Srpska umetnost
Srpska umetnost je termin pod kojim se podrazumevaju umetnika
dostignua koja su postigli Srbi na Balkanskom poluostrvu. Njena
istorija zapoinje (1252) doseljavanjem Slovena, odnosno Srba na
prostor Balkanskog poluostrva (7. vek) koje se tada nalazilo pod
politikimi kulturnim uticajem poznog Rimskog carstva, odnosno
Vizantije. Prvi spomenici srpske srednjovekovne kulture su
arhitektonski spomenici sa poetka 9. veka, iz perioda pokrtavanja
Slovena. Od tada, pa do danas, srpsku umetnost su oblikovale
politika, ekonomska i kulturna zbivanja koja su zahvatala Evropu i
njenu umetnost, a u njoj se mogu primetiti uticaji i istone i
zapadne umetnosti.
Istorijske epohe u srpskoj umetnosti se uglavnom poklapaju sa
osnovnim razdobljima u istoriji Srba.
Arhitektura u srednjem veku Arhitektura u srednjem veku kod Srba
doivljava veliki uspon. Srpski arhitektonski spomenici sakralne
arhitekture koji su se razvili u 12, 13. i 14. veku imaju veliki
znaaj i svetsku reputaciju. Arhitektura pre Nemanjia Na irem
podruiju jugoistone Evrope u ranom srednjem veku odnosno u
predromaniko doba, moe se uoiti jaka stilska i vremenska
podudarnost meu hrianskim crkvama. Najznaajniji spomenik tog ranog
perioda je Petrova crkva kod Novog Pazara iz 9. ili 10. veka koja
je graena u obliku rotonde sa upisanim etvorolistom. U srpskim
oblastima Duklji, odnosno Zeti, javlja se arhitektonski oblik u
vidu trobrodne bazilike, a belee se i oblici upisanog krsta i to
meu najstarijim reenjima u 8. ili 9. veku[2]. Kasnije crkve su
jednobrodne sa kupolom u srednjem delu, a kao najreprezentativnija
se istie crkva svetog Mihajla u Stonu (oko 1080), koju je podigao
kralj Zete Mihajlo (oko 10501081). Od tog vremena, to jest u
kasnijem srednjem veku srpska umetnost se vie orijentie ka istoku
odnosno Vizantiji i stoga sve vie poprima orijentalne
odlike.[1]
Arhitektura od doba Stefana Nemanje do kralja Milutina
Najstarije crkve iz doba Nemanjia su se ugledale na istone uzore
sa romanskom spoljanjom obradom i takve su uglavnom sve crkve do
doba kralja Milutina (1282 1321), a karakterie ih osnova u obliku
jednobrodne graevine[3], a na njima je naglaen efekat masa.[1] U
doba vladavine Stefana Nemanje (1166/11681196), 1171. godine
sagraen je manastir urevi Stupovi kod Novog Pazara i manastir
Studenica (11831196) koji predstavljaju poetak rake kole u
arhitekturi. Oni imaju karakteristike koje su jedinstveno i
originalno reenje iz koga se moe pratiti razvoj pojedinih
arhitektonskih reenja koja su kasnije primenjivana u sakralnoj
arhitekturi; pogotovo je Studenica uticala na kasnija reenja
srpskih crkvenih graevina. Raki stil ne poznaje trobrodnu baziliku;
to je jednobrodna graevina u koju se ulazi u paraklis i vestibil,
dok spolja izgleda kao trobrodna bazilika. Kao neka vrsta kraja ove
epohe uzima se manastir Gradac, koji je kao zadubina kraljice
Jelene Manastir Mileeva Anujske podignut u krajem 13. veka.
Podizanje zadubina traje od Stefana Nemanje i njegovih naslednika,
sve do kraja srednjovekovne samostalnosti. Vladari dinastije
Nemanji su se takmiili u tome ko e podii vie hramova zadubina.
Svetom Savi se pripisuje veliki broj izgraenih crkava, naroito na
Svetoj gori u sklopu Hilandara i Vatopeda. Najznaajnija
arhitektonska ostvarenja iz ovog perioda su: ia, Mileeva, Moraa,
Peka Patrijarija odnosno Hram svetih Apostola, Sopoani. Manastir
Kruedol
Arhitektura od vremena kralja Milutina do pada pod tursku vlast
Za vreme kralja Milutina dolazi do promena i do razliitih
tendencija koje nisu mogle u potpunosti da se konstituiu i
prekinute su dolaskom Turaka. Razvijaju se centralne crkve tipa
upisanog krsta koje imaju pet kubeta koje sa svih strana podupiru
svodovi. Tu spadaju manastir Graanica, Staro Nagoriino, crkva Svete
Bogorodice LJevike, Kraljeva crkva u Studenici, manastir Visoki
Deani, kao i druge graevine. Posebnu grupu predstavljaju graevine
tzv. moravskog stila koje su nastale za vreme kneza Lazara
(13711389), despota Stefana (knez 13891402, despot 14021427) i
despota ura (14271456) koje imaju tri apside i oblik trikonhosa.
Takvi su crkva Lazarica, manastir Kaleni, Ravanica, Manasija,
LJubostinja, Raa i drugi.
Crkve koje su nastajale pod Turcima su mnogo skromnije, nie i
mranije.Fortifikaciona arhitektura Pored sakralne arhitekture
pojavljuje se i fortifikaciona arhitektura koja ima vojni znaaj.
Sloveni su, dolazei na Balkan, prvo poruili gradove, a zatim ih
obnavljali. Razlikuju se: utvrene gradove,
utvrde za zapreavanje komunikacija, manastirske utvrde, utvrde
za zatitu podgraa.
Srednjovekovno slikarstvo u SrbijiFortifikaciona arhitektura
nastaje na visovima, oko naselja, zgrda dvoraca, drugih znaajnih
objekata, vanih raskrsnica, kao i oko manastira. Grade se zidovi od
tekih kamenih blokova koji oklopljavaju i zatvaraju objekte od
znaaja za odbranu. U toku mnogih ratova fortifikacioni objekti su
jako stradali. Neki srednjovekovni gradovi su imali nekoliko
linija, a i kada padne poslednja linija postoji jo donon najjaa
kula u kojoj se feudalac zabarikadira i brani[4]. Najznaajniji
ouvani spomenici ove arhitekture su tvrave, i to Beogradska,
Golubaka, Smederevska, Maglika, Zveanska, tvrava u Novom Brdu i
utvrenje manastira Manasija meu utvrenim manastirima.
Srbi su negovali tri slikarska roda zidno slikarstvo ili freske,
slikanje na drvenoj ploi ili ikonopis i slikanje na pergamentu ili
minijature, odnosno iluminaciju u knjigama ili rukopisima.
