ME ðUNARODNA TRGOVINA,KONKURENTS KE PREDNOSTI … · Me ñunarodna razmena roba i usluga pruža konkurentske prednosti svim zemljama u česnicima, jer se pove ćava autput i potpunije

MEðUNARODNA TRGOVINA,KONKURENTS

KE PREDNOSTI IGLOBALIZACIJA

Prof. dr Jovo Jednak

Prof. dr Jovo Jednak 1

Prof. dr Jovo Jednak

Neophodnost meñunarodne trgovine i ekonomska korist od trgovine

� Koncept meñunarodne trgovine razlikuje se od koncepta razvoja autarhične privrede –samodovoljnost na dva načina: � Prvo, meñunarodna trgovina uključuje razmenu izmeñu

različitih zemalja, pa se uvode carine, kvote, sankcije i


različitih zemalja, pa se uvode carine, kvote, sankcije i slično i tada govorimo o protekcionizmu.

� Drugo, meñunarodna trgovina (razmena) podrazumeva odreñeni devizni kurs , a kako sve zemlje manje-više imaju svoju valutu, onda protok roba, usluga i ostalog mora biti obezbeñen uz odgovarajući devizni kurs, jer u suprotnom nema meñunarodne trgovine.


� 1. Neophodnost me ñunarodne trgovine . � Privrede koje se uklju čuju u me ñunarodne

tokove (otvorena privreda) na bazi izvoza i uvoza i veli čine GDP koji se pove ćava


uvoza i veli čine GDP koji se pove ćava putem me ñunarodne razmene, postižu značajnu stopu ekonomskog rasta, dok privrede koje su manje otvorene beleže stagnaciju ili pad GDP-a, a time i životnog standarda.


� Kada je reč o uslovima proizvodnje, meñunarodna trgovina omogućava da se jedne zemlje, na primer u tropskim oblastima, specijalizuju u proizvodnji banana, kaktusa, ananasa, kivija i


ananasa, kivija i � Drugi razlog za meñunarodnu trgovinu su

opadaju ći troškovi, bolje re ći opadaju ći troškovi po osnovu ekonomije razmera.

� Treći razlog za meñunarodnu trgovinu je različitost u ukusima.


� 2. Ekonomska korist od meñunarodne trgovine.� Ekonomsku korist od meñunarodne trgovine

sagledavamo preko meñunarodne podele rada, specijalizacije i sl., čiji se efekat najbolje


rada, specijalizacije i sl., čiji se efekat najbolje primećuje kod realnih primanja stanovništva.


� Dakle, spoljna trgovina omogućava svakoj zemlji da se usmeri napodručje svojih komparativnih prednosti u proizvodnji roba iusluga.

� Radnici u svakoj zemlji mogu ostvariti ve ću koli činupotrošnih i proizvodnih dobara za istu koli činu utrošenograda.


rada.� Zemlja se specijalizuje za proizvodnju u podru čjima

komparativnih prednosti i razmenjuje svoju vlastituproizvodnju putem spoljne trgovine za dobra i usluge gdenema komparativne prednosti.

� Tako se u otvorenoj meñunarodnoj trgovini povećava nacionalnidohodak svake zemlje koja učestvuje u toj trgovini, zahvaljujućinajefikasnijoj alokaciji oskudnih resursa.

Komparativne prednosti i alternativni troškovi u meñunarodnoj razmeni

� 1. Princip komparativnih prednosti.� da zemlja može trgovati čak i ako je

apsolutno efikasnija ili više neefikasna uodnosu na drugu zemlju, tj . i kada ima


odnosu na drugu zemlju, tj . i kada imaapsolutne komparativne prednosti i kodjednog i kod drugog proizvoda, i kadatakvih prednosti nema.


� Princip komparativnih prednostipodrazumeva da će se svaka zemljaspecijalizovati� za proizvodnju i izvoz onih dobara i usluga

koje može proizvesti uz relativno niže


za proizvodnju i izvoz onih dobara i uslugakoje može proizvesti uz relativno nižetroškove (u kojima je relativno efikasnija negodruge zemlje), i

� obrnuto, svaka zemlja će uvoziti ona dobra iusluge koje proizvodi uz relativno visoketroškove (u kojima je relativno manje efikasnanego druge zemlje).


