ME UNARODNI ODNOSI I SPOLJNA POLITIKA

1. Za to je Prvi svetski rat najva niji dru tveni uzrok nastanka nauke o me unarodnim odnosima kao samostalne akademske discipline? Me junarodni odnosi su se dugo izu avali u okviru drugih disciplina istorija, filozofija, geografija, strategija, ekonomija, medjunarodno pravo, teologija... Do naglog interesovanja za nau no prou avanje me unarodnih odnosa dolazi tek posle Prvog svetskog rata, koji je ostavio za sobom velika razaranja, te ke zlo ine i do tada nezapam ene ljudske rtve u neposrednim vojnim operacijama, koji su za posledicu imali stanje zabrinutosti. Rat je o igledno prerastao u mnogo vi e od odmeravanja snaga vojnih jedinica na ograni enim boji tima. ovek se po prvi put u ovom ratu suo io sa mogu no u samouni tenja. Svest o takvoj izvesnosti u odnosima koji se razvijaju u tom vremenu, dovode na polju dru tvenih nauka do naglog uspona u prou avanju ove oblasti dru tvenog ivota. Cilj izbe i novi rat. Akademski posmatrano, prva katedra na kojoj su se prou avali me unarodni odnosi kao samostalna akademska disciplina osnovana je 1919. godine, na Univerzitetu Aberistvit u Velsu. Katedra je nosila ime Woodrow Wilson-a, predmet se zvao International Politics, a prvi profesor je bio sir Alfred Zimmern. Katedra (Woodrow Wilson Chair of International Politics) i odsek (The Department of International Politics) su nastali kao rezultat velikodu nosti Premijera Dejvida Dejvisa koji je finansirao njihovo osnivanje, smatraju i da e to dati podstrek ve em i boljem razumevanju svetskih de avanja i da e to promovisati mir i bezbednost. 2. ta je posebnost predmeta nauke o me unarodnim odnosima? Nauka o me unarodnim odnosima je pre svega deskriptivnog karaktera. Ona donekle pripada savremenoj istoriji naroda i kao takva, ona obuhvata sve oblasti kao to su ekonomija, trgovina, razmena proizvodnje, dobara, novca, kao i oblasti politike i kulture. (1936 Me unarodni institut za intelektualnu saradnju Dru tva naroda). Osam disciplina imaju konstitutivni zna aj za nauku o me unarodnim odnosima: me unarodno pravo, me unarodni ekonomski odnosi, diplomatska istorija, vojna istorija, me unarodna politika, me unarodne organizacije, kolonijalna vladavina i vo enje spoljnih poslova. (Kvinsi Rajt). Zahvaljuju i efektu sistema ona je vi e od prostog zbira delova, tako da su i znanja koja ona pru a celovita. Me unarodni odnosi su politi ki odnosi po formi i su tini, bez obzira na to o kojoj disciplini su sadr ani. Za nauku o me unarodnim odnosima je bitan odnos koji nastaje izme u potpunih dru tava, teritorijalno situiranih i politi ki razgrani enih dru tava. Prema tome, posebnost predmeta nauke o me unarodnim odnosima jeste u tome to ona prou ava odnose politi ki razgrani enih dru tava, to nijedna nauka nema za svoj predmet prou avanja. 3. Koja pitanja se nalaze u sredi tu nauke o me unarodnim odnosima? Nauka o me unarodnim odnosima prou ava odnose izme u dr ava; pre svega, ona se bavi pitanjima rata i mira (kako posti i mir i kako ga odr ati u vremenima koja dolaze), tj. bavi se procesima sukoba i borbe i procesima saradnje u me unarodnim odnosima. Predmet nauke o me unarodnim odnosima obuhvata dva niza pitanja: u jednom nizu, predmet ove nauke obuhvata temeljne injenice na kojima nastaju me unarodni odnosi, kao to su me uzavisnost, inioci koji na ove odnose deluju i subjekti; u drugom nizu pitanja, predmet nauke o me unarodnim odnosima obuhvata politi ko pona anje u esnika me unarodnih odnosa, politi ke oblike i procese saradnje, sukoba i borbe . Vojin Dimitrijevi i Radoslav Stojanovi - nauka o me unarodnim odnosima prou ava osnovne injenice odnosa izme u politi kih teritorijalnih potpunih dru tava koja su danas dr ave stepen i oblik me uzavisnosti izme u njih, inioce koji na njih uti u i objektivne i subjektivne procese u kretanju me unarodnih odnosa i organizovanja oblika ovih odnosa, s ciljem otkrivanja zakonitosti koje ih odre uju. Prof. dr Velibor Gavranov predmet nauke o me unarodnim odnosima jeste prou avanje zakonitosti razvitka me unarodne zajednice kao oblika politi ke organizacije, i me unarodnih odnosa kao dru tvenih procesa u razvitku me unarodne zajednice.

1

4. Objasnite (u kratkim crtama) razliku izme u pojmova me unarodni odnosi me unarodna politika i svetska politika? Termini International Relations i International Politics su tradicionalni termini koji se koriste da ozna e nau nu disciplinu koja se bavi ovim pitanjima. Termin International Relations je state-centric. On se odnosi na politi ke odnose izme u nacionalnih dr ava. Poslednjih 350 godina, me unarodne odnose smo prou avali kao me udr avne odnose (s obzirom da su dr ave glavni subjekti me unarodnih odnosa i politike). Tako e, termin International Politics se odnosi na politiku i politi ke obrasce i odnose izme u dr ava. Me utim, politi ki odnosi u savremenom svetu se moraju posmatrati ire, jer se pored dr ava pojavljuju i drugi poddr avni i naddr avni subjekti me unarodnih odnosa i politike, poput nevladinih organizacija, supranacionalnih tvorevina, multinacionalnih organizacija, teroristi kih grupa, pojedinaca itd. (transnacionalni akteri nedr avni akteri koji deluju preko me udr avnih granica). Tako, termin International Relations ili International Politics postaje suvi e isklju iv i uzak, te je bolja upotreba termina svetska politika (World Politics), jer dana nji odnosi nisu samo odnosi izme u dr ava. Dr ave i dalje ostaju glavni subjekti svetske politike, ali politi ku scenu dele sa novim nedr avnim akterima. Zapravo, sa procesom globalizacije, pove anom me uzavisno u izme u dr ava i dru tava, me u organizacijama i pojedincima, dolazi do sve ve e isprepletanosti u njihovim odnosima; uspostavlja se interakcija preko dr avnih granica. To stvara svetsko dru tvo ili globalno dru tvo, pa zato i govorimo o svetskoj politici ili globalnoj politici. 5. Objasnite proces ra vanja globalne strukture? Dugo je sistem dr ava bio glavni i jedini skelet svetskih odnosa. James N. Rosenau u svojoj knjizi Turbulence in world politics: a theory of change and continuity primetio je da je proces ra vanja globalne strukture po eo pre nekoliko decenija. Stoga, sistem suverenih dr ava (state centric world) danas tvori prvi svet u svetu. Pojavljuju se novi inioci-u esnici, pojedinci, poddr avni, naddr avni, transnacionalni, multinacionalni, globalni i drugi subjekti, sve brojniji i sa sve zna ajnijim ulogama.Oni nagrizaju suverenitet dr ava, pa dolazi do pomeranja skeleta me udr avnog sistema ka globalnom i uzburkanosti me unarodne politike. Ti novi subjekti izgra uju drugi svet u svetu (multicentric world) globalnih odnosa. Time dosada nji sistem dr ava postaje manje odlu uju i faktor, ali je i dalje nezaobilazan, mo an i nezamenjiv. Uo ljiva su 2 uporedna toka - u odnosu tesne me uzavisnosti odvijaju se istovremeno globalizacija i fragmentacija. Subjekti novonastaju ih globalnih odnosa iz dva sveta svetske politike mogu se na osnovu stepena op tosti, razvrstati u najmanje 3 grupe: 1.dr ave i me unarodne organizacije su po obuhvatu naj iri, a po snazi i dalje najmo niji subjekti; 2.veze i odnosi koji se uspostavljaju izme u vlada, nadnacionalnih i transnacionalnih organizacija, etni kih zajednica i drugih kolektiviteta na jednoj, i pojedinaca, na drugoj strani; 3.pojedinci najbrojniji skup subjekata svetske politike, koji deluju i uti u na me unarodne i globalne poslove preko i kroz sve ostale subjekte. 6. Navedite koje su tri najva nije teorije me unarodnih odnosa na po etku XXI veka? 1. Realizam (ideja ravnote e snaga): osniva i - Hans Morgentau, Kenet Valtz; mislioci - D on Miar ajmer, Stefan Volt, Rober Pape; ostvariva i (doers) Oto Von Bizmark, Henri Kisind er. Realizam je dominantna teorija od po etka akademskog izu avanja me unarodnih odnosa. Realisti silu smatraju jedinim efikasnim sredstvom za zadovoljavanje nacionalnih interesa dr ava. Sila je odlu uju a za odnose izme u dr ava. Stvarno stanje u me unarodnim odnosima je stalno i nepromenljivo aharhija - jer proizilazi iz ljudske prirode u kojoj dominira instiktivni pokreta borbe za mo . Teoreti ari realizma se razlikuju na one koji daju prednost ljudskoj prirodi (klasi ni realizam, Hans Morgentau) i na one koji daju prednost me unarodnoj anarhiji i distribuciji mo i u me unarodnom sistemu (neorealizam, Kenet Valtz) kao osnov postupanja dr ava. Neorealizam (strukturalni realizam) se deli na dve struje: na one koji zastupaju gledi te da su dr ave security maximizers (defanzivni neorealizam, arls Glaser) i one koji smatraju da su dr ave power maximizers (ofanzivni neorealizam, D on Miar ajmer). Postoje gledi ta koja odstupaju 2. Liberalizam (promocija demokratije, me unarodnih institucija ideja kolektivne bezbednosti): osniva i - Adam Smit, Imanuel Kant; mislioci - Majkl Dojl, Robert Keohan, ostvariva i Vudru Vilson, Kofi Anan, Bil Klinton. ovek po prirodi nije ni dobar ni lo . Dru tvo ga usmerava naj e e na stvarala u, a ne na destruktivnu stranu.

2

Od Loka (17 Vek) pa do danas liberalna tradicija u politici oblikuje na a shavatanja. Liberalizam je teorija o vlasti u dr avama, ali i teorija dobrog vladanja izme u dr ava i naroda irom sveta. Promovi u se vrednosti kao to su red, sloboda, pravda i tolerancija u me unarodnim odnosima. Do porasta uticaja liberalizma je do lo izme u 2 svetska rata pod uticajem idalista koji su smatrali da je rat nepotreban i neadekvatan na in re avanja nesporazuma izme u dr ava. Isticalo se da su unutra nje i me unarodne institucije potrebne da bi se za titile vrednosti. Podela u liberalizmu nastaje oko toga koje su to vrednosti i institucije. Idealisti (klasi ni liberalisti Ri ajd Kobden, Norman Enxel) smatraju da je sloboda dr ava problem za me unarodne odnose. Potrebno je normativno razmi ljanje u pravcu promocije mira i izgradnje boljeg sveta, a sa druge strane dr ave moraju biti deo me unarodne organizacije koja e ih ograni avati svojim pravilima i normama. Posledica ovakvog gledi ta je bilo stvaranje Dru tva naroda, a kasnije i Ujedinjenih nacija. Teorija demokratskog mira (Majkl Dojl, Brus Raset) i neoliberalni institucionalizam (Robert Kiohejn, Liza L. Martin) su dominantne terije liberalizma danas. Neoliberalni institucionalisti vide institucije kao medijatore saradnje u me unarodnom sistemu koji upravljaju i podsti u multilateralizam i saradnju u cilju obezbe ivanja nacionalnih interesa. Funcionalizam (Dejvid Mitrani). 3. Idealizam (Konstruktivizam principijalni aktivizam): osniva i Alekandar Vendt, D on Rugi; mislioci - Majkl Barnet, Ketrin Sikins; ostvarioci Mahatma Gandi, Osama Bin Laden, antiglobalisti ki pokret. Kraj Hladnog rata je imao za posledicu pojavu nove teroije o me unarodnim odnosima idealizma. Idealisti se koncentri u na ljudsku svest, bave se idejama kao strukturalnim faktorima. Znanje oblikuje, odre uje kako e akteri interpretirati i izgraditi svoju socijalnu realnost. Normativna struktura oblikuje identitet i interese aktera kao to je dr ava. Dr ave su te koje stvaraju anarhiju Idealisti denaturalizuju, postavljaju pitanja o poreklu onoga sto je prihva eno kao injenica ivota i razmatraju alternativne puteve koji mogu proizvesti alternativne svetove. Mo se mo e razumeti ne samo kao sposobnost aktera da natera drugog aktera da u ini ne to to ovako ne bi, nego i kao proizvod identiteta i interesa koji ograni avaju sposobnost da se kontroli e sudbina aktera. 7. Koja teorija ljude vidi kao Children of the Dark a koja kao Children of the Light ? Razlika je u shvatanju istinske prirode oveka: realisti smatraju da je ovek po prirodi zao (Children of the Dark), a idealisti da je ovek po prirodi dobar (Children of the Light). 8. Koje su tri glavne odlike svih realisti kih teorija me unarodnih odnosa (tri S realizma)? 1. Statism 1. Dr ava je najzna ajniji i nezamenjiv akter me unarodnih odnosa, dok su svi ostali akteri manje va ni. 2. Suverenost dr ave ozna ava postojanje politi ke nezavisnosti zajednice koja ima pravni autoritet nad svojom teritorijom. 2. Survival Primarni cilj svake dr ave je opstanak. To je najve i nacionalni interes i svaki drugi cilj (ekonomski razvoj ...) je na drugom mestu. U cilju o uvanja bezbednosti dr ave, lideri moraju da usvoje eti ki kod po kome e se suditi o delima na osnovu ishoda a ne na osnovu toga da li je neki pojedina ni akt ispravan ili ne. 3. Self Help dr ava se ne mo e se osloniti na bilo koju drugu dr avu ili instituciju kao garant vlastitog opstanka. Dr ava je osu ena na samo-pomo . U me unarodnoj politici struktura sistema ne dozvoljava prijateljstva, poverenje i ast, samo stanje nesigurnosti generisano nedostatkom globalne vlade (vlasti). Koegzistencija se posti e ocuvanjem balansa mo i, i ograni ena saradnja je mogu a prilikom interakcija kada realisti ka dr ava eli da postigne vi e od druge dr ave. 9. Autor knjige Politics among Nations je : Hans J. Morgentau 1948 Klasi ni realizam. Stremljenje ka mo i je osnovna crta me unarodne politike. Kao i svaka politika, me unarodna politika je nu no politika sile. U spoljnoj politici dr ava, strategija i diplomatija, koje se me usobno dopunjavaju, su samo dva vida borbe za postizanje najve eg mogu eg kapaciteta mo i. U takvim okolnostima nema mesta me unarodnom pravu jer ono ne mo e imati nikakvog uticaja. Osnov spoljne politike dr ava je nacionalni interes koji se titi i ostvaruje putem sile.

