M E D I J S K E O B M A N E

11Februar 2012. www.serbianmirror.com

Marko Lopu{ina

Jugoslavija je za vremeHladog rata razvijalasvemirski program koji

je 1961. godine Tito prodaoSAD-u, a Kenedi je potomnajavio let na Mesec.

Ovo je sr` poruketrejlera za film “Hjuston,imamo problem”slovena~kog reditelja @igaVirca, koji je istog ~asakada je postavljen na inter-net “izazvao buru” u svimrepublikama biv{eJugoslavije. Balkanski isvetski mediji, uvek gladniistina i la`i, od ove fan-tasti~ne izmi{ljotine, koja jefilovana snimcima podzem-nih aerodroma JNA,napravili su svetsku vest.Pametni ljudi su shvatili daje to virtualna monta`a, aliostali su progutali pri~u dase radi o “otkrivanjunajve}e tajne Hladnograta”.

Zaplet filma vrtise oko navodnih tajnihzapisa Hermana Poto~nika,kapetana in`enjerskih jedinicaAustrougarske, zapravo Nemca, koji semuvao po Balkanu. Iskori{}en je da bi seu globalnom svetu ~ulo za Slovence. I tako,re~ po re~, slika na sliku, ispade da je JosipBroz Tito bio vanzemaljac, a da mi u SFRJto nismo znali. @iga Virc je toliko zamu-muljio svoj trejler za film “Hjuston, imamoproblem”, da je NASA morala da reaguje idemantuje da je Tito prodao Amerikancimasvemirski program.

^im se ova virtualna svetska pri~aohladila dobili smo novu ekskluzivnu vest– neko je u hali “Borik” u Banja Luci hteoda ubije Borisa Tadi}a i Milorada Dodika.A, opet neko nepoznat, upozorava da }eatentatori ubiti i Ivicu Da~i}a, ~ak i patri-jarha srpskog Irineja. Kad su mediji, uzmalu pomo} politi~ara, dobili dodatne“dokaze”, ispostavilo se da jedan penzion-er Slu`be dr`avne bezbednosti iz BanjaLuke ima arsenal oru`ja i eksploziva zasrpske glave{ine. Da jedan ~ovek poreklomiz Zagreba ni{ani Borisa Tadi}a. I da jebiv{i srpski lobista iz Njujorka poslao SMSporuku upozorenja {efu kabineta srpskepolcije, da pri~uva svog predsednika ipatrijarha.

Tako se Srbija ~itavih nedeljudana zabavljala stra{nim vestima o pretnja-ma smr}u svojih lidera, koje su stigle sapoznatih izvora i sa imenima u~esnika aten-tata. Niko se ne pita, pa koji su to likvida-tori koji pokazuju svoje namere i svojaimena? I za{to ne{to {to treba da je najve}abezbednosna tajna, planirani atentati, posta-je javna pri~a. Svima, i politi~arima, imedijima, pa i javnosti, odgovara da se vrti

ova nova virtualna bajka o politi~kimubistvima srpskih lidera. Jer, fabrike ne

rade, zaposleni dobijaju otkaze, svakosvakom duguje novac, pa nema plata, nihonorara – i sad neka se narod za to nebrine – predsednik i patrijarh su u `ivotnojopasnosti.

Ako se prisetimo pri~a o global-nom otopljavanju i potopa planete, afereVikiliks i video sage o likvidaciji Osamabin Ladena, postaje jasno da virtualni `ivotpo~inje da nadma{uje realni. Vi{e gotovoda nema razlike izmedu istine i la`i. Ve}sti~em naviku da kad ~ujem prvu vest,sa~ekam 12 sati da vidim njeno medijskookru`enje, realnu situaciju i procenim da lije la` ili istina. Tako je bilo i kada je javl-jeno i da je Dobrica ]osi} postao nobelo-vac. Pojava ishitrenih svetskih senzacional-nih vesti je toliko uzela maha da postojiopasnost da 21. vek bude era velikih la`i imanipulacija.

Nekada su se tim prevaranstkimposlovima bavili Amerikanci i Britanci,koji su izmislili nuklerani program zamasovno uni{tavanje u Iraku i sru{iliSadama Huseina, a sada se virtualnastvarnost projektuje i na Balkanu. Tamoneka bugarska ministarka je smisila pri~ukako je zvani~na Sofija re`irala tajnuoperaciju “Potkovica” na Kosmetu i u njuuvela Nema~ku, {to je za posledicu imalobombardovanje Srbije i Crne Gore 1999.godine. Nemci ovu virtualnu pri~u nisupotvrdili, ali je ona ve} obi{la ceo Balkan.

Sada se Slovenci hvale da su saTitom, ~iji je deda bio iz de`ele, osvojilisvemir. ^ekam samo da Janezi potvrde daje Tito bio vanzemaljac. Jedan Nemac jenapisao memoare i “priznao” kako je li~no

ubio Nikolu Teslu, srpskog genija iz Like.A Srbi se, evo hvale, kako imaju atentatore

koji }e da likvidirajupoliti~ki vrh svoje zemlje.

Virtualni prikaz`ivota posledica jeogromnog monopola umedijskom svetu, kojimvlada pet velikih svetskihporodica. Da bi se tajmonopol, koji se kod nasmanifestuje izdanjimastranih ~asopisa iz velikihlanaca i televizijama izakojih stoji CIA prikrio,izmi{ljena je pri~a onezavisnom novinarstvu.Va{ington i Holivudsvakog dana proizvedetoliko televizijskih serija,da mogu da nahrane 80ameri~kih satelita, prekokojih se iz kosmosa lan-sira virtualna slika na{eplanete.

U sadr`ajima teprojekcije ima malo Rusai Kineza, a jo{ manje nar-oda iz Dalekog Istoka.Virtualna slika je ogolje-na projekcija Zapada, ukojoj nema mesta za

vodu “Janu”, ve} samo za “Koka kolu”.Umesto Radeta [erbed`ije gledamoRamboa 33 godine na tv ekranima. Prenekoliko meseci @an Pol Belmondo, slavnifrancuski glumac je uputio javno pismoMinistarstvu kulture u kome se pitao kada}e na Francuskoj televiziji da gleda fran-cuske filmove, a ne samo holivudske. USrbiji se dnevno na 8 kanala emituje 46ameri~kih serija. Rusi, Kinezi, Japanci,Nemci, Italijani, Francuzi, Hrvati sa svojomkinematografijom i tv serijama kao da nepostoje.

Takav je odnos snaga svetskih silau medijima. Evropa, Balkan i Rusija sutotalno pokoreni ameri~kim virtualnimpri~ama. Mi smo medijska kolonijaHolivuda i Va{ingtona. Gutamo ameri~koinformativno sme}e, ali i sami po~injemoda prozivodimo la`nu sliku sopstvenog`ivota.

