MEDIJI O ZDRAVSTVU ponedeljak, 29. jul 2019.godine

RTS- Za više beba: Od jeseni besplatan i četvrti pokušaj vantelesne oplodnje

RTS- Dragani se ostvarila želja – posle transplantacije postala je majka

RTS- Ko bi trebalo da se testira na hepatitis

RTS- U srpskim bolnicama na Kosmetu leče se svi

BLIC-"U NIŠU BOLJE NEGO U BERLINU" Srbiju godišnje poseti do 60.000 zdravstvenih turista, a evo koliko novca KOD NAS UŠTEDE

RTV- Besplatni preventivni pregledi od ponedeljka

RTV- Srbija ima veliki potencijal u oblasti zdravstvenog turizma

POLITIKA- Građani Srbije imaju poverenja u vojno zdravstvo

KURIR- VAŽNO! USKORO STIŽU NEOPHODNI CITOSTATICI: Nadležne institucije preduzele su sve neophodne aktivnosti kako bi se u najkraćem roku prevazišla nastala situacija i isporuka ovog leka je u toku!

KURIR- DANICA SEDI U DVE FOTELJE: Na jednom poslu provede samo sat vremena! MEDICINARI NEZADOVOLJNI DIREKTORKOM

Za više beba: Od jeseni besplatan i četvrti pokušaj vantelesne oplodnje

U nedelji za nama Skupština Grada Beograda usvojila je odluku o finansiranju četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić kaže za RTS da država već finansira tri pokušaja, a da finansiranjem četvrtog pokušaja Beograd daje svoj doprinos rešavanju tog problema. Pravo da se prijave, sada imaju i žene do 45 godina.

Zoran Radojičić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da država već finansira tri pokušaja vantelesne oplodnje, a da Beograd, kao najveća lokalna samouprava daje i svoj doprinos rešavanju tog problema.

Prema njegovim rečima svaki šesti par ima problem sa plodnošću.

"U skladu sa populacionom politikom dajemo svoj doprinos da nas u budućnosti ima više. Bez obzira na sve investicije, na sve što radimo za Srbiju, ako nas ne bude bilo, ako ne budemo imali potomstvo, nećemo imati budućnost", naveo je Radojičić.

Granica je, kaže Radojičić, pomerena. Sada pravo da se prijave imaju žene do 45 godine.

"Uslov je da su imale 3 neuspešna pokušaja i da nemaju dece. Procena je da oko 500 žena zadovoljava ove kriterijume", naveo je Radojičić.

Reč je, navodi o dugogročnoj strategiji koja je u skladu sa politikom predsednika Aleksandra Vučića i države - da se vodi računa o populacionoj politici.

"Ove godine budžet za to je 30 miliona. Procena je da oko 100 parova može da učestvuje ovaj put i da vantelesnom oplodnjom dobije svoje potomstvo", istakao je Radojičić.

Grad Beograd će, kaže Radojičić, od septembra ili oktobra omogućiti i četvrti pokušaj vantelesne oplodnje.

Prof. dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS-a, kaže za RTS da je u toj klinici bilo blizu 400 postupaka vantelesne oplodnje i da je rođeno 137 beba.

"Tokom prethodne 2-3 godine dobili smo dosta najsavremenije opreme. Naše odeljenje na klinici može da se svrsta rame uz rame sa svetskim centrima. Zbog toga i postupci koje sprovodimo imaju visok procenat uspeha. Rezultat je 35-40 posto", naveo je Stefanović.

Stefanović ističe da parovi ne bi trebalo da gube vreme.

"Svedoci smo da sve više parova ima ovaj problem. Ukoliko posle godinu dana pokušaja ne dođe do trudnoće, savetujemo da se obrate našem timu", rekao je Stefanović.

Dragani se ostvarila želja – posle transplantacije postala je majka

Od 2013. godine kada je otpočela novi život zahvaljujući transplantaciji jetre, Dragana je imala samo jednu želju – da postane majka. Ta želja joj se i ostvarila. Ekipa RTS-a bila je u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj.

Beba još nema ime. Biće ili Milovan ili Radovan. Kako god da se zove, ime će pokazivati koliko je bio željen. Sa nestrpljenjem su ga iščekivali i lekari i hirurzi koji su o Dragani brinuli.

Podsetimo, Dragani je 2013. urađena transplantacija jetre i tada je govorila za RTS.

