MEDIJI O ZDRAVSTVU ponedeljak, 04. mart 2019.godine

BLIC- PROŠIRENA LISTA PROFESIONALNIH OBOLJENJA Ovo je kompletan spisak bolesti zbog kojih će se IĆI U PENZIJU

BLIC- SRPSKO ZDRAVSTVO NA 18. MESTU U EVROPI Najbolje smo plasirani u regionu, a evo šta nas je dovelo na tu POZICIJU

BLIC- ŠOKANTNO UPOZORENJE UNICEF-a Srbija među 10 zemalja na svetu gde se MALE BOGINJE NAJBRŽE ŠIRE

RTV- Dečijoj bolnici u Novom Sadu uručen inkubator

DNEVNIK- Bolji uslovi za lečenje nepokretnih i pacijenata u KCV

DANAS- Svaki peti zaposleni u zdravstvu je nemedicinski radnik, fale sestre i doktori

POLITIKA- Jubilej VMA

KURIR- SARADNJA SE NASTAVLJA: Novi Hirurški blok u Vranju obišli su stručnjaci Kliničkog centra Niš

KURIR- GALA VEČERA U LONDONU: Zlatibor Lončar i princeza Katarina sakupili donacije za dečje bolnice u Srbiji!

PROŠIRENA LISTA PROFESIONALNIH OBOLJENJA Ovo je kompletan spisak bolesti zbog kojih će se IĆI U PENZIJU

Lista profesionalnih oboljenja je proširena, te se u novom Pravilniku, koji treba da olakša dokazivanje obolevanja na radnom mestu, od sada mogu naći i oštećenje sluha izazvano bukom, trovanje talijumom, tetanus...

Lista nije menjana više od decenije, a sada će se na revidiranoj listi profesionalnih oboljenja u Srbiji, naći desetak novih bolesti, u odnosu na prethodno postojećih 56.

Zaposleni u Srbiji često se suočavaju sa problemima na radu, nedavno je objasnio Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović", koji je učestvovao u izradi Pravilnika. On je naveo da postoje i slučajevi poput radnika koji je oboleo od plućne azbestoze i kome je Institut radio ekspertizu, ali poslodavac neće da mu izda potvrdu sa radnog mesta da je bio izložen azbestu.

Hemijsko dejstvo

U delu Pravilnika koji se odnosi na bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom, dodate su tri nove profesionalne bolesti i to: trovanje talijumom, trovanje platinom ili njenim jedinjenjima i trovanje osmijumom ili njegovim jedinjenjima, saopštilo je Ministarstvo za rad.

Fizičko dejstvo

U delu koji utvrđuje bolesti prouzrokovane fizičkim dejstvom, lista je dopunjena bolestima: oštećenje sluha izazvano bukom i oboljenja izazvana vibracijama koje se prenose na ruke i vibracijama koje se prenose na celo telo.

Biološki faktor

Među bolestima prouzrokovanim biološkim faktorom unete su tetanus i oboljenja prouzrokovana direktnim kontaktom sa drugim biološkim agensima na radu koja nisu gore pomenuta a za koje postoje naučni/literalni dokazi ili za koje postoje dokazi iz praktičnih iskustava.

Bolesti pluća

Takođe, u delu koji se odnosi na bolesti pluća, u Pravilniku su unete četiri nove profesionalne bolesti: pneumokonioze uzrokovane nefibrozogenom prašinom/ vlaknima; bisinoza pluća, kanabioza, bagasoza, bronhijalna astma i oboljenje gornjih disajnih puteva.

Pored ovoga, dopunjeni su pojedini postojeći opisi poslova i radnih mesta na kojima se pojavljuje profesionalna bolest, kao i uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne.

U Srbiji se svake godine registruje sve manje profesionalnih bolesti dok, recimo, u Nemačkoj godišnje ima desetine hiljada profesionalnih oboljenja i stotine hiljada povreda na radu.

- To ne znači da su Nemci neoprezni i nezaštićeni na radu, već da bolje registruju profesionalne bolesti - pojasnio je Aleksandar Milovanović.

Ko dijagnostikuje?

Glavni uslov da neko ko je oboleo od neke od ovih bolesti ode u invalidsku penziju je da dokaže da je oboleo upravo na radnom mestu. Problem je što nije precizno definisano ko dijagnostikuje bolesti, a ko snosi troškove lečenja obolelih radnika.

