11Maj 2019. Nova knjiga

www.serbianmirror.com

UMatici iseljenika Srbijeodr`ana je promocijenove knjige Marka

Lopu{ine SRBI U NEMA^KOJ.Doma}in ovog dogadjaja bio jeMiodrag Mi}a Jak{i}, predsednikMatice, a glavni govornik ZoranKolund`ija, izdava~.

- Nema~ka je po brojuigastarbajtera, vi{e od 450.000najzna~ajniji deo na{e dijasporeu svetu. Ovo je osmo izdanjeMarka Lopu{ine, na{eg najplod-nijeg pisca knjiga o istoriji Srbau rasejanju. Opisuje `ivot i radSrba u Nema~koj od pre triveka do danas. Time sezaokru`uje ciklus od deset delaovog autora koja opisuju nas-tanak i opstanak srpskog narodau tudjini.

– rekao je ZoranKolund`ija izdava~.

Na promociju sugovorili i dr Vladimir Gre~i},ekspert iz Beograda, ^edomirMraz, in`enjer iz Nema~ke iAleksandar Djordjevi}, humani-tarac iz Frankfurta.

Navr{ilo se pedesetgodina od kako su se Jugoslavijai Nema~ka dogovorili okoizvoza jugoslovenske i srpskeradne snage i njihovog boravkana privremenom radu. Ovi gos-tuju}i radnici na nema~kom senazivaju gastarbajteri, ali je tajpojam kod nas shva}en pe`ora-

tivno, pa ih srpska javnostdecenijama smatra “nema~kimrobovima“. U srpskoj javnosti jemalo poznato da su prvi gastar-bajteri stigli u Nema~ku jo{po~etkom 20. veka.

Ekonomski migrantimasovnije sti`u u Nema~keoblasti jo{ pre Prvog svetskograta. Bili su to siroma{ni `iteljiLike, Gorskog Kotara, Bosne,Dalmacije, Srbije i Makedonije,

koji su tra`ili posao u nema~kimrudnicima. Priliv migranata senastavio izmedju dva svetskarata, posebno posle krvavog gu-{enja generalnog {tajka rudara uBosni, velike krize u poljopri-

vredi i progla{enja Obznane1920. Broj jugoslovenskih gra-djana u Nema~koj bio je izme-dju dva svetska rata u stalnomporastu od 14.067 krajem dvade-setih do 58.240 krajemtridesetih. Medju njima bilo jedesetak hiljada Srba i Crnogora-ca. Tada su u nema~ke fabrikeodlazili srpski stru~njaci nausavr{avanje. Posle Velikog ratai izgradnje zemlje Nema~ka je

postala privla~na za ve}i brojna{ih ljudi – naglasio je u svo-joj uvodnoj re~i doma}in Mi}aJak{i} i pohvalio rad MarkaLopu{ine.

Drugi talas evropske

migracije radnika kaNema~koj po~eo je pedesetihgodina, u vreme ameri~keobnove ove poru{ene ipora`ene dr`ave. Kada je1964. godine stigao milioniti

radnik na privremenom raduNema~ka ga je sve~anodo~ekala i pozdravila. Naime,10. septembra 1964, na`elezni~koj stanici u Kelnu, izvoza je iza{ao portugalskiradnik Armando Rodrigez deSa. Sve~ano je do~ekan, a napoklon je dobio moped.

Masovan dolazak Srbau Nema~ku dogodio se tokomDrugog svetskog rata, kada sukao zarobljenici punili nema~kelogore. Odatle su neki od njihpo oslobodjenju ostali uNema~koj, a mnogi od njih suoti{li u SAD, Kanadu, VelikuBritaniju, ~ak Austriliju.

- Naredni masovnitalas doseljavanja po~eo je kra-jem {ezdesetih godina pro{logveka, kada je Jugoslavija saNema~kom potpisala Sporazumo dodlasku jugoslovenskih rad-nika na privremeni rad. Dodanas je tri i po miliona na{ihljudi radilo u Nema~koj i ost-varili poslove vredne preko 350milijardi maraka. Seoba radnesnage i stru~njaka traje i danas.Najva`nije od svega je da su tiljudi bili i ostali verni Srbiji iuvek misle i poma`u otad`bini– izjavio je Marko Lopu{ina,koji je izdava~u, ku}i “Prometejiz Novog Sada, predao novirukopis knjige SRBI U AUS-TRIJI.

