MEDIJI O ZDRAVSTVU četvrtak, 18. april 2019.godine

RTV- Vakcinacija jedini način da se zaštitimo od malih boginja

N1- SZO: Tri puta više slučajeva morbila nego u istom periodu prošle godine

RTV- Subotički kardiolozi ulaze u "višu ligu"

DNEVNIK- Lekarska komora Srbije preti oduzimanjem licence protivnici vakcine

BLIC- AFERA "TRGOVINA SMRĆU" Dr Josifovski otkrio je spregu Hitne pomoći i pogrebnika, život mu je bio ugrožen zbog toga, a sada je još DUŽAN DRŽAVI

VEČERNJE NOVOSTI- NA STUBU SRAMA ZBOG PLAGIJATA: Etički komitet Univerziteta u Nišu izrekao javnu osudu profesoru dr Zoranu Goluboviću

RTS- Nove žrtve bombardovanja i dve decenije kasnije

RTS- Srbi sa KiM besplatno na operaciji katarakte i glaukoma u Beogradu

Vakcinacija jedini način da se zaštitimo od malih boginja

BEOGRAD - Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izjavio je danas da je vakcinacija jedini način da se stanovništvo zaštiti od malih boginja, da je obuhvaćenost imunizacijom sada na 94 odsto i da je cilj da bude više od 95 odsto vakcinisane dece.

U intervjuu za TV Prva, Lončar je podsetio da obuhvat koji prelazi 95 odsto garantuje dobar imunološki bedem cele nacije, te da se tako epidemija koja je buknula u Severnoj Makedoniji, ali i u BiH neće preliti i u Srbiju.

"Virus malih boginja je zarazan i lako se prenosi. Jedini način da se zaštitimo jeste imunizacija. Gde kada dođe do pada obuhvata vakcinisane dece ispod 95 odsto, stanovništvo je u opasnosti od zaraze tim virusom", pojasnio je ministar.

On je podsetio i da je krajem 2017. godine u Srbiji buknula epidemija malih boginja, jer je zbog propagande pojedinaca obuhvat vakcinacijom pao na 81 odsto, te da je u toj epidemiji obolelo 5.800 obolelih, a umrlo 15.

"Nismo slušali struku, već šarlatane. Stvorite paniku kod naroda i rezultat je da imamo mrtvu decu", rekao je Lončar i dodao da se protiv pojedinaca koji su širili paniku među stanovništvom od vakcinacije, ali i protiv roditelja koji nisu vakcinisali decu postupci vode pred redovnim sudom.

On je rekao i da ga nije iznenadila epidemija malih boginja u regionu, ali i u razvijenim zemljama poput SAD, jer se deca ne vakcinišu.

"Ne može neko da se zanosi da neće da se vakciniše i da neće da oboli. Ovo je stvar koja ne dozvoljava opuštanje", istakao je ministar.

SZO: Tri puta više slučajeva morbila nego u istom periodu prošle godine

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u prvom kvartalu 2019. zabeležila 112.000 slučajeva morbila, odnosno malih boginja, dečijih boginja ili ospica, što je 300 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Podaci su još uvek preliminarni i nepotpuni, ali je to "jasan prepoznatljiv razvoj", navodi se u saopštenju SZO, prenosi Dojče vele.Pored toga što se očekuju naknadne registracije, polazi se od toga da veliki broj infekcija nije nigde registrovan i tako neće nikada biti obuhvaćen statistikom.

Prijavljeni su slučajevi u više od 170 zemalja, sedam više nego u istom periodu prethodne godine.

Porast broja infekcija je posebno izražen u DR Kongu, Etiopiji, Sudanu, Mjanmaru, Filipinima, Tajlandu, Gruziji, Kazahstanu i Ukrajini.

Više od 95 odsto smrtnih slučajeva je zabeležen u zemljama sa niskim prihodima i lošom zdravstvenom infrastrukturom. Među mrtvima ima mnogo dece.