Lista ne samo da ima mali broj oboljenja, već je i zastarela, jer na njoj nema mnogih bolesti koje vuku sa sobom moderne profesije, jer se sada masovno po ceo dan radi za računarom. Takođe, na listi se nalaze oboljenja do kojih dolazi u profesijama koje odumiru.

Pravilnik je donela radna grupa koja je formirana rešenjem ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.

Pored predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračkih i socijalnih pitanja, radnu grupu činili su predstavnici medicinske struke i to predstavnik Ministarstva zdravlja, predstavnici Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", inače profesori na Medicinskom fakultetu, kao i predstavnici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Takođe, članovi radne grupe bili su i predstavnici Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, UGS "Nezavisnost", Saveza samostalnih sindikata Srbije i Unije poslodavaca Srbije.

"Originalni" spisak bolesti

1) BOLESTI PROUZROKOVANE HEMIJSKIM DEJSTVOM

Trovanje olovom

Trovanje živom

Trovanje arsenom

Trovanje fosforom

Trovanje manganom

Trovanje belirijumom

Trovanje kadmijumom

Trovanje selenom

Trovanje vanadijumom

Trovanje hromom

Trovanje niklom

Trovanje cinkom

Trovanje bakrom

Trovanje aluminijumom

Trovanje kobaltom

Trovanje kalajem

Trovanje antimonom

Trovanje halogenim elementima

Trovanje sumporom

Trovanje azotnim jedinjenjima

Trovanje ugljenmonoksidom

Trovanje cijanom

Trovanje alifatskim ugovodonicima

Trovanje cikličnim ugljovodonicima

Trovanje nitro i aminoderivatima ugljovodonika

Trovanje halogenim derivatima ugljovodonika

Trovanje ugljendisulfidom

Trovanje alkoholima

Trovanje pesticidima

2) BOLESTI PROUZROKOVANE FIZIČKIM DEJSTVOM

Oboljenja izazvana jonizujućim zračenjem - ulcerozni radiodermatitis, katarakta, hipotireoza

Oboljenja izazvana nejonizujućim zračenjem - katarakta

Oboljenja izazvana poništenim ili sniženim atmosferskim pritiskom

Bukom

Vibracijom

Hronični burzitis zglobova

Sindrom karpalnog tunela

Paraliza nerava usled prenaprezanja

Oštećenje meniskusa kolena usled opterećenja

3) BIOLOŠKI FAKTORI

Tropske bolesti

Antropozoonoze

Virusni hepatitis

Parenteralna infekcija izazvana virusom AIDA

Tuberkuloza

4) BOLESTI PLUĆA

Silikoza pluća

Siliko-tuberkuloza

Azbetoza pluća

Pneumokonioza rudara ugljenokopa

Pneumokonioza uzrokovana tvrdim metalom

Bisinoza pluća

Astma

Egzogeni alergijski bronhioloalveolitis

Angioneurotski edem gornjih disajnih puteva

Hronični opstruktivni bronhitis

5) BOLESTI KOŽE

Kontakt dermatitis

Recidivamtna urtikarija

6) MALIGNE BOLESTI

SRPSKO ZDRAVSTVO NA 18. MESTU U EVROPI Najbolje smo plasirani u regionu, a evo šta nas je dovelo na tu POZICIJU

Kraće liste čekanja, investiranje u opremu, naročito za zračnu terapiju, te uvođenje elektronskog recepta glavni su razlozi zbog kojih je zdravstvo Srbije stiglo do 18. mesta u Evropi prema rang-listi Evropskog zdravstvenog sistema za 2018.

Zdravstvo Srbije nalazi se na 18. mestu od 35 zemalja. Iako mnogima zvuči neverovatno da smo tako visoko rangirani, ova organizacija ocenjivala je zdravstvene sisteme država na osnovu 48 parametara.

Srbija je na ovoj listi napredovala dva mesta u odnosu na prethodnu i plasirana je ispred 14 zemalja EU, kao što su Portugalija, Italija, Španija, a prva je među zemljama bivše Jugoslavije.

Ova lista pravi se na osnovu 48 pokazatelja, među kojima su dostupnost zdravstvene zaštite, prevencija, ishodi lečenja, obim i područje usluga, ali i korišćenje farmaceutskih proizvoda.

