MENADŽMENT I ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE SLUŽBE

Zdravstveni sistemi su: sistemi koji obuhvataju sve organizacije, institucije i resurse koji su

posvećeni da preduzimaju zdravstvene akcije.

Zdravstvena akcija je definisana kao bilo koji napor, bilo u ličnoj zdravstvenoj zaštiti,društvenoj zdravstvenoj službi ili kroz (putem) međusektorske inicijative čija je primarna namera da poboljša zdravlje

2

KOMPONENTE ZDRAVSTVENOG SISTEMA

Pet glavnih komponenata jednog zdravstvenog sistema su:

1. razvoj zdravstvenih resursa,2. organizovano uređenje resursa,3. pružanje zdravstvene zaštite,4. ekonomska pomoć i5. menadžment

3

1. Razvoj zdravstvenih resursa odnosi se na kadar (radnu snagu),

zdravstvene kapacitete, opremu i snadbijevanje, i znanje,

2. Organizovano uređenje resursa odnosi se na nacionalne

zdravstvene vlasti, zdravstveno osiguranje, druge državne

agencije, nevladine agencije i nezavisni privatni sektor

3. Pružanje zdravstvene zaštite na nivoe zaštite: primarni,

sekundarni i tercijarni

4. Ekonomskaa pomoć odnosi se na državne izvore finansiranja,

vlasnike, organizacije, volonterske agencije, lokalne zajednice,

inostrana i privatna domaćinstva

5. Menadžment odnosi se na vođstvo, odlučivanje i regulaciju.

4

CILJEVI ZDRAVSTVENOG SISTEMA

• Najvažniji ciljevi zdravstvenog sistema su:1. unapređenje i očuvanje zdravlja ljudi2. odgovornost na očekivanje i zahteve ljudi za zdravstvenom zaštitom i3. poštena (pravedna, fer) kontribucija –doprinos ljudi

5

MENADŽMENTI ORGANIZACIJE

• 1. PLANIRANјE

• 2. ORGANIZOVANјE

• 3. VOĐENј E

• 4. KONTROLA

6

ULOGE MENADŽERA

Sve menadžerske uloge se mogu grupisati u tri osnovne grupe:

•izgradnja među lјudskih odosa,

•informisanje i

•donošenje odluka.

7

DEFINICIJA I POJAM ZDRAVSTVENE ZAŠTITE I ZDRAVSTVENE DELATNOSTI

• Opšteprihvaćena definicija pojma zdravlјa koja je verifikovana na Svetskoj zdravstvenoj skupštini 1948. godine i sadržana je u Ustavu Svetske zdravstvene oganizacije. Prema toj definiciji: ''Zdravlјe je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsutnost bolesti ili telesnih nedostataka (invalidnosti)"

8

Vrste zdravstvenih ustanova

• Dom zdravlјa

• bolnica

• apoteka

• zavod

• zavod za zaštitu zdravlјa

• klinika

• institut

• apotekarska ustanova

• zdravstveni centar

• kliničko-bolnički centar

• klinički centar

Drugi oblici zdravstvene delatnosti

• lekarska, odnosno stomatološka ordinacija

• dispanzer

• zdravstveni kabinet

• zravstveni stanica

• zdravstveno savetovalište

• apoteka

• laboratorija

• patronažna služba

• poliklinika

• služba kućnog lečenja i zdravstvene nege

• ambulanta

• medicinske sestre, tehničar za medicinsku negu

• bolnica

10

Obezbeđivanje sredstava za rad zdravstvenih ustanova

• od organizacije zdravstvenog osiguranja

• iz budžeta

• od prodaje usluga i proizvoda

• obavlјanjem naučno istraživačke i obrazovne delatnosti

• od prometa robe

• od izdavanja pod zakup slobodnog kapaciteta

• od legata, poklona, zaveštanja,

• iz drugih izvora11

Organi zdravstvene ustanove u državnoj svojini

• Direktor

• Upravni odbor

• Nadzorni odbor

12

• Direktora zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika imenuje i razrešava Vlada RS, a direktora zdravstvene ustanove čiji su osnivači druga pravna i fizička lica imenuje i razrešava osnivač.

• Upravni i nadzorni odbor zdravstvene ustanove čiji je osnivač RS imenuje i razrešava Vlada RS.

• Upravni odbor zdravstvene ustanove koja posluje sredstvima u državnoj svojini donosi statut uz saglasnost osnivača.

