Click here to load reader

MERE PREVENCIJE SARSA I ANIMALNOG GRIPA

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of MERE PREVENCIJE SARSA I ANIMALNOG GRIPA

spec dr med Bojana Lukovi
SARS
Coronaviridae
“koronu”
• Virusni genom je linearna nesegmen tirana jednolan ana RNA. Spoljašnji omota - gusto rasporee ni izdanci u vidu malja-“su neva korona”
• Epidemiologija: SARS se prvi put pojavio u Kini (provincija Guangdong) 2002. godine. Epidemija je u Kini trajala od novembra 2002. do jula 2003. godine. Virus je istovremeno preko inficiranih ljudi transportovan u više od 26 zemalja na više kontinenata (Severna Amerika, Juna Amerika, Evropa, Azija). Obolelo je preko 8.000 osoba širom sveta, a 774 su umrle. Nakon opsenih mera prevencije i suzbijanja bolesti, jula 2003. SZO je objavila da je interhumano širenje SARS-a prekinuto. U aprilu 2004. pojavilo se još 9 sluajeva (7 laboratorijskih i bolnikih infekcija).
• Definicija sluaja SARS-a prema SZO:
• Kliniki sluaj koji izaziva sumnju na SARS: T> 38oC; kašalj ili oteano disanje; pozitivna epidemiološka anketa (kontakt sa obolelom osobom ili putovanje u ugroeno podruje)
• Kliniki sluaj koji je najverovatnije SARS: pacijent kod koga su ispunjeni svi prethodni kriterijumi (sumnje na SARS) i još ima: pozitivan radiografski nalaz plua, dokazano prisustvo SARS Co-V nekim od postojeih laboratorijskih metoda, na autopsiji promene karakteristine za SARS.
• Inkubacioni period bio je: 2-7 dana (maksimalno 14).
• Klinika slika SARS-a kretala se od blagih respiratornih simptoma, do teških formi sa upalom plua koja brzo napreduje u akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) i u izvesnom procentu završava letalno.
• Vei letalitet je bio kod muškaraca i osoba sa pridruenim hroninim oboljenjima.
• Put prenosa na ljude:
• Primarni rezervoar korona virusa su divlje ivotinje, od kojih mogu da se inficiraju i obole i domae ivotinje (ptice, miševi, svinje, psi, make...). Virus je preskoivši barijeru vrste prešao na oveka i ostvario sposobnost interhumanog širenja. Izvor zaraze su sekreti i ekskreti obolelih. Put prenosa sa osobe na osobu je:
1. direktnim kontaktom (aerosolom)
3. feko-oralno (mogue ali još nije dokazano!?)
•. Ulazno mesto: sluznica nosa, usta, oka (konjuktiva)
•. Otpornost virusa: nekoliko dana opstaje na sobnoj temperaturi u ekskretima inficiranih dospelih u spoljnu sredinu (urin, feces, respiratorni sekreti); inaktivira ga 70% etanol, 0.1% Na-hipohlorit, zagrevanje na 56°C tokom 15 minuta.
• Primer razvoja epidemije SARS-a:
• 18.3.2003. u bolnicu u Pekingu javilo se 4 pacijenta (3 ene i 1 muškarac) sa povišenom T (38-39°C), glavoboljom, bolovima u mišiima, i dijarejom kod 1 osobe. U narednih 5 sati u Infektivnoj klinici u Pekingu kod još 5 muškaraca dijagnostikovano je oboljenje slino gripu, a 1 osoba je imala dijareju. Sutradan, 19.3., na pregled dolazi još 6 osoba (2 ene i 4 muškarca), od kojih su dvojica stjuarti aviokompanije AirChina. alili su se na bol u grudima i uporan suv kašalj. Rentgenskim snimcima potvrena je atipina upala plua. Sledeeg dana, 20.3. svih 15 pacijenata, zajedno sa još 2 kineska funkcionera, izolovano je u posebno odeljenje Infektivne klinike u Pekingu, zbog razvoja ARDS-a. Svi pacijenti su bili dravljani Kine. Istog dana, RT-PCR testiranje pokazalo je da se radi o novom korona virusu, koji je nazvan prema simptomima koje izaziva SARS Corona virus.
• Primer razvoja epidemije SARS-a (nastavak):
• Tokom noi javilo se još 5 osoba (1 dravljanka Singapura, a ostale 4 sa Tajvana), sa razvijenom atipinom upalom plua. Svi oboleli su bili uzrasta 26-42 godine. Od 22 obolele osobe, 3 su umrle.
• Epidemiološkim istraivanjem sprovedenim 18.-20.3., ustanovljeno je da su svi oboleli doleteli iz Hong Konga u Peking 15.3. istim avionom kompanije AirChina (let je trajao 3 sata). U avionu je bilo 120 osoba (112 putnika i 8 lanova posade). Kod svih obolelih, simptomi su se razvili 2-8 dana posle leta avionom.