Svetska zdravstvena organizacija je nameravala da iskoreni ospice do 2020. godine u najmanje pet od šest regiona u svetu. Međutim, trend je sasvom suprotan i broj infekcija je u porastu, saopštila je SZO.

Razlog za to je između ostalog i niska zaštita vakcinom.

U mnogim udaljenim delovima sveta, ili tamo gde se vodi rat, teško je vršiti vakcinaciju sa obučenim timovima i pravilno skladištiti vakcine.

Osim toga, u nekim zemljama se smanjuje poverenje u imunizaciju. SZO se žali i na ciljane dezinformacije protiv kampanja vakcinacije.

Od malih boginja je 2017. godine umrlo 110.000 osoba širom sveta.

Subotički kardiolozi ulaze u "višu ligu"

SUBOTICA - Subotički kardiolozi ulaze u "višu ligu" kada su u pitanju intervencije u angio sali uz upotrebu sofisticirane tehnologije. Do sada su se radile, pod znacima navoda, osnovne intervencije, a u saradnji sa kardiolozima iz Banja Luke, od danas i mnogo zahtevnije procedure koje daju još jedan pogled pred lečenje i sprečavaju komplikacije, a za koje očekuju da u budućnosti postanu rutinske.

Najteže procedure uz upotrebu najsavremenijih tehnologija u kardiologiji. Od danas i u Opštoj bolnici u Subotici.

Subotički stručnjaci u saradnji sa stručnjacima sa Univerzitetskog kliničkog centra iz Banja Luke izveli su danas prve zahvate koji predstavljaju, slikovito rečeno, višu ligu u kardiologiji.

"Naš cilj je da to postane procedura koja se rutinski radi, koja se izvodi u svakodnevnom radu u angio sali. Da bi nešto rutinski zaživelo, potrebno je izvesno vreme pre toga, jedan trening, koji će da se ostvaruje ne samo ovde u našoj ustanovi, već i u inostranstvu" – kaže šef Angio sale dr Saša Dželebdžić.

Stručnjaci iz Banja Luke kroz operacije prenose kolegama iz Subotica svoja iskustva u intravaskularnom ultrazvuku, koje se već tri godine kod njih smatraju za rutinske.

"Radićemo neke procedure koje zahtevaju određen stepen sofisticiranih tehnoloških poduhvata. Znači, da vidimo taj krvni sud i kako smo uradili tu proceduru, da ne bi bilo nekih budućih komplikacija" – dodaje šef odeljenja interventne kardiologije UKC Republike Srpske dr Saša Lončar.

Angio sala u Subotici u funkciji je već godinu i po dana i značajno je doprinela unapređenju lečenja bolesti srca i krvnih sudova.

"Moram da pohvalim celu ekipu za vrlo predan rad. Uspeli smo za godinu i po dana da salu stavimo na noge, da funkcioniše u punoj meri, da je opremimo najsavremenijom opremom" – ističe direktor Opšte bolnice u Subotici dr Slobodan Puškar.

Pored praktičnog rada, održana su i predavanja stručnjaka iz Banja Luke. Saradnja dve zdravstvene institucije se nastavlja.

Lekarska komora Srbije preti oduzimanjem licence protivnici vakcine

Nezvaničnoj vođi antivakcinaša Jovani Stojković najverovatnije preti oduzimanje lekarske licence, jer je tim lekara podneo novu tužbu i spremio nove dokaze da je ova doktorka, po struci psihijatar, „radila protiv zdravlja ljudi”.

Protiv Stojković je već jednom pokrenut postupak za oduzimanje licence pred Sudom časti Regionalne lekarske komore Beograda, međutim, postupak je prekinut, jer su članovi Suda časti smatrali da njeni „medijski nastupi nisu dovoljan razlog za vođenje postupka za oduzimanje licence“. Tada su protiv nje podnela tužbu petorica lekara među kojima je Tomislav Stevanović, pedijatar iz Zrenjanina, zbog, kako su obajsnili „širenja antivakcinaških ideja i odvraćanja roditelja od vakcinacije svoje dece“.