Nedostaje nam samo jo{ dapo~nemo kao Turci da pravimo sopstvenetv sapunice, u kojima se ne zna ko je komeotac, majka, {valer, momak, brat, sestra iliubica. Ne bi me iznenadilo ako nekabosanska, srpska ili hrvatska agencija javida je otkriveno kako je Franjo Tudman biosin Josipa Broza, a Slobodan Milo{evi}brat Jovanke Broz. Da je SeverinaVu~kovi} zapravo sestra An|eline D`oli iBorisa Tadi}a.

VIRTUELNI @IVOT NADMA[UJE REALNIVirtualni `ivot po~inje da nadma{uje realni toliko da postoji opasnost da 21. vek bude era velikih la`i i manipulacija.

Slovenci se hvale da su osvojili svemir, Nemci da su ubili Teslu, a Srbi da }e nas atentatori pobiti

12 Februar 2012.

I Z D R U G O G U G L A

Marijana Maljkovi}

Film “U zemlji krvi i meda”, koji jerediteljski debi An|eline D`oli, unajve}em delu srpske javnosti izazi-

va ogor~enje i bes. Razlog tome je na~inna koji su Srbi prikazani u filmu,isklju~ivo kao zlo~inci i silovatelji,nasuprot muslimanskim `rtvama. Kap kojaje prelila ~a{u jeste manipulacija sa bro-jem `rtava. U filmu se navodi da je u pro-teklom ratu ubijeno 300.000 Bo{njaka isilovano ~ak 50.000 Bo{njakinja, dokzvani~ni podatci UN govore o 90.000 ubi-jenih na sve tri strane. An|elina D`oli nijebila samo reditelj, ve} i scenarista filma,a u nastojanju da razume uzroke sukobana podru~uju biv{e Jugoslavije obratila se,kako je rekla za “Njujork tajms”, VeslijuKlarku, koji je vodio NATO snage unapadu na Jugoslaviju 1999. godine, iRi~ardu Holbruku, jednom od kreatoraDejtonskog sporazuma i promoterakosovske nezavisnosti. D`olijeva je ~lani-ca najuticajnije ameri~ke politi~ke organi-

zacije, Saveta za spoljne odnose, koji jeve} nekoliko decenija svojevrstan nevladinservis ameri~ke spoljne politike, a koji jebio zvani~ni pokrovitelj jedne od promo-cija An|elininog filma.

Film je u Americi za prvih mesecdana prikazivanja na vrhuncu “popularnos-ti”, prikazivan u svega 18 bioskopa.Prema podatcima IMDB, An|elinin red-iteljski prvenac ko{tao je oko 10 milionadolara, a do sada je uspela da povratisvega pedeseti deo ulo`enog novca. Nasajtu “Rottentomatoes”, koji sakupljaprikaze relevantnih kriti~ara, film se saocenom 52% trenutno nalazi u grupi“trulih” ostvarenja. Glavni nedostaci filmana koje se ukazuje u prikazima, su neu-verljivost i {abloniziranost likova.

Filmski kriti~ar lista “Variety”D`astin ^eng, nazvao je film “dramati~noproma{enim poku{ajem da obnoviinteresovanje javnosti za balkanske kon-

flikte. “An|elina prelazi prihvatljive dra-matur{ke slobode i predstavlja Srbe kaokarikature”, pi{e Hauard Fein{tajn iz mag-azina “Screen international”. Kriti~arNatan Rabin, pi{e da se “srpske grupeopravdano `ale zbog stereotipnog prikazi-vanja Srba kao rasisti~kih zlikovaca”, a

kriti~ar lista “Los Angeles Times” KenetTuran, zaklju~uje da “klju~ni aspekti pri~edeluju nametnuto, a bosanski Srbi se{ematizovano prikazuju kao lo{i momci”.

Ameri~ki novinar srpskog poreklaVilijam Dori} isti~e da se po Holivudupri~a da je film “U zemlji krvi i meda”finansiran iz Saudijske Arabije, a da jeglumica An|elina D`oli, koja ga jere`irala, odabrana zbog svojih politi~kihstavova.

“Ona nije neuka. Bliska jeva{ingtonskim politi~arima. A njen otac,holivudski glumac D`on Vojt, poha|ao jesrednju {kolu u Njujorku nazvanu poAlojzu Stepincu, hrvatskom katoli~komsve{teniku, osu|enom za zlo~ine nadSrbima i Jevrejima u Drugom svetskomratu”, rekao je Dori}. Napomenuv{i da jeSrpska pravoslavna crkva u filmuoptu`ena za zlodela, Dori} je ocenio da jefilm D`olijeve “poku{aj kinematografskoggenocida”.

Reditelj Emir Kusturica smatraAn|elin film lo{im filmom i dodaje:“Najve}a fabrika la`i trenutno je Holivud,

koji proizvodi filmove po jednom receptu.Uspe{ni filmovi podrazumevaju odre|enisadr`aj kvaliteta, a kad ve} postoje zvezdekoje zamenjuju svece, po{to naprave glupefilmove, onda ti glupi filmovi ~esto budupropagandno oru`je. Jedan od tih filmovaje re`irala inteligentna, ali moram priznatii vrlo nao~ita An|elina D`oli. Sadr`aj ina~in na koji je napravila film, naravno neodgovaraju visini onoga {to su nekada biliholivudski filmovi, ali zato slu`i svrsi pro-pagande”.

Upitan da prokomentari{e promo-ciju filma u Beograd i eventualni dolazakD`olijeve u Srbiju, legendarni glumacVelimir Bata @ivojinovi} je izjavio: “Zarmoram da komentari{em te budala{tine?To su kretenizmi! Ja je ne bih pustio dado|e. Ko njoj uop{te dozvoljava da do|eposle toga {to radi, {ta }e nam?! Kod nasjoj ne treba prire|ivati do~ek i ukazivatijoj po{tovanje”, ka`e Bata.

Glumac i producent DraganBjelogrli} ocenio je film “U zemlji krvi imeda” An|eline D`oli kao banalan ipovr{an sa dramati~no pretencioznimtuma~enjima tragi~nih doga|aja u biv{ojJugoslaviji i dodao da je napustio gledan-je filma pola sata, nakon po~etka premi-jere u Los An|elesu.

S druge strane, srpski medijiprenose vest da }e D`on Malkovi}, poz-nati holivudski glumac srpskog porekla,zapo~eti sredinom aprila film “Te`inasrca” koji }e na suptilan na~in ispri~atipri~u o smrti 12 banjalu~kih beba, u junu1992. Da podsetimo, bebe su preminulezbog nedostatka kiseonika, koji je biospreman u Beogradu, ali je Savet bezbed-nosti UN zabranio sve letove. Bebe suumirale iz dana u dan, a svet je ostaonem. Nadamo se da se kona~no ovatragi~na istina ugledati svetlost dana, baru nekom filmu.

