VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU

I PREDUZETNIŠTVO

DIPLOMSKI RADPredmet:

Teoria Planiranje Privrednog Razvoja

Tema

MEĐUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)

Mentor Student

Prof. dr. Goran KVRGIC

SADRŽAJ:

1.Cilj seminarskog rada 32.Uvod 4

Svjetska banka………………………………………..5 3.Zadatak i cilj MMF-a ........ 6

4.Finansijska osnova MMF-a 6 5.Poslovna djelatnost

6.Kvote i glasanje - pojam i značaj 77.Operacije MMF-a 98.Organizacija MMF-a 109.Uloga zlata u MMF-u 1110.Valutni sistem MMF-a 1211.Dogovaranje i konsultacije u MMF-u 1312.Finansijka funkcija MMF-a 1413.Finansijka pomoć 1514.Finansijske olakšice 1615.Specijalna prava vučenja SDR – pojam i suština 18 (Special Drawing Rights)16.Politika uslovljenosti fonda 2017.Stand-by aranžmani 2118.Srbija i MMF ....................... 2219. Zaključna razmatranja 24

Literatura 26

2

1.Cilj seminarskog rada

Cilj seminarskog rada je objasniti šta je to Međunarodni Monetarni Fond, zbog čega on postoji, šta je dovelo do njegovog osnivanja, njegova svrha i druge bitne stvari u vezi sa njim. Svakom cilju se treba prići sistematično i na pravi način da bi se na najbolji način shvatila tematika koja se obrađuje. Zbog toga se polazi od uvodnog izlaganja pomoću kojeg može da se stvori jasna slika onoga o čemu govori ovaj rad. Tema rada je veoma kompleksna jer je reč o veoma moćnoj finansijskoj instituciji. Znati šta je to MMF i koje su njegove delatnosti spada u domet opšteg obrazovanja pojedinca bez obzira da li se bavi ekonomijom ili ne,utoliko zbog aktuelnosti ove teme.

3

2.Uvod

Postoje različita definisanja MMF-a. Neki tvrde da je to jaka politička institucija koja se služi manipulacijama, drugi je poistovećuju sa Svetskom bankom i tako dalje. MMF nije ni jedno ni drugo.MMF je međunarodna kooperativna institucija koju čine 182 zemlje, dobrovoljno učlanjene, jer prednost vide u zajedničkom dogovaranju u okviru ove institucije, a sve u cilju postizanja što stabilnijeg međunarodnog sistema poslovanja.Takođe, MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim članovima koji imaju probleme sa finansijskim obavezama, ali samo pod uslovom da preduzmu mere za eliminisanje tih poteškoća. MMF nema nikakav autoritet nad domaćom ekonomskom politikom svojih članova.

Do potrebe za organizacijom kao što je MMF došlo je posle velike ekonomske krize 30-ih godina ovog veka. Veliki broj država sa Velikom Britanijom na čelu moralo je da napušta zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na poteškoće u vreme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Došlo je do opadanja životnog standarda. Neke države su težile skoro potpunom eliminisanju upotrebe novca a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cene da bi smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos između novca i vrednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija.

Cene dobara na svetskom tržištu su pale za 48% , a vrednost međunarodnog poslovanja za 63%. Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko međunarodnih konferencija sa ciljem da se spreče monetarni problemi. Trebalo je stvoriti sistem koji će se baviti monetarnim pitanjima i rešavanju monetarnih problema. Zahtev za takvim sistemom su zatražili Harry Dexter White iz SAD-a i John Maynard Keynes iz UK. Međunarodna zajednica je prihvatila ovaj sistem a dogovor o uspostavljanju Međunarodnog monetarnog fonda se desio u gradu Bretton Woods, New Hampshire, USA, 22-og Jula 1944 godine.

4

Dogovoru su prisustvovali 44 delegata raznih zemalja. MMF je počeo zvanično sa radom u Vašingtonu maja 1946 godine sa 39 članova

3.Zadatak i cilj MMF-a

Osnovni zadaci MMF-a su:

Razvijanje međunarodne monetarne kooperacije Potpomaganje ekspanzije međunarodnog privrednog poslovanja i

doprinosa povećanju nivoa zaposlenosti i realnog rasta dohotka Podrška stabilnosti međunarodne razmene Pospešivanje multilateralnih odnosa u plaćanjima i slobodne trgovine Pomaganje smanjenju nestabilnosti kod plaćanja

Zadatak MMF-a nije smo rešavanje problema pojedinih zemalja već i funkcionisanje međunarodnog monetarnog sistema kao celine. Njegovi članovi zajedno rade na uspostavljanju stabilnog svetskog rasta. MMF radi na pronalaženju načina da se preduhitre, kontrolišu i rešavaju finansijske krize.