Struktura slike u Srbiji je monumentalna, i kompozicije su velikih
razmera. Slika je plitka i arhitektonski oblik tee tako da zatvara
plitak prostor. Figura je esto suelice postavljena i suzdrana u
pokretu. Promene se deavaju u 13. veku poev od 10. veka. U zapadnoj
Evropi je unitena zidna slika pojavom vitraa. U Italiji postoje
izvesni kvaliteti. U ovom dobu naa umetnost je svakako na najviem
nivou. Freska kralja Milutina sa modelom Kraljeve crkve u Studenici
Figura dobija u plastinosti. U kompoziciji se javlja viesloenost,
pojavljuje se vie lica i ostvaruje se dublji prostor. Od ranije
srpska umetnost poznaje, a u 13. veku dolazi do izraaja obrnuta
perspektiva koja poseduje irealna svojstva izvlai ga iz realnog
slikarskog prostora i podreuje ga kompoziciji i zakonitostima
slike. Prostor je povezan zidom koji tee zajedno sa posmatraem. U
toku 14. veka monumentalnost koja je karakteristina za 13. vek
postepeno opada. Potencira se dramatiki momenat. Draperija koja se
razvija izmeu elemenata se uznemiruje i uestvuje u kompoziciji
slike. Slikarstvo Moravske kole stara se o detalju i dopadljivom
koloritu slike. Meu spomenicima resavske kole izuzetak ini resavsko
slikarstvo i manasijsko slikarstvo i ono tei ka jednom retkom i
traenom koloristikom sazvuiju. U vreme Turaka ogranienim merama oko
Peke patrijarije pokuava se povratiti nivo na kome je bilo
slikarstvo u 13. veku. Majstori koji su izraivali freske veinom su
nepoznati i ako se podpiu oni to uine na mestu koje se teko moe
uoiti kao Makarije u LJubostinji, Jovan u Ravanici i dr. Oni su
radili za slavu u drugome svetu.
Srpsko slikarstvo od vremena Stefana Nemanje do kralja
MilutinaSredinom 12. veka, na elu sa Stefanom Nemanjom poela je da
se uzdie Raka drava i tada je prihvaen monumentalni slikovni izraz,
za koji je Vizantija bila uzor[5][6]. Promene su poele kada je
Srbija prodrla u Povardarje i Makedoniju, a zatim i kada se
sredinom 14. veka prostirala od Save i Dunava do Korintskog zaliva.
Slom tog carstva
je usledio posle izgubljene Marike bitke 1371. godine. Srbija je
izgubila teritorije i tada dolazi do invanzije Turaka. Najranije
freske su slabije ouvane i odlikuju se razliitim uticajima, od
vizantijskih do romanskih. Izvesno je da su u ta vremena dubrovaki
slikari radili i za srpske velikodostojnike[2]. Od doba Stefana
Nemanje do doba kralja Milutina srpska umetnost se karakterie
monumentalnou i plastinou. Lica i figure su izdueni, oi, kao
prozori due, su poveane, kompozicije su smirene, a pokreti su
postali uzdrani i harmonini. [1]. Pored grkih, tu su radili i domai
majstori. Slikarstvo srpskih zadubina je proizvod najboljih slikara
koji su u to vreme slikali u pravoslavnom svetu.
Iluminacija knjigaKrajem 12. i poetkom 13. veka u izradi srpskih
rukopisnih knjiga pojavljuju se iluminacije. Znaajne iluminirane
knjige ovoga doba su Miroslavljevo jevanelje i Vukanovo jevanelje,
gde prvo ima obeleja romanskog slikarstva, a drugo pokazuje
vizantijske uticaje. Poznato je jo Hilandarsko jevanelje.
Srpsko slikarstvo od vremena kralja Milutina do pada pod tursku
vlastOsvajanja kralja Milutina i njegov brak sa vizantijskom
princezom stvorili su uslove oko 1300. godine da se novi uticaji i
promene iz tzv. Renesanse Paleologa, u kojoj su delovali slikari
Mihajlo i Evtihije, prenesu u srpsko slikarstvo. U njemu dolazi do
uticaja koji se karakterie naracijom u slikarskom izrazu[7][5].
Slike koje su radili ovi poznati slikari su uspostavile ravnoteu
izmeu tematskog bogatstva i formalnih reenja, gestovi su smireni i
oseenja su obuzdana[2]. Ove slike predstavljaju vrhunac ostvarenja
u svetskim razmerama. U njima je primenjivana inverzna perspektiva
da bi se naglasio glavni dogaaj, kao i arhitektonski ili pejzani
kulis ispred kojeg se odvijala radnja, tako da se ovaj period moe
nazivati klasicistikim[2]. Slikarstvo iz doba srpskog carstva se
izdvaja od predhodnog perioda, dolazi do isticanja oseajnosti,
pojavljuje se patetika i tei se raskoi. Dolazi i do predstavljanja
linih obeleja i individualnih crta[2]. U doba carstva dolazi do
procvata ikonopisa koji ni u kom smislu ne zaostaje za ivopisima i
to uglavnom zahvaljujui prepisivakoj delatnosti koja se odvijala u
Hilandaru koji je postao njegov rasadnik. Posle Bitke na Marici
1371. godine i posle nestanka srpske samostalnosti u srednjem veku,
a naroito u XVI i XVII veku dolazi do postepene dekadencije u
slikarstvu i belei se veliki jaz u tradiciji srpskog ivopisa.[1]
Meutim, iz te tradicije e srpsko slikarstvo jo dugo crpeti
inspiraciju. U to vreme u Hilandaru cveta srpska kola koja se iri u
pravoslavni svet.
Umetnost od pada pod tursku vlast do vremena Velike seobe
Srba(14591690)Posle pada srpskih zemalja pod tursku vlast izgubilo
se ktitorstvo vlastele koja je podizala svoje zadubine, ukraavala
ih bogatim i vrednim fresko slikarstvom i manastirima poklanjala
vredne rukopise. Otomansko carstvo ograniilo je podizanje velikih
spomenika i to je bilo dozvoljeno samo u jednom uskom obimu sa
redom
specijalnih dozvola[5]. Ipak se desilo da su Srbi uspevali da
podignu svoje crkve, ali vie ne tako velelepne i raskone kao do
tada. Sve vreme su iveli i cvetali umetniki zanati i donosili mala,
ali znaajna dela u zlatarstvu, intarziji, vezu i drugim umetnikim
zanatima. U velikoj seobi su jedan deo dragocenosti stanovnici
nosili sa sobom, a drugi deo su zakopali i sakrili. U frukogorskim
manastirima i sada uvaju ove dragocenosti, dok su neke od njih
otkopane i ukradene.
Umetnost u 18. vekuVeliku prekretnicu predstavlja Velika seoba
Srba 1690. godine pod patrijarhom Arsenijem arnojeviem, kada se
Srbi ukljuuju u zapadoevropsku kulturu u kojoj jaa graanska klasa i
donosi umetnost baroknog stila. Zidno slikarstvo Iako se u poetku
jo uvek javljaju ivopisi raeni na tradicionalan nain, ukus se
postepeno menja u korist baroka[5]. Godina 1739. predstavlja roenje
nove epohe kada Hristofor efarovi u ivopisu manastira Boani
primenjuje novi kolorit do tada nepoznat u srpskom slikarstvu, a
slino radi i Jova Vasiljevi u manastiru Kruedolu 19501956. godine.
Pod uticajem baroka radi i grupa slikara koju su inili Nikola
Nekovi, Dimitrije Baevi, Dimitrije Popovi, Jovan Popovi, Vasa
Ostoji, Ambrozije Jankovi i Janko Halkozovi. Teodor Kraun je
stvorio posebnu varijantu srpske umetnosti i ikonu pretvara u
sliku, a kasnije se okree prema rokokou. Jakov Orfelin i Teodor Ili
eljar ve pokazuju odlike rokokoa i baroknog klasicizma[5].