3

10. Koja je osnovna hipoteza teorije demokratskog mira ? Ekonomski napredne i demokratske dr ave me usobno se ne sukobljavaju i ne ratuju. Stepen izgra enosti me unarodnih institucija i narasli uticaj me unarodnih organizacija dovoljni su da se, umesto suprotstavljenosti i ratova, dr ave usmere put partnerske kooperacije. Majkl Dojl je postao poznat sredinom osamdesetih godina kada je objavio tekst (iz dva dela) pod naslovom "Kant, liberal legacies and Foreign Affairs". Taj tekst je temeljni tekst teorije demokratskog mira. U njemu je, po re ima samog Dojla, on poku ao da poka e kako uveni esej "Ve ni mir" Imanuela Kanta iz 1795. godine mo e biti kori en da bi se objasnile dve veoma va ne pravilnosti u svetskoj politici: 1) tendencija da su liberalne dr ave istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim me usobnim odnosima i 2) da su neuobi ajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim dr avama. Tri nu na i dovoljna uzroka da bi se ove dve pravilnosti pojavile u svetskoj politici: 1) Republikansko Demokratsko predstavljanje 2) Jedna vrsta ideolo ke odanosti po tovanju osnovnih ljudskih prava 3) Transnacionalna me uzavisnost Ovu teoriju je zastupala i Margaret Ta er Prave Demokratije nikad me usobno ne ratuju. 11. Objasnite razliku izme u subjekata me unarodnog prava i subjekata me unarodnih odnosa? Subjekti me unarodnog prava se neposredno razvijaju po odredbama tog prava. Tra i se odgovor na pitanje ko mo e biti nosilac me unarodnog prava i obaveza. To su sve dr ave, me unarodne organizacije. Subjekti me unarodnih odnosa imaju sposobnost izvornog i stvarnog delovanja u svetskim razmerama. U njih se ubrajaju neke jedinke koje nisu subjekti me unarodnog prava. To su jedinke koje u estvuju u me unarodnim odnosima, uslovljavaju ih i na njih uti u, neke redovno, neke povremeno i u u im oblastima me unarodnih odnosa. 12. Navedite etiri uslova koja su neophodna da bi se neko ili ne to nazvalo subjektom me unarodnih odnosa? Subjekti me unarodnih odnosa su oni inioci koji se sastoje od ljudi, dakle grupa ili zajednica, i uz to ispoljavaju slede e uslove: 1. Organizovanost. Mora da postoji jedan centar odlu ivanja hijerarhijski. Organizovanost je sposobnost grupe ljudi da donose odluke koje se pripisuju celoj zajednici, i koje njeni pripadnici, po pravilu, usvajaju i sprovode u delo. To su pre svega dr ave, mada neke dr ave ne mogu ispunjavati ovaj uslov. S druge strane, on se mo e na i kod nekih me unarodnih organizovanih religija i politi kih pokreta. 2. Nezavisnost od drugih subjekata, naro ito od neke druge dr ave. To se pre svega odnosi na proces odlu ivanja, dono enja odluka. Prelaz izme u jakog uticaja drugog subjekta i ni tenja subjektiviteta je tanan. U ovom smislu nezavisnost se odnosi na suverenost. 3. Me unarodni karakter odnosi se na zahtev da ti subjekti budu me unarodni subjekti, a ne oni koji u estvuju u politi kim odnosima unutar politi kog sistema koji nisu me unarosni. Subjek me unarodnih odnosa mo e biti samo onaj koji stupa u odnose koji prevazilaze dr avne granice. 4. Politi ki zna aj subjekti me unarodnih odnosa moraju biti politi ki relevantni, to zna i da se moraju okvalifikovati kao nosioci politi kih interesa, sposobni za politi ku akciju. Taj subjekat mora posedovati mo , ostvarivati interese. 13. Koje su vrste subjekata me unarodnih odnosa? Postoje tri osnovne vrste subjekata me unarodnih odnosa, i to: 1. Nacionalni subjekti jesu oni koji su teritorijalno ograni eni jednom dr avom, jer su ljudi koji ih ine na teritoriji jedne dr ave ili njeni dr avljani. Jedini nacionalni subjekt je sama dr ava. 2. Me unarodni subjekti nastaju udru ivanjem dr ava (ljudi putem dr ava) i dr ave su njihove lanice. 3. Transnacionalni subjekti nastaju udru ivanjem ljudi iz razli itih zemalja, bez posredstva njihovih dr ava. 14. ta je karakteristi no za dr avu, odnosno ta je razlikuje od ostalih subjekata me unarodnih odnosa? Smatra se da je dr ava glavi, najva niji subjekt me unarodnih odnosa. Ono to je karakteristi no za dr avu i to je razlikuje od ostalih subjekata me unarodnih odnosa jesu teritorija, stanovni tvo, dr avna vlast. S druge strane, dr ave su privredne celine, imaju specifi na kulturan obele ja.

4

15.Objasnite (u kratkim crtama) kvalitet dr avne teritorije kao jedno od merila za opisivanje i upore ivanje dr avnih teritoirija: Dr avna teritorija je deo prostora (kopna, vode, vazduh) koji naseljava i koristi zajednica ljudi (stanovni tvo) i koji se nalazi pod vla u vlade te dr ave. Merila za opisivanje i upore ivanje dr avnih teritroija jesu: a.) veli ina razlike izme u postoje ih dr ava su u pogledu veli ine upadljive. Velike, srednje i patuljaste. Dr ave sa najve om povr inom su Ruska Federacija, Kanada, SAD, Kina i Brazil. U patuljaste dr ave ubrajaju se San Marino i Maroko. Va nost se vidi iz toga to patuljaste dr ave imaju sporan status i ne smatraju se uvek subjektima me unarodnih odnosa i prava. b.) kvalitet neophodno je i kvalitativno odre enje povr ine jedne dr ave, gde se, pre svega misli na ekonomsku vrednost zemlji ta, podzemlja, vode i podmorja. Naime, sve je ve i zna aj teritorije kao izvor sirovina. Strategijski zna aj kvaliteta teritorije svodi se na jedan vid ekonomskog: u slu aju oru anih sukoba, u boljme e polo aju biti dr ava sa boljom osnovom za dovoljnu proizvodnju hrane i raznovrsnom sirovinskom bazom, koja omogu ava nesmetano snabdevanje strategijskim materijalom. c.) geografski polo aj ovo obele je teritorije, koje je jedinstveno za svaku dr avu, ti e se njenog geografskog polo aja i ima po dr avu razli ite posledice. Naime, on odre uje njene susede i vrstu uticaja koje e dr ava trpeti. Od mesta dr ave mo e zavistiti njeno u e e u svetskoj trgovini i njena izlo enost oru anim napadima. Dr ave sme tene na glavnim, komunikacionim (tranzitnim) pravcima, koji su uslovljeni konfiguracijom zemljine povr ine u povoljnijem su polo aju ali su zato i ugro ene velikim migracijama i ratnim pohodima. Tako e, polo aj dr avne teritorije uslovljava i konfiguraciju njenog tla i klimu koja na njoj preovladava. Geografski polo aj je obele je teritorije jedinstveno za svaku dr avu ovim se bavi geopolitika. 16. Za to su me unarodni odnosi posle Hladnog rata odnosi sui generis? Slom bipolarizma u me unarodnim odnosima i promenjena struktura mo i u me unarodnom sistemu. Bipolarizam je zamenjen unimultipolarnim sistemom istovremeno imamo jednu dr avu na vrhu, ali i nekoliko drugih ne manje zna ajnih (unipolaran po vojnoj mo i, 3(4) polaran po ekonomskoj mo i, vi epolaran po po pol mo i). Me unarodni odnosi posle HR su kao sui generis (jedinstveno, svoje vrste). Mo je postala vi edimenzionirana, strukture su postale slo enije, a granice dr ava same po sebi poroznije. Ova dodatna kompleksnost zna i da svetski poredak mora po ivati na ne emu vi em od onog to je samo tradicionalna vojna ravnote a snaga. (336 str. D ozef Naj, ako neko eli da dopuni odgovor) 17. Me unarodne odnose posle Hladnog rata kao kraj istorije naziva Frensis Fukujama. Ideja o novom svetskom poretku kao Kraj istorije izlo ena je u tekstu objavljenom u asopisu Nacionalni interes. Frensis Fukojama: nadmetanje sa centralno planskim dr avama je prestala zato to su liberalna demokratija i tr i na privreda jedine realne opcije za savremena dru tva. Na po etku 2003. godine, prema Fridom Hausu, zemalja u svetu su u potpunosti ili delimi no bile demokratske. Ovo mo e da navede na zaklju ak da smo svedoci kraja istorije, odnosno kraja ideolo ke evolucije ove anstva i univerzalizacije zapadne liberalne demokratije kao kona nog oblika vlasti. Liberalna demokratija je dostigla svoj vrhunac i ona je poslednja forma ljudske vladavine. Alternative i izazovi liberalno demokratskom konceptu bili su fa izam i komunizam. Tokom istorije liberalni kapitalizam je razre io ove protivre nosti, i danas nema novih izazova, protivre nosti i alternativa. Ako se ova tendencija nastavi, zarazno irenje demokratskih dr ava bi moglo da transformi e rat u sklon sistem dosada njih me unarodnih odnosa. Fukujama je kasnije napisao knjigu Kraj istorije poslednji ovek, kao odgovor na sve kritike koje su bile upu ene njegovom testu. 18. Objasnite (u kratkim crtama) hipotezu Semjuela Hantingtona o poslehladnoratovskim me unarodnim odnosima kao sukobu civilizacija. Za Semjuela Hantingtona civilizacije su osnovne jedinice strukturre svetskog poretka. Civilizacija je jedan kulturni entitet. Civilizacije su dinami ne, one su uzdi u i padaju, ali mogu i nastati. Hantington ne pori e zna ajnu ulogu dr ave, ali smatra da e civilizacije u me unarodnim odnosima biti glavni inioci svetskog poretka jer osnovni izvori sukoba ne e biti prvenstveno ideolo ki ili ekonomski, nego kulturni. Ratove vladara (dr ava) zamenio je sudar ideologija, da bi se nakon sloma bipolarnog me unaronog sistema otvorilo razdoblje sukobljavanja ljudi i naroda kulturnih sli nosti i razlika. U vi epolarnom svetu postoja e uporedo, sara ivati i, verovatno, naj e e se sukobljavati osam sredi ta mo i civilizacija: zapadna, pravoslavna, islamska, budisti ka i japanska, kineska, hinduisti ka, lationameri ka i afri ka. One e se sukobljvati du kulturnih linija (krvavih granica) koje dele civilizaciju jednu od druge. Dr ave e se povezivati na osnovu ro a kih veza.