AN\ELININ FILM

”U ZEMLJI KRVI I MEDA”

IZME\U KRITIKA I DEBAKLA

13Februar 2012. www.serbianmirror.com

I Z M A T I C E

DIPLOMIRAO SA SVIMDESETKAMA, U SRBIJI

BEZ POSLA

Beogra|anin Nikola Rankovi} (25),nekada student generacije Hemijskog

fakulteta u Beogradu sa svim desetkama uindeksu, nije izgleda dovoljno dobardoma}im firmama: od zavr{etka fakultetanije dobio nijednu ponudu za posao! Nikolasprema doktorat u Francuskoj, gde namer-ava i da ostane po sticanju visokog zvanja.Po zavr{etku studija usavr{avao se na~uvenom pariskom fakultetu “Ekol normalsuperiur”, zatim na Berkli univerzitetu uKaliforniji i trenutno na Naftnom institutuu Francuskoj. – Nisam dobio nijednuponudu za posao u Srbiji. Da budemiskren, nakon svega {to je pre`ivela na{aindustrija, niza neuspelih privatizacija ibankrota, treba jo{ investicija i vremena zaoporavak vitalnih grana. Samim tim i per-spektive za zaposlenje u Srbiji su dalekoslabije – obja{njava Nikola.

LA@IRANJE POVREDE ODUJEDA PASA

Kriminalisti~ka policija vodi istraguprotiv 40 lica iz Po`ege, U`ica i

^a~ka, zbog sumnje da su la`irali povredeod ujeda pasa lutalica, kako bi od lokalnihsamouprava naplatili naknadu, u prose~nomiznosu od 45.000 do 50.000 dinara, zafizi~ke bolove i pretrpljeni strah.

„Sumnjamo da se radi o organizo-vanoj prevari. Samo jednog dana, u oktobrupro{le godine, podneto je deset tu`bi zanaknadu navodne {tete od me{tana susedne

Po`ege koje su, kako tvrde, ujeli psi lutaliceu ̂ a~ku. Imamo informacije da ista lica pod-nose prijave u Valjevu, U`icu, Kraljevu i jo{nekim gradovima”, ka`e gradski javni pravo-branioc u ^a~ku, Katarina Novkovi}. Samou ^a~ku protekle godine podneta je 241tu`ba po ovom osnovu, dvostruko vi{e nego{to ih je bilo samo godinu dana ranije.

@IKINA DINASTIJA NAHRVATSKOM

Televizija RTL u Hrvatskoj pozvala jesve ~lanove Ve}a za elektronske medi-

je da podnesu ostavku, nakon {to su oniupozorili tu televiziju da filmove na srp-

skom treba da emituje sa titlom na hrvats-ki jezik. ^itavu pometnju izazvala je,komedija „@ikina dinastija”, koja je emito-vana na RTL i pri tom pobila sve rekordegledanosti. Dogodov{tine Gidre Bojani}a izkultnog srpskog ostvarenja 80-ih uHrvatskoj su postale najgledaniji televizijs-ki film svih vremena.

Neko `eli ponovo da aktuelizujehrvatski novogovor, koji je bio aktuelan90-tih. Bi}e jako zanimljivo kako }e pre-vesti ~uvenu repliku iz tog filma: “Idi begajbre @iko.”

OMILJENE TURSKE SERIJE

Ono {to je devedesetih u Srbiji zna~ilaKasandra, nedavno su ponovili junaci

turske serije Onur i [eherezada. Po uzoruna omiljene likove Srbi su po~eli daimenuju decu, da se masovno prijavljuju nakurseve turskog jezika, odlaze na turskoprimorje na odmor i ma{taju da se jednogdana zaposle upravo u nekoj od njihovihkompanija u Srbiji.

Nekada su se na Filolo{komfakultetu u Beogradu studenti turskog jezi-ka mogli izbrojati na prste jedne ruke, adanas ih ima vi{e od 70, dok su brojpolaznika turskog u {kolama stranih jezikaudvostru~io. Kao i u vreme Kasandre,Esmeralde i drugih popularnih [pankinja,roditelji u jeku popularnosti turskih serija,ovih dana, sinovima daju ime Onur. Takosu u roku od mesec dana mati~ari saZvezdare upisali tri Onura i nekoliko[eherezada, a u op{tini Savski Venac bardesetak ovih turskih imena. Popularnostturskih serija mudro su iskoristili i ugos-titelji. Tako je od aprila do decembrapro{le godine otvoreno sedam prodavnicabaklava u Beogradu. Dobro je {to Turci,pre nekoliko vekova, nisu znali da nasovako lako mogu osvojiti.

UPAO U STANGRADONA^ELNIKA DA

MU SE PO@ALI

Dimitrije Be}ir (80)je nekoliko putapoku{avao da do|e do gradona~elni-

ka Beograda Dragana \ilasa, kako bi muse po`alio na malu penziju, a kako muto nije polazilo za rukom, odlu~io je damu nasilno u|e u stan. „@ivim u zgradipored gradona~elnika, oti{ao sam da muse po`alim kao kom{ija. Smatram da mije naneta {teta u PIO fondu, jer mi s rad-nim sta`om koji imam, pripada vi{e”,ka`e Be}ir. Prema njegovim re~ima,kako nije mogao da do|e dogradona~elnika, po~eo je da prislu{kujeda li se otvaraju vrata njegovog stana nebi li ga tako uhvatio. „^uo sam da nekoulazi u stan i otr~ao do vrata. Poku{aosam da ih otvorim i shvatio da nisuzaklju~ana. Gurao sam da u|em,me|utim, neko je izgleda sa druge stranepodmetnuo nogu, te mi nije uspelo.Verovatno je to bila \ilasova supruga,koja se sigurno upla{ila”, obja{njavaBe}ir. Sa policijom je po{ao mirno i biloje o~igledno da nije `eleo da naudigradona~elniku, nego je mislio da onmo`e da re{i sve probleme u Srbiji, pa ione penzionerske.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

Potrebni su energi~ni, talentovani, ambiciozni i mladi ljudi,

koji vole pozori{te, `ele da glume, igraju,

sviraju i pevaju.

Potrebni su i dekorateri, {apta~i, scenografi,

kostimografi, {mikeri,

osobe koje bi se bavile marketingom...

Budite deo jedinog Srpskog glumi{ta u Americi.

