21. Dobijanje materijala od pecene gline Glina se prvo ispita i ocisti od ogranskih primesa. U jesen se otkopa zemlja sa majdana i slaze se na gomile(0.5-1m) visine. U prolece se ta zemlja nosi u narocite jame i preliva se vodom. Zatim se vrsi prerada gnjecenjem, seckanjem i mesanjem. Nakon prerade se vrsi kalupljenje i susenje(prirodno-sunce; vestacko-gasovima u komorama) i pecenje i pecima. 22. Puna opeka dobija se pecenjem ; masinski; rucno oblikovanjem gline. Uslovi kvaliteta: Pravilan oblik, pravilnih ivica i ravnih strana. Dimenzije 250mm, 120mm, 65mm. Povrsina moze da bude glatka i izbrazdana(max 5mm dubina brazdi). Pukotine su dozvoljene sa tim da ne budu jedna nasuprot druge. Procenat upijanja vode min 6%. Poroznost 30-40%. Otporna na mraz. Fasadna opeka- sluzi za spoljasnje i unutrasnje zidove koji se ne malterisu. Mar ka 10, 15, 20. Uslovi kvaliteta prirodne boje ili povrsine obradjene(reljefne); pune ili sa supljinama, na vidlj ivim mestima ne sme biti prslina i pukotina. Upijanje vode min 6% max 18%. Vidlj ive povrsine ne smeju biti iskrivljene. Radijalne opeke pune opeke ili opeke sa vertikalnim rupama izradjenim od pecene gline. Namenjene za izradu slobodno stojecih kruznih dimnjaka svih precnika i visina kao i bunke ra i silosa. 23. Suplje opeke i blokovi od gline elementi od pecene gline sa vertikalnim i horizontalnim supljinama. Za izradu sp oljasnjih ili unutrasnjih zidova. Prema rasporedu supljina: opeke i blokovi sa vertikalnim supljinama upravnim na lezisne ravni. sa horizontalnim supljinama koje su postavljene paralelno sa lezisnim ravnima. U slovi kvaliteta mogu biti pravougaonog oblika ili kvadratnog paralelopipeda, pra vih ivica. Bocne strane ravne a mogu biti i glatke ili izbrazdane. Upijanje vode min 8%. Blokovi za medjuspratne konstrukcije(TM- monta, fert) Noseci i ispuna, sa udubljenjem za smestaj armature. Uslovi kvaliteta standardiz ovan oblik; posebno se ispituje nosivost na savijanje; ne smeju se koristiti kad a postoje dinamicka opterecenja medjuspratnih konstrukcija. monta 16 250x250x160 monta 12 250x250x120 monta 8 250x250x80 24.Crep i ceramida crep se proizvodi od kvalitetnije gline nego opeka. Prema obliku izradjuje se: c rep sa jednostrukim zljebom; biber crep-ravan crep; zljebnjak za sleme; ceramida ima oblik konicnog oluka i mora biti glatka sa obe strane. Uslovi kvali teta prirodne boje ili obradjene. Uslovi postojani na mrazu, otporni na udar isti kao za fasadnu opeku(prepisete to pitanje). 25.Keramicke plocice Glina, kaolin, pesak i drugi dodaci. Temp>900 stepeni. Bez odstupanja u dimenzij ama. Podne plocice: ne upijaju vodu(max3%), ulje, masti. Otporne na mraz, uticaj kise lina i povecane temp. Ravne, glatke, razni detalji, lako se ciste i odrzavaju. Zidne plocice: bele, sive, zute, sitnozrne gradje zato upijaju vodu. Gornja povr sina glazirana bezbojnom ili obojenom glazurom. Strukturu postize na 1240stepeni . Boja i glazura moraju da budu postojane, provera: izlaganje uv zracima. 26.Proizvodnja stakla Kvarcni pesak se topi na 1200 stepeni. Topljenje se vrsi u loncanim(kadnim) peci ma. Proizvodnja podrazumeva mlevenje, granulaciju, preciscavanje, odmeravanje ko mponenti njihovo mesanje i homogenizaciju. Prerada razvlacenjem(valjcima), duvanjem(uranj anje cevi u pec), izvlacenjem(u bazen ili kadu se zagnjuri ploca ili prsten koji se izvlaci kad se na njega nahvata staklena masa) livenjem, presovanjem.