Graditeljstvo Naporedo sa modernim tendencijama ivi i graditeljstvo
koje je oslonjeno na Moravsku kolu. Pobedu barokne koncepcije
arhitektonskog reenja predstavlja katedrala crkve sv. Nikole u
Karlovcima (17581762) sa tornjevima kakvi su karakteristini za
srednjoevropsko podruje. Tokom 18. veka nikle su mnoge barokne
crkve[5]. Arhitektura na podruju Crne Gore imala je tenju ka
baroknim oblicima, iako su primenjena reenja bila jo pod uticajem
gotike i renesanse koja se jo sretala u primorju. Barokizacija
umetnosti je predstavljala prelazak na zapadnjaku evropsku
kulturu.
Umetnost u 19. veku SlikarstvoU slikarstvu slikara koji su sada
studirali u Beu je, kao i kod njihovih profesora koji su uticali na
njih, produen vek baroka i tako se u 19. veku javlja bidermajer to
je za to vreme glavna oznaka u umetnosti Bake. Jedan koloristiki
senzibilitet se uoava kod Arse Teodorovia, Nikole Aleksia i
Konstantina Danila, koji je najznaajniji od njih. Ovi umetnici
negovali su i portretnu umetnost. Poetkom etrdesetih godina 19.
veku veka slikarstvo se udaljava od bidermajera i klasicizma da bi
donelo romantizam. Srpsko istorijsko slikarstvo je bilo bez patosa
i dramatike i esto je imalo anegdotski karakter i tei da gledaoca
vee patriotskim
sadrajima dela. Ovakav stil je prevaziao ura Jaki koji je bio
oduevljen igrom svetlosti i senke na delima Rembranta i sa njim
18501870. godine srpski romantizam dosee vrhunac[5]. Pojavljuju se
novi motivi, slikanje pejzaa, mrtve prirode, anr scena iz ivota i
nova shvatanja kod minhenskih aka Miloa Tenkovia, ora Krstia i ora
Milovanovia. Pred novim ulogama se nalo i istorijsko slikarstvo i
tako su stvorene velike i pompezne kompozicije Seobe Srba Pavla
Jovanovia 1896, Ulaska cara Duana u Dubrovnik Marka Murata iz 1900.
i Proglaenje srpskog carstva Paje Jovanovia iz 1900. godine. Srpsko
vajarstvo Vajarstvo u 19. veku veku se razvijalo pod uticajem
antike. Patar Ubavki se kolovao u Minhenu i Rimu i jedini je srpski
vajar koji je svojim (dodue) obimnim delom iskrio put onima koji e
doi posle njega. ore Jovanovi je dao preko 300 dela u srpskom
vajarstvu i, iako su mu bila poznata Rodenova dela i dela secesije,
veinu svojih dela je napravio u akademskim zahtevima svojih
profesora u neoklasicistikom stilu. Srpska arhitektura U
arhitekturi preovlauju eklektiki stilovi neorenesanse i neobaroka,
a vidljive su i tenje za stvaranjem nacionalnog arhitektonskog
izraza. Najznaajniji arhitekti tog vremena su bili Slovak Jan
Nevole, Aleksandra Bugarski, Andrija Vukovi, Kosta retlovi, Kosta
Jovanovi, Jovan Ilki i Svetozar Ivakovi, koji su vladali do pojave
novih snaga ije su ideje bile vezane za secesiju i od njih su
znaajniji Branko Tanazevi i Nikola Nestorovi.
Savremena srpska arhitekturaOd 1950. godine razvoj srpske
arhitekture, odnosno arhitekture u Jugoslaviji belei veoma napredne
rezultate i to u veoj meri nego to je to zabeleeno u ostalim
zemljama istone Evrope. Niu veliki sportski objekti, sagraene su
sajmine zgrade u Beogradu od Milorada Pantovia, muzeji Vienceslava
Rihtera i mnogi drugi znaajni objekti. Neki od nekoliko od brojnih
srpskih arhitekata koji su radili na izgardnji u Beogradu i
doprineli njegovom izgledu svojim ostvarenim projektima su:
Emilijan Josimovi, Jovan Ilki, Milorad Ruvidi, Nikola Nestorovi,
Aleksandar Deroko, Nikola Dobrovi, Branislav Koji, braa Petar i
Branko Krsti, Bogdan Nestorovi, Mate Bajlon, Ivo Kurtovi, Milorad
Pantovi, Ugljea Bogunovi, Bogdan Bogdanovi, Slobodan Janji, Branko
Pei, Ivan Anti, Ivanka Raspopovi i Aleksandar oki.
Moderno i savremeno srpsko slikarstvo i vajarstvoU modernoj
srpskoj umetnosti mogu se istai dve epohe: do 1950. i od 1950.
godine.
Savremena umetnost do pedesetih godina 20. vekaImpresionizam kao
poetak savremene umetnosti ili kako se jo naziva moderne umetnosti
primeuje se u ranim delima Nadede Petrovi i Milana Milunovia na
prvoj jugoslovanskoj izlobi u Beogradu. U kasnijim delima se Nadeda
Petorovi opredeljuje
za ekspresionizam. Posle se javlja ceo spektar avangardnih
predstavnika u srpskom savremenom slikarstvu od Jugo-Dade, Zenita,
nadrealizma, sezanizma, postkubizma, ekspresionizma i
neoklasicizma. Zatim se javlja eksperiment sa kubizmom,
postkubizmom i tu su prisutni Jovan Bijeli, Petar Dobrovi i Sava
umanovi, ali se ovaj eksperiment nije odrao i zavrio se u izlazu na
neoklasicizam. U delima nekih slikara javlja se poetski realizam.
To su Stojan Aralica, Ivan Radovi, Nedeljko Gvozdenovi, Ivan
Tabakovi, Marko elebovi, Kosta Hakman, Petar Lubarda, Pea
Milosavljevi i drugi. Uoi Drugog svetskog rata slikarstvo se deli
na dve struje. O prvoj struji je ve bilo rei i ona je zastupala
tezu umetnost radi umetnosti dok druga struja zastupala je tezu
umetnost radi ideje i tu se radi o socijalnoj umetnosti, umetnosti
u ratu i revoluciji u koju: ore Andrejevi Kun, ura Todorovi,
Radojica Noe ivanovi i drugi. U toku okupacije i rata slikarstvo je
samo tinjalo, ali su neki i u logorima imali snage da stvaraju.
Savremena umetnost posle pedesetih godina 20. vekaU periodu
posle 1950. godine belei se kumulacija dogaaja i novih stilova u
umetnosti ali se razlikuju jedni u kontinuitetu a drugi u
diskontinuitetu, dok ovi prvi predstavljaju pokolenje koje je iz
predratnog doba koje je sada iskusno i jo uvek spremno da radi i
stvara menjajui i cizelirajui svoje stilove i umetnike rukopise,
drugi, koji se javljaju u diskontinuitetu su ili jo uvek spremni za
eksperimente iz predratnog doba, ili mladi umetnici. Ovi mladi
umetnici osnivaju svoje umetnike grupe u kojima se razvijaju u
prave stvaralake linosti. To su na primer grupe Samostalni,
Jedanaestorica, Decembarska grupa, Mediala, Beogradska grupa. Meu
mladima se javljaju pojedini stilovi iz savremene umetnosti kao
pop-art, konceptualna umetnost, i tu spada grupa 143, kod grupa E i
pojavljuju se kao i svugde po svetu nove tendencije u savremenoj
umetnosti koje ele da ponite razlike izmeu razliitih medija u
umetnosti.