Prijavite se na: 773.744.0373 ili na ogledalo@gmail.com

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi}, organizuje

VELIKU AUDICIJU

14 Februar 2012.

F E L J T O N - 1 . d e o

Uselu Smiljan pokraj Gospi}a, uLici, 10. jula 1856. rodio seNikola Tesla, od oca Milutina i

majke Georgine.Od malih nogu, a pod uticajem

oca, pravoslavnog sve{tenika, i u ono vremeistaknutog pisca i pesnika, puno je ~itao iu~io strane jezike. Dok ga je otac upu}ivaoda {iri znanja, mogu}e je da je od majkenasledio nau~ni~ki um jer je Georgina svo-jim izumima olak{avala posao ljudima naselu. Imao je brata Daneta i sestreAngelinu, Milku i Maricu.

Osnovnu i srednju {kolu zavr{ioje u Gospi}u, gde je napravio i prvi velikikorak u svet nauke - kao de~ak od sedamgodina pomogao je vatrogascima daispumpaju vodu iz reke. Posle mature te{koje oboleo od kolere i oporavljao se sedammeseci.

Upisao je politehni~ku {kolu uGracu, u [tajerskoj. Iznurivao se u~enjem i~itanjem, i spavao je po ~etiri sata dnevno,tako da su zabrinuti profesori pisali ocuMilutinu, strahuju}i da mladi} mo`e umretiod prekomernog rada. Ambiciozni Tesla pi{eMatici srpskoj mole}i ih za stipendiju, ali gaovi odbijaju. Posle toga, deo studentskih danapotro{io je i na kockanje kada je pobegao uMaribor i prestao da se javlja roditeljima.Otac, koji mu je u{ao u trag, {alje ga u Pragna zavr{etak fakulteta. Ali Nikola, koji nije`eleo da vi{e bude teret svojim siroma{nimroditeljima, napu{ta studije.

Prvi posao bio mu je u firmi kojase zvala “Ameri~ka telefonska kompanija”,godine, 1881. u Budimpe{ti, u koju seNikola preselio. Mladom geniju se tada uparku javila ideja za razvoj obrtnog mag-netnog polja.

Usledili su putovanje u Pariz iposao in`enjera u Edisonovoj kompaniji.Posetio je poslovno Strazbur, gde je patenti-rao indukcioni motor koji koristi principobrtnog magnetnog polja naizmeni~nih struja.

Sa preporukom svog {efa izPariza, koja je glasila: “Ja poznajem dvavelika ~oveka, a vi ste jedan od njih. Drugije ovaj mladi ~ovek”, odlazi kod Edisona uAmeriku. U Njujork sti`e 1884. i Edison

ga odmah zapo{ljava. Obe}ava mu i 50.000dolara ako mu pomogne da svojim izumomuve}a profit kompanije “Edisonovema{ine”. To se i dogodilo, a onda jeNikola shvatio da je Tomas Edison vi{ebiznismen, a manje nau~nik. Edison mu jeobjasnio da se {alio kada je rekao da }e mudati 50.000 dolara, {to bi odgovaralo sumiod dana{njih milion dolara, i ponudio mupove}anje plate od 10 dolara.

Nije to ni jedini, a ni poslednji putkada je Edison ispao krajnje nekorektan,shvativ{i da Nikolina naizmeni~na strujamo`e da osvetli ~itav grad, za razliku odnjegovih preskupih i glomaznih stanica jed-nosmerne struje. Iz bolesne `elje da ocrniTeslu, nastao je i veliki “izum” kojem jekumovao Edison - elektri~na stolica. Teslaga je galantno demantovao, priklju~iv{isamog sebe za kolo naizmeni~ne struje.

Tesla se posle sukoba saEdisonom kona~no osamostalio, ali po cenuda uvek bude na ivici gladi, i polako i uzvelike muke po~eo je da osvetljava plane-tu. Godine 1891. patentirao je Teslin trans-formator, a D`ord`u Vestinghausu, vlasnikulaboratije za ispitivanje struje, prodao jeideju o vi{efaznim sistemima koji biprenosili struju na velike razdaljine. U nje-govoj 35. godini Amerikanci ipak prepoz-naju da u rukama imaju jednog od najve}ih

genija svih vremena, pa je postao i pot-predsednik Instituta elektroin`enjera od1892. do 1894. godine. U to vreme je puto-vao po Evropi, poku{avaju}i da na|e finan-sijera za svoj polifazni sistem struja. UBeogradu je boravio tri dana, u junu 1892.

Tada je odr`ao legendarni govor uzgradi Rektorata:

- Ja sam, kao {to vidite i ~ujete,ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivan-jem bavim. To isto treba da budete i vi ida svojim znanjem i radom podi`ete slavusrpstva u svetu - obratio se Tesla studenti-ma i profesorima Velike {kole. Usledile sunajkreativnije godine Teslinog stvarala~koggenija. Izmislio je daljinsko upravljanjebrodom, koje je ponudio ameri~koj vojsci,ali sve do Drugog svetskog rata niko nijeimao sluha za ovaj izum. A 1898. godineizmislio je i elektri~ni upalja~ za motor saunutra{njim sagorevanjem. Prikazao jesvetu eksperimente sa be`i~nom telegrafi-jom i opite sa atmosferskim elektricitetom.

Dok je Tesla uveliko radio naprenosu signala na daljinu, iz Evrope sti`evest da je Markoni izmislio radio 1902.godine.

Nikola Tesla je umro 7. januara,1943. godine u sobi 3247 u hotelu“Njujorker” od sr~anog udara. Na njegovojsahrani su svirani [ubertova “Ave Marija” i“Tamo daleko”. Vrhovni sud SAD je te1943. godine priznao Tesli i otkri}e radija.Od 1956. godine, povodom stogodi{njice

ro|enja, jedinica za magnetni fluks zove setesla. Nikola je nazvan Prometejom 20.veka. Svetu je poklonio vi{e od 700 patena-ta, koji su registrovani u 25 zemalja. Teslaje te~no govorio ~e{ki, engleski, nema~ki,italijanski i ma|arski, a znao je i latinskijezik.

Z A N I M L J I V O S T I O T E S L INAJVE]I NAU^NIK

- U “Njujork tajmsu” je povodom Tesline smrti 1943.godine objavljeno: “Umro je Nikola Tesla, najve}inau~nik i pronalaza~ koji je ikad `iveo na ovoj planeti.Nijedan nau~nik ne bi mu mogao ni sve}u pridr`ati, tome~oveku Nikoli Tesli”

TESLA I ME[TROVI]

- Tesla je izuzetno cenio vajara Ivana Me{trovi}a (1882-1962), i pored jednog izgubljenog portreta, bio je voljanda pozira jo{ jedino njemu:“Radi na{eg potomstva i sveg slavenskog roda `elim daposle moje smrti i ostane moja bista od ~udotvorne rukeMe{trovi}a... Jo{ nemam gotovine, ali sam pripravan svena druga~iji na~in pripremiti za va{e i moje zadovoljstvo.Lice mi je jo{ glatko, o~i bistre i nisam o}elavio. Svi `ele

da se va{e neumrlo delo izlo`i ovde. Molim vas brzojavite va{e raspolo`enje i nameru. Va{ obo`avatelj,Nikola Tesla”.

