Meša Selimović - Magla i Mjesečina

8/12/2019 Meša Selimović - Magla i Mjesečina

http://slidepdf.com/reader/full/mesa-selimovic-magla-i-mjesecina 1/79

MEŠA SELIMOVIĆ

Magla i mjesečina Roman

1.

Vidio ih je kako dolaze preko nogostupa kroz šljivik, da iz bjegnu blato na

putu, išli su u koloni po jedan, ćutljivi i sumorni na ovoj kiši što sipi danima. Pas je

nasrnuo na njih, i odmah se smirio, poznao ih i poĉeo da skiĉi, umiljavajući se. Nije

dobar ĉuvar, nikog ne bi smio da poznaje osim mene, ni na koga ne bi smio da se

navikne nikad, deset godina da dolazi pa opet da nasrne na svakog, takvog je itraţio, tele je dao za njega, a u njemu otanjala divlja krv, uvija se oko ĉovjeka kad ga

treći put vidi. Prevarili ga planinštaci, a moţda i nisu, izmijenio se, rat je, prolaze

neprestano ljudi s puškama i udaraju kundakom po psećim rebrima, a i on ga

smirivao, ne ţeleći zla, naoruţani ljudi su prijeki, smeta im i pasji laveţ, al' kerĉe

smije makar još toliko, da zareţi i da iskezi zube, on ne smije, prima ih i ĉasti kad

mora, i ţali što mu je kuća u ravnici i kraj puta, pa svako svraća, kao da misli da bi

mu bilo krivo ako bi ga mimoišao, i ne moţe ništa nego da se kida u sebi i da ćuti. I

moţe da ih ne vidi dok prolaze. Nosio je naramak sijena, os jećajući buĊi i mokrinu, inije htio da se okrene ili da im se javi, nema on ništa s njima ni oni s njim i ne tiĉu

ga se, krava neće jesti ovo sijeno, sparilo se, ako sutra bude sunca, rasturiće stog i

prosušiti ono što je ostalo, ali on zazire od ljudi što naoruţani idu nekud u noć,

njemu je svejedno kuda idu i šta rade a opet je nemiran zbog njih, bolje bi bilo da

nikoga nema i da niko ne svraća, mirniji bi san bio, šteta što nema soli, isjekao bi

sijeno sjekaĉicom i poprskao slanom vodom, krave bi uslast pojele, ali nema soli ni

za njih, ono malo što je ostalo ĉuva u brašnu kao za lijek, već su ĉetiri puta svratili

njegovoj kući otkako se snijeg digao, taĉno zna: ĉetiri puta, dešavalo se da proĊuputem mimo kuće kad padne mrak, a dva puta su došli u zoru, vraćajući se. Kuda su

išli? Šta su radili? Niti je on pitao niti su oni kazivali, odlazili su ćuteći, i on je

ostajao ustrašen i uznemiren, kao da će se nakon njihova odlaska desiti nešto njemu

i njegovoj kući, ĉinilo mu se da su za sobom ostavljali dio krivice, nije znao kakve, i

dio odgovornosti za nešto, zbog neĉeg, i to je liĉilo na sudbinu, nije smio ni da se

buni ni da je izbjegne, u staji je tamnije nego napolju, krave se okreću prema njemu,

prostrano im je i pusto, rat je samo njih ostavio, bog zna da li će i njih, stid ga i ţao

mu što su toliko mršave, izmorile su se orući, stavio je pred njih buĊavo sijeno, kao

krivac, ali šta je mogao drugo? Travu je ĉuvao da ojaĉa, ĉeškao ih oko ušiju, kao da



MEŠA SELIMOVIĆ – Magla i mjesečina

2

se umiljava, njeţnošću ih vara, prelazi im rukom preko pletera rebara, polako,

ţaleći, ali je koţa ĉvrsta i dlaka glatka, srećom mlade su, evo i jedu, bez volje i bez

ţurbe, ali jedu, i njemu je drago i ţao, odrţaće se na ovom Ċubretu, ljetos će skloniti

više sijena na tavan, i ţita će više ostaviti, sam bog zna kakva će biti zima i kakvu će

pustoš rat još ostaviti za sobom, on, ove dvije kravice i zemlja sve će stvarati iznova,

sad su već ušli u kuću, drţe puške meĊu koljenima, naĉiĉkani su bombama oko

pojasa, šinjeli su im mokri i teški a ne skidaju ih, ne znam da li ih skidaju i kad

spavaju, oni nemaju mira, to je kao prokletstvo, ĉovjeku je teško kad je dva dana

nesmiren a oni već otkad ţive hajduĉki, bez kuće i bez odmora, zadajući i trpeći

strah, i dugo još neće mirno leći i mirno ustati, a to nije dobro, prozliće se i

zaboraviti na ljudski red, naviknuće da malo cijene i svoj i tuĊi ţivot, i jasno mu je

da on to ne misli o onome što će biti već o onome što jest, dok oni prolaze ili zastaju

u njegovoj kući, odlazeći u mrak na neke opasne poslove, opasnost se šunja okonjega kao kuoka, zatvorio je stajska vrata, ne vrijedi ih zakljuĉavati, i stao pod

strehom, kiša šljapka i po baricama, pas cvili privezan pod drvetom, trebalo bi da ga

dovede ovdje pod strehu, ali neće, neka kisne kad zna da onako skakuće oko

stranaca, i divljaĉ se već boji ljudi, i on se boji, znaće se da su u njegovoj kući, znaće

se da su odatle odlazili nekud u mrak, da drugi koji doĊu neće moći oprostiti, a

drugi će doći, smjenjuju se neprestano, i teško je znati ko je ko, a on nikome ništa ne

moţe, savija se pred silom i sluša, i uvijek nanovo strepi od onih drugih što će tek

doći i kojima će biti kriv, jer on nije niĉiji, a i da je neĉiji opet bi bio kriv, u dugim

zimskim noćima je smišljao kako bi se ogradio od rata i od svih što ratuju, dobro bi

bilo kad bi mogao kroz krov da isturi bijelu zastavu i da je nikako ne skida, da svako

zna da nije ni s kim u ratu, ali to je, naravno, samo luda ţelja, jer bi onda bio u ratu

sa svakim, a ni njegova tvrda koţa ne bi to izdrţala, nije mu se išlo ispod strehe, na

tom uskom prostoru izmeĊu staje i kiše osjećao je nešto prisno, krave, tvrdo sijeno,

kokoši su ćućorile u kokošinjcu, pod kravom su sitno pijukali vrapci, iz debelih

hrastovih dasaka strujala je toplina, sav ovaj stari, poznati, dobri svijet ţivio je

obionim ţivotom što je sad liĉio na ĉudo. Kao sjećanje na nešto davno, još iz

detinjstva, kao trajanje sna, kao tuţan ostatak iz priĉe: bio jedn om jedan svijet. A on

više nije siguran ni da je bio, zna samo da je drag i svoj, da niĉim ne plaši, moţda će

biti opet, ili on samo sastavlja komade neĉeg što je razbijeno, pa mu sad izgleda

ljepše nego što je bilo. Poĉeo je da sluša i golubove pred zoru, zna to gukanje cijelog

ţivota, obiĉno je, nije ni lijepo, teško da ga je i ĉuo uvijek, ko bi obraćao paţnju na

sve te glasove što se javljaju od jutra do sutra, a sad se zaustavlja, zastaje u rano

jutro pred tim glasom što mu nešto javlja, izvlaĉi ga iz njegove kore, i ĉini se da jeonako mek i obao, onako dalek a bliz, vaţniji nego što jest. Budio je sjećanje, eto to

je, svojom nevinošću bio suprotnost ovoj surovosti, zaostalo iz nekog vremena što je




3

moglo da bude, iz vremena kad je postojalo ovo kao proso sitno pijukanje pod

strehom, kad je noć bila blagoslov i blaţen odmor do dana. Bilo je i mnogo muka što

su se zaboravile, blaţene da su sve odreda, onako sitne.

Uzdahnuo je jedva ĉujno, i nije volio da se išta ĉuje od njega, dobro bi bilo da

ni kokoši ne ćućore toliko, moglo bi ih stati glave, iako ovi ne traţe ništa veĉerali ukomandi pa se prave dobri, a on bi radije dao i više nego što daje, samo da mu ne

dolaze, ali izgleda da niko ne moţe izbjeći da se pomiješa sa svijetom i da primi dio

krivice za koju nije kriv. A on ne ţeli mnogo, ţeli sve manje što rat duţe traje, da

saĉuva glavu i ovo malo osirotjelog imanja, dalje i gore od tog se ne moţe, a moţe

biti i da moţe, ĉovjek više ništa ne zna.

Sljapkao je kroz blato i vodu, osjećajući kako mu opanci ţmiĉu i samo što se

ne raspadnu, i grdno se ljutio na tu nevolju, ţeleći da ostane na tome, a to mu bilo

kao gatanje, neka izgleda teško da zalegne za nešto teţe, jer mu nije draga ova

mokra i mrkla noć, ni ovi ljudi kojima je njegova kuća postala baza odakle se

spremaju na nešto opasno i ruţno, kao što je ruţna i ova rijeĉ, prije rata nikad je nije

ĉuo a ne moţe se više bez nje, i ponavljao je kao psovku, grebla je grlo poput

zobenog zrna punog bodljika. A kad mu je pas pošao meĊu noge, ponizno cvileći,

šutnuo ga nogom u trbuh da je kao baĉena torba udario u ogradu, doĉekao se na

noge i ogolio vuĉije zube zareţavši prijeteći, i on ga zato udario još jednom, a udario

bi ga i da je uplašeno podvio rep, jer ĉovjek mora na nekome da iskali nakupljeni bijes, inaĉe bi prsnuo kao mjehur.

Sigurnost je nekad ostajala na ovom dvorištu kad je, obišavši ga, silazio u

kuću, a sad je staja leţala šćućurena u mraku, ambar se pogrbio prazan i mrk, kao

pred paljevinu, šljivik je ćutao pun sjena: mogle su i da oţive. Sve je otvoreno

svakome i uzalud se braniti i ĉuvati, oni ulaze kud hoće, imaju hiljadu kuća i

nijednu, nigdje se ne zaustavljaju a njihova je u koju uĊu, i tako ni on nema svog

mjesta kad je sve svaĉije, a bilo bi još gore kad ne bi znao da sve ima kraj, pa i

nevolja.

Pomislio je da skine opanke pred vratima i da uĊe bos u kuću, baš zato što su

oni ušli u cipelama i unijeli blato i vodurinu, ali je odustao, bilo bi besmisleno, samo

bi se odao. Oni i spavaju obuĉeni, i on to dobro zna, i nije mu ni na kraj pameti

pomisao da je trebalo da se izuju, već da pokaţe svoju ljutinu i stradanje, samo,

srećom, on svašta pomišlja a ne ĉini, a sve rjeĊe i pomišlja, ne voli da radi nekorisne

stvari. Ali je dobro otresao noge o prag i glasno se nakašljao, da promi jene razgovor

ako se šale sa Ljubom, nije mu zgodno ni da sluša ni da je brani. Iako njoj advokatnije potreban, jezik joj šije ko singerica, ĉudo kako je brza na odgovoru, i ne pazi je li




4

rijeĉ muška ili ţenska, pa je milina slušati, ko da pjesmicu kazuje, i on bi uţi vao u toj

soĉnoj litaniji, kad ljudi ne bi smatrali da je on kao muţ duţan da je uzme u zaštitu,

a on bi je uzeo u zaštitu kad bi je neko napao rukama, a bez tog baš smiješno, jer što

se jezika tiĉe, ona je majstor a on mutavac, i odbraniće i sebe i njega, bez muke, kao

u šali. A ako bi se desilo da bi on morao da stane pred nekoga, da je zaštiti od

nasrtaja i od uvrede, da li bi to zaista i uĉinio? Moţda i bi, ţena mu je, i samo od

njega moţe da oĉekuje zaštitu, a kaţe moţda jer više ništa ne zna sigurno ni o sebi ni

o drugima, nekad je znao, ili je mislio da zna, a to je isto, sad nije siguran ni u šta.

Sjedjeli su u polumraku, sedam ih je, i brat je s njima, sjenke im se polako

njišu prema dremovnom titranju ţiška, teške su i guste, dotiĉu se ispunjavajući uzak

prostor, i kao da ih je radi toga više, izgledaju zbijeniji i zloslutniji. Oruţje im je u

rukama, ne ispuštaju ga, ne stavljaju pored sebe, kao da su srasli s njim, to je iz

straha i navike, ko zna šta je jaĉe, on se ne navikava, podsjećaju ga samo na strah,

svoj i njegov, briga njega za njihov strah, njegov je vaţan, dok tako drţe puške

sigurno misle da neko moţe naići i da se moraju braniti, a ta njihova opreznost ga

ne umiruje.

— Dobro veĉe!

Pozdrav su primili mlako, ne trudeći se da budu ljubazni, kao da nisu u

njegovoj kući, a i nisu, bog zna već ĉija je, i doći će vrijeme da će on njih moliti da

uĊe.

Po podu od cigle teku curkovi i šire se barice sa vojniĉkih cokula i opanaka, na

bijelom kreĉu zida ostaju tragovi mokrih šinjela, i sreća da je peć stavio ovdje u

vajat, jer bi sad sjedili u sobi, kao što su i sjedili, dok se nije dosjetio da ih ovamo

dovuĉe toplotom i tako da saĉuva bijelu posteljnu rubinu i ţuto izriban pod od

njihove prljavštine, uvijek mu je bilo lakše kad bi se toga s jetio, kao da im je

podvalio, makar malo, koliko je mogao. Jedan dio kuće saĉuvao je od njih i od rata.

I to je nešto.

— Je li prestala kiša, domaćine?

— Nije.

— Mislio sam da će jenjati.

— Ne bih rekao.

To je pakost, ali zbog neĉeg mu je vrlo potrebna, i godi mu što kiša pada i što

ih ne tješi, ţao mu je samo što ne moţe da naĊe više obespokojavajućih rijeĉi,

nenaviknut je na razgovor, a ne smije ni da se otkriva suviše, ali ovoliko moţe i

mora, ne što baš njih mrzi, već što mu je dosadilo ovo muvanje i ovaj vašar, nikad se




5

s ljudima nije mnogo druţio, pa ni s onima koji su mu mogli biti bliţi od ovih. Bliţi

od ovih?! Stanko je s njima. Nije mu lakše zbog toga. Još je gore: tvoj brat ih je

vodio, reći će mu poslije oni drugi. Bio je brat, sad više ne znam ni šta je. Tako će

odgovoriti, ali mu niko neće vjerovati.

Kuda idu? Kuda su se spremili? K ojim će bogazima veĉeras proći? Šta ih goniu rovak i u zasjede. Jer tamo kuda oni idu nije mirno kao ovdje. Nisu govorili o

poslovima, krili su svoje staze kao konjokradice, ali je on znao njihov put, znao je

bar otprilike, koliko je njegova mašta mogla da ih prati, a ostalo je sve bila tama i

tajna. I ne sjeća se da mu je ikad iko bio dalji i nerazumljiviji. Tajni i opasni poslovi

nisu dobri, a kad ĉovjek od njih ni koristi nema, onda tu nešto nije uredu. Ili oni

misle na korist koju će imati docnije, ako pobijede? Jadna mi korist kad ti je glava

svakog ĉasa u torbi, i teško će koji iznijeti ĉitavu, a pobjeda bez mene isto je što i

poraz. A i ta pobjeda, ko zna šta je to, opet će se orati zemlja, i kuburiti od Boţića doĐurĊeva, i gledati u nebo hoće li pasti kiša ili će zasjati sunce, opet će se bolovati i

tugovati, raĊati i umirati, i šta mu je to onda pobjeda, i za koga?

Ĉuĉnuo je uz peć i prislonio leĊa uz tople zemljane grbine, dobro je napravio

ovo ĉudo, malo drva troši a dugo drţi vatru, šteta što su platne popucale, druge

nema gdje nabaviti, moraće da izdrţe ovakve kakve su, neki seljaci su išli za vojskom

kad je upala u grad i svašta donijeli, kiĉma im je pucala, ali on ne bi mogao, platne

su mu potrebne, i ĉizme gumene Ljubi i kaput joj je obećao, prevario se pa obećaozimus, ali ne bi uzeo tuĊe, ne zna zašto, ali ne bi mogao.

Pušilo mu se, a nije htio da izvadi duvan kesu, mogli bi da zatraţe i ostali, a

nije mu mnogo ostalo, moraće uskoro da nabavlja kako zna, bez tog Ċavola više nije

mogao, naroĉito kad ovako priĉuĉne uz peć. Izvukao je hilu i poĉeo da je glaba,

osjećajiući vlaţan smrad.

Brat mu je sjedio do njega uz peć. Pruţio mu je plehanu kutiju, i on tvrdim

prstom nabio punu, više nije moglo stati.

— Uzmi za poslije.

Uzeo je i za poslije.

Ţena je stajala uza zid s rukama iza leĊa, pogledala ga je ćuteći. Znao je šta

znaĉi taj pogled, ali se napravio da ga ne vidi. Pravi mi se mnogo fina, zašto da ne

uzmem, on će lako naći i neće platiti, a ja ću se nahodati dok kupim nekoliko trulih

listova, njemu ništa a meni mnogo, i ne izigravaj mi gospoĊu, varoškog ti boga,

varoš te profinila, ista si kao i oni, šašava, i šta me tu pogledaš kao na mladu ugostima, znaš mi ti nešto ko i svako beslovesno stvorenje.




6

Nije pomislio da mu je brat, nekako je postao stran i dalek, nemaju više šta da

kaţu jedan drugome, ne imiju. Stariji je od njega, i stariji je i od svih ovih, izmijenio

se, oronuo, ne govori, ne smije se, iako pušta mlaĊe da se smiju. Zabavljen je

sobom, drţi se za krsta, ponekad tiho zastenje.

— Stegla te reuma?

— Stegla.

— Nemoj da se griješ uz peć, biće ti gore kad izaĊeš na kišu.

— Gore ili bolje, svejedno mu doĊe, ovako mi je sad ugodno.

— Zašto ideš kad si bolestan?

— Mora se.

Jesu li ga natjerali?

Lice mu je blijedo i izmuĉeno, tijelo uvrnito bolom što ga kida iznutra, baš

grehota što mora ovakav na kišu, ni psa ĉovjek ne bi istjerao a kamoli bolesno

stvorenje, a kod njih je, eto, sve ĉudno i nerazumljivo.

— Hoćeš li malo rakije? — upitao je iznenada.

Ţena je opet pogledala u njega, i on je znao da je ovaj pogled drukĉiji nego

malopreĊašnji, ranije je bio prijekor, sad ĉuĊenje. Šta se to desilo s njim? Ni on ne

bi znao da kaţe šta se desilo. Gleda ga, ne moţe nikako da namjesti kuk i bolesnu

nogu, stalno je ispruţa i privlaĉi, savladavajući grĉ na izboranom licu, a pred njim je

noć, i vlaga, i bog zna kakav posao, bio je k o gora, sad je ruševina, bio je ĉovjek, sad

je tuga. Kako da ne ponudi? Mislio je da doda da mu je još malo ostalo, ali nije htio

da kvari rijeĉ, bila je nepametna i brzopleta a po neĉemu opet lijepa. Ponekad ĉovjek

uĉini nešto bez razloga i bez pameti, i još mu drago. Poslije se kaje. Ali je brat odbio

rakiju, ne smije, kaţe, bilo bi mu još gore. On to ne shvata, od rakije nikome ne

moţe biti gore, ako se ne pije kao voda već kao lijek. Nije to rekao, jer je po svom

obiĉaju prećutao pola od onog što bi imao da kaţe, a neće ni da navaljuje, to bi već

bila ludost: ponudio je, i to je od njega dosta, a što on ne prima, to je njegova stvar.

Ali se još jednom osvjedoĉio da svaka suvišna rijeĉ moţe da bude opasna, jer su se

javili drugi, mlaĊi.

— Zašto pitaš? Iznesi tu rakiju. Uskoro će dţanarika, peći ćeš novu.

— Dugo je do dţanarika.

Srećom, brat je stariji i razumniji. Odbio je njihovo navaljivanje:




7

— Šale se. Ne pijemo rakiju kad idemo na zadatak. Uspava ĉovjeka, a nekako

je i hladnije poslije.

— E to imaš pravo. Onda, kad se vratite.

I to je bilo nerazumno, ali nekako je došlo u rijeĉi. Nije bio škrt, svakog gosta

bi rado poĉastio u svojoj kući, samo ovo nisu gosti. Nije znao šta su, ali gosti nisu. A

nije ni zgodno da se ĉuje kako gosti naoruţane ljude.

Namjestio se uz peć i mirno gledao po sobi, umiren što se ne spremaju na

spavanje: otići će kad ojaĉa noć. I snošljivi su veĉeras, ne zadirkuju ga, ne zovu da

im bude vodiĉ, ni da poĊe s njima u borbu, ne pitaju ga zašto se priljepio uz ovu ćiriš

zemlju i uz ţenu, to ga je uznemiravalo toliko da je ponekad i odgovarao, uvijek isto:

ko bi ih hranio? mora neko i da radi. Pa bi poslije njih sanjao teške snove, kako se

odbio od zemlje i od kuće, a na zemlju zasjeo drugi. Niti su govorili kako će nakon rata sva zemlja biti zajedniĉka, kako li, pa će svi raditi zajedniĉki i zajedniĉki dijeliti,

a on na to nije odgovarao, smatrao to šalom, jer ako je zemlja njegova onda nije

svaĉija, a ako je svaĉija nije niĉija, i onda nema ni rada ni dijeljenja, i to je dokono

priĉanje, koliko da se ne ćuti, a nije baš i pametno, jer kakva je to sloboda o kojoj

govore, ako neće biti slobode da ţiviš i radiš na svome? a onda kaţu: biće bolje, a on

pita: hoće li biti dobro? a oni kaţu da će traktori orati zemlju, a on misli a ne kaţe,

ako meni budu orali, platiću ja to ko vuk koţom, nikad ništa ja nisam dobio badava,

a ako ne bude moje, briga me ĉime će orati, i ne zna na ĉemu je, kao nikad u ţivotu.Pa ni Ljubu, zaĉudo, ne diraju, i ona ćuti, naslonjena na zid, prsa joj istaknuta,

mogla bi baš malo i da ih sakrije, eto što ti je ţensko, pokazaće sve što moţe, i ne

misleći na to, tijelo njeno na to misli, a ne miĉe se, gleda u jednom pravcu, oĉi joj ne

trepću, sluša mladića što sjedi na klupi prema njoj, s mitraljezom na krilu,

uzdignute jake šinjela, kapu drţi zguţvanu u ruci, kosa mu plava i ţiva, lice mu

djetinje i pogled zreo, priĉa mirno, slatko, ne ĉudeći se što ga slušaju, eto, rode se

takvi, priĉala, dokonjaci, pa im rijeĉ ide od ruke, doduše rijeĉ ne ide od ruke, a

njemu ne ide ni od ĉega, i hvala bogu, nije to za ozbiljne ljude koji znaju šta je rad i briga, već za ovakve praznoglavce, ali evo, i on ga sluša, i nije ni ruţno, već baš

divota, post mu njegov djetinji i ko ga rodi s takvim jezikom, a i Ljuba ga sluša, pa

nije samo da sluša već ga pije oĉima ko sunce rosu, ajde, makni te oĉurde, lijepe su,

znaš ti to dobro, ali bi mu mogla biti mati, pa baš ako ne bi mati, a ono dobro starija

sestra. A moţda i ne misli ni na što, moţe biti da zaista samo sluša, ko bi znao šta je

u mislima ţensku stvorenju, to je zatvorena i nepristupna pećina, godinama s njom

hljeb i postelju dijeliš pa ne znaš ko je ni kakva je, obilaziš oko njenog tijela, drţiš ga

u rukama, a u njoj ne znaš šta je, ne vidiš šta misli. Pa ĉovjeku doĊe ţao, uĉini mu se




8

da je sam na svijetu. A ni zbog ĉega, doĊe ovako nenadno i misli svašta u sebi, a

bolje bi bilo da spava, a eto, ne moţe.

A Ljuba sluša mladića. Kosa mu je grumen zamršenog zlatnog prediva, oĉi

modra konoplja, lice mršavo i ĉisto, vedar i drzak smiješak prelijeće po njemu kao

sjenka, i ne znaš kad se javlja i kad nestaje, i ne znaš ĉime te veţe da gledaš u njega,nije lijep, usta su mu velika i vilice mršave, i sav je mršav, i mlad, i lijep, i usta mu

nisu velika, i svejedno kakav je, šteta što će uskoro otići, biće joj teţe nego drugih

noći, a moţda i neće, stajaće ovako uza zid kad ostane sama, moţda će i ţiţak ugasiti

da ga bolje vidi, slušaće u mraku i biće joj lijepo i tuţno, ĉuće samo glas, ţuboriće

oko nje kao voda, kao šušanj lišća, ni sad ne povezuje cijelu njegovu priĉu ogradu i

ljudima koje je poznavao, ni o smiješnim dogaĊajima u kojima je uĉestvovao, niti joj

je to vaţno. Bilo je vaţno dok je slušala i smijala se kao i drugi, drago joj bilo što

priĉa tako zanimljivo, oţivljavajući ljude i dogaĊaje kao da ih je izvlaĉio iz tame na

jarko svjetlo, pronalazeći u svemu smiješnu stranu, dopuštajući sebi da se šegaĉi sa

svaĉim, i neosjetno prelazeći na ozbiljne i tuţne slike grada, po kome je s ostalom

djecom hodao kao vlasnik, pametni mangup koji je sve znao o gradu a malo šta

poštovao, ţiva ĉigra, pokora dućandţija, briga policajaca, nevolja škole, meta oĉeve

teške ruke, predvodnik tuĉa, bosonogi vitez po uzoru iz filmova, duhoviti

podrugljivac, slobodno gradsko fakinĉe u kome se i zlo i dobro sakupilo kao u vreći,

pa je ispadalo kako kad, i kako šta, bez reda i po sluĉaju. Bezbrojni su bili njegovi

doţivljaji, izgledalo je ĉudno odakle njegovoj mladosti toliko iskustvo i sjećanja:

malo je, doduše, govorio o sebi, ali je iza svega bilo nešto njegovo, zrelo djetinje, što

je podsjećalo na njegovo lice, ili se ĉinilo tako zbog modrine njegovih mladih oĉiju,

koje su mnogo vidjele a nisu se zamutile ni oteţale. Spadalo, mislila je gradsko

spadalo, ne izraţavajući time ni ono o ĉemu je razmišljala ni ono što je mladić bio, i

samo se grubo branila od sjećanja što je u njoj muklo zatutnjalo kao daleka

grmljavina.

Imao je rijedak i dragocjen dar da ljude potĉini rijeĉima. Njegova priĉa jetekla mirno, povezano, sve je izlazilo jedno iz drugog, kao da je odmotavao klupko

konca, ali se on sam krio iza svoje priĉe, ništa nije naroĉito naglašavao, nijese

smijao, nije se nametao, puštao je svoj tihi glas da tka i ţubori izmeĊu njega i njih,

pojaĉavajući utisak kratkim jedva primjetnim stankama, iako je izgledalo da mu nije

stalo do utiska, da je sam uţivao u tom govorenju koje nije imalo nikakvu svrhu ni

cilj, kao da je samo sebi dovoljno. Nije to bilo u poĉetku, slušala je i smješkala se,

kao što se sluša pjesma, ili šum lišća, ni zbog ĉega, ĉak i nesv jesna zaludne

ugodnosti, a onda je postala paţljivija: on priĉa drukĉije nego seoska priĉala. Nijetaĉno znala u ĉemu je razlika, nije ĉak primjećivala da su sve njegove rijeĉi jednake,




9

da imaju isto pravo u reĉenici, koja ne zastaje, ne ţivi po sebi, već u slapu, u toku,

nije zapaţala ĉudna skraćivanja i podrazumijevanja, ni neosjetan prelaz iz šale u

zbilju, ni nervoznu misao koja se krije pod podsmijeh, ali je osjetila miris grada,

podsjetila se svojom i njegovom krivicom, i tad se javila ona daleka tutnjava.