SVI SRBI NEMA^KEPromocija knjige Marka Lopu{ine

april 26.IZDAJA KARAD@I]ABiv{i predsednik

Republike Srpske i ha{ki osudjenikRadovan Karad`i} hteo je, prematvrdnji ameri~kog diplomateVilijama Stojbnera, da se preda jo{1996. godine, ali nije jer se pla{ioda }e ga Slobodan Milo{evi} ubiti.Svoje svedo~enje ameri~ki diplo-mata je izneo u obimnomautorskom ~lanku za ameri~ki por-tal “Lima ^arli Njuz“. Stojbner,koji je od 1992. do 1995. godinebio u BiH kao predstavnik OEBS.To je najverovatnije ta~no, jer jedr Borko Djordjevi}, misionarD`imija Kartera i prijateljRadovana Karad`i}a, opisao u svo-jim memoarima, da je Milo{evi}nameravao da povredi Karad`i}a,ako ne da saglasnost da Slobodanode u Dejton na pregovore u imesvih Srba.

Vredi napomenuti jo{dve ~injenice. Prva je da suSAD `elele da smene Milo{evi}a1994. i da na mesto vo`da svih

Srba postave Radovana. Pla}enje mirom u BiH koji je sklopljendecembra 1994. i trajao 4,5meseci. Tada je RepublikaSrpska imala u svom vlasni{tvu71 odsto teritorije BiH. Karad`i}je odbio da bude novi vodja svihSrba na Balkanu, pa je Holbrukpla}eni mir, koji je doneopredsednik Karter, sru{io i vratioSlobu natrag na tron. Izra~unalisu da sa Slobom mogu da dobi-ju {ta `ele, a sa Radovanom ne.I dobili su, Sloba im je daotre}inu BiH.

Drugo, potom je Holbruksa Karad`i}em sklopio dogovor danapusti vlast, a da ga Ameri nediraju. Kako sam na Plama li~nosaznao Karad`i} je `iveo ilegalnou Srbinju i dolazio ku}i. Kada jepre{ao u Srbiju {titio ga je DB,dok predsednik nije odlu~io da gaizda Hagu. Ovo je Radovanov pri-jatelj dr Djordjevi} napisao u

knjizi STAKLENI MIR. Ne treba~itati samo ameri~ke ~lanke,imamo mi na{e svedoke stradanjaRadovana Karad`i}a od samihSrba.

maj 5.Dolazi vreme povratka

kuæi. Od maja na{i iseljenicidolaze u zavi~aj da povrate du{ui podele muku sa narodom.

Sremci sti`u u Crepaju iz Va{ing-tona, a Nikoli}i u S. Mitrovicu izBe~a. Jovanovi}i }e da se skraseu Ugaljarevu, selu mog dedeDu{ana kod Vrnja~ke Banje, ukome seljaci kom{iju “papu~i}a”prepoznaju po tome {to je od{ljiva napravio pekmez, a ne rak-iju.

Dijaspora }e da namulep{a `ivot i po~etkom i krajemjuna, kada se odr`ava Evropskasmotra srpskog folklora uCnetru “Sava” i Vidovdanskidani dijaspore u Matici isele-jnika Srbije. Bi}e to prilika daomladina iz tudjine poka`e dabolje igra folklor nego ova izotad`bine, a i {ansa da pred-stavim neku od svojih 20 knji-ga o Srbima u rasejanju.

[ala:Kad je moj kum bio

kod lekara da se `ali na preter-anu nervozu, doktor se nakon

pregleda prepisa lek:- Vama je potreban

savr{en mir. Prepisa}u vam ovetablete za `ivce. Tri puta dnevnoih dajte svojoj `eni a 4 puta ta{ti.Dr Marko Lopu{ina, pisacHvala, sre}no Marko Lopu{inalopussina@gmail.com

MARKOVI KONACI

www.lopusina.com

12 Maj 2019.Li~nosti i dogadjaji

Slabovidi maratonac GoranNikoli} iz Kragujevca,zapo~eo je 18. aprila 2019.

godine u ^ikagu novi jedinstveniatletski poduhvat kojim }e za 77uzastopnih dana istr~ati 77 punihmaratona. Time o~ekuje da }eoboriti svoj prethodni Ginisovsvetski rekord kada je 2016.godine tr~ao 55 maratona u 55dana.