5

19. ta D ozef Naj podrazumeva pod pojmom nove dimenzije mo i? Nakon Hladnog rata i sloma bipolarizma do lo je do promene strukture mo i u me unarodnim odnosima. Od bipolarne strukture nastala je multipolarna ili unipolarna struktura. Unipolarni svet odlikovao je trijumf zapada i pobedu jedne liberalno-demokratske ideje za koju se nije izna la alternativa. D ozef Naj u delu Soft Power (1990) uvodi novi koncept, novu dimenziju mo i. Meka mo i proisti e iz tvrde mo i (vojna, ekonomska, politi ka 3 vertikalne strukture mo i). Dimenzije meke mo i po Naju su: me uzavisnost, uticaj u me unarodnim organizacijama i privla nost ivotnog stila. On smatra da je Amerika u svim dimenzijama na prvome mestu. 20. Tezu o poslehladnosratovskim me unarodnim odnosima kao o vremenu dolaze e anarhije postavio je Robert D. Kaplan. Svet u nastupu anarhije. (dopuniti) 21. Hladni rat pojmovno odre enje, osnovna obele ja i periodizacija HR je stanje zategnutosti u mo, konfrontacije SAD i SSSR u svim sferama - politi kog, propagandnog, ekonomskog i posebno vojnog tipa. HR kao situacija gde je rat neverovatan, a mir nemogu (R. Aron). U teoriji me unarodnih odnosa izdvajaju se tri gledi ta o tome ta je HR: 1. Shvatanje HR u irem smislu. Pristalice ovog gledi ta ne vezuju hladni rat za odre eno razdoblje me unarodnih odnosa, ve njegovo prisustvo vide u svim prostorima i vremenima. Karakteristi nu definiciju daje D ozef Naj koji HR defini e kao razdoblje estokog neprijateljstva bez pravog rata. 2. Shavtanje HR u u em smislu. Zna enje HR vezuju za odre eno razdoblje me unarodnih odnosa, period od 1945-1990 godine, i konkretne aktere, SAD i SSSR. Prema re niku diplomatije Berid a i D ejmsa hladni rat je sukob koji se razvio posle zavr etka II svetskog rata, izme u SSSR i SAD, zajedno sa njihovim saveznicima sa kojima su bili u vezi. Ovo shvatanje prihvata najve i broj teoreti ara. 3. HR kao poseban me unarodni sistem. Prema Krejgu i D ord u HR je poseban me unarodni sistem koji se svojim obele jima razlikuje od drugih sistema u svetskoj istoriji. Glavna obele ja HR. Odsustvo direktnog vojnog sukobljavanja - toplog rata; hladnim ga ini obostrano posedovanje nuklearnog oru ja ije bi kori enje uni tilo obe strane u sukobu; velika uloga ideologije, kori enje propagande, subverzije i upotrebe strane pomo i da se pridobiju sledbenici u nesvrstanom svetu; militarizacija dipl. uz kori enje dipl. misija za obave tajne aktivnosti i tajne operacije; podelio je svet na 2 pola (bipolarnost); svoje izvori te i fokus je na ao u Evropi; predstavljao je sukob zemalja razli itih politi kih sistema i modela dru tvenih odnosa... Periodizacija: Najbolju periodizaciju u est faza daje D ozef Naj: I. 1945 - 1947 - Postepeni po etak. 1947 - 1949 - Progla enje HR (od progla enja Trumanove doktrine do osnivivanja NATO-a) 1950 - 1962 - Vrhunac HR (od Korejskog rata do zavr etka kubanske raketne krize) II. 1963 - 1978 - Postepeni detant (od zavr . kubanske krize do ulaska sovj. trupa u Avganistan 1979. g.) III. 1979 - 1985 - od ulaska trupa u Avganistan do dolaska Gorba ova na vlast. 1985 - 1990 - Kraj HR, od kada je zapo eta reforma SSSR-a do samita KEBS-a u Parizu u nov. 1990 22. Po etak i uzroci hladnog rata Postoje razli ita i protivre na mi ljenja o tome ko, kako, kada i gde je zapo eo ovaj po mnogo emu specifi an sukob u ljudskoj istoriji. Izdvajaju se tri glavne kole mi ljenja o uzrocima nastanka HR. Tradicionalisti tvrde da je za izbijanje HR odgovoran Staljin i Sovjetski Savez, s obzirom da je na kraju II svetskog rata ameri ka diplomatija bila defanzivna dok su Sovjeti bili agresivni i ekspanzivni (Herbert Fajs). Revizionisti veruju da je HR izazvan ameri kim, a ne sovjetskim ekspanzionizmom (Dzojs i Gabrijel Kolko). Postrevizionisti smatraju da su za izbijanje krivi svi, jer je on zbog bipolarne strukture sveta bio neizbe an. Ipak, zaklju uju da je SSSR zaslu niji za otpo injanje HR.(D ons Luis Gedis). Naj e e se kao uzroci navode: te nja da se obezbedi dominacija u svojoj sferi uticaja, razli ite ideologije, tranzicija sile koja je SAD i Sovjetski Savez izbacila na vrh me unarodne hijerarhije... 1945 (jul) Na Postdamska konferencija Truman je obavestio Staljina o posedovanju atomske bombe. Kisind er smatra da je upravo na ovoj konferenciji Evropa podeljena na dve sfere uticaja. SAD su bile suo ene sa novom Rusijom. U ratu su im bili potrebni, snabdevali ih. Posle rata SSSR je zauzeo agresivniji pristup. Do sve ve e zategnutosti je do lo zbog Staljinovog pretvaranja Isto ne Evrope u svoj privezak. Izbijanju HR je doprinela razlika u mentalitetu izme u ameri kih i sovjetskih lidera. Ameri ki pregovara i su se pona ali kao da e ponavljanje njihovih zakonskih i moralnih principa doneti eljene rezultate. Staljinu su

6

bili potrebni ubedljiviji razlozi da bi promenio svoj kurs. Sa druge strane, Staljinovo skretanje u pravcu HR ubrzalo je njegovo saznanje koliko mu je zemlj zaista slaba. Davanje ustupaka je za njega bilo priznavanje slabosti, i smatrao je da bi za tim ustupcima usledili novi zahtevi i pritisci. Zbog pona anja Staljina Amerika se okrenula od iskrene dobronamernosti do potpunog nepoverenja. Truman je Ameriku uveo u prvi mirnodopski vojni savez (NATO). Ruzveltova ideja o '' 4 policajca'' je zamenjena nizom koalicija, koje e postati osnov am sp pol. Na mesto pregovora Istok Zapad, odlu io se za jedinstvo Zapada. Doktrina obuzdavanja posta e osnovni princip pol. Truman se trudio da am akcije pravda povezivanjem sa op tim principima ove anstva i poveljom UN. Dok je SSSR zemlje Ist Ev pretvarao u svoje priveske, nekada nje sile Osovine - It, Jap, a 1949 i SR Nem pribli avale su se savezu sa SAD. Truman je potstakao pora ene neprijatelje da se uklju e u zajednicu dem zemalja. SSSR se trudio da zaustavi konsolidaciju Zap podr avali su gerilski rat u Gr koj, podsticali demonstracije pre svega u Fr i It, kontrolisali su Balkan. 1946 (februar) Kenanov dugi telegram kao tuma enje sovjetske spoljne politike; (mart) - er ilov govor o Gvozdenoj zavesi koja se spustila ''od e ina na Baltiku do Trsta na Jadranu''. Time je dao znak za uzbunu zbog sve izra enijeg sovjetskog ekspanzionizma. 1947 - Reakcija SSSR-a se tada oli avala u potpisivanju niza bilateralnih ugovora o saradnji sa zemljama komunisti kog bloka ali i stvaranju jedinstvene organizacije koja bi okupljala sve komunisti ke partije (u stilu Kominterne) - Informbiroa na temeljima danovljeve teorije podele sveta na tabore. 1947 (mart) - objavljena je Trumanova doktrina, kojom SAD obe avaju pru anje pomo i slobodnim i nezavisnim dr avama u cilju o uvanja njihove slobode; (jun) - objavljen Mar alov plan (ekonomska pomo SAD-a Evropi, cilj: To bring America in, to keep Russia out and Germane down); (istovremeno) u asopisu Foreign Affeirs se pojavio Kenanov lanak ''Izvori sov pona anja'' koji je postao biblija hr strategije. Sov strategija je mogla da se porazi samo odlu nom pol obuzdavanja osmi ljenom tako da se Ru pru i podjednako sna an otpor svuda gde se uka u znaci da bi interesi miroljubivog i stabilnog sv mogli biti ugro eni. Ova doktrina je inicijativu prepu tala neprijatelju, a am ulogu ograni avala na ja anje zem koje su se ve nalazile na njenoj strani. 1948 (februar) - dr avni udar u ehoslova koj, kom u potpunosti preuzimaju vlast; (mart) - blokada Berlina. SAD, VB i Fr su stvarile SR Nem koja je postala stalni izazov sov prisustvu u Srednoj Ev. 1949 (april) - osnovan NATO koji je branio principe a ne terit, on se opirao nasilnim promenama a ne promenama uop te, ''ne predstavlja vojni savez, ve savez protiv samog rata, odbrambeni savez''. Ovo je bilo opravdanje za osnivanje. Starao se o Ev kolekt bezb (am i kanadske oru ane snage + zapev snage pod me komandom); (avg) - SSSR testira prvu A-bombu; (okt) - progla ene NR Kina i DR Nema ka 1950 (april) - napisan dokument NSC-68, zvani an stav SAD po pitanju hladnog rata Nac interes je definisan uglavnom kao eti ki princip, strate ki ciljevi su utvr eni u smislu vrednosti. Cilj HR je bio preobra anje neprijatelja, podsticanje su tinskih promena u karakteru sov sistema da bi slobodne institucije mogle da se razvijaju, a narod Ru da odre uje sopstvenu sudbinu. ; (jun) - rat u Koreji. 1953 (mart) - Staljinova smrt; 1956 (okt) - lansiran Sputnjik; (jul) - Suecka kriza; 1961 (avg) - podignut berlinski zid; 1962 (oktobar) - Kubanska raketna kriza 23. Detant i kraj hladnog rata Period detanta je nastupio 1962. godine tj. posle Kubanske krize koja je predstvarljala najbli i susret SAD i SSSR-a tokom HR sa tendencijom da preraste u nuklearni rat kataklizmi nih posledica. Nuklearna ravnote a je postala injenica koja je defakto zaustavila trku u nuklearnom naoru avaju i primorala strane da pribegnu drugim metodama. Na osnovu definicije HR detant bi smo mogli definisati kao popu tanje zategnutosti u me unarodnim odnosima, prevenstveno izme u velikih sila. Detant kao Niksonova poltika povezivanja. Nikson (1969-1974) nije na odnose gledao kao na igru sve ili ni ta, nego kao na veliki broj razli itih pitanja od kojih se svako mo e re avati u druga ijem obimu. To je podrazumevalo povezivanje saradnje u jednoj oblasti sa napretkom postignutim u drugoj. Na taj na in bi se promenilo sovjetsko pona anje. Nikson je bio mi ljenja da se sa komunistima mora sara ivati kako se ideolo ki sukob ne bi pretvorio u nuklearni rat. Diplomatija detanta dovela je do uspostavljanja odnosa izme u SAD - Sovjetskog Saveza - Kine (tzv triangularna diplomatija), okon anja rata u Vijetnamu, smanjenja sovjetskog uticaja na Srednjem Istoku kao i odr avanja evropske konferencije o bezbednosti i saradnji 1975. godine (KEBS). Ipak, pored saradnje tu su i sukobi: Vijetnamski rat, arapsko izraelski rat, intervencija u ehoslova koj... Kegli i Vitkof detant defini u kao strategiju da se smanji zategnutost izme u neprijatelja kako bi se smanjila mogu nost rata. Kada je zavr en Hladni rat? SALT I (72) zamrzavanje broja postoje ih interkontinentalnih balisti kih raketa na 5 g, a SALT II (79).