Savremeno srpsko vajarstvoDevet, Nikola Pei, savremeni srpski
vajar Do polovine 19. veka srpsko vajarstvo praktino nije postojalo
- ukoliko se zanemari postojanje ornamentalnog vajarstva u srpskim
manastirima na otvorima - prozorima i vratima [1] i dok slikarstvo
i arhitektura imaju svoju predistoriju, vajarstvo je otpoelo razvoj
od epohe neoklasicizma i akademizma, kao i novih shvatanja:
impresionistikog, rodenovskog i secesionistikog. Akademizam se u
20. veku ogleda u delima Jana Konjareka, Dragutina Arambaia, Paka
Vuetia, ivojina Lukia) i drugih. Akademizam u vajarstvu je trajao
jako dugo i prvi pokuaji da se on prevazie se javljaju kod Tome
Rosandia. U periodu posle Drugog svetskog rata mnogi mlai vajari
obogatili su srpsko vajarstvo linim stilom: Nikola Jankovi,
dramatinom ekspresijom Matija Vukovi, Jovan Soldatovi i drugi, ili
veom mirnoom i autonomijom oblika: Boris Anastasijevi, Mia Popovi,
itd. Duga plejada umetnika vajara stvorila je savremeno vajarstvo
od novog antropomorfizma do savremene umetnosti u vajarstvu koja
tei za brisanjem granica
izmeu pojedinih medija. Neki od savremenih srpskih vajara su:
Olga Jevri, Olga Jani, Ana Beli, Oto Logo, Jovan Kratohvil, Lidija
Mii, Kosta Bogdanovi, Tomislav Kauzlari, Velizar Mihi, Milo Sari i
drugi, kao i pojavu nekolicine izuzetnih vajara najmlae generacije.
Video umetnost Video umetnost je umjetnika forma u kojoj je
elektronski generisana slika osnovni elemenat. Javlja se paralelno
u Sjedinjenim Dravama i Evropi polovinom 1960ih. Osnovni materijali
su elektronska kamera povezana sa magnetoskopom, a koji je povezan
sa televizijskim monitorom i prenosi snimljenu sliku. 1963. godine,
amerikojunokorejski umjetnik Nam June Paik u izlobi Muzika i
elektronska televizija u galeriji Parnass de Wuppertal, izlae
trinaest televizora koji reprodukuju otkucaje i linije elektronske
materije bez ikakve stvarne slike. Od te prve izobe Paik definie
glavne osovine te tada nove umjetnosti, a to su: eksperimentisanje
polazei od mehanikih elemenata elektronskog ureaja, destrukcija
popularne televizijske ikonografije i dovoenje u pitanje uloge
gledaoca u drutvu komunikacije. Znaajni doprinosi video umjetnosti
dolaze i od umjetnika fluksusa, Volfa Vostela, koji od 1963. godine
radi na elektronskim dekolaima, preneenim iz konteksta njegovih
ranijih djela, odnosno dekolaa plakata.
( ) ( ); ) , , , .; ) , ; ( ); ) ) , (, , ) ) ; ) ; ) ; ( ); ) ;
) ; ) .
( ) ( ); ) , , , .; ) , ; ( ); ) ) , (, , ) ) ; ) ; ) ; ( ); ) ;
) ; ) .
LIKOVNI ELEMENTITaka Linija Boja Povrina Prostor Volume
TAKATaka je oblik bez i jedne naglaene dimenzije: nema visinu,
ni irinu, ni duinu. Na taj nain taka postaje skoro apstraktan,
nedefinisan oblik koji je u sutini polazite za sve druge vizuelne
oblike; kretanjem i ostavljanjem tragova pretvara se u crtu, a
proirenjem u odreenom trenutku moe nastati povrina i to
koncentracijom mnogo taaka Uprkos toj neuhvatljivosti, taka je vrlo
jasna likovna i vizuelna forma sa kojom se moe graditi, varirati i
kombinovati. Take se mogu realizovati u nizu, praviti od njih razne
teksture pravilnim i nepravilnim grupacijama. Takoe, mogu se
oponaati razliite strukture (vie tesno povezanih taaka koje se
pretvaraju u linije).
Nainom grupacije taaka, gue ili ree, mogu se realizovati
razliiti intenziteti, svetlo-tamne vrednosti i tonovi. Ako prelaz
od gustog naina nizanja taaka (tamniji) ide prema reem nainu
nizanja (svetliji), mogu se postii trodimenzionalni oblici na
povrini: poto doslovno nema tona (taka je u ovom sluaju iskljuivo
crna), moe se govoriti o grafikoj modelaciji. Takama u boji moe
nastati tzv. poentilistiki izraz. Takav nain slikanja
karakteristian je za jednog od najveih slikara impresionista, or
Sera, ali su takav nain koristili i drugi (Pol Kle). Preklapanjem
rastera u boji dobija se tzv. optiko meanje boja, kada se dve boje
u obliku sitnih taaka spajaju prividno u oku u jednu boju, nain
koji se esto koristi u sito tampi od ute, crvene, plave i crne boje
dobijaju se, meanjem, sve ostale boje. I na monitoru kompjutera ili
ekranu televizora slika je sainjena od velikog broja niza taaka.
Zavisno od broja pixela na ekranu, moze se govoriti o otrini
rezolucije (800x600 ili 1024x768 pixela). Grupisanjem pixela
pojavljuje se slika, to potvruje poetno stanovite da je taka
osnovni optiki element.
LINIJAMatematikim jezikom linija se moe definisati kao skup
ravni. Zapravo, to jeste istina koja se lako moe proveriti ako se
linije niu poreane jedna uz drugu. Ali, istina je i da e grudva
snega koja se zakotrlja po snenoj povrini ostaviti za sobom trag
koji e biti u obliku linije. Takav in se moe realizovati i na
papiru linija je trag koji je ostavila taka koja je pola u etnju.
Davanje ljudskih osobina
taki i liniji moe biti od koristi ako se linije ne dozivljavaju
kao mrlje materijala na papiru ili bilo kojoj drugoj podlozi, ve
kao iva linija prema kojoj se moramo odnositi sa odgovornou dok je
stvaramo. Na taj nain vie e se ceniti sluajnost ugraena u crte.
Odluku o izgledu linije mogu doneti, sem crtaa, i materijali
(ugljen, pero, olovka, pastel) a i same linije, zavisno od svojih
karakteristika. Linija nainjena ugljenom bie pranjava, tuem i perom
tanka i sl. Iz gore pomenutih razloga moe se govoriti o karakteru
linija, prema kojima se dele na debele, tanke, otre, isprekidane,
izlomljene, jednoline i sl. Druga vana osobina linija jeste njihov
tok, njihova putanja, koja se moe uporediti sa rekama koje same
dube svoja korita, skreu i vijugaju ako se ukae potreba za tim.
Prema svom toku linije mogu biti krive, otvorene ili zatvorene.