Svjetska banka5

Svjetska banka osnovana je 1. srpnja 1944. god. u Bretton Woods-u na sjednici kojoj su prisustvovale 44 vlade zemalja. Sjedište joj je u Washingtonu. Pomagala je u obnovi Europe nakon II. Svjetskog rata. Prvi zajam koji je odobrila u visini od 250 mil. USD bio je namijenjen za obnovu Francuske. I taj aspekt pomoci pri obnovi je važno težište u radu i djelovanju Svjetske banke. Danas Svjetska banka više obraca pozornost na smanjivanje siromaštva u svijetu. Prije je Svjetska banka imala stožer u kojem su bili tehnicki strucnjaci kao i strucnjaci zaduženi za financijsku analizu te su iskljucivo radili u Washingtonu. Danas raspolaže jednim znatno vecim stožerom koji ima strucnjake iz ekonomije, vanjske politike, strucnjake za pojedina podrucja te strucnjake za socijalna pitanja, 40 % tih strucnjaka danas radi u uredima smještenim u državama s kojima ta svjetska institucija ima odnose.Svjetska banka je danas puno veca i kompleksnija. Razvila je se u grupu organizacija koju cine vec navedena Medjunarodna banka za obnovu i razvoj ( IBRD), Medjunarodno udruženje za razvoj (IDA), Medjunarodna financijska korporacija (IFC), Agencija za multilateralno garantiranje investicija (MIGA) te Medjunarodni centar za rješavanje pravnih sporova pri investiranju (ICSID).U 80-im godinama djelovala je u razlicitim smjerovima; pocetkom tih godina bila je suocena sa makroekonomskim problemima i pitanjima koja su se ticala reprogramiranja dugova, poslije su na prvo mjesto dolazile socijalne i teme vezane za zaštitu okoliša. Tijekom suocavanja sa svim tim problemima neki su im prebacivali kako rade suprotno svojim nacelima u projektima koji su privlacili više pozornosti. Kako bi se suocili sa dvojbama oko kvalitete djelovanja Svjetske banke, javnosti je prezentirano izvješce o radu. Nedugo poslije toga pocela je reforma koja je podrazumijevala reviziju u kojoj se trebalo ustanoviti dali su prigovori upuceni Svjetskoj banci osnovani. Prigovori su bili sve veci i dosegli su vrhunac 1994. na godišnjem zasjedanju u Madridu.Nakon toga su Svjetska banka i njene organizacije ucinili znatan korak prema naprijed. Svaka organizacija, sama za sebe je radila na tome kako bi bila efikasnija i djelotvornija. Samim time je došlo do pomaka te se moglo vidjeti kako su promjene dobro došle, a i neki su priznali kako su zadovoljni ucinjenim. Više nego ikad prije, Svjetska banka je dobila na znacenju na svjetskoj politickoj sceni. Zajedno sa partnerima uspješno je se angažirala u razlicitim kompleksnim situacijama poput potpore u Bosni i Hercegovini nakon rata, pomoci Istocnoj Aziji nakon financijske krize, obnovi Srednje Amerike nakon jakih vjetrova i oluja, pomoci Turskoj nakon velikih potresa, obnovi Kosova itd.

Strateški smjer

Bez obzira na beskrajni napredak koji je ucinjen proteklih 20 godina u smanjivanju siromaštva još uvijek živi 1,2 milijardi ljudi koji imaju dnevni prihod manji od 1USD kao i 2,8 milijardi ciji je prihod manji od 2USD. U svakom slucaju je broj siromašnih u tom razdoblju smanjen za 200 mil. ljudi. U sljedecih 50 godina, predvida se da ce svjetsko stanovništvo porasti sa 6 na 9 milijardi ljudi od cega ce skoro 95% tog rasta pripasti zemljama u razvoju.

6

Milenijski razvojni ciljevi oko kojih su se 2002. 189 zemlje Ujedinjenih naroda dogovorili zrcalo su jedne jedinstvene sloge oko toga što je potrebno napraviti kako bi se smanjilo siromaštvo. Ti ciljevi predstavljaju odredene zadace na kojima ce raditi i oni koji nude novac odnosno pomoc kao i oni koji tu pomoc primaju.

Neki od ciljeva su :- Istrebljivanje ekstremnog siromaštva i gladi- Osnovna škola za sve- Jednakopravnost i prava žena- Reduciranje djece koja umiru- Poboljšanje zdravlja majki- Borba protiv virusa HIV-a, Malarije i ostalih bolesti- Ustrajnost u zaštiti okoliša- Razvoj globalnog partnerstva za razvoj

Zadnji cilj izmedu ostalog definira uloge onih koji novac daju i onih koji ga primaju.Da bi se spomenuti ciljevi ispunili potreban je golemi trud i briga od strane razvijenih zemalja oko gospodarske politike, ucinkovitog i nekorumpiranog menadžmenta javnog sektora što bi pridonosi ulaganju dodatnog kapitala.Pitanje koje se postavlja je, koju ulogu tu ima Svjetska banka? Ona podupire kako industrijske tako i zemlje u razvoju na podrucju davanja zajmova, garancija, analiza i savjeta, opraštanje dugova, povecanje kapaciteta kao i pravnom zastupanju. Strategija Svjetske banke za smanjenjesiromaštva se bazira na izradi povoljne klime za investiranje te investiranje u siromašne.Pocetkom 2003. vodstvo Banke je odredilo 7 težišnih podrucja: Obrazovanje za sve, HIV/AIDS, zdravlje majke i djeteta, opskrba vodom te njen odvod, klima za investiranje i financije, trgovina i ustrajnost u zaštiti okoliša. Ta podrucja, u svim regijama, za koja Banka izdvoji financijska sredstva su ona u kojim ce Banka težiti kako bi u najkracem roku poboljšala projekte. Kada je 1944. Medjunarodna banka za obnovu i razvoj osnovana, «Razvoj» nije bila zadaca koja je bila na prvom mjestu. Tada je glavni cilj Svjetske banke bio obnova Europe nakon II. Svjetskog rata. Nakon tog rata glavno nacelo je bilo da bogate zemlje rade zajedno na tome kako bi poboljšale životni standard u siromašnim.

