1

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Jelena Z. Dinov

MASTER RAD

Niš, 2015

2

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Bogatstvo vrsta faune vodozemaca i gmizavaca Vlasinske

visoravni

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Jelena Z. Dinov Prof. dr Jelka Crnobrnja Isailović

Niš, 2015

3

ZAHVALNICA

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru prof. dr Jelki Crnobrnji Isailović na

nesebičnoj pomoći i sugestijama pri izradi master rada.

 

Izradu ovog rada finansijski su pomogli: hotel Vlasina, PMF u Nišu, projekat

osnovnih istraživanja Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja broj 173025.

Posebno se zahvaljujemo na podršci profesoru Vladimiru Ranđeloviću sa prirodno

matematičkog fakulteta u Nišu.

Ovaj rad posvećujem majci Divni, za veliku podršku i razumevanje tokom studiranja. 

  

4

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Jelena Dinov rođena je 10. marta 1989. godine u Aleksincu. Osnovnu školu "Georgi

Dimitrov" završava u Bosilegradu, 2003 godine. Iste godine upisuje srednju školu

"Gimnazija Bosilegrad" opšti smer u Bosilegradu. Po završetku srednje škole, 2007 godine,

upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu,

na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne studije završava 2012. godine sa diplomom

osnovnih studija i zvanjem "biolog". Iste godine upisuje master akademske studije na

Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu,

smer Ekologija i zaštita prirode. Master akademske studije završava 2015 godine.

5

SADRŽAJ:

1.UVOD............................................................................................................................................6

1.1. Značaj procene biološke raznovrsnosti..........................................................................6

1.2. Parametri procene biološke raznovrsnosti područja..................................................6 -7

1.3. Procena raznovrsnosti vodozemaca određenog područja...............................................7

1.4. Procena raznovrsnosti gmizavaca određenog područja............................................8 - 9

1.5. Vodozemci i gmizavci područja Vlasine................................................................9 - 10

1.6. Ciljevi istraživanja........................................................................................................10

2. ISTRAŽIVANO PODRUČJE...........................................................................................................11

2.1. Morfološke karakteristike...........................................................................................11

2.2. Geološki sastav......................................................................................................11-12

2.3. Klimatske odlike....................................................................................................12-14

2.4. Vegetacija....................................................................................................................15

3. MATERIJAL I METODE.............................................................................................................16

3.1.Sakupljanje podataka................................................................................................16

3.1.1.Metoda ankete.................................................................................................16

3.2.Kvalitativno prisustvo vrsta.......................................................................................17

3.3. Procena bogatstva vrsta...........................................................................................17

3.4. Procena stepena lokalne ugroženosti vrsta......................................................17 - 18

4.REZULTATI.......................................................................................................................................18

4.1. Bogatstvo vrsta vodozemaca.................................................................................18 - 19

4.1.1. Istorijski podaci o prisustvu vrsta...................................................................19-21

4.1.2. Noviji podaci o prisustvu vrsta......................................................................21-22

4.1.3. Konzervacioni status vrsta...................................................................................22

4.2. Bogatstvo vrsta gmizavaca.......................................................................................23-24

4.2.1. Istorijski podaci o prisustvu vrsta .................................................................24-26

4.2.2. Noviji podaci o prisustvu vrsta............................................................................27

4.2.3. Konzervacioni status vrsta.................................................................................27

4.3. Kvalitativno prisustvo vrsta..................................................................................27 - 29

4.4. Lokalni nivo ugroženosti vrsta................................................................................29-30

5.DISKUSIJA...................................................................................................................................31-33

6.ZAKLJUČAK.....................................................................................................................................34

7.LITERATURA............................................................................................................................35 - 38

8. SUMMARY.......................................................................................................................................39

6

1.UVOD

1.1. Značaj procene biološke raznovrsnosti

Kvalitet života savremenog čoveka značajno zavisi od efikasnosti upravljanja

biološkom raznovrsnošću i njenog očuvanja. Negativni efekti dosadašnjih izmena prirodnih

ekosistema ukazuju da je neophodno veće angažovanje znanja i tehnologija na pronalaženju i

primeni neinvazivnih patenata koji će poboljšati kvalitet života bez narušavanja životne

sredine (Saulović i Mujić, 2009).

Biološka raznovrsnost obuhvata raznovrsnost vrsta skupa sa njihovom genetičkom

raznovrsnošću i raznovrsnošću životnih zajednica i ekosistema koje formiraju (Crnobrnja-

Isailović, 2009). Konvencija o biodiverzitetu (eng. “Convention on Biodiversity” – skraćeno

CBD) predstavljena u Rio de Žaneiru 1992 definisala je značaj očuvanja i održivog

upravljanja biološkom raznovrsnošću od lokalnog preko regionalnog do globalnog nivoa. Na

osnovu izveštaja o globalnom stanju biološke raznovrsnosti publikovanom 2010 godine,

31% vrsta će izumreti u skorijoj budućnosti što ukazuje na hitnu potrebu ustanovljavanja

mera za očuvanje i upravljanje ugroženim vrstama (Lee i sar., 2015). Očuvanje biološke

raznovrsnosti putem prepoznavanja bioloških vrednosti područja i unapređivanja stanja

zaštite biološke raznovrsnosti na lokalnom nivou postaje ključna tema nacionalnih strategija i

zakonodavstva, kao i ključni faktor koji treba da bude procenjen prilikom uspostavljanja

nacionalnih planova implementacije CBD-a.

1.2. Parametri procene biološke raznovrsnosti područja

Po Franklin-u (1981), tri osnovne karakteristike ekosistema su: njegova kompozicija,

struktura i funkcija. Po njemu, ove tri karakteristike određuju biološku raznovrsnost

analiziranog područja. Pod kompozicijom ekosistema Franklin (1981) podrazumeva identitet

i varijabilnost njegovih elemenata, što se, u praksi, izražava putem spiskova i proračuna

diverziteta vrsta, kao i proračuna njihovog genetičkog diverziteta. Struktura ekosistema je

njegova fizička organizacija koja odražava kompleksnost celokupnog staništa. Funkcija

ekosistema obuhvata ekološke i evolucione procese koji se u njemu odvijaju, kao protok

gena, protok hranljivih materija ili sredinski stres. Ova tri nivoa organizacije su međusobno

7

povezana i zavisna i zbog toga se moraju podjednako uzimati u obzir prilikom procene

biodiverziteta ekosistema (Crnobrnja-Isailović, 2009).

1.3 Procena raznovrsnosti vodozemaca određenog područja

Pojedinačne populacije kao i čitave vrste vodozemaca su u opadanju ili izumiranju u

mnogim regionima i staništima širom sveta. Pretpostavlja se da su vodozemci ugroženiji od

ptica i sisara. Glavni faktor izumiranja populacija vodozemaca širom sveta je bio, i dalje

jeste, uništavanje i degradacija njihovih staništa (Dodd i sar. 2012).

Vrste vodozemaca nekog područja je najlakše uočiti u sezoni razmnožavanja jer se

tada nalaze u vodenim staništima (Arnold i Ovenden, 2002). Međutim, treba znati da je za

neke vrste karakterističan relativno kratak period sparivanja jedinki (oko nedelju dana), kao i

da se ženke nekih vrsta ne reprodukuju svake godine što znači da podatak o veličini lokalne

reproduktivne populacije ne može biti dobijen na osnovu samo jednog obilaska lokalnog

reproduktivnog centra (Sutherland, 2000). Jaja i larve mnogih vrsta bezrepih vodozemaca su

lako uočljive u reproduktivnim centrima, tako da iskusni herpetolog može proceniti sastav

vrsta vodozemaca datog područja i u periodu od završetka sezone parenja do metamorfoze

larvenih oblika i njihovog prelaska na kopneni način života, a na osnovu karakteristika

grupacija jaja koja se nalaze u reproduktivnom centru i dijagnostičkih taksonomskih

karakteristika larvi i punoglavaca (Arnold i Ovenden, 2002). Obzirom da se vrste

vodozemaca mogu razlikovati po odabiru povoljnih vodenih staništa za reprodukciju,

neophodno je na datom području pregledati što više različitih tipova vodenih staništa. Ako

nije moguće pregledati sve tipove staništa zbog ograničenog vremena istraživanja, treba znati

da je, van sezone parenja, mnogo vrsta vodozemaca aktivno tek posle zalaska sunca, tako da

je potraga za njima po danu često beskorisna (Heyer i sar., 1994; Halliday, 1996).

Kvantitativna procena prisustva vodozemaca nekog područja može se sprovesti u

sezoni parenja direktnim prebrojavanjem adultnih jedinki u manjim ili prebrojavanjem u

okviru definisanog vremenskog perioda u većim stajaćicama (Sutherland, 2000). Za

utrđivanje kvantitativne zastupljenosti vrsta kod kojih se adultne jedinke tokom

reproduktivne sezone nalaze u vodi a ne na površini vode koriste se mreže sa okcima

odgovarajuće veličine pričvršćene na metalne drške određene dužine, pri čemu se unapred

definiše dinamika pretraživanja vodenog staništa i ona se primenjuje prilikom pretraživanja

svih stajaćica na datom području.