Iako je postupak tada obustavljen, pre oko tri nedelje je nastavljen pred istim Sudom časti, jer su članovi, ipak, utvrdili da je „Stojkovićeva radila protiv zdravlja ljudi“. Lekarska komora Srbije nedavno je dostavila rešenja o tome lekarima koji su tužili dr Stojković Sudu časti LKS, ali i dr Stojković, koja se već protiv tog rešenja žalila.

Prema do sada objavljenim podacima, Stijković je s ostalim antivakcinašima u Srbiji, svojim nastupima zastrašivala roditelje, zbog čega su oni masovno odbijali da vakcinišu svoju decu, zbog čega je, kako smatraju stručnjaci, u Srbiji buknula epidemija malih boginja.

Epilog priče o antivakcinalnom pokretu došao je upravo u vreme Svetske nedelje imunizacije, u kojoj Svetska zdravstvena organizacija u fokus stavlja upravo povratak skoro zaboravljenih bolesti koje su, zbog antivakcinalnog pokreta, ponovo zavladale najstarijim kontinentom.

Epidemija morbila u Makedoniji

Komisija Severne Makedonije za infektivne bolesti proglasila je epidemiju malih boginja na teritoriji te zemlje, nakon što je od početka ove godine registrovano više od 960 obolelih. Prema rečima Vladimira Mikića iz Instituta za javno zdravlje Srbije, to je učinjeno kako bi se sprečilo širenje bolesti, prenose mediji u Skoplju. Uz ostale mere predostrožnosti, kako je rekao, biće uvedeno i vakcinisanje zdravstvenih radnika duplom dozom MMR vakcina. U Severnoj Makedoniji do sada je epidemiju proglasilo šest zdravstvenih centara, a više od 60 odsto slučajeva zabeleženo je van Skoplja.

U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj deceniji (15 puta više u odnosu na 2016. godinu, a tri puta u odnosu na 2017). Najveće epidemije u Evropskom regionu SZO registrovane su u Ukrajini, Ruskoj Federaciji, Rumuniji i Srbiji, a među zemljama EU u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda. Hospitalizovano je 61 odsto obolelih. Do epidemija je došlo zbog pada obuhvata MMR vakcinom u opštoj populaciji, specijalnim populacionim grupama i teritorijama, prekida u snabdevanju vakcinama, kao i nedovoljno osetljivog sistema nadzora, kažu u SZO.

Epidemije sa 1.000 i više slučajeva registrovane su u sedam od 53 zemlje. To su Ukrajina, Grčka, Gruzija, Francuska, Ruska Federacija, Italija i Srbija. Najveći broj obolelih registrovan je do sada u Ukrajini, a najveći broj smrtnih ishoda u Rumuniji (22), a zatim u Ukrajini (15) i Srbiji (14). Iako se proces eliminacije morbila kontinuirano sprovodi u zemljama EU, i dalje se u oblastima s niskim obuhvatom registruju epidemija u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima.

U 2018. godini registrovano je 4.935 slučajeva morbila u Srbiji, bez teritorije srpskih enklava na Kosovu i Metohiji u kojima je registrovan 141 slučaj. Epidemija je počela u oktobru 2017, najveća je u poslednjih 20 godina i u njoj su posle 20 godina registrovani smrtni ishodi. Najviša stopa incidencije zabeležena je u Pčinjskom i Nišavskom okrugu, a potom slede Raški sa 179,4/100.000 i grad Beograd sa 93,9/100.000, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

AFERA "TRGOVINA SMRĆU" Dr Josifovski otkrio je spregu Hitne pomoći i pogrebnika, život mu je bio ugrožen zbog toga, a sada je još DUŽAN DRŽAVI

Apelacioni sud u Beogradu preinačio je prvostepenu presudu i pravosnažno odbio kao neosnovanu tužbu nekadašnjeg direktora beogradske Hitne pomoći Borka Josifovskog protiv pet državnih organa, jer, pored ostalog, u ovom slučaju nije moguća retroaktivna primena Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji se primenjuje od 2015. godine.