Razlikuju se jo i kaligrafske linije raene slobodnom rukom, ali i
one izvedene tehnikim priborom. Linije se mogu odrediti i prema
svom znaenju. a) Konturne linije opisuju neki oblik spolja. Ako se
neko prisloni uz kolsku tablu, a drugi uenik povue kredom oko
njega, pojavie se konturna linija. b) Teksturna linija: tekstura
oznaava karakter povrine koja moze biti plastina (hrapava ili
glatka), slikarska (razliite gustine bojenih mrlja na povrini) i
grafika tekstura, gde se koriste crtaki elementi razliito
ispunjavanje i rasterisanje povrine ograene konturom. Dakle,
konturnom linijom oiviavamo oblik oblik, koji je iznutra ispunjen
teksturnim linijama. Strukturne linije: po izgledu veoma sline
teksturnim linijama, iako ponekad toliko isprepletene da se ne mogu
razdvojiti. Re
Kroki
struktura oznaava naelo koje gradi jedan oblik, neki sklop. Ta
se re poela koristiti u lingvistici kroz tzv. strukturalizam, a tek
ju je kasnije Levi traus uveo u antropologiju, to je otvorilo put
da se upotrebi i u likovnoj umetnosti. Linije se mogu grupisati
gusto ili retko. Postepenim razreivanjem linija ili taaka dobija se
grafika modelacija. Posebno je crtaki zanimljiv tzv. kroki crte,
koji nastaje u veoma kratkom vremenskom intervalu i koji u nekoliko
poteza pokazuje sav izrazajni raspon tehnikih sredstava koji su
karakteristini za crtez. Formalno, linija je jednodimenzionalno
delo ija je jedna dimenzija naglaena (duina), a druge dve
nenaglaene (irina i visina). Time se izjednauju pojmovi linija i
linijsko. Ako se ele razdvojiti, mora se rei da je linija trag na
podlozi namenjen pogledu koji upuuje na taktilnost.
BOJABojom se naziva reakcija fotoosetljivih perceptora u
ljudskom oku na spoljanji nadraaj u obliku svetlosnog zraka.
Ulaskom u oko zrak se lomi kao u prizmi i respruje se u spektar.
Dok su sve boje objedinjene, zrak je bele boje zato se bela zove jo
i neboja, nearena ili ahromatska. U ovakvoj podeli, kategoriji
ahromatskih pripadaju jo siva i crna boja. Iskustva sa pigmentima
potvruju da se sve boje mogu dobiti iz svega tri boje, koje se
stoga nazivaju osnovne, primarne ili boje prvog reda. To su: -
crvena - zuta
plava Njihovim meanjem dobijaju se izvedene, sekundarne boje,
ili boje drugog reda. - zelena----------------------plava + uta -
narandasta---------------crvena + uta -
ljubiasta------------------plava + crvena -
Meanjem jedne primarne i jedne sekundarne boje nastaju
tercijarne boje, ili boje treeg reda. Dodavanjem ahromatskih boja
hromatskim dobijaju se tonovi hromatskih boja. Ton jeste dodata
koliina svetlosti u boji a kao primer moze posluziti kretanje plave
boje: od svetloplave, preko tamne i jo tamnije plave do crne.
Takoe, dodavanjem sivih tonova nekoj hromatskoj boji, ona se
zatamnjuje u tonu i gubi na istoi. Takvo dodavanje sive boje bilo
kojoj hromatskoj ini da ova gubi na kvalitetu, istoi, intenzitetu
ili zasienosti. Ovakvom kombinacijom dobija se degradirana boja.
Prema Osvaldovom krugu boja, moze se izvriti sledea podela: na
jednoj strani e ostati nijanse (nijansa je svaka promena u boji,
tona ili intenziteta) crvene, zute ili narandzaste, a na drugoj su
plave, zelene i ljubiaste. Te dve grupe boja meu sobom su naglaeno
suprotne, tj. kontrastne: nazivaju se jo tople i hladne boje. Boja
ima i svoju prirodnu koliinu svetlosti u sebi; tako je uta bez
primese bele svetlija od plave. Provera se moze izvrsiti gledanjem
u boje kroz trepavice. Tada e se videti da ista crvena i zelena
imaju otprilike jednako svetlina. U istoriji umetnosti
karakteristina je upotreba istih boja u ekspresionizmu, poetkom XX
veka.
Na kraju, termin nijansa odnosi se na bilo koju od tri mogunosti
promene karaktera boje hromatsku, svetlosnu i kvalitativnu.
POVRINAovek doivljava spoljni svet preko svih ula, a povrina
osim vizuelno, moe se doiveti i dodirom; ovo se zove taktilni
doivljaj. Vizuelni i taktilni doivljaji meusobno se prepliu.
Osnovna svojstva povrina su njihova tekstura i faktura. 1. Tekstura
Tekstura jeste karakteristika povrine i kao takva moze biti: -
plastina (rapava ili glatka, taktilna), - slikarska (razliite
gustine mrlja koje ine povrinu) i - crtaka tekstura, gde se koriste
crtaki elementi taka i crta. Plastine teksture su opipljive i
zavise ili o karakteru materijala ija se povrina dozivljava, ili o
nainu obrade tog materijala glaanjem i poliranjem. Razume se da
drvo ima razliitu povrinu, a samim tim i teksturu, od kamena ili
bronze. Ali, u umetnosti se nije uvek vodilo rauna da upotreba
materijala sama po sebi ima odreena svojstva, ve su se skulpture od
kamena glaale do visokog sjaja kako bi oponaale skulpture od
bronze. Iz tog razloga neki
umetnici ostavljaju delove skulpture sasvim neobraene kako bi to
manje zadirali u karakter i osobine upotrebljenog materijala. Sa
druge strane, rauna se na vei raspon taktilnih doivljaja koje
materijal, alat i autor mogu pruiti, a gledalac percepirati tako to
se stvara vie stepena i oblika rapavosti i uglaanosti povrine, tako
da se moe govoriti o sitnozrnastim, krupnozrnastim, naboranim,
picastim i drugim povrinama. 2. Faktura Faktura u likovnim
umetnostima oznaava likovnotehniki postupak obrade povrine likovnog
dela, ili, drugim reima, umetnikov rukopis. U slikarstvu se to
odnosi na nain nanoenja boje etkicom, koji moe biti: impasto: gusti
debeli nanos i taktilno osetljiv, i
lazurni premaz: tanak i proziran sloj boje glatke povrine. U
modernoj umetnosti najpoznatiji primer impasto rukopisa imao je Van
Gog koji je boju, osim etkom, nanosio i prstima, pa je tako
trodimenzionalni reljef na slici, iji tragovi u potpunosti
odgovaraju potezima, gotovo takav kao da se radi o slici izvedenoj
Brajerovim pismom za slepe. U tradicionalnom slikarstvu vazilo je
pravilo da se svetle boje nanose impasto, a tamne lazurno. To je
posebno uoljivo na slikama iz perioda baroka na kojima je bela boja
svojom reljefnou gotovo dobijala autonomiju u odnosu na ostatak
slike, i u njoj se moze uzivati kao u minijaturnim skulpturama, a
ne samo vizuelno. U vajarstvu faktura se odnosi na nain obrade
materijala udarcima dleta, modeliranjem gline, bruenjem i uopte
upotrebom raznih alata. Fakturom kao rukopisom umetnici se slue u
cilju prepoznavanja autorskog stila, slino grafolozima.
Specifinost fakture, kao jedan od naina autorskog stila nekog
umetnika, poput kompozicije, teme, sadraja i drugog, ine ga
jedinstvenim i prepoznatljivim.
PROSTORProstor je stvarnost u kojoj ivimo i u kojoj se kreemo.