8

1.4. Procena raznovrsnosti gmizavaca određenog područja

Broj gmizavaca se smanjuje, pre svega zbog gubitka životnog prostora, njegove

degradacije i fragmentacije. Čak ni na zaštićenim lokalitetima oni nisu uvek bili sigurni, jer

uobičajene mere upravljanja životnom sredinom nisu uvek i povoljne za stabilizaciju lokalnih

populacija gmizavaca. Ove mere su u ekstremnim slučajevima čak izazivale smanjenje

populacije i izumiranje na lokalnom nivou. Potreba za povoljnim sredinskim temperaturnim

opsegom utiče na mnoge aspekte biologije gmizavaca uključujući i zahteve vezane za sredinu

u kojoj žive. Zbog svoje potrebe za toplotom, gmizavci odabiraju specifična mikrostaništa

Takođe im je potrebna raznovrsna vegetaciona struktura sa otvorenim prostorima i zaklonima

u blizini koji će im obezbediti zaštitu od predatora i atmosferskih uticaja. Zbog svega toga,

gustina naseljenosti gmizavaca u okviru odredjene teritorije često nije homogena – u nekim

mikrostaništima živi veći broj jedinki u odnosu na susedna. Disperzivne mogućnosti

gmizavaca su ograničene, tako da je povezanost njihovih povoljnih mikrostaništa veoma

važna. U suštini, upravljanje staništima gmizavaca između ostalog podrazumeva i to da na

datom području vegetacija ostane u prelaznoj fazi, kao i da postoji odgovarajuća vegetaciona

struktura na nivou tla. Za razliku od nekih drugih grupa vrsta, gmizavcima nije toliko bitna

kvalitativna kompozicija vegetacije. Umesto toga, suštinski su bitne fizička struktura i

termičke karakteristike lokaliteta. U idealnom slučaju, veličina populacije može da posluži da

se odredi u kakvom je stanju vrsta i promene u tom smislu mogu da se prate tokom

vremena. Najpouzdaniji metod za procenu veličine populacije je tehnika markiranja i

ponovnog izlovljavanja (eng - capture mark recapture ili CMR). Negativna strana ovog

metoda je da može da bude vremenski zahtevan, posebno na većim lokalitetima ili tamo gde

se nadgleda više lokaliteta. Takođe, zahteva ponavljanje postupka i samim tim višestruko

uznemiravanje populacije u staništu. Prema tome, broj gmizavaca utvrđen tokom ponovljenih

pregleda (na primer prilikom prolaska definisanim putanjama u određeno vreme i/ili

upoređivanjem broja uhvaćenih jedinki po određenom broju skloništa) je često najbolja

opcija. Rezultati mogu biti izraženi kroz stopu susretanja (broj primećenih životinja po satu

ili prema poseti ako je to standardizovano). Ovako se može ustanoviti populacioni indeks za

odredjeni lokalitet uz pomoć koga bi se pratilo kretanje u toku vremena. Pretvaranje kretanja

jedinki u brojke se dalje komplikuje činjenicom da promene u staništu često utiču i na stopu

nalaženja (na primer guštera). Uobičajen primer za to je raščišćavanje žbunja. Ovo može

učiniti gmizavce vidljivijima samo kratko vreme nakon te operacije. To za rezultat ima

9

“povećanje” broja jedinki pri pregledu staništa. Ovakvo povećanje broja jedinki u rezultatu

prilikom pregleda staništa verovatno ne odražava stvarni porast populacije. Generalno

gledano, populacija gmizavaca ne fluktuira dramatično u toku jedne godine (za razliku od

nekih vodozemaca kod kojih je to uobičajeno). Verovatnije je da su veće razlike u broju

jedinki do kojih se došlo prilikom uzastopnih pregleda terena tokom više meseci ili manjeg

broja godina rezultat promenjene mogućnosti uočavanja istih na terenu/lokalitetu. Takođe,

povoljniji vremenski uslovi mogu doprineti većoj učestalosti susretanja jedinki tokom

pregleda staništa. Smanjen broj jedinki prilikom pregleda staništa ne mora nužno da ukazuje

na smanjenje populacije; do ovakvih rezultata može da dođe zbog toga što je životinje teže

locirati ili zbog toga što su se premestile iz područja koje se pregleda. Stoga, podatke o broju

jedinki treba obazrivo tumačiti imajući na umu pomenuta ograničenja. CMR studije uklanjaju

probleme vezane za detektabilnost ali su radno zahtevnije. Kao dodatak, preporučljivo je

pratiti i veličinu i stanje staništa analiziranih populacija. Ovo naročito pomaže pri donošenju

odluka jer se dobija uvid u ključna područja, zimska skrovišta itd. Nadgledanje bi svakako

trebalo da bude povezano s ciljevima upravljanja. Tako na primer nadgledanjem – praćenjem

može da se zabeleži progres pri nastajanju travnjaka koji imaju nejednake ivice ili grubih

travnatih ivica oko ribnjaka. Ucrtavanje staništa i potencijalnih staništa gmizavaca u kartu uz

pomoć GIS-a je od neprocenjive važnosti, zbog mogućnosti prikazivanja dinamike njihove

promene (posledica upravljanja ili nepredviđeni događaji kao što su požari). Fotografisanje sa

istog mesta svake sezone može da bude od ogromnog značaja. Takodje je potrebno utvrditi

vrednost ovih područja u širem kontekstu što će olakšati klasifikaciju. Iskusni herpetolog

može da identifikuje područja sa potencijalnim staništima oslanjajući se na faktore kao što su

geologija, tip vegetacije, istorijske zabeleške itd (Edgar i sar., 2010).

1.5. Vodozemci i gmizavci područja Vlasine

Vlasinska visoravan se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, nedaleko od srpsko - bugarske

granice. Prema površini i nadmorskoj visini jedna je od najprostranijih i najviših visoravni u

Srbiji. Od južnomoravske kotline je udaljena oko 30 km, a do nje se može doći iz pravca

Vladičinog Hana preko Surdulice i iz pravca Vlasotinca preko Crne Trave. Duž oba pravca

vode relativno moderne saobraćajnice, koje se nastavljaju prema Bosilegradu i Strezimirovcu

(u: Ranđelović i Zlatković, 2010). Zvanična lista vodozemaca i gmizavaca Predela izuzetnih

odlika „Vlasina” sadrži 12 vrsta vodozemaca i 12 vrsta gmizavaca (Krizmanić, 2003). Od

10

vodozemaca, u okviru reda Urodela, zabeležene su sledeće vrste: Salamandra salamandra,

Ichthyosaura alpestris, Lyssotriton vulgaris i Triturus karelinii. U okviru reda Anura,

zabeležene su vrste: Bufo bufo, Pseudepidalea viridis, Bombina variegata, Hyla arborea,

Phelophylax ridibundus, Rana dalmatina, Rana graeca i R. temporaria. Od gmizavaca, u

okviru reda Testudines navedena je vrsta Testudo hermanni. U okviru reda Sauria navedene

su vrste Anguis fragilis, Lacerta agilis, Lacerta viridis, Podarcis muralis, Zootoca vivipara i

Ablepharus kitaibelii. U okviru reda Ophidia, zabeležene su vrste: Natrix natrix, Natrix

tessellata, Zamenis longissimus, Vipera ammodytes i Vipera berus. Osim toga, ne postoje

detaljniji podaci o njihovoj zastupljenosti na datom području niti o lokalnom statusu

ugroženosti.

1.6. Ciljevi istraživanja

Da bi se u okviru zaštićenog područja ustanovilo i sprovodilo adekvatno nadgledanje

i očuvanje raznovrsnosti vodozemaca i gmizavaca, neophodna je kvantifikacija njihove

zastupljenosti i ugroženosti. Ovaj sveobuhvatni posao zahteva značajan utrošak vremena i

resursa, što nije moguće ostvariti tokom vremena predviđenog za izradu jednog master rada i

uz raspoloživu logističku podršku. Zato su ciljevi našeg istraživanja formulisani kao: 1)

utvrđivanje bogatstva vrsta vodozemaca i gmizavaca područja Vlasine, 2) kvalitativno

određivanje zastupljenosti vrsta, 3) izračunavanje indeksa konzervacionog statusa

vodozemaca i gmizavaca ovog područja i 4) procena lokalne ugroženosti vrsta.

11

2. ISTRAŽIVANO PODRUČJE

2.1. Poreklo Vlasinske visoravni

Vlasinsko Blato je nekada bila najveća tresava na Balkanskom poluostrvu. Prema

načinu postanka, morfološkim i vegetacijskim karakteristikama pripada prelaznim tresavama.