Staza na kojoj tr~i je uneposrednoj blizini srpskog man-astira Nova Gra~anica u mestuThird Lake. Pored podr{ke izSrbije, dobio je podr{ku EparhijeSrpske pravoslavne crkve naSrednjem Zapadu, ovda{njesrpske zajednice, i fudbalskogkluba “Chicago Fire” na ~elu satrenerom Veljkom Paunovi}em.Pokrovitelj ovog poduhvata i mis-ije je Rotary International, te jemaratonca Nikoli}a tim povodomprimio novoizabrani predsednikMark Daniel Maloney u svetskomsedi{tu ove organizacije uEvanstonu.

Va`no je re}i da ovajatletski poduhvat ima humanitarnikarakter. Sva prikupljena finansi-jska sredstva }e biti upotrebljenaza finansiranje zavr{etka izgrad-nje sportske hale u Kragujevcukoju }e za sportske pripremekoristiti i paraolimpijci.

Po dolasku u ^ikago,Goran Nikoli} je sa ~lanovimatima posetio Generalni konzulat.Takodje, konzul @eran DejanRadulovi} je prisustvovao startuprvog maratona i po`eleo mara-toncu Nikoli}u uspe{nu misiju.

Na pro{logodi{njemSrpskom filmskom festivalu u^ikagu, prikazali smo dokumen-tarni film: Otvorenih o~iju“ ure`iji Marka Novakovi}a o ovommaratoncu sa samo 5 posto vida,koji posti`e izvanredne atletskerezultate u humanitarne svrhe.

Tim povodom smo pitaliGorana da nam ka`e ne{to vi{e otome kako se odvija ovaj atletskipoduhvat i na kakvu podr{kunailazi u na{oj sredini.

- Ovaj jedinstveni atlet-ski poduhvat “77 Punih maratona(42,195 km) za 77 uzastopnihdana“ za primarni cilj ima poziv

javnosti na solidarnost zadovr{avanje sportske haleBogoslovije u Kragujevcu koja }eizmedju ostalog biti i centar zarazvoj paraolimpijskog fudbala zaslepe i slabovide- ka`e zaOgledalo Goran Nikoli}

Ovaj broj uzastopnoistr~anih maratona nadma{ujeaktuelni Ginisov svetski rekord.Recite nam za{to ba{ u ^ikagu,da li ste o~ekivali pomo} odsrpske zajednice i kom obliku?

- U ^ikagu nismo dabismo se za pomo} obratili bro-jnoj srpskoj zajednici koja ve}pru`a sna`nu podr{ku u svim seg-mentima kada je matica u pitan-ju, ve} zato {to verujemo da }eovaj poduhvat globalno bitividljiviji iz ^ikaga nego iz Srbije.

- Iskreno, ra~unali smona izvesnu logistiku na{ih ljudi isrpskih institucija u ^ikagu, ana{e zadovoljstvo je tim ve}e {to

je ta podr{ka nadma{ila i na{anajhrabrija o~ekivanja.

Tehni~ari ka`u da jenajstabilniji trojni oslonac, a mi

ga ovde zapravo imamo izra`enogu podr{ci Generalnog konzulataSrbije u ^ikagu, Manastira “NovaGra~anica“ i fudbalskog Kluba“Chicago fire”.

Imaju}i u vidu ~injenicuda su to i tri razli~ita ali za nasvitalno va`na polja za realiacijuprojekta, mo`emo re}i da imamosve, {tavi{e idealne uslove zadefinitivan uspeh na{e misije.

Na{ tro~lani tim kojipored mene sa~injavajuAleksandar Gli{ovi} zadu`en zabrigu o zdravlju i MiroslavAksentijevi} medijski radnik, imapotrebu da se posebno zahvaligeneralnom konzulu g. DejanuRadulovi}u, igumanu Manastira“Nova Gra~anica“ ocu Serafimu,te na{em uspe{nom treneruVeljku Paunovi}u i njegovomsavetniku Mom~ilu Mom~ilovi}ukoji su bezrezervno ponudilisvaku vrstu pomo}i i sve raspo-

lo`ive resurse.Veliku zahvalnost za

podr{ku u po~etnom snala`enju,komunikaciji i prevozu na vi{e

udaljenih desti-nacija dugujemob i v { e mambasadoru Srbijeu SAD-u g.V l a d i m i r uPetrovi}u.