Trebalo je u tom ĉasu izaći u dvorište ili otići u sobu, trebalo ga je prekinuti šalom ili

grubošću, trebalo ga je slušati kao i dotad, ni zbog ĉega, da proĊe vrijeme. Ali nije

mogla, niti bi moţda pomoglo. Javljalo se to i ranije, u noći kad nije mogla da zaspi,

ili u snu jer nije mogla da sprijeĉi, u duge kišne sumrake kad je s muţem ćutala u

kući, samo je uspijevala da ga uguši, ĉudeći se što nije već zaboravljeno. A sad je on

sjedio pod ţiškom, i kosa mu je od zlata, i glas mu je od mekih šapata, i lice mu je

ĉisto i mršavo, i oĉi drsko djetinje, i više nije vaţno šta je priĉao ni šta mu se

dogaĊalo, već što se ona otima iz sebe i potire godine i ţivot za koji je mislila da ga je

prihvatila kao svoj jedini, i sa strahom diţe brane koje je s mukom podigla u sebi, sastrahom, da bujica ne odnese sve što je graĊeno, a opet sa slašću, da se oţivi

trenutak prošlasti. Svejedno šta će poslije biti, jer neće biti ništa, avaj, ništa biti

neće, sve će ostati kako jest, ali je bar otvorila prozor u ono što je bilo. I sluša samo

njegov glas, tih je i muški njeţan, strast drhti u njemu sakrivena, otvara je svu do

korijena, ne moţe više da se sakupi i vrati, vraćanje bi bila muka gora od smrti, on

ne priĉa ono što ostali ĉuju već ono što ona zna, i samo je to lijepo, i samo je to

vaţno, ni za što ga više ne bi dala, ni s ĉim ga sad ne bi zamijenila, i sve ih ona

izdvaja i briše, samo on je s njom, i samo njoj govori, i nije sitan, krupniji je,

muškiji, i nije djeĉak, oĉi su mu modre ali ljepše, govori isto ovako, šašavo, miriše

na grad i na elektriku, samo draţe, jer govori o njoj i o sebi, i niko ne sluša pa moţeš

da kaţeš šta ti padne na pamet, moţeš da luduješ i da se smiješ, moţeš i da plaĉeš,

sad ne moţe da plaĉe već stoji uza zid i, zatvorena za njih, sluša daleki glas što

ţubori blizu nje, pretaĉe se i vri kao izvorsko klokotanje, tad je prvi put osjetila slast

tuĊeg govorenja i milost tuĊeg pogleda, davno je bilo a sve je u njoj ţivo i svjeţe,

odakle ta sveţina? kako se u njoj sve saĉuvalo, bez njene volje, samo od sebe?

trebalo je samo neko da proĉeprka po pepelu njenih posivjelih misli, pa da vaskrsne

sve što je bilo, da uzalud oţivi prošlost, nizašto, da joj bude teţe.

Sad je mogla da misli i gleda, a bilo je kao udarac u prsa, kao da je on došao

na vrata iz noći, otvorivši odjednom sve, i ljubav i ţalost, a ne zna kako se to

dogodilo, jer ovaj mladić ne liĉi na njega, i zar je samo podsjećanje na grad bilo

dovoljno da je toliko izbezumi? Mladić je ućutao i zatvorivši oĉi naslonio glavu na

zid, zamoren toplinom i mišlju na noćno hodanje, kao dijete, lako mu je zaspati i

lako se probuditi, i lice mu je djetinje, ovako umorno i blijedo, spljoštenih kapaka, bez oĉiju koje ga oţivljavaju, pa ga sad nema kao maloprije, manje ga je nego kad




10

govori, priĉanje ga uvećava i obiljeţava, i sad se i onaj davni nenadano oţivljeni

umanjuje u njenom sjećanju zbog ovog zaspalog, a nikakve veze nemaju, i samo je

nešto pusto i muklo ostalo u njoj, ali se vratila u ovu sobu i ovu noć. Vazduh je

zadimljen i teţak, ljudi su kao prelomljeni, drţe ih samo puške o koje se vješaju

grĉevito stisnutim šakama, soba se hladi, niko se ne miĉe da stavi drva u peć, neće

ni ona, još stoji naslonjena na zid, svejedno joj je, dobro bi bilo da ostanu svi ovako

odsutni i da ne odu nikuda veĉeras, ovako je više sama kad ih ima mnogo, i niko ne

primjećuje njenu ţalost, kad bi bio jedan, primijetio bi, a to ne ţeli. Ĉuje kako kiša

pada, kaplje sa streha i šobonji ujednaĉeno, neće prestati cijelu noć, i ovi će cijelu

noć gacati po ţitkom ravniĉarskom blatu, i mladić zamršene kose što je već sad

umoran, ne ţali ga, ni nju niko ne ţali, sluša kako pas uporno zavija, u tvoju glavu,

misli odsutno, ne plaši se tog zavijanja kao drugih noći, ali je tuţnije nego drugih

noći, i ovima je tuţno, samo kriju, a onda primijeti kako je ţeljno gleda vojnik s brĉićima, seoski ljepotan ţivih oĉiju, i sjeti se da je on tako gleda cijelo veĉe,

naknadno se sjeti, dotle ga je jedva zapaţala, i nasmiješi mu se bez mnogo vedrine,

lijep je, neka pomisli na taj smiješak noćas kad mu bude teško, pa mu se naruga u

sebi kad on ponosno bljesnu oĉima: vratila mu se sigurnost, nije uzalud potrošio

toliko gledanje, blago njemu, svijet je njegov, ne izgleda mnogo pametan a ne zna to

i nije mu ni potrebno. Neodluĉno je razmišljala šta da ĉini, glupo joj da više stoji

ovako uza zid, prošao je onaj trenutak opasnog sjećanja, sad je samo umorna, i ne

ţeli da namjerno produţava ono što je došlo samo od sebe, a teško se odluĉuje da

ode u hladnu sobu i vlaţnu postelju, boji se samoće. Nije veĉerala i neće, on će

veĉerati, neka spremi sam sebi, zna gdje je, trebalo bi da mu kaţe da opere noge, leći

će ovako kaljav, pa neka legne, veĉeras joj svejedno, i nije samo veĉeras, već

oduvijek, ĉini joj se, i zauvijek, zar je mogla ikad da se brine za njegove prljave noge,

kao da je sve drugo kako treba, i samo još to da dovede u red, šta je se tiĉe i šta moţe

ona da popravi, ništa više ne moţe da se popravi, niti ima šta da se popravlja, moglo

bi se samo plakati, ali je i za to umorna, i ne zna šta da uradi u ovom ĉasu, a ne sjeća

se da joj je ikad bilo tako svejedno šta će da uĉini. Neko se pribliţavao kući, kroz

šum kiše ĉuli su se koraci, pas je lajao bijesno prijeteći, svi su to ĉuli prije nje, jedan

je s puškom izašao u dvorište, i tek tada je postala svjesna, niko se ne uznemiruje,

ravnodušno ga oĉekuju, znaju da će doći. Zna i ona, uvijek su ga ovako ĉekali, i još

malo prije je ţalila što će ih odvesti, sad joj je svejedno, neka idu, neka i njega

povedu, neka ga ostave, ništa se neće izmijeniti, kiša će padati cijelu noć, vezani pas

će zavijati cijelu noć, tuga će u njoj cviljeti cijelu noć, a moţda i neće, neka ih sve

Ċavo nosi koliko ih ima, niko i ništa ne vrijedi jedne jedine njene suze, leći će izaspati, kao dijete, kao brat, kao njen muţ, ni o ĉemu misliti neće, ni za ĉim neće




11

ţaliti, jer ne vrijedi, nema koristi, a da ima, isplakala bi bunar suza, nije ni znala

koliko ih ima u njoj.

Znala je ko će ući, sreća što nije domaćica, ovo je han u koji svako svraća,

ponekad je zanimljivo, ali ne mora nikog da dvori, suviše ĉesto dolaze,

gostoprimstvo je ne obavezuje, pa ni strah više. Pušta ih da ulaze i odlaze, kao nastanici, i nikakve obaveze nemaju ni ona ni oni, i sve bi bilo kao i drugih noći, da se

nije sjetila ranijeg, mogućeg ţivota, doduše samo tako kaţe, jer da je bio moguć, ne

bi se rasuo kao prekinuta niska, ali se eto sjetila, onaj mršavi mladić ništa nije kriv,

desilo bi se, izgleda, i bez njega, sazrelo je bez njena znanja, sazrelo i provalilo

poslije toliko vremena. Uzalud, ponavljala je neprestano, uzalud, neka se vrati to

sjećanje u tamu krvi, u splet ţila, u najtajniji kutak mozga, ma kuda gdje je i do sad

boravio skriveno kao tajni saputnik njene svakodnevnice, ili neka izaĊe i ode od nje

s ovom noći i s ovim mokrim šljapkavim mrakom, njoj ne treba i nikad zaţaliti za

njim neće, smirila se i zaboravila, a ţivot nije svetkovina već trpljenje, i ne treba ga

još više oteţavati mišlju na ono što ne moţe da bude. Ne treba, jer već i to što je

prohujalo pored nje kao vjetar, uz burkalo je njenu neoduševljenu mirnoću, zavezalo

joj i noge i ruke, ispunilo je strašnim umorom, vaţno je samo da proĊe ova noć, i

kiša je moţda kriva, danima već pada, duša je natopljena vlagom, poĉinje da truli

negdje duboko u ĉovjeku, kao da je koţa propustila pa se uhvatila vlaga, buĊ već

osjeća, avaj, nije to od kiše, trebalo bi da se pozdravi s ovim smiješnim ĉovjekom što

je ušao, moţda se i pozdravila, on briše svoje naoĉare s okvirom od ţice i ţmirka

ispod tavanice, strašno je visok i strašno mršav, on ne vidi ko je u sobi, trepće

kratkovidim oĉima i pozdravlja u slijepo, smijući se, zna gde je i kome je došao, svi

se diţu zijevajući i proteţući se, njen djever stenje zbog reume, soba je puna, više ih

je nego kad su sjedili, njen muţ se uţurbao, drago mu što idu, izvešće ih do vratnica,

od otvorenih vrata se osjeća hladan mlaz vazduha, penje se uz nju od nogu, kao

voda, zadimljen prostor odušuje, odlaze pozdravljajući, prošao je i mladić plave

kose i modrih oĉiju, zbog n jega i zbog kiše sve ovo, nije zbog njega i nije zbog kiše,rana se otvorila sama od sebe, ostao je samo seoski ljepotan, posljednji, sjeća se

smiješka i pobjede, pogled mu je siguran i milostiv, ruka se spustila na njen stomak

i pošla naviše prema pazuhu, i ona se otresla dosadom i bez volje, a mladić se

zbunio zbog tog odbijanja, zbog poraza koji nije oĉekivao, zbog njenog izraza

gaĊenja koji nije razumio, i izašao u noć uzalud se braneći toboţe mangupskim

smiješkom i mišlju o ţenskom lukavstvu, a znao je da nema razloga ni za smiješak ni

za misao o lukavstvu.

Iza njih je ostalo blato, i voda, i pepeo cigareta, i dim što se uvlaĉio upovjesmima, i opor miris pokislih razgrijanih tijela, i nagla tišina, i nešto što se




12

desilo a moglo je da bude opasno, kao da je lebdjelo tu negdje oko nje, kao da je trag

ostao, vrata su zjapila otvorena, i noć iza njih, i vukodlaĉka tama, i naoruţani ljudi, i

rat bez milosti, i dobro što je tako, da se ne posluţi otvorenim vratima i ne uĉini ono

što ne treba, neće uĉiniti, toliko pameti još ima, samo se ĉudi i plaši odakle u njoj

toliki nemir kad je mislila da ga više nema.

Vratili su se Ĉango i Jovan. Ne zna koje je ime ruţnije, ni ko je od njih dvojice

ruţniji. Ĉango je visok, poguren, tanka vrata, tankih nogu, mršavih ruku, ĉudo je

kako se sve to drţi zajedno, ako u noći udari o drvo odvojiće se od njega dijelovi kao

od lutke, traţiće ih i opet sastaviti, moţda je tako i radio, i zato sve visi ovako slabo

privezano. Jovan je nizak i ĉvomgav, ruţniji je veĉeras nego ikad, ruţniji nego i onda

kad je s uţasom pristala da se uda za njega, kao da se odluĉila da iskoĉi u vodu.

Ĉango se bar smije, govori, ţiv je ĉovjek, i njegova se ruţnoća razblaţava, ĉovjek mu

oprašta, ne misli na nju, sastavljaš ga i ispravljaš, gladiš i poravnavaš ali mu ne

zamjeraš, nije teţak oĉima. Evo, opet briše naoĉare v elikom crvenom maramom,

bespomoĉno ţmirka uskim oĉicama i stresa se od zime, samo što mu kosti ne

zaklepeću.

— Što si otvorila? — kaţe smijući se — nama starima je hladno, lako je tebi.

— Bilo je zadimljeno.

— Niko nije umro od dima.

— Hoćeš li da veĉeraš?

— Neću. Legao bih, jedva se drţim na nogama. Mogu li da noćim kod vas?

— Zašto ne bi mogao?

Ko bi smio da mu kaţe: ne moţeš?

Jovan ćuti, kao da nije njegova kuća, kao da niko njega ne pita, ili on neće da

se miješa ni u što. Niko ne moţe da ćuti tako teško i tako ruţno kao on.

Povela je Ĉangu u sobu što je zaudarala na proklijale krompire i na miševe. U

uglu je prostrta slamarica. Zagrnula je biljac i stala prema njemu:

— Jesi li im ti naredio da idu?

— Kome to?

— Ovim vojnicima.

— Nisam.

— Tebe su ĉekali.

— Ja sam svršio svoj posao, oni će svoj.




13

— Njihov je teţi.

— Sigurno.

— Laku noć.

— Zašto pitaš?

— Onako. Da ne ćutimo.

Jovan je još sjedio uz peć, spuštenih ramena, s rukama na koljenima. Mrzila

je tu njegovu odvojenost i to zatvoreno ćutanje što ga je dijelilo od cijelog svijeta,

mrzila je naroĉito veĉeras tu njegovu tupu ravnodušnost, to odustajanje da išta vidi i

osjeti. Nije joj stalo do njegove rijeĉi, ali je muĉno.

— Ja idem da legnem, umorna sam.

Rekla je to namjerno, udarila bi ga kad bi joj veĉeras prišao.

— Ponesi ţiţak kad poĊeš na spavanje.

Klimnuo je glavom podigavši pogled prema njoj, ali ona nije vidjela njegove

oĉi, ni pitanje u njima, i sve je ostalo na ćutanju koje ništa ne rješava. A bilo bi još

gore da progovori, nema mjesta za njega veĉeras u njenim rukama, ne maţe ĉak ni

da ga mrzi kako bi trebala, jer on nije kriv ni zašto, samo je nemoćan da je otrgne od

onog što je bilo i da joj se nametne ma ĉime. Njena je nesreća, ne njegova, što je kao

drvo: u njemu nema ni rijeĉi, ni smijeha, ni srca, i svejedno mu je što je ona kraj njega, tu je, pa neka je, kad bi otišla ne bi poţalio i ne bi pošao za njom, kad bi

umrla mirno bi išao za kravama, mirno bi gnojio i kopao zemlju i ne bi osjetio da

mu nedostaje, bila pa je nema, bar da je mrzi, i to bi bilo nešto, znala bi da je ţiv

stvor. Tako je i legla u hladnoj sobi, ţaleći sebe, pronalazeći krivicu u njemu,

osjećajući pustoš u sebi, iz korijena išĉupana, omotana vlaţnim mrakom što joj je

ubijao hrabrost. Slušala je sitno, ubitaĉno jednoliĉno šljapkanje kiše pod prozorima,

i Ĉangino suho kašljanje u drugoj sobi, i Jovanovo hodanje po predsoblju, i baš zato

što je bila sama kao nikad u ţivotu, sama kao u grobu, jaĉe je osjećala te znakove

tuĊih ţivota s kojima je ništa ne veţe, od kojih je toliko odvojena da je zbog toga guši

muĉan bol. Okrećući glavu nevidljivom zidu, od koga bije leden dah, ona je svjesna

ĉudne misli, a i ne misli o njoj, da zbog neĉega mladići i jedan bolestan ĉovjek

teturaju ovog ĉasa po dalekom kaljavom drumu, zbog neĉega što je jaĉe i od sna i od

straha, da zbog neke svoje misli onaj sušiĉavi ĉovjek u drugoj sobi danju i noću

obigrava sela na svojim štulastim nogama, ne misleći na bolesno kašljucanje i ne

tuţeći se na umor, da zbog neĉeg što mu je vaţnije od ţivota Jovan mirno gleda na

sve što se oko njega dešava, on zna za nešto od većeg znaĉaja. Svako ima nešto

svoje, neko misao, neko htijenje, a ona ţivi bez iĉega, ni zbog ĉega, ne ĉekajući i ne




14

ţeleći, ĉudno je samo kako je to saznala tek veĉeras, a ovako ţivi godinama, krila je

od sebe toliko vremena, više ne moţe da krije, i sad su te prazne godine propištale u

njoj pustoj, neoploĊenoj ţeljom, neobradovanoj ĉekanjem, neprevarenoj ma ĉime

što bi moglo liĉiti na nadanje, što bi moglo poţurivati da doĊe. Ĉime da se namiri za

nesreću što ţivi bez ljubavi, što nema djece, što se niĉemu ne nada? Da ide u crkvu,

da postane bogomoljka — laţljivica, jer iskreno ne bi mogla da vjeruje, davno je to

umrlo u njoj? Da bude kuĉka, da legne sa svakim muškarcem koji htjedne, a mnogo

ih je takvih, da produbljuje prazninu u sobi, jer bi to ĉinila sudbini za inat a

zadovoljstva u tome nema? Ali sve je to glupost, veĉeras je naišla ohija i trese njome

kao granom, temelji joj se ljuljaju, pa izgleda da je kraj svijeta, a sutra će sve proći i

ţivot će teći kao i ranije, miran, neuzbudljiv, pa i dosadan, ali podnošljiv, samo da

proĊe ova noć i teški osjećaj potpune usamljenosti, i gorka nemoć što je sve

iznevjerilo, i ovaj mrak u njoj, da ima snage ustala bi i napila se da obesvijesti sve usebi i da ţiva doĉeka dan, ovako moţe samo da plaĉe teškim nemoćnim plaĉem od

koga je groznica trese i sve je u njoj klonulo. Primirila se koliko je mogla kad je on

ušao sa ţiškom, zatvarala je oteţane oĉne kapke da ne vidi njegovu iskrivljenu

sjenku na zidu, ĉudno se ljuljala, nije htjela da se smiri na drugoj postelji, stajala je,

stajala, gdje je? nasred sobe? kraj vrata? pored nje? dugo nije mogao da se odluĉi,

dugo nije mogao da krene nik ud, šta hoće? šta namjerava? Samo da legne, samo da

je ostavi usamljenu kao što je bila dok nije ušao, i to je bolje nego ovo ĉekanje.

Koĉila se od straha da joj ne priĊe, osjećala gaĊenje od zamišljenog dodira njegove

ruke, kao da je dlakava i po dlanu, a i gušila bi se od njegova daha. Milost, noći,

proĊi što prije, dok on stoji ovako neodluĉan, dok ga koĉi ţivotinjska ţelja da je

obljubi ovako daleku, njemu je svejedno šta je s njom, on je slijep i gluh za njene

muke, ĉak ni strast ga ne vodi, već pravo, ništa nije tako grubo kao muškarac, ni

tako odvratno, ni tako... Sjenka je narasla, orna više ne zatvara oĉi, sjenka je gušća,

krivi se, podnica škripi pod njegovom teţinom, i opet je stao, osjeća ga odmah do

kreveta, ostaće ako legne do nje, udariće ga, izaći će u predsoblje, u noć, on ne zna

šta se s njom dešava, dah mu ĉuje, opet je zatvorila oĉi, trenutak dugo traje, kraja

mu nema, praviće se da spava, tvrda okoštala ruka je na njenom ĉelu, šta hoće?

polako se spustila na oĉne kapke i na mokre trepavice, zadrţala se ĉasak, pa se

povukla umorna i oteţala. Ĉula je kako je tiho otišao od nje i bez rijeĉi se spustio u

svoju postelju, a ona je olakšano odahnula i stavila uţaren obraz na mokar jastuk,

slušajući kako noć otiĉe u šobonjenju kiše.

2.

Tama, tama, tama, kao pustoš, kao ništa, ni neba nema, ni blizine, ni daljine,

svijeta nema, ni ljudi, postoji samo crna praznina što je proţela oĉi i tijelo, i zemlja




15

što se neprestano otvara i vuĉe u sebe, stenjući upija sve što joj se pribliţi, neko je

pred njim, neko iza njega, na ĉelu je seljak–vodiĉ, ni glasa mu nije ĉuo, vidio je

samo sjenu, zato je bez lica i bez oblika. Rado bi popriĉao s njim, uvijek su ga

zanimali seljaci–vodiĉi što noću vode vojnike na najopasnije zadatke, nenaoruţani,

bez odbrane, prepušteni odbrani, što im je pruţa tuĊe oruţje i tuĊa nepoznata

hrabrost, kao što su i vojnici prepušteni njihovoj snalaţljivosti i njihovim oĉima.

Zašto idu? zato što moraju, ili što hoće? Jednom je vidio seljaka kako plaĉe što mora

da ide pred vojskom, zato je uvijek zamišljao te ljude bez lica, ispred svih, kako idu

u strahu. I ovaj se sigurno boji, pred njim je noć koja krije sve što je u njoj, iza njega

ćutljivi ljudi što su ga natjerali da ustane iz postelje, opasni i zloslutni, mnogo ih je a

on je sam, ispred pušaka, ustravljen, kriv što zna put, a ţivot mu zavisi od sreće i od

oĉiju, teško meni ako natrĉim na zasjedu ili ako pogriješim pravac, mogu stradati i

od onih koji ĉekaju i od ovih koje vodim, a nizašto, za jadno pravo da se vratim kućiako ostanem ţiv. Ni slave ni zadovoljstva ni zasluţenog odmora poslije svega, ko će

me sutra odmijeniti u poslu, idem što moram, strahujem što sam u najteţem

poloţaju, krivac svakome jer svakoga vodim. Ovo je pravo ratno argatovanje koje

niko ne priznaje za zaslugu, ĉak ni oni kojima ga ĉinim, jer ja nisam niĉiji pošto sam

svaĉiji, ĉuvam nezavisnost jadno je gubeći svako veĉe, neopredjeljujem se a sluţim

svakome, strepim za ţivot neprestano ga stavljajući na kocku, bez mene vojske ne bi

mogle proći nepoznatim putevima, vodim ih jedne na druge jer znam staze i bogaze

u svom kraju, samo ĉesto ne naĊem put do svoje kuće.

Nema lica i govori za sve. Šta bi mu na to odgovorio? Ništa. Njemu nije

potrebno da ide, nama jest, zato ide.

— Ti si iz ovog kraja, komandire. Zašto nam je potreban vodiĉ?

— On bolje poznaje kraj preko rijeke.

— Uvijek traţiš vodiĉa kad ideš s borcima?

— Uvijek.

— A kad ideš sam?

Od rijeke se ĉuje mukli šum teške nadošle vode.

— A kad ideš sam, komandire?

Pitanje se rasulo u mraku, kao da ga nije niti izgovorio. Volio bi da mu vidi

lice, ako je ĉuo, ali sad kad odgovora nije bilo, izgledalo mu je glupo to istrĉavanje.

Ne vjeruje da nije ĉuo.

Hladna vlaga bije od nadošle vode, pognute sjenke, teturavi djelići mraka,

vojnici vuku ĉamac, i on je prihvatio za mokru katranisanu dasku, povukao iz sve




16

snage, krsta mu pucaju, noge su mu iznad ĉlanaka u obalskom mulju, ulaţe više

snage nego što je potrebno, da ne bi mislio na rijeku i na tamu nad njom, u ĉamac je

ušao klecajući od ljuljanja, svi su ušli, ne vidi se beskrajna širina vode ni mutna grba

talasa, ţulji ga mušica neĉije puške, ne smije da pusti ruke s daske, drţi se grĉevito,

ĉini mu se da voda dopire do samog ruba, preliva se u ĉamac i bućka pod nogama,

stid ga što se plaši, zato razgovara šapatom s mladićem, glava mu je uz njegovu.

— Znaš li da joj je muţ ljubomoran?

— Ĉiji muţ?

— One ţene. Jednog borca je ubio sjekirom, drugog prijavio komandi pa je

strijeljan.

— Ćuti.

— Znaš li da je ona komandirova snaha?

Komandir se okrenuo:

— Dosta.

Je li ĉuo?

Ljepotan ćuti, ljut si na mene sigurno, sitna tvoja seljaĉka duša je oštro

uzbunjena, ali briga mene, mladiću, malo se šalim a malo te uĉim pameti, ako si

mislio da je ovo seoski vašar, pogriješio si. Ne znam šta je, ali vašar sigurno nije, ane znam zato što je noć i mrak, kao pod zemljom, ne znam kako je pod zemljom,

zamišljam da je ovako, i voda pod slabom daskom, i blato iza nas, i blato ispred nas,

i sve to ni na što ne liĉi, i opet hvala bogu, što rekao moj otac kad nisam mogao da

sjednem na straţnjicu od njegovih batina, šta li sad radi otac? spava li ili uĉi u

mraku, svjetlo ne smije da upali, sluša korake njemaĉke straţe pustom ulicom i u

strahu škripi zubima na sina, juĉe mi je bio roĊendan, dvadeseti, ako se sjetio to je

za oca bila li jepa prilika da me pomene kletvom, nije loš ĉovjek ali se boji, i nikako

ne moţe da shvati zašto je taj njegov ludov otišao kad nije morao, niko ga nije gonio,

ništa mu nije prijetilo, mogao je mirno da jede i pije kod kuće a ne da se prebija po

šumi kao hajduk (kamo sreće da je šuma, oĉe moj uplašeni), pa neka mu bude, sav

je na ţeninu familiju, lud, laku noć, majko, ona sad ćuti u tami hladne sobe i

drukĉije misli na mene nego otac, boji se za sina a ne za sebe, laku noć, majko, ovo

je niĉija zemlja i dublji mrak i ne znamo šta nas ĉeka.

Komandirov glas je sipljiv i tmuran, odaje bol s kojim se nosi. Tri dana je već

u njegovoj grupi, a taj ćutljivi ĉovjek nije ga upitao ni za ime.— Kako ti je?




17

— Zašto?

— Teško ideš.

— Godinama tesko idem.

Šapat mu je ledeno odbojan. Kao da ga je nešto odbacilo od tog usamljenika

što je pogrbljen išao ovom mraĉnom ravnicom, dalek i neuhvatljiv, nikad ga sebi

objasniti neće, nikad mu se neće pribliţiti, a tu je, dva koraka daleko, dva ogromna

koraka koja nikad neće preći. Tajanstvo i tama su u toj odvojenosti i u tom ćutanju

što se nikome ne otkriva.

Ljepotan mu šapće u vrat:

— Je li komandir ĉuo ono što si rekao?

— Jest.— Nisi dobar ĉovjek.

— Ozbil jno? E pa eto, nije ĉuo.

— Jesi li siguran?

— Pitao sam ga.

— Ostavi šalu.

— Kakav je komandir?

— Tvrd, ĉudan. Ali ĉovjek je s njim siguran.

— Kuda odlazi kad ne idete na zadatak? Ĉuo sam da nestane po dan–dva.

— Ne znam. I ja sam odskora u odjeljenju.

— Zato ti diraš tuĊe ţene.

— Ćuti!

Ledena kiša sliva se niz zatiljak, i on grĉevito priteţe jaknu grubog šinjela dase zaštiti. A komandiru je svejedno, crna pogurena sjenka ide istim korakom, ne tiĉe

ga se ni kiša ni hladnoća. Dobro, moţe i on tako: raskopĉao je šinjel i pustio da mu

se kišne kapi slobodno slivaju niz vrat, niz prsa, nepri jatno je, kao da mokar gušter

mili po tijelu, na kom je ostala crta zaparana ledom, bolje je ne misliti o teškoćama,

kao seljaci, vidio ih je zimus, na hladnoći, slabo obuĉene, nisu se ţalili na zimu,

sigurno se ni u sebi nisu tuţili, dvojica su i dezertirala tako, ne potuţivši se, ali ima

neke mudrosti u tom trpljivom podnošenju nevolja koje se ne mogu izbjeći.