Kao najveći pomaci ocenjeni su bolja dostupnost zdravstvene zaštite, skraćenje lista čekanja, korišćenje e-recepta, smanjenje upotrebe antibiotika. Takođe, pomeranju na rang-listi prethodila su ulaganja u opremu, lekarski kadar te izgradnju novih bolnica.

- I 2018. godina bila je godina nastavka sprovođenja politike Ministarstva zdravlja definisane kroz zapošljavanje mladih zdravstvenih radnika, zadržavanje najboljih stručnjaka u zemlji, omogućavanje njihovog usavršavanja i specijalizacija, ali i još jedna godina nastavka velikih materijalnih ulaganja usmerenih u izgradnju i rekonstrukciju zdravstvenih ustanova širom zemlje i njihovo opremanje najsavremenijom dijagnostičkom opremom - kaže za "Blic" ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Cilj Ministarstva, pojašnjava on, jeste uspostavljanje bržeg, efikasnijeg i kvalitetnijeg zdravstvenog sistema.

- Za prethodne četiri godine postigli smo dosta, građani prepoznaju uloženi trud, velika ulaganja i značajan napredak srpskog zdravstva, a naši rezultati su priznati i u međunarodnim okvirima - istakao je Lončar.

Lončar dodaje da je za izgradnju i opremanje zdravstvenih ustanova širom Srbije u 2018. uloženo 2,55 milijardi dinara, što je bio jedan od razloga za skok srpskog zdravstva na listi. Pored toga, ovo su takođe neki od uzroka zbog kojih smo bolje plasirani.

100 sanitetskih vozila

U 2018. godini nastavljeno je sa nabavljanjem najsavremenijih ambulantnih vozila za zdravstvene ustanove širom Srbije. Od 2015. godine, za zdravstvene ustanove Srbije nabavljeno je više od 100 sanitetskih vozila.

Preventivni pregledi

U 2018. posebna pažnja posvećena je prevenciji. Organizono je 12 akcija besplatnih preventivnih pregleda u zdravstvenim ustanovama, svakog meseca po jedan dan. Tokom akcije pregledano je više od 235.000 građana Srbije.

Transplantacije

Transplantacijom organa u Srbiji su protekle godine spasena 64 života. U pet transplantacionih centara urađeno je 38 transplantacija bubrega, 16 jetre i 10 srca.

Sredinom 2018. donet je i novi Zakon o transplantacijama, koji će ovu oblast u našoj zemlji još više unaprediti.

Elektronski recepti

U prvih godinu dana od uvođenja propisano je više od 63 miliona eRecepta. Građani Srbije više ne moraju svakog meseca da odlaze svom izabranom lekaru kako bi dobili recepte već to rade od šest do samo dva puta godišnje.

Uvođenjem eRecepta od 20 do 60 odsto je smanjen broj pacijenata koji dolaze u domove zdravlja samo zbog recepata, a procena je da će državni budžet ostvariti uštede od dva miliona evra godišnje.

Više novca za lečenje retkih bolesti

Tokom minule godine uloženo je rekordnih više od dve milijarde dinara u lečenje retkih bolesti.

"Retke bolesti su u budžetu bile prepoznate tek 2012, kada je za tu namenu izdvojeno 130 miliona dinara. Danas, država izdvaja skoro 20 puta više novca", kažu u Ministarstvu.

Smanjena upotreba antibiotika i bolničkih infekcija

Ukupna potrošnja antibiotika za sistemsku primenu smanjena je za 32,8 odsto, a stopa propisanih antibiotika na 1.000 dece smanjena je za 12 odsto.

Takođe, jedina smo zemlja van EU koja je uspela da sprovede studiju o bolničkim infekcijama, po kriterijumima EU. Prema studiji, u kojoj je učestvovalo 65 zdravstvenih ustanova naše zemlje, beleži se trend značajnog smanjenja bolničkih infekcija u bolnicama.

Centar za iks-nož u KCS

Iks-nož, najsavremeniji aparat koji se koristi u lečenju malignih bolesti, od oktobra je dostupan u Centru za iks-nož pri Kliničkom centru Srbije, specijalno napravljenom zbog ovog moćnog aparata. U izgradnju Centra i nabavku opreme uloženo je 800 miliona dinara.