7

Regan je 1983 objavio Rat zvezda, strategiju razvoja odbrambene raketne tehnologije u svemiru. Novi sovjetski voda Mihail Gorba ov je 1985 istakao da su odnosi izme u supersila vrlo slo eni, zategnuti, eksplozivni. Me utim, situacija nije eksplodirala u velikoj meri zbog Gorba ovljevog zalaganja za novo razmi ljanje" u cilju pribli avanje ili pomirenje interesa suprotstavljenih dr ava. On je nastojao da re i razlike izme u SSSR i Zapada kako bi zaustavio dalje pogor anje ekonomske situacije zemlje. Gorba ov je preduzeo i doma e reforme da bi unapredio demokratizaciju i prelazak na tr i nu privredu. Proklamuju i svoju elju da se prekine HR nadmetanje, sovjeti su po eli da se pona aju kao saveznik. SSSR je prihvatio da prestane da poma e Kubu, povu e se iz Avganistana i Isto ne Evrope i najavio je jednostrano smanjenje vojnih izdataka. Potpisan je INF treaty o eliminaciji raketa srednjeg dometa(1987), vodili su se pregovori o START-u (Sporazum o redukciji strategijskog naoru anja) i o Sporazumu o konvencionalnim snagama u Evropi (CFE) kako bi se smanjilo sovjetsko prisustvo u Evropi. Ukoliko prihvatimo injenicu da je poreklo HR tesno povezano sa podelom Evrope od strane SAD i SSSR, kraj rata bi mogao biti upravo kraj te podele 1989. godine. Mo e se re i da je HR zavr en onda kada Sovjetski Savez nije upotrebio silu da podr i komunisti ku vladu u Isto noj Nema koj, kada je odu evljena gomila probila Berlinski zid 9 novembra. Rat je stvarno okon an 1991 kada se SSSR razjedinio, prihvatio principe kapitalisti ke tr i ne ekonomije i zapo eo demokratske reforme. Na op te zaprepa enje, SSSR je pristao na poraz komunizma, ujedinjenje Nema ke i raspad Var avskog pakta. Kraj HR je pokazao da se sukobi velikih sila ne moraju nu no zavr iti ratom. HR je okon an pod dejstvom kombinacije faktora razli itih faza evolucije HR, kojom je suparni tvo pretvoreno u stabilan, pa ak i saradni ki odnos. 24. Berlinski zid kao simbol hladnoratovske podele Na Postdamskoj konferenciji 1945 pobednici su odlu ili da upravu nad Berlinom povere okupacionim snagama etiri sile: SAD, VB, Francuske i SSSR-a, to je funkcionisalo ne to vi e od godinu dana. 1949 zapadne okupacione sile su ujedinjene u Saveznu Republiku Nema ku, dok je u ruskoj zoni uspostavljena Nema ka Demokratska Republika. Berlin je fakti ki bio ostrvo u NDR, a Zapadni Berlin je predstavljao kapiju kroz koju su stanovnici NDR be ali u SRN. Zone uticaja su definitivno utvr ene u no i 13 avgusta 1961 kada su isto ni Nemci (sovjetska vlast) izme u sovjetskog sektora i sektora tri zapadne sile podigli barikade od bodljikave ice, kao i ogradu oko celog grada. Cilj je bio da se zaustavi dalja migracija stanovni tva. Zid je vremenom u vr ivan. Na taj na in, Berlinski zid je predstavljao simbol podele izme u sukobljenih sila, simbol blokovske podeljenosti sveta izme u istoka i zapada, kao i mo i SSSR-a da suvereno vlada isto nim blokom. Kada je ta mo sovjeta nestala i kada je nestala blokovska podela sveta ujedinjenje Nema ke i sam pad Berlinskog zida je to i simboli no obele io. 25. Slabljenje hladnoratovskih podela uloga Jugoslavije Tokom HR YU se nalazila u sivoj zoni, to zna i da na njenoj teritoriji nije bila zagarantovana prevlast ni Isto nog ni Zapadnog bloka (na Jalti er il i Staljin su dogovorili podelu interesnih sfera u YU 50-50%). Posle 1953 dolazi do promena u mo u vidu dekolonijalizacije, politike nesvrstanosti i koncepta univerzalne saradnje u me unarodnim odnosima. Niz Ari kih i Azijskih zemalja sti e nezavisnost i po inje da se uklju uje u mo. Konferencija Afri ko Azijskih zemalja u Bandungu 1955 je odr ana uz u e e 29 mahom novooslobo enih zemalja. Promovisana je platforma politike aktivne miroljubive koegzistencije. GS UN je 1960 donela Deklaraciju o nezavisnosti kolonijalnih zemalja, to je bila posledica rasta organizacije, odnosno broj anog porasta njenog lanstva. U tada njim mo uloga YU kao socijalisti ke zemlje van isto nog bloka je bila zna ajna. To se pokazalo na geografskim okvirima ne ome enom multilateralnom sastanku Tita, Nasera i Nehra na Brionima 1956. Anticipirana je ideja ireg okupljanja vanblokovskih zemalja na platformi suprotstavljanja blokovskoj politici. Na inicijativu Tita, Nasera, Nehrua, Sukarnoa i Ntrumaha, to e se izraziti i kroz formiranje pokreta Nesvrstanih zemalja i odr avanja I konferencije Nesvrstanih 1961 u Beogradu. Mo e se re i da je na taj na in nastao tre i inilac mo. Beogradska konferencija je predstavljala iru diplomatsku akciju vanblokovskih zemalja i ozna avao je jedan pozitivan trend mo koji je smanjivao opasnost HR sukoba. YU se odlu ila za politiku nesvrstanosti zbog sukoba kako sa Istokom, tako i sa Zapadom. Unutar KEBS-a YU je inicirala usvajanje Dokumenta o vojnim aspektima evropske bezbednosti (odeljak o razoru anju), nacionalnim manjinama, tako e je uticala da se na sastanku KEBS-u pojave i neutralne zemlje (Austrija, Finska, Malta, vajcarska, vedska), za koje se smatralo da su most izme u dva bloka. injenica da je vreme trajanja druge YU koincidiralo sa vremenom trajanja HR navodi neke teoreti are na zaklju ak da je ova dr ava bila direktni rezultat HR, odnosno pogodbi izme u velikih sila u vreme njegovog

8

zahuktavanja kada je predvi en podjednak uticaj oba bloka na ovim prostorima. Kada se HR zavr io, nestala je i potreba za takvom bafer dr avom. U partiji pokera koju su igrale velike sile YU je bila jedna od karata, no ni ek, strategijski niti ideolo ki, nikada nije predstavljala glavnu kartu u toj igri. 26. Ru enje Berlinskog zida, kao simbola kraja HR i otpo injanja nove ere u mo Berlinski zid je po eo da se gradi 1961 u jeku HR i predstavljao je granicu izme u Isto ne i Zapadne Nema ke, i ire gledano Istoka i Zapada u smislu razlika u politi kim sistemima dr ava koje su pripadale tim zonama uticaja. Sru en je 9. novembra 1989 na vrhuncu mirne revolucije kojom je zahtevana demokratija za Isto ne Nemce. Time je uklonjena fizi ka prepreka normalizaciji odnosa unutar Nema ke, a ozna en po etak velikih promena u me unarodnim odnosima. Glavno obele je sveta posle Hladnog rata je slom bipolarizma, promenjene su strukture mo i u me unarodnom sistemu. 27. Istra iva i Kraljevskog instituta za me unarodne odnose iz Londona analizom 5 parametara mo i (tvrda sila, meka sila, javno mnjenje, ekonomija, realni uticaj na me unarodne tokove) dolaze do zaklju ka da se me unarodni polo aj SAD u periodu nakon hladnog rata najpreciznije odre uje pojmom MEGA SILA. Kratko obja njenje pojma: Novina u svijetu nakon hladnog rata je ta da se SAD javlja kao jedina preostala supersila, tj. MEGA SILA (termin supersila se ranije koristio i za SAD i za SSSR kao podjednako mo ne i velike sile). Postoji 5 upori ta koja SAD ine megasilom: 1. VOJNI BUD ET tvrda sila (ukupan godi nji svetski bud et tj. ukupni svjetski tro kovi koji odlaze na vojnu opremu i naoru anje predstavljaju tvrdu silu, od te cifre otpada na SAD, ameri ka vojska ima globalni doma aj, imaju vojne baze svuda u svetu, pa i ne udi injenica da je SAD najja a vojna sila. 2. OGROMAN UTICAJ U ME UNARODNIM ORGANIZACIJAMA meka sila (SAD je lanica mnogih svjetskih organizacija, a ve ina njih bi te ko funkcionisale bez pomo i SAD, tako da ona ostvaruje izuzetno veliki uticaj na i u ovim organizacijama. Iako se ova vrsta mo i ne mo e tako dobro izmjeriti kao vojna (tvrda sila), ona je jako bitna. 3. JAVNO MNJENJE (odnos stanovni tva, tj. gra ana prema politici dr ave, politici predsednika Bu a i Kongresa je izuzetno bitan i mo e u velikoj mjeri da uti e na dono enje va nih politi kih odluka. Ve ina Amerikanaca smatra da je njihov nastup u medjunarodnim odnosima adekvatan. Takodje, odnos Amerike prema drugim zemljama je opravdan od strane ve ine njenih gra ana.) 4. EKONOMSKA MO najja a svjetska privreda 5. REALNI UTICAJ NA ME UNARODNE TOKOVE u slu aju SAD on je evidentan, naro ito pole hladnog rata, i prakti no proizilazi iz prethodno pomenutih elemenata mo i (Prof.Viktor Bulmer-Tomas, direktor Kraljevskog instituta za me unarodne odnose, London) 28.O ekuje se da do 2040. godine jedna dr ava iz reda stalnih lanica Saveta bezbednosti UN od SAD preuzme primat kao najve a privreda u svetu. Koja je to dr ava? (Kratak komentar). KINA Po ev i od 1978. godine kada je Narodna Republike Kina (NRK) otvorila svoje tr i te za strane investicije i otpo ela strukturalne reforme svog privrednog sistema, rast bruto doma eg proizvoda (BDP) iznosio je u proseku 9%, a spoljne trgovine 15% na godi njem nivou. Analiza ameri ke investicione banke Goldman Sachs, ukazuje da Kina, koja danas predstavlja estu po veli ini privredu u svetu, sa BDP-om od 1,4 hiljade milijardi (biliona) dolara, ukoliko nastavi sa ovakvim privrednim razvojem i trendom stalnog godi njeg pove anja BDP-a, do 2040. godine preti e SAD na mestu najve e svetske privrede. Neki podaci ukazuju da je NRK ve krajem 2005. godine postala 4 najrazvijenija privreda u svetu. Ispred nje se nalaze jedino Nema ka, Japan i na prvom mestu SAD. Kina je sa svojih milijardu i trista petnaest miliona stanovnika u 2005. godini imala BDP po glavi stanovnika od 6800 US dolara (pore enja radi u istom periodu BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji je iznosio 4400 US dolara). S obzirom da je jedan od pokazatelja ubrzanog privrednog razvoja tednja, treba imati u vidu da Kinezi danas tede oko 40% svojih mese nih prihoda, to je u poslednjih 20 godina dostiglo 140% BDP NRK. Prema podacima iz razvijenih zemalja, stanovni tvo s takvom intenzivnom tednjom prestaje kad ukupna vrednost imovine stanovni tva prema i trostruku vrednost BDP-a. To zna i da e prote i jo decenija dok Kinezi ne postanu potro a i s navikama sli nim onima u razvijenijim zemljama. Ovi podaci upu uju na pretpostavku da bi NRK mogla postati, u narednim decenijama jedna od najve ih privreda na svetu.