R e c i t enam koliko stemaratona do sadaistr~ali i da li svete~e po planu? Ina koji na~in bimogli da seuklju~e i nekidrugi ljudi, institu-cije, ukoliko `eleda podr`e ovajhumani poduhvat?

Nakon 19 istr~anihmaratona mo`emo re}i da poduh-vat u svakom smislu te~e poplanu, subjektivni ose}aj ulivaoptimizam tako da smo samoskoncentrisani na o~uvanjezdravlja i oprez od nastankaeventualnih povreda.

Do kraja sedmice }emoposredstvom zvani~nog sajtagorannikolic.net javnosti saop{titina koji na~in mogu da podr`epoduhvat i akciju u celini.

Po`eleli smo Goranupuno uspeha u ovom jedinstven-om atletskom poduhvatu.

A vi dragi ~itaoci uko-liko ste zainteresovane da viditemnogo vise detalja o GoranuNikoli}u i njegovim humanitarnimatletskim poduhvatimapreporu~ujemo da pogledajukratak promotivni spot na sajtuOgledala:

www.serbianmirror.com

MARATONAC SLABOG VIDA I VELIKOG SRCA U ^IKAGU

Jedinstven ekstremni atletski poduhvat maratonca Gorana Nikoli}a iz Kragujevca u ^ikagu

Konzul `eran g. Dejan Radulovi} sa suprugom na startu 1. maratona

U Chicago fire sa Veljkom Paunovi}em,Mom~ilom Mom~ilovi}em i njihovm saradnicima

Na prvom sastanku sa ocem Serafimom u Novoj Gra~anici

13Maj 2019.

www.serbianmirror.com

Uspeh

Mlada Una Dimitrijevi}(13) je osvojila Grandpri na referentnom

medjunarodnom festivalu naMalti. Na{i ~itaoci je pamte pomaestralnom izvodjenju ruskepesme “Rjabinu{ka“.

Da se supertalentovanojUni Vu~kovi}, 13-godi{njojdevoj~ici iz Ni{a andjeoskog glasa,sme{i internacionalna karijerapokazao je i medjunarodni festivalna Malti krajem Aprila, kada je ujakoj konkurenciji osvojila Granpri kao apsolutni pobednik u mlad-

jim kategorijama. Natakmi~enju je u~estvo-valo 85 dece iz Italije,Rumunije, Bugarske,Slovenije, Litvanije,Hrvatske i drugihzemalja.

- Iznenadila

sam se pobedom. Prvo su me poz-vali da mi uru~e nagradu u mojojkategoriji, a onda su mi saop{tilida sam osvojila Gran pri kaoapsolutni pobednik u svim mlad-jim kategorijama. To je jaka moti-vacija, posebno {to je ovaj festi-val ugledan u Evropi – ka`e Una,

koja je jedina Srpkinja koja jepobedila na Malti. Njeno pevanjeodu{evilo je i Suzanne Bertlin,predstavnicu {vedskog “Idola“koja za Unino pevanje nije {tedelere~i hvale. “Una ima izvanrednutehniku pevanja, stav, ve} je zvez-da, izgleda i pona{a se na sceni

kao zvezda“, prokomentarisala jeSuzan.

O tome koliki je ovouspeh govori i ~injenica da je `iriocenjuje sve: pevanje, scenskinastup (kreaciju je radila NevenaKragi}), pravilan izgovorengleskog jezika, primerenostpesme uzrastu... a ~lanovi `irijaponaosob daju svoje komentare ukoje se posle takmi~enja mo`eimati uvid. Takmi~ari izvode poz-nate pop hitove.

Ina~e, Una je odli~andjak Osnovne {kole “Du{koRadovi}“ u Ni{u.

- Uspevam da usaglasimnekako sve obaveze, roditelji kojisu profesori univerziteta su mivelika podr{ka. ^esto znaju daka`u da sam sama od malih noguodabrala svoj put-ka`e kroz smehUna kojoj ovo nije prvo interna-cionalno takmi~enje. Ve} jeu~estvovala i osvajala nagrade nafestivalima u Rusiji, Belorusiji,Letoniji, Bugarskoj, Rumuniji, aveliki uspeh na Malti doneo joj jepoziv za u~e{}e na referentnomfestivalu u litvanskom graduKaunasu, te za gostovanja u Italijii Sloveniji.