Takođe, preinačeno je i rešenje o troškovima parničnog postupka, pa je Josifovski obavezan da Republici Srbiji za troškove prvostepenog i drugostepenog postupka isplati 67.500 dinara, navodi se u presudi koja je danas objavljena na sajtu Apelacionog suda.

Preinačenom presudom Višeg suda u Beogradu bilo je utvrđeno da je pet državnih organa, počev od 2006. godine, nanelo štetu Josifovskom, nepostupanjem po njegovim prijavama, a nakon njegovog ukazivanja 2005. godine na sporne veze lekarskih ekipa beogradske Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća.

Međutim, Apelaiconi sud je nakon razmatranja žalbi odlučio da otvori raspravu i da sam izvede dokaze za koje je smatrao da su ključni za donošenje pravosnažne presude.

Josifovski je pre 13 godina ukazao na kriminalne radnje lekara Hitne pomoći i privatnih pogrebnih preduzeća, a nakon toga je bio smenjen, a dve godine kasnije, 2008. godine i otpušten.

Iako je informacije do kojih je došao dostavio nadležnim, tuženim organima, oni nisu postupali povodom tih informacija, odnosno postupali su neblagovremeno i na taj način su, kako je tvrdio u tužbi, povredili Zakon o opštem upravnom postupku i Zakonik o krivičnom postupku.

Zbog toga je Josifovski tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da je prema njemu preduzeta štetna radnja kojom je stavljen u nepovoljniji položaj zbog izvršenog uzbunjivanja.

U presudi Višeg suda iz oktobra 2018. godine bilo je utvrđeno da su Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Agencija za borbu protiv korupcije, Prvo osnovno javno tužila�tvo u Beogradu i Više javno tužila�tvo u Beogradu preduzeli štetne radnje prema Josifovskom i stavili ga u nepovoljniji položaj zbog izvršenog uzbunjivanja.

Svojom tužbom, Josifovski nije zahtevao odštetu niti neku drugu satisfakciju.

Prema stavu Apelacionog suda, Josifovski je učinio verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja, jer je kao direktor hitne pomoći tuženim državnim organima dostavio podatke o radu zaposlenih koje je smatrao nezakonitim i osnovano očekivao da će se po njegovim prijavama i dopisima postupati, ali oni nisu preduzeli odgovarajuće radnje da ispitaju navode koje je učinio verovatnim.

Međutim, Apelacioni sud napominje da Josifovskom ne može pružiti zaštita po Zakonu o zaštiti uzbunjivača koji je stupio na snagu 4. decembra 2014. godine, a primenjuje se od 5. juna 2015. godine, zbog nemogućnosti retroaktivne primene tog zakona.

Takođe, kako dodaje sud, i zbog toga što nije �identifikovao� koje bi to radnje predstavljale štetne radnje zbog kojih bi mu pripadala tražena zaštita zbog izvršenog uzbunjivanja.

�Josifovski nije naveo ni u čemu se te radnje konkretno sastoje, a �to je uslov za njihovo sankcionisanje pravom na tužbu radi zaštite zbog izvršenog uzbunjivanja�, naveo je Apelacioni sud i istakao da nije svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa izvršenim uzbunjivanjem štetna radnja.

�Karakter štetne radnje daje im ugrožavanje ili povreda nekog prava uzbunjivača, odnosno stavljanje uzbunjivača u nepovoljniji položaj�, kaže sud, i ukazuje da zbog toga nije dovoljno uopšteno navođenje da se izvršene radnje sastoje u nepostupanju u skladu sa zakonskim propisima.

�Činjenica da ishod tih postupaka koje je inicirao tužilac (Jisifovski) nije onakav kakav je očekivao, ne čini te radnje štetnim prema tužiocu, a koje se u suštini ogledaju u postupanju tuženih državnih organa po prijavama i predstavkama tužioca (Josifovskog) u neš�to dužem roku od onog koji je primeren�, navodi se u obrazloženju pravosnažne presude.

Sud takođe podseća da ni raniji niti sada važeći Zakonik o krivičnom postupku i Zakon o opštem upravnom postupku izričito ne propisuju rokove za postupanje po prijavama, podseća Apelacioni sud.