"Kada prođe godinu dana onda ćemo neke ozbiljnije planove što se tiče proširenja porodice", rekla je tom prilikom Dragana uz osmeh.

Šest godina kasnije, Dragani se ostvaruje želja – u petak se porodila u Klinici u Višegradskoj.

Dečak ima 2.170 grama, 45 centimetara je dugačak. Za sada je u inkubatoru zbog kiseonika i pluća.

"Hvala Bogu da sam dala život tom malom biću", rekla je ona i dodala da joj je sada želja da "izgura" u životu sa detetom.

Trudnoću je vodio profesor Petronijević, a hepatolog, profesorka Tamara Milovanović brinula je i o jetri, i o bebi u stomaku i o Dragani.

Profesorka Milovanović kaže da treba upornosti, medicinskog znanja ali i saradnje i volje pacijnetkinje, tako da su se spremale za to.

"S obzirm da sam ja bila pored kada se probudila posle transplantacije, onda je bilo očekivano da budem tu za vreme carskog reza. Pravo da vam kažem, nisam znala gde da gledam pre, da li u mamu ili u bebu. Kada je beba zaplakala, pa moram da priznam da sam tu više reagovala kao majka a ne kao lekar, i ja sam zaplakala", ispričala je Milovanovićeva.

Trudnoća nakon transplantacije veliki uspeh

Prva transplantacija jetre u Urgentnom centru urađena je 2013. godine. Dragana je tada imala 28 godina. U timu su bili lekari iz Hrvatske i naši lekari, na čelu sa Zlatiborom Lončarom, tada direktorom Urgentnog centra.

Dr Branislav Olujić, transplantacioni hirurg iz Urgentnog centra KCS, kaže da su Draganu delili meseci od letalnog ishoda, ali zahvaljujući transplantaciji ona je preživela, i podarila jednog lepog dečaka.

Kao kaže, sada to postaje standardna procedura u Srbiji - 51 pacijent je transplantiran. Većina tih pacijenata su živi i zdravi.

Prof. dr Saša Kadija iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS kaže da je sama trudnoća u tim okolnostima vrlo retka i izuzetno veliki uspeh.

"Završavanje trudnoće uspešno za sada – posebno veliki uspeh i ako smem da kažem jedan od najlepših primera uspešnog funkcionisanja KCS, koji multidisciplinarno vode brigu, leče prate, i dolazi do lepog završetka", rekla je dr Kadija.

U Srbiji su do sada tri pacijentkinje posle translantacije jetre postale majke. Ovo je prva takva intervencija urađena u Klinici u Višegradskoj.

Ko bi trebalo da se testira na hepatitis

U svetu oko 325 miliona osoba živi sa virusnim hepatitisom B ili C. Godišnje od tih virusa oboli oko tri miliona ljudi, a premine milion i 400 hiljada osoba. Po učestalosti su na drugom mestu među svim zaraznim bolestima, iza tuberkuloze, pri čemu devet puta više ljudi živi sa hepatitisom, nego sa HIV-om. Svetski dan borbe protiv hepatitisa obeležava se pod sloganom "Investirajte u eliminisanje hepatitisa".

Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne bolesti KCS kaže za RTS da su glavni simptopmi hepatitisa B i C zamor i malaksalost.

"Glavni simptom hepatitisa je osećaj zamora i malaksalosti sa kojim se svi mi susrećemo zbog tempa života, zato je moja poruka za sve lekare opšte prakse, da bar jednom godišnje svojim bolesnicima urade transiminaze, da svakog bolesnika sa uvećanom, ili masnom jetrom pošalju na testiranje u infentivnu kliniku", ističe Miloševićeva.

Prema njenim rečima, na hepatitis bi trebalo da se testiraju osobe koje su imale bilo kakav vid rizičnog ponašanja.

"Obavezno bi trebalo da se testiraju osobe koje su imale bilo kakav vid rizičnog ponašanja, nezaštićeni seksualni odnos, ako su imali pirsing, ili tetovažu, osobe koje su do 93. godine imale bilo kakvu medicinsku intervenciju i transfuziju", objašnjava Miloševićeva, ističući da se do 1989. godine krv u Srbiji nije testirala na hepatitis C.

Miloševićeva naglašava da je hepatitis izlečiva bolest.