Poslovna djelatnost

Svjetska banka je jedna od mnogih institucija koje nude pomoc i financijska sredstva

7

zemljama u razvoju, njihovo financiranje cini 7 % ukupnog kapitala. Ostatak od 93 % cini veliki broj izvora od kojih investicije u privatni sektor kao i sredstva te zajmovi cini veci dio «kolaca».Zadnjih 20-ak god. je pri tome državni udio smanjen dok je istovremeno privatni porastao. Svjetska banka na razlicite nacine financira projekte cija svrha je smanjenje siromaštva i postizanje Milenijskih ciljeva. Tako Medjunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) odobrava zajmove, a Medjunarodno udruženje za razvoj (IDA) kredite i doprinose. Nacin financiranja koji je dostupan nekoj zemlji u razvoju ovisi prvenstveno stupnju potrebe za financijskim sredstvima.Medjunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) ciji je kreditni rejting ocijenjen najvecom mogucom ocjenom AAA financira se davanjem zajmova. U poslovnoj godini 2002. takvim je nacinom na financijskom tržištu ubrala 23 milijarde US dolara. Drukcija od ostalih financijskih institucija ne teži iskljucivo maksimalizaciji dobitka vec koristi svoj izvrsni rejting kako bi niske kamate koje placa prenijela na zemlje u razvoju koje se korite njenim zajmom. U tu grupu spadaju opcenito zemlje sa srednjim prihodom. Dva su osnovna nacina davanja zajmova koje odobrava Svjetska banka. Jedan nacin su investicijski zajmovi za robu, radove i usluge koji služe za potporu projektima namijenjenih za razvoj u velikom broju sektora, a drugi prilagodavajuci zajmovi, brzo dostupni za politicke i institucijske reforme. Cim jedan zajmoprimac predstavi projekt, Banka provjerava njegovu valjanost i provedljivost Tijekom pregovaranja o zajmu, zajmodavac i zajmoprimac se dogovaraju o zajednickom cilju, pojedinim komponentama zajma, rezultatima koji se žele postici, planu realizacije i vremenu u kojem ce zajam biti isplacen. Cim Banka odobri zajam i stavi ga u funkciju, zajmoprimac pocinje sa projektom onako kako je dogovorio sa Bankom. Tijekom realizacije zajma, Banka prati kako se sve to odvija. Svjetska banka je uglavnom poznata kao financijer, ali ona se takoder bavi i uslugama analize te savjetodavnom funkcijom cija svrha je dugotrajno poboljšanje na politickoj razini. U svakoj zemlji djelatnici Banke provode gospodarstvene analize što cini osnovicu za jedan veliki dio programa u tim zemljama.

Neke od analiza koje su dostupne :

- procjena siromaštva- analize javnih troškova- izvješca socijalne i politicke strukture- izvješca sektora

Povecanje kapaciteta unutar zemlje kako bi se podržali programi za smanjenje siromaštvajedna je manje poznata zadaca Svjetske banke. Savjetodavna funkcija Banke stavlja na

8

raspolaganje informacije i znanje bilo za socijalni razvoj, pitanja koja se ticu zdravstva, prehrane, stanovništva, financijskog sektora te zakonodavstva.

4.Finansijska osnova MMF-a

Na osnovu člana III odeljak 3 iz Breton Vudsa zemlje članice su bile dužne da izvrše upis kvota i kao minimum, svaka zemlja članica je u zlatu plaćala manji iznos od sledeća dva iznosa: 1) 25% svoje kvote, 2) 10% od svojih zvaničnih neto holdinga zlata u SAD dolarima. Ostatak kvote se upisivao u nacionalnoj valuti. Na osnovu Amandmana II iz 1978 godine predviđeno je da se 25% kvote uplaćuje u SDR ili u konvertibilnim valutama, a 75% u nacionalnoj valuti. Najnovija, jedanaesta opšta revizija kvota bila je 1998 godine i vrednost upisanih kvota je iznosila 212 milijardi SDR.

Kvote imaju 3 osnovne funkcije:

One su osnovica za određivanje olakšica prilikom povlačenja sredstava fonda

One izražavaju iznos deviza sa kojima Fond može da računa One predstavljaju osnovu za izračunavanje prava glasa zemalja članica

5.Kvote i glasanje – pojam i značaj

9

Pri uključenju u MMF svaka zemlja članica deponuje određenu sumu novca,zvanu “quota subscription”.Kvote imaju različite uloge i služe za:

Utvrđivanje broja glasova Utvrđivanje maksimalnog iznosa sredstava na korišćenje Bazu za dodelu SDR

Kvote određuju glasačku snagu članova,pa iz neravnomernog učešća kvota proističe isto takva neravnomernost u glasovima. Broj glasova se utvrđuje na taj način što sve svakoj zemlji dodeljuje 250 glasova i plus po jedan glas na svakih sto hiljada SDR-a uplaćene kvote.Bogatije zemlje imaju veću glasačku moć. Zemlje koje imaju preko 15% ukupnog broja glasova imaju pravo veta na odluke fonda. Zemlje sa najvećim brojem kvota u MMF-u su: SAD sa 18,25%, zatim idu Nemačka, Japan, Francuska i Velika Britanija.Učešće glasova industrijskih zemalja u ukupnim glasovima kod Fonda iznosi oko 60% a ZUR oko 40%,tako da ZUR mogu da utiču na odluke ako deluju kao grupa jer se mnoge značajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom većinom od 70% ili 85%.

One stvaraju određeni fond novca koji se može povući u slučaju finansijskih poteškoća članova.

One su osnova za određivanje koliko član može da pozajmi od MMF-a ili da primi od MMF-a u periodičnim alokacijama specijalnih pomoći, poznatim pod nazivom “specijalna prava vučenja”. Ovo nam govori da, što je više član finansijski doprineo, to više može da pozajmi kada mu je potrebno.

Kvote se preispituju svakih 5 godina i mogu biti povećane ili smanjene prema potrebama MMF-a i prema ekonomskom prosperitetu zemalja članica. U 1946 godini MMF je imao $7,6 milijardi, a u 1998 godini $193 milijarde. Predlog da se kvote podignu na $280 milijardi čeka na odobrenje. SAD, kao

najjača ekonomska sila, učestvuje u fondu sa oko $35 milijardi, što im daje oko 265.000 glasova (18,25%), a Palau koja je postala član u Decembru 1997 godine, ima najmanju kvotu, i doprinosi sa oko $3,8 miliona, i ima 272 glasa (0,002%).

10

Određuju alokaciju “specijalnih prava vučenja”.Udeo zemlje članice u alokaciji “specijalnih prava vučenja”, određuje se u odnosu na njene kvote.