Put je dug, nije mislio da je pruga tako daleko, sati se niţu, prostor ostaje za

njima, umor se gomila u tijelu, a neprestano su na istom mjestu, i u istom blatu,




18

istoj tami, ništa ne moţeš da izmijeniš kretanjem, kao da se traka ravnice pomiĉe

ispod njih i uzalud hodajući, mrak se zgušnjava, obljepljuje tijelo sa svih strana,

davno je iza njega ona noć kad je prvi put išao u napad, krv mu je tada udarila na

nos, nikome nije rekao ni tada ni poslije, to je jedino što nije ispriĉao o sebi, jer je

znao da je to bilo zbog straha: toliko mu je bubnjalo u ušima, toliko je tutnjalo i

treslo se u njemu, toliko se krv uzbunila, da je ĉudo kako nije šiknula kroz vrhove

prstiju, ili ravno iz srca, kao izvor. Sad se navikao i ide bez straha, ali on ne voli

tamu ni umor. Tad nešto u njemu poĉinje da pruţa otpor, zamorena misao postaje

mušiĉava, spreman je na svaĊu i na pobunu, ĉini mu se da nije moralo baš ovako,

moglo je i nekako drukĉije, onda se smiruje, utišava, ide ne misleći, snagom navike

a ne snagom mišića, otupjelo pokreće nogu što tone u blato, prati je dok zastaje za

trenutak nervozno mirujući u ljepljivom grobu, dok se druga ne iskopa i u luku ne

preĊe naprijed, svi pokreti su privremeni, postoje samo u spojevima, on posmatrato strano tijelo, kao izvan sebe, i ĉudno mu je što je ovdje i što ĉini nešto smiješno. A

kad se osvijesti, ne osvrće se više na tu neodgovornu pobunu. To nije on.

Gotovo je naletio na komandira. Stao je, vodiĉ je do njega, nervozno se osvrće,

ne vidi ga ali po neĉemu zna da se osvrće i da je nervozan.

— Gdje smo? — pita. — Znaš li gdje smo? Trebalo je da smo na pruzi već

odavno.

Vodiĉev glas je prestravljen:

— Mrak je, ništa se ne vidi.

— Rekao sam šta će ti se desiti.

U ruci mu je škljocnuo osiguraĉ pištolja, glas mu je leden. Kako da se ljudski

glas toliko izmijeni? Ubiće ga, sigurno će ga ubiti!

— Komandire!

— Ko se to javlja? Novajlija? Zaveţi! Bilo mu je jasno: on ne raspravlja mnogo, i ubio bi bez razmišljanja. Kako je iz

tog pogruţenog bolesnog ĉovjeka odjednom izbila tolika odluĉnost i surovost? Nije

vikao, nije stiskao grlo u ljutini, a svaka rijeĉ je liĉila na pucanj. Kao da je u ovoj

tami isukan go noţ. Pomislio je: to je on pravi, ne onaj što ćuti, to su trenuci kad se

otkriva, i nije znao da li je pocrvenio od bijesa ili poblijedio od straha, ali je mogao

samo da ga ubije ili da ćuti. Osjetio je prema njemu silnu mrţnju, mrzio ga je sva tri

ova dana, i mrzio ga je i prije nego što ga je vidio, i mrziće taj njegov ubilaĉki glas

uvijek, ma šta se desilo meĊu njima. Nije podnosio te opsjednute ljude koji od svoje

oštećenosti stvaraju prednost, namećući svoju volju kao zakon. Šta bi o vi




19

bjesomuĉni bili da su sami? Ništa, ĉudaci i samoubice. Ljudi koje vodi daju mu

snagu, a on nikog ne vidi i niko ga se ne tiĉe.

Krivo mu je što je pred ovim ĉovjekom osjetio strah, kao pred stihijom koja ne

misli, ne odluĉuje, ne sveti se, već nesvjesno navaljuje, bez ikakve stvarne

mogućnosti da se zaustavi. Taj strah bio je moţda i uzrok bijesa i mrţnje što su gazagušili kao nagla navala krvi. Zaĉudili su ga, ĉak mu se uĉinili i smiješni, sad dok je

s mitraljezom u rukama išao za komandirom. Nije bio spreman na tu naglost,

fijuknula je svom silinom, iznenada, bez prelaza i pripreme, niko s njim nije tako

postupao, nikad niko. Ovo je prvi put da ga je neko toliko omalovaţio, i sujeta ga

zapekla, kao da je noţem udareno u svjeţu ranu. A ipak je htio da bude pravedan,

koliko je to moguće: da nije pretjerano netrpeljiv zbog predrasuda koje je stvorio o

komandiru prije nego što ga je i vidio? Samo, odakle sujeta? gdje je spavala do sad i

kako se krila do ovog ĉasa? mislio je da bar ovako sitna ne postoji u njemu. Šta će još otkriti o sebi u sudarima s ovim mraĉnim ĉovjekom koji nikoga ne štedi? Drugi, i

kad su grubi, ostavljaju ĉovjeku mogućnost da saĉuva iluzije o sebi.

Komandir je nešto viknuo, nije razumio šta, bilo je isuviše naglo, i resko, ništa

se nije desilo ni vidjelo, ništa nije bljesnulo, sjenke se nisu uskomešale pred njima, a

on je viknuo da ih upozori, primjetio je prije njih, a istog ĉasa zazviţdali su meci

iznad glava, ništa ne misleći bacili su se u blato, prsnulo im je u lice, mladić nije

mogao da puca iz vodurine, ĉinilo mu se da tone zajedno s mitraljezom i da zrna visoko prebacuju, pa se digao i stojeći pucao prema svicima u mraku.

Komandir je vikao:

— Lezi! Pred kim se hvališ!

— Idi do Ċavola!

— Lezi, skote! Neću da izgubim mitraljez!

Ne tiĉe ga se ĉovjek, mitraljez mu je vaţan. Pa bar da to kaţe drukĉije,

uvijeno, kao ostali, već otvoreno grubo, ne drţeći ni do sebe ni do njega. Pomaknuo

se u stranu, sigurno su opazili sjevkanje mitraljeza, ljepotan je odmah do njega, i on

puca, ĉudno, ne osjećaš strah a mrak gaĊaš, oko tebe pućpuriĉu i zviţde ĉeliĉna jata,

komandirov automat se ne ĉuje, ni glas, strašna ljudska gluvoća i pustoš, kao da su

svi pomrli, i s jedne i s druge strane, a oruţje samo nastavlja da bjesni. Noge su se

zabile u blato, smanjen je do koljena, a opet je isturen kao kula.

— Lezi! Na tebe pucaju.

— Skloni se u stranu!




20

Htio je da se baci u blato, zaista je ludo da se izlaţe, uĉinio je već i pokret da

se doĉeka na ruke, kao na vjeţbi, i tada ga je pogodilo, izgledalo mu je da ga je teško

Ċule udarilo u obje noge i odbilo ih, do pojasa je zapao u zemlju, nije znao da li ga

gaze ni da li guta blatnu vodu ili je izbacuje iz usta, neko ga je podigao i okrenuo na

leĊa.

— Jesi li ţiv?

Kako moţe da pita tako glupo?

— Gdje je komandir?

— Moţeš li da puţeš?

Šta ga se tiĉe komandir?

Uhvatio ga je za ruke i vukao, orao je blato kao raonikom, je li vukao samoono što je ostalo do pojasa? Koritast trag je sigurno pun krvi. Uţasnut je, ali svjestan

svega.

— Pucaju rafalima. Lezi.

Legao je, odmah pored njega.

— Sad mogu samo da nas pregaze.

Mladić je leţao i ćutao.

— Gdje su ostali?

Pucnjava se udaljavala. Nikoga nije bilo osim njih, tišina je padala na praznu

ravnicu kao crna magla, kiša je prestala da šljepka po baricama. Ljepotan nije disao,

bio je miran kao zemlja. Nije ga ništa pitao, nije ga više zovnuo, znao je da je mrtav.

I znao je to bez uzbuĊenja. I on će uskoro. Iz njega presjeĉenog krv otiĉe tiho, sve

tiše, na mraĉnoj ravnici bez zvijezda nema više niĉega.

3.Najprije mu je oprala kosu, bila je siva i ulijepljena blatom, teško ga je

poznala, skidala je s njega ovu noć što ga je izmijenila i obezliĉila, jedva su se

ukazale svijetle vlasi bez ţivota, ĉistila je zemlju iz oĉiju, iz koţe, iz usta, i pljuvaĉka

mu je blatnjava, sinoć mu je lice bilo blijedo i svijetlo, sad je potamnjelo, mladići idu

u rat, niko ih zadrţati ne moţe, a trebalo bi starce slati, manje bi jurili i manje bi bili

surovi, vraćali bi se ţivi i zdravi a i kad ne bi, ţalost ne bi bila velika, a ovi nedozreli

ne ţale sebe ni nas što ih ţalimo, jer sve u ţivotu što vrijedi to su oni, ne misle ni o

sebi ni o nama i zato ih volimo i grdimo što su takvi, volimo ih što su neuhvatljivi




21

uzalud ţeleći da ih zadrţimo, i ne znamo gdje je šta u toj igri, koja je ţeljenje. Ako

nije to, onda je muka.

Bogzna koliko mu je godina, mnogo nema, sigurno laţe da ima više, mršava

koţa je zategnuta kao ĉaršav, nije ogrubjela od godina, nigdje nije zadebljala, ispod

nje tanki mišići i kosti, ruka joj paţljivo prelazi preko vidljivih rebara i mršavih kukova, preko dugih nogu i oštrih cjevanica, ne stidi se dodira i ne misli o njemu.

— Boli li te?

— Ne.

— Bolje da tako kaţeš. Manje će boljeti.

— Pokrij me.

— Ĉekaj da operem ranu. Svoju košulju sam pocijepala. Kako ćeš mi platiti?—Ne znam.

Oštro svjeţe sunce se uzdiglo na rubu ravnice i zablještalo na neravnim

bijelim zidovima sobe, ispunivši ćoškove ljubiĉastim sjenama.

Ovo golo mršavo izduţeno tijelo postalo je prozimo i krhko, kao od stakla, kao

od tankih njeţnih vlakana, zraka sunĉeva se odbijala od njegove uglate oštrine a

tamnoblijeda koţa se iskrila od sunca, bilo je lijepo i bespomoćno to nemuško i

mlado tijelo još bez oblika.— Obući ću ti rubine.

— Tvoga muţa?

— Nego ĉije?

— Ţao mi je što sam ti na smetnji.

— Tako se kaţe.

— Je li neko dolazio?

— Rano je. Doći će poslije. Uvijek tako dolaze u poĉetku. Poslije zaborave.

Zna, podrugljiva je i nemilosrdna. Ali, zašto pita za njih? Ostavili su ga kod

nje ulijepljena blatom, ranjena i okrvavljena, niko se nije ni okrenuo, ni ona nije

morala, šta je on njoj, jednom ga je vidjela u ţivotu, smilovala se na njegovu

mladost i pobrinula se oko njega, a on pita za druge. To su oni, neuhvatljivi, uvijek

odlaze, uvijek bjeţe, svejedno joj je za ovoga, na drugog misli, ali svi su takvi, idu za

neĉim svojim, ne moţeš ih stići ni zadrţati.

Ovaj forani njih koji su ga ostavili:




22

— Doći će, kad budu mogli.

— Koliko ti je godina?

—Dvadeset.

— Ništa ĉovjek ne zna kad mu je dvadeset. Boli te? Krv još izbija. Bolje.

Oĉistiće ranu.

— Umoran sam.

— Spavaj. Imaš vremena koliko hoćeš.

Obukla mu je rubine, kratke i široke, smiješno mu vire noge i ruke iz te bijele

obredske odjeće, liĉi na izraslo dijete, malje na podlaktici su mu zlatnoţute, kosa

dobija sinoćnji sjaj, samo se pod zatvorenim oĉnim kapcima javljaju plavi

podoĉnjaci, znak trpljenja i nemoći. Sad od nje zavisi to oslabljeno mršavo tijelo,napraće se zavoja i naslušati jeĉanja u vrućici, dok ga ne odnesu, ili dok ne ozdravi,

ili dok se nešto drugo ne desi. Nešto drugo, bolje ili gore. Nešto samo njeno, što je

osjetila sinoć, pred otvorenim vratima i tamnom noći. Misao o tome je toliko

neobiĉna da je obuzima jeza i od same mogućnosti, i toliko lijepa u mašti da bi bilo

opasno ostvarivati je. Potrebno je imati snage za samouništenje, kao što je ima ovaj

mladić. Kad bi mogla da ga shvati, pomogao bi joj u odluci.

Ne otvarajući oĉi, mladić je uhvatio ţenu za ruku dok ga je pokrivala. Stisak

mu je slab, djeĉiji. Kao da je razumio njene misli o ţelji za bjegstvom. Ne boj se,

odgovarala mu je, još ne smijem, nisam spremna na rane.

—Kad ozdraviš, hoćeš li opet u borbu?

— Kakvo je to pitanje?

— Svejedno kakvo je. Odgovori mi.

— Hoću.

Sklopila mu je oĉi kao mrtvacu, da ne gleda u njihovu sumornu svjetlost,

optoĉenu crnilom. U njima je nešto što ona poznaje i što je ostalo u daljini koju

uporno oţivljava. Oţivljava se samo, ĉak i protiv njene ţelje, protiv njene sigurnosti.

A ona odrţava i svoju sigurnost i svoju ţelju, iako su nepomirljive. I zna to, a ne

moţe ništa protiv sebe.

Izašla je iz kuće, ne zatvorivši vrata, po dvorištu su još barice i blato od

sinoćnje kiše, rano neugrijano sunce blješti na vodenim ogledalcima, svijetloplavo

nebo je iznad ogromne ravnice, tanka izmaglica nad rijekom. Razbludno troma vedrina lebdi oko svega kao odsjaj, kao blago svijetlo treperenje, odnekle s kraja sela

poletjela je u nebo, kao raketa, nerazumljiva rijeĉ ili samo uzvik, dugo lebdi veseo




23

odjek, sa zvonika porušene crkve planula je sunĉeva zraka, ne bi bilo ĉudo kad bi

zazvonila odnesena zvona, ništa ne bi bilo ĉudo u ovom ĉasu bujanja blage svjetlosti

što jaĉa iz ĉasa u ĉas, kao poplava. Neće a voljela bi da baci u nebo radostan uzvik, u

susret onome što ga je ĉula, da se vijaju u toplom plavetnilu kao lude ptice, da se

spletu i zamrse, šteta je da ostane mir, iz grma kraj puta prhnulo je jato ĉvoraka,

jato crnih pernatih strahova. Ĉega se bojite, ptice, danas, u ovo veselo jutro?

Na širokoj sravni, pogrbljen i usamljen, ĉovjek okopava kukuruz. Uspravio se

kad je ona naišla putem, i gleda je. Ništa nije viknuo, nije upitao kuda ide.

Ni ona nije ništa rekla, i ĉovjek je opet prignuo leĊa nad vlaţnom zemljom,

izravnavši se s kukuruzima.

Zaboravila je bila na njega, potrla ga je ova bezrazloţna radost, a sad je radost

nestala zbog njega. Ništa je nije upitao sinoć za suze, samo joj je rukom dodirnuo vlaţne oĉi, ni jutros nije upitao. Mogao bi da ćuti godinama, nekad joj je smetalo,

sad voli što je tako. On neće, ona nema šta da kaţe: poĉeće i da se mrze, nizašto, jer

nisu potrebni jedno drugome, kuća im postaje tijesna; i ogromna ravnica ova

tijesna.

Na raskršću u sredini sela zastali su ranjenici, skidali su ih s konja, i oni su

odmah sjedali uz ogradu ili na sam put, bilo ih je i u drugim sokacima, po

dvorištima, leţali su i sjedili po voćnjacima, odakle toliki? smuĉilo joj se od njihova

izgleda, tanki su kao liske, teško je gledati u mrtvu ţutinu lica, nešto uţasnuto vije

od njih, stotine ušiljenih jagodica, i usukanih vratova tankih kao peteljke, i velikih

oĉiju uţagrenih od vatre, ni ţaliti više ne moţeš, suviše ih je, zgomilala se ljudska

muka, jesu li ih dovukli da ovdje poumiru? Podsjećaju na patnje i smrt, ona ne voli

ni jedno ni drugo, nikako ne moţe da se navikne na njih, iako su joj pred oĉima

svakog dana, kao i svakome. I neće da je se ovo tiĉe, spasava se negledanjem, ni

svoju nevolju ne umije da riješi a kamoli će tuĊu.

Nije ni upitala za ljekara, ni za zavoje, smiješno bi bilo, ovih polumrtvaca jetoliko da bi se svako ţiv zaĉudio kad bi traţila doktora zbog nekog mladića koji je

sinoć ranjen u nogu. Nevolja uvijek izgleda veća kad je sama. A onda je pošla niz

sokak, u drugo selo. Još od kuće je mislila: vidjeću. Još malo prije je mislila: ne

znam. A evo, već je išla, više nije imala šta da odluĉuje, noge nisu ĉekale, nešto u

njoj je traţilo put. Ona je razmišljala, bojeći se: trebalo bi, kako bi bilo? A tijelo je

već ĉinilo što ona nije smjela. Uzalud sad oklijeva: da li je dobro? Tijelo zna da je

do bro, i ne sluša njen strah, nosi njenu neodluĉnost bliţe mjestu gdje moţe da se

riješi. Pa se više ni ona ne otima: sudbina. Danima i mjesecima je htjela ovo da

uĉini, i uvijek odlagala, plašeći se i u mislima da napusti jedini kutak na zemlji gdje




24

je mogla da ţivi bez straha, iako bez sreće, a ovo je prvi korak na putu u nesigurnost.

A eto, pošla je, i ne kaje se, ali nije ni srećna: radost i tugu odgaĊa za poslije, ide da

svrši posao, smišlja šta će reći trgovcu. Kratak je put da smisli najbolje rijeĉi i

najbolji naĉin, da ga ne uplaši, i da se ne izda, da ga privoli a da sebe ne obaveţe, da

u vodu uroni a da se ne ugusi. I što god smisli, odmah odbaci, traţeći drugo,

pogodnije, ne toliko otvoreno, ni molbeno, ni srcu blisko, uhvatiće je u svoje kandţe

ako vidi da joj je stalo do tog. A ako bude hladna, ako bude izgledalo da joj je

svejedno, neće uĉiniti ništa. — Što da se raspitujem za ĉovjeka ako nije vaţno? —

tako će upitati trgovac. — Opasno je, i u gradu znaju odkle dolazim, pratiće me, a

nizašto. Išta da ga upitam: jesi li ţiv? I šta onda da mu k aţem? Ništa, rećiću mu,

samo da vidim jesi li ţiv i zdrav, ti najbolje znaš šta je meĊu vama, ona ne zna,

potegnula iz svog sela do mene i šalje me u nevolju, onako, od toga vremena, iz

besposlice pita za tebe. Mani, snajka, nemoj da se igramo ţmurke, nego kazuj štahoćeš i zašto ti je to vaţno. Ako nećeš, vraćaj se odakle si došla.

Tako će joj reći. A šta će mu ona odgovoriti?

Voljela sam ga. Voljeli smo se. Volio me.

A sad?

Htjela bih da znam šta je s njim.

Još ga voliš? Hoćeš li da mu se vratiš? Da ostaviš svoga ĉovjeka i odeš u grad? Idući putem preko polja ona zamišlja taj razgovor u mraku dućana punog

bivših mirisa, sad je prazan, niko ne ulazi, imaće vremena da je ispituje, a ona neće

znati šta da kaţe. Voli li ga? Ništa ne bi rekla kad bi odgovorila da ga voli. Rekla bi

samo dio istine, jer je u pitanju njen ţivot a ne ljubav. Ljubav će se saĉuvati, ona

traje kao da se ništa desilo nije, ista je kao i prije ovih ratnih godina, ne ista,

krepkija je, sigurnija, ţeljnija, ne malaksava, ţilava je kao glogov korijen, ali joj nije

dosta što je ta ljubav bila, i što traje, htjela bi da opet bude, htjela bi i samu sebe da

saĉuva, a ne samo ljubav. Uĉinila je grešku i ispraviće je, umrla bi kad ne bi mislila

tako, umrla bi kad bi ostala u ovome što je sad, dobro je što ima izlaz, što ga je

našla, ništa nije gore nego kad su svi putevi zatvoreni: jedan je otvoren, i u duši je

široko ĉak i kad ne prolazi njime, zna da uvijek moţe proći, pa i ne pita više da li se

ta bivša ljubav ponovo rodila zbog ove mrţnje i nemira, ili je uvijek ţivjela u njoj

strpljivo ĉekajući da joj se ona opet vrati.

Kako da kaţe da li ga voli? Šta bi rekla time? I šta se drugome moţe reći o

tome? Pošla sam pogrešnim putem, i idem sve dalje, trula u sebi, srce se niĉemu neraduje, sve veća daljina iza mene, a sve što je moglo biti ostalo je na drugoj stazi, i




25

treba se samo vratiti, ništa nije lakše od toga, i ništa teţe. Osvrtanje nije vraćanje, to

je ţaljenje. I neodluĉnost: sve te veţe, sve te zaustavlja, preĊeni put, korak koji nije

više lak, strah od novih poĉinjanja samo za prvo nema straha jer nema iskustava, i

onda se ĉuva ono do ĉega ti nije stalo, što je tvoje koliko i ma ĉije, tvoje po nevolji i

po neimanju niĉega a ne po voljenju, a to je najcrnja varka, jer i ovako ništa nemaš,

pust ţivot je gori nego ništa, a ljudi se opet drţe te pustoši, ne vjerujući da ima išta

drugo. Ništa ne bi izgubili kad bi pustili ono što imaju, a boje se da ne bi ni dobili,

zato ćute i ĉekaju.

Trgo vac je sjedio na klupi pred dućanom i gledao kako momak poji na bunaru

konja sjajne riĊe dlake, konj je dobar, kako mu ga nisu oduzeli? Pozdravila je

prolazeći, neka ne misli da je samo zbog njega došla.

— Ideš kući? Zaboravila si nas. Ovdje si roĊena, ĉini mi se.

— Svratiću malo do tebe.

— Poţuri dok nisam ostario.

— Da nisam zakasnila? — Mogu priĉekati još koju godinu, djevojko. Ĉekao

sam te pedeset, ne smeta ako bude još neka. Za tebe je šteta.

— Podnijeću nekako tu štetu.

— Zašto da podnosiš?

— Šta mogu, djeda, takva mi sudbina.

— I moja. Reci šta si htjela.

— Onako, nećeš zaraditi na meni, ne boj se.

— Znam toliko, de. Danas mogu samo izgubiti.

— Svako, djeda.

— Svako osim tebe, pametno djedino.

— Svako, djeda.

Znala je da je njegova pohvala iskrena: to je trgovaĉko priznanje njenoj

spretnosti. Ali je znala i to da se nikada nije prevarila kao u onome za što joj on

kapu skida, i bilo joj muka od sjećanja. Zaĉudiće se kad mu kaţe.

Prošla je praznim sokakom, samo su se djeca igrala na d vorištima što su se

sušila na suncu, po poljima su ĉeprkale pogurene prilike pod crnim i crvenim

maramama, vrijeme prolazi a one stoje, otišli su ljudi s felompavim šeširima, bog zna da li su i primijetile da ih nema, i ona se nekad grbila nad ovim širinama, bio je

isti ovakav dan kad je otišla od kuće, išla je sokakom plaĉući, do nosa umotana




26

maramom, da joj se ne vide crvene oĉi,ovdje je stala i okrenula se još jednom da vidi

kuću, ništa nije vidjela od suza, sve je bilo razliveno i mokro, sestra je trĉala za njom

i zvala je po imenu pa se umarila i sjela u jarak, prekidajući jecaje zalogajima hljeba.

Davno je bilo, a sve kao da je isto, ako zatvori oĉi, ĉuće sestrin plaĉ, i sama će

zaplakati, i opet će poći istim putem kao i onda. Moţda će ga opet naći, sad joj je

potrebniji nego prvi put. Evo, traţi ga vraćajući se unazad. Zašto ne bi bilo sve na

svome mjestu kao i ranije? Ona treba samo da doĊe, nisu prošle tri godine već tri

dana kako je otišla od njega, našla bi ulicu slijepa i memljivu radionicu u uskom

dvorištu, ima razloga da ode, kao i onda, kad je prvi put odlazila on nije postojao, a

sad je vaţniji od svih razloga, sakrij me, rekla bi mu, zatvori vrata da budemo samo

ja i ti, i on će je zaštititi mršavim dobrim rukama, zatvoriće vrata i biće samo njih

dvoje.

Sunce je nad tjemenom, jara se već osjeća od bagremova kraj puta, dan se kali

a ona ništa ne svršava.

Svratila je stricu. U oĉevu kuću nije voljela da svraća, zbog maćehe, nikad

jedna drugoj nisu oprostile ono što su uĉinile, jedna je bila kriva što je došla, druga

što je pobjegla.

Strina je zastala na dvorištu, nosila je uţinu kopaĉima. Osmijeh joj je na silu

ljubazan, strina je ne voli, ni druge ţene u selu, zbog njene bijele koţe, zbog mekih

ruku, zbog sreće što je našla muţa mlakonju koji joj sve pušta na volju, zbog bjeţanja u grad, zbog ljubavi za koju su znali a krili je u porodici, i uzdisale sa

zavišću odakle nekome tolika sreća a nekome samo briga za vrat. Ona se nije mnogo

pekla zbog te pakosti, još je i prkosila, ĉineći i ono što ne bi, da nije znala za mrţnju

oko sebe. Zato je sad prvo zategnula bluzu na jedrim prsima — i to su joj uzimali za

zlo, sigurno je iz grada donijela naprtaĉe pa se utezala — ţaleći što nije obukla i

novu suknju, i mirno saslušala strinino divljenje, boţe, odkad je nije vidjela, sve je

ljepša i mlaĊa (do'k me ne metnu u bešiku, rekla je ona smijući se), ne bogami,

moraće da im kaţe kako to postiţe, da i one pokušajiu štogod, a lako je njoj kad joj je bog dao sreću i onakvog muţa, a i prijatelj Jovan voli, izgleda, da mu ţena liĉi na

gospojicu iz grada, namirisanu i dotjeranu, eto ona je ţena pa joj drago da je vidi, a

kamoli muškima, dţaba, bolje je umjeti nego imati, mogla bi da otvori školu da

nauĉi sve seljaĉke kalašture kako se ţivi.

Nisu joj teške ni posude s jelom, ni ukoĉeno stajanje, morala je da prospe iz

sebe bar malo pakosti i da je sitno izujeda koliko se moţe na brzinu. A stigla bi i

više, pa makar se uţina ohladila i kopaĉi pocrkali od gladi, naroĉito kad joj je Ljubaodgovorila smijiući se veselo, da je lako nauĉiti njenu školu, sve što ona zna to je da




27

ne zavidi nikome i da gleda svoja posla, oh, na to se moralo šta bilo reći, rijeĉ bi

izletjela sama, kao pušĉano zrno, da ona i nema kome da zavidi i da zaista dobro

gleda svoja posla, ali se ĉuo grub striĉev glas s njive, zvao je ţenu sa psovkom, pa je

strina poţurila za poslom, zelena u licu zbog neizgovorenih rijeĉi, istrunuće u njoj i

otrovati je ako ih ne ispljune makar u korijen zovike. Rospija, mislile su obadvije,

jedna s prezirom, druga s bijesom.

Sunce je odskoĉilo na nebu, iscratilo sjenike i peklo sve ţešće. Nije imala ni

volje ni vremena da saĉeka strica, zakasniće mnogo ako mu da priliku da je pouĉi

svemu što zna i da je potkadi prezirom prema svim ljudima. Drugi put, striko, nikad

nije kasno.

Trgovac je ĉekao na klupi pred dućanom, mekano umotan debelom sjenom

bagrema, miran, nasmijan, vedar i dobrodušan u zuju muha što su oţivjele na

toploti poslije kiša, uspavan vlaţnom jarom, neopasan, umrtvljen, samo su mu oĉi,

imale zelene taĉke u crvenilu kapaka, budne i ţive.

— Sjedi.

— Nemam vremena. Zadrţala sam se kod strica. Brzo ćemo završiti posao.

— Samo ne traţi ništa što ti trgovac u ratu i ĉovjek u starosti ne mogu dati.

— Teško meni, gledaš me i kaţeš da si star.

— Govori, ako mognem da te ĉujem. Od gledanja.

Više je voljela da je predloţio da se šali, ali njemu se ţurilo, htio je da sazna

zašto je došla.

— Imaš li šta u dućanu? Sapuna, gasa, soli?

— Ne pitaj uzalud, ništa nema.

— Hoćeš li skoro u grad?

— Ne znam, opasno je, zašto pitaš?

Nastojala je da se drţi obiĉno, a nije uspjela, izgleda. Njegove sitne zelene oĉi

su postale paţljive. Zašto? Je li klonula zbog izgubljene mogućnosti? Je li popustila

napetost kad je vidjela da je napor uzaludan?

— Zašto pitaš?

— Onako.

— Moţda ću ići. Šta bi htjela?




28

— Mnogo bih šta htjela, a traţim samo ono bez ĉega se ne moţe. Ali da ne

zaradiš mnogo na meni.

— Neću mnogo. Uraĉunaću samo koliko stoji glava u torbi.

— To danas nije mnogo.

— Svoja glava.

— To je suviše.