TESLINA CRKVA

- U Americi u Santa Barbari postoji Teslina crkva, i kojudolaze da se mole oni koji misle da je do{ao iz svemira daobavi veliki zadatak. Tako|e u Americi, u San Dijegu, ukatedrali stoji na jednoj strani Teslina slika sa simbolimasvetlosti, a na drugoj je slika Isusa Hrista. Tesla je svetinja,svetlost i niko nema pravo da tra`i da le`i pod zemljom.

TESLIN BROJ

- Teslin broj je bio broj tri ili deljiv sa tri. Imao je tri tetkesa o~eve strane. Imao je tri tetke sa maj~ine strane i svetri su bile udate za pravoslavne sve{tenike. Imao je tri

sestre: Angelinu, Milku i Maricu. Sve tri Tesline sestretako|e su se udale za sve{tenike. Prele`ao je tri te{kebolesti: jednu posle zavr{ene osnovne {kole, drugu poslezavr{ene gimnazije i tre}u posle zavr{enih studija. OdTeslinog polifaznog sistema najve}u primenu do danasna{li su: trofazni sistem prenosa eletri~ne energije, tro-fazni indukcioni elektromotor i trofazni generator.

NIKOLA TESLA I MARK TVEN

- Slavni pisac Mark Tven i Nikola Tesla bili su veliki pri-jatelji. ^esto su se dru`ili u klubu “Plejer” na Menhetnu iu Teslinoj laboratoriji. Tesla je u svojoj autobiografijinaveo da je, dok je bolovao u mladosti i kada su lekarive} digli ruke od njega, nai{ao na knjige Marka Tvenakoje je ~itao i zbog kojih se oporavio. Mark Tven jeveoma po{tovao Teslu i u`ivao je da posmatra munjekoje je veliki nau~nik stvarao u njegovoj laboratoriji.

* 10. jul 1856. - Nikola Tesla se rodio uSmiljanu. Babica je rekla da }e biti detesvetlosti, jer je letnja oluja obele`ila nje-govo ro|enje.

* 1861. - Nikolin brat Dane umire u 12.godini posle pada sa konja. Nikola polaziu osnovnu {kolu u Smiljanu.

* 1862. - Porodica Tesla se seli u Gospi}.Tesla zavr{ava osnovnu {kolu i upisujegimnaziju.

* 1870. - Tesla odlazi u Karlovac i tamozavr{ava gimnaziju.

* 1873. - Oboleva od kolere popovratku u Gospi}.

* 1880. - Odlazak u Prag.

* 1881.- Zapo{ljava se u telefonskojkompaniji u Budimpe{ti.

* 1882. - Do`ivljava viziju u kojoj otkrivare{enje za razvoj magnetnog polja.Putuje u Pariz i zapo{ljava u firmi^.Be~elora.

* 1884. - Tesla sti`e u Njujork brodom.

* 1885. - Napu{ta Edisonovu kompaniju.

* 1886. - U o~aju i besparici, radi kaorovokopa~ za platu od 2 dolara dnevno.

* 1888. - Na Kolumbija univerzitetu uNjujorku predstavlja projekat nai-zmeni~ne struje i transformatora.

* 1889. - Pravi svoju laboratoriju uNjujorku.

* 1894.- Postaje dopisni ~lan Srpskekraljevske akademije.

* 1895.- Uspe{no testiran prvi velikigenerator struje na Nijagarinimvodopadima.

* 1901.- Prodaje 51% prava dobiti nasve svoje izume D`eju Pi Morganu(150.000 dolara). Giljerno Markoni prvi{alje signal na daljinu.

* 1911.- Uspe{no testirana Teslina parnaturbina.

* 1931.- Tesla puni 75 godina, magazin“Tajm” ga stavlja na naslovnu stranu.

* 1937.- Tesla dobija po~asni doktoratod svoje biv{e Politehni~ke akademije.

* 1942.- U Njujorku ga pose}uje kraljPetar.

* 1943.- U velikoj nema{tini Tesla umire7.januara u sobi hotela “Njujorker”.

* 1955.- Otvoren Teslin muzej uBeogradu.

* 1960.- Jedinica za magnetni fluks naz-vana po Tesli.

Hronologija

“Verujem da }e svet dugo vre-mena ~ekati da se pojavi genije, kojibi mogao biti takmac Nikoli Tesli upogledu njegovih velikih dela i nje-gove imaginacije”

E.K.Armstrong, nobelovac

15Februar 2012. www.serbianmirror.com

V A @ N E P O R U K E

16 Februar 2012.

P O R U K E

D O G O D I ] E S E

17Februar 2012. www.serbianmirror.com

Pro{le godine smo do{li na ideju i prvi put u ^ikagupokrenuli muzi~ku manifestaciju, koja je okupila reko-rdan broj peva~a i muzi~ara iz ^ikaga, Indijane,Milvokija i okoline. S obzirom da je to bila prva revijapeva~a, prijatno smo bili izna|eni velikim odzivom

u~esnika, kao i pohvalama publike, za koju na `alost nije bilodovoljno mesta u sali restorana Sandy’s.

Bio je to pravi muzi~ki spektakl, na kome su renomiranipeva~i potvrdili svoj rasko{ni glas, kao {to su i muzi~ari dokaza-li za{to su najtra`eniji, a nekoliko peva~a promovisalo je svojenove albume. Ogledalo je dalo priliku i novim talentima,peva~ima, da debituju te ve~eri i da rame uz rame nastupe save} priznatim muzi~kim zvezdama. Bilo je to divno ve~e, gdese muzi~ka elita sa velikim zadovoljstvom odazvala na{empozivu. Iznena|enje je bila i modna revija butika BLINC.Odu{evljena publika je podr`ala vi{e od 30 izvo|a~a, ponese-na dobrom atmosferom, igraju}i i peva}i do kasno u no}.

Iskreno se i ovaj put zahvaljujemo svim pro{logodi{njimu~esnicima, koji }e i ove godine biti deo na{eg muzi~kog spek-takla, u cilju da Ogledalo {to du`e i uspe{nije traje. A to su:Slavica Momakovi}-Miljanovi}, koja je bila inicijator i glavnikoordinator ovog poduhvata, Zoran Misoj~i}-Pi`on, DraganNegovanovi}, Ratko Ravi}, Dule Masla}, Joca Nikoli}, Bane\or|evi}, Greta Pop, Zorica Todosijevi}, Dragan Lon~ar-Cicko,prva violina Var{ave Bogdan Pavlikovski, @ika Anti}, MarijaMara Stojadinovi}, Sa{a Ku{evi}, Mirjana Negovanovi}, [piro iMilo{ Gvero, Lepa Smilja, Vito @drale, Neda Goran~i}, AlijaDalipovi}, ^edomil ^edo Kabi}, Jovan i Nikola Kr~edinac,Neboj{a Ostoji}-Ostoja i mnogi drugi.