"Mi se praktično nalazimo u jednom revolucionarnom trenutku što se tiče terapije hepatitisa C, prvi put u istoriji medicine, mi sada imamo hroničnu bolest koja može da se izleči", kaže Miloševićeva.

Dodaje da je najsavremenija terapija u Srbiji uvedena prošle godine, ali da je problem što su potrebe bolesnika veće od dostupnih mesta za lečenje, nadajući se da će terapija uskoro biti šire dostupna.

Prema njenim rečima vakcinisanjem se sprečava dobijanje hepatitisa B, samim tim i ciroze jetre, hepatocelularnog karcinoma.

"Ja mislim da roditelji ne mogu da naprave veću glupost, nego da ne vakcinišu decu. Samo uzmite koliko je značajna vakcina hepatitis B koju svaka novorođena beba u Srbiji dobija, kada ne možete da dobijete hepatitis B, u perpektivi ne može da se dobije cireza jetre, ni hepatocelularni karcinom, zaštitom od jedne infektivne bolesti štitimo decu, i odrasle od karcinoma", zaključuje Miloševićeva.

U srpskim bolnicama na Kosmetu leče se svi

Zdravstvene ustanove na Kosovu i Metohiji već dve decenije rade u otežanim uslovima, često bez vode i struje. Sada dodatno prištinske takse otežavaju dopremanje lekova i medicinskog materijala. Zahvaljujući profesionalizmu lekara, stanovništvo nikada nisu ostavili bez neophodne pomoći. Dva Kliničko-bolnička centra, u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici, uspevaju da prevaziđu sve teškoće u radu i da održe normalno funkcionisanje svih službi.

U Zdravstvenom centru u severnom delu Kosovske Mitrovice pregledi i operacije se ne zakazuju. Sve se radi odmah zbog pacijenata koji iz sredina odakle dolaze nemaju redovan prevoz.

Medicinsko osoblje i lekari kažu da su navikli na različite situacije pa probleme strpljivo prevazilaze kako bi svi pacijenti na vreme dobili potrebnu medicinsku pomoć.

"Mislim da ne postoji bolnica u kojoj je teža situacija nego zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici. To je ustanova koja pruža preko 95 odsto svih stacionarnih usluga na teritoriji Kosova i Metohije. Nažalost, i jedina ustanova koja je Srbima na raspolaganju u bratskoj sredini", kaže doc. dr Zlatan Elek, pomoćnik direktora KBC-a u Kosovskoj Mitrovici.

Na Kosovu i Metohiji zdravstveni radnici moraju da se bore za svoj, ali i za opstanak institucija u kojima rade, jer su često na udaru političkih odluka koje dolaze iz Prištine.

"Kosovske institucije praktično pokušavaju da otežaju uslove za život, da naš život učine što težim i to se radi planski, organizovano, sistematski", ističe direktor KBC-a dr Milan Ivanović.

Pritisak je, kažu, uvek jak, i to se neminovno odražava na sveukupno zdravlje stanovnika.

"Jako su izražene neke kardiovaskularne bolesti, gde stres ima svoj primat", navodi dr Bojana Bojković koja je načelnica Internog odeljenja.

U srpskim zdravstvenim ustanovama leče se svi, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Kliničko-bolnički centar Priština, koji dve decenije radi u Gračanici, zbrinjava više od 60.000 osiguranika.

"Imamo dovoljno hrabrosti, čvrstine i znanja da na ovim prostorima našem narodu i u daljoj budućnosti omogućimo kvalitetnu zaštitu jer smo svesni da je to jedan od ključnih faktora opstanka na Kosmetu", rekao je v. d. direktora KBC Priština–Gračanica prof. dr Bratislav Lazić.

Srpski zdravstveni radnici poručuju da zdravstvo ne sme biti teren za političke igre, jer pravo na kvalitetnu zdravstvenu negu, kažu, moraju da imaju podjednako svi stanovnici Kosova i Metohije.

"U NIŠU BOLJE NEGO U BERLINU" Srbiju godišnje poseti do 60.000 zdravstvenih turista, a evo koliko novca KOD NAS UŠTEDE

Medicinski turizam u Srbiji postaje jedna od najbrže rastućih grana, što pokazuje i sve veće interesovanje stranaca za dolazak u našu zemlju zbog neke intervencije. Trenutno Srbiju poseti između 40.000 i 60.000 zdravstvenih turista, a procene su da bi taj broj mogao vrlo brzo da bude i 100.000.