Udaljavali su se od onog što su htjeli da kaţu. Je li on bio suviše oprezan, ili se

ona odjednom uplašila, uĉinilo joj se da je nemoguće da mu kaţe, zato što se naglo

probudio, još miran i nasmiješen na izgled ali sav napregnut, u zasjedi. Htjela je

samo da ide kući, nije više mogla da mu kaţe.

A on je rekao tiho, ne miĉući se:— Vojnici idu ovamo. Reci šta si htjela. Ili saĉekaj da odu.

— Rekla sam.

— Nisi, kćeri.

— Ako misliš da nisam, izmisli šta ti treba.

— Kako hoćeš.

Zaćutao je zaĉas, gledajući je nimalo staraĉki. Sitne ţive oĉi su brzo i paţljivoprešle po njoj, ne propustivši ništa, sagledavši je svu, i magliĉasta sjena se navukla

na njegov ţeljan iskusan pogled. A ona se nasmiješila, sigurna, znala je da bi sad

mogla sve. I opet nije rekla.

— Ako ti ubiju muţa, nemoj se ĉuditi.

— Zašto da ga ubiju?

— Zbog tebe.

— Zašto da ga ubiju, djeda?

— DoĊi opet.

Tri vojnika s puškama ušli su u dvorište.

— Stari, šta imaš u dućano?

— Ništa.

— Hoćemo da pogledamo.

— Eno vam kljuĉ u vratima. Gledali su mnogi prije vas. Zato je i prazno.




29

Vojnici su ušli u dućan, vjerujući u sreću.

— Da te odvezem do kuće, dok je konj još moj.

— Ne treba, nije daleko.

— Ne smiješ?

— Od koga?

— Je li, kćeri, da te nisu poslali oni tvoji?

— Zašto bi me slali? Da vidim koliko ti je dlaka pobijeljelo? Nisam se ni sjetila

da te ne vole.

— Zar me ne vole?

— Kao i ti njih.

— Ko to kaţe? Sjedi, htio bih da razgovaram s tobom.

— Zbogom, djeda.

Pošla je putem, rasušeno blato se kršilo pod nogama, sunce je prţilo k ao

pomamno, na njivama će se uhvatiti kora, šta je se tiĉu njive, nekad je odlazila ovim

istim putem u svijet, zdvojna i ubijena, a sad je znala kuda ide, i samo je prazna,

malo umorna od svega. Nije ni znala koliko je napora zahtijevao ovaj ĉudni pokušaj

koji nema svršetka, i eto, nije nezadovoljna radi toga, ĉak kao da je dobio neko novo

znaĉenje, produţio se i obogatio. Zašto nije rekla? Nije samo zbog straha da se ne

izda. Uplašila se u jednom ĉasu da sve stavlja na kocku: a šta ako ga više nema tamo

gd je je ţivio? ako se nešto desilo za ovo vrijeme otkako je otišla? Sve dok ne sazna

taĉno, on je još tamo, u istom dvorištu, u istom malom stanu, i ĉeka je, i sve moţe

da bude što ţeli. I sve se samo odgaĊ a na vrijeme koje ona odredi, a sve od nje

zavisi, nikako od njega, ni od onoga što jest. Saĉuvaće ga tako što ga neće traţiti, još

neće, vaţno je da je uĉinila ovaj korak, pokrenula se i moţe ako hoće, i kad hoće, još

ne mora. Sve je bilo drukĉije dok je mislila da je njena muka konaĉna i da izlaza nema, a kad se oslobodila more u sebi, nije više bilo tako teško. Smiješno je samo

kako su ona i trgovac razgovarali kao gluhi i slijepi, svako je htio nešto svoje, ona je

mislila na ljubav, on na mrţnju i nudio joj zamjenu, ona je ţeljela da izaĊe iz gliba a

ne da se uvali do grla.

Ravnica je široka i svijetla, kiša je proĉistila vazduh i ostavila nebo kao biljur.

Putem iza nje tandrkala su kola, ĉula se snaţna neskladna pjesma, mlad

vojnik tjerao je konje u kas i mahao joj da stane, povešće je.




30

Moţda je on, pomislila je uplašeno, i nasmijala se: boţe, što bi bilo glupo, šta

bi s njim, i šta bi sa sobom? Srećom, nemoguće je, on je tamo i ĉeka je, zna da će se

vratiti, još se ne moţe, rat je, ali će se vratiti, sigurno, zato on nikuda neće otići,

kako bi ga našla ako bi otišao iz svoga dvorišta?

4.

Kad je podbacio pod njega ruke kao dvije kvrgave poluge i podigao ga kao

dijete, bez napora, osjećao se smiješan i bespomoćan, boljela ga je rana a ništa nije

rekao, ni on nije govorio, disali su glavu uz glavu a ništa nisu imali da kaţu jedan

drugome, jednom rukom ga je drţao za vrat, koţa je tvrda i neravna, smetao mu je

taj prisan dodir a nije znao šta će s rukom, nezgodno mu da je odmakne, još

nezgodnije da ga tako golo dotiĉe, od prvog dana su strani, i sve udaljeniji što dani

prolaze, vrijeme ih ne miri već razdvaja, što je duţe s nekim taj ĉovjek je sveusamljeniji, ne izdvaja se i ne ćuti s prijetnjom, samo te ne vidi, ne priznaje, ne

prima, i sad noseći ga okreće glavu, i iz njega s mirisom znoja izbija ĉudna hladnoća,

a osjeća vrelinu gdje ga dotiĉe tijelom. Pusti me da pokušam malo sam, kaţe mu, on

ćuti, ne ĉuje ili ne sluša, nešto gunĊa psu što zvekeće lancem oko nogu, rebrima ĉuje

kako mu u prsima tutnji a glas je tih, uspeo se na nogostup, zaljuljali su se vrhovi

šljiva, i stabla su poletjela strmoglavce pa se opet uspravila i mjeseĉina je zablistala

nad krošnjama.

Polako ga je spustio u sjenu mlade šljive, zaĉudio se kako te grube ruke mogu

da budu paţljive. Ţena je stavljala drva pod kazan, pogledala ga.

— Ako nazebeš, biće po mojim leĊima.

— Hoću da se napijem.

— Napiće se ko god doĊe, ali ti nećeš. Dţanarika samo ubije u glavu. A nije

dobra ni za ranu.

— Nije dobra — rekao je i domaćin.

Glas mu je taman, nenaviknut na govorenje, ali su mu usta iskriv ljena u škrt

osmijeh, prvi otkako su se vidjeli, nešto ga je razveselilo, da li ţena, vatra i

mjeseĉina je ţare, okrenula je glavu malo u stranu, zbog dima, lice joj je zajapureno,

kosa svijetla od plamena, ruţiĉasta obla sjena titra ispod vrata, je li ta neoĉekivana

radost zbog nje? Lijepa je i ĉudna ovako osmijehnuta, vitko savijena na koljenima,

obasjana dvjema vatrama što je izdvajaju iz sjene šljivika. Ili je to zbog

mirnodopskog posla, priprema se za ovo već danima. A moţda taj nakrivljeni

smiješak ništa ne znaĉi, moţda mu se samo ĉini, i njen prijateljski pogled moţe biti

da zamišlja, prvi put poslije toliko vremena izašao je iz sobe, nasamotovao se i




31

muĉno nabolovao, i sad je gledao oko sebe pomalo zgranuto, opijen ovom ĉistom

noći i mjeseĉinom i cvrĉcima u još vreloj sjeni krošanja i tihim prorijeĊenim

mrakom ispod drveća i ljudima što nisu odlazili od njega, pa je sve drţao u oku

odjednom i odvojeno, vraćajući u sebe svijet.

Danima je ţivio u sobi usamljen, irazvijajući navike i osjetljivost zatvorenikaĉija je veza s ostalim svijetom ograniĉena.

Svi su išli svo jim poslovima, pretvarajući ih u nešto ĉudno, uz njih je bilo

vezano tajanstvo onog što se ne vidi i zato postaje neobiĉno, pomalo i protiv njega,

jer je izdvojen i nepomiĉan, satima je osta jao sam u polumraĉnoj sobi u koju je

sunce ulazilo samo ujutro, osvijetlivši je obilato za cio dan i noć. Ĉinilo mu se da je

oštećen kad bi prespavao svitanje. Sunce je izlazilo na rubu ravnice po kojoj je leţala

svijetla izmaglica i rosa, jako i veliko već u ĉasu raĊanja, bljesnuvši na krstu

porušene crkve silinom uţarena koplja, i ulijetalo u sobu kao razdragana svjetlost,

ljubiĉasta i toplo bijela. Posmatrao je to blještanje uvijek s istom radošću, uzbuĊen

njeţnim a ţivim svjetlom u svjeţini ranog jutra. Uskoro bi sunce ojaĉalo, nije više

bilo samo svjetlost i boja, postajalo je ozbiljnije i zrelije, oteţavalo sjenom,

pretvaralo se u blago buktanje po svemu i iz svega. Prodiralo je u tamne krvne staze

ispod prozirne koţe, ulazilo po otkrivenim rebrima, gusto se ulivalo kroz zatvorene

oĉne kapke, iskriĉavo tekući po ţilama i ispunjavajući ga razbludnim uţivanjem

zbog koga bi ţelio da je pedeset jutara do veĉeri. Ali je sunce zalazilo uskoro, za ciodan ranije nego drugima. I to je išlo uz ranu, kao i bol.

Ostaće ovdje da sutra doĉeka sunce.

Ptica je pijuknula u granju.

— Lijepo je ovdje — rekao je kao da otkriva tajne.

Ţena je, izgleda, voljela da ismijava tuĊe oduševljenje:

— Nikad nisi vidio noć?

— Nikad nisam vidio noć. Kao da nisam.

Gledao je u nebo, navikavajući se na širok prostor.

Neko je odlazio. I ne gledajući znao je ko je.

— Tvoj muţ je otišao — rekao je ţeni.

— Otišao je po suĊe.

— Pogodio sam ne gledajući.— Kako moţeš da pogodiš ne gledajući?




32

— Tvoj korak je drukĉiji. Leţao sam u sobi i liĉio na slijepca, vidio sam do

stropa i do zida, dalje je bio mrak. Sve sam pogaĊao. I korake.

Nije htjela da pita, a ţelio je da joj kaţe.

— Njegov je trom, siguran, stopalo mu dugo stoji na zemlji prije nego što

druga noga zakoraĉi, ne gubi lako oslonac, ukopava se u zemlju sa svakim korakom.

— Ne govoriš o njegovom hodu već o njemu.

— Govorim o njegovu hodu.

— A moj?

— Tvoj je mekši, lako se odluĉuješ da preĊeš s noge na nogu, ne osiguravaš se

a nisi nesigurna, njegov korak nisam volio da ĉujem, podsjeća na smrknuto lice i na

ćutanje.— On je dobar ĉovjek.

— Hod ti je još podsmješljiv, ćudljiv, nekad buĉan, nekad tih, nikad isti.

— Ne govoriš o mome hodu već o meni. I još krivo.

— Ne kaţem kakva si, već kako se meni ĉini. Onda nije krivo.

— Šta je to ćudljiv? Kako mi kad šta padne napamet?

— Ti si bila ĉešće kod kuće, njega ovdje drţi samo noć, ponekad sam vidiokako radi na onom dijelu polja gdje je kukuruz. Izgledala mi je ĉudna i smiješna ta

njegova krvopilaĉka upornost, sutra mu ova ljetina moţe biti satrvena ili oteta.

Vrijeme je takvo da se ni za ĉiji ţivot ni para ne bi mogla dati, a on se uništava nad

zemljom, kao da je siguran da će nas nadţivjeti.

— Niko ne misli da neće ţivjeti. A što se tiĉe rada, zar da sjedi skrštenih ruku i

da gleda kako se vi tuĉete?

I dodala, kao da je to vaţnije:— On nije ćudljiv. Ni ti nisi ćudljiv.

— Ako misliš da je to nešto ruţno, varaš se.

— Ne mislim da je ruţno. Vas dvojica ste pametni.

I to joj je bilo malo:

— Ĉudo kako ste pametni.

— Hoćeš da me uvrijediš?— Zašto bih vas vrijeĊala?




33

Nikako nije htjela da ih razdvoji, vukla ih je na istom lancu prezira, što se u

njoj javljao ovako iznenada, kao napad, i to ga je uvrijedilo. Kuĉka, mislio je

seljaĉkim naĉinom, ja i on nismo isto.

Podsmješljivo a mirno mu je gledala u oĉi, ĉekala da se naljuti i da to pokaţe.

Izazivala je i podsticala:

— Ništa ne kaţeš?

— Trebalo bi te izudarati, eto šta kaţem.

— Vi ne tuĉete ţene.

— Ti bi mogla biti izuzetak.

— Izuzetak, to je kad sam jedina?

Ĉinilo mu se da pita i za rijeĉi koje razumije, kao da se podsmijeva.

A onda je dolazila druga igra: ĉuĊenje što je nezadovoljan. Na licu joj se

pojavio nemiran, zbunjen izraz.

— Zašto se ljutiš? — upitala je podigavši obrve. — Šta sam uĉinila? Je li zato

što sam rekla isto i za njega i za tebe?

Taĉno je znala. Ali je u njenom stavu, u oĉima, u onemoćalim punim usnama

bilo toliko toboţnje nedoumice i pritvornog ţaljenja, toliko prikrivene snage i

podsmijeha, da je sigurno htjela da se to primijeti. A da je svega samo zarez noţa bilo manje, da je napetost bila neznatno slabija, da se jedva vidljiv titraj oko usana

potpuno smirio, da je ugasila tih bljesak tanušnog smiješka ispod koţe i mišića,

povjerovao bi joj naoĉigled svega što ga je uvjeravalo u laţ. A opet je bila vesela i

draga ta seljaĉka ţenska igra koja je skrivala i pokazivala podrugljivu zlobu i

uţivanje u izazovu, ni zbog ĉega, ni s kakvim ciljem, već da se igra i da zadovolji

neku svoju potrebu o kojoj ništa nije znao. Nasmijao se. Ali ona je još bila u igri,

gledala ga toboţe smeteno, nerazumijevajući zašto se smije, pa kad je vidjela da je

kao sve u redu, tek tad se usudila da se i ona nasmiješi, još nesigurno, bojaţljivo,

spremna da taj uţeţeni stijenjak ojaĉalog povjerenja ugasi na svaki mig, ali ne,

nema opasnosti, smiješak moţe da bude jaĉi, je li sad sve u redu?

Domaćin je ĉuĉao kraj vatre. Otkad? Šta je ĉuo od razgovora? Njoj je bilo

svejedno, mirna je.

— Da ti donesem biljac?

To ona pita, drugim glasom, s drukĉijim izrazom lica.— Ne treba.




34

— Ozepšćeš. Biće rose.

Domaćin je pogledao u nebo, ni to ne ĉini sa ţurbom, za sve ima vremena,

polako iskreće glavu, kruţi pogledom po staklasto prozimom nebu.

— Suša.

Ne odgovaraju mu. On to i ne ĉeka.

Ţena sjedi na zemlji, duboko pognuta, rukama obuhvativši koljena, zagledana

u vatru. Lako se njiše kao da gata.

Tišina je oko njih. U granju su sitna šumorenja, po travi kao da pucketaju

krhka roţnata koljenca, pri zemlji struji neĉujan vjetar, a opet je gluho pod

mjeseĉinom i podmuklom slabom svjetlošću, oslijepljuje te ako ne skreneš pogled u

sjenu, ugušiće te ako dabro ne raspoznaš predmete oko sebe, nešto se dešava u ovoj

noći, istoj kao i tolike ranije, a drukĉijoj od svih što su bile.

Ţena gata njišući se, zgrbljena pred vatrom.

Domaćin gleda u nebo.

— Suša.

Nad rijekom se diţe izmaglica, laka prozirna povjesna iznad šipraţ ja na

moĉvari, jedini oblaĉci nad ravnicom. Glasovi barskih ţivotinja su sve gušći, sve jaĉi.

Ĉuje se uporno duboko bukanje, kao ispod zemlje.

Paţnja mu se rasipa na noćne zvukove i slike, a u tom mnoštvu utisaka

nesigurno se javlja misao o mladiću što je poginuo, o trenutku kad stoji na vratima

kuće i pruţa ruku prema njenom struku. Odbija tu lelujavu sliku što sama izbija iz

sjećanja, muĉi ga, a ona se vraća, valjda zbog ţene što sjedi pred njim, s napetim

lukom leĊa, osvijetljena mjeseĉinom.

— Šta ono buĉi u moĉvari?

Ţena je odvojena od njih, ćuti. Ĉovjek je zagledan u noć, ne ĉuje.

— Onaj duboki glas, od rijeke?

— Bikavac, kaţe ĉovjek ne okrećući se.

— Ima li ribe u rijeci?

Neće da ĉuje, izgleda.

— Loviš li ribu?

— Ne lovim.

— Zašto?




35

— Bilo je mnogo leševa.

S njim je teško razgovarati, a ţena spava. Njiše se a spava. Kako bi mogla da

ne progovori ako je budna?

Tišina je poslije još teţa, duga. Poĉeće opet da misli na mladića što je

poslednji put pred smrt, ili prvi put, htio da dodirne ţensko tijelo, a on poţurio damu prigovori.

Ţena se probudila, oţivjela je i za njih, nije se pomjerila, ništa nije rekla, samo

se od nje ĉuo jek, sasvim tih, kao zapjevka. U poĉetku je to bilo samo grleno valjanje

neuobliĉenih zvukova, kao uskomešan odjek neĉega što se u njoj dogaĊalo, a onda

se, isto tako tiho i sakriveno, iz tih zgomilanih zvukova poĉela da razabire troma,

sakata melodija gradske pjesme, pjevane seljaĉki uprošćeno, sa ravniĉarskim

otezanjem. Nije bilo ni lijepo ni ruţno, bilo je smiješno, i ţalosno, jedva još ţiva varoška melodija toliko je izmijenjena seoskom, da je potpuno ogreznula u njoj, s

mukom se odrţavajući i raspoznavajući, a opet mu je izgledalo da je baš ona vaţna:

seoska potka se javila kao neţeljena neizbjeţnost, sama je izbijala, nije je traţila, nije

je moţda ni zapaţala. Bilo je muĉno to divlje parenje, a najgore bi bilo ako i njoj

samoj na neki naĉin postane jasno koliko je taj ruţni spoj ĉudan, koliko je otkriva.

— Odakle znaš tu pjesmu?

Nije htjela da odgovori, ili nije mogla.Ĉovjek je rekao:

— Ţivjela je u gradu.

— Znam to.

— SviĊa ti se pjesma?

Znao je da je ţivjela u gradu, i osluškivao u njegovu glasu prizvuk prigovora,

ili ponosa, ali nije bilo niĉega, kao da mu je svejedno.

— SviĊa mi se. Lijepo pjeva.

Tada je ţena polako digla glavu i nasmiješila se, opsovala svoj glas i njegovo

oho.

— Ne pjevam lijepo. I ne sviĊa ti se — rekla je. — A nisam ni pjevala. Nešto

sam mislila. Nešto svoje.

Nije trebalo da kaţe, bilo je jasno. Namjerno je to uĉinila ovako grubo i

otvoreno, da bude teţe i neugodnije. Ali ĉovjek nije niĉim pokazao da se naljutio ilida mu je nezgodno.




36

Razumniji su od nas graĊana, mislio je osjećajući kako mu obrazi crvene od

stida zbog njene bezobzirnosti. Razumniji i prirodniji, u ljubavi, ljubomori, u

svemu, koliko ga je puta do gola skidala pred muţem i pred drugim ljudima, i niko

se nije zaĉudio ni okrenuo glavu što ona bez ikakva ustruĉavanja barata po njemu. I

kad je bila sama, svejedno joj je, drugi je ovo svijet, teško ga je razumjeti, moţda baš

zato što je jednostavan, ali ona više nije, drevna je ruše v ina, vuĉe je uĉinjeni korak,

samo se to njega ne tiĉe, drago mu je što je veĉeras s njima, a opet se osjeća

neugodno, zbog nje.

Onda je ispriĉala, zato što joj se uĉinilo da je ĉula pijano vikanje u selu, kako

se nekom seljaku desila nevolja, sin mu u vojsci, odavno, a snaja zanijela, neće da

kaţe s kim, pa starac na muci, ni da je otjera ni da ĉeka sina, prebiće ih sve po kući,

a da zna da će mu se desiti da mu sin ne daj boţe pogine, ostavio bi snaju na miru u

kući, da mu ostane dijete, drugog unuka nema. Sad ĉeka da se to nekako riješi, ipije.

— Ubiće je kad se vrati — kaţe domaćin umorno, zijevajiući.

— Ko zna šta će biti ako se vrati.

On ustane, stavi drva na vatru, radi nešto oko kazana, i opet sjedne uz stablo.

U daljini se ĉuo potmuli tutanj.

Njih se to ne tiĉe, daleko je, zato nevaţno.— Jesi li gladan?

— Nisam.

— Nikad nisi gladan. Od ĉega ţiviš?

— Od lijepih rijeĉi.

— Zato si tako mršav.

— Jesi li ĉula eksploziju?

— Da ta eksplozija! Kao da me pita jesam li ĉula pjesmu.

— Moţda je na pruzi?

— Šta te se tiĉe? Da ne ţališ što nisi tamo?

— Ţalim.

— O gospode, k ad li će vam već dojaditi?

— Kome to vama? Tebe se ne tiĉe?




37

Ĉvrsto je prikapila bluzu oko sebe, kao da joj je hladno, i sklopila ruke ispod

prsa, ovako isto je stajala one noći, isti je nemir bio u njoj, iste isturene grudi, ista

napregnutost, kao da se brani pred neĉim ili odupire neĉemu u sebi, isti taj nemir i

izazov naveli su onog mladića da pruţi ruku prema njoj, ništa mu ne bi rekao da je

znao ili da je pomislio da će poginuti, sad nosi na duši tu glupu pridiku, moţda

najviše zato što ga je pred smrt, ranjenog, izvukao ispod mitraljeskih rafala,

zaboravio kako sam se pravio vaţan i kako sam ga štapićem morala bio po ušima.

Zapravo, nisam se pravio vaţan, nije dobro uĉinio, ruţno je, i da je ostao ţiv dušu

bih mu pojeo, ali smrt sprevrće sve, umanji krivicu, oslobodi mrtvog a optuţi druge.

Sada je ostala u sjećanju samo ta ţeljna postiĊena ruka, i muĉno mi je zbog nje.

Cestom pored šljivika ĉuo se gust neprekidan topot koraka, i tih razgovor,

neprestano u prolazu, nailazilo je izdaleka suho šuškanje nogu po tvrdoj zemlji, i

udaranje konjskih kopita o kamen, neka jedinica vojna je prolazila, i kola neka

tandrću, dugo će prolaziti, ĉelo kolone je već mimoišlo kuću, osjećala se prašina što

se dizala sa ceste, i nevidljiva padala po šljivama i travi. Šteta što nije s njima.

Ţena je pošla kroz šljivik, prema ogradi.

Ĉuo je njihov razgovor, kao kroz vodu, njegovo upozorenje da ne ide, i njeno

bestidno pitanje: da joj neće nešto uĉiniti. — Trebalo bi — rekao je domaćin, ne

ljuteći se — i biće ti to ako pomisle da ih brojiš.

Izgledalo mu je glupo, zašto da broji?

A kad se probudio, putem više niko nije prolazio, noć je bila tiha i pusta.

Samo se ĉuo neĉiji prigušen glas, uporan i opasan, poznat glas.

— Opet si išla u selo.

— Išla sam.

— Zašto?

— Je li zabranjeno viĊati rodbinu?

— Šta je htio trgovac od tebe?

— Nezgodno mi je da ti kaţem.

— Ne pitam od šale.

— Ići će u grad, ako ga puste. Nabaviće mi neku robu.

— Da ti ta roba ne skoĉi na nos. Pripazi se, snajka.

— Dvadeset i pet mi je godina, djevere.

— Nisu dobri ljudi, uvući će te u nešto.




38

— Oni misle da ćete me vi uvući u nešto. Pa eto da ĉuješ: ne tiĉe te se mene ni

vi ni oni, ni vaša mrţnja, to vi raspravite izmeĊu sebe, a ja ću gledati šta radite, kao i

do sad. I to mi je dosta, i premnogo, ali nemam kud.

Nije se ĉuo odgovor. Znao je, sad je samo njegove oĉi sijeku hladnim

noţevima. Digao se na lakat da vidi kako će se odbraniti. Stajali su jedno prema drugome, on u sjenci, ona na mjeseĉini, lice joj je k ao

pod svjetiljkom, vidi joj svaki zarez, ne prkosi više, gleda tog mrkog ĉovjeka

zaĉuĊeno, oĉi joj raširene, kao u djeteta, i usta poluotvorena, poznata mu je ta njena

ĉudna potreba da prkosi i stišava, izaziva i smiruje, samo joj je izraz lica sad naivan i

zaprepašten — boţe, pa šta sam uĉinila? — sigurno i komandir zna da je to igra, nije

mogao zaboraviti njen malopreĊašnji drski odgovor, ali je teško nevjerovati tim

iskrenim oĉima što je brane i bore se za nju, i tihom jasnom glasu što razoruţava.

— Šta sam to skrivila?

— Mogla bi da skriviš.

— Ti ne vjeruješ nikome?

— Bolje da ne vjerujem.

— Ţao mi je. Ţao mi je i tebe.

— Nemaš ti mene šta da ţališ.

Tog surovog ĉovjeka se ne tiĉe njena igra, njega se ništa ne tiĉe što nije

njegova muka, zapamtiće ga po neprobojnosti, ali ga ne voli. Ţali ga, ali ne voli.

Saznao je za njegovu nesreću: Nijemci i ustaše su mu ubili ţenu i dvoje djece, našao

je i strijeljao dvojicu iz tog pohoda, ostale traţi uporno, godinama, strašna mu

izgleda sudbina tog ĉovjeka ko ji misli samo na smrt i na osvetu, suviše surova,

gotovo neljudska, nesagledljiva, kao iz nemilosrdnih starih priĉa, nikad ne voli da je

se seća.

Nije gledao u njega, ni ljeto ga nije oslobodilo bolova u krstima, i to liĉi na

porugu, kao da je bol htio da ga priveţe za jedno mjesto, da ga nepokretnog saţeţe

vatra što bukti u njemu, ali se njegova mrţnja othrvala tojnaj surovijoj pakosti koja

bi se mogla zamisliti. Gledao je u ţenu, mirna je i zamišljena.

— Probudio si se.

— Koje je doba noći?

— Skoro će zora.— Ko me je pokrio?




39

— Vlaţno je, bojala sam se da ne ozebeš, šta bih onda s tobom?

— Nikoga više nema?

— Ko ti treba?

— Niko mi ne treba.

— Da onda idem?

— Ostani ako hoćeš.

— Ako neću?

— Uĉinićeš ono što hoćeš. Kao i uvijek.

— Zar ti ĉiniš ono što nećeš?

— Posmatrao sam te maloprije: odakle ti tolika sigurnost?— Pravim se.

— Koja je jedinica prošla?

— Ne znam.

— Kuda idu?

— Ne znam.

— Jesu li bolesnike odveli?

— Ne znam.

Uporno je odgovarala jedno te isto, mislio je da hoće da ga naljuti ili da

prekine razgovor, teško je s njom, nije ĉudo što je njen muţ zaliven olovom, to mu je

najpametnije a ništa mu drugo i ne ostaje, ali ona sama je nastavila kad je on

ućutao.

— Zašto pitaš? Bojiš se da te ne ostave?

— Svi ranjenici se toga boje.

— Nije ĉudo.

— Nepokretni su i bespomoćni, a niĉeg se tako ne plaše nego da ih neprijatelj

ne uhvati, znaju šta ih ĉeka.

— Ni vi njih ne štedite.

— Nije to samo strah od smrti, već nešto gore, ne znam kako da kaţem, to je

osjećaj bezizlaznosti, kao u strašnom snu, pritisnut si mirom: nešto strašno će se




40

desiti, a ništa ne moţeš, ni pobjeći ni odbraniti se. Ne znam odakle taj strah,

ranjenici se ne ostavljaju, zbog morala boraca, znam, ali se ne ostavljaju.

— Niko ne misli da li će ostaviti ranjenike, već da li će ostaviti njega.

— Taĉno.

— Bezizlaznost, to je kad ti se ĉini da nemaš kud, da su svi putevi zatvoreni?

Moţe biti da se ljudi baš tada ubijaju.

— Ne znam to. Vidio sam samo kako se ljudi bore za ţivot, kako ranjenici

skaĉu sa nosila kad im zapuca preko glava. A izgledalo je da ne mogu niĉim

maknuti.

— I ti bi bjeţao?

— Bjeţao bih kad bih morao. — Voliš da ţiviš?

— Volim.

— I ja.

— I šta još voliš?

— Ne znam.

— Sjedi da razgovaramo o sebi.