U januaru 1998 godine došlo je do predloga da se podigne nivo kvota za 45%. Da bi se ovaj potez odobrio potrebno je 85% svih glasova. Prema podacima od 15-og Avgusta 1999 godine, 153 zemlje članice (što predstavlja 96,9% svih glasova) su se saglasile sa povećanjem. “Board of governors” svakih 5 godina preispituje kvote i ukoliko je potrebno menja njihovu strukturu. Takođe, svaka zemlja može u bilo kom momentu tražiti preispitivanje svoje kvote. Kvota svake zemlje članice se određuje prema njenoj ekonomskoj snazi u odnosu na druge zemlje. Različiti ekonomski faktori se uzimaju u obzir pri determinisanju kvote – GDP određene zemlje, broj finansijskih transakcija i zvanične rezerve određene zemlje.

6.Operacije MMF-a

11

Pri uključenju u MMF, zemlja članica se obavezuje da će informisati ostale članove o vrednosti svoga novca u odnosu na novac drugih zemalja, da će izbegavati restrikciju zamene domaće valute za stranu,da će negovati takvu ekonomsku politiku koja će voditi povećanju nacionalnog bogatstva i bogatstva celog čovečanstva.MMF ne može naterati članice da se striktno vladaju prema ovim pravilima, mada može izvršiti moralni pritisak da se pridržavaju pravila koja su dobrovoljno potpisale.Ukoliko zemlja članica konstantno ignoriše svoje obaveze, ostale članice mogu, kroz instituciju MMF-a,da zabrane toj zemlji pozajmljivanje novca od MMF-a, ili da, u krajnjem slučaju, zamole zemlju članicu da izađe iz institucije.Tokom vremena obaveze članova su es menjale prema potrebama.Što se tiče samog MMF-a,on ima obavezu kontrolisanja kooperativnosti sistema u svrhu redovne i pravilne razmene nacionalnih valuta, pozajmljivanje novca članovima da bi reorganizovale svoje ekonomije da bolje kooperišu sa sistemom i obavezu davanja servisnih usluga-tehničku pomoć i obuku.

7.Organizacija MMF-a

12

Organi upravljanja u Fondu su:

Odbor guvernera Odbor izvršnih direktora Generalni direktor fonda

Na vrhu hijerarhijske lestvice nalazi se Odbor Guvernera i čine ga po jedan guverner i njegov zamenik iz svake zemlje članice koje potpuno slobodno imenuju guvernere i zamenike.Oni su občno guverneri centralnih banaka ili ministri finansija zemalja članica.Oni su predstavnici svojih vlada i govore u njihovo ime.Upravni odbor guvernera se sastaje jednom godišnje,a guverneri svoje ideje i želje prenose izvršnom odboru koji ih predstavlja.

Odbor izvršnih direktora se nalazi u Vašingtonu,a sastavljen je od 22 izvršna direktora,od čega:

5 direktora imenuju zemlje sa najvećim kvotama 15 direktora biraju ostale zemlje članice na dve godine 1 direktora (21.-og) imenuje zemlja čiju valutu Fond koristi u

značajnijem obimu (Saudijska Arabija) 1 direktora (22.-og) imenuje NR Kina

Uloga izvršnog direktora je:

da zastupa interese zemalja koje su ga izabrale on predstavlja kanal komuniciranja zemalj članica i Fonda

Odbor izvršnih direktora ,najčešće,odluke donosi konsenzusom,iako je to mesto sa najviše sukoba onteresa.

Generalni direktor Fonda (Managing Director) je predsedavajući Odbora izvršnih direktora.Ta funkcija obično pripada evropljanima.

13

8.Uloga zlata u MMF-u

Pre dogovora iz aprila 1978.godine, uloga zlata u međunarodnom monetarnom sistemu je bila centralna i odlučujuća. Ovaj dogovor imao je za cilj da se postepeno smanji uloga zlata u međunarodnom monetarnom sistemu i MMF-u.Međutim, zlato je još uvek važna rezerva u mnogim zemljam, a MMF spada u institucije koje imaju najveće količine zlata. MMF ima 3.271.341 kilograma zlata,što iznosi oko 3,6 milijardi specijalnih prava vučenja. Prema trenutnoj tržišnoj ceni,vrednost ovog zlata je oko $30 milijardi. Ove zalihe prestavljaju ravnotežu MMF-ovih zaliha zlata posle aukcije zlata i povraćaja zlata članovima u periodu 1976-80. Iako MMF drži zlato u zalihama, ono se koristi u MMF-ovim operacijama i transakcijama. Svaka transakcija sa zlatom mora biti odobrena od 85% zemalja članica. MMF može prodati zlato po tržišnoj ceni,ili može prihvatiti zlato od svojih članova u zamenu za obaveze prema MMF-u.Sve ostale transakcije su zabranjene.