NI[LIJKA POBEDILA NA EURO STARUVeliki uspeh mlade Une Dimitrijevi} (13) na festivalu na Malti, ovako je zagrmela ruska “Rjabinu{ka“!

14 Maj 2019.Istorija

Na poslednjim parlametarn-im izborima u KraljeviniJugoslaviji 11. decembra

1938. Beogradjani su mogli nesamo da ocene rad predsednikaVlade Milana Stojadinovi}a nego igradona~elnika Vlade Ili}a. Poprirodi posla premijer igradona~elnik prestonice ~esto suupu}eni jedan na drugog, pa sutako Stojadinovi} i Ili} vi{e od trigodine realizovali zajedni~ke pro-jekte. Ili} je bio prvi poslani~kikandidat za upravno podru~jeBeograd, Zemun i Pan~evo na listiJugoslovenske radikalne zajedniceMilana Stojadinovi}a. Zanimljivoje da je i Ivo Andri} bio ~lanStojadinovi}eve Jugoslovenskeradikalne zajednice, a sa premi-jerom su bili bliski Milo{Crnjanski i Stanislav Vinaver.

Izbori za novi sazivNarodne skup{tine KraljevineJugoslavije raspisani su 10. okto-bra 1938. godine, a privredniciBeograda, Zemuna i Pan~evajednoglasno su predlo`ili VladuIli}a za poslani~kog kandidata nasvojoj konferenciji 9. novembra.Po njihovom mi{ljenju “interes jesvih privrednika, a specijalnoindustrijalaca, da imaju uNarodnoj skup{tini ~oveka koji }ebudno pratiti interese privrede izastupati privredni~ki stale`.Takodje, smatraju da nije bilopredsednika, otkad postojiBeogradska op{tina, koji se ovo-liko zalagao za napredak preston-ice i koji je pokazao ovakve uspe-he“.

“Ja nisam bio politi~ar inisam ni sada imao nameru daulazim u politi~ki `ivot, ali ako vinalazite da kao privrednik treba dase primim kandidature i akobudem pozvan na saradnju, ja }uto prihvatiti kao predstavnikBeograda i vas privrednika“, rekaoje u odgovoru privrednicima VladaIli}.

Kraljevina Jugoslavijabila je dr`ava sa veliim socijalnimrazlikama. Nijedna vlada zadvadesetak godina postojanja ovedr`ave nije dovoljno ubla`ila jazizmedju bogatih i siroma{nih.Medjutim, najve}i pomak na ovompolju u~injen je za vremeKraljevske vlade MilanaStojadinovi}a. Vlada Ili} pod-stakao je razvoj Beograda, koji jeod tada postao istinska ekonomskaprestonica Jugoslavije. Zato suekonomski napredak isticali kaojedan od glavnih izbornih aduta.

Predizborna kampanjabila je ne{to nevidjeno na ovimprostorima. Stojadinovi} je koris-tio proverene nacisti~ke marken-ti{ke trikove: postojala je posebnasekcija za propagandu, obi{ao jemnoge gradove, snimani su pro-motivni filmovi, vodilo se ra~unao uredjenju prostora za mitinge(zborove, kako se tad govorilo),organizovane su posebne izlo`bena kojima su prezentovani rezultativlasti, delila se pomo}siroma{nima, {tampane su bro{ure,plakati, leci, pesme…

Sama kampanja namernose poklapala sa obele`avanjemdvadeset godina od oslobodjenja iformiranja kraljevine. Vlasti je sveresurse iskoristila u kampanji, npr.prilikom otvaranja kuhinja zasirotinju preko Crvenog krsta.Postojao je obi~aj da se za Badnjidan obezbede obroci, tzv. zimskapomo}, najsiroma{nijimBeogradjanima. Medjutim, po{tosu bili parlamentarni izbori, kuhin-

je su otvorene mesec dana ranije,sa ve}im donacijama nego lane.Supruga premijera AvgustaStojadinovi}a i Vlada Ili} razgo-varali su sa korisnicima pomo}i,pa su ~ak neki od njih dobilizaposlenje od gradona~elnika.