— Šta to znaĉi razgovarati o sebi?

Mjesec je bljeĊi, zora je blizu.

Zašto je ostala?

Upitala sam:

— Šta to znaĉi razgovarati o sebi?

— Govoriti ono što se nikome ne kazuje.— Kako ću govoriti ako se nikome ne kazuje?

— Pred nekim se govori, ponekad. Sad se još moţe, dok nije dan.

— Je li po danu teţe govoriti o sebi? Teško je gledati u oĉi kad se govori o

sebi?

— Sad nije ni dan ni noć. Neću te gledati.

Gledao me, i ja sam gledala njega, to nije dobro, on ne zna zašto ga gledam, nezna da me opet podsjeća na njega: iste dobre oĉi, tuţne na mjeseĉini što blijedi, i




41

mršavo lice s upalim bolesniĉkim obrazima, sad je moţda drukĉiji; koliko je

vremena prošlo? ali je bio ovakav, ili mi se ĉini da je bio ovakav, ni to više ne znam,

miješam ih, jedva se uzdrţavam da dlanom ne preĊem po kosi ovog mladića, puna

je mjeseĉine, zapucketala bi od dodira, meka je i ţiva kao i njegova, nisam se

uzdrţala, nisam odoljela onom drugom, i pogledala sam ruku da li je svijetla od

dodira. Zbunio se, naljutila bih se da me uhvatio za ruku, u tom ĉasu ne bih

podnijela muški stisak, a rastuţio me njegov zaĉuĊen pogled i stidljiva ukoĉenost.

— Kosa ti liĉi na njegovu.

— Ĉiju?

— I lice ti liĉi na njegovo, suho i neravno.

— Jesi li ga voljela?

Morala sam da ispriĉam, još nije dan, o svemu, o gradu, o samoći, o Starom

sokaku, i jednom dugom dvorištu, i radionici punoj mirisa daske i smole, i o Srećku

što liĉi na njega kad je mjeseĉina i kad sam tuţna, Srećkom su ga zvali, nije mi

izgledao baš velika sreća, postao je to docnije kad su rat i moj brak stali izmeĊu nas,

voljela sam to neozbiljno ime, i njega, bilo je veselo i lako s njim, bilo je lijepo, a

opet mi se ĉinilo da je sve obiĉno, da ću to uvijek naći, kako li će biti kad naiĊe ono

pravo, i on je mene volio, bio je dobar i smiješan, malo je bilo ĉudno što nije ni

dijete ni sasvim odrastao, pa nisam mogla ni da se brinem o njemu, ni da ga se bojim, istih smo godina bili a ja sam njemu bila potrebnija nego on meni, onda,

vrati se brzo, govorio mi je kad sam odlazila ovamo, kamo sreće da je rekao: kako ti

je drago, moţda bih se vratila, kupio mi je kesicu svilenih bombona za put, i sad ih

imam, nisu više za jelo već za gledanje, odmah se vrati, molio je, ako te nešto

sprijeĉi doĊi ĉim mogneš, znaš gdje je Stari sokak, i na stanicu je išao sa mnom pa

koraĉao pored voza kad je voz pošao, a ja sam se smijala: nemoj da udariš glavom o

štanglu, on je zastao i smijao se, i tako mi ostao u sjećanju, a sve sam to ispriĉala

zato da zna, i zato što nisam mogla drukĉije, odavno nikome nisam govorila onjemu.

Ĉutao sam i slušao zatvorenih oĉiju.

— Hajde sad spavaj, bićeš sutra umorna.

— Ne mogu da spavam.

— Hajde spavaj. Ja ću ĉekati sunce. Neću više u sobu, zagušljivo je.

— Priĉaj mi o gradu.— Šta da priĉam o gradu?




42

— Što god hoćeš.

— Zbog njega?

— I zbog njega.

— Hoćeš li se vratiti u grad?

— Neću da ti kaţem.

— Ne moraš.

— Moţda ću se i vratiti.

Sjedila je blizu mene, naslonjena na drvo, oĉni kapci su joj spušteni da bolje

vidi nešto svoje, biće zahvalna za sve što joj kaţem, liĉiće na pjesmu uz njenu misao

o mršavom ĉovjeku iz Starog sokaka, zbog njega je ona tako sigurna, toliko izvan

svega, i rat je samo smetnja da mu se vrati, sad joj sve izgleda ljepše nego što jemoţda bilo, i ĉeka da se vrati, ma kako da joj je, ona ĉeka, i nije joj teško kao što bi

bilo da nema te nade.

Sjetio se, zbog nje, i ponešto joj ispriĉao od svoga sjećanja. Nije ga traţio

dugo, samo je pokuljalo, samo se ispreplelo, i priĉao je o svemu osim o onome što je

trebalo, ili moţda nije ni trebalo, tek nije mogao da ne kaţe, pred njim su oţivjele

slike, i ko zna zašto prva meĊu njima: velika kamena ĉesma, u lijskom polukrugu

uokvirena starim poţutjelim zgradama, ispred nje neštedimice širok prostor trga po

kome, i kad je prazan, prolaze sjene parada i zborova, okolo u kvadratu gospodska

zdanja gledaju mnogobrojnim oĉima, rubovi krovova su oštro ocrtani na nebu kao

da je vrh dijamanta prešao po staklu. (Je li ovo oţivljavanje slika ĉeţnja za tim

mjestom, za tim danima?)

Uvijek su sjedili na stepenicama ĉesme, ok renuti prema trgu, više je neba i

širine. Sve vide a sklonjeni su u tom sjenovitom polukrugu, ispod sebe ugodno

osjećaju mlak kamen, izlizan je mnogim nogama, i rukama njegovim udubljenjima

dodiruje vrijeme. Iza leĊa, iznad glava, neprestano teku ĉetiri mlaza vode, slivajućise u okrugli kameni oluk, po ĉijoj ivici golubovi ĉapkaju crvenim noţicama i piju

vodu iskrećući vratove, iznad trga je najšire nebo u gradu, sjeća ga se samo plavog i

ĉistog, i tišine se sjeća na tom starom mjestu. Preko krovova starih zgrada i oko

ćoškova prokradali su se buka i šumovi novog grada, ali su se ovdje stišavali i

puštali da voda pada sitnim srebrenim pljeskanjem, golubovi da se šepure i glase

dubokim maznim gukanjem, korak prolaznika da odjekuje u ovoj tišini što nikad

nije prazna.

Nije to bilo njihovo jedino mjesto, ni najmilije, sva su njihova gdje bi došli,

ovdje su se ponekad, rijetko, zaustavljali prolazeći iz jednog dijela grada u drugi, u




43

svojim stalnim kruţenjima, da predahnu ili da smisle na koju će stranu. Dva su mu

jutra u sjećanju vezana za ovo mjesto.

Prvo je smiješno, pobjegao je iz škole, bio je ljut na oca, sjedili su pod ĉesmom

i nisu znali kuda će, rano je za kupanje, rano za igranje, dosadno za gledanje. Onda

je naišao gradski fizikus, nasmijao se i mahnuo mu rukom a drugovi ga upitaliodakle se poznaju, i on ispriĉao kako je stradao zbog pudlice gradskog fizikusa. Išao

u školu a pudlica stajala na prozoru, s crvenom mašnicom oko vrata, smiješna i

ţalosna sa svojom mišjom njuškom i oĉima što su pakosno virile ispod ĉuperaka.

Poĉeo je da je draţi najviše zbog mašne i pakosnih oĉica, pudlica je zacijukala,

iskezila šiljate zubiće, glupavo se vrtjela na prozorskoj dasci, izbezumljeno mahala

dlakavom pufnom na repu, da umreš od smijeha, a onda je dotrĉala gospoĊa

fiziksovica, malena i debela, jedva se nadnijela nad prozorski okvir, pa su obje ciĉale

i prijetile, i on bi mirno gledao u njih da vidi kako bjesne a ništa mu ne mogu, ali je

naišao gradski straţar, i dobro ga potegao za uho zato što ga nije vidio ranije, i drţao

ga podugo sve dok nije bio siguran da je gospoĊa zapamtila ko je kaznio prestupnika

i da je zadovoljna što pravda tako brzo dejstvuje, pa mu za svoje vlastito

zadovoljstvo odvalio šamar, ne onakav kakav je ţelio jer je djeĉak iskoristio trenutak

njegove nepaţnje kad je sa blagim smiješkom gledao u gospoĊu, i teška ruka je

zahvatila s kraja potiljka. Siguran u svoje noge, opsovao mu najbliţi rod, zaprijetio

mu zakonom, nije znao kakav je to zakon, ali je ĉuo da tako prijete ljudi iz njegove

ulice, a liĉilo je pomalo i na psovku, i otišao ne misleći više o tome. Uveĉe ga je otac

izmlatio, ĉesto je to ĉinio i nije bilo strašno, a te veĉeri je bilo drukĉije, udarao je

jaĉe, i vikao, ţalio se na sudbinu, proklinjao ga, upropastiće i sebe i njega, sebe je

već upropastio, vidi on njegov put, sigurno će završiti na vješalima, ali oca neće

uvaliti u nesreću, ubiće ga da spase svijet i porodicu od napasti. I jedva je shvatio da

je napast on, da je njegov zloĉin zadirkivanje pudlice i da je ugrozio ocu ţivot, a

bogme i sebi, ako se skoro ne umori udarajući. Otac je pravio cipele sa drvenim

Ċ onom za zatvorenike okruţnog zatvora, ruţne cipeles licem od grubog platna, i on je ponekad nosio punu vreću tih strašnih cipela u zatvor opasan visokim zidom,

umirući od stida, ali je otac bio srećan što je dobio taj posao, spasavao ga je od

bijede (poješće nas kriza, govorio je neprestano), i on nije smio ni da pomene taj

svoj stid, pa je samo bjeţao od kuće kad bi vidio da se vreća puni cipelama, dosta

mu je što je znao za njih, i što ih je vidio, i ĉuo, udarale su o asfalt jasnim prodornim

zvukom, kad su zatvorenike straţari vodili na rad. Poĉeo je da ih ţali zbog tih cipela

u kojima su išli trapavo, kriveći noge u stranu, jer nisu bile nizašto, izmislili su ih

samo zato da za njih ne daju mnogo novca, da njegova oca ne ubije kriza i da njegapojede stid. A pudlica je imala veze i sa ocem i sa cipelama, jer je gradski fizikus bio




44

i zatvorski ljekar. Njegova šala sa pudlicom naljutila je gospoĊu fizikusovicu,

gospoĊa fizikusovica potuţiće se gospodinu fizikusu, gospodin fizikus potuţiće se

gospodinu upravniku zatvora, a gospodin upravnik zatvora oduzeće ocu posao, i

neko drugi će praviti cipele s drvenim Ċonom i ruţnim platnenim licem, a oca će

ubiti kriza. Zato je vikao, zato ga je izmlatio, zato je ujutro uzeo sina za ruku, dobro

ga stegao da ne pobjegne i pošao s njim kao u šetnju, išli su ulicom kao da se mnogo

vole, s rukom u ruci, a njemu je od toga voljenja trnula šaka jer je sva krv iz nje

istjerana stiskom oĉevih prstiju što cijeli ţivot drţe ĉekić, i od toga nisu postali

njeţni. Prvi put su išli tako bliski, tako prisni, otac i sin, a bili su zli obajica, otac

zbog straha, sin zbog sramote, i nisu imali šta da kaţu jedan drugome, i kad bi

kazali, ne bi bilo lijepo. GospoĊu fizikusovicu saĉekali su u hodniku, dok je pozove

sluţavka, došla je u svilenoj kućnoj haljini sa cvjetićima, liĉila je na kobasicu

uvezanu kanapom, ocu je bila do pojasa, naginjao se i preklapao kao ĉakija, mogla je da proĊe izmeĊu njegovih mršavih nogu, bilo je smiješno kako je govorio milostiva,

gdje li je to ĉuo, a njega nazivao zvekanom i lopovom, i neka milostiva oprosti, a on

je već vidio svoga boga, i još će vidjeti, pamet mu njegovu blesavu, tako lijepo i milo

psetance, nikad nije vidio ljepše, pa je uhvatio sina za vrat daveći ga gvozdenom

rukom i umilno gledajući na gospoĊu, a gospoĊa je prijetila debelim prstom, i prst

je liĉio na sudţuku, a onda je izašao iz sobe gospodin fizikus, malo mršaviji od svoje

ţene, i malo viši, ocu do prsa, u košulji, s hozentregerima preko ramena, nije baš

izgledao lijepo, pa poĉeo da se smije i da govori: šta je to, smiješno, manite molim vas, i nešto njemaĉki, mama fir got, izgledalo je da je fizikusu dosta i pudlice i

milostive, samo ne smije da kaţe, zato mu bio miliji od oca, a otac se poklonio i

udario dragog sina iza uha, za pouku njemu i za zadovoljstvo gospoĊi, i tako se na

njegov raĉun opravdao i umirio, valjda mu sad neće oduzeti posao, gospoĊa

fizikusovica je sigurno mislila da ima pravde na ovom svijetu i da bog teškom

oĉevom rukom kaţnjava razbojnika, a gospodin fizikus se kiselo smješkao i

razmišljao, uvjeren je u to, da na svijetu ima više budala nego što je potrebno i on se

s time slagao, ţaleći što ništa nije pokvareno pa će ulicom i dalje slušati kloparanje

drvenih cipela, a najviše od svega na svijetu volio je da uĉini što god ruţno, i

smiješno, da im isplazi jezik, da uštine milostivu, da ih zaprepasti sve troje, ali se

plašio oĉeve pesnice, ţivot bi doveo u pitanje.

Zato je bio ljut toga dana.

Drugo jutro je ratno.

Nije više djeĉak, nije pobjegao iz škole, u školi su tuĊi vojnici, samo jednom je

tuda prošao, na prozorima su kacige i opasaĉi, pred školom je jarbol sa tuĊom

zastavom i straţar s puškom, svako mora pozdraviti zastavu kad proĊe, pozdravio je




45

crven u licu od stida, bijesan, na sebe, ali nije smio drukĉije, zato nikad više nije

prošao tom ulicom. Slobodan je cio dan, ali nije lijepo kao kad je bjeţao sa ĉasova,

golubovi ne slijeću više na kameni oluk ĉesme, vojnici su ih gaĊ ali iz pušaka pa se

uplašili i razbjeţali, mjesto više nije bilo njihovo, otac je izgubio posao, nisu bile

potrebne cipele s drvenim Ċonom, nisu bile potrebne nikakve, uhapšenici su u

svojima išli u logore ili na strijeljanje, otac je od straha samo šaputao, šapatom ga je

psovao i molio da sjedi kod kuće, zar ne vidi kakvo je vrijeme, a on je htio da vidi

kakvo je to vrijeme i kakvi su to vojnici što ubijaju golubove i ljude, po noći je pisao

parole po zidovima i radio druge ĉudne i nepotrebne poslove s mladićima što su se

pravili da se ne plaše, pa se i on pravio da se ne plaši, a po danu sjedio na

stepenicama ĉesme kad ih vojnici ne bi otjerali da se fotografišu. Tog jutra je bilo

dosadno, ne bi iz kuće izašao tako rano da ga nije ljutio oĉev izgubljeni šapat i

neĉujno hodanje u ĉarapama po sobi, nervirale su ga i te bijele pamuĉne ĉarape, kaona mrtvacima, trg je pust, nisu se smijali kao ranije, svi bi im zamjerili, i lijeno su

ustali da prolunjaju ulicama. Tada su preko trga naišli vojnici s puškama i

uhapšenici pred njima, išli su dugo, s kraja na kraj trga, prema zatvoru, ne govoreći

ništa, ne osvrćući se, ni ţurili se nisu. Poznali su uhvaćene ljude: gradski fizikus se

osmjehivao zbunjeno, sigurno je mislio kako je ovo hapšenje teţak nesporazum,

nikome nije ništa kriv, obećali su mu da ga neće dirati iako je Jevrejin, ljekara nema

mnogo, a ovi što ga vade vjerovatno ne znaju za to obećanje, sve će se objasniti kad

ga budu ispitali. S desne strane mu je išao mladić, komunista, zaĉudili su se jer nisu

znali da je ostao u gradu, bio je ozbiljan, niĉemu se nije nadao, znao je šta ga ĉeka.

Toga se sjetio. Nije ispriĉao da su doktora i njegovu ţenu poslali u logor. Šta

će joj to? I nije ispriĉao da su s njima dvojicom tog jutra protjerali preko trga i

sitnog mršavog stolara, nikad se nije bavio politikom, nikad se nije bunio ni protiv

ĉega, ni ovima što su ga vodili nije uĉinio ništa. Strijeljali su ga u zatvorskom

dvorištu jer se u njegovu stanu iza radionice u Starom sokaku skrivao mladić s

kojim su ga proveli. Nije mogao da joj to kaţe, bilo bi suviše surovo, uplašila bi se iizgubila da joj ga nije ostavio ţivog. Sreća što ga nije pitala da li ga poznaje, lagao bi,

ovako nije lagao, samo je njega prećutao. Kad bi rekao, kao da bi ga ubio ponovo,

još jednom. Pitala je: bezizlaznost, to je kad ti se ĉini da nemaš nikud, da su ti svi

putevi zatvoreni. Pa eto, neka ne misli da su joj svi putevi zatvoreni.

— Sviće — rekla je gledajući preko ravnice.

— Potrošili smo noć u priĉanju.

— Volim što sam ti ispriĉala. Mogla bih govoriti o sebi, i gledati te u oĉi. I da jedan.




46

— Zato što nisi uĉinila ništa rĊavo.

— Uĉinila sam rĊavo. Ostala sam ovdje.

— Moţda je i dobro.

— I ja sam mislila da je dobro. Poslije sam vidjela da nije.

Pogrešno, mislio je, u poĉetku je bilo rĊavo što si došla, sad je dobro.

— Zašto si mi sve to ispriĉala?

— Ne znam. Rekao si da govorimo. O sebi. I govorila sam o sebi, drugo

nemam šta. Doduše, nije zato što si rekao, već što sam ţeljela.

— Drugima to nisi priĉala.

— Kome bih mogla da ispriĉam?

— A ako kaţem tvome muţu?

— Bilo bi mi lakše. Svakako ću mu jednom reći.

— Šalim se.

— Znam.

Odjednom se uozbiljila, lice joj postalo oštro i ljutito, kao da se sjetila neĉeg

što je muĉi, što mrzi:

— Samo da se sve ovo svrši.

— Rat?

— Nego šta?

— Mislio sam da te se ne tiĉe.

— Vi me se ne tiĉete a rat me se tiĉe.

— Rat ne postoji mimo nas.

— Onda me se ne tiĉe rat, već nevolja zbog rata. Je li to i zbog vas?

— Bojiš se?

— Bojim. Kao i svako.

— Bilo bi ti lakše da si na jednoj strani.

— Na kojoj? I zašto? Tako sam odgovorila jednom koji vas mrzi.

— Da mene pitaš, ja bih ti odgovorio. Ali ti ne pitaš, već odbijaš.

— Svako ima svoj ţivot. Moj nije ovdje.




47

Pomislio je: onda nije nigdje, ali je otjerao sjenku s lica, da ni nju ne vidi, da je

i ne nasluti.

— Kako god hoćeš.

Nasmijala se:

— Baš ti hvala.

— Na ĉemu?

— Što mi dopuštaš da mislim kako hoću.

— Ne budi tako sigurna, ţeno.

— Zar mi ne znaš ime?

— Ne budi tako sigurna. Jedan dan moţe sve da izmijeni, jedna rijeĉ moţe sve

da izmijeni.

— Koji dan? Ĉija reĉ?

Ne rugaj se, luda ţeno, ne izazivaj sudbinu, ovaj dan i moja rijeĉ sve bi mogli

da izmijene, odavno me nije tako vukla suluda ţelja da uĉinim nešto ruţno samo

zato što mogu, što od mene zavisi, oboje smo stajali nad provalijom jedne istine,

mene bi ponizila da sam je rekao, tebe bi uništila, sreća da je trajala kratko ta misao

da ti budem sudbina, nanijela bi nam zlo oboma, a nizašto.

Ptice su se već odavno probudile, nad rav nicom je leţala laka magla, pred

izlazak sunca.

5.

Gledao ga je bez rijeĉi, dugo.

Mladiću je muĉan taj miran, teţak pogled, ne zna šta hoće od njega, i to ga

uznemiruje, a trudi se da sakrije nemir. Nasmijao se da izgleda obiĉno:

— Zašto me gledaš?

— Gledam te. Razgovaramo.

— Kakav ti je to razgovor? Neprestano ćutiš.

Seljak se nije zbunio, nije mu smetao prigovor ni pitanje, nije ţurio da

odgovori, na sve se teško odluĉuje, kao da mora da pomisli o svakoj rijeĉi i o svakom

pokretu prije nego što se odvoje od njega i postanu neopozivi.

— Koliko ti je godina?

— Dvadeset.




48

— Nemaš dvadeset.

— Napuniću u jesen. Zašto ti smetaju moje godine?

— Lako se nasmiješ.

— Je li to zlo?

— Poslije se ĉovjek manje smije.

— Ti se sigurno nikad nisi smijao.

Sjedio je na prevrnutom sanduku, pogrbljen, s teškim mukama na koljenima,

i pušio smrdljivu lulu. S mrakom što se polako uvlaĉio u kolibu i vazduh je postajao

gušći, teško se disalo. Kao da ne misli da ide, ĉeka da padne noć, a mladić se ne

usuĊuje da ga upita zašto sjedi, što zuri u njega, što ne odlazi.

Je li zaboravio da osvaja tama i noć, i da ĉekaju poslovi koje niko drugi obavitineće. Sjedio je pognut, postajući sve teţi, sve gromadniji u polutami, sve zloslutniji.

Kao da je prevrtao u sebi mnoga pitanja ne znajući kako da ih kaţe, ili se ne usuĊuje

da ih izreĉe. Ili je traţio odgovore iz tame što je nailazila, iz mladićevih oĉiju, iz slika

što ih je u sebi stvarao. Mladića poĉinje da obuzima bijes, i zbog njega i zbog sebe,

trebalo bi da se drţi drukĉije, kao pred svakim, da govori slobodno o ĉemu bilo,

nikad mu nije teško da govori, trebalo bi da se šali, da ravnodušno prima njegovo

ćutanje, a ne moţe, osjeća se nekako ukoĉen, gotovo opĉinjen, kao da je pred njim

velika ćutljiva zvijer što ga vreba, ili stijena što će se sruĉiti a uzmaka nema. Uzaludgleda, i sve uzaludnije, sve crnji mrak pokriva njegove oĉi koje i onako ništa ne

otkrivaju, slabo ih osvjetljava ţar iz lule, svjetlucaju kao dva tajnovita ţiška.

Razgovor mu izgleda kao spasavanje, odgaĊanje neĉega, podsjećanje na

obiĉnost, zagovaranje nepoznatih prijetećih sila.

— Obiĉno izlazim u ovo doba pred kolibu, sad je svjeţe.

— Zašto si prešao u moĉvaru?

— Šire mi je nekako, slobodnije, rat me odvikao od soba. A i zbog rijeke,

ĉujem je uvijek.

— Moţe neko naići iznenada. I ĉuti disanje u kolibi.

— Neprijatelja nema u blizini.

— Ako neko naiĊe sluĉajno, bjeţeći, skrivajući se.

— Imam revolver, i bombe.

— Mogu te naći na spavanju.




49

— Zašto ti smeta što sam ovdje?

— Ne smeta mi što si ovdje.

— Hoćeš li da se vratim u kuću?

— Ostani gdje ti je ugodnije, meni je svejedno.

Šta hoćeš, seljaĉki lukavĉe, zašto pitaš i odustaješ, napadaš i povlaĉiš se? Reci

ili me ostavi na miru. Ali nije ovo lukavstvo, već prijetnja, još teţa zbog prikrivenog

uzmicanja.

S mrakom se sve jaĉe osjećao šum rijeke. I mrmoljenje ptica u granama iznad

kolibe. I opet su ćutali, sad još teţe. Ostajali su duţni jedan drugome i pravo pitanje

i pravi odgovor, i ne znajući ih taĉno.

— Ima li izgleda za kišu? Kao da ga je to podsjećanje na sušu pokrenulo iz obamrlosti, ili mu je

dosadilo ĉekanje da mladić sam od sebe kaţe nešto što je ţelio da ĉuje, ili u mraku

nije mogao da vidi ništa u njegovim oĉima: škripnuo je sanduk, ĉuo se neodreĊen

šum tijela koje se polako podiţe, a onda se ţar lule pojavio pod gredama kolibe. Lice

mu se nije vidjelo.

— Reći ću Ljubi da ti donese veĉeru.

— Neću veĉerati.— Ogladnjećeš, duga je noć.

— Onda ti donesi. Bolje poznaješ stazu u moĉvari. Mraĉno je, nema mjeseca.

Ĉulo se tiho disanje seljakovo, i sneno ćućorenje ptica u gnijezdima. Mirisalo

je na opasnost. Ţeljeli su da govore o tome što se samo nametnulo a nisu smjeli.

Široka sjenka se sklonila, pošla nekud, i vedrina neba punog zvijezda otkrila

se u razbijenom prozorĉiću kolibe. Kuda ide? prema njemu?

Škripnula su vrata na slabim šarkama i propustila gust barski miris. I sve je

odmah bilo lakše. I teţe. Ostalo je nešto od njegova prisustva u zgusnutom mraku

po ćoškovima, u mirisu krdţe koji će teško iz vjetriti, i u muci zbog sigurnosti što će

opet doći, odluĉniji.

Ĉuo je njegov korak, tvrda staza u moĉvari ga je prenosila kao dubok tutanj

što se utišavao i slabio, ali mu nije vjerovao, ne sasvim, moţda je stao, moţda će

stati, i vratiće se bez šuma, ne odvajajući noge od tla, niĉim se ne odajući, zaštićen

tamom što ga krije, zadrţavajući disanje, i biće tu negdje oko njega, pred vratima




50

kolibe ili kod prozora, za stablom johe, iza panja, ući će ovamo, staće iznad njega

kao i maloprije, druk ĉije nego maloprije.

Šta se to desilo, šta se to promijenilo, šta ga je to uznemirilo? Je li ga leţanje

razmekšalo i upropastilo pa je postao suviše osjetljiv? A ni samoća nije dobra,

obeshrabruje. Šta se desilo? Došao je kao i uvijek što dolazi, teţak i spor, ćutljiv kaosamoća, nimalo nespokojan zbog svog i tuĊeg ćutanja. Ne objašnjavajući zašto

dolazi, ne opravdavajući se kad odlazi, taman i neproziran, teške sjene, kako su

govorili seljaci. Ranije mu to nije smetalo, svakakvih ljudi ima na svijetu, moţe da

ćuti ili da govori, i mirno se šalio: — Obilaziš me da vidiš koliko ću ti još ostati na

vratu? Ozdraviću uskoro, ali ću ostati do jeseni, da se odmorim od leţanja.

Sad više nije mogao da se šali. Ĉinilo mu se da njegovi muĉaljivi obilasci treba

nešto da riješe. Teško je podnosio njegovo nepomiĉno sjedenje na sredini kolibe, i

njegove velike ruke laktovima oslonjene o koljena, sa ogromnim šakama oborenim

prema zemljanom podu, i ravnomjerno disanje bez rijeĉi. Ćutanje je bilo

napregnuto, teţina je leţala meĊu njima, oĉekivanje neĉega što mora doći a što je

ruţno. A kad je govorio, bojao se da će taj ĉovjek što je nešto osluškivao osjetiti

drhtaj u njegovom glasu, da će sigurno zapaziti neprirodnost i nepotrebnost

govorenja. Pa se i on uvlaĉio u uvrijeĊeno i netrpelji vo ćutanje, prijeteći mu njime,

prijetnjom se braneći od prijetnje.

Donosio je ranije sa sobom miris zemlje koju je prevrtao cijelog dana,prkoseći ratu, i opor miris jakog tijela zagrijanog suncem i radom, i sigurnost

mirnih pokreta kojima nije potrebna ţurba. Kao da je velik komad zemlje, natopljen

znojem, u sumrak glavinjajući dolazio na obalu rijeke, i opet se vraćao da legne u

njivu.

A sad je bio zli duh te zemlje i donosio je strah. Nije ga volio dok ga se bojao, a

sad će ga zamrziti zbog straha.

On ga je prenio ovamo na svojim kvrgavim rukama, osjećao ih je pod sobomkao ĉvoruge drveta, on ga je iznio u šljivik one noći, sijala je mjeseĉina nad

ravnicom, zapamtio je tu ubistvenu svjetlost i te jake milosne ruke, koje tada nisu

bile opasne. I onu ĉudnu noć je zapamtio, a nije volio da je se sjeća, liĉila je na

grozniĉav san.