9.Valutni sistem MMF-a

14

U svom nastanku,svi članovi MMF-a morali su da se pridržavaju istih metoda računanja vrednosti njihovog novca u odnosu na valute drugih zemalja. U tim vremenima SAD su definisale vrednost dolara prema zlatu,tako da je jedna unca zlata vredela $35. Pri uključivanju u MMF sve zemlje su morale da izraze vrednost svoga novca u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar. Svi kursevi su bili fiksni i odstupanja su mogla biti najviše do 1%.Ukoliko je neka zemlja članica želela da prmeni kurs svoje valute,u cilju stabilnosti svoje ekonomije,morala je da se konsultuje i sarađuje sa ostalim članovima MMF-a pre same promene. Ukoliko bi neka zemlja menjala kurs nezavisno od institucije MMF-a, onda bi ta zemlja izgubila pravo korišćenja sredstava Fonda. Ovaj sistem je imao svoje prednosti u odnosu na staro pravilo zlatnog važenja-održavanje kurseva stabilnim i predvidivim,ali tokom godina nailazio je i na velike slabosti. Sistem stalnih deviznih kurseva bio je u upotrebi oko 25 godina. Slom se nazirao početkom 70-ih.Funkcionisanje postojećeg zlatno-deviznog standarda je došlo u krizu zbog nedostajućeg kapitala-sve veće međunarodne nelikvidnosti.Takođe,nestabilnost rezervnih valuta,prvenstveno američkog dolara, ugrožavao je međunarodni monetarni sistem. Napuštanjem,predhodno otpisanog sistema deviznih kurseva,počelo je sa primenjivanjem individualnih metoda za određivanje kursa domaće valute. Jedini zahtev je bio da zemlje više ne koriste zlato kao osnovu za određivanje vrednosti valute i da informišu članove o načinu denominovanja vednosti svog novaca u odnosu na strani.Uglavnom se primenjivao slobodan kurs, odnosno,novac je vredeo onoliko kolika je bila njegova vrednost na tržištu. Neke zemlje su formirale svoje prema kursevima vodećih ekonomskih sila.

10.Dogovaranje i konsultacije u MMF-u

15

Kroz periodične kosultacije sa zemljama članicama,MMf saznaje da li se njegovi članovi ponašaju otvoreno i odgovorno pri postavljanju uslova pod kojima se prodaju i kupuju domaće valute drugim državama ili stranim građanima,i takođe se sagledava trenutna ekonomska pozicijadržave članice. Ovakav vid saradnje MMF-a sa članicama,ima cilj da eleminiše restrikcije razmene domaće valute za stranu.Uprvim godinama postojanja.MMF je vršio ovakve konsultacije samo sa određenim zemljama,tj.onim članovima koji su sprovodili praksu restrikcije razmene valuta,ali od 1978. svi članovi su obavezni na ovakav vid saradnje sa MMF-om.Konsultacije se obavljaju uglavnom jednom godišnje, ali “Managing Director”može u svakom trenutku da inicira sprovođenje postopka ako se utvrdi da je zemlja članica upala u veće ekonomske probleme ili ukoliko se čini da član radi protiv interasa Fonda.Svake godine, tim od 4-5 MMF-ovih stručnjaka provodi u zemlji članici oko dve nedelje,sakupljajući informacije i razgovara sa predstavnicima vlade o ekonomskoj politici zemlje. Prva faza konsultacija se odnosi na sakupljanje statističkih podataka o uvozu i izvozu,visini dohotka,nivou zaposlenosti, kamatama, protoku novca, investicijama, porezima, troškovima budžeta i drugim pokazateljima ekonomskog života koji mogu da utiču na međunarodni monetarni sistem. Druga faza sastoji se od sastanaka sa visokim predstavnicima vlade,na kojima se utvrđuje efektivnost domaće politike tokom tekuće godine.

Ovako prikupljene informacije , prezentiraju se na Izvršnom odboru,koji donosi predloge o prevazilaženju problema. Pored ovakvih periodičnih konsultacija,sprovode se i specijalni sastanci sa zemljama koje imaju značajan uticaj na svetsku ekonomsku politiku. Ovo ima za cilj sagledavanje i predviđanje daljeg razvoja svetske ekonomije.

Zaključci sa ovih sastanaka se publikuju dva puta godišnje u “World Development Outlook”.

11.Finansijska funkcija MMF-a

16

MMF je poznat svetskoj javnosti kao izvor za pozajmljivanje velikih suma novca finansiski ugroženim regionima.Tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, MMF je dao velike kredite Meksiku i Rusiji. Tokom 1983. i 1984. MMF je pozajmio zemljama članicama koje su imale obaveze prema drugim članicama oko $2,8 milijardi. Do 1995.godine Meksiko je kreditiran sa blizu $18 milijardi, a Rusija sa nešto više od $6,2 milijarde, za vreme teških reformskih perioda. Prema izveštaju iz jula 1998.godine, MMF potpomaže Indoneziju, Koreju i Tajland sa oko $35 milijardi, a Rusiji je odobreno $20,4 milijarde kao pomoć ekonomskom programu za 1998. Sve ovo govori da je Fond veliki mobilizator kapitala i jedna od najvećih kreditnih institucija.

12.Finasijka pomoć

17

MMF pozajmljuje novac zemljama članica koje imaju finansijke poteškoće, odnosno zemljama koje nemaju dovoljno stranih valuta da plate ono što su kupili od drugih zemalja. U svaku zemlju novac stiže na različite načine:od izvoza, od davanja usluga(bankarsko poslovanje i osiguranje),od turizma, od stranih investicija ili finansijkih pomoći.Ukoliko se zemlje zaduže previše, suočavaju se sa brojnim neprijatnim situacijama:opadanje kupovne moći,smanjenje izvoza...Zemlj članica MMF-a može zatražiti pomoć od organizacije koja bi trebala sa pomogne u utvrđivanju uzroka loše ekonomske situacije i načina za njeno razrešenje.Član Fonda sa finansijskim problemima može odmah povući iz fonda 25% svog ukupnog uloga (kvote) koji je uplatio u zlatu ili u drugoj konvertibilnoj valuti. Ukoliko je ova suma nedovoljna,zemlja sa velikim teškoćama može tražiti od MMF-a i u toku godine pozajmiti tri puta više od svog uloga. Ovi limiti se ne odnose na specijalne pozajmice MMF-a. Ovakav vid finansiranja Fonda je pozant pod nazivom “Supplemental Reserve Facillity” i stvoren je u decembru 1997 godine da pruži kratkoročno finansiranje članova suočenim sa iznenadnim ekonomskim poremećajima. SFR je prvi put primenjen na Južnu Koreju. Pri pozajmljivanju sredstva Fond se drži dva osnovna principa. Prvo, sredstva Fonda postoje za dobrobit svih članova, tako da se od svakog člana koji pozajmi novac očekuje da se taj novac vrati čim se problem reši.Drugo,pre nego što Fond odobri kredit,član mora da pokaže kako će da reši svoje finansijske probleme i kako će kredit da vrati u periodu od 3 do 5 godina (izuzetno do 10).