Prostor se doivljava kroz tri dimenzije: irinu, duinu i visinu, ali
i kroz nizanje dozivljenih trenutaka u odreenom trajanju, zbog ega
se moe dodati i vreme kao etvrta dimenzija. Albert Ajntajn je uveo
u fiziku prostor vreme kao jedan nedeljiv pojam. U likovnim
umetnostima prostor se vee uz prostorno-plastino oblikovanje,
vajarstvo i arhitekturu. Ako se pojam prostora vee za povrinu, onda
se moze rei da je u pitanju iluzija, privid prostora na povrini
modelacijom ili perspektivom. Prostor koji se nalazi izmeu nekih
oblika naziva se meuprostor. Sam za sebe prostor se ne moe doiveti;
on je praznina izmeu nekih oblika koji ga ine i oblikuju, i zbog
ega je uvek vezan za volumen, makar i volumen samog posmatraa. U
arhitekturi (graditeljstvu) prostor se deli na spoljani i
unutranji, odnosno na eksterijer i enterijer. Unutranji i spoljanji
prostor se moe povezati otvorima kroz koje prostor struji
prozorima, stubovima, arkadama, tremovima i terasama. U
urbanizmu prostor se oblikuje volumenima izmeu kojih struje
ulice, ire ili ue, sa vie ili manje prostora, i trgovi.
VOLUMENVolumen je prostorni oblik koji ima sve tri dimenzije:
irinu, duinu i visinu. Takoe, volumenom se odreuje obim ili
zapremina nekog tela u prostoru. Volumen moe biti iznutra upalj i
sadravati prostor unutar sebe, a kao primer moe posluiti lopta ili
kua. Volumen koji u sebi ne sadri prostor, ve je zbijen, naziva se
masom. Masom se moe nazvati kamen, grumen gline i sl., ali i
izuzetno tanak list hartije bilo koji trodimenzionalni oblik koji u
sebi ne sadri prostor. Struktura se deli na reljef i punu plastiku.
Vrste reljefa: - duboki - niski i - visoki. Puna plastika moze biti
skulptura (statina) i mobil (pokretna). Prema odnosu mase i
prostora mogu se napraviti kategorizacije mase pune plastike: -
monolitna ili apsolutna masa - udubljeno-ispupena masa - proupljena
masa - povrinski istanjena masa - linijski istanjena masa 1.
Monolitna ili apsolutna masa
Monolitna masa je volumen potpuno ispunjen materijom, zatvoren
prostor je istisnut iz volumena. Odnos volumena i prostora je
statian: prodire u volumen, a volumen ne prodire u prostor. Prostor
samo krui i obavija volumen. Oblik je zbijen, a jaje, kamen ili
krompir jesu apsolutne mase u prirodi. 2. Udubljeno-ispupena masa
Ako prostor negde prodre u volumen, istiskuje ga, a ako volumen
izae u prostor, tada se moe rei da je u pitanju udubljeno-ispupena
masa, odnosnokonkavno-konveksna masa. 3. Proupljena masa Proupljena
masa nastaje potpunim prolaskom prostora kroz masu. Prostor tada
slobodno struji, a volumen ga obuhvata i okruuje. 4. Povrinski
istanjena masa Pritiskom na masu sa obe strane dolazi do njenog
istanjenja. Prostor sve vie dolazi do izraaja u odnosu na masu koja
se sve vie smanjuje. List, morska koljka ili komad lima primeri su
takvog istanjenja mase. 5. Linijski istanjena masa Ako se masa
pritiska sa sve etiri strane (odozgo, odozdo, s a leve i desne
strane), oduzima joj se masa toliko da konani oblik podsea na
liniju, icu ili granu. Poto takvi primeri sadre odreenu koliinu
mase (opipljivi su), moe se o njima govoriti kao o linijski
istanjenim masama. Mobil Mobil je pokretno prostorno telo. Ono se
samo njie, bilo strujanjem vazduha, elektromotorom ili nekim drugim
izvorom energije. Gledalac mora obilaziti oko mobila da bi ga celog
sagledao; on se sam okree i pokazuje sa svih strana. Reljef
Reljef je volumen oblikovan na ploi; oblici na reljefu su uvek u
veoj ili manjoj meri vezani za podlogu. Dakle, oblici na reljefu su
izboenja na ploi. Prema visini izboenja, reljef se deli na: 1.
Duboki reljef, koji nastaje urezivanjem, utiskivanjem, klesanjem i
izdubljenjem u ploi. Duboki reljef nema izboenja. 2. Niski reljef
jeste onaj na kome volumen neznatno ulazi u prostor, a prostor samo
plitko ulazi u volumen; izboenja na ploi su niska. 3. Visoki reljef
jeste onaj na kome su oblici skoro nezavisni od podloge, ali se
ipak za nju dre nekim svojim delom. Volumen jako ulazi u prostor i
prostor prodire u volumen, a izboenja su vrlo velika.
PRINCIPI KOMPOZICIJERitam Kontrast Harmonija
Proporcije Dominacija Ravnotea Jedinstvo
RITAMAko bi se traili kljuni pojmovi, rei koje bi obuhvatile i
izrazile sutinu univerzuma i ivota, svakako da bi jedna od
najobuhvatnijih rei ili pojma bila ritam. Prisutan je svuda u
vidljivoj i nevidljivoj prirodi, prepoznatljiv u strukturi i
ureenju ivota, u njegovom pulsiranju i samoobnavljanju kroz vreme i
prostor. Ritam je sinonim za zivot, za postojanje i sigurnost iz
razloga to nije sklon devijacijama sa zacrtanog puta. Ritam je,
ustvari, pravilna i sukcesivna promena i ponavljanje elemenata.
Promene i izmene oseaju se kao novi podrazaj koji osvaja ljudska
ula, a o elementima koji se uoavaju u odreenom trenutku, zavisi
koja e ljudska ula biti aktivirana i kakav e se proces pokrenuti u
njima. Ritam promene godinjih doba jeste filozofska argumentacija
potvrde ljudskog dolaska i odlaska sa ovog sveta, kao to posle zime
ponovo poinje buenje prirode, na istim principima, ali ipak
drugaije, na svojstven nain. Sunce se, kao simbol i izvor ivota,
ritmiki smenjuje sa mesecom, posle dana uveki sledi no i to u
beskonanom nizu. Ritam moe biti monoton i uzbuujui. Drvored, ograda
ili niz prozora podleu istom principu
kao i ritmovi zvuka ili pokreta, pa se stoga mogu prepoznati
nekoliko varijanti: a) Dominacija (ograda bez meuprostora) b)
Alteracija (odreeni prostor izmeu elemenata) c) Varijacija
(pojaavanje akcenta na pojedine elemente) d) Radijacija (zrakasto
irenje iz jednog centra) Pri radu sa decom mogue je ukljuiti
korelaciju izmeu raznih izraza: sluanje kasetofona, pokret, igra,
dirigovanje, mozda i pevanje. Na kraju, ritmovi se mogu realizovati
i u likovnim radovima koncipiranih od ukrasnog papira, slikanjem
detalja sa narodnih nonji, kopiranjem ograda od kovanog gvoza, ali
i nizanjem slobodnih oblika.