Vrijeme je da ode odavde. Odavno je već bilo vrijeme da ide odavde, ali ne

moţe. Pomaknuo je desnu nogu, savio je sjedeći: osjetio je bol, ali ne dubok ni

nepodnošljiv. Zacjeljuje. Lijeva je ukoĉena, još se ne usuĊuje da je jaĉe pokrene.

Više ga je namuĉila nego desna, pa evo i sad teţe zarasta, kao da je imala nešto

protiv njega, kao da se svetila zbog neĉeg, pakosnija od ove druge, nenaklonjenija




51

mu, ćudljivija. Ranjene su u istom trenutku, istim rafalom, ali eto nisu iste. Poĉeo je

i njih da osjeća nekako drukĉije nego ranije, postale su samostalnije, odvojene od

njega, vaţnije, ne kao nekad kad nije mislio o njima. Sad je mislio, ljutio se, cijelim

sobom nestrpljivim ĉekao samo na njih pa da krene poznatim i nepoznatim

stazama, pitao ih: moţete li? desna se odazivala: moglo bi nekako, a lijeva je uporno

bolovala i zadrţavala ga u ovom barskom šipraţju. Govoriće s Ĉangom da ode na

drugo mjesto.

Dohvatio je štaku, leţala je pored postelje od slame. Ĉvrsta, ĉvornovata,

tmurna i izdrţljiva, sliĉna domaćinu, on ju je i napravio.

Izašao je iz kolibe drţeći ĉvorugavo drvo pod pazuhom, i stojeći na jednoj

nozi, naslonjen na stablo johe, udahnuo miris ljetnog mraka.

Tama nije teška, kao da su u vazduhu još svjetlucale preostale ĉestice sunca,ili se nevidljiv mjesec najavljivao razblaţujući mrak. Trajala je suša, srećom, bilo bi

neizdrţljivo da padne kiša, više voli vrućinu i komarce nego sobu ili vlagu. Na ovom

ĉvrstom tlu usred duge moĉvare na obali rijeke, ţivio je slobodno i bez reda,

svejedno mu je je li dan ili noć, ustajao kad se naspava, u ponoć, u zoru, u podne,

znao je sve ljetne boje rijeke i moĉvare, sve zvukove, razliĉite u razno doba dana.

Jutro je rosno, magliĉasto, puno bodrosti, iznad rijeke i moĉvare pod šašom i

niskim barskim grmljem lebdjela su ruţiĉasto siva isparenja, s nejasnim krugom

sunca na istoku, što se uporno probijalo kroz dimnu maglenu zavjesu ĉineći je sve svjetlijom, sve prozirnijom, dok potpuno ne ojaĉa na ĉistom nebu bez oblaĉka. Noć

je dolazila s varljivom svjeţinom, s lakim vjetrom što je pokretao samo duge listove

trske i najlakše granĉice johe, pa se iznenada sve smirivalo i nakupljena toplota se

opet dizala iz suhe zemlje ostajući oko svega kao vreo dah. Mrka svjetlucava tama,

klonulost suncem zamorenog dana, jara sa širokih ravnica bez sjene i zaštite, tih

šum duboke rijeke, to je noć. Odmjenjivanje usijanog dahtavog dana što se

obeznanjuje od vreline, oslijepljen svjetlošću. Sva ta beskrajna smjena, u širokim

prostorima neba i ravnice, dešavala se pred njim, bio je uvuĉen u ta svitanja i

obamiranja. Sunce je poznanik od juĉe, tama mir od sinoć. Znao je kako svjetlo

zvijezda pada po vodi, kao da je rijeka proţeţena nemirnim ţiškama, ĉekao je noćni

v jetar da donese svjeţinu i da, tiho ljuljajući šaš, odluta preko ravnice.

Bezbrojni barski stanovnici su navikli na njega i nisu u divljem strahu bjeţali

kad on izbaulja iz kolibe, roda je stajala na jednoj nozi i mirno gledala okruglim

crvenim oĉicama, ne ĉudeći se što joj on nešto govori, što je pita, što se smije jer je

jednonog kao i ona, ptice su se svaĊale ili ĉavrljale iznad njega, rovĉice suprotrĉavale njuškajući šiljatim njuškicama s umjerenim oprezom, barske zmije su




52

vijugale kroz šaš i nisko rastinje s mirno uzdignutom glavom, jednog jutra je našao

dvije sklupĉane bjelouške u svom slamnom leţaju, prespavale su noć s njim i same

otišle, nije ih otjerao. Volio je to saţivljavanje, umirivalo ga i zadovoljavalo, ne

izaziva strah niti ga osjeća.

A evo, ovih nekoliko dana kao da se nešto izmijenilo, kao da se neštozategnulo izmeĊu njega i ovog surovo bezazlenog svijeta, nekakva sjenka je legla

izmeĊu njega i svega. Ne zna šta je, ali kao da je moĉvara oko njega tiša,

natmurenija, neprijateljskija, kao da sve leti, gamiţe i trĉi drukĉije, ne onako

bezbriţno i povjerljivo kao ranije.

Ĉuo je šuškanje i tiho pomicanje u barskom blatu, i pljeskanje riba u rijeci,

skakale su za komarcima ili se igrale, i ĉekao da izaĊe mjesec. Nikad ga nije ţeljnije

ĉekao. U tami su rasle sjene ĉudnih oblika, nije ih bilo do sad. Zar će poĉeti da

osjeća strah od ovog mjesta i od noći? Gledao je u mrak, osluškivao: moĉvara je

ţivjela kao i obiĉno, sa svojim tihim šumovima i glasovima, bez prijetnje. Ne, nije to

strah od noći ni od neprijatelja. Izgubio je osjećaj radosti što je iz njega mirno

zraĉila, a javila se tmurna uznemirenost, i traje, ne gubi se. Nije znao odakle ta

unutrašnja nesigurnost, poljuljanost, neobjašnjivi osjećaj krivice i ugroţenosti, ništa

ih ne opravdava, nikakav razuman razlog ne nalazi, a ne moţe da ih se oslobodi. Kad

bi samo znao šta taj ĉovjek hoće, šta misli. Ĉim doĊe opet, rašĉistiće nedoumicu, to

je prvi put što je puštao da stvari teku od svoje volje, prvi put što nije otvorenokazao šta misli, volio je da izmeĊu njega i drugih ljudi sve bude ĉisto i jasno,

prijateljstvo, mrţnja, ravnodušnost, i nije se bojao objašnjenja. Svakome je ravno

gledao u oĉi, teško podnoseći zlovolju i mrak u pogledu, i svome i tuĊem. Upitaće ga

slobodno i pošteno: šta se to isprijeĉilo izmeĊu mene i tebe? Najgore je kad ljudi

ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima prava na ţivot. I moja i tvoja. Jer ti

moţda misliš o meni što je samo za tebe istina, što je samo za tebe moja krivica, jer

te niko ne razuvjerava, a ja mogu da ti pripišem zlu namjeru, a to nije dobro, rat je,

prijek pogled je opasniji nego u miru, teţe se podnosi i krvavije vraća, a ponekadsumnja i strah natjeraju ĉovjeka da uĉini ruţnu stvar, da se osigura i odbrani.

Pošteno da kaţem, ljuti me i poniţava što se u snu trzam i osluškujem da li tiho

prilaziš kolibi i da li se ĉuje tvoje sustegnuto disanje. A moţe biti da sam sve to

uobrazio, da bez razloga ne vjerujem ljudima, uleţao sam se, odvojio, osamio,

opasno je kad se ĉovjek naĊe sam, okruţen tišinom tuĊeg neprisustva, više je

strahova i razgovora sa sobom. Samo kako da ti sve to kaţem? I kako da objasnim

sebi, tebe se ne tiĉe, što nekad teško podnosim ovu usamljenost, a nekad mi je draţa

od svega, ne bih je dao nizašto? Rukom je dodirivao glatku koru johe iza leĊa,danima je uravnava, ĉinilo mu se da osjeća lagan drhat drveta, kao da se neĉujno




53

treperenje lišća prenosilo na stablo. Ili je to bio njegov vlastiti drhtaj prenesen u

dlan ruke: kod ljudi drhti stablo pa onda okrajci. To nije od noći ni od straha. Još je

slabo, treba da sjedne, smiješno se spuštao do zemlje, hvatajući se rukama za drvo, i

klizao se polako leĊima guleći koru. Ali sad još neće da sjedne. Svaki dan produţava

stajanje, uvjeravajući sam sebe da mu je sve bolje, da je sve jaĉi, veoma mu je to

potrebno, izgleda mu bliţi ĉas kad će otići odavde, ţeli to sve više, ili moţda zato što

ne ţeli. A hoće i noć da gleda. LeĊima je okrenut rijeci, mirna je i utišana, a sav

otvoren prema prosjeku kroz moĉvaru, i prema ravnici naspavanoj tamom.

Gleda i sluša. Ne vidi mnogo, tamno je pred njim, nasip se nazire prema nebu

kao debela crna greda, skriva ono svjetlo u kući, sigurno je već upaljeno, a moţda i

nije, moţda sjede uz vatru pred kućom ili u šljiviku, kao one veĉeri. Ali sam se

odv ojio prešavši ovamo, bolje je tako kad već ne moţe da se kreće, odlazio bi

ponekad tamo i opet se vraćao u svoje skrovište uzavrelo od glasova, dugo još neće

moći da preĊe taj kilometar puta do kuće, suviše je dugo za njega. I još petnaestak–

dvadesetak dana će biti daleko. Uklonio se, a kao da vidi odsjaj vatre iznad nasipa,

ţeli je, a moţda je varka zbog naprezanja da prozre tamu. Postala mu je nesigurna,

nemirna, nije više znao šta krije u sebi ni šta moţe da donese, ranije je krila njega,

sad je sve skrivala od njega. Naprezao je sluh: smetali su mu obiĉni barski glasovi,

cvrkut ili krik ptice, tiha ćućorenja, ţablji kreket oslabljen sušom, sanjivo šuškanje

trske, htio je sve to da utiša, da otkloni, kako bi ĉuo samo jedan šum koji bi se njega

ticao.

Ĉek ao je da se pojavi mjesec, s nadom je gledao u surovo ravnu crtu nasipa,

znao je na kom mjestu treba da se pojavi, svaku noć ga saĉekuje, uzbuĊivao ga taj

ĉas kad se zgusnuta tama razrijedi i nestane, a moĉvara i ravnica oţive blagim

svjetlom i dubokim sjenama. Tad se svijet oko njega ponovo raĊao, drukĉiji nego

danju, smiren i stišan, bliţi mu i blaţi nego pod nemilosrdnim suncem, naglo nastao

iz prijetećeg mraka što potire ţivot i stvara nemir, svijet meko prisutan, snen,

stvoren i podešen za doţivljav anje samoga sebe drukĉijeg nego u kretanju, nego ulakom i radosnom susretu s ljudima ili u sudaru. Nepoznata mu je bila do tada takva

sanjiva zamišljenost, to mekano ţeljno sklapanje oĉiju, otkrio je to ĉudo, zavolio i

uplašio se u ovom barskom šipraţju na obali rijeke. Ništa nije znao o sebi takvom,

bila je pomalo i smiješna ta razmekšanost, ponosio se svojom nauĉenom grubošću i

tvrdoćom koja mu je izgledala muška, ali nije mogao da se bori protiv te nove

slabosti i snage što je nastala sama od sebe, bez njegove volje, i prepuštao se, ne

znajući kako se javila u isto vrijeme kad i teška uznemirenost.

Mislio je na ţenu, zašto je nema? Umorio se, a htio je da ga vidi kako stoji uz

drvo, otići će odavde uskoro.




54

6.

Išao je poljem polako, nikud mu se nije ţurilo, nikud nije morao da stigne,

volio je ta noćna hodanja, ili moţda nije ni volio, ali bi mu ţivot bez njih bio

siromašniji, osjećao bi se prikraćen za jedno zadovoljstvo o kojem nije polagao sebi

raĉuna, o kojem nije pravo ni mislio, kao pored vatre što ga grije, samo ljepše ipunije. Znao je i ne gledajući, znao bi i da je zatvorenih oĉiju išao, gdje se nalazi i šta

je oko njega. Danju je radio na ovim poljima, a noću mirisao, gledao, udisao taj

soĉni bujni ţivot. Bilo je to njegovo unutrašnje obilje, osjećajno praţnjenje, radost

što zna gdje je i na ĉemu je, što je taĉno usmjeren i odreĊen, ali radost kao dodir,

mjera, ĉvrstina stabljike, radost zemlje, kao stvaran doţivljaj svega što je mogao da

primi ĉulima, i da smjesti u sebe, kao u ambar.

Još kao dijete je išao za ocem ovim poljima, krstio se s njim pred prvu brazdu,kao pred svetinjom, dvadeset i više godina se tako krsti prije nego što uhvati za

rucelje pluga ili za motiku, ikona mu ne treba, ni druga molitva osim za dobar rod i

za mir, makar na ovoj ravnici, ako već ne moţe drukĉije, na ovim njegovim njivama

makar, svaku je prašku propustio kroz odebljale prste i okoštale dlanove, znoj je lio

nad svakim busenom zemlje, i sve zna o njoj i ona o njemu, i nikad i nikako je ne

odvaja od sebe, jedno su oduvijek, jedno i nedjeljivo.

Svako veĉe je išao istim putem. Malo je šta mijenjao u ţivotu, jednom

izabranu stazu teško je napuštao. A zašto bi je i napuštao? Ţivot nije promjena već

trajanje. Promjene su nered i zato protiv ţivota. Ni rĊav put nije lako napustiti, a

ako je dobar, zašto bi ga mijenjao? Zapravo, svoj put on nije ni birao, izabrali su ga

drugi davno prije njega, bogzna do kog koljena unazad, i on ga je naslijedio, kao što

je naslijedio njihovu krv, njihovu vezanost i ljubav za zemlju, njihovo dugo i bogato

iskustvo. U tom iskustvu zemlja je bila jedina sigurnost, sve je ginulo, sve je

nestajalo, samo je ona trajna, i nije samo hraniteljka. Teško bi mogao reći šta za

njega predstavlja, teško bi mogao da smisli i za samog sebe, ali i ne govoreći, i nemisleći, osjećao je zemlju, svoju zemlju, kao vrijednost vaţniju i veću nego što je on

sam, vaţniju od svega što nije ona.

Ovi noćni obilasci liĉili su na ljubavni sastanak i na vjerski obred, smirivali su

ga i davali sigurnost, vraćajući ga na praizvor. I veĉeras je trebalo da bude tako, a

teško se odluĉivao da poĊe na svakoveĉernji hadţiluk. Tištala ga je briga koju nije

htio sasvim da prihvati. Dugo je stajao kod štale, slušao zadovoljno stenjanje sitih

krava, i gledao u otvor osvijetljenih kućnih vrata, oštro izdvojen iz mraka. Na ţutoj

plohi ţivog svjetla pruţala se izduţena sjenka, izmijenjena i nagrĊena, prepoznavao

je rasute obline ravno prostrte po zemlji, vidio je u toj gotovo bezobliĉnoj sjeni




55

uspravna ramena i ravno neseljaĉko drţanje, i meke, teškim radom nenaţuljane

ruke, i bijeline opaljeni vrat, uvijek ga je sakrivala maramom od sunca, i taj

njegovani nenamreškani vrat i te nenagrĊene gospodske ruke mirišu na skupi sapun

(tri kilograma ţita je koštao), ĉak mu nije izmaknuo ni njen neveseo odsutan pogled.

Kao da je bila pred njim a ne u kući, trideset i toliko koraka odvojena od njega.

Trideset koraka? Da je samo toliko. Ništa nije htio da je pita, uzalud je pitati ako

sama neće da kaţe, a laţ mu ne treba. Ili mu se samo ĉini, nik ad nisu mnogo

govorili, zašto bi to sad bilo neobiĉno? A pogotovu nisu govorili o sebi. Kako se

moţe o tome govoriti?

Ali evo sad, stojeći na stazi pored štale i gledajući njenu lelujavu sjenku što se

prepolovljena pruţala iz kuće, govorio je sa njom, u sebi, stideći se, jer i to je bilo

prvi put, zbunio ga je njen dalek pogled koji ga ne vidi. I dugo već, danima. — Nije

ništa, sigurno mi se samo ĉini? — pitao je bez rijeĉi. A šta bi i bilo? Nije ti rĊavoovdje, ne grdim te, drugi i tuku ţene a ja nikad nisam ni pomislio, i neću, ruţno je,

ne gonim te da radiš, smiju mi se radi toga, ţene kod nas rade, ali ti ne moraš, i nije

mi ţao, i nikad nisam pokazao da mi je ţao ili krivo, ništa ne ţelim od tebe, kupio

sam ti haljine jesenas, i cipele, i maramu, imaš mirišljavi skupi sapun, ja ga ni

dirnuo nisam, perem se luţinom; ĉuvam za tebe, gdje ćeš ga sad naći u selu, i u

gradu je rijedak, rat je, niĉega nema, i opet bih kupio, sad će otići i pet kila ţita, ali

neka ide, pravi roţnati ĉešalj si kupila, i ogledalo veliko, od dva pedlja, jesam li ti

ikad rijeĉ rekao zašto. Znaš da nisam. Pa šta je onda?

Trebalo bi moţda da se vrati i da je upita: šta je s tobom, izgledaš mi ĉudna. A

znao jeda to ne moţe uĉiniti. Ako bi se i vratio i stao pred nju, ništa ne bi mogao da

kaţe, ništa da upita. Gledao bi u nju, i ona bi njega gledala, ili ne bi, i sve bi bilo

kako ne treba, jer se njemu moţda samo ĉini da je zamišljena i tuţna, a moţda i jest,

ali će proći, a ako se kaţe, ako se oko toga zametno, ostaće, uĉvrstiće se, biće teţe,

ţene su kao djeca, ne pitaj ih, ne izazivaj prkos, rastjeraće se oblak sam od sebe ako

se praviš da ne vidiš. A najgore je što bi trebalo da govori kako nikad nije, o sebi i onjoj, svaka rijeĉ bi bila teška kao teg, ne bi prošla kroz grlo, mucao bi, znojio se, i ne

bi rekao ono pravo. A kad bi i izmucao, kad bi i progurao tegove kroz grlo, šta bi

postigao? Samo bi pokazao strah i dao joj biĉ u ruke. Badava, krivo je poĉeo, eto to

je. Da je od samog poĉetka drukĉije postupao s njom, da je pokazao ĉvršću ruku i

manje popustljivosti, ne bi sad stajao ovako u mraku pored štale i kao budala

razgovarao sam sa sobom. Ušao bi u kuću, uhvatio je za ruku i okrenuo sebi,

podigao bi joj bradu palcem, ali tako da je zaboli, da joj se kao ţeljezo tvrdi nokat

zabode u koţu, i upitao:

— Šta je? Šta se duriš, šta se okrećeš od mene? neću to više da vidim, ĉuješ li?




56

Kao otac, bez okolišenja, sastavljenih obrva, prijek.

Moţe biti da bi pomoglo. Ljudi viĉu na ţene, ljudi tuku ţene, dosade im one ili

ţivot, pa se iskaljuju na kome mogu. A moţe biti da i ne bi pomoglo, svašta se

dešavalo, tukli su, samo su dušu ostavljali, pa koja hoće opet uĉini ĉudo i pokoru.

On nikada nije ni poţelio da je udari, ĉovjek zemlju udari pesnicom kad se naljuti, a on nju nije. Ţena mu je, njegova, vlastita, i ţiv stvor, jedini ţivi stvor odavde do sela,

danima nikog drugog ne vidi, i bilo mu je dobro s njom, kuvala mu je, prala,

doĉekivala kad se s njive vraćao kući, ĉuo je njen glas, osjećao je pored sebe, slušao

kako diše prije nego što zaspi, znao joj izraz lica kad je u rano jutro ustajao

osta vljajući je u postelji. Bila je njegova, više nego kuća. Navikao se na nju, nije

ruţna, nije zle naravi, nije mu prkosila, nije istjerivala svoje. (Lakše mu je bilo da

misli šta nije nego šta jest, a dobro je već i to što nije zlo.) A u njoj kao da nema zla.

Koliko ima dobra, to sam gospod zna, ali ĉini se da zla nema. Ono što joj se desiloranije, u gradu, što je naletjela na neku lopuţu, to nije zlo već nesreća, a nesreća je

teška samo onome kome se desi, i nikom drugom.

Iza kuće poĉeo je da zavija pas: mjesec je pošao na svoj noćni put, ĉist, bez

svijetlih krugova i sjena oko sebe. Još neće biti kiše. Uskoro je iskoĉio na ĉistinu

neba, kao odbaĉen, nadaleko je vidljivo, kao u rasno svitanje, tama ispod drveća je

gusta, a ravnica svijetla i široka. Staza u moĉvari nije više pokrivena mrakom.

Ĉekao je da ona izaĊe iz kuće i da se uputi prema rijeci. Ništa mu to nijetrebalo, a ĉekao je. Nije provjeravao, znao je da će otići, on joj je rekao. To je njen

posao, tako ĉini otkako ga je prenio u kolibu, i tako treba da bude. I sve bi bilo

dobro i u redu, da se nije toliko izmijenila, da joj pogled nije zamagljen, da ne diţe

glavu onako iznenada, kao da nešto oĉekuje, da se ne gubi nekud u mislima,

za boravljajući na njega i na posao. Od one noći kad joj je dodirnuo uplakane oĉi,

kad je ušao sa slabim svjetlom ţiška i dugo stajao nad njom, otad je sve poĉelo. Ili je

tek tada opazio, a poĉelo je bog zna otkad. Baš ništa ĉovjek o ĉovjeku ne zna.

Pas je prestao da cvili, ĉulo se samo veselo mazno škemćanje, neko je kod

njega. Ona, sigurno. Ne podnosi pasje zavijanje, plaši se nesreće, pa je prišla da ga

umiri. Kakve se nesreće plaši? Kako je nije vidio kad je izašla kroz osvijetljeni otvor

vrata? Gubi mu se, izmiĉe, ili on više za nju nema oĉiju. Oko njih poĉinje da se svija

mrak. Luda, mislio je, nerazmišljena šašava luda. Deset hektara dobre zemlje nije

šala, i ne treba se kamenom bacati na svoju sreću. A ni kućni mir, ni sigurnost u

ovom nesigurnom svijetu, ni ţivot bez gladovanja i bez batina, nisu baš tako ĉesti i

ne mogu se naći kad se ĉovjeku prohtije. Ĉuvaj kad si već našla, i bogu zahvali svakidan, a ne pljuj na hljeb i na dobrotu. Šteta. Šteta i za nju.




57

Okrenuo se ne saĉekavši da je vidi. Mjeseĉina je blistala cijelim krajem, noć

odmiĉe, noć donosi ono što hoće, i ĉovjek ne moţe ništa da izmijeni. Moţe samo da

ţali, to je ljudsko. I moţe da se osveti, i to je ljudsko, ako moţe. Nije uvijek pametno,

nije nikad pametno, ali i to biva. Ne govori to za sebe, već onako, o ljudima i o

ţivotu, svašta se dešava, i dobro i zlo, pametno i nepametno, ĉešće zlo i nepametno

nego dobro i pametno.

Išao je polako kolskim putem, pored vrta, pored ograĊenog voćnjaka, pored

djetelišta, okrenuo se prije nego što je ušao u kukuruze, na kućnim vratima još se

svjetli ĉetvrtasti otvor, bez nje, usamljen Ċeram krivovrato visi nad ravnicom, teţak

miris konoplje gusto ulazi u pluća, ne raduje ga veĉeras ova mirna ravnica, prazna je

i bez odjeka u njemu. Sinoć je dugo sjedio u djetelini, trava je bila rosna kao da je

kiša pala, i to sjedenje je neobiĉno, drugih noći nije obiĉavao da sjedi, znao je da je

smiješno i zaludno a opet se dugo nije dizao, teţak i razdešen, kao pred bolest.

Nikad nije bolovao, nije to bolest, a volio je da jest. Bilo bi lakše, znao bi šta je.

Je li stigla do kolibe? Sigurno je stigla, manje joj je trebalo nego njemu do

kukuruza, išao je polako, ne ţureći kao ona. Kako zna da je ţurila? Unaprijed je

osuĊuje, podmeće joj ono što ne zna. I zašto? Toliko je puta išla, i nije osluškivao

njene korake kako se udaljavaju, nije mislio kako ide, sporo ili brzo, nije u njenim

oĉima zagledao trag razgovora i susreta. A sad je sve postalo vaţno, o svemu je

poĉeo da misli, vidio je na njoj promjenu, kao što se vidi oblak na nebu. Oblak jeteţak, promjene krupne, na promjene koje su mogle proći nije obraćao paţnju,

samo bi ćutao i sklanjao se kao i svaki pametan ĉovjek, kad bi se durila i rondala i

šmrĉala, a uveĉe bi rekao mirno, kao djetetu: je li te prošlo?

A kako sad da pita: je li te prošlo? Smiješno je i pomisliti. To se ne pita tako.

Ne pita se nikako. Samo se ĉeka da proĊe oluja, i onda se gleda šta je ostalo.

Kako jo j drago, rekao bi njegov otac. Širok joj svijet, otvoren put. Ne goni je,

ne pokazuje prstom na vrata, sigurna je i ne strahuje da će je otjerati, pa nema šta

da ĉuva. Suviše joj je lijepo bilo, eto to je, a ĉovjek je proklet, dobar je samo kad mu

je rĊavo. Kako joj drago. Ţena je kao maĉka, ne veţe se za ĉovjeka, i ne treba ţaliti

ako ode.

Eto, ništa se nije završilo, ništa moţda nije ni zapoĉelo, a on je presudio,

riješio sve, i ostao sam. Postupio je kao s mrtvacem, oţalio je, pokopao i, zaĉudo,

nije mu teško. Oca je tako pokopao, volio ga i poštovao, a kad se vratio kući s

groblja, ni je zaplakao i nikad više nije poţalio. Sve što se desi, desilo se, a ţivjeti se

moţe svakako. Srećom, ţena nije najvaţnija u ţivotu, nije ruţno s njom, potrebna je, navikneš se, i na ţivinĉe se navikneš a kamoli na ĉeljade, ali nećeš umrijeti od ţalosti




58

ako je ne bude. Ĉovjek se zabavi poslovima, brigom, ranim ustajanjem, kasnim

lijeganjem, obiljem muka što su nam uvijek vjerne, i za dva dana zaboravićeš i da je

ţivjela ovdje. A ima i drugih, ako ti dosadi da sam pereš košulje i da samotuješ. Ţena

uvijek ima mnogo, pogotovu kad je rat, ostaju neudate i obudovjele, muţkarci ginu

dok one ĉekaju, samo prstom da makneš doći će koju pozaveš. I još na ovakvo

imanje, na okupu, sve plodna oranica, kraj rijeke, na najvećoj suši od same rase ţivi

sve što posiješ.

Otkinuo je vrh sabljastog kukuruzova lista i osjetio vlagu na zelenoj stabljici,

prignuo glavu i pomirisao svilicu, mirisala je na svjeţinu i na hljeb. Nije mu suša

naškodila, to je zbog rijeke. U noći i ujutro rosa se obilato izliva niz pera, kao niz

oluk , i sve je mokro od blagodatne vlage što je vazduh ispušta. A i bez toga se ova

biljka uporno bori za vodu, pijući je dugim ţilicama iz zemlje, ţedno isisavajući

svaku kap koja joj je na dohvatu. Zato mu je drag, poštovao je tu njegovu ţivotnost ikoĉopernost: tako treba ţivjeti. Sam je liĉio na tu stabljiku sa jakim koljencima što

se hrani iz neba i zemlje, i on se svim ţilama pripijao za zemlju, upijao se u nju, i

uporno se drţao u svim ţivotnim sušama, u ovoj ratnoj i u svakoj drugoj, sam svoj

hranilac i branilac. Postojao je svijet i on, ništa izmeĊu njih, uvijek u suprotnosti,

uvijek u raskoraku. Svijet je bio protiv njega, smetao mu, i on se branio, priznajući

ga samo po nevoljama koje je morao da odbija. Nije ga razumijevao, izgledao je

gorak od mrţnje, suviše uznemiren, toliko nesmiren da mu je to liĉilo na ludost što

neprestano traje. Ne samo u ratu. Zato se odvajao koliko je mogao. I nije bio sam,

zemlja je bila s njim, i sve što je raslo iz nje, ove biljke i trave nabrekle od sokova,

smirene i dobre. Nikad mu nisu zlo ţeljele, nikad nisu po svojoj ţelji otišle od njega,

nikad ga nisu izdavale dok su mogle da ţive. Samo ljudi izdaju. Svijet izdaje.

I ona je svijet. Nije zavoljela ovu zemlju ni ovo rastinje koje cvjeta i plodi se za

nas.