Logika ovog principa je vrlo jednostavana:zemlja koja traži kredit od MMF-a je prezadužena, odnosno previše troši.Ukoliko ekonomske reforme ne urode plodom, kredit će biti potrošen i ući će u dug.Znači kreditiranje se vrši samo ako

postoji realna šansa da se problem prevaziđe i da se pozajmljena sredstva efikasno iskoriste.

18

13.Finansijske olakšice

Postoje sledeće finansijske olakšice:Prva kreditna tranša; Zemlja treba da pokaže da preduzima razumne napore za perevazilaženje platnobialnsnih problema, nema uslova za korišćenje sredstava i otkupi domaće valute se vrše u periodu od 3 do 5 godina.Više kreditne tranše; Zemlja mora da ima validan i utemeljen program za uspostavljanje platnobilansne ravnoteže. Sredstva se obezbeđuju putem stand-by aranžmana sa kupovinom strane valute u tranšama a na osnovu kriterijuma izvršenja. Rokovi za otkup valute su od 3 do 5 godina.Proširena ( produžena ) olakšica fonda; Mora da postoji srednjeročni program koji ima za cilj strukturne promene. Srednjeročni program je na 3 godine, ali može da bude produžen na 4 godine. Program mora da sadrži mere i instrumente za prvih 12 meseci u detalje. Sredstva se obezbeđuju iz proširenih aranžmana koji uljučuju kriterijume izvršenja i povljačenja u obrocima, u periodu od 4,5 do 10 godina.Politika povećanog pristupa; Koristi se za povećanje sredstava u okviru stand-by aranžmana, kao i proširenih aranžmana. Što se tiče politike uslovnosti i faza odnosno performansi, sve je isto kao i u uslovima kreditne tranše i proširene olakšice Fonda. Otkupi valuta se vrše u periodu od 3,5 do 7 godina, a nameti se utvrđuju na bazi zajmovnih troškova Fonda.Kompenzatorne i finansijske olakšice za nepredviđene okolnosti; Kompenzatorni elemenat i prošireni aranžmani obezbeđuju sredstva zemlji članici zbog pada izvoza i preteranog uvoza pšenice koji je van kontrole zemlje članice.

Elemenat nepredvidivih okolnosti se proširuje na obezbeđenje pomoći članici koja sprovodi programe prilagođavanja, u cilju održavanja prilagođavanja, čak i u slučaju nastanka neočekivanih, u suprotnom smeru eksternih šokova. Otkupi valuta se kreću u periodu od 3,5 do 5 godina.

19

Olakšica finansiranja zaliha: Sredstva imaju za cilj pomaganje finansiranja doprinosa za odobreni međunarodni stok zaliha. Otkupi valuta se vrše u periodu od 3,25 do 5 godina.Olakšice za strukturno prilagođavanje; Sredstva se obezbeđuju pod povoljnim uslovima zemljama sa niskim dohodkom koje se suočavaju sa dugoročnim platnobilansnim problemima, a radi podrške srednjeročnim programima makroekonomskog i strukturnog prilagođavanja. Uz pomoć MMF-a i Svetske banke, zemlje članice sačinjavaju okvir politike u periodu od 3 godine. Detaljni godišnji programi se određuju pre isporuke godišnjih zajmova. Ovi programi uključuju i rokove kada se ocenjuju kriterijumi izvršenja. Otkupi valuta se vrše u periodu od 5,5 do 10 godina.Okalšice za pojačano strukturno prilagođavanje; U osnovi se radi o istoj kreditnoj olakšici kao što je olakšica za strukturno prilagođavanje. Razlike se odnose na obezbeđenje sredstava i monitoring. Zajmovi se odobravaju polugodišnje, a otkup deviza se vrši u periodu od 5,5 do 10 godina.

14.Specijalna prava vučenja SDR – pojam i suština(Special Drawing Rights)

20

Jedan od glavnih uzroka strukturne krize u koju je svet zapao krajem šezdesetih godina ovog veka jeste nedostatak deviznih rezervi država i povećanje međusobne nelikvidnosti, uz izmenu strukure i kvaliteta nacionalnih trezora. Sve više je dolazilo do smanjivanja rezervi zlata i povećanja američkog dolara i sterlinške funte kao rezervne valute. Istovremeno se beleži slabljenje pozicija ovih valuta. Da bi se poboljšala ukupna svetska likvidnost i ublažile negativne posledice svetske krize,došlo se na ideju da se stvori određeni mehanizam u okviru MMF-a koji bi rešio ove probleme.Taj mehanizam je nazvan specijalna prava vučenja,a predstavlja vrstu novca,koji bi trebalo da zameni zlato, po čemu je dobio naziv “knjigovodstveno zlato”.Osnivanje odeljenja u okviru MMF-a je dogovoreno na godišnjoj skupštini 1969,i početna suma je iznosila SDR 9.5 milijardi.Smatra se da je uvođenje rezervi SDR-a u sistem jedan od najvažnijih događaja od osnivanja MMF-a.Skoro svi članovi MMF-a su i članovi odeljenja SDR-a,a da bi to postali moraju deponovati izjavu kojom prihvataju obaveze,a one se tiču pravila pod kojim funkcioniše SDR.Osnovna obaveza svakog člana je da mora primiti transver SDR-a od učesnika koji ima finansijske probleme.Funkcionisanje SDR-a se bazira na koegzistentnosti državnih politika i kooperaciji država.Vrednost jedne jedinice SDR-a je $1,34467 prema obračunu od 16.februara 2000.godine.SDR je striktno oficijelna rezerva MMF-a i mogu je koristiti članovi Odeljenja SDR-a, sam MMF i druga tela koja imaju ovlašćenja od MMF-a.Treba naglasiti da su neke komercijalne banke stvorile instrumente slične SDR-u,ali da se oni razlikuju od oficijelnih specijalnih prava vučenja. SDR nemaju podlogu u zlatu. Osnovna namena SDR-a je da se poveća likvidnost zemalja,odnosno zemlja koja ima finansijski deficit može da koristi raspoložive iznose SDR-a