Srbija poseduje veliki potencijal kad je u pitanju pružanje zdravstvenih usluga po znatno nižim cenama nego u zemljama odakle zdravstveni turisti dolaze pa sve više ljudi dolazi iz inostranstva kako bi uradili plastičnu operaciju, popravili zube, ali i uradili operaciju kičme i srca. Tako strance mnogo manje košta intervencija, avionska karta i smeštaj u Srbiji, nego da u svojoj zemlji plate samo intervenciju.

Da u našoj zemlji postoji veliki potencijal u zdravstvenom turizmu, zbog nižih cena, a visokog kvaliteta usluga, prepoznali su i u Nemačkoj, odakle je grupa lekara i novinara došla u Srbiju u organizaciji našeg Ministarstva zdravlja. Oni su obišli Beograd, Banju Koviljaču i Niš kako bi se lično uverili u ponudu Srbije.

Forc Švarc, novinar koji se bavi temama zdravstvenog turizma, kaže da je zadovoljan onim što je video u Srbiji.

- Dolazim iz Berlina, gde ima i starijih i novijih bolnica, ali ono što sam video u Nišu jeste više nego dobro, mogu slobodno da kažem da je i bolje nego u Berlinu. Ono što bi moglo da bude interesantno onima koji bi dolazili zbog medicinskog turizma jesu operacije na srcu, jer sa ovolikim brojem personala i ovolikom negom sigurno da ima potencijala. Nemački pacijenti dolaze u Srbiju da bi operisali kičmu. Ja sam imao jednu operaciju u Berlinu i bez problema bih mogao da dođem u Srbiju da se operišem, Nemci veruju srpskim stručnjacima - kaže on.

Najzastupljenije zdravstvene oblasti zbog kojih stranci dolaze kod nas su hirurgija, estetika, protetika, kao i mnoge druge grane za koje u svojoj zemlji plaćaju mnogo više nego u Srbiji. I naši ljudi koji su na

privremenom radu u inostranstvu godinama praktikuju da tokom godišnjih odmora obave zdravstvene usluge u Srbiji, bilo da se radi o hirurškom zahvatu ili pak protetici ili estetskoj hirurgiji.

Profesor turizma Petar Beker iz Nemačke kaže da nije prvi put u Srbiji i ističe da naša zemlja ima veliku šansu da bude u top 10 destinacija.

- Videli smo da ovde ima kvaliteta, gostoprimstva, nude se dobre usluge, kao i cene - kaže Beker.

Dita Vajrauh kaže da je zadovoljan uslugama u Srbiji te je zadivljen velikim brojem medicinskog osoblja.

- Zdravstveni turizam ovde može da zaživi, samo treba poraditi na marketingu da bi ljudi mogli da čuju šta je u ponudi - kaže Dita.

Zamenik direktora Kliničkog centra u Nišu Vladan Ćosić objašnjava da Srbija ima dosta toga da ponudi u oblasti medicinskog turizma, a Niš usluge u okviru oftalmologije, ortopedije, kardiologije, kardiohirurgije.

- Pokazali smo izuzetan i funkcionalan prostor, operacione blokove, celu dijagnostiku, opremu i predstavili naš visokoprofesionalni kadar. Nudimo metode koje se rade i u svetu, možda čak i bolje to radimo jer imamo dobru opremljenost i stručnjake. Na prvom mestu je kvalitet, a cena je dva, tri puta niža nego u EU - kaže Ćosić.

Dolaze i na vantelesnu

Britanci, Poljaci, Šveđani, Nemci i Ukrajinci postali su redovni pacijenti u našim klinikama za vantelesnu oplodnju. Cena je oko 2.500 evra u proseku, što je i do 70 odsto niže nego na klinikama u Evropi, a naši lekari imaju i dobar procenat uspešnosti. Većina parova uradi intervenciju u Srbiji i već posle nedelju dana vraćaju se kući, gde se prati njihovo stanje.

Država uključila i privatnike

Ministarstvo zdravlja podržava zdravstveni turizam, izjavio je nedavno ministar Zlatibor Lončar pa je u ovaj segment uključilo i privatne ordinacije. Kako kaže Lončar, Ministarstvo je stalo iz privatnih ordinacije koje ispunjavaju kriterijume, a sada je takvih 60.