I ona je svijet. Suviše luda, suviše nesmirena, nesigurna na tlu što je moglo da

bude njeno, a ona ga neće. Ko će razumjeti nerazumnike? Jer ova nije hrana, ni

vlasništvo da budeš imućniji od drugog, ni odbrana od potucanja po tuĊem svijetu,

već mir, i sigurnost, odbranjenost, puno srce zbog ovog bujanja, potpuno srastanje s

ovim ţilicama, s ovim perima, s obilatim krunicama, sa sokovima što kolaju kroz

milijarde cjevĉica, s ovim ĉudom što ga prstima išĉeprkavaš iz zemlje, ti, sijaĉ

sjemena i svjedok rastenja, ĉudotvorac i korisnik, neodvojivo upleten u neprestano

kolo oploĊavanja, ţivljenja, zrenja, štedrog davanja, neumiješan u smrt,

neizbezumljen ludilom trĉanja za onim što se ne moţe uhvatiti, saĉuvan ovim

mirom, sam svoj, zaštićen kišom i suncem, zavisan samo od zemlje što se ne štedi i

ne ţali.




59

Ona to ne zna, ona gleda mimo mene, nekud u daljinu gdje nisam ja, ni ova

zemlja. Ni ova sigurnost. Ko bi znao zašto ona ne voli sigurnost. Zar ĉovjek nije

stvoren za mir? A ovdje je mir. Sve što je izvan dohvata naše ruke, sve što nije

potpuno naše, s ĉim nismo srasli tako da postane isto što i mi, to je tuĊe, niĉije, ne

štiti. To je kao vjetar, ništa, nemaš na ĉemu da stojiš, nizašto se ne drţiš, ništa te ne

drţi, oĉi su ti prazne, srce ti je pusto, ostaje samo nemir. Šteta što to ne znaš. A

moţda i znaš, ali nije dovoljno samo znati. Treba zavoljeti mir, a ti to ne moţeš. Ti si

kao i ostali svijet, ti si svijet, otkinula si se, ludost te uhvatila i baca te u naruĉje

svakoj nevolji. Ĉak i kad znaš da je nevolja neizbjeţna. U tome je zlo, tvoje i svijeta

kojem pripadaš.

Zašumjelo je dugo lekijavo lišće što je pošlo u visinu pa se opet okrenulo

prema zemlji, resice vršike su poĉele da se njišu, tih veĉernji vjetar je prolazio

kukuruzištem. On se smiješio tom šumu i laganom kretanju što ga je podsjećalo na

sebe.

Zašao je u tu goru, do ramena mu je, biće i preko glave, ne razmiĉe rukama

zelene vitke sablje, osjeća kako ga lagano obavijaju, klize niz njega, drugog bi

posjekle oštrim rubovima, njegovoj koţi ne mogu ništa. Podavao se tom prisnom

dodiru, zaboravljajući sve izvan ove guste svjeţine što ga je zapahnjivala sobom,

nikad nije bio tako svoj, toliko slobodan kao u ovim trenucima kad je bio sam na

svojim njivama, u ovoj poplavi rastinja što je bujalo po njegovoj volji, nepodivljalozbog njegove ruke, podvrgnuto redu koji je on odreĊivao i koristio. I on mu je

podvrgnut, kao i biljke, samo je trajao duţe, i radovao se što se sve ovo pred njim

obnavlja bez prekida, jer to je ţivot, i tako mora, uvijek i oduvijek, kao i njegov otac,

kao i oĉev otac, a on se jedva izdvajao iz tog ĉudnog lanca trajanja što se gubio u

mraku godina, iz tog nastavljanja kome smrt ne smeta. Kao biljki. Ova stabljika će

uginuti, ali će dogodine na njenom mjestu mahati perima i mirisati druga, ista

ovakva, i smrti nema. Nije smišljao do kraja misao o obnavljanju i trajanju, ona je

postojala u njemu kao istina o kojoj se ne misli. Sav je bio od ovoga svijeta, njegovamisao se zaustavljala na onome što ga je okruţavalo, što mu je koristilo i prijetilo,

ali je iznad toga u njemu ţivio jak osjećaj vezanosti za ova prosta kretanja, vidljiva i

jasna a opet duboka i nerazumljiva. Ponekad mu se ĉinilo da je vidio oca umjesto

sebe kako polako koraĉa ovim poljima, a nije ga plašila ta ĉudna misao, jer i on je

klas ovogodišnji mjesto lan jskog, a vjeĉna je samo zemlja i ţivot što ga ona raĊa.

A opet, i to je najĉudnije od svega. Svako će u tom nizanju i smjenjivanju, u

tom kratkom svom prolasku, kad na njega doĊe red, ponijeti svoju vlastitu muku, i

misliće da je samo njega zadesila, da samo njega bije led, da njegovu nevolju nije

niko prepatio. A sve se već dešavalo, i opet je teško kad se desi nekome. Svako od




60

nas uvijek proţivi što i svi prije nas, i niĉiji udes nije pouka, niĉija muka utjeha. Na

našto se ĉovjek ne navikava zato što su to mnogi doţivjeli prije njega. Uvijek je bilo

rata, otkako svijet postoji, a ljudima je uvijek nanovo teško. Uvijek se dešavalo da je

ĉovjeka stizala nesreća, i nikad se niko ne utješi mišlju: nisam sam, i nisam prvi ni

posljednji.

Sad je kod njega. Jesu li u kolibi ili napolju pod drvetom? Noć je svijetla i

topla od mjeseĉine. I pogodna za sve, za odmor, za tugovanje, za grijeh, za zlo.

Prošao je pored pšenice i sjeo u sjenu drveta. U ruci mu je pšeniĉni klas,

bodlje su oštre i suhe, zrnevlje ispada iz tankih ljuspica. MeĊu prstima osjeća da

sazrijeva, izgubilo je mekoću i vodenost, jedra, puni se brašnom. Pod zubom se

opna opire, stvrdnula je, a slatkasti skrob se lijepi za nepce. Biće zrelo za petnaestak

dana, pa i deset je dosta.

Hoće li ona ostati do jeseni? Pomogla bi mu da poţanje i lopatama ovrše ono

što misli da sakrije. Bar ĉetvrtinu će odvojiti, da niko ne vidi, i da ni s kim ne dijeli.

Krašće od svoga, radiće po noći bez mjeseĉine. Skloniće makar tri kvintala, ne, to je

malo, barem šest, rat još traje, i ko zna dokle, a on nema kome pruţiti ruku, niti

hoće da ostane bez hrane i sjemena, a rat nije njegov. Daće od onog što ostane, što

ne sakrije, daće koliko mora i koliko uzmu, ni zrno više. Da li će ostati dotle? Ako ne

ostane, biće mu teško, moraće da uradi sam, nikoga ne moţe pozvati da mu

pomogne, neće da se otkriva, kome bi smio da povjeruje? Bazu mora proširiti, nemoţe bez nje, neko mora zemlju prihvatiti, a nikog tuĊeg neće da dovede. Ona neće

reći, i k ad bi otišla ne bi rekla. Nesrećna je i na svoju ruku, ali u tome je od reda.

Dobro bi bilo da ostane do Mitrova, a poslije kako joj volja. Ni roĊenom bratu ne

smije kazati, njemu najmanje, on bi mu odnio i posljednje zrno, a njemu je već sad

ţao i ovoga što će morati da odvoji. Svejedno ko će uzeti, to mu nije mnogo stalo,

nije pravio velike razlike meĊu ovima što ratuju, uzimaju svi, u tami su jednaki,

jedni s batinama i sa psovkom, drugi s priznanicom i lijepim rijeĉima. On bi volio da

budu batine i psovke samo da ne uzimaju.

Onda mu se i šest kvintala uĉinilo malo. Ali kako bi mogao više? Nisu ni oni

ludi, a odale bi ga komšije, ili bi spavao nemirno bojeći se da će ga odati. Ne smije

da odvoji više od šest kvintala, odbornici bi poznali, poznaće i ovako, ocijenili su ţito

sigurno već na klasu, ali toliko će skloniti. Ne uzimatuĊe već svoje, a da svako da

koliko će on dati, a daće, šta mu drugo ostaje, ne bi im više ni trebalo.

Samo ako ona ode, neće mu biti lako. Doduše, neće mu biti lako ni ako

ostane. A moţda će je i otjerati kad posvršava sve poslove, da presijeĉe sumnju i

muku osjećanja, mogla bi mu otrovati ţivot. Moraće to uĉiniti prije kiša, jer kad




61

nastane kasna jesen, kad zamiriše zima, sa susnjeţicama i vjetrinama, s ranim

mrakom i dugim noćima, teško bi se odluĉio da ostane sam.

Boţe gospode, kako je teško riješiti i najjednostavniju stvar na svijetu.

Ustao je i pošao iz sjene na mjeseĉinu, i tako se izloţio i otkrio ĉovjeku što je

išao rubom šume, naoruţan, ne bi izašao ispod drveta da ga je vidio ranije, nikako

nije mogao da se navikne na susrete s naoruţanim ljudima u noći. Sad je morao da

ga ĉeka, ma ko da je.

Ĉovjek je išao ne ţureći, kuda će? upravio je baš ovamo, vidio ga i pošao

prema njemu, hramao je, nagnut na jednu stranu, poznao je brata i bilo mu lakše,

nije morao da se boji. Bolje i on nego neko drugi. Upitaće se progovoriće rijeĉ–dvije,

samo da se ne ćuti, i svak na svoju stranu, kao u vijek. Ĉudo kako brat moţe biti

stranac kao i ostali ljudi, nikoga više nema a ni njega nema. I brat sigurno takomisli, susretnu se kad im se putevi sluĉajno i rijetko ukrste, i raziĊu se s olakšanjem.

Jedva se već sjeća kako su se nekad dogovarali o poslovima, to više nije onaj ĉovjek,

onoga je nesreća ubila i ostao je samo njegov lik, ovaj misli samo na osvetu i ne bi ni

ţivio da ne nosi pušku, teško njemu kad se svrši rat, umrijeće još jednom, od tišine.

Gdje je bio? Je li traţio ubice da i on to bude? — Ovdje si bio?

To je mirnodopska navika: kako si? Šta radiš? K uda si pošao? To sad ne treba

pitati, izgleda da se rugaš, ili da ispituješ ono što te se ne tiĉe i što ne treba da znaš.Odgovoriće šta bilo, tek da usta otvori, ili će se naljutiti i zaĉuditi, uvijek ĉovjek

pogriješi kad govori. Ali brat se nije naljutio ni zaĉudio, i nije odgo vorio šta bilo.

— Bio sam na zgarištu — rekao je ne bojeći se da to kaţe.

Nikad o tome nije govorio, niti je išao tamo, sad govori, i glas mu nije mrk ni

surov, drukĉije zvuĉi, ljudskije, prepoznaje ga od nekad, šta se to dogodilo?

Odjednom mu je postao bliţi, gotovo kao prije rata, samo zbog ovog tihog

smekšanog glasa.

— Zašto si išao tamo?

— Put me nanio.

— Biće ti teško.

— Lakše mi je. Kao da sam ih vidio, makar i mrtve.

— Hvala bogu. Dosta je i vremena prošlo.

— Trebalo bi podići neki znak.— Poslije rata. I ja sam mislio o tome, nisam htio da ti pominjem.




62

— Ko ţiv ko mrtav poslje rata. Za grobove im se ne zna, neka bar znak ostane.

— Hoćeš li da stavimo krst? Od kamena.

— Svejedno. Samo da se ispišu imena. »Pogiboše od zloĉinaĉke fašistiĉke

ruke.«

— Vidjećemo to poslije. Poruĉiću po majstora, nema posla, svi stavljaju

drvene krstaĉe, ili ništa.

— Drago mi je što sam te sreo. Zbog ovog, i zbog drugih stvari.

— Da sjednemo?

— Neću. Poslije teško ustanem.

— Zbog kakvih stvari?

— Htio bih da usvojim jedno siroĉe.

— Kakvo siroĉe?

— Ima ih dosta.

Kao da je leden vjetar dunuo i presjekao mu dah, skoĉanjio ga. Da je rekao da

dovodi ciganku iz ĉerge, da prodaje svoj dio imanja, da oprašta ubicama, sve bi ga to

manje iznenadilo i oneraspoloţilo. Ćutao je ne znajući šta da kaţe ni kako da odbije.

Eto ti smekšan glas, eto šta se dogodilo. Kamo sreće da se samo pozdravio i prošao,

ĉim zastaneš, ĉim progovoriš s ljudima, nadaj se nevolji.

— A što će ti to siroĉe?

— Neka ostane neko moj.

— Ne moţe biti tvoj. TuĊa kost ostaje tuĊa.

— Nije tuĊa ako ga usvojim.

— Što se ne oţeniš?

— Neću da se oţenim.

Glas mu je opet postao rezak i oštar, to je on pravi, sadašnji, neugodan, i

opasan, ţalio je kao niko, ubijajući, a eto hoće i da voli kao niko, protiv svakoga. Ni

njega zemlja više ne drţi, zato i ĉini ludosti, spasava se od tuge, a poslije, kad vidi da

mu tuĊe dijete ne moţe zamijeniti nestale, šta će onda s njim? Ali ne smije tako da

mu kaţe, lice mu se natuštilo, stegnulo u kvrgu, ne trpi da ga iko ubjeĊuje.

— Misliš da ţivi u mojoj kući?




63

— Ne mislim više. Lud sam i što te pitam, primiće drugi, moje njive ga mogu

izdrţavati.

— Zašto se ljutiš? Treba da pitam Ljubu, ona bi se brinula o djetetu.

Ništa nije rekao, okrenuo se i hramajući otišao stazom prema selu.

A on je zapalio lulu i tvrdim prstom dugo gnjeĉio ţar, naĉinio je roţnati oklop.

I ne samo na rukama. Ĉetrdeseta se već pribliţuje, i on se više ne uzbuĊuje kao u

mladosti. Sve ima svoju vrijednost i teţinu, ni manju ni veću nego što je ima, a nama

izgledaju razliĉite. Jedne nevolje vrijeme ĉini lakšim, druge teţim. Mi se mijenjamo,

svijet ostaje. Ţar više ne proţiţe kao nekad. Ni kad padne na dušu. Hladimo se,

studen se javlja, kao u jesen, i gledamo da budemo uz ono što je stalno i što ne

izdaje. Sve dok ne doĊe kraj i konaĉna izdaja. Ali to nije u njegovoj ruci i ne tiĉe ga

se, doći će drugi na njegovo mjesto. Tako je uvijek mislio, primajući kaoneophodnost sve što je prirodno, ali ga je brat podsjetio na muku od ko je je bjeţao,

koju je oturao od sebe odgaĊajući da joj pogleda u lice, a on kao da ga je drţao za

vrat i prisilio da je sagleda svu. A njegova muka nije bila u neminovnosti, u tom

neizbjeţnom krugu dešavanja gdje je pobuna besmislena. Bila je sasvim liĉna i

sasvim neprirodna, liĉna jer se ticala samo njega a neprirodna jer je rušila prirodan

tok stvari, prekidala lanac trajanja, ukidajući potpuno njega samog, on nema kome

da prenese iskustvo izbavljeno iz tame dalekih pasova, ni to neće ostati iza njega.

Sve do tog mjesta u svojim mislima kretao se poznatim putem, znao je pravac

i sve prelaze. A kad se odjednom obreo na mjestu koje nije poznavao, sa raskršća

neriješenosti vodilo je bezbroj staza, a sigurno nisu sve dobre.

Ko će doći na ova plodna polja poslije njega? ĉije će ruke bacati sjemenje u

zemlju i brati plodove? Ko će nastaviti ţivot na ovoj ravnici? Mislio je da će se on

prodimti, da će njegovo dijete nastaviti lanac, kao što se nastavlja ovo ţito. Raĉunao

sam, brat će poginuti ili otići u grad, sigurno će biti oficir ako kojim ĉudom i srećom

ostane ţiv, i sva će zemlja ostati meni, a eto, on mi nudi siroĉe, stranca, tuĊu krv.Koliko li smo razliĉiti iako smo braća, koliko nas je rat urazliĉio, ja sam ţelio da

neko ko je od mene otpao ostane ovdje gdje sam ja ţivot proveo, da budem u njemu

na ovoj zemlji, on hoće samo da ima koga da voli, da svoju ţalost zamijeni. I šta sad?

Ne uzmi to derište, ode zemlja, uzmi — ostaće i na mojoj, jer svoga nemam. Dţaba,

to će, izgleda, presuditi i Ljubi, nije za mene ni po ĉemu, i nerotka je, štetila se

sigurno u gradu, otjeraću je i dovesti drugu. Ako mognem.

Ako mogne, jer i u ovoj nevolji kojom ga je otrovao brat, neprestano misli na

nju i na onog ţgebavog mladića, šta je našla na njemu onakvom nikakvom, ubio je

bog, a moţe biti da je okrivljuje nizašto.




64

Sve mu je spleteno veĉeras, ne uspijeva ništa da razmisli, da domisli, da smiri,

i sve ostavlja da se gomila neriješeno, osjećajući se nemoćan prvi put u ţivotu. Nije

teškoća u onome što se dešava, već što ne moţe ni da se pomiri ni da što izmijeni.

Vraćao se niz polje teţak i umoran, mjesec mu je iza leĊa, išao je za svojom

sjenkom prostrtom po zemlji, kao da je neko nestvaran vodio njega praznog.

Po navici, i ne misleći, išao je prema kući. A da je mogao da se sabere i odluĉi,

moţda bi se uputio na drugu stranu.

7.

Lake sjenke jošikina lišća lelujale su po njoj u blagim titrajima, izgleda

uzdrhtala i nesigurna, kao da se njiše i treperi na širokom blijedom nebu. Oko njih

rijetki cvrĉci i tiho šuškanje noćnog ţivota u moĉvari, ĉuje ga jaĉe nego prije nje, jer

je tišina, ništa nije rekla, ne gleda ga. Na polasku je a tek je došla, laku noć i dobro

veĉe reći će zajedno, ako išta progovori.

— Hoćeš da sjedneš?

— Neću.

— Dobro veĉe.

— Zar nisam rekla?

— Neraspoloţena si, izgleda.

— Ljuta? Nisam ljuta.

— Jesi li se svaĊala s nekim?

— Zašto bih se svaĊala?

— Pa dobro, šta je?

— Ništa.

— Jest nešto.

— Za tebe je ništa. I ne tiĉe te se.

— To je već bolje, više liĉiš na sebe.

— A na koga treba da liĉim?

— Sjedi malo.

— Idem.

— Zar me nećeš previti?




65

— Moţeš i sam. Zavoji su u korpi.

— Zašto onda stojiš tako?

— SviĊa mi se pa stojim.

— Teško meni s tobom.

Nije htjela ĉak ni da se svaĊa, pustila je da njena rijeĉ ne bude posljednja, to

za nju nije dobar znak. Ništa ne odgovorivši pošla je stazom, pa se okrenula:

naslonjen na lakat desne ruke on je smotavao rasute zavoje. Vratila se.

— Baš si šeprtlja. Samo što si uzeo u ruke, napravio si krš.

— Gledao sam za tobom.

— Daj da te previjem.

— Ĉudna si veĉeras.

— Šta bi htio? Da ti dubim i na trepavicama? To je donijela iz grada, seljaci

tako negovore.

— Molim te, ne ljuti se. Nisam navikao da te vidim takvu.

— Mnogo mi je ţao. Skini se.

Skinuo se s mukom, teško mu je bilo da savija noge, grĉio se i više nego što je

morao, da pokaţe koliko ga boli i koliko je nepravedna, ali ona to nije vidjela, ili jeosjetila da pretjeruje, kleĉala je pred njim namršteno odsutna, nestrpljivo ĉekajući

da bez volje obavi muĉan posao.

Trudeći se da ga gotovo i ne dotiĉe, skinula je stari zavoj i stavila novi, jedva i

gledajući u ranjeno mjesto. Odakle ovo ustruĉavanje i obzir što joj sputava ruke?

— Kako izgleda rana?

— Vidiš da zarasta.

— Još petnaest dana najviše.

— Okreni se na drugu stranu.

Muĉno je ovo njeno izbjegavanje dodira, ovo brzo odmicanje prstiju i pogled u

stranu, ova šutnja, pa je sve izgledalo nepriliĉno, navikao se bio da ga dotiĉe bez

zazora, ĉineći to lako i prirodno, bez ikakve nelagodnosti, pa je i njega oslobaĊala

stida. Sad mu je odjednom postala neugodna i ova razgolićenost, i ovo paţljivo

pipkanje, i njena blizina, osjetio je kako crveni, sreća što je noć i što ne gleda u

njega.

— Neka, sam ću.




66

— Ostavi sad, gotovo je.

Stidio se da je pogleda, kao da su uĉinili nešto ruţno. Nije mu pomogla da se

obuĉe, a i on je više volio da se muĉi nego da osjeća pored sebe njeno ugrijamo puno

tijelo i da udiše njen zaĉudo ĉist miris. Krivo mu je bilo što se ţurila, a sad je ţelio da

ode. Na ĉudne je ljude naišao. Nisu valjda svi takvi? Ova ţena je ćudljiva, vjeĉitiapril, vesela je pa tmurna, priĉljiva pa malorjeka, svakog jutra ustaje i na lijevu i na

desnu nogu pa je ne odreĊuje dan već trenutak, sluĉajno je ovdje, kivna kad se sjeti

da je mogla biti na drugom mjestu, razdragana kad pomisli da će biti. Obiĉna je

samo kad zaboravi. Tad je i on najmirniji, liĉila je na sestru što se udala na selo,

mirisala je na jevtin sapun, ruke su joj crvene i grube, s crnim ostacima zemlje ispod

nokata, sitna a puna, gojna pomalo, neopasna, s njim se ophodila s podsmješljivom

toplinom, miješajući gradske rijeĉi i seljaĉke psovke, prala ga i n jegovala predano, a

onda se utišavala i smirivala, toliko se mijenjajući da je malo šta ostajalo od one

okretne govorljive seljanke. Bivala je manja, mlaĊa, nesigurnija, nimalo sebi sliĉna,

baveći se oko njega ranjenog znala je sve što je trebalo znati, poslije se povlaĉila i

sve ĉekala od njega: sestra udata na selo htjela je da ĉuje štogod o gradu i porodici. S

ĉuĊenjem je primjećivao kako se ona unosi u njegovu priĉu, ma kakva bila, ma o

ĉemu govorio, s ĉuĊenjem jer se nije ticala nje, nikakve veze s njom nije imala,

njihovi putevi su bili toliko razliĉiti da je nije mogla podsjetiti ni na što. A ĉinilo se

da je to liĉno njeno, kao da je o njoj govorio. Oĉi, malo teške i umorne, sjale bi ţivlje,

ne puštajući iz vida ni njega ni njegove rijeĉi, kao da je paţljivo pratila njihovu

povorku, a opet odsutna, zagledana u nešto što nije ni on ni njegova priĉa ni ovo

mjesto, sklupĉana pred njim, utišana, obuhvativši koljena nabreklim rukama, ili

sklonjena u sjenu drveta, ostavljajući njega na svjetlu mjeseĉine, slušala je ne dišući,

stvarno utišavajući dah, a kad bi zastajao, stanke su izgledale muĉne i opasne, a

njen pijano tih glas bi ga podsticao da ne prekida ĉaroliju. To slušanje puno uĉešća,

to njeno nepokretno sjedenje i upijanje, godilo mu je prvih dana, laskala mu je ta

paţnja i moć koju je stekao nad njom, a onda se zamislio i neveselo shvatio da je onsamo sredstvo, da u njoj nešto namiruje i oţivljava. Njegova zapaţanja su bila oštra i

duhovita, zaĉudo taĉna u mnogo ĉemu, ili su izgledala taĉna zbog njegove rane

gradske zrelosti i visprenosti, ali je njegovo iskustvo bilo suviše maleno da bi se

mogao snaći u tajnama koje krije ljudska misao. Pa ipak je osjetio da nema razloga

da bude naroĉito ponosan na svoje priĉanje, ono je bilo hašiš, nadoknada, sjećanje,

osveta zbog muţa koji ćuti, zbog ĉovjeka koga je voljela, zbog paţnje koju je izazivala

jer se osjećala zapostavljena, zbog mrţnje i zavisti koju od nje nisu krili a ona obilato

vraćala svakome, zbog njegove gradske reĉenice što je drukĉije zvonila i mirisalanego tvrdi seljaĉki govor, zbog grada što se najĉešće javljao u tim priĉama, jer je




67

neprestano mislila na grad kao što je u gradu neprestano mislila na selo, razapeta,

bog zna zašto joj je sve bilo potrebno to govorenje, pa ĉeka, neka joj bude, nije se

ljutio, ĉak je poĉeo i više da se trudi, ali je tada primijetio da je priĉanje postalo

kruto i suho, usiljeno nametljivo, ni on više nije u njemu uţivao, ubio ga je

namjerom. I koliko god nastajao, nije više uspijevao da mu vrati svjeţinu i

neposrednost, baš zato što je nastojao, samo srećom, ona nije zapaţala promjenu, ili

joj nije bilo vaţno, pa joj ga i dalje davao kao lijek. Osjećao se jaĉim od nje, nije sam

ni raspamećen, sigurnost joj je prividna, ne priznaje rat, odriĉe ga ravnodušnošću, a

rat je drţi zarobljenu ovdje gdje ne bi ţeljela da bude, ne voli muţa a nema kud, i

sjetila se ĉovjeka iz grada od koga je otišla, moţda ga nije ni voljela, moţda ga je

zavoljela kao zamišljeno rješenje, da ima ĉemu da se nada, svakom drugom bi teško

zamjerio što u ovakvo vrijeme misli samo na sebe, ali kod nje je nekako drukĉije,

jednom se iskopala i ne moţe više da se zaustavi, dosad je uvijek odlazila, i sad hoćeda ode, stalno misli da je sreća na drugom mjestu, šteta što ne moţe da naĊe

stanište i da nešto zavoli, ne bi je muĉila neistrošena ljubav. A moţda je u svemu

najcrnje što se pouzdavala u mrtva ĉovjeka da je izbavi, kao da tone u ţivom blatu i

doziva, ĉekajući nekog ko ne postoji. I on je podrţava u tome, nema snage da kaţe, u

iskušenju je samo kad je zla, trebalo bi reći, zdrava je, ţivi joj se, našla bi nešto što

nije mogla. Sjetio se njenog djevera.

— Dolazio mi je komandir.

— Ne dolazi ĉesto. Šta je htio?

— Iznenadio me, hoće da usvoji neko siroĉe, roditelji mu pobijeni, molio me

da ga uzmeš.

Iznenadio ga zaista, i taj ĉovjek je traţio rješenje. Došao je razblaţeno tmuran,

svadljiv u poĉetku, kao da se unaprijed branio od prigovora, i smekšao kad je vidio

da se mladić oduševio. U odredu ima jedno dijete, sedam–osam godina najviše,

našli ga borci samog u ţivici pored popaljenog sela, sve mu pobijeno, nikog više

nema, već se naviklo i progovorilo, zaboraviće šta je bilo i zavoljeće onog ko ga

prihvati, on bi ga uzeo, govoriće s bratom, a mladić neka zamoli snaju, uzalud je ako

ga ne prihvate od srca, malome je potrebno da ga neko voli a ne samo da ga hrani,

zdrav je i lijep, liĉi na njegova sina, sigurno mu svako dijete liĉi na mrtvog sina.

Stalo mu je da se to dobro i brzo svrši, ĉak je i podmićivao mladića, nudio mu, kad

ozdravi, da ostane u terenskoj ĉeti, izgleda da se sprema neprijateljska ofanziva, pa i

zato bi htio da dijete smjesti što prije.

A ţena je upitala, kao da je to najvaţnije:

— Zašto ti da me moliš?




68

— Zar je to vaţno?

— Nije vaţno. Ali zašto baš ti?

Nije znao zašto baš on, nije mu palo na um da se to upita, mislio je na

promjenu u tom ĉovjeku i na njegovu ţelju da se veţe za to siroĉe, da bi se odbranio

od ţalosti i praznine, a ne bi znao ni da se upitao, tek sad mu se uĉinilo ĉudno.

Ţena se nasmijala.

— Znaš li zašto te molio da mi to kaţeš? Zato što misli da meĊu nama ima

nešto, pa ću te poslušati prije nego drugog.

— Kako moţeš tako da govoriš?

— A šta se ti ĉudiš toliko?

— Snaja si mu zaboga, ţena njegova roĊenog brata.

— Briga njega za snaju i za brata, htio bi da nam uvali to dijete, sve mu ostalo

svejedno. Svako misli na sebe.

— Kao ti.

— Kao ja, kao svako.

— Nije istina.

— Osim vas, znam.