• Primer razvoja epidemije SARS-a (nastavak):
• U razgovoru sa lanovima posade ustanovljeno je da je na sedištu u sredini aviona sedeo muškarac (72 godine) sa visokom T i suvim kašljem (pre leta, od 4.-9.3 poseivao je brata hospitalizovanog u bolnici u Hong Kongu zbog atipine upale plua). Zbog upornog kašlja je esto odlazio u toalet da se osvei. On je jedan od umrlih hospitalizovanih. Po završetku leta, posada je primetila hrpu baenih ubrusa i papirnih maramica u toaletu aviona i mnoštvo mrlja od sasušenih kapljica iskašljanog aerosola po staklu. U avionu nije radio sistem za preišavanje vazduha (4 od 5 HEPA filtera nije bilo zamenjeno na redovnom šestomesenom servisu.
• Protivepidemijske mere:
• Kod osoba sa sumnjom na SARS (prema definiciji sluaja SZO) primenjuju se mere stroge izolacije nakon trijae u zdravstvenim ustanovama.
• Zdravstveni radnici koji rade na trijai i zbrinjavanju obolelih moraju nositi zaštitne maske, naoare i rukavice. Posle kontakta sa pacijentom i nakon skidanja rukavica neophodno je pranje ruku. Upotrebljena zaštitna oprema ako je jednokratna se odlae i uklanja kao infektivni otpad, a ona koja se koristi više puta (pr. stetoskopi, aparati) se dezinfikuje efikasnim antivirusnim dezinficijensima (70% etanol; 0.1% Na-hipohlorit).
• Oboleli se smeštaju u zasebne sobe sa sopstvenim kupatilom. Sobe moraju biti zatvorene i pod negativnim pritiskom (ako postoje u bolnici, ako takvih soba nema bolja je prirodna ventilacija-prozori, a nikako se ne sme koristiti zajedniki sistem centralne ventilacije na koji su povezane druge bolesnike sobe i sobe za osoblje).
• Protivepidemijske mere:
• Svo osoblje koje brine o obolelim od SARS-a (od lekara do pomonog osoblja) mora imati i biti edukovano za korišenje line zaštitne opeme:
1. Partikularne maske (respirator sa filtrom) kategorije FFP2 i FFP3 (evropske norme) koje zadravaju 94%/99% estica. Njima su ekvivalentne N95 i N99 (amerike norme) koje zadravaju 95%/99% estica veih od 0,3 mikrona. Dovoljno je koristiti niu kategoriju.
2. Rukavice za jednokratnu upotrebu
3. Zaštitne naoare
• Protivepidemijske mere:
• Najvei rizik po medicinsko osoblje predstavljaju intervencije koje generišu veliku koliinu aerosola: bronhoskopija, gastroskopija, intubacija- prikljuenje na respirator (veštaka plua), uzimanje uzoraka pacijentima- nazofaringealni bris i obrada tih uzoraka u laboratorijama pre ubacivanja u PCR mašinu (obrada se mora raditi u laminarnim komorama, minimum II klase sa ugraenim HEPA filterima koji eliminišu >99,97% estica veliine ≥ 0,3 μm u definisanom prostoru vazduha, što zahteva laboratoriju BSL3 uz upotrebu prethodno navedene line zaštitne opreme; laminarne komore se dezinfikuju prvo rastvorom 0.1% Na-hipohlorit, a iza toga 70% etanolom, zbog korozivnog dejstva prvog na metal). Radne površine i podove u laboratorijama i bolesnikim sobama je najsigurnije dezinfikovati rastvorom 0.1% Na-hipohlorita.
• Protivepidemijske mere:
• Prijava bolesti SZO je obavezna, jer je SARS pod nadzorom SZO.
• Aktivno traenje svih obolelih i svih kontakata (osobe koje su bile u kontaktu sa obolelim najmanje 10 dana pre poetka bolesti).
• Oboleli se hospitalizuju i izoluju, a kontakti se stavljaju pod zdravstveni nadzor – svakodnevno praenje zdravstvenog stanja i merenje temperature, da bi se blagovremeno otkrila bolest i preduzelo leenje.
ANIMALNI GRIP – GRIP IVOTINJSKOG POREKLA
• Virusi gripa (V. Influenzae) iz porodice orthomyxoviridae poseduju segmentiran RNA genom, zbog ega su izuzetno genetiki promenljivi (genetsko resortiranje-interakcije meu virusima sa segmentiranim genomima).
• Podeljeni su na tipove (A,B,C) na osnovu razlika u NP i M1 proteinu. Tip A je najvarijabilniji i kao takav izaziva epidemije meu ivotinjama i ljudima i meu razliitim uzrasnim kategorijama. On jedini ima pandemijski potencijal.
• Na osnovu grae HA i NA (njihovih antigenskih varijacija) podeljeni su na subtipove.
• Ime jednog virusa daje kombinacija tipa i subtipa: pr. A(H5N1)-ptiji grip( virus gripa tip A, subtipovi H5 za hemaglutinin i N1 za neuraminidazu).
• Otkriveno je više varijanti HA i NA, kod ivotinja i ljudi (pr. H1-ljudi, svinje, ptice; H5-ljudi, ptice; N1-ljudi, svinje, ptice).