Do sada su pacijenti na tretman iks-nožem morali da idu u inostranstvo, što ih je koštalo najmanje 20.000 evra. Izgrađena je i kompletno opremljena nova zgrada Onkologije 2, ali i nabavljeno šest novih linearnih akceleratora...

Rekonstrukcija i proširenje KCS

U prvoj fazi radova, koja je u toku, biće izgrađeno novih 86.000 kvadrata prostora, a Klinički centar Srbije dobiće nov Urgentni centar i dijagnostiku, uz više od 20 novih operacionih sala i 500 novih bolesničkih soba kao i novi nuklearni centar... U okviru druge faze planirana je izgradnja nove kule od 25.000 kvadrata, kao i rehabilitacija davno izgrađenog podijuma od 60.000 kvadrata. Vrednost investicije je gotovo 69 miliona evra.

Lečenje dece u inostranstvu

U 2018. godini uloženo je blizu 300 miliona dinara u okviru Budžetskog fonda, za lečenje naših građana u inostranstvu.

"Od osnivanja Fonda pre četiri i po godine do danas je ukupno odobreno 138 zahteva za lečenje u stranim zdravstvenim ustanovama, a za to je potrošeno oko 6.300.000 evra. Za prethodne četiri i po godine Srbija je sredstvima RFZO i Budžetskog fonda na lečenje u inostranstvo uputila više od 2.000 dece i za to platila više od 23 miliona evra", kažu u Ministarstvu.

Obnova KBC "Dr Dragiša Mišović"

Gotovo polovina KBC "Dragiša Mišović" uništena je u požaru 2010. godine. "Sklopljen je ugovor o izvođenju radova vrednosti četiri miliona evra, a kancelarija za javna ulaganja je takođe raspisala tender za nabavku medicinske opreme u vrednosti od 10.356.000 evra", kažu u Ministarstvu zdravlja.

Zapošljavanje

U toku 2018. godine 160 najboljih diplomaca medicinskih fakulteta dobilo je posao u zdravstvenim ustanovama. Svi oni imaju prosek veći od devet, omogućene su im specijalizacije i doktorati.

Pored toga, u zdravstvenim ustanovama tokom 2018. posao je dobilo više od 4.000 zdravstvenih radnika, a odobreno je i 1.509 specijalizacija.

ŠOKANTNO UPOZORENJE UNICEF-a Srbija među 10 zemalja na svetu gde se MALE BOGINJE NAJBRŽE ŠIRE

Broj globalnih slučajeva malih boginja povećao se do alarmantnog nivoa, a situacija je najkritičnija u 10 zemalja koje čine 74 odsto ukupnog povećanja, a među njima je i Srbija, upozorio je danas Unicef.

Globalno gledajući, 98 zemalja je izvestilo o povećanom broju slučajeva malih boginja u 2018. godini u odnosu na 2017. godinu, š�to predstavlja opadanje napretka u borbi protiv ove bolesti.

Deset zemalja sa najvećim povećanjem slučajeva u periodu između 2017. i 2018. su: Ukrajina (30.338), Filipini (13.192), Brazil (10.262), Jemen (6.641), Venecuela (4.916), Srbija (4.355), Madagaskar (4.307), Sudan (3.496), Tajland (2.758) i Francuska (2.269).

Epidemija u Srbiji je nastala zbog toga što određene grupe u opštoj populaciji nisu bile vakcinisane, a njihov broj je bio dovoljno veliki da dovede do cirkulacije virusa i širenja infekcije, navodi se u saopštenju Unicefa.

Epidemija je ukazala na značajan broj odraslih osoba koje nisu vakcinisane ili su nepotpuno vakcinisane, kao i da ima dosta dece mlađe od pet godina koja nisu vakcinisana zbog oklevanja roditelja uzrokovanog glasinama o kvalitetu i bezbednosti MMR vakcine i navodnoj povezanosti sa autizmom.

"Skoro svi slučajevi se mogu sprečiti, a ipak deca podležu zarazi čak i u mestima gde jednostavno nema nikakvog opravdanja da se to desi", rekla je Henrieta H. Fore, izvršna direktorka Unicefa.

Od početka epidemije u Srbiji oktobra 2017. godine, Ministarstvo zdravlja je aktiviralo povećan nadzor i preventivne mere, što je dovelo do smanjenja broja novo-inficiranih.

U februaru 2019. zabeležen je samo jedan slučaj malih boginja, i očekuje se da će se epidemija zaustaviti za nekoliko meseci, navodi se u saopštenju Unicefa.