Vlasinsko Blato je pre potapanja bilo površine oko 10.5 km2, od čega je 1/3 bila tresava, a

ostalo su činile močvarne i vlažne livade. U proleće 1949. godine, na mestu gde se Vlasinsko

Blato sužavalo, izgrađena je zemljana brana i nakon 5 godina formirana je najviša (1213 m

n.v.) i, u to vreme, najveća akumulacija u Srbiji. Zbog ispuštanja vode u hidroenergetski

sistem „Vrla“ dubina jezera nije stalna. Stvaranjem akumulacije potopljen je veći deo tresave.

Od nekadašnjih 500 ha, 2/3 se našlo pod vodom. Nepotopljeni delovi tresave danas

zauzimaju oko 30 ha, sa debljinom tresetnih naslaga 1 – 3.5 m i nalaze se oko izvora i

vlasinskih potoka koji se ulivaju u jezero. Takođe, zaustavljeno je, ili je bar usporeno

obrazovanje novog treseta i lokalizovano samo na dublje zone (Katić, 1910; Ranđelović i

Zlatković, 2010).

2.2. Geološki sastav

Vlasinska visoravan se nalazi u središnjem delu Vlasinske oblasti koja u

geotektonskom smislu pripada Srpsko-makedonskoj masi (u: Ranđelović i Zlatković, 2010).

Geološki sastav Vlasinske oblasti čini metamorfni kompleks škriljaca koji predstavljaju

regionalno i progresivno metamorfisane silikatne stene rifejsko-kambrijumske starosti

(preuzeto iz Dragišić, 1997). U literaturi su te metamorfne stene poznate pod imenom

“vlasinski kompleks”, pod kojim se kasnije podrazumevaju i stene rasprostranjene severnije

oko Kruševice, Babičke Gore i Seličevice, i južnije na Besnoj Kobili (Petković i sar., 1975).

Metamorfni kompleks škriljaca – Vlasinski kompleks, izgrađen je najvećim delom od

niskometamorfnih stena koje su regionalno metamorfisane u uslovima facije zelenih

škriljaca. U predelu Vlasinskog jezera, najveće rasprostranjenje imaju albit-

hlorit’muskovitski škriljci, koji izgrađuju skoro celu zapadnu, južnu i veći deo istočne strane

istraženog područja. Severna i severoistočna strana sastavljene su od albit-hloritskih škriljaca,

a jugozapadna od amfibol-biotitskog andezita (u: Ranđelović i Zlatković, 2010). U

savremenim radovima nema podataka o geološkom sastavu vlasinskih ostrva, Dugog Dela i

12

Stratorije. Jovan Cvijić (1896) navodi da je ostrvo Stratorija nastalo izbijanjem škriljaca tipa

mikašista i da njegova najviša tačka predstavlja izlučen kvarc. Zeleni škriljci u području

Vlasinske visoravni imaju filitski izgled usled toga što su ljuspice muskovita i hlorita toliko

usitnjene i skoncentrisane da obrazuju tanke, svilaste “filitske” površine. U takvim

slučajevima, one odgovaraju filito- mikašistima označavajući poseban litološki prelaz između

obe grupe stena (Petković i sar., 1975). Na mnogim mestima, ove stene sadrže magnetit koji

se nekad eksploatisao (Cvijić, 1896, Petković i sar., 1975), a u njima su konstatovane pojave

stilpnomelaninskih škriljaca, serpentina i talkšista (Petković i sar., 1975).

Vrhovi Čemernika i deo Vardenika južno od Velikog Strešera izgrađeni su od biotit-

amfibolitskih dacita. Oko V. Strešera se javljaju i albitski gnjasevi. Južni obod visoravni

izgrađen je od progresivno metamorfisanih škriljaca Vlasinskog kompleksa, koji su

predstavljeni leptinolit-mikašistima sa granitom (Petković i sar., 1977).

Tokom kvartara, u slivu Vlasinske visoravni dolazi do formiranja aluvijalnih i

proluvijalnih naslaga koje se stvaraju i savremenim procesima. Aluvijalni nanosi su

predstavljeni šljunkovima, peskovima i glinom, a stvaraju se neposredno uz rečne tokove,

dok se deluvijalno-proluvijalni nanosi deponuju pri ušću bujičnih tokova u akumulaciju ili

okolne rečne tokove (Dragišić, 1997).

2.3. Klimatske odlike

Klima Vlasinske visoravni opisana je od strane više naučnika, što je prikazano u

Ranđelović i Zlatković (2010). Pre potapanja tresave akumulacijom srednja godišnja

temperatura je iznosila 6,4oC, najtopliji mesec je bio avgust sa srednjom mesečnom

temperaturom 16,1oC, a najhladniji januar 3,4oC. Srednja vrednost temperature u

vegetacijskom periodu iznosila je 13,6oC. Srednja godišnja količina padavina bila je 838 mm,

a u vegetacijskom periodu 342 mm (Tabela 1). Najveće količine padavina su bile na početku

(maj-jun) i nakon vegetacionog perioda (novembar), tako da se na klimadijagramu uočavaju

dva ekstremuma (Slika 1).

13

Tabela 1. Srednja temperatura u oC (Ts), srednja vrednost količine padavina u mm (Ps) i

relativna vlažnost vazduha u % (H) za period 1925 – 1940. godine (A) i za period 1947 –

1986. godine (B) (predstavljeno u: Ranđelović i Zlatković, 2010).

Ts (A) Ts (B) Ps (A) Ps (B) H (B)

Januar -3,6 -4,0 62 50,2 86

Februar -2,6 -3,1 60 45,6 86

Mart 0,2 0,3 66 41,7 82

April 5,6 5,4 76 63,7 75

Maj 10,2 10,2 87 91,4 75

Jun 13,8 13,1 102 83,2 80

Jul 15,8 14,7 54 50,8 79

Avgust 16,1 14,7 47 40,1 78

Septembar 12,3 10,0 52 43,6 81

Oktobar 7,4 6,9 70 46,9 86

Novembar 2,9 2,6 85 50,1 84

Decembar 0,7 -1,5 77 48,9 87

14

Slika 1. Klimadijagrami po Walter-u pre potapanja i posle potapanja tresave (u:

Blaženčić, 1997)

15

2.4. Vegetacija

“Vlasina je bila predmet proučavanja gotovo sviju naših botaničara. Po tome se

najbolje vidi, koliko je ona interesantan objekat za biologa i koliko je bogat izvor za studije u

raznim pravcima.” (Košanin, 1910.)

Mnogi botaničari su proučavali floru i vegetaciju Vlasinske visoravni, a među njima

su i Adamović (1904), Ničić, (1893), Jurišić, (1889), Košanin, (1910), Katić, (1910),

Jovanović-Dunjić, (1972), Ranđelović, (1978), (1983), (1985), Ranđelović i Zlatković

(1990).

Prema mnogim autorima, Balkansko poluostrvo predstavlja jedan od floristički

najraznovrsnijih delova Evrope (Stevanović, ed. 1999), koji se odlikuje većim brojem centara

biljnog diverziteta. Prema IUCN-u, osnovni kriterijumi za proglašavanje nekog područja

centrom florističkog diverziteta su broj biljnih vrsta i broj endemita (u: Ranđelović i

Zlatković, 2010). Osim toga, veoma je važna autentičnost flore određenog područja, koje bi

moralo zadovoljavati i sledeće dodatne uslove: da je izloženo ugrožavajućim faktorima, da

obuhvata različite tipove staništa, da na njemu živi veći broj stenovalentnih vrsta usko

specijalizovanih na specijalne edafske i orografske uslove, i da predstavlja značajan izvor

biljnih gena važnih za privredu i društvo. Takođe, važan je i značaj flore za očuvanje i

progresivno razviće biljnog pokrivača, kao i stabilnost genetičkih sistema koje čine

populacije graditeljskih vrsta. U potencijalne centre biljnog diverziteta naše zemlje

Stevanović i sar. (1995) svrstali su i područje Vlasine u okviru ekološko- biogeografske

celine planinske tresave. Opravdanost ove pretpostavke proizilazi iz obilja literaturnih

podataka o florističkom bogatstvu Vlasine i činjenice da je Vlasinska tresava i danas, nakon

potapanja, jedna od najvećih tresava na Balkanskom poluostrvu. U cilju dokazivanja

navedene pretpostavke, u periodu od 1988. do 2005. godine obavljena su detaljna floristička

istraživanja svih tipova staništa Vlasinske visoravni. Na osnovu analize sakupljenog biljnog

materijala, određeno je da je u flori Vlasinske visoravni zastupljeno 178 vrsta mahovina

(Bryophyta), jedna vrsta prečice (Lycopodiophyta), 5 vrsta rastavića (Equisetophyta), 14 vrsta

paprati (Polypodiophyta) i 936 vrsta semenica (Magnoliophyta) (Ranđelović i Zlatković,

2010).