• Nadzorni odbor vrši nadzor nad radom i poslovanjem zdravstvene ustanove.

• Nadzor nad radom zdravstvenih ustanova vrši se kao nadzor nad zakonitošću rada i nadzor nad stručnim radom.

• Nadzor nad primenom zakona, drugih propisa i opštih akata, kao i nad sprovođenjem propisanih mera u oblasti zdravstvene zaštite, vrši zdravstvena inspekcija.

• Direktor zdravstvene ustanove odgovoran je za zakonitost rada i poslovanje zdravstvene ustanove. Nadzor nad zakonitošću rada zdravstvenih ustanova vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlјa

13

DIREKTOR

• organizuje i vodi poslovanje ustanove

• zastupa ustanovu,

• obezbijedi zakonitost rada i odgovora za to

• donese opšti akt kojim se utvrđuje vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi rada na određenom radnom mestu,

• donosi odluke o potrebi zasnivanja radnog odnosa sa radnikom i prijavlјuje zavodu za tržište rada

• vrši izbor između kandidata prijavlјenih za zapošlјavanje,

• zaklјučuje ugovor o radu sa radnikom,

• daje saglasnost za dopunski rad u drugoj ustanovi i zaklјučuje ugovor o dopunskom radu sa radnikom

• imenuje komisiju koja vrši prethodno proveravanje radnih sposobnosti radnika i načina njegovog rada

• odlučuje o načinu proveravanja probnog rada

• utvrđuje način osposoblјavanja pripravnika

• zaklјučuje ugovor o volonterskom radu sa pripravnikom odnosno ne zaposlenim licem,

• donosi odluke o trajnom i privremenom raspoređivanju radnika

• zaklјučuje sporazum o upućivanju radnika na rad u drugu ustanovu

• zaklјučuje sporazum o preuzimanju radnika

• zaklјučuje sporazum o zasnivanju radnog odnosa radnika u više ustanova u okviru punog radnog vremena

• donosi odluku o radu dužem od punog radnog vremena

• donosi odluku o rasporedu, početku i završetku radnog vremena

• odlučuje o odmorima i odsustvu radnika

• utvrđuje disciplinsku odgovornost radnika

• podnosi zahtev za pokretanje disciplinskog postupka za čije vođenje on nije nadležan

• odlučuje o udalјavanju radnika sa radnog mjesta i iz ustanove,

• donosi odluku o prestanku radnog odnosa, odnosno otkazuje ugovor o radu

• prestane sa radom pre isteka otkaznog roka

• izvršava pravosnažnu odluku suda donesenu u postupku za zaštitu prava radnika

14

DOM ZDRAVLJA

• u oblasti zdravstvenog vaspitanja, opšte medicine i zdravstvene zaštite školske dece

• u oblasti zdravstvene zaštite žena, zdravstvene zaštite predškolske dece i rendgen dijagnostike

• u oblasti kućnog lečenja i zdravstvene nege i hitne medicinske pomoći

• u oblasti polivalentne patronaže

• u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite

• u oblasti laboratorijske dijagnostike

15

APOTEKA

• Apoteka može u svom sastavu imati galensku laboratoriju za izradu galenskih lekova.

• U teritorijalno izdvojenim naseljima apoteka može organizovati ogranak apoteke ili jedinicu za izdavanje gotovih lekova

16

ZAVOD

U zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:

1) služba opšte medicine, ginekologije i stomatologije, koja se obavlja preko izabranog lekara;

2) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima za: internu medicinu, oftalmologiju, otorinolaringologiju, psihijatriju (zaštita mentalnog zdravlja), fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

3) služba za medicinsku dijagnostiku (laboratorijska, radiološka i druga dijagnostika);

4) služba za unapređenje i očuvanje zdravlja studenata sa odeljenjem - savetovalištem za prevenciju HIV/SIDA i polno prenosivih infekcija i odsecima za planiranje i razvoj preventivnih programa i evaluaciju zdravstvenog stanja studenata i socijalnu medicinu sa informatikom;

5) stacionar, u skladu sa zakonom.

Zavod može organizovati zdravstvene ambulante u studentskim domovim

17

• Za obavljanje nemedicinskih poslova u zdravstvenim ustanovama na primarnom nivou obrazuju se organizacione jedinice, i to:

• 1) služba za pravne i ekonomsko-finansijske poslove;

• 2) služba za tehničke i druge slične poslove.