9

29. Koje godine je odr an Briselski samit NATO, kada je promovisan programski okvir Partnerstva za mir (PfP), odnosno kada su pozvane sve NACC partnerske zemlje i lanice KEBS da se priklju e tom projektu? - Januar 1994. godine. Posle nestanka Var avskog pakta, postavilo se pitanje opstanka NATO, koji je do tad egzistirao kao protivte a Var avskom paktu. Iz tog razloga NATO otpo inje sa novim inicijativama i programima, me u kojima je i PfP, jer NATO ne mora egzistirati kao suprotnost Var avskom paktu, ve mo e uspostaviti saradnju sa zemljama biv eg Isto nog bloka. Godine 1994. NATO pokre e program u cilju ja anja bezbednosti i stabilnosti u itavoj Evropi, te poja ava veze sa demokratskim dr avama na Istoku Evrope. PfP e delovati pod ovla enjem Saveta NATO. Partnerske dr ave se pozivaju od strane Saveta da u estvuju u politi kim i vojnim telima u sredi tu NATO, kada bude re i o aktivnostima Partnerstva. PfP je osnovan sa ciljem da oja a politi ku i vojnu saradnju, uve a stabilnost, umanji pretnje miru, pobolj a odnose me u zemljama, promovi i i opredeljenje za demokratska na ela na kojima i po iva ova organizacija. PfP omogu uje, u zavisnosti od sposobnosti i elja svake od lanica, i zajedni ko planiranje, zajedni ke vojne ve be, ve be radi o uvanja mira itd. U cilju koordinisanja zajedni kih vojnih aktivnosti, pozvane su dr ave da po alju svoje oficire za vezu u sedi te NATO i u poseban organ za koordinisanje Partnerstva u Monsu (Belgija) koji e, po ovla enju Saveta, obavljati vojno planiranje koje je neophodno da bi se primenili programi PfPa. 30. Neposredno posle 11. septembra 2001. godine, kada je do lo do teroristi kog napada na ciljeve u SAD, izvr en je masovni vazdu no-raketni udar am-britanskih koalicionih snaga na ciljeve u jednoj azijskoj zemlji. Tom prilikom je svrgnut re im koji je bio na vlasti u toj zemlji. O kojoj zemlji je re i kako se zove svrgnuti re im? (Kratak komentar) Avganistan i Talibanski re im. Nakon teroristi kog napada na ciljeve u SAD 11. septembra 2001. godine, ameri ko-britanske koalicione snage su ve u oktobru izvr ile masovni udar na Avganistan, koji je Bu ova administracija predstavila kao rat za pravdu i bezbednost ameri kog naroda protiv terorizma i dr ava koje ga podr avaju, poznat pod nazivom Rat terorizmu. Rezolucija Saveta bezbednosti iz septembra 2001. godine koja je obavezala 189 dr ava lanica (tada je UN imala 189 dr ava lanica) da uskrate uto i te teroristima, pomogla je legitimizaciju ameri kih akcija u Avganistanu. Kada se D ord Bu 2001. godine obratio Generalnoj Skup tini UN, rekao je da svet mora da se ujedini u suprotstavljanju svim teroristima a ne samo nekim. SAD su okrivile (saudijskog) ekstremistu Osamu bin Ladena i njegovu mre u Al Kaida za ove napade i optu ili avganistanske talibane da ga skrivaju. Tako e SAD smatraju da je Avganistan bio teroristi ka baza u kojoj su se nalazili logori za obuku terorista. Cilj napada je bio hvatanje bin Ladena, svrgavanje talibanskog re ima, zatvaranje kampova za obuku, omogu avanje me unarodne inspekcije i osloba anje pritvorenih humanitarnih radnika, kao i izgradnja nove, demokratske avganistanske nacije. Me utim, postoji i druga ije vi enje ovog napada, tj. da je to po etak novog imperijalisti kog rata predvo enog SAD. U regionu Kaspijskog mora, kojem Avganistan pru a strate ki prilaz, se nalazi oko 270 milijardi barela nafte, oko 20% svetskih dokazanih rezervi, kao i 1/8 rezervi gasa na planeti. Ovi kriti ni resursi se nalaze na politi ki najnestabilnijem regionu sveta. Putem napada na Avganistan, uspostavljanja marionetskog re ima i upu ivanja ogromne vojne sile u region, SAD te e da utvrde novi politi ki sistem u kojem e u ivati hegemonsku kontrolu. 31. Pojam neokolonijalizma i implikacije u vezi sa globalnim opasnostima? Prema teoriji neokolonijalizma, uticaji kolonijalizma na Globalni jug nisu otklonjeni sticanjem suvereniteta. Tako, i po okon anju procesa dekolonizacije i davanja nezavisnosti zemljama nekada njim kolonijama velikih sila, Globalni sever je zadr ao aktivno ekonomsko prisustvo u mnogim zemljama Globalnog juga. Zato, po nekim mi ljenjima disparitet izme u bogatog severa i siroma nog juga predstavlja posledicu neokolonijalizma (ili neoimperijalizma), odnosno neravnopravne trgovinske razmene kroz koju povla eni eksploati u uskra ene prodiru i na njihova tr i ta i institucionalizuju i ek procese koji isklju ivo slu e njima, bogatima. - Neokolonijalizam se sastoji u ekonomskoj dominaciji eksploataciji kroz neravnopravnu trgovinsku razmenu. Razlike koje postoje izme u Globalnog severa (Prvi svet) i Globalnog juga (Tre i svet) su dostigle nevi ene razmere. Prema kriterijumima Svetske banke, zemlje u razvoju su one iji je prose ni bruto nacionalni dohodak (GNI, proizvodnja dr avljana i preduze a jedne dr ave bez obzira na mesto na kom se ta proizvodnja

10

odvija) bio manji od odre enog iznosa USA dolara u 2000. godini, a razvijene su zemlje iji je bruto nacionalni dohodak iznad te granice. Istra ivanje dugoro nih trendova globalnih indeksa cena primarnih proizvoda ukazalo je da je u toku poslednjeg kvartala pro log veka i na po etku ovog veka drasti no opao globalni indeks cena neenergetskih primarnih proizvoda, indeks cena nekih od grupa tih proizvoda u celini i indeks cena proizvoda koje izvoze zemlje u razvoju. To je uslovilo nastanak negativne korelacije izme u velikog udela neenergetskih primarnih proizvoda u izvozu roba i vrlo malog prihoda po glavi stanovnika u odre enim zemljama u razvoju. - Strana pomo koju zemlje Globalnog severa odvajaju za zemlje Globalnog juga, neretko se tuma i kao instrument neokolonijalizma, pre svega imaju i u vidu da ta pomo vrlo esto ne proizvodi eljene rezultate i vrlo esto biva uslovljena ( to smanjuje njenu vrednost za 15-30 %). Tako e, ona se dodeljuje zemljama sa srednjim dohotkom i slu i kao neka vrsta subvencije doma im izvoznim kompanijama. Iz tih razloga mnogi lideri zemalja Globalnog juga se od skora zala u za na elo Trade, not aid trgovina, a ne pomo . Da bi pobolj ale svoju globalnu poziciju i postigle ekonomski rast, neophodan im je pristup tr i tima Globalnog severa. Tako e, ove zemlje poku avaju da ohrabre multinacionalne korporacije da investiraju kako bi se pove ale njihove izvozne zarade i time obezbedio ve i udeo u globalnoj trgovini. *Na kraju, treba imati u vidu da lo a ekonomska situacija, nedostatak mo i i prosperiteta u zemljama Globalnog juga, sa sobom donosi politi ku nestabilnost i bezbednosne probleme (jer je siroma tvo sna an katalizator sukoba i nasilja), to zemlje Globalnog juga ini zavisnim od zemalja Globalnog severa, pre svega u ekonomskom smislu, to jo vi e pospe uje ekonomsku dominaciju bogatog severa. * *Neravnomerna distribucija svetske mo i, bogatstva i uticaja, sve dublji jaz izme u razvijenog i sveta u razvoju nagove tava globalne poreme aje u budu nosti* 32. Koje su klju ne dimenzije razlika izme u globalnog severa i globalnog juga? Termini globalni sever (termin za ozna avanje bogatih industrijalizovanih zemalja, prevashodno lociranih na severnoj Zemljinoj polulopti) i globalni jug (slabije razvijene zemlje koje se nalaze na ju noj Zemljinoj polulopti) zamenjuju termine prvi svet (odnosi se na relativno bogate industrijalizovane zemlje koje su se opredelile za razli ite oblike demokratskih politi kih institucija i razvijenu tr i nu privredu: SAD, EU, Japan, Kanada, Australija i Novi Zeland) i tre i svet (termin iz vremena hladnog rata koji se odnosi na zemlje u razvoju: zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike). 4 klju ne dimenzije razlika: 1. Politi ke demokrati nost 2. Tehnolo ke otvorenost za inovacije 3. U oblasti bogatstva DBP itd. - 85% stanovni tva ivi na Globalnom jugu, gde je manje od 15% svetskog bogatstva - Dve petine ljudskog stanovni tva ivi u najmanje razvijenim me u slabije razvijenim zemljama (LLDC) - LLDC imaju stope privrednog rasta manje od 0,1% godi nje 4. Demografske broj, starost i prira taj stanovni tva Zemlje Globalnog severa su demokratske, otvorene za tehnolo ke inovacije, bogate, a njihovo stanovni tvo stari, budu i da je re o dru tvima koja te e ka nultoj stopi nataliteta. Neke dr ave na Globalnom jugu poseduju mnoge od ovih odlika, ali nijedna nema sve te odlike. Saudijska Arabija je bogata, ali nije demokratska, Indija jeste demokratska, ali je optere ena velikim brojem stanovni tva, Singapur je bogat, otvoren za tehnolo ke inovacije, ima relativno nisku stopu prira taja, ali nije demokratska zemlja. Neke zemlje niti su demokratske, niti su bogate, niti su otvorene za tehnolo ke inovacije, a bele e veliki prira taj stanovni tva to su najnerazvijenije me u slabije razvijenim zemljama (LLDC). Mnogim zemljama Globalnog juga nedostaje razvijena doma a tr i na privreda koja bi se temeljila na preduzetni tvu i privatnoj inicijativi, a treba imati na umu da ja anje tr i nih ekonomija ubrzava demokratizaciju. Tako e, tipi na zemlja Globalnog juga nije mogla da razvije domicilnu tehnologiju koja bi bila prilago ena doma im resursima, pa su u potpunosti zavisili od miltinacionalnih korporacija od kojih su dobijale tehnologiju i know-how (danas, tehnologija nije ravnomerno raspore ena najve a gustina kompjuterskih veza sa internetom postoji na Globalnom severu). Razlike izme u severa i juga, ne proizilaze toliko iz politi kih i tehnolo kih razlika me u njima, koliko iz nejednakih uslova za ekonomsku utakmicu i razlike u ekonomskom statusu ( to se jo vi e poja ava sa globalizacijom). Tokovi finansijskog kapitala su na Globalnom severu, dok 49 najsiroma nijih zemalja Globalnog juga dobija svega 0.5 % ukupnog iznosa, to ukazuje na to da zemlje Globalnog severa vr e neproporcionalni uticaj nad globalnim tokovima kapitala.

11

Visoka stopa nataliteta od 1990. godine doprinosi sve rasprostranjenijem siroma tvu u LLDC. Natalitet je toliki da e biti potrebno samo 25 godina da se ukupan broj stanovnika LLDC udvostru i, dok e za udvostru enje postoje eg broja stanovnika na Globalnom severu biti potrebno dva i po veka. 33. ta opisuje sintagma du ni ka kriza Svetska banka je identifikovala 2001. godine 57 zemalja Globalnog juga, od kojih se vi e od 80 nalazi u Africi, kao zemlje sa neodr ivim dugom i kojima je neophodna pomo u vidu osloba anja od tog duga, nagla avaju i da mnoge visoko zadu ene zemlje tro e ak petinu svog godi njeg bud eta na servisiranje tog duga to predstavlja ozbiljnu ko nicu njihovom razvoju i pobolj anju ivota. Najzadu enije siroma ne zemlje (HIPC) je podgrupa zemalja koje su u sistemu izve tavanja Svetske banke o du ni ko-poverila kim odnosima definisane kao one kod kojih je odnos izme u javnog duga i BNP-a toliko veliki da ne mogu da ispune svoje du ni ke obaveze a da pri tom ne zapadnu u politi ku nestabilnost i ne do ive ekonomski krah. One imaju ukupni dug od 419 milijardi USA dolara. - Otpisivanje dugova je pokret koji je nastao 2000. godine i predstavlja izraz izmenjenih stavova velikih sila i multilateralnih me uvladinih institucija prema siroma nim zemljama Globalnog juga. - G 8 je pokrenuo sopstveni program pomo i ovim zemljama u cilju smanjenja dispariteta izme u severa i juga.. - MMF je prihvatio predlog najrazvijenijih zemalja sveta G8 da otpi e dugove do iznosa od 55 milijardi dolara nekim od najsiroma nijih dr ava - Uspe nost programa zavisi od stepena u kome zemlje juga mogu da podnesu politi ke reforme neophodne za liberalizaciju i demokratsko upravljanje na koje se gleda kao na nu ne uslove odr ivog ekonomskog rasta - Za mogu nost sprovo enja ostalih reformi postoji Korporativni kodeks pona anja za zemlje tre eg sveta koji je izradio OECD, ili kapacitet etvrtog puta to je latinskoameri ka alternativa neoliberalizmu vladine subvencije (pove anje finansiranja socijalnih davanja i obrazovanja) kako bi se pomoglo gra anima da doprinesu rastu u okvirima privrede zasnovane na slobodnom tr i tu. 34. ta predvi aju prognoze UN o budu im demografskim promenama ? Def. Demografija je prou avanje promena vezano za populaciju, njihovih izvora i posledica. Problem stanovni tva za kratko vreme pomerio se ka vrhu globalne liste problema. UNPD-United Nations Population Division, 2001. godina-Svetsko stanovni tvo raste po stopi od 1.3% sveke godine. Sredinom 21. veka ne Zemlji e iveti izme u 1.2 i 2.2 milijarde ljudi vi e, u zavisnosti od toga kojom e brzinom stopa plodnosti (broj beba koje rodi svaka ena) opadati i koliko e se pove avati ljudski ivotni vek. O ekuje se da do 2050. godine svetsko stanovni tvo iznosi izme u 7.9 milijardi (ni a varijanta) i 10.9 milijardi (vi a varijanta), dok srednja varijanta predvi a 9.3 milijarde. *UN prognoziraju usporavanje stope rasta stanovni tva, a potom i sporo smanjivanje broja stanovnika. Ne o ekuje se da e svuda i sli nom brzinom do i do pove anja broja stanovnika. Najve i deo rasta broja stanovnika dogodi e se na Globalnom jugu (koji je najmanje sposoban da izdr ava sve ve i broj ljudi). Smanjivanje broja stanovnika zahvati e najpre Globalni sever. Prose na stopa plodnosti na Globalnom jugu iznosi 3.1 dete po majci, dok je na razvijenom severu opala na 1.6 dece po majci, to je ispod granice proste reprodukcije (prosta reprodukcija je 2.1 dete po svakoj majci). Ova demografska raselina doprinosi tome da pitanje stanovni tva bude vru e politilko pitanje. Sve dok se obim generacije koja ra a decu ne izjedna i sa obimom generacije koja umire, avion stanovni tva se ne e zaustaviti. *O ekivani ivotni vek ljudi je u porastu - ljudi e u celom svetu iveti du e. Rast broja starih ljudi e uticati na veli inu stanovni tva svake zemlje do 2050. godine. *Starenje svetskog stanovni tva-globalno starenje-kroz 50 godina broj ljudi starijih od 60 godina e se utrostru iti i obuhvati e tre inu ove enstva to e nadma iti broj mladih u svetu. Starenje sveta moglo bi izazvati ekonomske probleme, niski ekonomski rast (zbog potreba za obezbe enjem penzija i zdravstvene za tite), a Globalnom severu bi e potrebne migracije (radnici i imigranti koji bi inili radnu snagu severa) *Gustina naseljenosti osta e neujedna ena *Smatra se da e dalji nesputani rast stanovni tva dovesti do propadanja ovekove ivotne sredine i do unutra njih razdora *Do implozije stanovni tva (naglo smanjenje svetskog stanovni tva) moglo bi do i usled upotrebe nuklearnog ili biolo kog oru ja i pojedinih zaraznih bolesti (na primer, HIV/AIDS-a, nove podvrste tuberkuloze, malarije, groznica Lasa, ebola...). 1.Prema neomaltuzijancima pesimisti - pojavila se mogu nost da e usled eksplozije ra anja i nesta ice hrane do i do masovnog umiranja, a ljudi e krenuti u borbu za hranu