Beogradski privredniciorganizovali su 9. decembra 1938.predizborni miting u tre}empaviljonu na Sajmi{tu na kojem jebilo preko 30000 ljudi. Pored pre-mijera Milana Stojadinovi}a bio jeprisutan i njegov koalicioni part-ner, slovena~ki lider AntunKoro{ec. Vlada Ili} najavljen jekao kandidat koji je “svojimvisokim organizatorskim sposob-nostima, podi`u}i Beograd, postaopoznat i naj{irim slojevima naro-da“. Ili}ev govor u`ivo se preno-

sio putem radija:“I kao privrednik, i kao

predsednik Industrijske komore, ikao predsednik Beogradskeop{tine, ja moram lojalno da odampriznanje predsedniku Kraljevskevlade g. dr Milanu Stojadinovi}u injegovim kolegama na njihovimnaporima i na njihovim uspesimana privrednom podizanju zemlje.Sredjenost dr`avnih finansija,bolja kreditna politika, rastere}enjezemljoradni~kih dugova, podizanjei pro{irenje velikih dr`avnihprivrednih preduze}a, stvaranjeboljih uslova za svakovrsnu radi-nost, veliki javni radovi i mnogadruga pregnu}a, koja su za posled-nje tri godine do{la do izra`aja,neosporne su i opipljive ~injenice,koje pokazuju napredak naprivrednom polju.

Mi svi znamo {ta zna~ejavni radovi za privredu. Tu suukop~ani i zanati, i trgovina, iindustrija i radnici. Novacposve}en javnim radovima obr}e

se nekoliko puta i koristi svimaradnim elementima zemlje. A najavne radove posvetila jeKraljevska vlada milijarde dinara.

Mi svi znamo {ta zna~ikada je zemljoradnik u te{kompolo`aju. Onda nam je svimate{ko. Rastere}en od svih svojihprevelikih dugova, seljak je danasosposobljen kao potro{a~. On pro-daje svoje proizvode iznad cenesvetskog pariteta, a od njega –osposobljenog potro{a~a – imakoristi cela gradska privreda“.

Kao {to se vidi VladaIli} govorio je iz prespektiveprivednika i gradona~elnika,istaknuv{i {ta je konkretno urad-jeno za dobrobit gradjana i kolikomu je u tome pomogao premijer.Posle njega govor je odr`ao pre-

mijer Milan Stojadinovi}, ali izpresprektive politi~ara i dr`avnika.I on je istakao {ta je uradjeno uBeogradu za protekle tri godine,ali i objasnio rezultate spoljnepolitike kraljevine. Jasno jeodgovorio Hrvatima da je politikapodele Jugoslavije neprihvatljiva.Podrazumeva se da je pohvalioVladu Ili}a kao i druge kandidatesa svoje liste:

“Ako se prenesemo umislima 24 godine unazad, mi semoramo setiti, da je nad ovomzemljom, gde mi ve~eras stojimo,nekada vladala pokojnaAustrougarska dr`ava. Vi ste mal-opre pro{li onaj divni most kojispaja Beograd sa Zemunom, aniste imali verovatno nikakavdrugi utisak u du{i, do utisak lep-ote na{e zemlje, lepote na{eg pre-stonog grada i tehni~ke lepote toggvozdenog kolosa. (Most kraljaAleksandara I Karadjordjevi}aUjedinitelja ili Brankov most)

Oni, koji su, medjutim,

pre 24 godine prelazili izBeograda u Zemun nisu mislili nasve to, nego su samo mislili, da`ivi i zdravi prodju zemunskupoliciju i zemunsku carinu, da imse ne desi da ih sa voza skinu, paeventualno i u tamnicu bace.

Ta su vremena pro{la imi ih polako po~injemo zaboravl-jati pred sada{njom slikom velikei sna`ne Jugoslavije, ~ije segranice ne nalaze vi{e na obalamaSave, ve} idu od Djevdjelije doMaribora.

Ja moju listu za gradBeograd nisam hteo da napravimni po kome partijskom klju~u.Partija je disciplinovana, partija jeorganizovana, partija je vernasvome {efu. Ali, Beograd je pre-stonica Jugoslavije. Ja sam `eleo

da moja lista u Beogradu budejedna elitna lista, jedna lista kojapredstavlja ~itave redove na{eggradjanstva. Prestonica Jugoslavijeosta}e verna sama sebi. Pokaza}esvima, da je ona dostojna da budena ~elu svih gradova u dr`avi, na~elu velike i nedeljiveJugoslavije“.