16

3. MATERIJAL I METODE

3.1. Sakupljanje podataka

Podaci su sakupljani od juna 2010 do juna 2013 godine. Terenski obilasci obuhvatili

su proleće (maj, početak juna) i leto (jul, avgust). Osim sopstvenih podataka, u analizi su

korišćeni i literaturni podaci, kao i neobjavljeni terenski podaci drugih istraživača koji su

ustupljeni za potrebe izrade ovog rada.

Prisustvo vrsta vodozemaca utvrđivano na osnovu uočavanja jaja, larvi i/ili odraslih

jedinki u stajaćicama, duž tekućica i u kopnenim staništima, po Arnold i Ovenden (2002).

Takođe, vršena je identifikacija zgaženih jedinki na magistralnom putu koji se proteže duž

Vlasinske visoravni i na okolnim zemljanim putevima. Vrste žaba identifikovane su i na

osnovu zvučnih signala („svadbena pesma”) mužjaka.

Gmizavci su identifikovani vizuelno, u pokretu ili kada su bili sakriveni ispod

kamenja. Na osnovu karakteristika jaja u nađenim leglima (veličina, boja, oblik, broj,

tekstura) utvrđivana je taksonomska pripadnost do nivoa reda (gušteri ili zmije). Takođe,

vršena je identifikacija zgaženih jedinki, kao što je pomenuto za vodozemce. Identifikacija

vrsta i njihovih životnih stupnjeva rađena je po Arnold i Ovenden (2002).

Sve jedinke i njihovi nalaženi životni stupnjevi, ili ostaci zgaženih jedinki

fotografisani su. Nijedna jedinka nije žrtvovana za potrebe izrade ovog rada.

3.1.1. Metoda ankete

Anketa je obuhvatila odrasle stanovnike (77%) i posetioce (23%) Vlasinske

visoravni, uzrasta od 30 do 90 godina. Od ukupnog broja anketiranih, oko 61% imalo je

samo osnovno obrazovanje, oko 34% srednje i oko 5% više i visoko obrazovanje. Definisana

i ispitanicima postavljana su 24 pitanja: Da li znate šta su vodozemci, koje životinje smatrate

vodozemcima, da li ste viđali daždevnjaka, gde, koliko često, da li ste viđali šarku, gde,

koliko često, da li ste viđali smukove, gde, koliko često, da li ste viđali kornjače, gde, koliko

često, kakve, da li ste viđali žabe, gde, u kom periodu godine, da li ste viđali slepića, gde,

koliko često, da li viđate guštere, gde, koliko često? Ispitanicima su pokazivane fotografije

vrsta i njihovih životnih stupnjeva.

17

3.2. Kvalitatvno prisustvo vrsta

Na osnovu kvaliteta informacija koje ukazuju na prisustvo određene vrste vodozemca

ili gmizavca na području Vlasine, vrste smo označavali kao 1) veoma retke (potvrđene samo

putem ankete), 2) retke (potvrđene anketom i zabeležene samo jednom na terenu), 3) česte

(potvrđene anketom i zabeležene više puta tokom terenskih oblazaka područja) i 4) veoma

česte (potvrđene anketom i beležene tokom svakog obilaska terena).

3.3. Procena bogatstva vrsta

U radu je primenjen jedan od indeksa vrednovanja prioriteta za očuvanje radi

poređenja područja, nazvan Indeks statusa očuvanosti (I= ∑ Si), gde je Si = skor očuvanosti

vrste i po IUCN kategorizaciji, pri čemu vrednost konzervacionog skora očuvanosti vrste

raste sa povećanjem njene kategorije ugroženosti (Sutherland, 2000). Shodno tome su IUCN

kategorije ugroženosti vrsta vrednovane na sledeći način:

Ranjiva (VU) = 3; skoro ugrožena (NT) = 2; niska verovatnoća opasnosti (LC) = 1

(po Milojković, 2006).

3.4. Procena stepena lokalne ugroženosti vrsta

Lokalni stepen ugroženosti procenjivali smo na osnovu tri kriterijuma:

Kriterijum 1: uticaj čoveka (saobraćaja) na vrstu – nijednom (0), jednom (1) ili više od

jednom (2) zabeležena zgažena jedinka na putevima, kriterijum 2: uticaj klimatskih promena

na vrstu – tokom terenskih obilazaka područja zabeleženo je da su se staništa date vrste

promenila (0), smanjila su se (1) ili povremeno ne postoje (2) i kriterijum 3: uticaj čoveka

(namerno ubijanje) na vrstu – nijednom (0), jednom (1) ili više od jednom (2) zabeležena

izjava anketiranih osoba da ubijaju predstavnike date vrste kada ih sretnu.

Za svaku vrstu, uticaj svakog od kriterijuma ocenjivan je kao nebitan - 0, srednjeg

intenziteta -1 i velikog intenziteta -2. Poeni su sabirani i na osnovu zbira određivan je stepen

lokalne ugroženosti vrsta: Vrsta koja je imala 0 poena označena je kao neugrožena; vrsta koja

je imala 1 ili 2 poena označena je kao skoro ugrožena; vrsta koja je imala 3 ili 4 poena

označena je kao ugrožena; vrsta koja je imala 5 ili 6 poena označena je kao veoma ugrožena.

18

Zastupljenost vrste na datom području tj procena obima njenog rasprostranjenja na

datoj teritoriji nije razmatrana kao faktor rizika jer prikupljeni podaci nisu bili toliko obimni i

sveobuhvatni da bi mogli biti iskorišćeni za datu procenu.

4. REZULTATI

4.1.Bogatstvo vrsta vodozemaca

Tabela 2. daje zbirni prikaz vrsta vodozemaca područja Vlasine (literaturne,

neobjavljene podatke drugih autora kao i podatke sakupljene tokom izrade ovog rada) sa

njihovim međunarodnim i nacionalnim konzervacionim statusom. U okviru reda Urodela,

zabeležene su sledeće vrste: Salamandra salamandra, Ichthyosaura alpestris, Lissotriton

vulgaris i Triturus karelinii – 2013 taksonomska pripadnost nalaza korigovana je u T.

macedonicus (Slika 2.). U okviru reda Anura, zabeležene su vrste Bufo bufo, Pseudepidalea

viridis, Bombina variegata (Slika 3.), Hyla arborea, Pelophylax ridibundus, Rana dalmatina,

Rana graeca i Rana temporaria.

Slika 2. Triturus macedonicus (foto: J. Crnobrnja-Isailović)

19

Slika 3. Bombina variegata,

(Foto: J.Dinov)

4.1.1. Istorijski podaci o prisustvu vrsta

Tabela 3. obuhvata dostupne publikovane i nepublikovane podatke o prisustvu vsta

vodozemaca na području Vlasine beležene do 2010. godine. Tako zvanična lista vodozemaca

Predela izuzetnih odlika „Vlasina” sadrži sledeće vrste: Salamandra salamandra,

Ichthyosaura alpestris, Lissotriton vulgaris, Triturus karelinii, Bufo bufo, Pseudepidalea

viridis, Bombina variegata, Hyla arborea, Pelophylax ridibundus, Rana dalmatina, Rana

graeca, Rana temporaria. Godine nalaza bile su dostupne samo za podatke J. Crnobrnja-

Isailović.

20

Tabela 2. Prisutne vrste vodozemaca i status vrsta u međunarodnim i nacionalnim

legislativama iz oblasti zaštite životne sredine (IUCN, BERN, HABITAT, SRBIJA)

Takson IUCN BERN HABITAT SRBIJA

URODELA

1,2,4,Salamandra salamandra LC III / SZ

1,2,3,4,Ichthyosaura alpestris LC III / SZ

1,2,3,4,Lissotriton vulgaris LC III / SZ

4,6,7Triturus macedonicus

ex 1,2,4,Triturus karelinii

NE

(LC)

(II)

(IV)

(SZ)

ANURA

1,2,3,4,Bufo bufo LC III / SZ

2Pseudepidalea viridis LC II IV SZ

2,4,6Bombina variegata LC II II, IV SZ

2,4,7Hyla arborea LC II IV SZ

1,2,3,4,6Pelophylax idibundus LC III V Z

2,4,6Rana dalmatina LC II IV SZ

2Rana graeca LC III IV SZ

2,4,6Rana temporaria LC III V SZ

IIIUCN – Međunarodna unija za zaštitu prirode; BERN – Bernska konvencija o očuvanju evropske divlje

flore i fune i prirodnih staništa; HABITAT – Evropska direktiva o zaštiti staništa i divljih vrsta bljaka i

životinja; SRBIJA – Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja

i gljiva.

1Gasc i sar., 1997; 2Krizmanić, 2003; 3Crnobrnja-Isailović i sar., 2011; 4Dinov i Crnobrnja-Isailović, 2013; 5Wielstra i sar., 2013a,b; 6Sillero i sar., 2014;7Dufressnes i sar., 2013.