12

2.Prema kornukopijancima optimisti - (poti e od engleske re i cornucopia, to zna i rog izobilja) do lo je, ustvari, do eksplozije globalnog zdravlja i produktivnosti, a do preterane naseljenosti u nekim zemljama do lo je u prvom redu usled siroma tva. Po njima, metodi za re avanje problema su: - Genetski in enjering otkrivanje semena za nove vrste biljnog i drugog ivota za prodaju i kori enje kao zamene za one koji se proizvode prirodnim putem - Transgenetski usevi (novi usevi sa pobolj anim karakteristikama stvoreni ve ta kim putem) stvaraju se genetskim in enjeringom ukr tanjem gena vrsta koje se ne ukr taju prirodnim putem 35. ta ozna ava pojam i koje vrste ekopolitike postoje ? Ekopolitika-ukr tanje ekologije i politike. Def. Ekologija istra uje uticaje ljudske aktivnosti na ivotnu sredinu, a Ekopolitika se usredsre uje na to kako politi ki inioci uti u na percepciju i politi ke odgovore na promenu uslova ivotne sredine, kao to je gustina stanovni tva. -Posledice rasta stanovni tva vr e pritisak na prirodno okru enje od koga ljudi zavise. -Bez sredstava za zdrav ivot nijedna druga vrednost se ne mo e ostvariti. - Politika oskudice predvi a da e budu i me unarodni sukob pre biti izazavan nedostatkom resursa, tj. ograni enim pristupom hrani, nafti, vodi, nego otvorenim vojnim izazovima. -Zastupnici koncepcije environmentalne bezbednosti smatraju da su environmentalne pretnje globalnim ivotnim sistemima (globalno zagravanje, uni tavanje ozona, nedostatak tropskih uma i morskih stani ta) isto tako zna ajne kao i opasnost od oru anih sukoba. -Vremenom su se iskristalisale koncepcije odr ivog razvoja i dru tva, odnosno rasta koji ne iscrpljuje resurse neophodne za o uvanje rasta. Odr ivo dru tvo je ono koje zadovoljava potrebe sada njosti na ugro avaju i mogu nost budu ih genaracija da zadovolje svoje potrebe. Postoje slede e vrste ekopolitike: I Ekopolitika Energije ( Nafta i energija) - izvori nafte su na Bliskom istoku, a za ekonomska bogatstva Globalnog severa je bitno obezbe enje pristupa nafti. Sa druge strane, zemlje Globalnog juga znatno manje tro e nafte i energije nego zemlje Globalnog severa -Grupa multinacionalnih korporacija (MNC) podstakla je globalni prelazak na naftu -Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) resursi koje kontroli e daju joj izuzetnu ekonimsku snagu. Nastoji da reguli e cene i proizvodnju nafte kako bi se uve ao prihod -OPEC kontroli e oko polovine svetskih rezervi, a eksploati e svoje resurse po polovini prose ne globalne stope. Stoga e udeo OPEC na svetskom petrolejskom tr i tu da raste, stoga je OPEC izuzetno zna ajan za globalno snabdevanje naftom. -Nafta se ne otkriva onim tempom kojim se koristi - na svaka dva barela nafte izva ene iz zemlje, proizvo a i nalaze manje od jednog barela kao nove rezerve. Oko 70% nafte koja se danas koristi prona eno je pre 25 i vi e godina. Kako potra nja i dalje raste, vreme jeftine nafte pribli ava se kraju. -Svet nije suo en sa neposrednom opasno u od nesta ice nafte, ve sa problemom da su njene rezerve skoncentrisane u malom broju zemalja. Saudijska Arabija poseduje etvrtinu svetskih rezervi, saveznici ove zemlje u OPEC-u ukupno poseduju svetskih rezervi, a zemlje OECD, koje tro e najvi e, poseduju manje od desetine svetskih rezervi. SAD se stra no pla i presecanja dotoka nafte sa Bliskog istoka, naro ito posle 11. septembra 2001 to je njena zavisnost od nafte u Persijskom zalivu. -Nafta kao sredstvo pritiska, pa i prinude -Sagorevanje fosilnih goriva (nafte, gasa i uglja) uzrokuje zaga enja vazduha, vode, degradacije zemlji ta, o te uje ume (kisele ki e) itd. - Kao alternativa za naftu esto je bila isticana nuklearna energija, me utim finansijski problemi i bezbednost, kao i radioaktivni nuklearni otpad su primorali neke zemlje da suze svoje nuklearne programe ( ernobil 1986. god) -Rani stupnjevi veoma zna ajne globalne energetske tranzicije obuhvataju kori enje slede ih vrsta energije, pre svega obnovljivih vrsta energije koji ne naru avaju prirodu sredinu: Sun eva energija, energija vetra, energija vodonika, katranski pesak, kriljci, plima, geotermalna energija, bio masa, nuklearna energija (problemi su bezbednost i finansije) itd. Obnovljivi izvori imaju prednosti po to ih ima u izobilju, malo o te uju ivotnu sredinu, a hendikep im je u niskim izdacima za kori enje neobnovljivih izvora

13

II) Ekopolitika Atmosfere (Klimatske promene i uni tavanje ozona) -Globalno zagrevanje postepeno pove avanje svetske temperature e izazvati destruktivne promene u svetskoj klimatolo koj emi. -Efekat staklene ba te (gasovi koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva stvaraju ne to nalik krovu staklene ba te, i zadr avaju toplotu koju emituje Zemlja koja bi ina e oti la u svemir, to izaziva pove anje globalne temperature). Posledice: Pove avanje nivoa mora, otapanje leda i snega snegovi Kilimand ara e se istopiti za 15 godina (a planine su vodotornjevi sveta), poplave, su e, udljive oluje i uragani, toplija leta i zime, ve e ki e, nestajanje ekosistema i seoba biljnih vrsta, irenje tropskih bolesti. -Zemlje Globalnog severa su najve i zaga iva i, emituju najvi e gasova i time su najve i krivci za stvaranje efekta staklene ba te. -Kisele ki e su padavine koje vra aju sumporne i azotne okside uz uglja na Zemlju -Protokolom iz Kjota 1997. godine zatra eno je od 28 industrijski razvijenih zemalja da smanje ispu tanje gasova od 2008. do 2012. godine. -U julu 2001. godine postignut je novi ugovor o kontroli klime kojim se zahteva da se smanji emitovanje gasova koji uti u na globalno zagrevanje, koji nisu prihvatile jedino SAD, po to je ocenjeno da to nije u njihovom interesu. Ozonska za tita tj. omota (ozonski omota u gornjim delovima atmosfere iznad Zemljine povr ine koji titi od tetnih posledica sun evog zra enja po ive organizme na planeti) polako nestaje. -Iznad Antarktika otkrivena je velika ozonska rupa, tj. o te enje omota a usled dejstva hemikalija iz porodice CFC, koje se koriste za rad fri idera, klima ure aja itd. Rupa je veli ine Severne Amerike. -Posledice: rak ko e i druge opasnosti -I pored velikog smanjenja proizvodnje CFC u svetu od 1989. do 1999. godine, rupa je nastavila da se iri, a o ekuje se da po ne regeneracija (koja e trajati do 2065). -Globalni jug nije mogao da prati ovaj razvoj, po to od Globalnog severa nije dobio sve resurse koji su obe ani. Time se neutrali u rezultati koji su postignuti na Globalnom severu. III) Ekopolitika uma i Biodiverzitet a)Kr enje uma svakog minuta nestaje 52 jutra uma i pra uma u svetu usled urbanizacije, industrijalizacije i rasta stanovni tva. Neophodno je globalno o uvanje uma. Pored toga svetu ponestaje sve a voda (manje od 3 % je sve a voda, najvi e je ima u gle erima i u polarnom ledu, ali se kao takva ne mo e koristiti za prakti ne ciljeve). Nestaje obradivo zemlji te zbog erozije. Se om uma uni tavaju se prirodni procesi koji uklanjaju gasove iz staklene ba te. Propadanjem ili spaljivanjem uma pove ava se koli ina ugljen-dioksida koji se izbacuje u atmosferu. Svake godine nestaje oko 50.000 biljnih i ivotinjskih vrsta u starim i tropskim umama, mo varama, priobalnim stani tima, na koralnim grebenima itd. b)biodiverzitet (biolo ka raznolikost) predstavlja okvirni termin kojim se ozna ava raznovsnost ivota na zemlji. On obuhvata: -prvo, genetsku raznolikost, -drugo, raznolikost vrsta i -tre e, raznolikost ekosistema Neophodno je o uvanje razli itih biljnih i ivotinjskih vrsta, mada smo danas suo eni sa istrebljenjem velikog broja vrsta. Na Samitu o Zemlji 1992. godine u Stokholmu usvojena je konvencija koja je utvrdila sveobuhvatne okvire za o uvanje biodiverziteta -Sadr i smernice za podelu profita od biotehnologije izme u Globalnog severa i Globalnog juga -Vlade su se obavezale da utvrde nacionalne strategije za o uvanje pomenuta tri elementa biodiverziteta i otklanjanje ve nastalih teta -Konvenciju je ratifikovala 161 dr ava. Od 31 globalnog sporazuma UN o za titi prirodne sredine, koji se smatraju zna ajnim, SAD su ratifikovale 10 (a i jedina su zemlja koja nije ratifikovala Protokol iz Kjota) 36. Razli ita shvatanja globalizacije: 1. Globalizacija kao internacionalizacija - globalizacija se svodi na intenzivirane prekograni ne interakcije i me uzavisnost izme u teritorijalno ograni enih aktera, dr ava, u me unarodnim odnosima. 2. kao liberalizacija - proces otklanjanja barijera u sferi ekonomskih odnosa koje postavljaju vlade dr ava, a sve u cilju stvaranja otvorene i integrisane svetske ekonomije. Ukidanje ograni enja kada se radi o slobodnom protoku ljudi, robe, kapitala.