Da bi podržao napore Vlade, Unicef i partneri sproveli su istraživanje o znanju, stavovima, praksama i ponašanju kako bi se povećalo razumevanje faktora koji uzrokuju oklevanje roditelja da vakcinišu svoju decu; razvili i sproveli kurs za 150 zdravstvenih radnika o interpersonalnoj komunikaciji sa oklevajućim roditeljima o imunizaciji; započeli aktivnosti sa Vladom da se unapredi lanac snabdevanja vakcinama; i sačinili nacrt komunikacione strategije kako bi se reagovalo na bojazni ljudi u vezi sa imunizacijom.

U Ukrajini, Filipinima i Brazilu je bio najveći porast slučajeva od 2017 do 2018. godine.

Samo u Ukrajini je zabeleženo 35.120 slučajeva 2018. godine, a prema podacima Vlade ove zemlje, dodatnih 24.042 osoba je zaraženo samo u prvih par meseci 2019. godine.

Na Filipinima je ove godine zabeleženo čak 12.736 slučajeva malih boginja i 203 smrtna ishoda, dok je tokom cele 2018. godine zabeleženo 15.599 slučajeva.

Ovo je poziv za uzbunu. Imamo bezbednu, efikasnu i jeftinu vakcinu protiv ove izuzetno zarazne bolesti - vakcinu koja je u poslednje dve decenije godišnje spasila milion života, izjavila je Fore.

Ovi slučajevi se nisu pojavili preko noći, ukazuje ona i upozorava da će nedostatak akcije danas imati katastrofalne posledice za decu sutrašnjice.

Male boginje su visoko zarazne, više nego ebola, tuberkuloza ili grip. Virus može da se prenese čak i dva sata nakon što zaražena osoba napusti prostoriju.

Prenosi se kroz vazduh i inficira respiratorni trakt, što može da dovede do smrti pothranjene dece ili beba koje su previše male da bi dobile vakcinu.

Kada nastupi zaraza, ne postoji konkretan način da se bolest leči, te je vakcinacija jedini način da se spasu životi dece.

Kao odgovor na ovu situaciju, UNICEF sa partnerima daje podršku vladama da najhitnije dopru do miliona dece u celom svetu.

Veliki broj zabeleženih slučajeva malih boginja u 2018. godini u zemljama koje nisu imale slučajeve u 2017. godini - Brazil (10.262), Moldavija (312), Crna Gora (203), Kolumbija (188), Istočni Timor (59), Peru (38), Čile (23), Uzbekistan (17).

Loša zdravstvena infrastruktura, građanski nemiri, nedovoljna svest, nepoverenje i oklevanje za vakcinaciju su u nekim slučajevima prouzrokovali epidemiju i u razvijenim i u zemljama u razvoju.

Tako je, na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen 791 slučaj, to je šestostruko povećanje od 2017 do 2018. godine.

Epidemija se nedavno pojavila u državama Njujork i Vašington.

Dečijoj bolnici u Novom Sadu uručen inkubator

NOVI SAD - Dečijoj bolnici uručen je novi, savremeni inkubator, koji će se koristiti za zbrinjavanje prevremeno rođene dece. Inkubator je donacija novosadskog preduzeća "Štrand", koje je tim gestom obeležilo 30 godina rada.

Dečja bolnica trenutno ima 30-ak inkubatora. Među njima je dosta starih i podložnih kvarovima, pa je novi, najsavremeniji inkubator, koji je dodeljen Odeljenju neonatologije, bio preko potreban.

"Ima u sebi integrisanu vagu koja prati napredovanje bebe i samim tim beba se ne mora vaditi iz inkubatora da se meri, a takođe postoji mogućnost da se urade sva rentgenska snimanja dok je beba u

inkubatoru. Te dece je sve više, a oprema je sve više dotrajala, imamo nekoliko punktova na kojima koristimo ovu opremu, na Klinici za hirurgiju i Klinici za neonatologiju, a možete zamisliti koliko je teško obnoviti opremu tako da ovo nam je jako značajno", kaže Aleksandra Doronjski, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Vojvodini.

Inkubator, u kojem će se zbrinjavati životno ugrožena novorođenčad, košta oko milion dinara, a u novosadskom preduzeću koje je doniralo aparat, smatraju da je ovo najbolji način da doprinesu opstanku porodice, a samim tim i razvoju zajednice.