Ovo bi, kako je dodao sud, ukazivalo na eventulano postojanje nezakonitog odnosno nepravilnog rada službenog lica, odnosno organa, u smislu njihove odgovornosti za eventualnu štetu po opštim pravilima odgovornosti za štetu, ali ne i na postojanje štetnih radnji u smislu zaštite od uzbunjivanja.

Ovaj slučaj počeo je tako što je Josifovski, inače specijalista medicine, 26. maja 2005. godine uputio dopis Ministarstvu zdravlja, Odeljenju za zdravstvenu inspekciju zdravstveni nadzor i zaštitu prava pacijenata kojim je ukazao na nepravilnosti u radu Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i "trgovinu" zaposlenih sa privatnim pogrebnim preduzećima.

Kako je funkcionisala monstruozna sprega

Tvrdio je da je iz prijava pacijenata, uočio da pojedini dispečeri pozive prvog stepena hitnosti - a to su umirući pacijenti, usmeravaju na određene lekare, bez obzira koliko su udaljeni od mesta gde treba intervenisati.

U tim situacijama, kako je naveo Josifovski, lekari su stizali na intervenciju po dužem proteku vremena od onog koji je uobičajen za ostale lekarske ekipe Hitne pomoći i konstatovali smrtni slučaj mnogo če�će nego druge lekarske ekipe i nisu vršili reanimaciju.

Nakon odlaska ekipe hitne pomoći sa adrese porodice koja je zvala Hitnu pomoć radi intervencije te�ko bolesnog ukućanina, koji je u međuvremenu preminuo, dolazili su predstavnici uvek istih privatnih pogrebnika nudeći svoje usluge porodici preminulog.

Adrese porodica pokojnika su saznavali od lekara Hitne pomoći koji su od pogrebnika zauzvrat primali novčanu naknadu, tvrdio je Josifovski.

O svojim saznanjima obavestio ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića 19. juna 2005. godine i Inspekciju Ministarstva zdravlja dana 26. septembra 2005. godine, dok je 18. septembra 2006. godine o svemu javno govorio i na konferenciji za novinare.

Međutm, on je rešenjem Ministarstva zdravlja od 20. septembra 2006. godine razrešen dužnosti direktora Gradskog zavoda za hitnu medinsku pomoć Beograd, sa obrazloženjem da je istupanjima u sredstvima javnog informisanja narušio ugled te službe, iznošenjem neproverenih informacija o nesavesnom radu svojih kolega izazvao uznemirenje javnog mnjenja.

Ministarstvo zdravlja je neposredno nakon smene Josifovskog poslalo inspekciju koja je u svom nalazu iznela način funkcionisanja hitne pomoći, nakon čega je Ministarstvo zdravlja dva lekara zbog grešaka u radu kaznilo oduzimanjem 10 odsto od plate.

Josifovski je, prema sopstvenom kazivanju, radeći u Hitnoj pomoći nakon smene bio izložen anonimnim pretnjama smrću, kao i njegovi članovi porodice.

Proteklih godine podnosio je krivične prijave Prvom osnovnom javnom tužilaš�tvu, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu jer se nije mirio sa zatvaranjem slučaja Hitne pomoći.

Podneo je i dve prijave i Agenciji za borbu protiv korupcije i Upravi za borbu protiv korupcije nekoliko.

NA STUBU SRAMA ZBOG PLAGIJATA: Etički komitet Univerziteta u Nišu izrekao javnu osudu profesoru dr Zoranu Goluboviću

Potvrdili da je autor u svojoj monografiji kao svoje objavio delove knjige prof. Milorada Mitkovića

KOMITET za profesionalnu etiku Univerziteta u Nišu utvrdio je da je profesor Medicinskog fakulteta Zoran Golubović, donedavni direktor Ortopedije u KC Niš, u svojoj monografiji "Lečenje ratnih rana ekstremiteta" nezakonito, kao svoja, publikovao brojna autorska dela profesora Milorada Mitkovića. Zbog toga mu je izrečena javna osuda.

