljanje deijih oblika, korienje bojanki, izlaganje samopojedinih deijih radova i irenje ablona meu decom, procenjivanjedeijih radova pred samom decom, prigovaranje, prenaglaavanjevrednosti, urednost i preciznost.

62. Opti postupci za podsticanje deijeg likovnog izra!avanja supre svega proirivanja obima deijeg iskustva, "izikog, socijalnog ilogiko&matematikog, kao i podsticcanje deije radoznalosti isklonosti da se pitaju pitanja, traga za nepoznatim, odstupa odrutinskih postupaka, da se misli i ponaa na neuobiajen nain iisprobavaju reenja koja nisu nauena od drugih. *odsticanje seoslanja na unutranje motive i potrebe deteta, posebno na potrebuza komunikacijom. Opti zadaci odraslog u podsticanju stvaralatva%

(a zadovoljava deiju potrebu da ono to do!ivi, opazi ili uje oddrugih izrazi na odreen nain

(a omoguava detetu slobodu u potrebi za izra!avanjem


4/6

(a utie na deije stvaralako odr!avanje da ono postane bogatije,sadr!ajnije, ispunjeno smislom za dete i one koji dolaze u dodir sanjim

(a podr!ava i oplemenjuje prirodnu sklonost deteta da u svimdelatnostima izra!ava i stvaralaki uobliava svoje iskustvo.

(a kao kriterijum vrednosti uzima ono to je iskreno, autentino,poteklo od deteta, a ne ono to je u skladu sa ukusom i oekivanjemodraslog

(a obezbedi detetu uslove za spontano i iskreno preputanje zanosustvaralakog procesa

(a dovodi dete u vezu sa onim materijalima koji mu budeinteresovanje i predstavljaju novinu, podstiu matu

(a potencira individualan pristup u miljenju i razliitosti poveanjetolerancije prema razliitosti

(a pru!a detetu mogunost da bira, varira i pronalazi nove naine

korienja ve poznatog materijala (a poui i uputi dete onda kada mu tehnika nevetina i

neobavetenost predstavljaju prepreku u izra!avanju +npr da mupoka!e kako se smekava glina, meaju boje...

(a unapreuje deiju autonomiju i nezavisnost

(a neguje humane stavove, empatiju i razumevanje za druge injihove emocije.

6. !a pro"enjivanje i anali#u $eijih likovnih ra$ova tre%a

u#eti u o%#ir vi&e aspekata: 'siholo&ki aspekt odnosi se na individualne, psiholoke

aspekte deteta i njegove razvojne mogunosti +tok je isti kod svedece ali tempo individualan. *rocenom psiholokih komponentiukazujemo na razvojni stepen deteta.

(o"iolo&ki aspekt odnosi se na detetovo okru!enje, socijalnusredinu, nivo obrazovanja i socijalni status roditelja, uticajtradicije, kulture, vrednosnog sistema, uticaj medija, druge dece isl. Ovom analizom otkrivano kako dete komunicira sa svojimokru!enjem, iskazuje svoj stav, misli i oseanja, pomou znakova&simbola.

'e$ago&ki aspekt predstavlja uticaj vaspitno&obrazovnogprograma, njegovih ciljeva, uticaj nastavnika ili vaspitaa +kojimo!e da podstie ili sputava stvaralatvo. (eiji likovni radotkriva pozitivne i negativne vaspitne uticaje u vrtiu ili koli. -kose u radovima ogleda neukus, ki, podr!avanje, je"tinadopadljivost, tada izraz nije stvaralaki ni deiji, ni estetski, tadase razvija rutina, ablon koji ubija stvaralatvo.

)stetski aspekt podrazumeva nivo likovnih sposobnostideteta, sposobnost vizuelne komunikacije likovnim sredstvima.ao to deca ne te!e da predstave stvarnost, ona jo manje te!e

da stvore umetniko delo, zato estetski kriterijumi ne bi trebalibiti odluujui za procenjivanje proizvoda stvaralatva.


5/6

6*. # predkolskim ustanovama ne vri se ocenjivanje rezultatadece ve evaluacija koja podrazumeva posmatranje i praenjedeijeg razvoja, a u koli se procenjivanje vri ocenjivanjem kojemo!e biti numeriko ili opisno. /ikovni izraz dece predkolskog

uzrasta je indikator ne samo likovnog ve njihovog opteg razvoja,zato je ovo sistematsko prikupljanje podataka znaajno za evaluacijurada vrtia.

