MENJAI NA VOZILU

MENJAI NA MOTORNIM VOZILIMAVELIMIR OBRADOVI 199/2011UVODS obzirom na karakteristike obrtnih momenata oto i dizel motora, jasno je da motor samostalno nije u stanju da izvri transformaciju sile vue i brzine u irokoj oblasti upotrebe, kakva je na putu potrebna. Ovo utoliko pre to se zahteva da pogon bude ekonomian. Stoga je neophodno da se u sistem transmisije ugradi jedan ureaj koji e da izvri transformisanje sile vue i brzine, prema zahtevu idealne hiperbole vue. Ovaj zadatak sa vie ili manje uspeha ispunjava menja, menjajui odnos sile vue i brzine prema uslovima puta.

SISTEM TRANSMISIJEZa prenos snage od motora do pogonskih tokova ili lananika gusenice koristi se sistem mehanikih prenosnika, odnosno transmisija. Osnovni zadatak transmisije je, osim prenosa snage, u optem sluaju i transformacija njenih parametara. Prenoenje snage kroz transmisiju podrazumeva I neeljene ali neminovne energetske gubitke.Osnovni elementi transmisije su: - spojnica, - mjenja, - kardansko vratilo, - vodei most sa diferencijalom i poluosovinom

Na ovu temu obradiemo samo menjae na vozilu.

MENJAIObrtni moment motora se preko transmisije (menjaa i glavnog prenosa) prenosi na pogonske tokove i u zavisnosti od poluprenika toka na njemu se ostvaruje vuna sila (FT) koja pokree vozilo. Da bi se dobile vune sile na pogonskim tokovima takve da bi u toku vonje mogle savladati otpore kretanja koji se menjaju u irokom dijapazonu, potrebno je ostvariti vei broj uveanja obrtnog momenta koji daje motor. Ove promene obrtnog momenta ostvaruju se u menjau (broj promena zavisi od broja stepena prenosa u menjau).Osim ove glavne funkcije mjenjaa, njime se ostvaruje mogunost kretanja vozila malimbrzinama a pri stabilnim brojevima obrtaja motora, kretanje vozila unazad i razdvajanje motora od pogonskog mosta (mjenja u neutralnom poloaju a spojnica ukljuena), to je neophodno kada vozilo stoji u mestu a motor radi.PODELA MENJAAU principu svi menjai se mogu podeliti u vie grupa, ve prema razliitim principima podela: konstrukcija, nain rada, primenljivost ili neki drugi razlog podele. Meutim, za razvrstavanje menjaa za vozila najee se primenjuje podela u dve osnovne grupe:mehanike ihidrodinamike menjae. Naravno svaka od ovih vrsta se mogu podeliti ponovo u vie podgrupa, a ovi opet takoe na dalje podgrupe. Na primer mehaniki menjai se pre svega mogu podeliti u dve osnovne grupe: menjai sa stepenastom promenom stepena prenosa i menjai sa kontinualnom promenom prenosa. Dalja podela bi mogla da bude: - menjai sa runim komandovanjem, - poluautomatski menjai i - menjai sa automatskom promenom stepena prenosaMehaniki menjai sa stepenastom promenom stepenaMehaniki menjai, koji se u sadanje vreme koriste na vozilima, su menjai sa zupastim parovima, koji promenu stepena prenosa ostvaruju bilo uparivanjem razliitih zupanika ili pak menjai kod kojih su zupasti parovi po stepenima prenosa ve upareni, ali se posebno vri ukljuivanje jednog ili vie pojedinanih parova. Osnovni princip kod menjaa sa uparivanjem zupanika je da pri menjanju stepena prenosa periferne brzine zupanika moraju da budu jednake, kako bi se meusobno ukljuivanje uopte moglo da izvede ili da se ne bi izazvalo preveliko habanje ili ak lomzubaca. U tom smislu postoje posebni podsklopovi u menjau, smeteni uz same zupanike, takozvani sinhroni, kojima se vri izjednaavanje perifernih brzina uparivanih zupanika

Menjai sa mehanizmom za sinhronizaciju brzina zupanikaMenjai sa mehanizmom za sinhronizaciju brzina zupanika, spadaju u grupu savremenih menjaa, koji se u principu koriste kako za putnika tako i teretna vozila. To su menjai koji pored sklopova zupanika sa kosim zupcima imaju male frikcione spojnice, najee konusne, iji se konusni prsten pre spajanja kandi navlae na konusni trn kandi i svojim trenjem izaziva ujednaenje perifernih brzina zupanika.Ovi menjai se izvode veoma esto i kao jednoosni menjai, to znai da su pogonsko i gonjeno vratilo izvedeni kolinearno i imaju slobodno obrtne zupanike, dok je pomono vratilo sa fiksiranim zupanicima. Po osobenostima sasvim su izjednaeni sa dvoosnim menjaima, osim to su gabaritno razliiti. Naime jednoosni su znatno due konstrukcije ali manjeg obima, te su prihvatljivi za ugradnju kod niskopodnih vozila ili za ugradnju transmisije u vozila sa tunelskom koncepcijom. Dvoosni menjai su pak znatno krai, ali sa veim obimom i najee su zastupljeni kod teretnih vozila. Ovi se najee za putnika vozila izvode sa glavnim osovinskim pre nosnikom u istom kuitu sa menjaem.