KONTRASTKontrast jeste sinonim za suprotnost, odnosno naglaene
razliitosti. To znai da su najmanje dva ili vie elemenata
postavljeni jedni naspram drugih (monotonija) slino (harmonija)
suprotno (kontrast)
Kontrast se moze traiti pri uporeivanju drugih razlika:
veliko-malo, visoko-nisko, dugako-kratko, mravo-debelo, otro-tupo
itd. Koloristiki kontrasti ine posebnu grupu. Prema Osvaldovom
krugu kontrastne boje su na suprotnim delovima kruga. Jedna od
moguih sistematizacija kontrasnih svojstava bila bi:
a) b) c) d) e) f) g)
kontrast boje prema boji kontrast svetlo tamno kontrast toplo
hladno komplementarni kontrast simultani (istovetni) kontrast
kontrast kvaliteta kontrast kvantiteta
1. Kontrast boje prema boji Ovo je najjednostavniji koloristiki
kontrast uzimaju se i koriste samo iste boje. Najvea je razlika
izmeu primarnih boja ute, crvene i plave, od kojih nijedna ne sadri
nimalo druge dve boje. Ovakav kontrast naziva se kontrast boje
prema boji prvog reda. Neto manji intenzitet izmeu sekundarnih boja
naziva se kontrast boje prema boji drugog reda. Najmanji kontrast
ini kontrast boje prema boji treeg reda. 2. Kontrast svetlo tamno
Najizraeniji svetlosni kontrast nose crna i bela boja, ali
svetlosna suprotnost se moe izraziti svim bojama, dodavanjem crne i
bele. Bez dodavanja crne ili bele boje imaju sopstvenu koliinu
svetlosti, tzv. valere pa je uta najsvetlija, iza nje je
narandasta, zatim crvena i zelena, plava i na kraju ljubiasta.
Svetlosna vrednost boja lake e se uoiti ako se gleda kroz
trepavice, to e apsorbovati finije razlike. 3. Kontrast toplo
hladno Toplota i hladnoa su psiholoka svojstva boja koje se
nesvesno, ali dokazano oseaju; poznati su primeri razliito obojenih
tala za konje koji su se bre hladili ili suili nakon trka u
plavozeleno obojenim prostorima, kao i eksperimenti sa ljudima
koji su doiveli sobe obojene hladnim bojama doslovno hladnim,
nekoliko stepeni nize u odnosu na stvarnu temperaturu. Uostalom,
uta i narandasta su boje sunca i vatre, a plava, zelena i ljubiasta
boje leda i vode. 4. Komplementarni kontrast Komplementarni odnos
dobija se stavljanjem u odnos jedne primarne boje sa jednom
sekundarnom, dobijenom od druge dve primarne. Takve su boje
dijametralno suprotne na Osvaldovom krugu te se njihovim meusobnim
meanjem dobija siva. To vredi i za pigmente; ako se pomea
raznobojna svetlost reflektorima svih boja, dobija se bela boja.
Komplementarni parovi boja su: Crvena zelena uta - ljubiasta
Narandasta plava Ti parovi su istovremeno i u toplo hladnom i u
svetlo tamnom kontrastu. 5. Simultani (istovetni) kontrast Ako se
ljudsko bie zagleda u crvenu taku oko pola minuta pa skrene pogled
na belu podlogu, imae pred sobom privid zelenu taku. Isto pravilo
vai i za sve boje unutar komplementarnih parova. Ljudsko oko ne
vidi, ustvari, boju, ve je simultano modifikuje traei joj vizuelni
par. Ako se boja doista eli videti objektivno, neophodno je da se
ona izoluje sivim ablonom. 6. Kontrast kvaliteta Kvalitet boje
oznaava njenu istou, zasienost, intenzitet. Jarkost boje je vea
ukoliko se manje sive nalazi u njoj. I u tehnici akvarela isti je
sluaj ukoliko se nalazi manje boje u pigmentu.
Dakle, vie sive boje ili manje vode dovode do manjeg intenziteta
i degradiraju je. istoa boje naziva se valer. 7. Kontrast kvaliteta
Kvantitet znai koliina; u ovom sluaju radi se o suprotstavljanju
vie ili manje boje na obojenim povrinama. Nosai koliine svetlosti u
boji odreuju i materijalnu koliinu boje na povrini koja tei
uravnoteenosti. Primera radi, nesvetlije ute bie potrebno tri puta
manje od najtamnije ljubiaste, a crvene i zelene otprilike jednako.
Slinom analogijom ogu se odrediti i ostali odnosi izmeu spektralnih
boja.
Viktor Vazareli, Improvizacija
HARMONIJAHarmonija znai spajanje, slaganje, skladnost, sloga.
Svi ti elementi moraju biti pridrueni jedan drugome u skupove
moraju biti slini po nekom svojstvu. Harmonija stoji na pola puta
izmeu kontrasta i monotonije; po svojoj slinosti, elementi nisu ni
suprotni (kontrast) ni jednaki (monotoni). Harmonija deluje
staloeno, mirno, oputeno. U Osvaldovom krugu sve susedne boje su
harmonine. Elementi mogu biti slini po veliini, boji,
funkcionalnosti, simbolici i asocijacijama.
RAVNOTEAMatematiki reeno, ravnotea oznaava jednak (uravnoteen)
odnos sa leve i desne strane jednakosti. Dakle: 3=3
Meutim isti odnos se moze iskazati i drugim brojevima: 3=2+1
3=1+1+1 Iz priloenih primera vidi se da koliina brojeva sa leve i
desne strane nije jednaka, ali su odnosi zadrani. Prema koliinama
vrednosti sa obe strane, ravnotea se moze deliti na: 1. Simetrinu
ravnoteu 2. Asimetrinu ravnoteu U likovnim umetnostima prisutna je
i optika ravnotea. 1). Simetrina ravnotea Simetrija je jedno od
poglavlja geometrije u kome se razmatraju tri vrste simetrija:
simetrija u ogledalu, translacija i rotacija. U prirodi ravnotea se
moe uoiti na klackalici. Dva deteta iste teine sede svako s jedne
strane klackalice i u tom sluaju moe se govoriti o slici u
ogledalu. Ako je jedno dete okrenulo lea drugom detetu, u tom
sluaju radi se o translaciji. Simetrine kompozicije deluju statino,
smireno i dostojanstveno. 2). Asimetrina ravnotea Asimetrija
nastaje upotrebom elemenata nejednake veliine. Ukoliko se na
klackalici nalaze dva teteta nejednake teine, prevagnue ona strana
na kojoj je tee dete. Rezultat e biti isti ukoliko se na jednoj
strani klackalice nalazi jedno dete, a na drugoj dva deteta. 1
1+1
Za uspostavljanje ravnotee potrebno je da sa druge strane bude
dvostruko teza osoba: 2=1+1 3. Optika ravnotea Optika ravnotea moe
se posmatrati vizuelno, ali ne materijalno, fiziki. Odreena je
psiholokim utiscima koje stvaraju pojedini likovni elementi,
zavisno od boje i oblika, odnosno od njihovog rasporeda na povrini.
Pri stvaranju uravnoteene kompozicije potrebno je voditi rauna o
navedenim akonitostima i u skladu sa njima korigovati oblike, boje,
veliine i poloaje elemenata kojima se barata.