18

OPŠTA BOLNICA

• Opšta bolnica osnovana za teritoriju jedne opštine, odnosno opšta bolnica kojoj gravitira manje od 50.000 stanovnika, može obrazovati službe koje objedinjavaju stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost iz interne medicine, opšte hirurgije, pedijatrije, ginekologije i akušerstva.

19

1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;

2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

3) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

4) dnevne bolnice za dijagnostiku i terapijski tretman (dijaliza, hemoterapija, hirurške intervencije, opservacije, tretman psihijatrijskih bolesnika i dr.);

5) služba ili odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

6) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

7) služba za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);

8) služba, odnosno odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima

20

• U stacionarnom delu opšte bolnice obrazuju se bolnička odeljenja za: standarno lečenje i negu, poluintenzivno lečenje i negu i intenzivno lečenje i negu.

• Bolničko odeljenje za standardno lečenje i negu ima 24 do 40 bolničkih postelja, izuzev u pedijatriji, akušerstvu i za infektivne bolesti, gde broj postelja može biti manji.

• Bolničko odeljenje za poluintenzivno lečenje i negu ima 12 do 16 bolničkih postelja.

• Bolničko odeljenje za intenzivno lečenje i negu ima najmanje šest bolničkih postelja, a kada se organizuje za više srodnih oblasti bolničke delatnosti može imati do 12 postelja.

• U opštoj bolnici u sedištu upravnog okruga i u opštoj bolnici sa najmanje 500 bolničkih postelja može se obrazovati zajedničko bolničko odeljenje za intenzivno lečenje i negu (centralna jedinica). Određeni broj postelja u ovoj jedinici namenjen je zbrinjavanju pacijenata sa oštećenjem dva ili više organskih sistema kojima je potrebna mehanička potpora disanju i invazivno hemodinamsko praćenje.

21

SPECIJALNA BOLNICA

• Specijalna bolnica za akutna stanja i oboljenja obrazuje organizacione jedinice za oblast za koju je osnovana pod uslovima i na način utvrđen za opštu bolnicu

22

KLINIKA

• U klinici, u zavisnosti od vrste delatnosti i posteljnih kapaciteta, obrazuju se organizacione jedinice - službe koje objedinjavaju visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za pojedine uže specijalnosti u određenoj oblasti medicine, odnosno stomatologije.

• U okviru službe formiraju se odeljenja, odseci i kabineti.

• Odeljenje se može organizovati sa najmanje deset, odsek sa šest, a kabinet sa tri zaposlena zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika.

• U stacionarnom delu klinike obrazuju se klinička odeljenja: za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja, za poluintezivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.

23

• Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente, kao i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova, u klinici se obrazuju organizacione jedinice, i to:

• 1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;

• 2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

• 3) odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;

• 4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

• 5) dnevna bolnica;

• 6) služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

• 7) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

• 8) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);

• 9) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

• 10) služba za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;

• 11) služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.

24

INSTITUT

• U institutu, u zavisnosti od delatnosti i posteljnih kapaciteta, obrazuju se organizacione jedinice - klinike odnosno službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja, odseci i kabineti.

• Klinika, odnosno služba objedinjava stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost za određenu granu medicine.

• U stacionarnom delu instituta obrazuju se klinička odeljenja: za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja, za poluintezivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.

25

• Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova u institutu obrazuju se organizacione jedinice, i to:

• 1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;

• 2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

• 3) odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;

• 4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

• 5) dnevna bolnica;

• 6) služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

• 7) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

• 8) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);

• 9) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

• 10) služba za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;

• 11) služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.

26

KLINIČKO BOLNIČKI CENTAR

• U kliničko-bolničkom centru, u zavisnosti od delatnosti i posteljnih kapaciteta, obrazuju se organizacione jedinice: klinike, bolnice odnosno službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja, odseci i kabineti.

• Klinika, bolnica, odnosno služba objedinjava stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost za određenu granu medicine.

• U stacionarnom delu kliničko-bolničkog centra obrazuju se bolnička i klinička odeljenja za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja i odeljenja: za poluintenzivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.