21

Tabela 3. Istorijski podaci o prisustvu vrsta vodozemaca na području Vlasine.Izvor

podatka: literaturni -1, neobjavljeni - 2, anketa – 3. „Bold” fontom označena je vrsta koja je

pogrešno identifikovana. U prvoj koloni brojevi predstavljaju reference navedene u Tabeli 2.

4.1.2. Noviji podaci o prisustvu vrsta

Dostupni literaturni i sopstveni podaci beleženi od 2010. godine prikazani su u Tabeli

4. Potvrđeno je prisustvo 83% ili 10 od 12 vrsta navedenih u ranijim publikacijama. U

međuvremenu je utvrđeno da vrsta Triturus karelinii –dugonogi mrmoljak- ne naseljava ovo

područje, već vrsta Triturus macedonicus.

Takson

Godina

nalaza

Tip staništa Uzrasni

stupanj

Izvor podatka

1,2,Salamandra salamandra / / / 1,3

1,2Ichthyosaura alpestris / / / 1,3

1,2Lissotriton vulgaris 2002 stajaćica adult 1,2,3

1,2 Triturus karelinii / / / 1,3

1,2Bufo bufo 1982 pored i na

putevima

adult 1,2,3

2Pseudepidalea viridis / / / 1,3

2Bombina variegata 2002 stajaćica adult 1,2,3

2Hyla arborea / / / 1,3

1,2Pelophylax ridibundus 1982 priobalni

delovi

jezera

adultna

jedinka,

punoglavac,

juvenilna

jedinka

1,2,3

2Rana dalmatina / / / 1,3

2Rana graeca / / / 1,3

2Rana temporaria / / / 1,3

22

Tabela 4. Podaci o prisustvu vrsta vodozemaca dobijeni terenskim istraživanjima od

2010. do 2013. U prvoj koloni brojevima su označene reference navedene u Tabeli 2.

Takson Godina nalaza Tip staništa Uzrasni

stupanj

Izvor

podatka

,4,Salamandra salamandra 2011, 2012 Vlažna mesta adult 1,2,3

3,4Ichthyosaura alpestris 2010, 2011, 2012 Stajaćice, pored i na

putevima

adult 1,2,3

3,4Lissotriton vulgaris 2011, 2012 Stajaćice, pored i na

putevima

adult 1,2,3

4,6,7Triturus macedonicus 2011, 2012, 2013 Stajaćice adult 1,2,3

3,4Bufo bufo 2010, 2011, 2012 Pored i na putevima adult 1,2,3

4,6Bombina variegata 2011, 2012 Stajaćice adult 1,2,3

4,7Hyla arborea 2012 Stajaćice, pored i na

putevima

adult 1,2,3

3,4,6Pelophylax ridibundus 2010, 2011, 2012 Stajaćice adult 1,2,3

4,6Rana dalmatina 2012 Stajaćice adult 1,2,3

4,6Rana temporaria 2011, 2012 Pored i na putevima adult 1,2,3

4.1.3. Konzervacioni status vrsta

Kao što je prikazano u Tabeli 2, sve vrste sa spiska imaju globalni status neugroženih

vrsta (IUCN Red List 2014). Evropskim zakonodavstvom zaštićeno je 7 vrsta. Nacionalno

zakonodavstvo smatra strogo zaštićenim 8 vrsta. Te vrste ne smeju se sakupljati. Jedna vrsta

proglašena je zaštićenom (Tabela 2).

Konzervacioni skor faune vodozemaca područja Vlasine je 12, pri čemu treba

naglasiti da IUCN status vrste Triturus macedonicus još nije procenjen, pa je za potrebe ovog

rada ta vrsta ocenjena kao neugrožena.

23

4.2. Bogatstvo vrsta gmizavaca

Tabela 5. daje zbirni prikaz vrsta gmizavaca područja Vlasine sa njihovim

međunarodnim i nacionalnim konzervacionim statusom. Na području Vlasinske visoravni

zabeleženo je 13 vrsta gmizavaca, od toga 1 pripadnik reda suvozemnih kornjača

(Testudines), 6 pripadnika reda guštera (Urodela) i 6 pripadnika reda zmija (Ophidia) (Tabela

5). U okviru reda Testudines, zabeležena je vrsta Testudo hermanni . U okviru reda Sauria

zabeležene su sledeće vrste: Anguis fragilis, Lacerta agilis (Slika 4.), Lacerta viridis,

Podarcis muralis, Zootoca vivipara (Slika 5.) i Ablepharus kitaibelii. U okviru reda Ophidia,

zabeležene su vrste: Coronella austriaca, Natrix natrix, Natrix tessellata, Zamenis

longissimus, Vipera ammodytes i Vipera berus (Slika 6.).

Slika 4. Mužjak Lacerta agilis, (Foto: J.Dinov)

24

Slika 5. Zootoca vivipara (foto: O. Isailović)

4.2.1. Istorijski podaci o prisustvu vrsta

Tabela 6 obuhvata dostupne publikovane i nepublikovane podatke o prisustvu vsta

gmizavaca na području Vlasine beležene do 2010. godine. Tako zvanična lista gmizavaca

Predela izuzetnih odlika „Vlasina” sadrži sledeće vrste: Testudo hermanni, Anguis fragilis,

Lacerta agilis, Lacerta viridis, Podarcis muralis, Zootoca vivipara, Ablepharus kitaibelii,

Natrix natrix, Natrix tessellata, Zamenis longissimus, Vipera ammodytes i Vipera berus

(Krizmanić, 2003). Godine nalaza bile su dostupne samo za podatke J. Crnobrnja-Isailović,

prikazane na 50 x 50 km UTM mapama rasprostranjenja vrsta u Gasc i sar. (1997). Podaci o

prisustvu vrsta gmizavaca na području Vlasine od 1997 do 2010 uključeni su u bazu podataka

korišćenu u studiji Sillero i sar. (2014).

25

Tabela 5. Prisutne vrste gmizavaca i status vrsta u međunarodnim i nacionalnim

legislativama iz oblasti zaštite životne sredine (IUCN, BERN, HABITAT, SRBIJA). U prvoj

koloni brojevima od 1 do 7 su označene reference navedene u Tabeli 2.

Takson IUCN BERN HABITAT SRBIJA

CHELONIA

2Testudo hermanni NT II II, IV Z

SAURIA

1,2,3,4,6Anguis fragilis LC III / /

2,3,4,6Lacerta agilis LC II IV /

2Lacerta viridis LC II IV /

2,4,6Podarcis muralis LC II IV /

2,8Zootoca vivipara LC III / SZ

2Ablepharus kitaibelii LC II IV SZ

OPHIDIA

4,6Coronella

austriaca

LC II IV SZ

2,4,6Natrix natrix LC III / SZ

2Natrix tessellata LC II IV SZ

2Zamenis longissimus LC II IV SZ

2Vipera ammodytes LC II, III IV Z

2,3,4,6Vipera berus LC III / SZ

8Crnobrnja-Isailović i sar., 2015

26

Tabela 6. Istorijski podaci o prisustvu vrsta gmizavaca na području Vlasine. Uzrasni

stupanj: jaja, juvenilna jedinka, adultna jedinka; izvor podatka: literaturni -1, neobjavljeni -

2, anketa – 3.

Takson

Godina

nalaza

Tip staništa Uzrasni

stupanj

Izvor podatka

2Testudo hermanni / / / 1,3

1,2,Anguis fragilis 1982 Pored puta Adult 1,2,3

1,2,Lacerta agilis / / / 1,3

2Lacerta viridis / / / 1,3

2Podarcis muralis / / / 1,3

2Zootoca vivipara / / / 1,3

2Ablepharus kitaibelii / / / 1,3

Coronella austriaca 1996 Pored puta Adult 2

2Natrix natrix / / / 1,3

2Natrix tessellata / / / 1,3

2Zamenis longissimus / / / 1,3

2Vipera ammodytes / / / 1,3

2Vipera berus / / / 1,3

Tabela 7. Podaci o prisustu vrsta gmizavaca dobijeni terenskim istraživanjima od

2010 do 2013.

Takson

Godina nalaza Tip staništa Uzrasni stupanj Izvor

podatka

3,4,6Anguis fragilis 2010, 2012 Pored puta adult 1,2,3

3,4,6Lacerta agilis 2010, 2011, 2012 Livada,

vlažna livada

adult, subadult 1,2,3

4,6Podarcis muralis 2010 Pored puta adult 1,2,3

8Zootoca vivipara 2013 Livada adult 1,2,3

4,6Coronella austriaca 2012 Šuma adult 1,2,3

4,6Natrix natrix 2011, 2012 Pored jezera adult 1,2,3

3,4,6Vipera berus 2010 Put juvenilna jedinka 1,2,3

27

4.2.2. Noviji podaci o prisustvu vrsta

Dostupni literaturni i sopstveni podaci beleženi od 2010. do 2013. godine

predstavljeni su u Tabeli 7. Povrđeno je prisustvo 6 od 12 vrsta gmizavaca navedenih u

zvaničnoj listi vrsta (50%) i zabeležena je jedna vrsta – smukulja (Coronella austriaca) koja

nije navedena na listi gmizavaca područja Vlasine koju navodi Krizmanić (2003).