- Mi garantujemo za kvalitet ordinacija. Izašla je inspekcija Ministarstva zdravlja koja ih redovno kontroliše i proverava kvalitet. Sem kvaliteta te ordinacije moraju da ispune i druge uslove, u njima moraju da se govore strani jezici, da imaju dobru internet prezentaciju i dostupnost usluga - istakao je Lončar. On je rekao da je u početku reč o privatnim ordinacijama za stomatologiju i plastičnu hirurgiju. Dodao je da je napravljen tim sa Turističkom organizacijom Srbije, Jutom, "Er Srbijom" i Nordijskom alijansom.

Lončar ističe da je kvalitet medicinskih usluga kod nas isti, ako ne i bolji nego u drugim zemljama.

- Dogovorene su prezentacije u Stokholmu, Kopenhagenu, Helsinkiju. Važno je da stupimo u kontakt sa osiguravajućim društvima. Već smo organizovali prezentacije i za njih i za novinare iz stranih zemalja - rekao je Lončar i dodao da će, osim stomatologije i plastične hirurgije, biti prezentovane ortopedske operacije i operacije na srcu.

Besplatni preventivni pregledi od ponedeljka

NOVI SAD - Od ponedeljka u devet mesnih zajednica u Novom Sadu i prigradskim naseljima biće organizovani besplatni preventivni pregledi za sve punoletne Novosađane.

Ovakvi humanitarni pregledi su pre svega osmišljeni za lica koja nisu zdravstveno osigurana, ali i za one koji imaju zdravstvenih tegoba.

Tokom besplatnih pregleda, pacijenti će imati priliku da ispitaju svoje zdravstveno stanje kao i da se edukuju sa stručnim medicinskim osobljem.

"Da otkrijemo otkrijemo bolesne među zdravima, je l, to je poenta prevetivnog centra zašto mi idemo među ljude koji nisu možda u sistemu zdravstvene zaštite, pa da otkrijemo ako postoji obolenje neko da ga odmah usmerimo ka izabranom lekaru", kaže Vesna Imbronjev, koordinatorka preventivnog centra.

U cilju smanjenja hroničnih, nezaraznih bolesti, pacijenti će moći da urade pregled mladeža, skrining, audiometriju kao i EKG monitoring.

Kako bi bili sigurni u rezultate, lekari savetuju da pacijenti preskoče doručak.

"Druga stvar što je isto značajna je da im ukažemo na faktore rizika u nastanku prevencije dijabetesa, zato radimo šećer u krvi, merimo telesnu težinu, obim struka, izračunavamo koliki je bodi mas indeks", kažu Imbronjev.

Koordinatorka projekta, Imbronjev, naglašava da je neophodna edukacija ljudi kako bi se otklonili faktori rizika za nastanak bolesti.

U okviru ove humanitarne akcije učestvovaće devet mesnih zajednica iz grada i okoline, a prvi preventivni pregledi, održaće se u ponedeljak u Kaću i trajaće od 8 do 11 časova.

Srbija ima veliki potencijal u oblasti zdravstvenog turizma

BEOGRAD - Troje nemačkih novinara boravili su pet dana u Srbiji gde su posetili KC Srbije, KC Niš, Vrnjačku banju, Banju Koviljaču, nekoliko privatnih stomatoloških ordinacija i klinika za plastičnu hirurgiju i upoznali se sa potencijalima koje naša zemlja nudi u oblasti zdravstvenog turizma.

Iznenađeni su, kažu, kvalitetom usluge, gostoprimstvom domaćina, ali i činjenicom da je osiguranicima u Srbiji dostupno o trošku zdravstvenog fonda najsavremenije lečenje "Iks nožem" i "Gama nožem", koji služe za uklanjanje tumora na mozgu, dok u Nemačkoj pacijent mora sam da ih plati ili bar doplati.

U delegaciji je bio i Peter Beker, koji ističe da Srbija ima veliki potencijal u oblasti zdravstvenog turizma i da ima šta da ponudi nemačkim pacijentima - stručnost lekara, kvalitet usluge, gostoprimstvo domaćina.

Novinari iz Nemačke iznenađeni su kvalitetom usluga, uređenošću i ponudom srpskih banja.