Nakon ove nezaboravno provedene ve~eri, svi u~esni-ci, ali i brojna odu{evljena publika, izrazili su `elju, da ova revi-ja peva~a – PROLE]E U OGLEDALU, postane tradicija. Pa smore{ili da tako i bude. Zato smo ve} zapo~eli pripreme i za ovo-godi{nju muzi~ku manifestaciju, na kojoj o~ekujemo jo{ ve}ibroj u~esnika, a koja }e se odr`ati 7. aprila sa po~etkom u20:00 ~asova, u restoranu Sandy’s, na adresi:

7021 W. Higgins Rd u ^ikagu. Tel: 773.467.4700

Molimo vas da rezervi{ete svoja mesta na vreme, a miobe}avamo odli~an provod uz jo{ bolji program.

Redakcija Ogledala se srda~no zahvaljuje svimpro{logodi{njim sponzorima na podrsci i poziva sve koji to`ele da budu ovog puta.

PEVA^I I U^ESNICI O PROLE]U U OGLEDALU

Mislim da je program “Prole}e u Ogledalu” pro{legodine imao fantasti~an odziv. Restoran Sendis, nije mogaoda primi sve koji su `eleli da budu sa nama. Program je bioizuzetno atraktivan. Gotovo svi peva~i i instrumentalisti iz^ikaga su se odazvali. Samo oni koji su imali ranije ugovoreneobaveze nisu bili tu.

Ogledalo je vrlo ozbiljan list i u`iva veliki ugled uAmerici. Urednica lista Ogledala je svojim po`rtvovanim ikvalitetnim radom, zaslu`no izuzetno po{tovana. Njeni nov-inari i dopisnici su visoko profesionalni. Sve to sa velikimmuzi~kim i gluma~kim spetaklom, i novim sadr`ajima sigurno}e dovesti pravu publiku u velikom broju i ovog prole}a.

Jako verujem u ovu manifestaciju i tvrdim da “Prole}e uOgledalu'' ima velike {anse da ostvari tradiciju. To je velikastvar, a ujedno i obaveza da program bude na zavidnomnivou. Zato se kroz energiju koja povezuje u~esnike i publiku,ose}a uzajamno poverenje. Po{to sam i sama u~esnik, znamkoliko smo povezani prijateljstvom i ljubavlju.

Svi `elimo isto : da “Prole}e u Ogledalu '' `ivi i da traje. Dodite 7. aprila da se dru`imo i uverite se i sami. Do tada, voli vas Va{a Slavica Momakovi}!---------------------------------------------

Vito @drale o pro{logodi{njoj manifestaciji ka`e:“Organizacija je bila besprekorna, atmosfera divna, svi

smo radili sa velikim zadovoljstvom, {to }emo ponoviti i ovegodine. Jako mi je drago {to ste me pozvali da u~estvujem iove godine. Pohvala i za vlasnike restorana Sandy’s koji su nasprijatno ugostili.”

----------------------------------------------------------Mladi i uspe{ni ^edomil ^edo Kabi}: “Prvo moram da pohvalim ime va{e manifestacije

PROLE]E U OGLEDALU - fantasti~no je. Organizacija, prijem,gostoprimstvo i program je bio na visokom nivou. Podse}ame na emisije iz staroga kraja i zato mi je `ao da se ovoodr`ava samo jednom godi{nje. To je za mene bila i prilika dase sa svojim uva`enim kolegama na|emo, svi na jednommestu i kroz pesmu i zabavu lepo dru`imo. Na ovoj revijipeva~a, ne u`iva samo publika, u`ivamo i mi izvo|a~i. I nasamom kraju, ipak jedna zamerka, bilo je kratko.

S obzirom na odli~ne utiske sa pro{logodi{nje mani-festacija, rado, bez ikakve polemike, sigurno dolazim.Pozivam sve da dodju, bi}e ludo i nezaboravno.”

18 Februar 2012.

R E P O R T A @ A

Marijana Maljkovi}

@ivotni put, koji je sudbina odabrala zaporodicu Da~i}, mo`e biti veoma zan-imljiv scenario za fim. Dramati~an,

tu`an i sre}an, sa velikim `ivotnim preokreti-ma. Nikada nisu gubili veru i porodi~no jedin-stvo, uz ~iju pomo} su uvek i{li napred. Pro{lisu svu golgotu rata i izbegli{tva, bili su odvo-jeni jedni od drugih, da bi danas, daleko odrodne Zenice, u ^ikagu, bili sre}ni i veomauspe{no vodili tri porodi~na biznisa, negleda}i u retrovizor `ivota.

Nakon svih ratnih strahota peto~lanaporodica Da~i}, prebegla je u Srbiju, nadaju}ise da je svim mukama do{ao kraj. Me|utim,dve i po godine `iveli su odvojeno jedni oddrugih u [apcu, Beogradu, Subotici, NovomSadu, Crnoj Gori… Upravo ta udaljenost biloje ne{to najte`e za oca Nikolu, majkuMilosinku i sinove Neboj{u, Dra`ena iDragana. Nikada se nisu predali i verovali suda }e do}i dan kada }e biti svi zajedno, kaonekada. @elja im se ostvarila decembra 1994.godine, kada im je Crveni krst omogu}io dase presele u Ameriku. Najpre su do{li uVa{ington stejt, a kasnije su se preselili u^ikago, znaju}i da ovde ima mnogo na{ihljudi. Otac visoko kvalifikovani bravar dobioje prvi posao u kompaniji kod BrankaVukoti}a gde je radio 8 godina. Ova vredna

i dostojanstvena porodica nije zaboravila one,koji su im u tim te{kim godinamaprilago|avanja pomogli. “Veoma smo zahval-ni gospodinu Stojanu Baji}u i njegovojsupruzi Mileni, jer smo zahvaljuju}i njihovim

preporukama i poznanstvima na{li prveposlove. Stojan nam je mnogo pomogao usvemu, a bio nam je i velika moralna podr{kau vreme kad je to najvi{e bilo potrebno. Sa

tom porodicom, ne samo da smo ostali pri-jatelji, nego smo se ~ak i okumili,” rekao namje najstariji sin Neboj{a Da~i}.