4.2.3. Konzervacioni status vrsta 

 

Od ukupnog broja vrsta gmizavaca područja Vlasine (13), jedna vrsta označena je kao

skoro ugrožena (Tabela 5). Evropskim zakonodavstvom zaštićeno je 11 vrsta gmizavaca

(Tabela 5). Nacionalno zakonodavstvo smatra strogo zaštićenim 7 vrsta gmizavaca sa

područja Vlasinske visoravni. Te vrste ne smeju se sakupljati. Dve vrste su proglašene

zaštićenim (Tabela 5).

Konzervacioni skor faune gmizavaca područja Vlasine je 14. Skor 2 indeksa

konzervacionog statusa ima samo šumska kornjača jer je ona globalno proglašena za skoro

ugroženu. Ostale vrste sa spiska imaju globalni status neugroženih vrsta (Tabela 8).

4.3. Kvalitativno prisustvo vrsta

Na Grafiku 1. prikazane su vrste grupisane po stepenu prisustva procenjenom na osnovu

ankete i nalaza na terenu. Kao veoma retke označeno je 8 vrsta (32%) i to su: Pseudepidalea

viridis, Rana graeca, Testudo hermanni, Lacerta viridis, Ablepharus kitaibelii, Natrix

tessellata, Zamenis longissimus i Vipera ammodytes. Sedam vrsta je uočeno na samo jednom

lokalitetu i one su označene kao retke: Lissotriton vulgaris, Triturus macedonicus, Rana

dalmatina, Podarcis muralis, Zootoca vivipara, Coronella austriaca i Vipera berus (28%).

Šest vrsta je označeno kao česte jer su sretane na nekoliko lokaliteta: Bombina variegata,

Hyla arborea, Phelophylax ridibundus, Rana temporaria, Anguis fragilis i Natrix natrix

(24%). Najzastupljenije su vrste Salamandra salamandra, Ichthyosaura alpestris, Bufo bufo i

Lacerta agilis (16%).

28

Grafik 1. Kvalitativno prisustvo vrsta

Veoma retke

Retke

Česte

Veoma česte

29

Tabela 8. Konzervacioni skor vrsta vodozemaca i gmizavaca područja Vlasine.

Vrsta Konzervacioni indeks

Vrsta Konzervacioni indeks

Salamandra salamandra 1 Testudo hermanni

2

Ichthyosaura alpestris 1 Anguis fragilis 1

Lissotriton vulgaris

1 Lacerta agilis 1

Triturus macedonicus 1 Lacerta viridis 1

Bufo bufo 1 Podarcis muralis

1

Pseudepidalea viridis 1 Zootoca vivipara

1

Bombina variegata 1 Ablepharus kitaibelii

1

Hyla arborea 1 Coronella austriaca

1

Rana dalmatina 1 Natrix natrix 1

Rana graeca 1 Natrix tessellata 1

Rana temporaria 1 Zamenis longissimus

1

Pelophylax ridibundus

1 Vipera ammodytes

1

Vipera berus 1

VODOZEMCI 12 GMIZAVCI 14

4.4. Lokalni nivo ugroženosti vrsta

Za dve vrste bezrepih vodozemaca (Pseudepidalea viridis i Rana graeca), šumsku

kornjaču (Testudo hermanni), dve vrste guštera (Lacerta viridis i Ablepharus kitaibelii) i tri

vrste zmija (Natrix tessellata, Zamenis longisimus i Vipera ammodytes) nismo mogli da

procenimo status ugroženosti jer ih nijednom nismo uočili tokom terenskih istraživanja.

Na Grafiku 2. prikazana je procena nivoa lokalne ugroženosti 10 vrsta vodozemaca i 7

vrsta gmizavaca područja Vlasine za koje su podaci o faktorima ugrožavanja bili dostupni.

Uočavamo da su na ovom području neugrožene vrste Triturus macedonicus, Pelophylax

ridibundus, Podarcis muralis (18%), da su skoro ugrožene Bombina variegata, Rana

30

dalmatina, Lacerta agilis, Zootoca vivipara (24%), da su ugrožene Salamandra salamandra,

Bufo bufo, Hyla arborea, Rana temporaria, Anguis fragilis, Coronella austriaca, Natrix

natrix, Vipera berus (47%) i da su veoma ugrožene Ichthyosaura alpestris i Lissotriton

vulgaris (11%).

Grafik 2. Lokalni nivo ugroženosti vrsta

NeugroženeSkoro ugroženeUgroženeVeoma ugrožene

31

5. DISKUSIJA

Utvrdili smo da bogatstvo vrsta vodozemaca i gmizavaca područja Vlasinske visoravni

čini 57% ukupnog broja vrsta vodozemaca Srbije (za najnovije podatke o broju i sastavu vrsta

vodozemaca u Srbiji vidi Crnobrnja-Isailović i Paunović, 2015) i 54% ukupnog broja

gmizavaca Srbije (za broj vrsta gmizavaca u Srbiji vidi Tomović i sar., 2014). To je svakako

manje od bogatstva vrsta vodozemaca i gmizavaca utvrđenih na području nekih nacionalnih

parkova u Srbiji (Nacionalni park „Đerdap” sadrži 62% vrsta vodozemaca i 58% vrsta

gmizavaca Srbije – Crnobrnja-Isailović i sar., in press), ali dovoljno da istakne značaj

očuvanja jednog ovakvog područja koje se već odlikuje specifičnim bogatstvom vegetacije

(Ranđelović i Zlatković, 2010). Najnovija okvirna procena bogatstva vrsta vodozemaca u

okviru UTM kvadrata 50km x 50km koji obuhvata i područje Vlasine je 13 vrsta (Vukov i

sar., 2013), pri čemu ne treba zaboraviti da ta površina obuhvata i lokalitete van područja

Vlasine na kojima se nalaze staništa vrste Triturus ivanbureschi (Wielstra i sar., 2013b).

Procena bogatstva vrsta gmizavaca u okviru istog UTM kvadrata je 15 vrsta (Tomović i sar.,

2014), što se poklapa sa poznatim i očekivanim prisustvom još nekih vrsta gmizavaca na

lokalitetima izvan granica područja Vlasine ali u okviru prostora obuhvaćenog pomenutim

UTM kvadratom.

Najčešće vrste vodozemaca i gmizavaca Vlasine pripadaju karakterističnim elementima

herpetofaune borealnih šuma tipa tajge i visokoplaninskih livada i pašnjaka (Ichthyosaura

alpestris, Bufo bufo) i evropskih listopadnih šuma srednjeevropskog tipa (Salamandra

salamandra, Lacerta agilis) (Matvejev, 1961). Među čestim vrstama ipak preovlađuju

predstavnici evropskih listopadnih šuma srednjeevropskog tipa (Bombina variegata, Anguis

fragilis i Natrix natrix). Takođe, treba istaći da je područje Vlasine važno sa aspekta

očuvanja raznovrsnosti vodozmaca i gmizavaca i zbog toga što se tu nalaze neke od

perfernih populacija dveju najčešćih i najrasprostranjenijih vrsta gmizavaca u Evropi –

Zootoca vivipara i Vipera berus (Sillero i sar., 2014). Takve populacije jesu ranjive zbog

svoje međusobne izolovanosti, male veličine, pesimalnih staništa i veoma su podložne

negativnom uticaju slučajnih variranja genetičkih, demografskih i sredinskih faktora

(Simberloff, 1988). Takođe, one mogu biti veoma dragocene zbog prisustva jedinstvenih ili

retkih genetčkih varijanti (Frankham i sar., 2004).

Konzervacioni skor vodozemaca područja Vlasine je 12, a gmizavaca 14. Radi poređenja,

konzervacioni skor faune vodozemaca Nacionalnog parka „Đerdap” dostiže 13, a

32

konzervacioni skor faune gmizavaca je procenjen na 17 (Crnobrnja-Isailović i sar., in press).

U nekim nacionalnim parkovima Srbije (NP „Kopaonik”) konzervacioni skor faune

gmizavaca je 18, a u Nacionalnom Parku „Durmitor”na području Repubike Crne Gore 20

(Milojković, 2006). Međutim, ne treba zaboraviti da je primenjena metodologija

izračunavanja konzervacionog skora pogodna za globalne procene vrednosti područja

obzirom da je u ovom slučaju zasnovana na globalnom statusu ugroženosti vrsta (IUCN Red

List 2010), pa ne vrednuje specifičan geografski položaj lokalnih populacija pojedinih vrsta u

odnosu na njihove ukupne areale rasprostranjenja.