Mera je izrečena na sednici Senata, a aferu o kojoj se priča kao o jednoj od nezapamćenih u akademskoj zajednici Niša, komisija je proveravala duže od pet meseci. Naime, odlukom veća Komiteta za profesionalnu etiku u koju je naš list imao uvid, profesor Golubović je učinio tešku povredu moralnog kodeksa - plagiranje naučnih, stručnih i umetničkih radova i ideja od strane člana akademske zajednice.

On je, kako se navodi, preuzeo crteže iz knjige "Primena spoljne fiksacije u traumatologiji, razvoj i primena aparata" autora prof. dr Milorada Mitkovića, koja se i danas koristi kao udžbenik za specijalizante, ne navodeći pritom izvor. Prikazao je brojne pacijente kao svoje, iako ih je lečio prof. Mitković, i to na originalan način, što se smatra velikim doprinosom i na međunarodnom nivou. Na 225 fotografija Golubović je prikazao spoljni fiksator u lečenju povređenih ne navodeći da je "fiksator po Mitkoviću", čime je, kako se procenjuje, povredio Kodeks profesionalne etike Univerziteta u Nišu.

Odlučivanju veća koje čine prof. dr Tomislav Okičić, predsednik, i članovi, profesori Danijela Stojanović, Svetlana Pavlović, Dejan Milić i Mića Stanković, o odgovornosti Golubovića, prethodila je sednica nastavno-naučnog veća Medicinskog fakulteta. Ono je sredinom novembra 2018. godine pokrenulo postupak protiv Golubovića, a potom donelo i zvanično mišljenje krajem januara ove godine da je on neovlašćeno koristio intelektualnu svojinu akademika Mitkovića.

Čak je i sama monografija, kako smo saznali, na Medicinskom fakultetu objavljena na neuobičajen način. Golubović je podneo zahtev ovoj ustanovi za odobrenje njene izrade još 2007. godine, ali se posle toga

nikad nije oglasio. Monografija je objavljena tek deset godina kasnije sa tri recenzije, kako nalaže zakon, kada se ispostavilo da je ispod jedne od njih potpisan prof. Mitković, bez ikakve dozvole.

Uprkos brojnim pokušajima, novinar "Večernjih novosti" nije uspeo da dođe do izjave profesora Golubovića.

SLUČAJ STIGAO U TUŽILAŠTVO

ADVOKAT prof. Milorada Mitkovića, Budimir Perić, rekao je za "Novosti", da je podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, kao i tužbu niškom Osnovnom sudu protiv Zorana Golubovića za krađu intelektualne svojine i nezakonito prisvajanje naučnih i stručnih radova. U niškom tužilaštvu kažu da očekuju da im stigne odluka Komiteta za profesionalnu etiku Niškog univerziteta, kako bi odlučili o daljem postupanju.

KNjIGA O ZBRINjAVANjU RANjENIKA

Knjiga "Lečenje ratnih rana ekstremiteta" govori o radu medicinskog osoblja na zbrinjavanju ranjenika tokom ratne 1999. godine. Sa više od 1.500 slika na 500 stranica, profesor dr Golubović je zabeležio događaje u hirurškoj sali u vreme bombardovanja Srbije od strane NATO.

Nove žrtve bombardovanja i dve decenije kasnije

Predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja Darko Laketić kaže za RTS da je, u saradnji sa "Batutom" sprovedeno istraživanje na generaciji dece rođenoj nakon agresije jer je bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije stanovništvo.

Darko Laketić je, gostujući u Dnevnika RTS-a, objasnio da je urađeno naučno-medicinsko istraživanje sa Institutom "Batut" koje je pokazalo da je postojao toksin koji je decu od pete do devete godine učinio podložnijom na nastanak malignih bolesti.

"Kao ispitivanu grupu smo uzeli decu jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje zato ima veliku naučnu vrednost", napominje predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja.

U narednoj fazi istraživanja Komisija će pokušati da identifikuje o kom toksinu je reč, dodaje Laketić.