• Velike genetike promene, nastale rekombinacijom-“mešanjem“ dva ili više razliita segmentirana genoma virusa, porekla ljudi i ivotinja dovode do stvaranja novih podtipova virusa (novi HA i NA), na koje ljudska populacija nema preformirana antitela. Ova pojava se naziva "antigenski šift“ i dovodi do stvaranja pandemijskih sojeva virusa. Rekombinacije (mešanja) se naješe dešavaju u oveku (ako je istovremeno inficiran humanim i ptijim virusom gripa) i svinji (istovremena infekcija ptijim, svinjskim i humanim virusom gripa).
AVIJALNA INFLUENCA A(H5N1)-PTIJI GRIP
• Prva epidemija ptijeg gripa izbila je 1997. u Hong Kongu, a potom se proširila na zemlje Azije i istone Evrope. 120 miliona ptica je uginulo ili rtvovano da bi se suzbila epidemija. Obolele su osobe iz bliskog kontakta sa pticama/ivinom. Interhumani prenos je bio izuzetan (nezaštien dugotrajni kontakt sa obolelim-porodica).
• Prirodni rezervoar virusa su divlje vodene ptice od kojih se inficira domaa ivina, ostale ivotinje (svinja, konj, maaka, pas...) ili ovek. Oboljevanje ljudi je sporadino (osobe koje love divlje vodene ptice-patke, guske...,rade sa ivinom, na seoskim farmama, pijacama, klanicama).
• Put prenošenja virusa je direktan i indirektan kontakt sa ivinom/pticama i njihovim izluevinama (ulazno mesto-respiratorna sluznica, konjuktiva, sluznica digestivnog trakta). ovek se moe zaraziti i u kontaktu sa svinjom, koju su inficirale ptice/ivina.
• Klinika slika: Kod sporadinih sluajeva javljala se temperatura viša od 38°C, kašalj i oteano disanje, sa progresijom u tešku upalu plua i ARDS. Vreme od poetka bolesti do hospitalizacije je bilo proseno 4 dana, a do 10. dana se bolest završavala letalno. Atipina kl.sl. Je išla bez upale plua, sa dijarejom. Izuzetno tešku kl.sl. imale su trudnice (od 6 obolelih, 4 je umrlo, a 2 su imale spontani pobaaj). Subklinike infekcije su bile retke.
• Mere prevencije:
• Zaštitna oprema osoblja koje dolazi u kontakt sa potencijalno obolelim pticama/ivinom (maske, rukavice, zaštitna odela, naoare, obua koja se moe dezinfikovati).
• Dezinfekcija prostora u kome borave obolele ivotinje (u ptijem izmetu virus ostaje vitalan 3 meseca, a u vodi na 0°C preko 30 dana; inaktivira ga temperatura >56°C) 0.1% Na-hipohloritom.
• Obolele ivotinje se rtvuju.
• Oboleli ljudi se izoluju kao što je ve opisano kod SARS-a, a zdravstveni i laboratorijski radnici primenjuju iste mere prevencije.
• Trai se izvor zaraze i svi kontakti nad kojima se uvodi zdravstveni nadzor.
• Kontaktima se preventivno (naroito trudnicama) moe dati hemoprofilaksa (inhibitori neuraminidaze).
• Oboljenje se prijavljuje SZO.
SVINJSKI GRIP
• Svinjski grip je respiratorno oboljenje svinja izazvano razliitim varijantama V. Influenzae (H1N1, H1N2, H3N2) koje cirkulišu meu svinjama i izazivaju epizootije naješe u kasnu jesen i zimu, sa velikim brojem obolelih svinja, ali jako malim letalitetom. Bolest kod svinja moe proticati asimptomatski ili se ispoljavaju znaci respiratorne infekcije: visoka T, kašalj, sekrecija iz nozdrva, crvenilo oiju, nemogunost stajanja na nogama. ovek se inficira retko i sporadino, u bliskom kontaktu sa svinjama (direktan i indirektan kontakt), ulazno mesto-respiratorna sluznica, konjuktiva, sluznica digestivnog trakta.
• Klinika slika: nakon inkubacije od 3-9 dana, javlja se visoka temperatura >38°C, kašalj, glavobolja, mijalgije, a mogua je i progresija u upalu plua i ARDS. Bolest moe proticati i asimptomatski ili samo kao dijareja. Tea klinika slika rezervisana je za osobe sa komorbiditetima.
• Mere prevencije:
• Obavezno pranje ruku istom vodom i sapunom nakon kontakta sa svinjama.
• Zaštitna oprema osoblja koje dolazi u kontakt sa potencijalno obolelim svinjama (maske, rukavice, zaštitna odela, naoare, obua koja se moe dezinfikovati).
• Dezinfekcija prostora u kome borave obolele ivotinje 0.1% Na- hipohloritom.
• Obolele ivotinje se rtvuju.
• Oboleli ljudi se izoluju kao što je ve opisano kod SARS-a, a zdravstveni i laboratorijski radnici primenjuju iste mere prevencije.
1
16
17

Search related