Procena lokalnih faktora rizika za vodozemce i gmizavce područja Vlasine ukazala je da

je više od polovine vrsta za koje je bilo moguće proceniti status ugroženosti zaista i ugroženo,

i to pre svega zbog negativnog uticaja čoveka – efekat saobraćaja (Slika 6.) i negativan odnos

čoveka prema pojedinim vrstama vodozemaca i gmizavaca.  

Slika 6. Juvenilna jedinka Vipera berus pregažena juna 2010. godine na asfaltnom putu koji

spaja Promaju i Vlasina Rid (foto: J. Crnobrnja-Isailović)

33

Faktori rizika nepoznati su za oko 28% vrsta vodozemaca i gmizavaca područja Vlasine

jer nema konkretnih podataka o njihovom rasprostranjenju pa tako nije bilo moguće ni

kvantifikovati vrednost parametara odabranih za procenu lokalne ugroženosti tih vrsta na

datom području. Na primer, zaštita povoljnih staništa vrste Zootoca vivipara ima značaja u

ovom južnom delu areala vrste upravo zato što su ona ekstremno retka, međusobno izolovana

i stoga neotporna na bilo kakve oblike antropogene izmene, kao što su izgradnja ski staza i

turističkih infrastruktura u zonama borealnih šuma i visokoplaninskih livada i pašnjaka

(Crnobrnja-Isailović i sar., 2015). Takođe, treba napomenuti da su neke od vrsta vodozemaca

prisutne na području Vlasine u skorije vreme procenjene kao podložne opadanju broja

populacija usled pre svega antropogenog uticaja (Triturus cristatus grupa vrsta, Phelophyla

kl. esculentus kompleks vrsta, Bombina variegata, Hyla arborea) ili kao vrste od posebnog

nacionalnog interesa za očuvanje zbog relativno male zastupljenosti ili zbog specifičnih

genetičkih karakteristika (Triturus macedonicus, Ichthyosaura alpestris, Rana graeca i Rana

temporaria) (Crnobrnja-Isailović i Paunović, 2015).

34

6. ZAKLJUČAK

Vlasinska visoravan je zaštićena kao rezervat prirode od posebnog značaja. Ima više

od 850 vrsta biljaka i više od 180 vrsta kičmenjaka. Naše istraživanje, sprovedeno od 2010.

do 2013. godine, potvrdilo je prisustvo 10 vrsta vodozemaca i 6 vrsta gmizavaca, pri čemu je

jos jedna vrsta gmizavaca – smukulja (Coronella austriaca) – uvrštena na listu. Šest vrsta

gmizavaca sa zvanične liste Predela izuzetnih odlika „Vlasina“ nismo konstatovali tokom

terenskih istraživanja, ali je njihovo prisustvo potvrđeno ispitivanjem lokalnog stanovništva.

Većina navedenih vrsta pripada tipičnim elementima borealnih šuma tipa tajgi ili srednje-

evropskim listopadnim šumama. Najzastupljenije vrste su Ichthyosaura alpestris, Bufo bufo i

Lacerta agilis. Kao česte vrste zabeležene su Bombina variegata, Hyla arborea, Phelophylax

ridibundus, Rana temporaria, Anguis fragilis i Natrix natrix. Među najređim vrstama su

Triturus macedonicus, Rana dalmatina, Coronella austriaca i Vipera berus. Svi vodozemci i

gmizavci Vlasinske visoravni koji su viđeni tokom ovog četvorogodišnjeg istraživanja

označeni su kao neugroženi po međunarodnim standardima. Jedini izuzetak je Triturus

macedonicus. Ova nedavno opisana vrsta velikog mrmoljka još nema definisan međunarodni

konzervacioni status i njegovo rasprostranjenje je ograničeno na centralne delove Balkanskog

poluostrva.

35

7. LITERATURA

Anonymous, 2011: Uredba o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore I faune.

Službeni glasnik Republike Srbije br. 31/05, 45/05, 22/07, 38/08, 9/10, 69/11.

Anonymous, 2011: Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta

biljaka, životinja i gljiva, (Službeni glasnik RS br. 5/10, 47/11).

Arnold, E. N., Ovenden. D. W. 2002: Reptiles and Amphibians of Europe. Princeton

University Press, Princeton. 288 pp.

Blaženčić, J. 1997: VLASINSKO JEZERO – hidrobiološka studija. Biološki fakultet,

Beograd.

Crnobrnja-Isailović, J. 2009: Osnovi konzervacione biologije (autorizovana skripta). PMF

Univerzitet u Nišu.

Crnobrnja-Isailović, J., Paunović, M. 2015: Conservation and Decline of European

Amphibians: The Republic of Serbia. In: (H Heathvole, J Wilkinson Eds) Amphibian

Biology Vol 11. Part 4.Status of Conservation and Decline of Amphibians: Eastern

Hemisphere: Southern Europe and Turkey. Pelagic Publishing, Exeter, UK, 45-55.

Crnobrnja-Isailović, J., Dinov, J., Ranđelović, V. 2011: Occurrence of European Adder

(Vipera berus, Viperidae, Ophidia) on Vlasina Plateau (Southeastern Serbia),

Biologica Nissana 2 (1): 81-83.  

Crnobrnja-Isailović, J., Dinov, J., Isailović, O., Ranđelović, V. 2015: Westernmost record of

Zootoca vivipara (Lichtenstein, 1823) in the Rhodope Massif, Serbia. Herpetozoa, 27

(3/4), 162-165.

Crnobrnja Isailović, J., Milojković, D., Macura, B. Amphibians and Reptiles of Đerdap. In

press (bilingual monograph – Serbian/English)

Cvijić, J. 1896: Izvori, tresave i vodopadi u istočnoj Srbiji. Glas SKA, Beograd.

Dinov, J., Crnobrnja-Isailović, J. 2013: Amphibian and reptile species richness on Vlasina

plateau. 11thSymposium on the flora of southeastern Serbia and neighboring regions,

Vlasina lake, Serbia, June 13th-16th 2013, Abstract Book, p.123.

Dodd, C. K., Jr., J. Loman, D. Cogalniceanu, Puky, M. 2012: Monitoring Amphibian

Populations. Pp. 3577-3635 In: H.H. Heatwole and J. W. Wilkenson (eds.),

Conservation and Decline of Amphibians: Ecological Aspects, Effect of Humans and

Management. Amphibian Biology, Volume 10, Surrey Beatty & Sons, Chipping

Norton, New South Wales, Australia.

36

Dragišić, 1997: Geološko-hidrogeološke karakteristike sliva Vlasinskog jezera. In: Vlasinsko

jezero – hidrobioloka studija. (J. Blaženčić, ed.), Biološki fakultet Univ. u Beogradu,

25-35.

Dufresnes, C., Wassef, J., Ghali, K., Brelsford, A., Stöck, M., Lymberakis, P., Crnobrnja-

Isailović, J., Perrin, N. 2013: Conservation phylogeographics: does historical diversity

account for regional vulnerability in European tree frogs (Hyla arborea)? Molecular

Ecology 22:5669-5684

Edgar, P., Foster, J. and Baker, J. 2010: Reptile Habitat Management Handbook. Amphibian

and Reptile Conservation, Bournemouth.

Frankham, R., Ballou, J. D., Briscoe, D. A. 2004: A primer of conservation genetics.

Cambridge university Press, Cambridge.

Gasc, J. P., Cabela, A., Crnobrnja-Isailović, J., Dolmen, D., Grossenbacher, K., Hoffner, P.,

Lescure, J., Martens, H., Martinez-Rica, J. P., Maurin, H., Oliveira, M. E., Sofianidou,

T. S., Veith, M., Zuiderwijk, A. (ebs.) 1997: Atlas of amphibians and reptiles in

Europe. Paris (Societas Europea Herpetologica, Museum National d’Histoire

Naturalle & Service du Patrimoine Naturel) [collection Patrimoines Naturels 29],

pp.494.

Halliday, T. R. 1996: Amhobians. In: (Sutherland, W.J., ed) Ecological census techniques.

Cambridge Unversity Press, Cambridge, UK, 205-215.

Heyer, W.R., Donnelly, M.A., McDiarmid, R.W., Hayek, L.-A.C., Foster, M.S. (eds.). 1994:

Measuring and Monitoring Biological Diversity: Staandard Methods for Amphibians.

Smithsonian Institute, Washington & London.

IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. www.iucnredlist.org [Downloaded on

10 February 2014].

Katić, D. 1910: Vlasinska tresava i njezina prošlost. Spomenik Srpske Kraljevske Akademije,

prvi razred, 50 (8), Beograd.

Košanin, N. 1910: Vlasina biljnogeografska studija. Glas Srpske Kraljevske Akademije, 81:

86-186. Beograd.

Krizmanić, I. 2003: Herpetofauna. Protected landscape “Vlasina”, contribution to the study.

Beograd (Institute for Nature protection of Serbia), pp. 5 [In Serbian].