Utrošci faktora rada u proizvodnji roba u Americi i u Evropi

Potreban rad u h Proizvod u SAD u Evropi 1 jedinica hrane 1 h 3 h 1 jedinica odeće 2 h 4 h


1 jedinica odeće 2 h 4 h

Tabela br. 25-1. Komparativne prednosti zavise od relativnih troškova proizvodnje

Amerika ima niže troškove proizvodnje i hrane i odeće. Produktivnost rada u Americi veća je dva puta u proizvodnji odeće, a tri puta u proizvodnji hrane u odnosu na Evropu.

Trgovina u oba regionalna područja se ipak isplati.


� Svaka zemlja će se specijalizirati u proizvodnji iizvozu onih roba i usluga u kojima je relativnoefikasnija od drugih. Čak i kada zemlja imaapsolutne prednosti i niže troškove u proizvodnjiviše proizvoda, ekonomski je racionalno


više proizvoda, ekonomski je racionalnoopredeliti se za proizvodnju i izvoz dobara iusluga gde je ta prednost relativno najve ća.

� Komparativne prednosti se primenjuju kako u bilateralnoj tako i u multilateralnoj razmeni.


� Princip komparativnih prednosti koristi se prirazmeni više dobara izme ñu dveju zemalja.

� Naime, pri razmeni više dobara, uvodi se pregleddobara, s obzirom na stepen komparativnihprednosti, od relativno efikasnih, ka relativno manje


prednosti, od relativno efikasnih, ka relativno manjeefikasnim, te se na osnovu meñunarodne tražnje zarobama i uslugama zemlja opredeljuje koje će robe iusluge izvoziti, a koje uvoziti.

� Korist od me ñunarodne trgovine može seiskazati pomo ću granice proizvodnihmogu ćnosti.


� 2. Komparativne prednosti i alternativni troškovi.


Grafikon br. 25-1. PPF u SAD, pri datoj relaciji troškova za dva dobra

Grafikon br. 25-2. PPF u Evropi, pri datoj relaciji troškova za dva dobra



Grafikon br. 25-3. PPF pre i posle me ñunarodne trgovineMeñunarodna razmena roba i usluga pruža konkurentske prednosti svim zemljama učesnicima, jer se povećava autput i potpunije zadovoljavaju

sveukupne potrebe stanovništva.


� Preorijentacijom na proizvodnju hrane, SAD ćeimati višak od 400 jedinica (1200 – 800 = 400). Toznači, da će SAD izvesti u Evropu 340 jedinicahrane, koliko i iznosi potrošnja hrane u Evropi, apreostaje 60 jedinica hrane za pove ćanjepotrošnje (800+60=860).


potrošnje (800+60=860).� Preorjentacijom na proizvodnu odeće, Evropa će

proizvesti 350 jedinica ode će i ima će višak od250 (350–100=250) jedinica ode će.

� Višak od 250 jedinica ode će Evropljanimaomogu ćava izvoz 100 jedinica ode će, a 150jedinica usmerava za sopstvenu potrošnju.

Osnovna obeležja ekonomije protekcionizma i pregovori o slobodnoj trgovini

� 1. Protekcionizam nije zdrava ekonomska politika , zato što samo slobodna trgovina podstiče meñunarodnu podelu rada, viši nivo produktivnosti rada, sniženje troškova


produktivnosti rada, sniženje troškova proizvodnje i slično, što, u krajnoj instanci, svakoj zemlji proširuje proizvodne i potrošne mogućnosti, povećavajući životni standard u svetu.


Slike br. 25-1. Proizvodnja, potrošnja i uvoz u uslovima

slobodne trgovine


slobodne trgovineVidljiva je ravnoteža u slobodnoj

trgovini na tržištu odeće. Pri nepostojanju trgovine u tački E1,

cena odeće je 7,9 evra, a pri slobodnoj trgovini cena iznosi 3,4 evra Tačka E, pokazuje da se u domicilnoj zemlji proizvodi 100

jedinica odeće, a može uvoziti 320 jedinica odeće.


� 2. Pregovori o slobodnoj trgovini. Ovipregovori imaju za cilj da smanje trgovinskeprepreke.