— Što se cerekaš kog Ċavola. Mislio, onda mogu i drugi pomisliti.

— Zašto ne bi mogao?

— I svejedno ti?

— Crko od muke.

— Tri dana dolazi i bulji u mene. Gleda i ćuti.

— Ĉudim se. Obiĉno je vrlo razgovoran.

— Šta hoće od mene?

— Da neće da te ubije?

— Mnogo si duhovita.

— Šta je to?

— Nemoguća.

— Jesam li te uplašila? Ne boj se, ni dokoga njemu nije stalo, pa ni do mene,

hvala bogu. A za ubijanje je kadar koliko i ti za grijeh.




69

— Samo se ti rugaj.

— Ne rugam se.

Ovako se on šalio sa mladićem što je poginuo, plašio ga je strašnim seljakom

kad su prelazili preko rijeke u ĉamcu, sad mu se šala vraća, tako i treba, pravo je.

— Jesi li imao djevojku?

— Naravno da sam imao.

— Jesi li spavao s njom?

— Jesam.

— Laţeš.

— Sve ti znaš.

— Po ĉemu se vidi?

Opet se nasmijala.

Okrenuo se na bok i uhvatio je za ruke, još je ĉuĉala pred njim, nije ih otela.

— Po ĉemu se vidi?

— E baš si dijete.

— Dvadeset mi je godina. Na selu bih već imao djecu. A u gradu se drukĉije

ţivi.

— Stidiš se što si ĉist? Hoćeš mi pustiti ruke? Moram da idem.

Osjećao se jadno, htio je da joj pomogne, da bude savjetnik i zaštitnik, a ona

mu namirisala mlijeko oko usta. Ţelio je da ode, neka ide što prije, nije volio da se

osjeća neugodno ni pred kim, zaista se stidio što je balav, ona kaţe ĉist, kako je

samo osjetila? A krivo mu je i što je lagao, i ne toliko što je lagao već što je ona to

primijetila. Samo da ode, da on ostane sam sa svojim glupim stidom i ranijim

muškim ponosom, smiešno, sedamnaest mu je godina bilo kad je otišao u rat, šta

mu je trebalo da se hvali iskustvom, gdje je mogao da ga stekne, u zasjedama,

marševima, borbama? Budala uvijek misli da su ostali ljudi budale.

Ali kao za inat, ţena je sjela, da je ţelio da ostane otišla bi, uvijek će uĉiniti

ono što neoĉekuješ.

Najviše se bojao kad je takva, svojeglava, podrugljiva, izazovna, kad joj niko

nije potreban, kad je nabijena zloćom, kao strujom, pogled joj varniĉav, i rijeĉi,

neprijatelj svakome, i sebi, puna snage što je muĉi i zraĉi uprazno. Tad je i njega

obuzimao nemir, javljala se ona sablasna kretnja mrtvog vojnika, i ţelja da je




70

ponovi, i ustruĉavanje da to uĉini, zbog nje, i ţelja da uĉini, i ustruĉavanje da uĉini,

zbog njega, ruke su polazile i zastajale, dršćući i ne miĉući se, i ne samo taj pokret,

deset ruku je raslo iz njega, a ona je ĉekala, nije niĉija, zavoljeće onog ko joj pruţi

ţeljne ruke, ona mora znati da se zbog nje osjećao kriv pred njenim muţem, bojao se

da mu ne proĉita misao u oĉima, ona sigurno zna da je sa ĉeţnjom gledao u mrak

oĉekujući je, svako je to znao osim nje, mora joj reći, je li ovako teško sve što se

mora?

— Drago mi je što nisi odmah otišla.

Da li svi ljudi poĉinju razgovore okolišeći, traţeći mekšu crtu na tuĊem licu i

odobrovoljenost u oĉima? On nije našao, nije pomogla da mu rijeĉi ne budu teret.

Poţurila je da mu stane na put:

— Na muci sam danas.

— Htio bih nešto da ti kaţem.

— Nemoj ništa da mi kaţeš. Na velikojsammuci danas.

— Nećeš me zadrţati.

— Poslala sam poruku u grad.

Pretekla ga je. To se nije moglo preĉuti, sve njegovo nije više imalo znaĉaja za

nju, uzalud je dosad ćutao pokušavajući da je poštedi, mislio je da neće biti s njom

kad jednom sazna, a eto uskoro će biti svjedok, i više se ništa nije moglo sprijeĉiti,

ostalo je samo da se ĉeka.

— Zašto si to uĉinila?

— Po trgovcu sam poslala poruku u grad. Vratiće se u srijedu.

— O ludo jedna. Bolje je bilo da misliš nego da traţiš, bolje je bilo da ĉekaš.

— Ĉinim li kome zlo?

— Šta ćeš ako vijesti budu rĊave?

Znala je šta je htio da joj kaţe, zato je poţurila da mu ispriĉa o trgovcu i gradu,

da ga sprijeĉi, utrkivali su se govoreći svako svoje, ali ona je bila brţa, dobro

raĉunajući da će on ućutati kad ĉuje njenu ludost, ona nije mislila da je ludost, ĉudo

kako neko moţe da bude lud i pametan istovremeno, pronicljiva je i nimalo naivna,

a vjerovala je u ĉudo, ili se namjerno zavaravala jednom mogućnošću stvarnom

koliko i svaka ţelja, kriva i prevarena ne zato što nije znala, već što je uporno

zaboravljala i zapostavljala logiku i vjerovatnost, moguću i normalnu uvrijeĊenost ĉovjeka koga je napustila, godine što su prošle, rat u kome ništa nije sigurno, pa




71

dobro sve to, ali zašto nije ostala u toj magli, ako joj je zbog neĉeg bila potrebna? Šta

će biti kad sazna istinu? Do sad je sve bilo odgoĊeno na neodreĊeno vrijeme, a sad

je ţivot na bijelom hljebu skraćen na ĉasove. Trebalo je da joj kaţe dok se nije

saţivio s njenom praznom nadom, kao sa podmuklom bolešću što se ne vidi pa se

zaboravi, sad je kasno, kako bi objasnio što je ćutao, zamrzila bi ga, zamrziće

svakoga k o joj prvi kaţe, ne moţe ni zato što bi bilo ruţno, izgledalo bi da hoće da se

nametne, da je okrene sebi dok je zaprepaštena, ostaje mu samo da ĉeka da još

jednom umre taj ĉovek što ga se nije ticao pa da ga oţali s njom, samo se njemu

moţe potuţiti, drugi bi je osuĊivali ili se ĉudili, neće joj biti lako, ta misao je u njoj

uhvatila suviše dubok korijen, biće joj potrebna utjeha, ako ga bude ĉula, ako je

saznanje ne ubije. Sad još moţe da ne govori o tome.

— Jesi li znala šta sam htio da ti kaţem?

— Kako ne bih znala.

— Kako si znala?

Smijući se, objasnila je njegovu usplahirenost slikovitim i toliko slobodnimu

poreĊenjem, da ga ni vojnici nisu ĉesto upotrebljavali. Zazvonilo je od soĉnosti

izraza, zamirisalo na rodnu zemlju. Tako je najbolje, maloĉas je sve izgledalo

turobno, sad je lakše, zdrava je, preboljeće, i preţaliće, samo ću joj ja ostati, povešću

je sa sobom u odred kad ozdravim, ili ću se javiti u terensku ĉetu da budem blizu

nje, najljepša je ljubav vojniĉka, to sam negdje proĉitao ili sam sad izmislio,

zaštitiću je od ţalosti, ona to još ne zna, gleda me sauĉesno, ţali, misli da je bogatija

od mene, još je sebiĉna, tješi me, moţe da me uzme za ruku, ne boji se, zaštićena

mišlju o drugom, moţe da me poljubi u obraz, bez strasti, kao sestra.

— Za moju srecu — kaţe. — Za ovo što ĉekam.

A ja sam mislio:

Za tvoju sreću, ne za ovo što ĉekaš.

I uzbuĊeno je poljubio u usta, riješen i usplahiren.

Pogledala me zaĉuĊeno, nije se desilo ni ono što sam ţelio, ni ono ĉega sam se

bojao, mirno je ustala i bez rijeĉi se uputila barskom stazom.

8.

Ĉim je ustala, sjetila se mladića. Vidiš ti muke, mislila je. Danima već

primjećuje da je gleda drukĉije, da je ţeljno saĉekuje i tmurno ispraća, a ne usuĊuje

se da išta kaţe, ranije nije ni pomišljala da bi i to moglo biti, a trebalo je da pomisli,

mlad je, u njenu strinu bi se zaljubio onako štrkljastu i uštavljenu da je samo nju od




72

ţena viĊao, i nikakvo ĉudo nije, sad mu je vrijeme za ljubav, da nije rat, dosad bi se

nazaljubljivao, a ovako je morao da bude ranjen pa da mu se to desi. Ništa ga ne

krivi, da je pokvarenjak lako bi s njim svidjela raĉune, s ovim ne zna šta će, sinoć je

htjela samo da mu veĉeru odnese i da odmah ode, ali joj bilo ţao da ga tako grubo

ostavi, pa je ostala i izmislila priĉu o trgovcu i o poruci, o trgovcu doduše nije ništa

izmislila, otišao je u grad, ali poruku nije poslala, nije htjela. I ranije je s njim o

tome govorila, bivalo joj teško pa govorila, ništa nije lagala, a sinoć je lagala, neka

misli kako ona voli drugog i ţeljno ĉeka odgovor, i srijedu je ĉak pomenula, da

izgleda istinitije. Prestaće da mu ide, moraće tako, da ne dovodi u nepriliku i njega i

sebe, biće joj ţao, navikla se da mu odlazi i da sluša njegovo priĉanje, od one prve

noći liĉi na Srećkovo, samo je ljepše, ali šta moţe, ne smije više, ni zbog sebe ne

smije, sve misliš, ništa, ništa, a kad se desi, Ċavo će biti kriv, vidjela je ona sinoć,

dobro da je imala snage da ustane, jer bi se sad pojela od muke i kajanja.

Misleći o tome, ljevoruko je poslovala po kući, razbila ĉašu, samo je još jedna

ostala, kaţu da je sreća kad se staklo razbije, a opet se ljutila, psovala svoje bangave

ruke i sve radila kako ne treba. Negdje daleko su se ĉuli topovi i bacaĉi, pa je izašla

da upita Jovana gdje bi to moglo da bude. Jovan je pred ambarom poklepavao srp,

ĉelik je ciktavo zvonio, izgleda da od te zaglušne kipnjave ništa nije ĉuo, a kad je

vidio kako ona osluškuje, prestao je da udara po srpu i digao glavu. Drţao je ĉekić

pred sobom, kao da njime sluša, i nije baš izgledao pametno.

— Ĉuje se nešto.

— Dosta od tebe i toliko — Rekla je.

On je uvijek kriv za sve.

Onda je dotrĉao vajnik i vazdan objašnjavao, zato što mu se ţurilo, da im je

komandir poruĉio da se sklone, idu Š vabe s kamianima, izgleda da će ovuda samo

proći, borbe se vode kod Gajeva, i rekao je komandir da jave u selo, on, to vojnik,

mora u ĉetu, pokušaće da ih zadrţe koliko mogu, i otišao ne ĉuvši kako je onaopsovala i Švabe i komandira, Ċavola bi on njima javljao da se sklone, već mu je

stalo da odbornici iz sela izvuku straţnjice, a što se tiĉe švaba i tog zadrţavanja bolje

da ih ne diraju, ako ih ne mogu odbiti, a ne mogu, i sam kaţe: pokušaće i koliko

mogu, slabo će pokušati i slabo mogu.

— Tako, to je najvaţnije — rekla je Jovanu koji je sklanjao srp pod štalski krov

— pusti krave pa poţuri do kolibe, prebaci onog nesrećnika na drugu stranu, znaš

gdje je ĉamac sakriven.

— Bolje da se brinemo za sebe.






74

povadanj i sreća je što god ostane. Ljudi su izmicali pred njegovom tutnjavom, ostali

su samo oni što su se naţivjeli ili vjerovali u sudbinu.

Starac je sjedio na klupi pred kućom i mirno gledao na put kojim više niko

nije prolazio, prošlo je sve što je mislilo da proĊe, sad mogu da naiĊu samo oni od

kojih se svijet sklanja. Je li mu dojadio ţivot, je li dodijao ukućanima pa mu svejedno šta će biti, je li vjerovao da se od suĊena ĉasa ne moţe pobjeći, je li mislio

da nikome nije kriv i da bez krivice nema ni kazne? Beznadnije je djelovala njegova

bezrazloţna mirnoća nego bjeţanje ostalih seljaka, njih je lakše razumjeti, ĉak

nemaš šta ni razumijevati.

Negdje u polju ispod njene kuće pucali su mitraljezi, htjela je da svrši šta bilo

od posla zbog koga je pošla, ne moţe da odredi gdje pucaju, ĉinilo se ĉas blizu,

prema strahu, ĉas daleko, prema ţelji, nije joj zbog posla ni zbog sela već zbog sebe,

da ovo ne bude samo bijeg. Uzalud je bazala po selu, strah je svršio njen posao. I u

njoj tako, maloprije.

Jedna ţena je sjedila pred kućom, ĉistila je grah da zaposli ruke, zovnula je.

— Skloni se, svi su otišli, uĊi ovamo, ne moţeš preko polja, ne bi stigla, ĉuješ

da su blizu.

Nisu ţivjele u velikoj ljubavi, ali je ušla, sad je svejedno.

— Bolje da si kraj mene, ti ćeš im prije pasti u oĉi.

Sjela je do nje i komila grah.

— Jesu li stigli do moje kuće?

— Stići će ako nisu.

— Brinem se za one moje.

— Skloniće se.

— Prešli su na drugu stranu.

— Što se onda brineš? Misli na sebe, lako je njima.

Pucanje je prestalo. Sjedile su i ĉekale. Pogriješila je što je rekla da će se

vratiti, to je posljednje što je rekla, lakše bi joj bilo da nije mogla da se vrati nego što

nije smjela. Ne, nije to posljednje što je rekla, on je htio da je nešto upita, a ona je

odloţila, baš je našao vrijeme kad će da je zaustavi, nije o tome ni mislila, sad je

znala šta je htio da je pita. Kako li će segledati u onim šumama, sami? A ni zašto?

Obiĉno je tako, nizašto. Zaboravila je da im kaţe da hljeb, ostao je ĉitav u kući, ali neka malo pogladuju, dobro je ako budu osjećali glad, ona ne osjeća.




75

Sjedile su i ĉekale, prsti su zastajali drţeći suhu mahunu u krilu, samo da nije

ove tišine, svi su glasovi umrli na ravnici, vrijeme prolazi sporo i teško, zaboravile su

da pogledaju sunce da vide koje je doba dana što ovako dugo traje, je li podne

prevalilo, je li noć daleko, a onda su i zatutnjali motori, boţe, da hoće da se svrši

kako bilo, zašto nije otišla u brda, stigla bi, zašto ni je ostala kod kuće, sve bi već

znala, prošli su, sad je kod njene kuće mir, motori se ĉuju sve bliţe, evo ih, ušli su u

selo, još ova da se izdrţi, mnogo je kamiona, i njih je mnogo, zaustavili su se na

sokaku, poskakali s puškama u rukama, otresaju prašinu sa bluza.

— Imam grĉeve u stomaku — rekla je ţena — a ne smijem da ustanem, misliće

da bjeţim.

— Mene više nije strah. Vidjela sam ih, i nije me više strah.

Ţena se nasmijala, od muke: — A mene je tek sad strah uhvatio, baš sam budala što sam ostala, a zbog kuće

sam ostala. Ne znam šta ću od grĉeva.

I ona se nasmijala:

— Neka to bude sve što će ti se desiti.

Jedan vojnik je došao do ograde i nešto govorio pokazujući rukama, traţio je

vode.

— Odnesi mu — molila je ţena — ja ne mogu.

Uzela je kantu i lonĉić iz hodnika i odnijela, vojnik je ţedno pio, ţedan je i

umoran, uzeo je vode u dlanove i umio se, mlad je i bucmast, ţutokos kao

suncokret, prišli su i drugi, pili i umivali se, kao poslenici, mislila je, svršili kosidbu

pa se rashlaĊuju. Upitala je ima li ih još, jesu li svi stigli, pa je pitala smije li da ide

svojoj kući, pokazivala je tamo, tamo, još jutros je otišla sad će već podne, oni su

potvrĊivali smijući se, bestraga vam s vašim blesavim smijanjem.

Ţena je molila da ne ide, neka ostane zbog nje, umrijeće od straha sama, a i

zbog sebe, opasno je. A ona je razloţno odgovorila:

— Od njih sam pobjegla, a njih evo ovdje, ako je opasno, ovdje je opasno,

tamo više nije. Hajde ti sad mojoj kući.

Ţena je odbila, vajkajući se da ne bi mogla i kad bi htjela, grĉevi su popustili

ali su joj se noge odsjekle.

Kroz bašte je izašla na put. I odmah se pokajala, nisu svi stigli u selo,dvadesetak ih je u dva reda išlo cestom, u sredini meĊu njima koraĉao je Ĉango,

vezanih ruku, bez naoĉara, negdje ih je izgubio prije njih ili s njima, sasvim već




76

razglobljen i nesastavljen, hodao je kao slijep, udarajući vrhovima dugih stopala o

tucanik neravnog puta, ţmirkao sitnim oĉima i uzalud gledao preda se, jadan i

ţalostan, pa ga ni oni nisu ĉuvali kako treba, mirno su nosili pušk e o ramenu a nisu

mu ih gurali u rebra, ubiće ga a ne drţe do njega, i to je nepravda, da ga bar mrze, da

ga se boje, a ĉega i da se boje, kuda će ovakav bangav i ćorav, glavom bi u drvo

udario kad bi pošao da bjeţi, ili u nekog od njih. Ni nju neće vidjeti. Stala je u jarak,

prošao je, ne primjećuje da je neko zastao, oj, kakva tuga, da barem vidi, da nije

ovako rasut i ĉemeran, da nije ovakav nikakav, sigurno ga je neko od seljaka izdao,

jer nikome ko ga pogleda ne bi palo na um da bi i on mogao nešto da uĉini.

Juĉe je bio kod njih, razgovarali su i smijali se, pitala ga je što se nije oţenio,

ĉetiri su razloga što se dosad nisam oţenio, rekao je veselo, sirotinja, zatvor, rat i

moja ruţnoća, ako me ko htjedne oţeniću se ĉim se rat svrši. Rat je za njega završen

a neće se oţeniti, i dobro što ni dosad nije, niko ga osim nje neće oţaliti, bio je kao

dijete, i sad, za kratko, samo je on mogao da se raduje što ona i Jovan dobro ţive,

stidjela se ponekad zbog njegove naivnosti. Uvijek je voljela dobre ljude, sigurno

zato što ih je malo, i šta ona nije. Oj, kakva tuga, zar je ikad mislila da će ovako ţaliti

tog ruţnog, nespretnog, nepametnog ĉovjeka? Trĉao je za nekim poslovima

neprestano, svakome potreban, od svakog manji, jeo šta mu daš, spavao gdje mu

kaţeš, zato ga niko nije cijenio, ni njegovi ga nisu cijenili, uvijek je bio po strani, i

pozadi, osim kad je trebalo da se nešto uĉini i nešto svrši, ništa nije znao da ti kaţe

kako treba, a ostajalo je u sjećanju poslije njega nešto ĉisto i lijepo, sigurno zbog

poštenja. Eto mu sad poštenje.

Iza vojnika se dizao dim i jara. Gori li to kod njih? Je li pamet izgubila, niĉijih

zgrada nema u blizini, nešto njihovo gori, kuća gori, nikog nisu našli pa zapalili, vole

kad vide plamen kuda prolaze, tuĊa ih muka pojela dabogda, al' neka ih, oni od ove

vatre neće biti bolji a mi nećemo biti mnogo gori, samo da hoće kogod i njihovo ţeći

kad bilo, da vide kako je kad je teško.

Kuća je plamtjela kao glavnja, uţarene grede su prštale izbacujući varnice i

gar prema nebu, toplina se osjećala daleko sustiţući je na praznom dvorištu dok je

obilazila i gledala. Našli su stvari pod ambarom, ništa nisu uzeli ni uništili, samo je

sve pogaţeno i rastureno, sigurno su vadili puškama, da ne isprljaju ruke, po

posteljini i njenim haljinama ostali su tragovi vojniĉkih cipela, više je stvari nego

kad je otišla, što ona nije sklonila, Jovan je iznosio poslije nje, sigurno ţaleći što i

kuću nije mogao da ugura pod ambar, a kad se vrati ni rijeĉ neće reći što je kuća

izgorjela, takav je. Krave su lijeno stajale iza štale, trbusi im nabrekli, sigurno od

djeteline, crkle bi da ih ko sad napoji, kokoši su kljucale paradajz u povrtnjaku, pas




77

se nije ĉuo, bilo bi ĉudo da ga nisu ubili, ali sad nema vremena da gleda i da sreĊuje,

ĉeka je preĉi posao.

Pošla je prema rijeci, kako će im se javiti, kako će ih dozvati, svejedno, makar

ih i ne dozvala, neka samo naĊe prazno mjesto, znaće gdje su. Uzalud je gledala

preda se raspoznavajući tragove, suha zemlja nije odavala ništa. A onda je poĉela dase sjeća i da raĉuna, koliko joj je trebalo do sela, koliko je sjedila kod ţene što je

imala grĉeve, koliko je vremena prošlo otkako joj se uĉinio da puca blizu, jesu li

stigli da izvuku ĉamac, sve joj se brkalo, samo da nije suviše dugo ostao kod kuće,

samo da nije otišla prije njega, samo da ih ne naĊe.

Ali ĉim je ušla u šipraţje, znala je sve. Šiblje je bilo polomljeno, suha zemlja

ovlaţena barskim blatom, izrovašena ekserima vojniĉkih cokula, ali bi i bez tih

tragova znala šta se desilo, po praznini i izgubljenosti što su odjednom pali po njoj.

Našla ih je odvojene, mlaĊi je leţao kraj drveta, stariji u moĉvari, glavom klonuo u

blato, sad više nisu imali ni imena ni obiljeţja, bili su samo ono što ona zna o njima.

Pušĉana zrna ogulila su koru johe, nije htjela da pogleda gdje su oni pogoĊeni, umrli

su odmah od prvog metka, bez muke, nije ih boljelo i nisu se bojali, poslije su mogli

da ih ubijaju koliko su htjeli puta, svejedno je bilo, osigurali su se prvom smrću, ni

vidjeli ih nisu, ni znali nisu da dolaze, priĉali su i smijali se, pogodilo ih je iznenada,

usred rijeĉi, tako je najlakše. Ali nije, to ona misli zbog sebe, a bilo je drukĉije, mlaĊi

je stajao naslonjen na drvo i pucao, mogli su da im priĊu samo stazom, stariji jeostao su više dugo, sklanjao je stvari, ali je opet došao ovamo, nije pobjegao, nije

skoĉio u rijeku da se spase plivajući, nisu se podnosili a umrli su, eto, zajedno. Zašto

ih tako brani i kiti vrlinama, njima je sasvim svejedno, ništa više nemaju, ni mana ni

vrlina ni ljubavi ni mrţnje, sve su njoj ostavili, sad ima i svoje i njihovo, ništa joj ne

treba i vratila bi im kad bi mogla, ali ne moţe, ništa više ne moţe, ni da ţali. Nije ih

se bojala, nikog više nemaju osim nje, ni nju nisu imali dok su bili ţivi, ni ona njih, a

sad su njeni, da ih pamti. Bolje bi bilo da se nije vratila, kamo sreće da nikud nije

išla od kuće, sad je sve kasno, iza svakog treba neko da ostane, ona je ostala izadvojice, niko ne zna za njihovu smrt osim nje i onih što ih je napojila, oni su svoje

uĉinili, ti što su ih ubili, sad treba da ona uĉini. Znala je šta treba da uĉini, a okretala

se prema rijeci, da su skoĉili u rijeku, mogli su da preplivaju, mogli su da se udave,

bili bi ţivi za nju i lako bi otišla kud hoće, sad je sve kasno. Gledala je u starijeg,

izvukao je samo kljun ĉamca, pun je kamenja, lako bi on izvukao ĉamac, jake su mu

ruke, ali je dockan stigao, ona je rekla da će se vratiti pa je išao da vidi je li došla, ne,

nije tako, poĉeo je da bjeţi uz polje i nije mogao, noge mu se vezale što je ostavio

nepomiĉna ĉovjeka pa se vratio kad su oni već bili blizu, oni su bili blizu dok je on

još stvari sklanjao pod ambar, samo da nije ostao poslije nje, samo da nije otišla




78

prije njega, ali sad je sve kasno. Gledala je mlaĊeg, lijeva noga mu još nije zarasla,

zašto nije pobjegao na desnoj, zar je manje volio ţivot od ranjenika o kojima je

priĉao, da je skoĉio u rijeku ni ovaj drugi ne bi poginuo, ne bi izvlaĉio ĉamac zbog

njega, ali on ga je vidio kako trĉi, on je pucao da ga odbrani, oj, pred kim ih

opravdava, zašto ne pomisli ono što je moglo biti, da su se uplašili, da su se zbunili,

da nisu znali šta rade, da su krvniĉki gledali jedan u drugoga dok su im se

prikradali, zar je smrt toliko milostiva da ustaje u njihovu odbranu ĉim su pali?

Lakše bi joj bilo kad bi mogla da misli o njima ruţno, da ne misli ništa, i ne misli

ništa, ne moţe, mora da uĉini ono što niko drugi neće.

Ušla je u moĉvaru, prvo će starijeg, upala je do gleţanja u blatnu vodu, ne

odvaja ih, sad su joj jednaki, već što je teţi, noga se zadrţavala na ljigavim

podvodnim ţilama sliĉnim zmijama, s njim će se već namuĉiti, blizu njega je

propala dublje i uhvatila mu se za rame da se zadrţi, sve više je tonula, gusto blato je dopiralo do listova, do potkoljenica, do koljena, ne zna koliko je vremena stajala i

tanula, ne zna kako ga je izvukla na suho, ponekad joj se ĉinilo da će potonuti ona

sama, ili da će ih moĉ vara upiti oboje, pa ga je vukla, vukla, bio je bos, cipele su mu

ostale u blatištu, vukla i puštala, puštala i povraćala, muĉno joj je bilo što su ćutali a

nije htjela da govori, bilo bi strašno kao ludilo, vikala bi, šta bilo, brojeve, djeĉije

brojanice, psovke, a nije mogla, zbog grla stegnutog kao ţicom, pa je plakala samo

da nije gluho, da ubije i sakrije tišinu, ništa više nije bilo osim tišine na svijetu, i

drugog je vukla i nije plakala, nije više mogla, ostavila ih je u polju da leţe zajedno

dok je donijela ašov i plitko ih zakopala, u istu raku.

Onda je pošla kući, a kuće nije bilo, dogorijevala je zaudarajući na paljevinu i

pustoš, utjerala je krave u štalu i sjela na štalska vrata, da ne bude sama, a bila je

nepovratno sama, htjela je da izgovori molitvu,da ne osjeća toliki strah, a nije mogla

od straha. Padao je mrak, i na nju.

— Snajka.

Vidjela je sjenku i ĉula glas, nije vjerovala, zar ima neko ţiv?

— Snajka.

Nije poginuo, on nije poginuo, prvo je na njega bio red, traţio je smrt, dobro

da nije, bar veĉeras, poludjela bi da nije ĉula ljudski glas, dohramao je do nje i

gledao je u mraku, po noći vidi kao sova, neće sjesti, ne bi mogao da ustane. Kao

ona danas.

— Šta radiš tu?— Znaš li da su obojica poginuli?




— Znam.

— Nisi mogao da ih odbraniš?

— Nisam.

— I ja sam kriva otišla sam od kuće, trebalo je da ostanem.

— Nisi kriva. I ti bi stradala.

— Bilo bi pravo.

— Je li te strah?

— Strah me je. Bila sam sama s njima.

— Ne govori više o njima.

— O ĉemu da govorim? — Nemoj o njima.

— Neću, a moram.

— Treba da se skloniš.

— Znaš li kako su stradali?

— Slušaš li me? Treba da se skloniš, ne moţeš ostati sama. Napašćemo ih

veĉeras.

— Veĉeras je svejedno. Veĉeras je kasno.

— Idi kod svojih, vrati se sutra, vrati se kad ovo proĊe. Potraţiću te.

— Potraţićeš me zbog djeteta.

— Potraţiću te.

— I ti moţeš da pogineš veĉeras. Svi moţete da izginete veĉeras.

— Idi okolo, preko polja, ne prilazi selu.

— Je li magla na polju?

Nije magla na polju Zar ti se ĉini da je magla?

Documents

Meša Selimović - Magla i Mjesečina