Petostepeni menja sa jednoosnim vratilima etvorostepeni menja sa dvoosnim vratilima Menjai sa ureajem za sinhronizaciju brzinaMenjai sa lamelastim spojnicama

Ovi menjai predstavljaju dalju nadgradnju sistema za spajanje uparenih zupanika sa svojim vratilom. Princip rada se sastoji u tome da se spajanje zupanika sa vratilom vri preko vielamelastih spojnica.Prenos snage je veoma elastian i mekan, tako da se ukljuivanje stepena prenosa vri bez trzaja. Ispred ovih menjaa se uvek nalazi glavna spojnica koja ima funkciju ukljuivanja samo na polasku vozila. Elementima koji vre pritisak na lamele radi stvaranja sile trenja komanduje se elektromagnetskom kotvom.Novije vrste menjaa umesto lamelastih spojnica imaju elektromagnetske spojnice koje senapajaju jednosmernom strujom, te je komandovanje njima bez napora, prenos snage veoma elastian, a mogue je izvesti i deliminu automatizaciju celog sistema prenosa putem elektronskih komponenata.

Petostepeni menja sa lamelastimspojnicama

Elementi lamelaste spojnice u menjauAutomatski menjai

Izgled jednog modernog automatskog menjaa sa stepenastim prenosomPOLUAUTOMATSKI MENJAIPoluautomatski menjai se sastoje od hidrodinamikog menjaa momenta, lamelaste spojnice i jednog mehanikog viestepenastog menjaa sa runim komandovanjem. Prilikom menjanja stepena prenosa neophodno je da se prekine tok snage, to se vri uz pomo servo pojaivaa, koji radi na principu podpritiska koga dobija iz posebne vakum pumpe, a komanda se dobija od papuice spojnice. Ruica za promenu stepena predstavlja ustvari samo elektrini prekida kojim se bira odreeni stepen prenosa i zatvara kontakt odreenog elektromagnetskog ventila, kojim se vri ukljuivanje izabranog stepena prenosa.

. Funkcionalna ema poluautomatskih menjaa Hidrodinamiki menjai momentaRazlikuju se od hidrodinamikih spojnicama, po tome to imaju sprovodni aparat (vodee kolo), hirodinamiki menjai se sastoji od kuita u kome je smeteno pumpno i turbinsko kolo, kao I venac nepokretnog sprovodnog aparata sa usmernim lopaticama. Time hidrodinamiki menjai dobijaju sposobnost i transformacije obrtnog momenta na ulaznom i izlaznom vratilu. Pumpna I turbinska kola se po pravilu izvode sa radijalnim pravim lopaticama (obino 25 do 35 lopatica po kolu). Kao fluid kojim se snaga prenosi sa pumpnog na turbinsko kolo koristi se specijalno hidraulino ulje.

Poluautomatski menjai sa elektronskim upravljanjemKao dalja nadgradnja poluautomatskih menjaa veliku primenu su nali i menjai sa elektronskim komandovanjem. Ovakvi menjai omoguuju:- Daleko vii konfor vonje- Razliite mogunosti programiranog upravljanja (na primer sa aspekta optimirane potronje goriva i snage)- Menjanje stepena prenosa bez prekida toka snageKorienje zajednikih senzora za sistem elektronskog upravljanja i kontroleNiu potronju goriva Mogunost relativno jednostavnog podeavanja za razliite motore, tipove i namene vozila.

Kontinualni automatski menjai varijatoriOvi prenosnici vre promenu prenosnog odnosa kontinualno, bez prekida, u celom svom opsegu.Konstrukcija je manje vie slina kod svih - na pogonskoj strani menjaa postoji planetarni prenosnik sa lamelastom spojnicom za hod vozila napred ili nazad i primarna pogonska klinasta spojnica ije su stranice pomerljive.

Sklop varijatoraematski prikaz ostvarivanja promeneprenosnog odnosaZAKLJUAKZakljuak o osnovnoj ulozi menjaa u motornom vozilu:- da omogui pravilno iskorienje snage motora- da omogui kretanje vozila unazad (ako nema poseban menja smera)- da omogui odvajenje motora od ostalih elemenata transmisije i time omoguiputanje motora u rad- da omogui polazak vozila iz mesta i postepen prelaz na vee brzine- da radi beumno sa visokim stepenom korisnosti.

HVALANA PANJI