14

3. kao univerzalizacija - odre eni ppoizvodi, saznanja i iskustva postaju dostupni ljudima u svim delovima sveta 4. mnogi kriti ari vide globalizaciju kao vesternizaciju, naro ito kao amerikanizaciju, zapadne tj. ameri ke/zapadne dru tvene vrednosti, proizvodi, kulturni sadr aji se svetu postavljaju kao uzor, forma, postaju dostupni svuda i svima. 5. i najbli e odre enje je globalizacija kao deteritorijalizacija, to zna i da dr avne granice i udaljenost gube svoj nekada nji zna aj. Vremenske i prostorne kategorije postaju nebitne, sve aktivnosti u svetu obavljaju se u jednom globalnom selu. 37. Defini ite (opi ite) globalizaciju *Globalizacija predstavlja proces u kome mnogi dru tveni odnosi postaju nezavisni od teritorijalnih i geografskih odrednica, tako da ivot pojedinca postaje relativizovan i odigrava se podjednako u svakom delu sveta. Zna aj granica i udaljenosti se za ljude gubi. Svet postaje dru tvena sfera bez granica. Teritorije ostaju i dalje va ne, ali geografija svetske politike nije vi e svodljiva na teritoriju. (Smit i Bejlis) *Globalizacija je popularna skra enica kojom se opisuje itav niz osnovnih dimenzija svetske politike, ili drugo ime za skup pojava koje su me usobno povezane i koje tako, zajedni ki deluju i, preobra avaju svetsku politiku. Novac, roba, ljudi, tehnologija i ideje lak e prelaze nacionalne granice i to sve ve om brzinom. Svet postaje izrazitije me uzavisan, uzajamno i vr e povezan u jedinstvenu, integrisanu globalnu zajednicu i tr i te, pa globalizacija iz osnova transformi e zbivanja na zemaljskoj kugli. *Globalizacija uop te, opisuje internacionalizaciju i integraciju svetske zajednice u jedinstveno dru tvo bez barijera i nacionalnih granica. (Kegli i Vitkof). Globalizacija je integracija dr ava kroz sve ve e kontakte, komunikaciju i trgovinu, ime se stvara jedinstveni globalni sistem u kome proces promena sve vi e povezuje ljude u zajedni koj sudbini. *Globalizacija, u naj irem smislu ozna ava mre u me uzavisnosti koja je prekrila itav svet. Ima niz dimenzija, uklju uju i ekonomsku, kulturnu, vojnu i politi ku globalizaciju. To nije nova pojava, ali je usled informati ke revolucije, njen savremeni oblik gu i i br i nego to su to bili prethodni. (D ozef Naj) *Prema Tomasu Fridmanu globalizacija je integrisanje svega sa svime, a potpuna globalizacija je integrisanje tr i ta, finansija i tehnologije na na in koji smanjuje svet, tako da on umesto veli ine srednje poprima veli inu malo. Dr ava ostaje glavni akter u me unarodnim odnosima, ali se menja pitanje njenog suvereniteta. *Prema MMF-u, globalizacija je sve te nja me unarodna integracija tr i ta i robe i usluga i kapitala. - Globalizacija ozna ava integraciju nacionalnih privreda koje su stvorile svetsko tr i te i globalnu kulturu, globalizacija je relativizovala zna aj granica, izbrisala tradicionalne razlike izme u nacionalnog i me unarodnog, izme u javnog i privatnog, izme u doma eg i stranog, ali je zato umanjila autonomiju dr ava. 38. ta je ekonomska globalizacija i koji je faktori ubrzavaju? Ekonomska globalizacija je rastu a povezanost i integracija nacionalnih privreda pod uticajem rastu e me unarodne trgovine, direktnih stranih investicija, transakcija na finansijskom tr i tu, protoka kapitala i radne snage preko nacionalnih granica. *Ekonomska globalizacija podrazumeva pro irenje i produbljivanje me unarodnih tokova trgovine, finansija i informacija u jedinstvenom integrisanom globalnom tr i tu (Kegli i Vitkof) Ono to ubrzava ekonomsku globalizaciju su: y tehnololo ka dostignu a u oblasti transporta i komunikacija smanjenje cena u tim oblastima y deregulacija tr i ta - slobodan protok radne snage i roba; ukidanje ograni enja za me unarodnu trgovinu (carinskih i necarinskih barijera) y ukidanje ograni enja na tr i tu kapitala (ukidanje fiksnih deviznih kurseva koji su blokirali liberalna tr i ta) slobodno tr i te kapitala, rast investicija Obja njenje: 1. Komunikaciona tehnologija pokre e najve i deo procesa globalizacije-mobilni telefoni (broj korisnika uve ava se 50% godi nje), kompjuteri, internet (broj korisnika interneta uve ava se za vi e od milion svake nedelje). Smanjeni su tro kovi njihove proizvodnje. Mada je itav svet umre en, samo jedan od pet korisnika Interneta ivi na Globalnom jugu. Na Globalnom severu koncentrisana je intelektualna svojina i upravo se odatle kontroli e. Tako se stvara digitalni jaz, koji se odnosi na pristup koji ljudi imaju informati koj i komunikacionoj tehnologiji (ICT)

15

*Mediji CNN, MTV globalni televizijski kanali preko kojih se iri zapadna kultura, kontroli u informacije, uti e na ono o emu ljudi razmi ljaju. 2. Globalizacija trgovine kroz otklanjanje prepreka u oblasti carina i necarinskih barijera to podsti e me unarodnu trgovinu i ekonomski rast. Do lo je do integracije trgovine, pove ane me uzavisnosti dr ava i zavisnosti nacionalnih privreda od izvoza. Globalizacija trgovine zna i da prosperitet dr ava sve vi e zavisi od spremnosti drugih dr ava da uvoze njihovu proizvedenu robu. U ovom slu aju, brzina trgovinske integracije ve a je na Globalnom jugu nago na Globalnom severu, to pokazuje rastu i dorinos zemalja juga svetskoj trgovini (misli se na novoindustrijalizovane zemlje Azije). Ovde, treba pomenuti i veliku ulogu multinacionalnih kompanija, jer da biste prodali ne to nekoj zemlji, najbolje je da tamo prenesete svoje poslovanje, to je najbolji na in prodaje roba i usluga u inostranstvu, pa tako multinacionalne korporacije predstavljaju glavne aktere u globalizaciji proizvodnje. 3. Globalizacija finansija do lo je do transnacionalizacije finansijskih tr i ta kroz svetsku integraciju tokova kapitala (slobodan protok novca preko granica doveo je do globalizacije finansija). Globalizovani finansijski sistem ne podle e regulativi pojedina ne dr ave, zato ve ina dr ava ima sve manju sposobnost da kontroli e tokove i obim finansija u nacionalnoj privredi. Zapravo, obim prekograni nih kapitalnih tokova se jo br e uve ava, pove ava se promet na deviznim berzama. Ipak, i dalje postoji jaz izme u severa i juga globalna tr i ta kapitala imaju sedi ta u Londonu, Tokiju, i Njujorku. -Globalizacija trgovine i finansija omogu ena je zahvaljuju i Op tem sporazumu o carinama i trgovini GATT, MMF-u, Svetskoj banci, Svetskoj trgovinskoj organizaciji. 39. Navedite i ukratko obrazlo ite (barem) tri razloga u prilog globalizacije 1. Brzina ekonomske transformacije je tako velika da je to stvorilo potpuno novu svetsku politiku. Dr ave nisu vi e zatvorene jedinice i one vi e ne kontroli u svoju ekonomiju. Svetska ekonomija je me uzavisna vi e nego ikada, a trgovina i finansije dobijaju neverovatne dimenzije. Ve a je mobilnost faktora proizvodnje - ljudi, kapitala, roba i usluga. Bolja podela rada ve a specijalizacija ve a efikasnost. 2. Revolucija u komunikacijama je potpuno izmenila na in na koji se komunicira sa ostatkom sveta. Mi sada ivimo u svetu u kojem je mogu e u realnom vremenu posmatrati i u estvovati u de avanjima u svim delovima sveta. 3. Postoji globalna kultura pa ve ina urbanih sredina po inju da sve vi e li e jedna na drugu. Svet deli zajedni ku kulturu. 4. Svet postaje sve vi e homogen. Razlike me u ljudima nestaju. 5. Vreme i prostor kao da se gube. Stare ideje o geografskom prostoru i hronologiji vremena se sve vi e poni tavaju brzim sredstvima komunikacije i medijima. 6. Razvija se kosmopolitska kultura. Ve i uvid u kulture druguh zemalja i naroda. Ljudi po inju da razmi ljaju globalno, a delaju lokalno. 7. Postoji kultura i svest o tome da (globalni) rizici i pretnje po ove anstvo moraju da se razmatraju na globalnom nivou, jer dr ave nisu u mogu nosti da se bore samostalno protiv njih. 8. Politi ka globalizacija irenje ustavnih aran mana, pove an je broj zemalja koje su postale demokratije, razvoj me unarodnih pravila i ustanova. 9. Univerzalne vrednosti stvaranje univerzalnih vrednosti npr. ljudska prava, pravo na ivot, slobodu, mi ljenje. 40. Navedite i ukratko obrazlo ite (barem) tri razloga protiv globalizacije 1. Kritika zasnovana na mi ljenju da su nacionalna tr i ta intenzivno komunicirala izme u sebe i u periodu izme u 1870 i 1914. (od perioda industrijske revolucije i velike depresije) i da su tada me unarodni ekonomski odnosi bili mnogo otvoreniji nego danas - tj. povezanost nacionalnih privreda nije donela globalizacija, to je postojalo i ranije. 2. Transnacionalne kompanije su retke, mnogo vi e je onih nacionalnih koje posluju internacionalno. 3. Ne postoji podela finansija i kapitala izme u razvijenih i nerazvijenih zemalja; direktne investicije su koncentrisane samo izme u zemalja globalnog severa, zemalja trijade (Amerika, VB, Japan), tj.globalizacija se ne odnosi na sve delove sveta, ona obuhvata samo Globalni sever (SAD, Evropa, Japan), tu definitivno ne spada Afrika. 4. Neki smatraju da je zapadna teorija primenljiva samo na mali deo ove anstva. Teorija da je danas internet dostupan svima na planeti je preterivanje s obzirom na to da u stvarnosti ve ina ljudi na planeti nisu ni telefonirali nikada u ivotu. Po etkom 21. veka, polovina ameri kog stanovni tva koristila je internet u pore enju sa jednim promilom stanovni tva Ju ne Azije. Ve ina ljudi u svetu nema telefon, stotine miliona ljudi ive u udaljenim selima sa slabim vezama sa svetskim tr i tima i globalnim

16

protokom ideja. Globalizacija jo vi e stvara jaz izme u bogatih i siroma nih, ona ne zna i jednakost niti jednobraznost. 5. Sli no mi ljenje je da je globalizacija poslednji stadijum zapadnog imperijalizma. Samo su zapadne sile globalne, a ta je sa onim ne zapadnim vrednostima. ini se da se one nigde ne uklapaju. 6. Neki kriti ari su tako e primetili da je sve vi e gubitnika kako globalizacija vi e napreduje. To je zato to ona predstavlja uspeh liberalnog kapitalizma u ekonomski podeljenom svetu. Jedan od proizvoda globalizacije je i eksploatacija manje razvijenih nacija, a sve u ime otvorenosti. Tehnologije koje prate globalizaciju su one koje automatski donose dobit razvijenom svetu i njihovim privredama. 7. Tako e mora da se napomene da globalne snage nisu automatski one dobre. Globalizacija stvara vrlo povoljne uslove za kartele droge i za teroristi ke grupacije i terorizam postaje globalan. 8. Globalizacija je donala i globalno zagrevanje koje donosi globalnu promenu klime porast prose ne globalne temperature, previ e vode u nekim regionima, a u drugim premalo, topljenje gle era, sna ne oluje, su e, poplave, klizi ta. 9. Na ra un nacionalne kulture, favorizuje se zapadna kultura 10. Demokratija i ljudska prava kao globalne, univerzalne vrednosti nisu svuda podjednako prihva ene (razli ita shvatanja uloge pojedinca u zapadnoj i islamskoj kulturi) 41. Kada je i za to pokrenut Proces stabilizacije i pridru ivanja za zem zapadnog Balkana? U periodu nakon Dejtonskog sporazuma EU je svoju politiku prema ZB definisala kao Regionalni pristup (1996), to je podrazumevalo da se region tretira u paketu i da od unapre ivanja me usobnih odnosa prethodno zara enih strana zavisi njihov napredak u ure ivanju odnosa sa Unijom. Me utim, Regionalni pristup se pokazao kao nezadovoljavaju a podr ka u re avanju goru ih problema regiona. Nakon kosovskog konflikta i intervencije NATO (1999) EU pro iruje okvir svoje politike i uvodi brojne elemente politike pridru ivanja, koja je ve primenjena prema zemljama centralne Evrope i Baltika, kao i prema Bugarskoj i Rumuniji. Sa zemljama centralne i isto ne Evrope primenjivali su se Evropski sporazumi o pridru ivanju, a sa zemljama biv eg Sovjetskog Saveza Sporazumi o partnerstvu i saradnji. Za pet zemalja zapadnog Balkana se uvodi novi tip ugovornog odnosa - Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju. Sporazumi se prilagodjavaju svakoj od zemalja i imaju za osnovne ciljeve: 1. pribli avanje regiona perspektivi pune integracije u evropske strukture; 2. podr ku konsolidaciji demokratije, vladavine prava, ekonomskog razvoja i sistemskih promena, reformi odgovaraju ih administrativnih struktura i regionalnoj saradnji; 3. stvaranje formalizovanog okvira za politi ki dijalog i na bilateralnom i na regionalnom nivou; 4. podsticanje ekonomskih odnosa, trgovine, investicija, nove politike preduze a, transporta i razvoja i saradnje u oblasti carinske politike i slu bi, kao i stvaranje zone slobodne trgovine; 5. saradnju u oblasti pravosudja i unutra njih poslova; 6. stvaranje osnova za privrednu, socijalnu, nau nu, obrazovnu, tehnolo ku, energetsku, ekolo ku, kulturnu, kao i saradnju aktera civilnog dru tva. Uslovi za po etak pregovora su dostignu a u politi kim i ekonomskim reformama. Kada ispuni zadate uslove svaka zemlja regiona ima iste izglede za uklju ivanje u evropske strukture. Novi pristup se ne ogleda samo u tada uspostavljenom Procesu stabilizacije i pridru ivanja, ve i prate oj pomo noj inicijativi EU, Paktu za stabilnost u jugoisto noj Evropi, koji obezbe uje dodatnu podr ku zna ajnih vanevropskih zemalja i me unarodnih institucija, pre svega finansijskih. Obe poluge podr ke i uticaja na zemlje regiona imaju istu klju nu re stabilnost, to ukazuje na dominantni interes EU u tom trenutku, da se region smiri i stabilizuje. Proces stabilizacije i pridru ivanja uklju uje Albaniju, Makedoniju, Hrvatsku, SCG i BiH, tj. zemlje tzv. zapadnog Balkana, dok Pakt za stabilnost uklju uje i Bugarsku i Rumuniju, kao zemlje korisnice (poslednjih godina i Moldaviju). Intervencija NATO je ubrzala proces dono enja odluke EU da se u ve oj meri uklju i u proces stabilizovanja i transformisanja regiona. Trebalo je re iti glavni izazov evropske bezbedosti u tom trenutku: kako smiriti i urediti Balkan. 42. Kada je definisana va e a agenda u odnosima EU sa zapadnim Balkanom? Agenda o kretanju zapadnog Balkana ka Evropskim integracijama je usvojena na Samitu EZ Zapadni Balkan u Solunu, juna 2003. Solunska agenda predstavlja strate ki dokument kojim su odre ene osnovne budu e saradnje EU sa dr avama ovog regiona. U Zajedni koj Deklaraciji sa Samita se nagla ava da je budu nost Balkana u Evropskoj uniji, ali se, tako e, podvla i da brzina procesa integracije zavisi prvenstveno od samih zemalja regiona. Solunska agenda za ZB predstavlja novi, zna ajan korak u unapre ivanju privilegovanih odnosa EU sa ZB, kao i da Proces stabilizacije i pridru ivanja ostaje okvir za integraciju zemalja regiona sve do ispunjavanja uslova za punopravno lanstvo. Glavni rezultati Samita u Solunu su potvr ivanje evropske perspektive zemalja regiona, uz ponovno nagla avanje svih obaveza i uslova koje moraju da ispune da bi postale punopravne lanice EU i oboga ivanje