Istraživanje je sprovedeno na generaciji dece rođenoj nakon bombardovanja.

"Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje", ističe Laketić.

Objašnjava da postoje čist i prljav osiromašeni uranijum.

"Čist osiromašeni uranijum nastaje kao sporedni produkt fisije u reaktorima. Prljavi osiromašeni uranijum je istrošeno nuklearno gorivo gde postoje i primese plutonijuma, americijuma, a oni povećavaju toksicitet. Značajno za osiromašeni je da je nefrotoksičan (oštećuju bubrege), citotoksičan (oštećuje ćelije), kancerogen", napominje Laketić.

Objašnjava da je uranil jon, koji lako reaguje sa biološkim molekulima, ono što osiromašeni uranijum čini štetnim.

Laketić podseća da je NATO tokom agresije ciljao objekte infrastrukture u kojima se nalaze jedinjenja sa jačim negativnim efektom na ljudskom zdravlje nego uranijum.

Kao primer navodi Kragujevac u kom su pogođeni elektro-transformatori puni trafo-ulja.

"U trafo-ulju ima piralena, koji je jedna od najkancerogenijih supstanci. Piralen se zatim izlio u Lepenicu", podseća Laketić.

Laketić ističe da Srbija sada može da sprovede mere prevencije stanovništva, rano lečenje i asanaciju životne sredine gde je neophodno.

Podseća da je NATO agresija izvršena protivpravno - bez saglasnosti Saveta bezbenosti. Zbog toga, dodaje, Srbija ima pravo da traži pomoć u lečenju, prevenciji, sanaciji životne sredine pre svega od zapadnih zemalja.

Prvi preliminarni izveštaj o posledicama bombardovanja biće objavljen 2020. godine.

Srbi sa KiM besplatno na operaciji katarakte i glaukoma u Beogradu

Nakon oftamološkog pregleda u januaru, 24 pacijenta iz Štrpca uz pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju došlo u Beogradski oftamološki centar kako bi besplatno operisali kataraktu ili glaukom.

Direktor kancelarije za KiM Marko Đurić, obišao je pacijente koji su došli na operaciju i rekao da dobročinstvo u Srbiji postoji i da se dobri ljudi bore za to.

"Jedan primer dobročinstva je upravo ovo danas. Privatna klinika koja potpuno besplatno leči Srbe sa KiM, koja je obavila preko 500 pregleda na teritoriji KiM i na kojoj je operisano preko 100 ljudi", rekao je Đurić.

Rođica Stojković iz Štrpca, uručio je poklon sliku Šar planine dr Vladimiru Petoviću i ordinaciji u znak zahvalnosti što su se potrudili da pomognu ljudima na KiM, a koji nisu u prilici da ovakve operacije urade o svom trošku.

"Ovakve akcije mnogo znači za nas i neizmerno sam zahvalan ljudima koji su došli da nam pomognu nama svima", rekao je Stojković.

Kada se država nađe u problemu, objašnjava dr Vladimir Petrović, inat je bio prvi koji nas je motivisao da pomognemo ljudima na KiM.

"Problemi sa vidom su svuda isti, obilazimo stare ljude i najčešći problem sa kojim se susrećemo je katarkta i glaukom. Pregledi koje radimo na KiM podrazumevaju sve patologije oftamologije", objasnio je dr Petrović.

Direktor Doma zdravlja u Štrpcu dr Saša Krstičić rekao je da ovakav vid akcija mnogo znači za sve one koji žive na KiM.

"Ovi ljudi nisu imali prilike do sada da na ovakav način budu tretirani, da besplatno urade ovakve operacije, jer bi ovo bio značajan materijalni izdatak za ljude. Voleo bih da se ovakve akcije organizuju kod nas, i da drugi stručnjaci dođu da nas obiđu", kaže Krstičević.

Za četiri godini tim oftamogloga predvođen dr Vladimirom Petrovićem obavio je pet ovakvih akcija na KiM, operisano je preko 100 ljudi potpuno besplano, a naredna akcija je u planu da se obavi u Gračanici.