27. Ravno staklo Dobija se livenjem, izvlacenjem, presovanjem. Prozorska stakla- Na, 2-4mm, 10% t olerancije, IV klase, lmax=200cm, bmax=180cm. Staklo za izloge i ogledala- Na i Ka, brusenjem i glacenjem. Mutno staklo se dob ija dodavanjem aditiva staklarskom kamenu. Sigurnosno staklo- Kaljeno staklo zagreva se do temp omeksanja zatim se naglo hladi. Slojevito i sastavljeno od 2 ili vise staklene ploce. Armirano staklo- ima u sastavu armiranu mrezu koja pove cava elasticnost, cvrstocu na savijanje i smanjenu opasnost od loma. Mreza se dodaje pre I sloja stakla. ormament staklo. 28.Specijalne vrste stakla 1)opticko staklo 2)staklena vuna-brzim izvlacenjem rastopljenog stakla ili staklenih otpadaka koj i se tope na 12000stepeni a zatim prolaze kroz otvore pretvarajuci se u tanke ni ti koje se namotavaju na bubanj ispod peci ili ubrizgavanjem pare visokog pritiska u stakle nu masu. Masa se onda pusta da pada na ozubljenu samotnu koja se okrece velikom brzinom. Staklena masa ne upija vlagu, ne truli, ne budja, nije zapaljiva i otporna je na kiseline. 3)Filter stakla-Usmerivaci svetlosti. 29. Podela mineralnih veziva dele se na vazdusna(gips, krec, vodeno staklo); hidraulicna(hidraulicni krec, ce ment) i na ona koja ocvrsacavaju u komori sa visokom temp i pritiskom(krec-zgura , krec-pucolan). 30. Proizvodnja i osobine gipsa Dobija se pecenjem gipsnog kamena(sadre) sa primesama: pesak, krecnjak, FeO2, Mg , glina. Sadra se usitni do velicine zrna 30-60mm, zatim se melje u prah. Susi s e i pece u pecima. Ohladi se i ponovo se melje da bi se dobila zeljena finoca mliva, onda se pakuje. Gips se uvek sipa u vodu, nikako obrnuto. Minimalna kolicina vode je 20%, odnos mase vode i gipsa je vodogipsni faktor. Kada je on veci povecava se vreme vezicanja a masi se smanjuje cvrstoca i tvrdoca. Vreme vezivanja 10-120min. 31. Vrste gipsa Stuk gips- za maltere i ukrasne radove. Nekad se doda krecnom malteru radi ubrza vanja stvrdnjavanja. Vezuje se za 15 min. Gips za maltere- sa do 15% primesa. Vezuje se za 120 min. Estrih gips-Gips za kosuljice i podloge. Pece se na visokoj temp. Alabaster gips. 32.Primena gipsa. Ploce od gipsa- pregradni zidovi, spusteni plafoni. Gipsu se dodaju razni organs ki i neorganski dodaci(trska, karton) i armatura. 33. Proizvodnja i osobine kreca. Osobine: konzistencija- meri se prostiranjem smese vode i kreca, ako ne bude odg ovarajuce menja se kolicina vode. Vodocementni faktor f=w/k za gipsni i hidratisovani krec fveceilijednako od 0,75 za hidraulicni f=0,3-0,4 34. Vrste kreca Zivi krec se dobija pecenjem krecnjaka i dolomita na t od 1000-1200 stepeni u ci lindricnim rotacionim i visokim pecima sa prekidnim i neprekidnim radom, Moze bi ti u grumenu ili mleven u prahu grumen je hrapav, prljavo beo i higroskopan. III klase min 98 %CaO, min95%CaO, min 90%CaO. Gaseni krec dobija se gasenjem zivog kreca. Sanduk za gasenje se napuni zivim kr ecom pa se doliva voda. Krec se raspada i gasu razvijajuci temp oko 150 stepeni zato se mesa alatom. Ugaseni krec mora u tom stanju da odlezi malo. Hidratisovani krec- gasenje zivog kreca, sa malo vode, industrijski. Pakuje se u papirne vrece od 50kg. Hidraulicni krec- dobija se zarenjem krecnjaka i glinenih primesa 20% temp 600-8

00 stepeni. Nakon toga se vrsi gasenje, izdvajanje po finoci mliva i pakuje se. 35. / 36. Pucolani Nemaju vezivnu moc, koriste se u industriji cementa. To su pucolanska zemlja, vu lkanski tuf, vulkanski pepeo, zgura visokih peci. 37.Cement, proizvodnja portland cementa hidraulicko mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinke ra- vestackog kamenog materijala koji se stvara pecenjem krecnjaka i gline na temp 1350-1450stepeni. (imate u knjizi na strani 46 jos stvari o cementu, pa ako hocete ucite i to :) ). Portland cement se dobija mesanjem krecnjaka i gline u odnosu 3:1. 38.Podela cementa Cement se deli u dve osnovne grupe: cementi na bazi portland cementnog klinkera i na specijalne vrste cementa. prema poreklu moze biti prirodni i vestacki. prema osnovnim sirovinama od kojih se pravi(portland, boksitni, supersulfatni) imate u knjizi na stranama 47 i 48 jos stvari o podeli cementa. 39.Oznacavanje cementa-ne znam. 40.Portland cement, metalurski cement, pucolanski cement a) portland cement nema drugih sastojaka osim onih koji ulaze u sastav portland cementnog klinkera, izuzev dodataka gipsa koji je neophodan radi regulisanja vre mena vezivanja. Najznacajnija vrsta cementa. Specificna masa je 3000kg/m3. Postoji i portland ce ment sa dodatkom zgure(dobija se mlevenjem portland cem klinkera, gipsa i najvis e 30% granulisane zgure visokih peci. Ima sporiju hidrataciju u odnosu na cist po rtland cement. Specificna masa manja od 3000kg/m3. Portland cem sa dodatkom pucolana. Pored samlevenog portland cem klinkera i gips a prisutan je i izvestan dodatak pucolana koji po nasim standardima ne prelazi g ranicu od 30%. Jedna od bitnih karakteristika je njegova srazmerno niska toplota hidrat acije.