"Mislimo da ne postoji bolje i lepše mesto da se neki poklon da, ta mala deca koja počinju život u ovoj bolnici trebalo bi da imaju prioritet", kaže doc. dr Jelena Antić, vd direktora Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Vojvodini.

Iako i sadašnji uslovi zadovoljavaju osnovne zahteve lečenja i boravka pacijenata, nedostaje im mnogo toga - od savremene opreme do interneta, kaže direktorkа Instituta za zdravstvenu zaštitu dece.

A svako, makar i najmanje ulaganje doprinosi da boravak dece u Dečjoj bolnici za njih bude lakši i humaniji.

Bolji uslovi za lečenje nepokretnih i pacijenata u KCV

Pacijenti su polako počeli da se vraćaju u obnovljenu Kliniku za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine u kojoj je urađena kompletna rekonstrukcija.

Klinika je doterana i spolja i iznutra, sređena je fasada, zamenjeni su i popravljeni svi podovi, prozori, sređeni zidovi i instalacije, operacione sale, uređena čajna kuhinja, napravljena nova kupatila, a po prvi put Klinika ima i savremene krevete. Vršilac dužnosti direktora Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Edita Stokić ističe da je osim kompletne rekonstrukcije, novosadska ortopedija dobila i novu medicinsku opremu, te da su sada bolji uslovi i za lečenje pacijenata, kao i za rad zaposlenih.

Zgrada ortopedije napravljena je 1945. godine, a nikada nije rađena ozbiljnija rekonstrukcija. Dr Stokić kaže kako je jedna manja obnova urađena 1976. godine, a operacione sale su sređene 2008. godine. Rekonstrukcije je završena u ponedeljak i u nedelji pred nama počeće da rade i operacione sale.

- Značaj rekonstrukcije je pre svega sa aspekta pacijenata, jer se poboljšavaju uslovi njihovog smeštaja i boravka, kao i procesa oporavka. Lakše će se sprovoditi nega nepokretnih i najtežih pacijenata, zaposleni će imati bolje uslove i kvalitet rada, a krajnji cilj je zadovoljstvo pacijenata i bolji kvalitet lečenja, što je sada omogućeno - ispričala je dr Stokić i dodala kako je Klinika obnovljena zahvaljujući ulaganju Pokrajinske vlade i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, u okviru obnove kompletnog Kliničkog centra Vojvodine.

Tek kada je počela obnova ortopedije, pokazalo se da je ispod linoleuma u sobama i hodnicima zemljani pod, a osim što su sređene sve sobe i hodnici i zamenjena kompletna stolarija, uređena je čajna kuhinja i po prvi put su napravljena kupatila koja mogu da koriste svi pacijenti.

- Kupatila su posebno prilagođena pacijentima koji su teško pokretni i bolesnicima koji koriste kolica, a postavljeni su i specijalni držači. Priručna kuhinja je sređena i sada postoje i frižider, kao i grejači hrane, kako bi mogla da se očuva svežina, odnosno toplota obroka, za one pacijente koji ne mogu da jedu u isto vreme kad i ostali. Svima sada mogu da se obezbede sveži obroci - kazala je dr Stokić.

Klinika je dobila i nov nameštaj, krevete i medicinsku opremu. Dr Stokić naglašava da broj postelja nije menjan, ali su sada nabavljeni odlični kreveti, koji su jako važni za ortopedske pacijente.

- Posle ortopedskih operacija, neophodno da se telo postavi u određeni položaj, a ovi kreveti su takvi da mogu da se prilagode i podese. Zbog toga je velik i njihov značaj, jer omogućavaju daleko brži oporavak - kazala je dr Stokić.

Ambulantno pregledaju 35.000 pacijenata

U Klinici za ortopediju godišnje se operiše više od 2.500 pacijenata, a kroz ambulantu godišnje prođe oko 35.000 pacijenata. U Kliniku za ortopediju ne dolazi samo oboleli iz Novog Sada, nego se tu leče svi najteži ortopedski pacijenti iz cele Vojvodine. Dr Stokić stoga naglašava da oni, kao tercijarna ustanova vode računa o kvalitetu lečenja i zdravstvenih usluga pacijenata iz cele Pokrajine.