� Na tom planu najuspešnija institucija su opšti


� Na tom planu najuspešnija institucija su opštisporazum o carinama i trgovini (GATT) odnosnoSvetska trgovinska organizacija (WTO).

� Suština je u podizanju životnog standarda širomsveta na bazi sniženja prepreka u spoljnojtrgovini.

Teorija konkurentskih prednosti

� Osnove meñunarodnih konkurentskih prednosti po M. Porteru su:

� Prvo, odbacivanje stati čkog prikaza faktora proizvodnje.


faktora proizvodnje. � isti če karakter konkurencije

� Drugo, potenciranje zna čaja postoje ćih konkurentnih prednosti nacije. � Time se obezbe ñuje mehanizam pove ćanja

konkurentnosti pojedinih nacionalnih ekonomija na globalnom nivou.


� Treće, nacionalne ekonomije ne postižu značajne rezultate na me ñunarodnom tržištu po osnovu tehnološkog i komercijalnog uspeha u odre ñenim


komercijalnog uspeha u odre ñenim granama, ve ć, po pravilu, na bazi ostvarenih rezultata (proizvodnih i komercijalnih) u grupi uzajamno povezanih sektora proizvodnje.


� Četvrto, razotkrivanje uspeha ili neuspeha nacionalnih ekonomija u ispoljavanju konkurentskih prednosti pojedinih privrednih grana (oblasti) gde se profilira kvalifikovana radna snaga, oblikuje


kvalifikovana radna snaga, oblikuje poslovna i radna etika.

� Peto, konkurentske prednosti nacije noseobeležje dinamičnih promena. One ipredstavljaju osnovu globalne konkurentnostinacionalnih ekonomija u svetu.


� Na osnovu M. Porterove analize o konkurentnim prednostimanacionalnih ekonomija, ističemo sledeće:

� a) faktori proizvodnje koji determinišu konkurentske prednosti upojedinim oblastima privreñivanja (nivo tehnoloških dostignuća,posedovanje kapitala, odgovarajuća kvalifikaciona strukturakadrova, infrastruktura, informaciona tehnologija i sl.) predstavljaju u


kadrova, infrastruktura, informaciona tehnologija i sl.) predstavljaju udinamičnoj interakciji najbitnije obeležje konkurentskih prednostinacionalne ekonomije;

� b) postojanje kompleksa industrija koje podržavaju pratećuindustriju u cilju promocije konkurentnih proizvoda;

� c) struktura preduze ća, strategija nastupa i razvoja kao bitneodrednice sticanja konkurentskih prednosti nacije;

� d) obezbeñivanje uslova vezanih za unutršnju tražnju, kaopreduslova uspešne konkurentnosti na meñunarodnom tržištu.

Teorija konkurentskih prednosti� Konstrukciju faktora koji predodreñuju konkurentne pozicije pojedinih

zemalja na meñunarodnom tržištu M. Porter naziva „dijamantom” , gdenajznačajnije mesto zauzimaju tehnološke prednosti, odnosnoznanje.

� Da bi se to ostvarilo potrebno je stvoriti apsolutno predvid ive idosledne uslove poslovanja.

� Potom se treba otarasiti svih protekcija, zaštita i subvencija u


� Potom se treba otarasiti svih protekcija, zaštita i subvencija urazumnom vremenskom roku.

� Veoma je važno (zna čajno) ulagati u znanje i obrazovanje,posebno u osnovno obrazovanje, koje je osnova za uspešnespecijalisti čke studije i nau čno-istraživa čki rad.

� Takoñe treba ulagati u zaštitu intelektualne svojine privatnogsektora kao i u formiranje univerzalnih vrednosti, kao što j e razvojdemokratije civilnog društva i vladavine prava.

� U tom smislu vlada ne sme i ne može da predodre ñuje granerazvoja, tj. ne sme društvu nametati svoje favorite.



Slika br. 25-2. M. Porterov „dijamant” nacionalne kon kurentnostiČetiri ključne determinante nacionalne konkurentnosti obezbeñuju sistem – nacionalni „dijamant”, koji pokazuju da su svi podsistemi

nacionalnog dijamanta u meñusobnoj vezi.