65. Ocenjivanje mo!e biti numeriko +skala od 0 do 1 ili opisno+kvalitativno. Opisno ocenjivanje ima prednosti jer daje mogunostda nastavnik svestranije pristupi ueniku i njegovim individualnimkarakteristikama, pru!a podatke o tome da li dete napreduje,stagnira ili nazaduje i sl. *roblem ovog pristupa je to nastavnikmora dobro poznavati uenika, to je u uslovima naeg kolstvazbog broja uenika i ogranienog vremena vrlo teko. $umerikoocenjivanje predstavlja klasi"ikaciju rezultata, pri emu svakaocenaima simboliku vredonost. *roblemi ovog ocenjivanja su%subjektivistiki pristup, slabe ocene kao kazne za ponaanje,etiketiranje uenika na osnovu ocena kao dobre i loe ilitalentovane i netalentovane dece, ocenjivanje na osnovu uspehau ostalim oblastima...

66. *rilikom procenjivanja razultata i vrednovanja, treba uzeti uobzir sve aspekte +socioloki, pedagoki, psiholoki, estetski, akriterijumi za ocenjivanje su% posveenost radu, ulo!en trud,

aktivnost na asu, nivo usvojensoti sadr!aja nastavne jedinice uskladu sa individualnim sposobnostima deteta i nivo kreativnostiuenika. -ko je dete ulo!ilo trud u svoje izra!avanje, ako jezadovoljno onim to je napravilo i vidi smisao u tome, zaslu!ujesvaku pohvalu i od njega ne treba tra!iti nita vie. 2anje je va!nokako neto izgleda nego ta to za dete predstavlja. $astavnik netreba da namee svoje kriterijume, stavljajui naglasak na urednost,

jasne konture, realne boje, spoljanju slinost objekta itd jer se tonepovoljno odra!ava na stvaralatvo i vodi do ukalupljivanja ikon"ormizma.

6+. 3

6,. #speno oblikovan predmet koji neto znai, mo!e se koristitiu igri i radu i sna!an je podsticaj za dalji razvoj stvaralatva, nprdete je napravilo igraku koju koristi u igri, ili je ukrasilo crte!imaprostor u vrtiu ili koli, bie ispunjeno ponosom i oseanjem da seostvaruje kao stvaralako bie. (ete koje zna da od otpadnihmaterijala napravi sebi igraku i njome se igra, stalno jenadograujui, unosei nove ideje i matu, nee osetiti dosadu, zarazliku od deteta okru!enog sa mnogo gotovih predmeta kojima sebrzo zasiti i iscrpi njihove mogunosti.


6/6

69. (idaktika vrednost izlo!bi je u tome to se na njima a"irmiusavremeni pogledi na deije likovno stvaralatvo i one delujuposredno na struno usavravanje rada nastavnika i vaspitaa koji ihposeuju. 4stetska vrednost je u tome to su likovni radovi decenajprirodnija vrsta oplemenjivanja prostora kole ili vrtia, jer potiu

od same dece i deo su njihovog sveta, ove izlo!be deluju prijatno istvaraju toplu atmos"eru. 'aspitna svrha se ispunjava ako deteostaje glavni akter u izboru radova za izlo!budok odrasli pru!ajusamo potrebnu podrku. 'a!no je da se esto menjaju naini, mestai sadr!aji izlo!be jer e inae deca brzo izgubiti interesovanje za njih.

+0. Dnevne i#lo-%ese organizuju u radu sa predkolskom decomposle svake likovne aktivnosti gde se izla!u radovi sve dece u grupi.Osnovna namena im je da deca mogu da posmatraju svoje likovneradove i radove druge dece, radovi doprinose ureenju prostora idete tako osea da vaspita podr!ava njegov rad. 'a!no je izlo!itiradove sve dece. Di$aktike i#lo-%e se organizuju u vrtiima,kolama, ustanovama kulture i sl. 5 za cilj imaju razmenu in"ormacijameu strunjacima. 6a ove izlo!be vri se selekcija.epre#entativne i#lo-%e se najee organizuju tematski i u njimane moraju da uestvuju sva deca, tu se prikazuju radovi dece iz

jedne ili vie vaspitno&obrazovnih ustanova i to za iru javnost. 5zborradova vri struni !iri u ijem sastavu su likovni pedagozi, muzejskipedagozi, umetnici, uitelji, vaspitai.../#lo-%e povo$om pra#nika su uglavnom tematski vezane za nekipraznik i organizuju se u koli, predkolskoj ustanovi, mesnoj

zajednici... (eca ovakvim radovima prikazuju svoje vienjedrutvenih dogaaja i ove izlo!be namenjene su, njima, roditeljima iiroj publici.

++.*rilikom organizovanja dnevnih izlozbi koje se uglavnom organizujuu decijim vrticima treba izloziti sve decije radove, nezavisno od togada li zadovoljavaju estetske kriterijume jer dete iji rad nije izlo!enosecace se odbaeno i njegovo interesovanje za likovno stvaralatvoe opadati. *ritom vaspitaci ne trebaju prepravljati radove preizlaganja jer ce to takoe biti pogubno za deije stvaralastvo. #samom nametanju deije dnevne izlo!be treba i svako dete da

uestvuje jer ce tako vise da se oseca korisnim.

Documents

Metodika FPU 2013 Kolokvijum 2