srazmerno svojoj kvoti.Sem ovog,postoje i specijalne namene ovih sredstava,a to je da se SDR koristi kao način zamene osnovnih konvertabilnih valuta za SDR.To ima za cilj stabilizaciju rezervnih valuta. Ovim se ne obećava zamena valuta za SDR, već samo otvara mogućnost takve transakcije. Takođe, SDR

21

ima i ulogu zaštite valuta od kursnih razlika,što je naročito izraženo posle napuštanja zlata kao monetarne podloge.SDR nije mnogo doprineo rešavanju strukturne krize,i bilo je potrebno dati mu značajniju ulogu u međunarodnom sistemu.Ta revizija najviše se ticala zamene rezervnih valuta dolara i funte za specijalna prava vučenja.Trenutna vrednost1 SDR je:

1 SDR =1.53351 USD1 USD =0.652098 SDR

15.Politika uslovljenosti fonda

1 Izvor:Zvanični sajt Međunarodnog Monetarnog Fonda www.imf.org22

Od zemalja članica Fond zahteva da ekonomske politike budu u skladu sa odredbama Statusa Fonda.Taj zahtev Fonda je poznat pod pojmom “uslovljenost”.Uslovljenost se počela izražavati nekoliko godina po osnivanju Fonda,a pod pritiskom najvećih kreditorskih zemalja.Poznato je da se Kejns zalagao za zadržavanje maksimalne slobode zemalja članica i protivio se davanju Fondu bilo kakvog autoriteta da ulazi u pitanja domaće politike.Takođe ni evropske zemlje koje su u to vreme bili glavni potencijalni dužnik nisu podržavale uslovljenost. Početkom 50-tih godina prošlog veka Odbor izvršnih direktora je prihvatio uslovljenost samo da bi se obezbedilo finansijsko učešće SAD,a kasnije (1955.) da se ona pojača,uporedo sa obimom korišćenih sredstava.Vremenom i evropske zemlje su postale kreditori pa su se priklonile uslovljavanju.Uslovljenost podrazumeva prilagođavanje finansiranja u rešavanju platnobilansnih problema. Zdrava platnobilansna pozicija je ona kod koje postoji mogućnost da se deficit tekućeg bilansa finansira prilivom kapitala,pod uslovima koji su u skladu sa razvojnom politikom,a koji sa svoje strane ne dovode zemlju u poziciju da uvodi trgovinska i devizna ograničenja.Programi koje Fond odobrava,a čije izvršenje uslovljava,treba da obezbede i spoljnu i unutrašnju ravnotežu države.Uslovnost podrazumeva da su mere primerene uslovima i specifičnostima privrede zemlje na koju se primenjuju.U početku rada,smatralo se da platno bilansne ravnoteže mogu da budu fundamentalnog i privremenog (reverzibilnog) karaktera.Statut je predviđao različit način za njihovo izravnanje.Za fundamentalnu neravnotežu jedino rešenje je bilo prilagiđavanje kursa,a za reverzibilnu korišćenje sredstava kod Fonda,jer je izazvano vođenjem pogrešne domaće politike.U tom slučaju od domaćih vlasti se očekivalo da unesu promene u svoju ekonomsku politiku,radi rešavanja platno-bilansnih problema. Sa tim u vezi razvijeni su modeli za finansijske programe i tehnike stand-by aranžmana.

Uslovnost je osnovni element u pomoći Fonda zemljama članicama u cilju rešavanja finansijskih problema.Politika uslovnosti koju Fond vodi obezbeđuje Fond da će zemlja uzeti kredit i vratiti.Naime,ako zemlja ne

23

ispunjava kriterijume izvršenja,ona nije u mogućnosti da povlači sredstva po osnovu odobrenog stand-by aranžmana.

16.Stand-by aranžmani

Stand-by aranžmani predstavljaju aranžmane za pribavljanje sredstava Fonda i veoma su pogodni sa obzirom na jednostavnost vučenja potrebnih stranih sredstava plaćanja. Ovi aranžmani su u sistem Fonda uvedeni 1952.godine.Stand-by krediti su uvedeni,s obzirom da se pokazalo da povlačenje sredstava po osnovu nivoa nacionalnih kvota ne zadovoljava potrebe zemalja članica. Stand-by krediti su ograničeni sa stanovišta vremena korišćenja,kao i visine sredstava.Uobičajni rok stand-by aranžmana je jedna godina,a izuzetno može da bude i duži,ali ne duži od 3 godine.Predviđena je mogućnost da kredit bude produžen pre isteka roka važenja.Najčešća forma odobravanja kredita u Fondu su stand-by krediti.Oni su instrument preko kojeg se odobravaju sredstva Fonda u okviru prve kreditne tranše,kada i ako se zemlje pridržavaju mera dogovorene ekonomske politike. Zemlja Fondu podnosi na odobrenje mere ekonomske politike koje ima nameru da primenjuje,na osnovu kojih bi trbalo da se kvalifikuje da dobije sredstva od Fonda.Mere koje zemlja predlaže da bi izašla iz neravnoteže moraju da budu u skladu sa stabilizacionim programima koje Fond priznaje. Po svojoj prirodi stand-by kredit predstavlja kreditnu liniju čije modalitete korišćenja Fond unapred utvrđuje. Na taj način,država članica dobija garanciju od Fonda da će sredstva povlačiti do određenog iznosa i u određenom periodu.

zatražila da odluku o statusu zemlje odloži za 6 meseci.SCG je od nedavno ponovo članica MMF-a.