� U odnosu na prethodne teorije komparativnih prednosti po M. Porterovom dijamantu nosioci meñunarodne razmene su kompanije, posebno transnacionalnog karaktera.

� Pored toga, osnov konkurentnih prednosti nalazi


� Pored toga, osnov konkurentnih prednosti nalazi se u inovacijama.

� To znači da je osnov konkurentnih prednosti da se proizvodi više ili više produktivno, što korespondira sa kvalitetom i osobinama proizvoda, s jedne, i efikasnosti tehnologije i menadžmenta, s druge strane

Nastanak i razvoj svetskog tržišta i privrede� Razvoj svetske privrede i tržišta ostvaruje se globalizacijom. � pokretačka snaga globaliacije je:� – privatno komercijalno delovanje, koje omogućava ostvarivanje

značajno većih profita od proizvodnje ili prodaje u inostranstvu;� – veće koristi u meñunarodnom okruženju nego što su troškovi;� – veće koristi za preduzeća-kompanije sa aspekta i proizvodnje i


� – veće koristi za preduzeća-kompanije sa aspekta i proizvodnje iprometa (ekonomija obima, mrežna ekonomija, veće tržište,jeftiniji inputi, niži porezi i transportni troškovi itd.);

� – razvoj integracija na regionalnom i meñunarodnom nivou kojesmanjuju troškove, takse i druge oblike opterećenja protoka robai usluga, pospešuju razvoj tehnologije, odnosno produktivnostirada, specijalizaciju, konkurenciju, inovacije, lakši pristup tržištukapitala, smanjenje nezaposlenosti, izmene strukure privrede,povećanje standarda itd.

Nastanak i razvoj svetskog tržišta i privrede

� Svetsko tržište je skup odnosa ponude i tražnjeinputa proizvodnje, roba, usluga, novca, kapitalai dr. finansijskih instrumenata, i sli čno izvangranica nacionalne kompanije.


� svetsko tržište je skup odnosa ponude i tražnjekoji se uspostavljaju izme ñu proizvo ñača iinstitucija iz razli čitih nacionalnih ekonomija.

Globalizacija svetske privrede i multinacionalne kompanije

� Današnji svet karakteriše dominacija transnacionalnih korporacija, snažno prisustvo države u privredi i globalizacija svetske privrede.


svetske privrede.� Današnji svet karakteriše dominacija

transnacionalnih korporacija, snažno prisustvo države u privredi i globalizacija svetske privrede.


� Iako globalizacija ima za cilj stvaranje jedinstvenog svetskog tržišta, ono nosi sa sobom i neke veoma značajne negativne posledice, posebno za nerazvijene zemlje sveta.

� Tako, na primer, veći deo trgovine se odvija unutar


� Tako, na primer, veći deo trgovine se odvija unutar tri pomenute integracione celine – regiona (Severnoamerička unija, Evropska unija, Azijska unija) a ne izmeñu zemalja koje pripadaju različitim integracionim celinama. Istraživanja pokazuju da će zemlje članice OECD kupiti robu iz svoje zemlje dva i po puta pre nego robu iz druge zemlje.


� Moćne svetske ekonomije radije investiraju u domaće razvijeno tržište, a ne u strano, tako da su sredstva stranih kompanija vrlo mala, što se ne može nazvati globalizacijom


što se ne može nazvati globalizacijom svetske privrede

� Migracija stanovništva svedena je na minimum, iako je svetska privreda imala snažan razvoj u poslednjem veku, uz modernizovan transport i laku pokretljivost.


� Globalizacija je završnica integracije tržišta širom sveta.

� Globalizacija odražava jeftinije troškove transporta, bolju informacionu tehnologiju, i


transporta, bolju informacionu tehnologiju, i oslobañajuću politiku smanjenja barijera izmeñu zemalja, sa ciljem postizanja efikasnosti iz visoke skale i specijalizacije. Multinacionale prodaju istovremeno u mnogim zemljama.

Documents

ME ðUNARODNA TRGOVINA,KONKURENTS KE PREDNOSTI … · Me ñunarodna razmena roba i usluga pruža konkurentske prednosti svim zemljama u česnicima, jer se pove ćava autput i potpunije