"Iznenađeni smo Banjom Koviljačom koja je dobro uređena, imaju dobre medicinske usluge i smatramo da svojom ponudom mogu da privuku turiste-pacijente iz Nemačke", rekao je Beker za Tanjug.

Osim Banje Koviljač, impresionirani su i ponudom Vrnjačke banje koja osim dobre zdravstvene usluge ima široku ponudu i za odmor i razonodu za sve starosne dobi.

Damir Radić, iz nemačke organizacije WITOS, koju čine eksperti iz oblasti zdravstvenog turizma, kaže da je poseta nemačkih novinara krenula iz KCS iz Centra za gama nož i da su posle obilaska te zdravstvene ustanove bili impresionirani da je srpskim osiguranicima dostupna usluga jednog takvog specijalističkog centra besplatno, odnosno o trošku zdravstvenog osiguranja, što je, kako tvrdi, u Nemačkoj nezamislivo.

Oni će potencijale zdravstvenog turizma Srbije predstaviti u Nemačkoj, a zatim u zemljama nemačkog govornog područja.

Napominju da su prednost Srbije u odnosu na zemlje koje imaju sličnu ponudu - visok kvalitet usluga i povoljne cene.

Građani Srbije imaju poverenja u vojno zdravstvo

Ministar odbrane Aleksandar Vulin posetio je Vojnomedicinski centar Karaburma u kome su danas, u okviru akcije Ministarstva odbrane povodom obeležavanja predstojećeg Dana Sanitetske službe i 180 godina srpskog vojnog saniteta, organizovani besplatni lekarski pregledi za sve građane.

Danas se u vojnim bolnicama u Novom Sadu, Nišu i Beogradu vrše besplatni zdravstveni pregledi. To je naš način da kao vojska pokažemo svim građanima Srbije da smo tu zbog njih, da je svako ulaganje u Vojsku Srbije ulaganje u kvalitet života svakog od nas, rekao je Vulin.

Svako ko je pripadnik Vojske Srbije, ističe ministar, zna da mu je najviši i najvažniji zadatak da čuva bezbednost i sigurnost naše zemlje, ali pripadnici našeg vojnog saniteta su tu da uvek pomognu svakom od nas da budemo zdraviji, da se bolje osećamo, da prepoznamo šta nas muči i naravno, da to svi zajedno i lečimo.

Ministar Vulin poručuje da je 180 godina vojnog saniteta veliki jubilej i da je poverenje građana tamo gde je i Vojska Srbije.

Vojno zdravstvo uživa veliko poverenje građana Srbije. Veoma sam ponosan na sve pripadnike vojnog zdravstva, zahvalan građanima Srbije što razumeju, prepoznaju, što toliko poštuju i vole svoju vojsku pa i naše vojno zdravstvo, naglasio je Vulin.

Upravnik Centra vojnomedicinskih ustanova Beograd, pukovnik Slavoljub Staletović, istakao je da je odziv građana za besplatne lekarske preglede, baš kao i ranije, izuzetan.

Očekuje da će u Vojnomedicinskom centru Karaburma danas biti pregledano oko 200 pacijenata, što je i maksimum te ustanove.

Pukovnik Staletović je zahvalio građanima na izuzetnom poverenju koje ukazuju svake godine i podsetio da je danas na raspolaganju širok spektar specijalističkih pregleda, tj. pregledi interniste, kardiologa, oftalmologa, dermatovenerologa, ginekologa, pulmologa, radiologa, otorinolaringologa, specijaliste fizikalne medicine i biohemičara.

Za specijalističke preglede u Vojnomedicinskom centru Karaburma, Vojnoj bolnici Niš i Vojnoj bolnici Novi Sad bilo je omogućeno prijavljivanje svim zainteresovanim građanima, uključujući i one koji nemaju zdravstveno osiguranje.

Profesor u penziji Radoje Šljivančanin došao je danas na kontrolni pregled. Za preglede kaže da su dobro osmišljeni i organizovani i da se ne čeka mnogo.

Mogu da kažem da je za svaku pohvalu Ministarstvo odbrane koje je organizovalo ovu akciju, odnosno vojno zdravstvo koje sprovodi akciju. Smatram da je to dobro za sve naše građane, ističe Šljivančanin i dodaje da je opšte stanje u zdravstvu, u odnosu na ranije, sve bolje.