Na izborima su poredvladaju}e liste bile i dve opozi-cione, Vladimira Ma~eka iDimitrija Ljoti}a. Stojadinovi} jeosvojio 54, 09%, Ma~ek 44,9% iLjoti} 1,01% glasova. Po brojumandata lista Milana Stojadinovi}adobila je dvotre}insku ve}inu, a zaupravno podru~je Beograd, Zemuni Pan~evo svih pet poslanika. Takoda je na neki na~in i Vlada Ili}adobila podr{ku gradjana za poli-tiku koju je sprovodio skoro ~etirigodine. Zanimljivo je da u odnosuna Beograd 76,71% ve}i procenatosvojenih glasova vladaju}a listaimala samo u Dravskoj banovini78,60%, {to je otprilike podru~jedana{nje Slovenije. To se svakakomo`e objasniti popularno{}usamog Antuna Koro{eca, ali i stra-hom od Hitlera koji je ve} pripo-jio susednu Austriju.Stojadinovi}eva lista najgore jepro{la u hrvatskim krajevima uSavskoj banovini 17,10% iPrimorskoj banovini 20.06%glasova.

Knez PavleKaradjordjevi} uprkos pobedi ufebruaru 1939, pod engleskimuticajem, smenjuje premijeraMilana Stojadinovi}a zbogbliskosti sa fa{istima inere{enog hrvatskog pitanja.Stojadinovi} je bio spreman daItalijanima ustupi deoDalmacije naseljen Hrvatima, aMusoloni bi ga zauzvratpodr`ao u osvajanju severaAlbanije naseljenog Srbima.Englezi su poku{ali da smireunutra{nje tenzije u Jugoslaviji,tako {to su ubedili kneza Pavlada pristane na BanovinuHrvatsku. Na`alost, u~injenepromene nisu bile dovoljne dase stabilizuje dr`ava. Ta smenane}e uticati na Vladu Ili}a, kojije decenijama bio prijatelj saknezom Pavlom, a kraljAleksndar miu je bio ven~anikum. Ili} }e ostati na ~eluBeograda sve dok se svo-jevoljno nije povukao posleHitlerovog napada na Poljsku.

Sa{a Z. Stankovi}Izvor: Urbane strane

BEOGRAD ZA VREME POSLEDNJIH IZBORA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI

15Maj 2019. Biznis

www.serbianmirror.com

16 Maj 2019.Biznis

17Maj 2019.

www.serbianmirror.com

Biznis

18 Maj 2019.Biznis

19Maj 2019. Predvidjanja

Okremanskim prorocima sepuno pisalo, ali za one kojine znaju, radi se o dva

nepismena seqaka sa sposobno{}uvi|ewa budu}nosti koji su `iveliu 19. veku u Srbiji u selu Kremnablizu U`ica. Milo{ i MitarTarabi} bili su ro|aci, a wihovevizije zapisao je seoski protaZaharije Zahari}.

Pre nego {to iznesemo nekaod predvi|awa, treba spomenuti ito da sam kraj u kom je ovomisti~no selo ima posebne karak-teristike. Neki ih povezuju s kre-manskim kamenom koji qudima iztog kraja daje posebna svojstva, aspomiwe se i misti~na kugla koja jepala iz svemira i zapravo je kamenvulkanskog porekla. Kugla se ~uvau ku}i Tarabi}a i mo`e se videti.

Da li se na ovom svemugradi i odre|ena mitologija,pokaza}e vreme. Verovatno je da suMilo{ i Mitar Tarabi} `iveli upotpunom skladu s prirodom, pa sutako bili i obdareni da pro~itajuono {to sledi. Ipak, navodno da jeovo podru~je oko Kremna nemogu}esnimiti iz satelita jer postojeodre|ena zra~ewa koja za posledicuuvek imaju to da eventualne snimkejednostavno budu zaklowene nekommrqom.

Ovaj vredan zapis sadr`iniz doga|aja ne samo iz istorijeSrbije, nego i {ire, ~ak do global-nih svetskih predvi|awa. Pisan jejednostavnim jezikom tog vremena ina~inom kako su se Tarabi}iizra`avali, ali ono {to fascini-ra jeste (osim ta~nosti – dosta togave} se dogodilo) upe~atqiv opisduha dana{weg vremena, kao istila `ivota koji svet upravo`ivi.