O tome koliko porodica Da~i}gaji tradicionalne vrednosti i koliko sujedni drugima va`ni, potvr|uje i Neboj{inodgovor na na{e pitanje, gde je bilo te`enaviknuti se, u Beogradu ili Americi. “Te`eje bilo u Beogradu, jer je na{a porodicabila razbijena, ja sam bio u Beogradu, azatim u Crnoj Gori, otac i majka u [apcu,brat u Novom Sadu, u {koli milicije. To jeza nas bilo stra{no. Kada smo do{li ovamo,ako ni{ta drugo, bar smo svi bili zajedno.Prilagodili smo se nekako na novi `ivot imislim da je na{ dolazak u ovu zemlju bioodli~an potez, za sve nas. Tamo se sve zas-niva i zavr{ava u tome {to se ne~emunada{ iz dana u dan, ali sve ostaje samo natome. Nismo imali uslove za `ivotni pros-peritet, dok smo ovde za {esnaest godinave} ne{to postigli.”

A postigli su mnogo. Po~eli su odjedne prehrambene prodavnice i svoj biznisneprestano {ire. Ono {to firmu George’sLiquer & Deli izdvaja od drugih preduze}a~iji su vlasnici sa na{ih podru~ja jestekvalitet i originalnost proizvoda i velikaprofesionalnost. Zbog kvalitetnog poslovan-ja oni su dobili USD dozvolu, za pripremui izvoz hrane, koja se jako te{ko dobija.

Zahvaljuju}i dobrim receptima za spreman-je i preradjivanje mesa, njihovi proizvodisu tra`eni {irom Amerike. Sada njihovuslaninu kupuju svi od Nemaca, do Rusa, a“George’s Brand” se uspe{no prodaje umnogim prodavnicama.

Tajna uspe{nog biznisa je da jesvaki ~lan porodice uklju~en i da na najboljina~in doprinosti firmi. Neboj{a koji vodikompaniju Export- import prehrambenihproizvoda “GBM Trading Inc.” je zavr{io“Biznis menad`ment”, na North WesternUniverzitetu i ka`e da je za to najvi{e zah-valan svojoj supruzi Mirjani, koja mu je bilavelika podr{ka i pomo}. Snaha Mirjana jenakon stomatologije zavr{ila i “BiznisAdministraciju” i od velike je pomo}i uprodi~nom biznisu. Bra}a Dra`en i Draganjo{ studiraju, ali ve} sada mnogo doprinoseporodi~nom poslu. Svako ima svoje poljerada, ali kada je potrebno oni se dopunjava-ju. Dra`en vodi kompaniju “George’s BrandMeats”, poznatu po kvalitetnim mesnimprera|evinama, po tradicionalnom receptu.On pravi nedeljni plan {ta treba i koliko zaproizvodnju kobacica, slanine, kulena,}evapa, salame, od kojih su najtra`enijeparizer, pile}a, mortadela… Otac Nikola vodira~una o namirnicama, a sin Dragan jeodgovoran za prodaju u radnji George’sLiquer & Deli.

SLO@NI DA^I]I OD GOLGOTE DOUSPE[NIH BIZNISMENA

Vredna i slo`na porodica Da~i} tri biznisa vodi. Neposredni, prirodni i u poslovanju po{teni.

Neboj{a i Mirjana Da~i}

19Februar 2012. www.serbianmirror.com

R E P O R T A @ A

“Prodaju smo podelili na tri seg-menta etni~ki, internacionalni i generalni.Intrnacionalni marketi su veoma zadovoljnina{im servisom i na~inom poslovanja, panam tra`e nove namernice, otuda ideja dazapo~nemo import-export namirnica.Trenutno sara|uju sa 7 firmi od kojih uvoz-imo hranu. Najbolje se ovde prodajuproizvodi od bra{na, palenta, testenine i sve

od `itarica. Od nedavno saradjujemo sa jed-nom jakom kompanijom iz Beograda,“FLORIDAbel” koja veoma dobro posluje iima bogatu ponudu kvalitetnih proizvoda.Oni posluju pod “Delta Agrar group” iveoma su poznati po kvalitetnoj robi.Takodje, jedna od priznatih prehrambenihfirmi sa kojom sara|ujemo je ~uvena“Bakina tajna”. Poznato je da oni rade nabazi zdrave hrane i sve se priprema na pose-ban na~in, pakuje se ru~no, imaju odli~nuambala`u, veoma dobre i kvalitetneproizvode. Oni pripremaju odli~ne d`emove,slatka, kompote, ajvare… Proizvodi Bakine

tajne trebalo bi da budu ulaznica za general-ni market. Ova firma vodi ra~una o kvalite-tu, a ne kvantitetu, posluje na svetskomnivou i nema sumnje da }e “Bakina tajna”biti hit na ovom tr`i{tu” ka`e Neboj{a. Onje nedavno bio na sajmu hrane u Beogradu“Kulinarija” i sklopio ugovore za saradnju sanekim proizvodja~ima za koje smatra da senjihovi proizvodi mogu uspe{no plasirati na

ovo tr`i{te, a posebno muje drago da }e na ovajna~in makar malo pomo}isrpsku privredu,pove}avaju}i njen izvoz.Ina~e, njegova firmaGBM Trading Inc jeekskluzivni uvoznik“Florida bel”, ~ijeproizvode pored njihoveradnje George’s Deli,mo`ete na}i u svim radn-jama koje oni snabdevaju.

Porodica Da~i}trenutno pregovara o pro{irenju ponude svojihproizvoda radnjama, koje imaju svoje lanceprodavnica po ~itavoj Americi, kao {to suSams Klub, Costco i sli~ne. U isto vreme radena marketingu, da svoje proizvode ponude i uArizoni, Nevadi, Juti i jo{ nekim dr`avama.

Poslovni moto ovih uspe{nih ljudije, da se ne fokusiraju na jeftine proizvode ina kvantitet, jer ih je kvalitet svih ovih god-ina vodio uzlaznom linijom uspeha. Ne sum-njamo u njihovu filozofiju i gotovo je sigurnoda ovu radnu i pre svega slo`nu porodicuDa~i}, ~ekaju jo{ ve}i poslovni i privatniuspesi.

Sinovi Neboj{a, Dra`en i Dragan sa ocem Nikolom Da~i}em

P O V O D I

Gotovo u celom svetu 14. februarpraznuje se kao Dan zaljubljenih.Taj nezvani~ni internacionalni

praznik u pravoslavnom kalendaru poznatje kao Sveti Trifun, dok ga na zapadu nazi-vaju Svetim Valentinom. Slave ga sve gen-eracije i veruje se da tim danom po~injeprole}e, budi se priroda i ljubav u srcimaljudi.