U Kliniku je stigla i nova medicinska oprema, među kojom je i DEKSA aparat, vredan 14 miliona dinara, koji služi za dijagnostikovanje osteoporoze, odnosno procenu i praćenje stanja gustine kosti, nakon postavljanja proteze. Novac za nabavku aparata dobijen je takođe od Pokrajinske vlade i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, a pacijentima može da se zakaže snimanje na njemu u okviru IZIS sistema. DEKSA aparat već radi punom parom i tokom februara na njemu je pregledano oko 150 ljudi.

Svaki peti zaposleni u zdravstvu je nemedicinski radnik, fale sestre i doktori

Od uvođenja zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, više od 3.500 nemedicinskih radnika zaposleno je na neodređeno radno vreme, uprkos tome što zdravstvu trenutno nedostaje oko 3.500 lekara i više od 8.000 sestara, navodi Nova ekonomija.

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, skoro svaka peta osoba sa platnog spiska zdravstvenih ustanova u Srbiji nemedicinski radnik, dok u Evropskoj uniji tek svaki deseti zaposleni ne nosi beli mantil, piše Nova ekonomija.

Od 118.000 zaposlenih u domaćem zdravstvu, 22.708 njih su nemedicinski radnici, a 2.361 su zdravstveni saradnici – psiholozi, defektolozi, socijalni radnici.

„Naša država kupuje socijalni mir time što zapošljava i čuva radna mesta administrativnih radnika u zdravstvu, a pacijente uskoro neće imati ko da leči. Svake godine iz naše zemlje odlazi 800 lekara i duplo više medicinskih sestara. Ako se ne odstrani taj ’tumor’ u vidu viška nemedicinskih radnika, zdravstvo se neće oporaviti“, rekao je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta (SLFS) Rade Panić.

Jubilej VMA

U Velikoj ratnoj sali Generalštaba organizovana je svečanost povodom Dana Vojnomedicinske akademije i obeležavanja 175 godina rada ove vojnozdravstvene, obrazovne i naučnoistraživačke ustanove. O postignutim rezultatima, kao i budućim planovima govorio je pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, načelnik VMA.

On je istakao da biti pripadnik VMA nije samo zanimanje, to je trajni poziv.

– To je poziv da se časno nose uniforme, i vojnička i medicinska, to je poziv da se uvek bude spreman da se odgovori visini zadatka i izazova, da se stiču znanja, razmenjuju iskustva sa kolegama u zemlji i inostranstvu, da se posvetimo pacijentu ne samo kao stručnjaci, već i kao ljudi koji imaju veliku privilegiju da mu na taj način pomognu – kazao je Vukosavljević.

Tradicionalno je u okviru ove proslave proglašena najbolja organizaciona jedinica VMA u prethodnoj godini – Klinika za kardiologiju i urgentnu internu medicinu, a načelniku klinike pukovniku prof. dr Slobodanu Obradoviću uručeno je priznanje.

Medalja „Dr Vladan Đorđević”, priznanje koje od 2009. godine VMA dodeljuje najboljim srpskim hirurzima, uručena je pukovniku u penziji prof. dr Nebojši Stankoviću i akademiku prof. dr Marku Bumbašireviću. Priznanja im je uručio načelnik Grupe hirurških klinika VMA pukovnik prof. dr Radoje Ilić.

Svečanosti je prisustvovao ministar za rad Zoran Đorđević, kao i predstavnici vojske, policije, verskog, kulturnog i javnog života zemlje.

Vojnomedicinska akademija obeležava svoj dan kao sećanje na 2. mart 1844, kada je knez Aleksandar Karađorđević potpisao ukaz kojim se proglašava Zakon o ustrojeniju špitalja Centralne vojske. Tog dana osnovana je prva vojna bolnica u Beogradu, čiju istoriju nasleđuje VMA.

SARADNJA SE NASTAVLJA: Novi Hirurški blok u Vranju obišli su stručnjaci Kliničkog centra Niš

Direktor Klinike za digestivnu hirurgiju, doktor Goran Stanojević i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju niškog Kliničkog centra, doktor Radmilo Janković posetili su Zdravstveni centar u Vranju.

Oni su sa direktorkom Zdravstvenog centra Ljiljanom Antić obišli novi Hirurški blok razmatrajući mogućnosti dalje saradnje dve zdravstvene institucije.