Ilinka Vojvodić naglašava da gaji veliko poverenje prema vojnom zdravstvu i da je veoma zahvalna zbog akcije besplatnih lekarskih pregleda, jer, kako kaže, danas će biti pregledana besplatno, umesto da plati pregled, kako je ranije planirala.

Zadovoljstvo radom osoblja u Vojnomedicinskom centru Karaburma nije krio ni Dragan Nikolić, kome je ovo drugi put da dolazi na besplatan lekarski pregled u vojno-zdravstvenu ustanovu.

Zahvaljujem Ministarstvu odbrane koje je omogućilo ovakve usluge. Mislim da bi trebale biti češće, jer ima dosta ljudi koji bi želeli da se to obavi pošto se mnogo čeka u domovima zdravlja i kliničkim centrima, rekao je Nikolić.

U pratnji ministra odbrane, za vreme današnjeg obilaska Vojnomedicinskog centra Karaburma bili su državni sekretar Bojan Jocić i načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr Uglješa Jovičić.

VAŽNO! USKORO STIŽU NEOPHODNI CITOSTATICI: Nadležne institucije preduzele su sve neophodne aktivnosti kako bi se u najkraćem roku prevazišla nastala situacija i isporuka ovog leka je u toku!

Onkološki pacijenti u Srbiji koji boluju od malignih bolesti debelog creva i rektuma uskoro će, nakon nestašice citostatika, moći da nastave ili započnu terapiju koja im je preko potrebna!

Posle pisanja Kurira o nestašici citostatika iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) poručuju da je isporuka leka oksaliplatin, koji je pored folne kiseline i fluoruracila, u sastavu Folfoks protokola, koji se koristi za lečenje kolorektalnog karcinoma, već je počela.

- Obaveštavamo da je, osim u Srbiji, i u drugim zemljama, na globalnom nivou, došlo do određenih problema u proizvodnji citostatika oksaliplatin, čime je i otežana primena Folfoks protokola za onkološke pacijente koji ga primenjuju u lečenju. Nadležne institucije preduzele su sve neophodne aktivnosti kako bi se u najkraćem roku prevazišla nastala situacija i isporuka ovog leka je u toku - rečeno je za Kurir iz RFZO.

DANICA SEDI U DVE FOTELJE: Na jednom poslu provede samo sat vremena! MEDICINARI NEZADOVOLJNI DIREKTORKOM

Revolt - Zaposleni u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije tvrde da Grujičićeva, koja je novi šef te ustanove, zanemaruje obaveze i da vreme uglavnom provodi na drugom radnom mestu

Doktorka Danica Grujičić nedavno je postala v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ali nje gotovo i da nema na radnom mestu jer istovremeno sedi u još jednoj rukovodećoj fotelji, zbog čega su zaposleni na Institutu više nego ogorčeni, otkriva Kurir!

Oni ističu da je Grujičićeva, nakon imenovanja na ovu funkciju, zadržala i mesto načelnika Centra za neuroonkologiju u Neurohirurškoj klinici pri Kliničkom centru Srbije (KCS), gde i dalje provodi najviše vremena, dok na Institutu dnevno bude po sat-dva.

Ništa od promena

- Grujičićeva sedi na dva rukovodeća mesta, što je svima neshvatljivo i svi se pitaju ko joj je to dozvolio. Na Institutu skoro da i ne boravi, svrati samo ujutru nakratko i ode... Obećavala je neke promene nabolje, ali zasad od toga nema ništa. Naprotiv, već je povukla nekoliko loših poteza vraćanjem nekih spornih kadrova na važna mesta. Zaposleni su baš kivni na nju - priča izvor Kurira iz Instituta za onkologiju.

On dodaje da ona važi za ambicioznu ženu, što "nije sporno, ali je loše kada zbog toga ispašta jedna važna zdravstvena ustanova, poput Instituta za onkologiju, gde se građani leče od najtežih oblika raka". - To je ustanova koja zahteva nečiju punu posvećenost i nikako ne sme da bude zanemarena, što je slučaj otkako je došla Danica. Ona je vrhunski lekar, ali to ne znači da može da bude i dobar menadžer, i to se već pokazalo kao tačno. Inače, zanimljivo je i to da ona drži dva radna mesta u zdravstvu, a poziva

mlade doktore, koji ne mogu da se zaposle za stalno, da ostanu u zemlji i da ne idu u inostranstvo da rade. To je baš licemerno od nje - ističe naš sagovornik.