PROPORCIJEProporcijom se naziva meusobni odnos dva elementa
jedan prema drugom. Jedan lik je dvostruko vei od drugog; jedan je
tri puta manji od drugog; jedan je jednak drugome ali je etiri puta
vei od treeg i sl. Ukoliko se postave u odnose vie elemenata: mali
i vei eki, dete visine 90 cm i odrasli ovek od 180 cm ili brojevi
13 i 26, ovi parovi tematski nee imati nita zajedniko, ali se na
drugi pogled uoava da su svi postavljeni u odnose 1 : 2, tojest u
razmeri dvostruke vrednosti elemenata jedan prema drugome. Utvrdivi
na taj nain zajedniki naziv naoigled nespojivim pojavama, moe se
govoriti o razmeri (proporciji). Traganje za savrenim proporcijama
dovelo je umetnike stare Grke do uspostavljanja kanona, odnosno
modula, osnovnih mera, propisanih pravila za prikaz idealnih mera
ljudskog tela. Najee se
koristio odnos veliine glave prema ostatku tela, to je kod
vajara Polikleta iznosilo 1 : 6, a kod Praksitela 1 : 7; veliina
glave ila je 6 ili 7 puta u veliini tela. Prema istoriaru umetnosti
Vinkelmanu Grci su svoju decu vazbali crtanju ljudskih figura kako
bi se nauila da gledaju i vide proporcionalne odnose i tako steknu
smisao za lepo. Modulima se bavio i Leonardo da Vini i Albreht
Direr u XV i Le Korbizije u XX veku. Ta saznanja o pravilnim
odnosima veliina koriste se i za namerno krenje pravila, posebno u
karikaturi (istiu se smeni i karakteristini elementi osobe).
Disproporcionalnost je posebno naglaena u dejim crteima, gde se
semantikom (ikonolokom) perspektivom naglaavaju samo vanije stvari;
mnogi likovni umetnici traili su uzore upravo u dejem likovnom
izrazu. Proporcionalnost ima veoma znaajnu ulogu u arhitekturii. Jo
iz vremena stare Grke poznata je izreka ovek jeste merilo stvari,
ali je svakako treba posmatrati iz dva ugla: prvo, arhitetktura ima
upotrebno svojstvo, njenu funkciju odreuje njen oblik i mere. To
znai, naprimer, da vrata moraju odgovarati prosenoj visini osobe
koja e ta vrata koristiti. lebovi na stubovima grkih hramova
(canelure) imaju irinu ljudskih lea kako bi se osobe koje su se
okupljale ispred hrama mogle nasloniti ili odmoriti. Drugo, u
projektovanju zgrada koriste se razmere i proporcije kojima se
stvara sklad i prihvatanje od strane korisnika. Latinska re
proporcija na grkom je nazvana analogija. Prema legendi, Pitagora
je prolazio pored kovanice i uo zvuke udaranja ekia u nakovanj.
Uavi, video je da su ekii napravljeni u razmeri 1 : 2, tj. jedan je
bio dvostruko vei od drugog, ime je stvoren analogni,
proporcionalni odnos. To saznanje mu je omoguilo da istrazuje
skrivene odnose koje je
poeo svuda pronalaziti; iz tog razloga je Universumu dao ime
Kosmos, to je sasvim suprotno od Haosa. Iz ovih razmiljanja
pojavljuju se struktura (nadreeni red) i korelacija (skladnost
prema istim naelima). Na ovim principima treba odravati nastavu u
kolama, to je upravo ono to pojam korelacije zapravo znai. Najzad,
proporcionalnost je od izuzetne vanosti pri realizaciji kompozicije
u slikarstvu. To znai da sam format platna ili papira paljivo
odreuje odnos visine prema irini. Najpoznatiji je tzv. Auron,
zlatni pravougaonik u kome su stranice u odnosu Zlatnog preseka.
Svaki format ima u sebi rasporeene nevidljive take koje se
aktiviraju ukoliko se likovi smeste na ta mesta. Potom dolaze
rezovi i dijagonale, te ceo mikrosvet koji nastaje kombinacijom
navedenih pravila.
DOMINACIJARe dominacija potie od latinskog izraza dominari, to
znai vladati, prevlast ili premo. U likovnom jeziku to bi znailo da
jedan element koji ini glavni vizuelni centar ima odreene prednosti
u kompoziciji. Meutim, potrebno je da navedeni element ima odreena
svojstva u odnosu na ostali deo kompozicije, tj. da dominira.
Njegovo isticanje mora biti i u sklopu celine, a ne samo prema
nekom drugom elementu (to znai da nije dovoljno da jedan element
bude vei od drugog , ve da ima uticaja i na naglaavanje drugih
veliina u okviru formata). Lik moe biti dominantan veliinom,
oblikom, bojom, tonom, poloajem u kome se nalazi. Smisao naela
dominacije mogu se lako osetiti i na sebi: mnogo elja istog
intenziteta stvara oseaj rastrganosti,
Katarina Ivanovi, ena u srpskom
neodlunosti i frustracije; elje se mogu sukobljavati i
suprotstavljati. Slino je i sa zvukom: mnogo istih zvukova stvara
buku. Isti princip vai i za likovne umetnosti. Dominacija sluzi
akcentovanju pojedinih partija na slici, na kojoj vlada jednakost
likovnih atrakcija koje konkuriu sebi samima. Tako se konkurirajue
likovne snage podreuju jednoj ideji ili planu. Terminoloki,
dominaciju mogu odrediti na dva suprotna naina: ukoliko se zamisli
ovek obuen u crno sa belim alom oko vrata, postavlja se pitanje: ta
je tu dominantno? Crne boje ima daleko vie nego bele. Meutim, kao
svetlosni akcenat, beli al je taj koji se dozivljava kao isticanje,
odnosno dominanta. Bez obzira na lingvistiku neodreenost, vizuelni
karakter dominante je jasan i esto neophodan za izbegavanje
monotonije kompozicije.
JEDINSTVOJedinstvo u likovnim umetnostima oznaava objedinjavanje
veeg broja elemenata meusobno, likovnih elemenata sa kompozicijskim
naelima, kao i mogunost objedinjavanja dve ili vie tehnika. To je
teznja ka jedinstvenoj celini koja delu omoguuje homogenost
organizma. Neophodno je da se pokrenu sve likovne i tehnike snage u
cilju oblikovanja likovnog dela koji e teziti zajednikom cilju:
likovnom sadrzaju. Likovni elementi mogu biti izabrani meusobno i
ureeni prema kompozicijskim naelima, ali i u skladu sa principima
oblikovanja te idejom o sadrju dela. Isti princip vai za izbor
likovne tehnike ukoliko se eli koristiti linija, koristie se
tehnika koja omoguava realizaciju dela. Nekada se pravila mogu
prekriti, ali ako se to ne uini sa
odreenom namerom efekat e biti kao kada bi trkakim automobilom
obraivali polje: proces je izvodljiv, ali potpuno besmislen.
Jedinstvo je posebno potrebno u danas toliko popularnim
kombinovanim tehnikama. Ukoliko se ujedinjenje tehnika usmerava na
istraivanje uspostavljanja likovno-tehnikog jedinstva, tada se
kombinovanim tehnikama pristupa jednoj novoj, superiornoj tehnici,
iji je konani rezultat razliit od jednostavnog zbira detalja:
utisak je jedinstven, a tehnika se moe nazvati samo kombinovanom
tehnikom. U koli se najee koristi tehnika kolaa (delovi asopisa),
tua i pera, ili akvarela i flomastera. Primera radi, Pikaso je
dodavao gips u boju da bi se pojaala taktilnost. Iz ovakvih
eksperimenata nastala je tehnika asamblaa u vreme pop-arta, koja e
kasnije prerasti u tzv. instalacije, koje se izdvajaju od
povrinskog naina percepiranja.