24

17. Srbija i MMF – aktuelnosti

Narodna banka Srbije potvrdila je da je Međunarodni monetarni fond odobrio povlačenje devete rate od 95 miliona dolara, tekućeg aranžmana za podršku deviznim rezervama i platnom bilansu. Nakon povlačenja te rate ostaje još oko 286 miliona dolara koje treba da se iskoriste do isteka aranžmana, čija je ukupna vrednost oko 994 miliona dolara, navodi se u saopštenju NBS. Odobravanjem nove rate kredita, kako se ističe, uspešno je završena četvrta revizija sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa za ovu i 2005. godinu. U zaključcima Odbora direktora MMF-a navodi se da su srpski državni organi čvrsto opredeljeni za sprovodjenje strukturnih reformi kako bi se stvorili uslovi za snažan održiv privredni razvoj. Program za 2005. godinu predviđa smanjenje poreskog opterećenja i prelazak na indirektno oporezivanje, kao i ubrzavanje strukturnih reformi, uključujući privatizaciju, da bi se održao snažan ekonomski rast i povećala produktivnost, navodi MMF. Ta finansijska institucija je u odluci o dodeljivanju nove rate primetila i da su vlasti u Srbiji sredinom 2004. godine ‘počele sa pooštravanjem fiskalne i monetarne politike radi smanjenja neravnoteže u razmeni sa inostranstvom i daljeg smanjivanja inflacije’. Prema proceni potpredsednika srpske vlade Miroljuba Labusa, aranžman sa MMF-om, vredan oko 680 miliona dolara specijalnih prava vučenja, biće okončan u novembru ili decembru iduće godine, sa oko šest meseci pauze u njegovom sprovođenju, koje je nastalo u vreme prethodne Vlade Srbije. ‘Mnogo je značajnije kada će da se završi taj aranžman sa MMF-om, kada će Srbiji će biti otpisano još oko 700 miliona dolara duga Pariskom klubu poverilaca

18.Zaključna razmatranja

25

Međunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi današnja ekonomija izgledala nezamislivo. MMF postoji da predvidi i reši sve probleme i poteškoće na kojem međunarodni monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu između zemalja nikada nisu ništa dobro donela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne organizacije pokazali kao dobro rešenje u savladavanju svih finansijskih poteškoća.Dakle, za MMF se može reći da je najvažnija i najveća međunarodna monetarna institucija i treba joj pridavati najveći značaj. Moglo bi se reći da članstvo neke zemlje u MMF-u znači da će ta zemlja pomagati drugim članicama, ali i da će njoj biti pomognuto u slučaju nekih njenih i unutrašnjih i vanjskih finansijskih poteškoća.

Svaka zemlja učestvuje u odlučivanju sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala u Fondu, tako da je odlučivanje proporcionalno deponovanim sredstvima. Najveći depodent su Sjedinjene Države.Međutim bitno je napomenuti da stavovi zemalja u razvoju čijih glasova ima procentualno manje nisu marginalizovani jer se mnoge značajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom većinom od 70% ili 85%,pa ako deluju jedinstveno mogu da utiču na odluke.Moje je mišljenje da razvijene svetske zemlje a posebno SAD,ako imaju u interesu donošenje neke odluke koja bi njima odgovarala,mogu lako da privole još neke zemlje (ZUR) čiji su im glasovi neophodni da bi izglasali takvu odluku.Iako je ovakvo mišljenje pogrešno,sigurno je da snaga zemalja zasnovana na ekonomskoj moći često nadjačava snagu argumenata slabije razvijenih zemalja,odnosno brojnijih zemalja članica.

Ono što se ne može osporiti MMF-u je njegova zasluga za uspostavljanje i održavanje monetarne stabilnosti u svetu.

Kao i svaka druga institucija, i MMF ima svoju organizaciju na čijem čelu je Upravni odbor Guvernera ili Board of Governors u kom se nalaze predstavnici vlada različitih zemalja koji govore u ime svoje zemlje. MMF-ova delatnost je u neprestanim izazovima i kako se okolnosti menjaju, menja se i delatnost, a sve u cilju gobalizacije finansijskih tržišta i smanjivanja finansijskih kriza.

Korišćena Literatura

Dr Goran Kvrgić Teorija i planiranje privrednog razvoja Beograd 2003

Dr Ognjanović,Vuk: Međunarodno bankarstvo , Beograd2004.

Dr Pušara,Kostadin: Međunarodne finansije , Beograd2003.

Dr Bjelica,Vojin: Bankarstvo–teorija i praksa , Novi Sad

26

2001.

Dr Bubanja,Marijana: Međunarodna ekonomija , Beograd2000.

Razne internet stranice

SADRŽAJ

1.UVOD----------------------------------------------------------------------------------------------- 3

2.CENTRALNA BANKA ------------------------------------------------------------------------- 3

3. EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA -------------------------------------------------- 6

4. EVROPSKA CENTRALNA BANKA ------------------------------------------------------- 9

4.1. Zadaci i struktura Evropske centralne banke ------------------------------------------------ 9

4.2. Organi odlučivanja Evropske centralne banke --------------------------------------------- 10

4.3. Institucionalna nezavisnost Evropske centralne banke ----------------------------------- 12

4.4. Strategija Evropske centralne banke --------------------------------------------------------12

4.5. Transparentnost i odgovornost----------------------------------------------------------------13

5. STATISTIKA ECB-a---------------------------------------------------------------------------13

6. STATUT EVROPSKE CENTRALNE BANKE------------------------------------------18

7. ZAKLJUČAK O TEMI------------------------------------------------------------------------23

27

8. LITERATURA-----------------------------------------------------------------------------------27

28