masine u pejzazoj arh

MAŠINE U PEJZAŽNOJ ARHITEKTURI (Skripta 1)

Prof. dr Anđelko BajkinDr Ondrej Ponjičan, docent

1. NAČAJ MAŠINA U PEJZAŽNOJ ARHITEKTUTI

1.2. Osnovni pojmoviUvođenje mehanizacije ima tri osnovna cilja:- povećanje produktivnosti po radniku- povećanje blagovremenosti i kvaliteta izvođenja radova u pejzažnoj arhitekturi i- da promeni karaktet radova u pejzažnoj arhitekturi, čineći ih manje napornim, a više

privlačnim i atraktivnim.

Mehanizacija je jedna etapa u procesu razvitka proizvodnje, upravljanja i rukovođenja obeležena zamenom ljudskog i životinjskog rada sa radom mašina. Mehanizacija industrije je bio prvi uslov za industrijalizaciju.Ovo je dovelo do stalnog usavršavanja mašina i automatizacije radnih operacija. U literaturi se ponekad razlikuju dve etape: prva je zamenila rad ljudskih mišića, a druga sa pojavom elektronike i računara, je u stanju da zameni čoveka na svim teškim, prljavim i rep... poslovima. Razvoj je ukratko išao od alata i naprava preko mašina i instrumenata do mašinskih postrojenja i industrijskih sistema, gde su pojedine mašine samo podsistemi ukupnog sistema.

Mašine u pejzažnoj arhitekturi su radne mašine koje se sastoje od brojnih elemenata, sklopova, podsklopova, mehanizama, sistema, agregata i pribora.Elemenat je deo koji ne može dalje da se rastavlja bez razaranja, kao što su: zupčanik, lančanik, vratilo, osovina i drugo.

Sklop je skup dva ili više elemenata spojenih u celinu, radi obavljanja određenih zadataka, kao što su: kolenasto vratilo sa zamajcem, točak upravljača sa osovinom i drugo. U okviru jednog sklopa može da postoji više podslopova, koji se takođe sastoje od dva ili više elemenata u okviru sklopa.

Mehanizam je sklop više elemenata i sklopova u kojem kretanje jednog elementa potpuno definiše kretanje drugog elementa, kao što je klipno-kolenasti mehanizam, diferencijal traktora ili mehanizam za priključenje oruđa za traktor.

Sistem je skup više elemenata, sklopova i mehanizama povezanih u jednu celinuradi radi obavljanja nekih funkcija, kao što su: sistem za hlađenje motora, kočioni sistem, itd.Agregat je skup više elemenata, sklopova, mehanizama povezanih u jednu celinu, radi obavljanja nekih funkcija, kao što motor sa unutrašnjim sagorevanjem energiju goriva pretvara u mehanički rad.

MAŠINE U PEJZAŽNOJ ARHITEKTURI

Pribor je skup više elemenata, sklopova, mehanizama i sistema povezanih u jednu celinu i služi za obavljanje kontrole, merenja i podešavanja. To su manometri, termometri, brojna automatika i elektronika, itd.

Mašina je reč grčkog porekla koja označava napravu za rad stvorenu po zamisli čoveka, koju pokreće motor. Oruđe je od mašine manje složeno, a njime se rad najčešće obavlja ručno. Međutim, odomaćeno je da se pod oruđem podrazumevaju sve priključne mašine.

Alat je naziv za ručna sredstva za rad.

Postrojenje je mašinski sistem za obavljanje nekih operacija u stacionarnom stanju, kao što su objekti zaštićenog prostora (staklenici, plastenici...), objekti za bio-gas, postrojenja za doradu i skladištenje, itd.

2


2. POGONSKE MAŠINE I VUČNO POGONSKE JEDINICE

Pogonske mašine predstavljaju tzv. "jedinice", koje jedan oblik energije pretvaraju u mehanički rad, a naziv dobijaju prema energiji koju pretvaraju (npr. toplotni motori, elektromotori...).

2.1. Vrste pogonskih motora

U prošlosti je razvijeno više vrsta pogonskih motora, radi iskorišćenja raspoloživih oblika energije na Zemlji, a to su: toplotni motori, elektromotori, vetreni motori, solarni motori, hemijsko-baterijski motori i dr.

Toplotni motori toplotu dobijenu sagorevanjem goriva pretvaraju u mehanički rad. U suštini, ovi motori hemijsku energiju goriva pretvaraju u toplotu, a potom u mehanički rad (tzv. motori s unutrašnjim sagorevanjem, skraćeno SUS motori). To je najzastupljenija vrsta pogonskih mašina u poljoprivredi.

Elektromotori električnu energiju pretvaraju u mehanički rad i imaju veliku primenu kod pogona stacionarnih postrojenja gde god postoji električno napajanje. U budućnosti treba očekivati još veću primenu elektromotora u poljoprivredi, a posebno u objektima zaštićenog prostora (staklenici, plastenici i visoki tuneli). Tamo gde nema električnog napajanja iz mreže, ona može da se proizvede korišćenjem električnog agregata, radi pokretanja sistema za navodnjavanje ili u slučaju nestanka električne energije za privremeni pogon raznih stacionarnih postrojenja, u objektima zaštićenog prostora itd.

Vetreni motori predstavljaju jedinice koje energiju vetra pretvaraju u mehanički rad ili u električnu energiju, a potom u mehanički rad. Ovaj vid energije ima tendenciju šireg korišćenja, kao stalni izvor energije, bez opasnosti za zagađenje okoline.

Solarni motori su jedinice za direktno korišćenje sunčeve energije za pogon pumpnih agregata, travokosilica itd. Solarna energija pretvara se u električnu, a potom u mehanički rad. Korišćenje ovog vida energije je u stalnom porastu i u direktnoj je zavisnosti od dostignutog nivoa razvoja uređaja za transformaciju sunčeve u električnu energiju.