SVETI TRIFUN – ZA[TITNIK VINA,

LJUBAVI I PESNI[TVA

U javnosti je malo poznato kakoje ovaj svetac postao za{titnik ljubavi idevojaka. Prema narodnoj pri~i, velikigre{nik Trifun na du{i je nosio 99 ljudikoje je bezo~no ubio i zbog toga jeosu|en na bo`ju kaznu. Legenda ka`e daje kazne mogao biti oslobo|en samo kadaprolista vrbov panj. Trifun je gajio bostani po osudi, svakom prolazniku je davaopo lubenicu. Me|utim, kad se jednogdana neki prolaznik, `ure}i, nije osvrnuona Trifuna i njegov poklon, Trifun sestu{ti za njim i veoma besan i uvre|en,udari ga lubenicom i ubije. O~ajan, jer jeubio stotog ~oveka, vrati se, kad ono –panj prolistao! Naime, ~ovek koga nijemogao da zaustavi hitao je da pokudidevojku pred udajom. A to je, po narod-nom shvatanju, neoprostiv greh, te se ovo

ubistvo Trifunu nije moglo uzeti za zlo.Time su mu sva prethodna nedelaopro{tena.

SVETI VALENTIN –ZA[TITNIK

ZALJUBLJENIH

Postoji vi{e verzija o porekluovog praznika ljubavi. Po jednoj legendi,tvorac Dana zaljubljenih bio je sve{tenikValentin koji je u toku tre}eg veka slu`iou Rimu. Ni za jednu pri~u o SvetomValentinu ne mo`emo sa sigurno{}u tvrdi-ti da je ta~na. Poreklo praznika je obavi-jeno velom tajni ali to ne spre~ava ljudeda veruju, da je Valentin bio heroj, jednajako zna~ajna, i pre svega romanti~nali~nost. Bilo kako bilo, Sveti Valentin seslavi kao Dan zaljubljenih kada se voljen-im osobama poklanjaju darovi uz roman-ti~ne poruke.

NAJ^E[]I POKLON –CVE]E

Dok }e jedni nekoliko dana pre14. februara provoditi u obila`enju trgovinakako bi prona{li odgovaraju}i poklon, drugi}e ~itav dan planirati o tome kako }e uve~eizvesti dragog ili dragu na ve~eru.Najva`nije je da ne poklanjate ki~erskepoklone koji vrebaju iz gotovo svakog izlo-

ga. Poku{ajte da poklonite voljenoj osobine{to originalno.

Evo nekoliko predloga koje cve}eda poklonite svojoj dragoj. Crvena ru`asimbolizuje romanti~nu, ali i strasnu ljubav,roze – ljubav za koju niko ne zna, a belaru`a simbolizuje nevinu ljubav. @ute ru`emo`ete pokloniti kao izraz prijateljstva ipo{tovanja. Orhideje su cvetovi za koje setradicionalno smatra da simbolizuju ljubav.Za ljubi~ice ka`u da su izraz odanosti, za

irise da su odraz snage, a za zumbule dasimbolizuju vernost i nepokolebljivost.Ciklame u prenesenom zna~enju imajudozu stidljivosti, dok lale predstavljaju sim-bol slave.

Ako ste nekim slu~ajem usamljenii niste na{li onu drugu polovinu, samonapred i hrabro, i priznajte nekome da gavolite. Pa, neko mora prvi da po~ne!

Marijana Maljkovi}

DAN ZALJUBLJENIH

20 Februar 2012.

Z A K O N I

“Zave{tanje je jednostrana, li~na i

uvek opoziva izjava volje, za to sposobnog

lica, kojom ono rasporeduje svoju imovinu

za slu~aj smrti, u zakonom odre|enom

obliku.” (~l.78)

Da bi zave{tanje bio punova`an,potrebno je da budu ispunjena tri uslova:

da je zave{talac sposoban za

pravljenje zave{tanja – navr{io je 15 godi-

na i sposoban je za rasu|ivanje (ima op{tu

poslovnu sposobnost), da je izjava posled-

nje volje data slobodno i svesno (volja

mora biti ozbiljna i stvarna, a namera

odredena i bezuslovna) i da je sa~injen u

obliku i pod uslovima odre|enim zakonom

(oblici: svojeru~no z, pismeno z pred sve-

docima, sudsko z, konzularno z, me|unar-

odno z, brodsko z, vojno z i usmeno z –

svi imaju istu pravnu snagu);

“Zave{tanje je mora biti sa~injeno

u obliku i pod uslovima odre|enim

zakonom.” (~l.83)

SADR@INA ZAVE[TANjAZave{tanjem se mo`e postaviti

jedan ili vi{e naslednika. Naslednikom se

smatra lice kome je zave{talac ostavio

celokupnu imovinu ili deo imovine.

Naslednik i isporukoprimac (lice

kome je ostavljena jedna ili vi{e odre|enih

stvari ili neko pravo) moraju biti odre|eni

ili odredivi (sadr`i podatke na osnovu kojih

se mo`e utvrditi ko su oni).

Naslednik mo`e biti fizi~ko i

pravno lice.

Zave{tanjem mo`e biti odre|en

onaj kome }e pripasti nasledstvo ili isporu-

ka (legat) ako postavljeni naslednik ili

isporukoprimac (legatar) ne mo`e ili ne}e da

nasledi.

Zave{tanjem mo`e biti ostavljena

jedna ili vi{e isporuka, odn. mo`e jednu ili

vi{e stvari ili prava ostaviti nekom

odre|enom ili odredivom licu, ili nalo`iti

nasledniku da iz onoga {to mu je ostavl-

jeno da neku stvar ili pravo nekom licu, ili

mu isplati sumu novca, ili ga oslobodi

kakvog duga, ili ga izdr`ava ili uop{te u

njegovu korist ne{to u~ini ili se uzdr`i od

kakvog ~injenja, ili da ne{to trpi.

Zave{talac mo`e narediti da se

kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela

imovina upotrebe u dozvoljene svrhe, da se

osnuje zadu`bina i odrediti sredstva za pos-

tizanje njenog cilja.

Zave{talac mo`e u pojedinim

odredbama zave{tanja postaviti uslove i

rokove.

Nepostoje}im uslovima se sma-traju uslovi koji su:

- protivni prinudnim propisima,

javnom poretku ili dobrim obi~ajima,

nemogu}i, nerazumljivi i protivre~ni i koji

su ostvareni pre ostavio~eve smrti, a iz

zave{tanja ne sledi da uslov treba ponoviti;

Nepostoje}im rokom se smatrarok koji:

- nikada ne mo`e nastupiti ili je

neprimereno dug;

Zave{talac mo`e nalo`iti nasled-

niku ili isporukoprimcu da ne{to u~cini ili

se uzdr`i od ne~eg {to bi ina~e bio

ovla{}en da u~ini, ali tako da izme|u

obaveznog lica i korisnika naloga ne nas-

tane obligacioni odnos.

nastavi}e se

Z A V E [ T A N J E - T E S T A M E N T