"I do sada smo imali različite oblike saradnje, međutim, sada sa novim kapacitetima, novim operacionim salama, otvaraju se nove mogućnosti za pre svega stručnu saradnju u korist pacijenta. Razlika je samo u kapacitetima, inače sistem, organizacije, način funkcionisanja je vrlo sličan. Država se potrudila da izgradi ovaj objekat, ovo treba našim pacijentima i na ovaj način postavljaju se novi standardi u sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji“, istakao je dr Goran Stanojević, direktor Klinike za digestivnu hirurgiju Kliničkog centra Niš.

"Prostor je jako dobro organizovan sa modernom opremom. Ono što Zdravstveni centar i Vranje dobija, a što je moja uloga danas, je da dobije jedinstvenu jedinicu intenzivnog lečenja u kojoj će raditi anesteziolozi koji su čitavu svoju edukaciju i čitav svoj radni vek usmerili ka tome, naravno u konsultaciji sa hirurzima različitih specijalnosti. Prostor je izvanredan, ima dosta kapaciteta i moderne opreme koja omogućava bezbedno lečenje i najtežih pacijenata“, naglasio je je dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju Kliničkog centra Niš.

Ljiljana Antić, direktorka Zdravstvenog centra Vranje rekla je da će saradnja biti usmerena na edukaciju, razmenu iskustava i organizacionu strategiju.

"Profesori i doktori niškog Kliničkog centra će doći kao profesori konsultanti kod nas i pokušaćemo s obzirom da imamo 8 modernih hirurških sala, to bude jedna stručna saradnja gde će oni preneti svoje znanje na naše zaposlene", najavila je direktorka.

Nakon obilaska Hirurškog bloka, održan je kolegijum sa lekarima hirurzima različitih specijalnosti i specijalistima anestelozima gde je razmatrana organizaciona strategija i sistem funkcionisanja operacionog dela Hirurškog bloka i jedinice intenzivnog lečenja.

Direktori Klinika za digestivnu hirurgiju i anesteziju niškog Kliničkog centra, dr Goran Stanojević i dr Radmilo Janković su izrazili zadovoljstvo u vezi sa načinom na koji je u početku nakon otvaranja Hirurškog bloka organizovan rad i raspored pacijenata kao i sa funkcionisanjem u jedinici intenzivnog lečenja uz napomenu da Vranje sada po prvi put ima jedinicu intenzivnog lečenja u operacionom bloku i da je to veoma značajno pre svega za pacijente i njihovo lečenje.

Sporazum o saradnji vranjski Zdravstveni centar i Klinički centar Niš potpisali su početkom ove godine, 28. januara, nakon što je krajem prošle godine otvoren novi Hiruški blok u Vranju.

GALA VEČERA U LONDONU: Zlatibor Lončar i princeza Katarina sakupili donacije za dečje bolnice u Srbiji!

Humanitarna organizacija "Lifeline Velika Britanija", čiji je pokrovitelj princeza Katarina Karađorđević, obeležila je 25 godina rada gala večerom u Londonu, na kojoj su prikupljene donacije za opremanje dečjih bolnica u Srbiji.

Svečanoj večeri prisustvovali su ambasadorka Srbije u Londonu Aleksandra Joksimović, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao i više od 200 zvanica iz dijaspore i uglednih građana Londona.

Lončar je u obraćanju istakao značaj pomoći koju zdravstvu Srbije već 25 godina obezbeđuje princeza Katarina. - Zdravstvo Srbije je i u najtežim vremenima za našu zemlju uspevalo da zadrži svoj integritet i sposobnost i spremnost da svom narodu pruži svu potrebnu pomoć - rekao je Lončar.

On je istakao da srpsko zdravstvo i danas uspeva da odgovori na aktuelne izazove i zahteve i građanima pruži usluge visokog kvaliteta i vrednosti.

Ministar je dodao da je u tome veoma značajna pomoć istaknutih humanitaraca, među kojima posebno mesto zauzima princeza Katarina i izrazio zahvalnost na nepresušnoj energiju, koju potvrđuju Katarina i njen suprug Aleksandar.

Ovaj humanitarni događaj bio je organizovan u hotelu Kleridžis u Londonu u kom je 17. jula 1945. godine rođen Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar. Tom prilikom britanska vlada je po naređenju tadašnjeg premijera Ser Vinstona Čerčila proglasila apartman 212 jugoslovenskom teritorijom.