Lee, J.-H., Lee, M.-J., Lee, G.-G. 2015: National level of assessment of biodiversity

importance – focusing on South Corea. KSCE Journal of Civil Engeneering 19: 46 -

62

37

Matvejev, S.D. (1961): Biogeografija Jugoslavije. Biološki institut NR Srbije, Beograd.

Milojković, D. 2006: Uporedna analiza diverziteta gmizavaca (Reptilia) nacionalnih parkova

“Đerdap”, “Durmitor” i “Kopaonik” . Diplomski rad. Biološki fakultet, Univerzitet u

Beogradu.

Petković, K. (ed.) 1975: Geologija Srbije III: Stratigrafija; prekambrijum i paleozoik. Zavod

za geologiju i paleontologiju rudarsko geološkog fakulteta. Univ. u Beogradu.

Petković, K. (ed.) 1977: Geologija Srbije III2: Metamorfizam. Zavod za regionalnu

geologiju i paleontologiju rudarsko geološkog fakulteta. Univ. u Beogradu.

Ranđelović, V., Zlatković, B. 2010: Flora i vegetacija Vlasinske visoravni. Prirodno-

matematički fakultet, Niš.

Saulović, Đ., Mujić, Dž. 2009: Prirodni bioindikatori u životnoj sredini. Banja Luka.

Sillero, N., Campos, J., Bonardi, A., Corti, C, Creemers, R., Crochet, P.-A., Crnobrnja

Isailović, J., Denoël, M., Ficetola, G. F., Gonçalves, J., Kuzmin, S., Lymberakis, P.,

de Pous, P., Rodríguez , A., Sindaco, R., Speybroeck , J., Toxopeus, B., Vieites, D.R.,

Vences , M. 2014: Updated distribution and biogeography of amphibians and reptiles

of Europe. Amphibia-Reptilia 35: 1-31.

Simberloff, D. 1988: The contribution of population and community ecology to conservation

science.- Annual Review of ecology and Systematics, Palo Alto; 19: 473-511.

Stevanović, V. ed. 1999: Crvena knjiga flore Srbije, 1. Ministarstvo za životnu sredinu,

Biološki fakultet Univ. u Beogradu i Zavod za zaštitu prirode R. Srbije.

Sutherland, W.J. 2000: The Conservation Handbook: Research, management and policy.

Blackwell Science, Oxford & London.

Tomović, Lj., Ajtić, R., Ljubisavljević, K., Urošević, A., Jović, D., Krizmanić, I., Labus, N.,

Đorđević, S., Kalezić, M., Vukov, T., Džukić, G. 2014: Reptiles in Serbia –

Distribution and diversity patterns. Bull. Nat. Hist. Mus. Belgrade 7: 129-158.

Vukov, T., Kalezić, M., Tomović, Lj., Krizmanić, I., Jović, D., Labus, N., Džukić, G. 2013:

Amphibians in Serbia – Distribution and diversity patterns. Bull. Nat. Hist. Mus.

Belgrade 6: 90-112.

Wielstra, B., Crnobrnja-Isailovic, J., Skidmore, A. K., Sotiropoulos, K., Toxopeus, A. G.,

Tzankov, N., Vukov, T., Arntzen, J. W. 2013a: Tracing glacial refugia of Triturus

newts based on mitochondrial DNA phylogeography and species distribution modeling.

Frontiers in Zoology 10: 13.

38

Wielstra, B., Litvinchuk, S., Naumov, B., Tzankov, N., Arntzen, J.W. 2013b: A revised

taxonomy of crested newts in the Triturus karelinii group (Amphibia: Caudata:

Salamandridae), with the description of a new species. Zootaxa, 3682: 441–453.

39

8. SUMMARY

The Vlasina Plateau is protected as a nature reserve of special interest. It harbours

more than 850 plant species and more than 180 species of vertebrate animals. Local species

list contains 12 amphibian and 12 reptile species. Our research, conducted from 2010. to

2013., confirmed occurence of 10 amphibian and 6 reptile species and added another reptile

species – a Smooth Snake (Coronella austriaca) – on the list. Two reptile species from the

list were not seen, but they were, however, confirmed by local inhabitants interviewed

during the study. Most of listed species belong to typical elements of either boreal forests of

taiga type or of middle European mostly deciduous forests. We recognized Ichthyosaura

alpestris, Bufo bufo and Lacerta agilis as the most common species. Common species were

Salamandra salamandra, Bombina variegata, Rana temporaria, and Anguis fragilis. Among

the rarest species were Triturus macedonicus, Rana dalmatina, Coronella austriaca and

Vipera berus. However, some of them were assigned as common according to the

questionarry. All the amphibian and reptile species detected on Vlasina plateau are

proclaimed as currently non-threatened by international standards and thus assigned Least

Concerned (LC) on IUCN Red List of Threatened Species. The only exception is Triturus

macedonicus. This recently described crested newt species has no defined conservation status

yet and its global distribution is restricted on central parts of the Balkan peninsula.

40

PRILOG I.

AMPHIBIA: NALAZI 2010.-2013.

Urodela

Salamandridae

Salamandra salamandra – Vlasina Rid FN03

Ichthyosauria alpestris – Božički kanal FN12, Vlasina Promaja FN02, Vlasina Rid FN03

Lissotriton vulgaris – Vlasina Rid FN03

Triturus macedonicus – Božički kanal FN12

Anura

Bombinatoridae

Bombina variegata – Vlasina Rid FN03, Vlasina Okruglica FN02, Cvetkova reka FN03,

Veliki Stan FN01

Bufonidae

Bufo bufo – Vlasina Promaja FN02, Vlasina Rid FN03, Vlasina Okruglica FN02 Cvetkova

Reka FN03

Hylidae

Hyla arborea – Božički kanal FN12

Ranidae

Pelophylax ridibundus – Vlasina Rid - obala Vlasinskog Jezera FN03

Rana dalmatina – Vlasina Rid FN03

Rana temporaria – Vlasina Rid FN03, Cvetkova Reka FN03

41

PRILOG II.

REPTILIA: NALAZI 2010.-2013.

Sauria

Anguidae

Anguis fragilis – Cvetkova Reka FN03

Lacertidae

Lacerta agilis – Veliki Strešer FN02, Veliki Stan FN01, Vlasina Rid FN03

Podarcis muralis – Vlasina Rid FN03

Zootoca vivipara – Veliki Strešer FN02

Ophidia

Colubridae

Coronella austriaca – Vlasina Okruglica FN02

Natrix natrix – Vlasina Rid FN03

Viperidae

Vipera berus – Vlasina Rid FN03

42

Редни број, РБР: Идентификациони број, ИБР: Тип документације, ТД: Mонографска

Тип записа, ТЗ: текстуални / графички

Врста рада, ВР: Mастер рад

Аутор, АУ: Јелена Динов

Ментор, МН: Јелка Црнобрња Исаиловић

Наслов рада, НР: Bogatstvo vrsta faune vodozemaca i gmizavaca Vlasinske

visoravni

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2015. Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада,ФО

(поглавља/страна/цитата/табела/слика/графика/пр

илог)

8/39/38/ 8/6/2/2

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Конзервациона биологија

Предметна одредница/Кључне речи,

ПО:

водоземци, гмизавци, Власинска висораван

УДК 530.145 (узима се у библиотеци)

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН: уколико је рад рађен ван факултета (у лабораторији)

Извод, ИЗ: Власинска висораван је заштићена као резерват природе од посебног значаја. Локална листа врста броји 12 врста водоземаца и 12 врста гмизаваца. Наша истраживања, рађена од 2010. До 2013.,

потврдила су присуство 10 врста водоземаца и 6 врста гмизаваца и додала врсту Coronella austriaca на листу. Две врте гмизавца са листе нису потврђене истраживањима, али су потврђена од стране локалних становника интервјуисаних током израде студије..

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО: __- Члановикомисије, Председник: Проф. др Предраг Јакшић

Члан: Проф. др Владимир Жикић

Члан, ментор : Проф. др Јелка Црнобрња Исаиловић

Accession number, ANO: Identification number, INO:

43

Document type, DT: Monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Jelena Dinov

Mentor, MN: Jelka Crnobrnja Isailović

Title, TI: Amphibian and reptile species richness on Vlasina plateau

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2015

Publisher, PB: author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD:

(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/

appendixes)

8/39/38/ 8/6/2/2

Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD: Conservation biology

Subject/Key words, S/KW: amphibians, reptiles, Vlasina plateau

UC 530.145

539.171Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: The Vlasina Plateau is protected as a nature reserve of special interest. Local species list contains 12

amphibian and 12 reptile species. Our research, conducted from 2010. to 2013., confirmed occurence of 10 amphibian and 6 reptile

species and added Coronella austriaca on the list. Two reptile species from the list were not seen, but

were, however, confirmed by local inhabitants interviewed during the study.

Accepted by the Scientific Board on, ASB:

Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Prof Dr Predrag Jakšić

Member: Prof Dr Vladimir Žikić

Member, Mentor: Prof Dr Jelka Crnobrnja Isailović

44