Bez kontakta za zaposlenima

I Nenad Dimić iz sindikata na Institutu za onkologiju kaže za naš list da su s dolaskom Grujičićeve očekivali promene, ali da ih "nažalost, nema":

- Da bi bilo promena, potrebno je da v. d. direktora radi, a ne da povremeno svraća na Institut. Sindikat je nezadovoljan činjenicom da nema uspostavljenog kontakta. Nema obaveštenja o postavljenju, niti je pozvan na sastanak radi usaglašavanja rada na pitanjima bitnim za zaposlene. Do danas, ona nije našla za shodno da pozove sindikate na sastanak.

Draško Karađinović

DUPLE FUNKCIJE ŠTETNE ZA POSAO

Draško Karađinović iz NVO Doktori protiv korupcije kaže za Kurir da nisu dobra rešenja kada su lekari istovremeno rukovodioci na dva mesta, ali i da je za direktorske pozicije bolje da se angažuju osobe iz nemedicinske struke: - Lekari ne bi trebalo da se bave menadžerskim poslom, jer po definiciji nisu edukovani za vođenje jedne ustanove čiji je posao izuzetno kompleksan. Apsolutno je nefunkcionalno da jedan lekar ima dve rukovodeće funkcije u isto vreme. Ne može jedna osoba da upravlja s dve klinike, to je štetno za posao.

Danica Grujičić

KAD NISAM TU, IMA KO RADI ZA MENE

Doktorka Grujičić kaže za Kurir da kad ona nije na poslu, ima tim koji radi umesto nje. Dodaje da na Institutu provodi vremena onoliko koliko je potrebno, a na pitanje koliko je to tačno sati, ona odgovara: - Dovoljno vremena. Imam odličnog zamenika i pomoćnika, tako da smo podelili zadatke. Moj osnovni zadatak je da smanjim liste čekanja, da stvorim bolje uslove i obezbedim opremu da bi se pacijenti osećali bolje. Ne bežim od toga da ima mnogo problema, ali je potrebno mnogo rada i vremena da se oni reše.

RTS- Za više beba: Od jeseni besplatan i četvrti pokušaj vantelesne oplodnjeRTS- Dragani se ostvarila želja – posle transplantacije postala je majkaRTS- Ko bi trebalo da se testira na hepatitisRTS- U srpskim bolnicama na Kosmetu leče se sviBLIC-"U NIŠU BOLJE NEGO U BERLINU" Srbiju godišnje poseti do 60.000 zdravstvenih turista, a evo koliko novca KOD NAS UŠTEDERTV- Besplatni preventivni pregledi od ponedeljkaRTV- Srbija ima veliki potencijal u oblasti zdravstvenog turizmaPOLITIKA- Građani Srbije imaju poverenja u vojno zdravstvoKURIR- VAŽNO! USKORO STIŽU NEOPHODNI CITOSTATICI: Nadležne institucije preduzele su sve neophodne aktivnosti kako bi se u najkraćem roku prevazišla nastala situacija i isporuka ovog leka je u toku!KURIR- DANICA SEDI U DVE FOTELJE: Na jednom poslu provede samo sat vremena! MEDICINARI NEZADOVOLJNI DIREKTORKOMZa više beba: Od jeseni besplatan i četvrti pokušaj vantelesne oplodnjeDragani se ostvarila želja – posle transplantacije postala je majkaKo bi trebalo da se testira na hepatitisU srpskim bolnicama na Kosmetu leče se svi"U NIŠU BOLJE NEGO U BERLINU" Srbiju godišnje poseti do 60.000 zdravstvenih turista, a evo koliko novca KOD NAS UŠTEDEBesplatni preventivni pregledi od ponedeljkaSrbija ima veliki potencijal u oblasti zdravstvenog turizmaGrađani Srbije imaju poverenja u vojno zdravstvoVAŽNO! USKORO STIŽU NEOPHODNI CITOSTATICI: Nadležne institucije preduzele su sve neophodne aktivnosti kako bi se u najkraćem roku prevazišla nastala situacija i isporuka ovog leka je u toku!DANICA SEDI U DVE FOTELJE: Na jednom poslu provede samo sat vremena! MEDICINARI NEZADOVOLJNI DIREKTORKOM