17

Procesa stabilizacije i pridru ivanja uvo enjem slede ih mera i oblika saradnje: razvijanje politi kog dijaloga u formi Foruma EU ZB; razvoj parlamentarne saradnje EU ZB; uvo enje instrumenta evropskog partnerstva; pomo u izgradnji institucija Twinning; otvaranje odre enog broja internih programa EU (u oblastima obrazovanja, obuke, mladih, kulture, podr ke malim i srednjim preduze ima i dr.); pove anje finansijske pomo i u okviru programa CARDS, ispitivanje mogu nosti za pomo Evropske invisticione banke, a po potrebi i makrofinansijska pomo ; razvoj saradnje u oblastima unutra njih poslova i pravosu a, podr ka ekonomskom razvoju, saradnja u nau no-tehnolo kom razvoju, razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija i statistike; podr ka regionalnoj saradnji. Do danas, Proces stabilizacije i pridru ivanja je u ao u novu fazu, u kojoj su sve zemlje ZB uklju ene u pregovore sa EU (SCG i BiH), ili su ve parafirale (Albanija) ili potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju i dobile status kandidata (Makedonija i Hrvatska), pa ak i po ele pregovore o pristupanju (Hrvatska). Moglo bi se re i da su i EU i zemlje ZB ispunile mnoge zadatke iz Solunske agende. 43. Koji je glavni instrument finansijske pomo i EU zemljama zapadnog Balkana u 2006. godini? Uvo enje izuzetnih trgovinskih povlastica EU za zemlje ZB 2000 imalo je za posledicu slobodan pristup na tr i te Unije za ve inu izvoznih proizvoda iz regiona. Albanija i SCG su imale najve e koristi od trgovinskih mera, koje su dovele do sni avanja carina za skoro polovinu njihovih izvoznih proizvoda. Osnovni finansijski instrument za period 2000 2006 bio je CARDS, ukupno 5,4 mlrd. EUR (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization). Glavni akcenat finansijske pomo i Unije postepeno je pomeran sa obnove infrastrukture i demokratske stabilizacije (uklju uju i pomo izbeglicama) ka institucionalnoj izgradnji, pravosu u i unutra njim poslovima (javna administracija, pravosu e, policija, grani ne usluge, reforma medija i pomo za nacrt zakonodavstva). Osnovana je Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR), koja primenjuje program CARDS u SRJ i Makedoniji i anga ovana je Evropska investiciona banka (EIB) u kreditiranju infrastrukture u regionu. Me utim, od 2007 novi instrument je IPA (Instrument za predpristupnu pomo ). On e zameniti PHARE, CARDS, SAPARD, i ISPA programe. Komponente IPA su: pomo u tranziciji i izgradnji institucija, regionalna i prekograni na saradnja, regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i razvoj ruralnih delova zemlje. 44. Koja je funkcija Pakta za stabilnost u jugoisto noj Evropi i ko su njegovi potpisnici? Na sastanku MIP-ova zemalja lanica EU i Grupe 8 u Kelnu 1999 doneta je odluka o osnivanju Pakta za stabilnost Jugoisto ne Evrope kao instrumenta ire me unarodne zajednice za smirivanje situacije u ovom regionu, a zarad izgradnje demokratije, po tovanja ljudskih prava i pokretanja ekonomskih i drugih reformi u dr avama regiona. Usvajanjem Deklaracije pod nazivom Pakt za stabilnost Jugoisto ne Evrope 30. jula 1999 Pakt je i zvani no po eo sa radom. Potpisnici dokumenta su: 1. dr ave regiona: Srbija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Albanija, Bugarska, Rumunija, Moldavija 2. Dr ave lanice EU 3. Kanada, Japan, Norve ka, Rusija, vajcarska, Turska, SAD 4. me unarodne organizacije: UN, OSCE, CE, UNHCR, NATO, OECD 5. me unarodne finansijske institucije: IMF, EBRD, EIB, CEB, 6. regionalne inicijative: BSEC, CEI, SECI, SEECP 45. Kada je predvi eno ga enje Pakta za stabilnost u jugoisto noj Evropi? Pakta za stabilnost u JIE igra va nu ulogu u promovisanju regionalne saradnje i davanju podr ke regionu na njegovom putu ka evropskoj integraciji. Ali, EU o ekuje da zemlje regiona preuzmu ve u odgovornost za proces me usobne saradnje. Ona podsti e sve ve e preno enje nadle nosti Pakta za stabilnost u JIE na tela formirana u regionu, pri emu su prioriteti trgovina, povratak izbeglica, parlamentarna saradnja, energija, transport i dr. Ideja o postepenom ga enju Pakta za stabilnost Jugoisto ne Evrope javila se na zasedanju Regionalnog stola Pakta u Sofiji 2005. Ga enje e se odvijati u nekoliko etapa zaklju no sa 2008, kada bi trebao da bude inaugurisan novi Reg. savet za saradnju (SEECP Proces saradnje zemalja JIE), koji e preuzeti sve funkcije Pakta. 46. ta su osnove za formiranje spoljnopoliti kih prioriteta I ciljeva? Spoljna politika je smi ljeno delovanje subjekata u sprovo enju zacrtanih ciljeva jedne dr ave. Osnove za formiranje spoljnopoliti kih prioriteta i ciljeva su: Povelja UN-a, Povelja OEBS-a (Helsin ki akt), ustav, zakoni. U svemu tome va na je uloga Skup tine, efa dr ave, premijera, MIP, ambasada.

18

47. ta se eli ostvariti dugoro nim spoljnopoliti kim ciljevima? Pod ciljem se podrazumeva aktivan odnos prema vrednosti. U pretvaranju vrednosti u cilj, bitno je da li raspola emo sredstvima za ostvarenje odre enog cilja. Zato, pralaz od prihva ene vrednosti do formulisanog cilja nije tako nagao. Uvodi se vremensko merilo za razlikovanje ciljeva. Te e dosti ne vrednosti se onda postavljaju kao kona ni ili krajnji ciljevi, dok se njima podre uju bli i, jasniji i lak e ostvarivi ciljevi, pa razlikujemo kratkoro ne, srednjero ne i dugoro ne ciljeve. To va i samo za one vrednosti koje treba dosti i, to zna i da zahtevaju odre enu promenu. Tako, dugoro ni ciljevi predstavljaju vrednosti koje treba dosti i, ali za koje je potrebna promena. Ako se neka vrednost eli sa uvati, odnosno ako se eli o uvati postoje e stanje i vrednost postoje eg, onda se ta vrednost postavlja kao trajni cilj. Srednjero ni ciljevi predstavljaju samo faze ili konkretno formulisane etape u ostvarivanju dugoro nih ciljeva (npr. u odnosu na dugoro ni cilj potpunog razoru anja, srednjero ni cilj bi bio smanjenje ili zabrana nekih vrsta oru ja) Dugoro ni ciljevi se nalaze na vrhu hijerarhije spoljnopoliti kih ciljeva i slu e kao uzor i merilo za dono enje i sprovo enje svake spoljnopoliti ke odluke. Spoljna politika koja ne poznaje vrhovne ciljeve nema orijentacije, ni doslednosti, te se takvom ne mo e ni nazvati. Revolucionarni subjekti, koji te e promenama u me unarodnom sistemu, imaju izra enije dugoro ne ciljeve, dok su za pristalice postoje eg stanja karakteristi ni stalni ciljevi. Zbog svoje uop tenosti, dugoro ne ciljeve je nekada te ko ustanoviti, zato se dele na: a) proklamovane - vlada mo e proklamovati 2 vrste dugoro nih ciljeva, jedne za doma u, a druge za inostranu "potro nju" b) stvarne - pravi ciljevi se zaklanjaju iza la nih onda kada su prvi nepopularni, te bi njihovo ostvarenje bilo ugro eno samim tim to bi bili objavljeni, kao npr. kod ekspanzionisti kih ciljeva. Tada se koriste la ni ciljevi kako bi se zavarali i sopstveni gra ani. Dugoro ni ciljevi se pojavljuju kao planovi, ma tanje i vizije. Za razliku od ciljeva srednjeg ranga, gde se dr ava mo e sukobiti sa ciljevima i interesima nekih drugih dr ava, u dugoro nim ciljevima dr ava postavlja svoje globalne i trajne zahteve prema svim ostalim zemljama. Univerzalnost te nji i dugoro nost realizacije koja uglavnom nikada nije vremenski precizirana, najbitnija su obele ja ovih ciljeva. esto se nazivaju univerzalni ciljevi dugog ranga. Odre ivanje cilja sastoji se u odabiranju vrednosti koja se eli posti i ili sa uvati. Vrednosti su stanja ili osobine koja ljudi ele, smatraju dobrim, lepim ili korisnim i one su kao takve poznate svakom oveku. Vrednost ne mora uvek da zna i i akciju (neke vrednosti samo pri eljkujemo, verujemo u njih), ali kada se ona aktivno sledi, kada se pona anje dr ava usmeri ka tome da se ona dostigne, mo e se govoriti o cilju. Aktivan odnos prema cijevima nekada zna i i ne injenje. Vrednosti bi se na me unarodnom planu mogle podeliti u 3 grupe: 1) zajedni ke vrednosti svim dr avama (opstanak, teritorijalni integritet, nezavisnost, kvalitet ivota, opa anje bezbednosti) 2) op te ove anske vrednosti cele me unarodne zajednice (univerzalne:mir, ravnopravna saradnja, opstanak ove anstva, ljudska prava, nove vrednosti) 3) posebne vrednosti, specifi ne za pojedine subjekte me unarodnih odnosa (nacionalni interes, ekspanzionizam, kolonijalizam, stvaranje interesnih sfera, imperijalizam, sticanje mo i kao samostalna vrednost, ugled). ta Srbija eli da ostvari u 21. veku ili narednih 50 godina? 1. Da obezbedi politi ku, ekonomsku, socijalnu i svaku drugu vrstu stabilnosti i da postane prosperitetna zemlja u stabilnom i mirnom okru enju i regionu ; 2. Da bude integrisana u evropski politi ki, ekonomski i bezbednosni sistem, a da pritom ne bude suprotstavljena bilo kome ; 3. Da bude po tovana i uva avana u regionu i svetu; 4. Da daje doprinos smirivanju eventualnih tenzija u svetu. 48. Kojim osnovnim ciljevima te i spoljna politika srbije? 1. O uvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta 2. Za tita i promocija interesa zemlje, njenih gra ana, privrednih i drugih subjekata, za tita prava nacionalnih manjina u drugim dr avama 3. Ostvarivenje op tih i pojedina nih ciljeva, kako u regionu tako i u svetu 4. Pridobijanje drugih dr ava za na e stavove i zajedni ke interese 5. Promocija i ostvarivanje ekonomskih interesa 6. Promocija i upoznavanje sa na im kulturno-istorijskim nasle em itd.

19

Kratkoro ni i srednjero ni ciljevi osnovni ciljevi 1. O uvanje KiM u sastavu Srbije (u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244, oslanjaju i se na Povelju UN, Helsin ki dokument, novi Ustav, nacionalni konsenzus). To je prvi i osnovni, najzna ajniji cilj spoljne politike Srbije. 2. Okon anje saradnje sa Ha kim tribunalom, to je uslov svih uslova, ko nica na em daljem napredovanju ka evro-atlantskim integracijama i op tem razvoju zemlje. 3. Zaklju enje Sporazuma o stabilizaciji pridru ivanju sa E