Poznato je tako|e da sutada{wi, a i kasniji vladaju}ikrugovi u Srbiji bili dobro upoz-nati s proro~anstvom, pa su ga nekiod wih kontinuirano skrivali ilicenzurisali. Ipak, dosta toga jeprocurelo, a objavqeni su irukopisi Zahari}a u obliku kwige“Kremansko proro~anstvo“. Nekaizdawa bila su opet cenzurisanapo nalogu vlasti.

Od istorijskih doga|ajanajpoznatiji su oni u kojimTarabi}i predvi|aju pad dinastijeObrenovi}a, Prvi svetski rat,stvarawe Jugoslavije, atentat naStjepana Radi}a, atentat na kraqaAleksandra Kara|or|evi}a, Drugisvetski rat, dolazak i vladavinuTita, Informbiro, blokovsku

podela sveta, UN, Gorba~ova, ras-pad Jugoslavije, formirawesamostalnih dr`ava Slovenije,Hrvatske, BiH, Makedonije, bom-bardovawe Srbije od straneNATO-a, smawewe granica Srbijedo onih u okviru kojih je danas, aima i daqe….

Ovaj put bavi}emo se upra-vo onim vizijama koje se odnose nadana{we i najverojatnije na budu}evreme.

Televizor ii kkompjuter

“Napravi}e ~ovek sanduk iu wemu }e biti neko soko}alo saprikazama, a da ne}e umeti sa mnommrtvim da besedi, brez obzira {to}e to soko}alo biti blizu ovomedrugome svetu ko vlas do vlasi kosena svem qudskim glavama.

Uz pomo} toga sanduka sasoko}alom ~ovek }e mo}i da vidi{ta se svude na ovome zemaqskome{aru ~ini.

Mo}i }e odavde iz Kremanada vidi {ta se tamo iza sedam gorai sedam mora ~ini, a da za meneraba bo`jeg, {to vas vako u snu ijavi mrtav pohodim i {to sam vamvako blizu ne}e hteti ni da zna, nida sazna.“

Energija, zznawe ii zablude“Bu{i}e qudi bunare u

zemqi i iz wiva vaditi zlato koje}e sve okretati te im davati svet-lost, hitrinu i snagu, a zemqe }etugom proplakati, jer }e na wojzisamoj biti mlogo vi{e zlata i svet-losti, no u utrobi wenoj. Boqe}e jerane od tijeh rupetina.

Umjesto da kose i plaste,qudi }e kopati svu|e, |e treba i |e

ne treba, a te }e sile biti svu|e okowih, samo {to ne}e umjeti da zborii da im kazuje: Daj, uzmite me, zarne vidite da sam tuj, svu|e oko vas.

Tek poslije mnogo qeta,qudi }e se sjetiti ove sile prave,pa }e vidjeti kakvu su ludost~iweli sa tijem svojim rupetina-ma. Bi}e te sile i u samijem qudi-

ma, ali }e pro}i podosta vremenada je oni doznaju i upotrijebe.

Tako }e ~ovjek `ivjeti dugo,mlogo dugo, a da ne}e umjeti da samsebe pozna.”

Stil `̀ivota ii zzabludedana{weg ppogleda nna `̀ivot

“Radi}e qudi jo{ svakojak-ih gluposti, pa }e mi{qeti da sveznaju i umiju, a znati ni{ta ne}e.

Pojavi}e se mudraci naIstoku pa }e wihova pamet pre}isva mora i me|e, a qudi jopet ne}ezadugo vjerovati ni ovoj mudrosti,pa }e ovu istinu istinskuogla{avati za la`.

I kod naske }e biti ko u~itavom svijetu. Qudi }e omrznutivazduh i ovaj bo`iji dah i svu bo`juqepotu pa }e bje`ati u smrad.Nitko ih ne}e tamo goniti, nego }eoni to sami, od svoje voqe, ~iweti.“

Odnosi, bbrak

“U Srbiji ne}e{ mo}i darazlikuje{ koje je mu{ko, a koje je`ensko ~eqade. Svi }e iste

[TA KA@U TARABI]IKREMANSKO PRORO^ANSTVO SE TEK SADA ISPUWAVA: Ovo su neverovatne vizije Tarabi}a koje se ostvaruju!

www.serbianmirror.com

WIHOVE VIZIJE SU PREDVIDELE BUDU]NOST....

20 Maj 2019.Biznis