27

Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova u kliničko -bolničkom centru obrazuju se organizacione jedinice, i to:

1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;

2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

3) odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenihna bolničko lečenje;

4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

5) dnevna bolnica;

6) služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

7) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

8) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost(bolnička apoteka);

9) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

10) služba za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;

11) služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.

28

KLINIČKI CENTAR

• U kliničkom centru za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice: klinike, centri i službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja, odseci i kabineti.

• Klinika, odnosno služba objedinjava stacionarnu i specijalističko- konsultativnu delatnost za određenu granu medicine.

• Centar objedinjava delatnost više kliničkih disciplina, a može biti obrazovan i za jednu usko specijalizovanu dijagnostičku ili terapijsku delatnost klinike.

• U stacionarnom delu kliničkog centra obrazuju se klinička odeljenja: za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja, za poluintenzivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.

29

Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova jedne ili više klinika, na nivou kliničkog centra obrazuju se organizacione jedinice, i to:

1) centar, služba ili odeljenje za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja (urgentni centar);

2) služba ili odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

3) služba ili odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;

4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

5) služba ili odeljenje za dijagnostički i terapijski tretman u okviru dnevne bolnice;

6) služba ili odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

7) služba ili odeljenje za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

8) služba ili odeljenje za kliničku farmakologiju;

9) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);

10) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

11) služba ili odeljenje za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;

12) služba ili odeljenje za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.

30

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE

• U zavodu za javno zdravlje za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - centri, a u okviru njih odeljenja i odseci.

• Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se centri, i to:

• 1) centar za promociju zdravlja;

• 2) centar za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite;

• 3) centar za informatiku i biostatistiku u zdravstvu;

• 4) centar za kontrolu i prevenciju bolesti;

• 5) centar za higijenu i humanu ekologiju;

• 6) centar za mikrobiologiju.

31

ZAVOD ZA TRANSFUZIJU KRVI

• U Zavodu za transfuziju krvi za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

• Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

• 1) služba za prikupljanje krvi, testiranje, proizvodnju produkata od krvi i dijagnostičkih sredstava;

• 2) služba za laboratorijsku i drugu dijagnostiku;

• 3) služba za kliničku transfuziologiju, terapijske usluge i distribuciju krvi i produkata od krvi;

• 4) služba za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta.

32

ZAVOD ZA MEDICINU RADA

• U zavodu za medicinu rada za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - centri, a u okviru njih obrazuju se službe, odeljenja i odseci.

• Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

• 1) centar za unapređenje medicine rada;

• 2) centar za dijagnostiku i lečenje profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom;

• 3) centar za radiološku zaštitu;

• 4) centar za higijenu rada i epidemiologiju.

• Zavod obrazuje stacionarno odeljenje za profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom.

33

ZAVOD ZA SUDSKU MEDICINU

• U zavodu za sudsku medicinu za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

• Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

• 1) služba za obdukcijsku, citološku i drugu dijagnostiku i veštačenje;

• 2) služba za toksikološku dijagnostiku;

• 3) služba za indentifikaciju očinstva, bioloških i drugih tragova.

34

Zavod za virusologiju, vakcine i serume

• U zavodu za virusologiju, vakcine i serume za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

• Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

• 1) služba za proizvodnju vakcina za bakterijske i virusološke bolesti;

• 2) služba za proizvodnju dijagnostičkih preparata (bakteriološke podloge, antibiogrami);

• 3) služba za laboratorijsku dijagnostiku (serološka, bakteriološka, alergološka i imunološka);

• 4) služba za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta.

35

Zavod za antirabičnu zaštitu

U zavodu za antirabičnu zaštitu za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) služba za prevenciju i sprečavanje širenja besnila i drugih zaraznih bolesti;

2) služba za mikrobiološku i drugu dijagnostiku;

3) služba za istraživanje i praćenje kretanja besnila i drugih zoonoza;

4) služba za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta.

36

Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju

U zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice -službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) služba za ambulantno-polikliničku zdravstvenu zaštitu;

2) služba za dijagnostiku, habilitaciju i rehabilitaciju;

3) služba za istraživanje, organizaciju, kontrolu i unapređenje kvaliteta.

Zavod obrazuje stacionarno odeljenje za rehabilitaciju psihofizioloških poremećaja i govornu patologiju.

37

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju

U zavodu za biocide i medicinsku ekologiju za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) služba za preventivne aktivnosti u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;

2) služba za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju;

3) služba za biocide i programe medicinske ekologije.

38