Hemijsko-baterijski motori podrazumevaju razvoj specijalnih akumulatora, koji hemijski proizvode električnu energiju, a koja se potom pretvara u mehanički rad. Ovi motori se u najnovije vreme koriste za pogon viljuškara, travokosilica, trimera za oblikovanje ukrasnog drveća i žbunja... i predstavljaju ekološke motore.

Savremena koncepcija poljoprivrednih mašina podrazumeva sve više korišćenje hidrauličkih mašina (radnih ili motornih), koji u osnovi predstavljaju hidraulički sistem sastavljen od hidrauličkih cilindara i hidrauličkih pumpi i hidromotora.

2.2. Vučno pogonske jedinice

Vučno pogonske jedinice (VPJ) su mašine koje energiju pogonskih mašina transformišu u energiju vuče u kontaktu hodnog mehanizma i podloge ili pogona priključnih uređaja preko priključnog vratila ili izvoda spoljne hidraulike. Navedeni pokazatelji VPJ definisani su vučnim i ukupnim koeficijentom korisnog dejstva.

Vučni koeficijent korisnog dejstva VPJ (ηv) definiše stepen iskorišćenja snage motora na poteznici i izračunava se prema izrazu:

, (2.1)

gde je:

Ppot - snaga na poteznici, (kW),

3


Pe - efektivna snaga motora VPJ, (kW).

Ukoliko VPJ predaje snagu i preko priključnog vratila (Ppv) i hidrauličkog pogona (Ph) ukupni koeficijent korisnog dejstva VPJ izračunava se izrazom:

. (2.2)

Osim standardnih traktora točkaša, koji se u velikoj meri koriste za izvođenje nekih opštih agrotehničkih operacija u pejzažnoj arhitekturi, kao VPJ sve veću primenu nalaze i traktori sa gumenim gusenicama. Pored već navedenih VPJ, u pejzažnoj arhitekturi se koriste: motorne kopačice, jednoosovinski traktori, standardni traktori (4x2)S i (4x4)S, zglobni traktori (4x4)Z, kompaktni traktori (4x4)K, traktori nosači oruđa, tricikl traktori, traktori visokog klirensa, itd.

2.2.1. Motorne kopačice Motorna kopačica ili motokultivator, kako još nazivaju motornu kopačicu, (sl. 2.1) primenjuje

se u izvođenju površinske i međuredne obrade zemljišta na manjim površinama (baštama, manjim njivama...). Kao pogonske motore, motorne kopačice koriste dvotaktne ili četvorotaktne benzinske motore snage, najčešće od 1-5 kW, pri čemu specifična masa motorne kopačice iznosi od 10 – 25 kg/kW snage pogonskog motora.

a) b) c)

Sl. 2.1. Transformacija motorne kopačice u jednoosovinski traktor:1 - pogonski motor; 2 - poluge za upravljanje; 3 - motičice; 4 - pogonski točkovi

Motorna kopačica se, pri izvođenju obrade zemljišta, kreće usled obrtanja radnih organa u obliku motičica. Radni organi za obradu zemljišta sastoje se iz dva višedelna teleskopska vratila na kojima se nalaze motičice (3), sl. 2.1,b. Motičice usled obrtanja zasecaju zemljište, usitnjavaju ga,

pri čemu se kopačica kreće unapred. Radni zahvat motorne kopačice zavisi od snage pogonskog motora i dubine obrade, i kreće se najčešće u granicama od 30 do 120 cm.

Uklanjanjem motičica, kod motornih kopačica veće snage, mogu da se postave točkovi (4), te se na taj način motorna kopačica transformiše u jednoosovinski traktor (sl. 2.1, c).

Motorne kopačice mase od 20 do 25 kg (sl. 2.2,a) transportuju se nošenjem pomoću ručke, koja je postavljena iznad pogonskog motora. Radni zahvat ovih motornih kopačica kreće se u granicama od 30 – 45 cm, a prečnik motičica najčešće od 20 – 25 cm. Motorne kopačice mase od 30 - 65 kg (sl. 2.2,b) transportuju se oslanjanjem na pomoćni točak koji se nalazi na prednjem delu motorne kopačice. Tokom obrade zemljišta pomoćni točak se postavlja u gornji položaj (iznad i ispred motičica), a pri transportovanju ispod nivoa motičica.

4


a) b)

Sl. 2.2. Motorne kopačice sa benzinskim motorom

Za rad u zaštićenom prostoru, a radi eliminacije štetnih izduvnih gasova i buke, treba koristiti kopačicu na elektromotorni pogon. Kopačica sa radnim zahvatom do 60 cm je sa standardnim radnim organima, a izmena je napravljena u pogonskom delu tako što je zamenjen SUS-motor s elektromotorom. Električno napajanje je iz mreže niskog napona pomoću produžnog kabla.

a) b)

Sl. 2.3. Kopačica na elektromotorni pogon

Elektromotor snage 1,5 kW dovoljan je za prekopavanje zemljišta do dubine od 17 cm, kao i za površinsku kultivaciju, pa je kopačica primenljiva za obradu na otvorenom prostoru (sl. 2.3,a), kao i u zaštićenom prostoru (sl. 2.3,b). Radi lakše manipulacije u zaštićenom prostoru, gde je smanjen manevarski prostor i postoji potreba čestog premeštanja kopačice (prelaz preko betonirane staze, prelaz iz reda u red kulture u poodmakloj vegetaciji), pomoćni točak je u vreme obavljanja obrade često u upotrebi, radi oslanjanja i transporta (sl. 2.3,b).

2.2.2. Jednoosovinski traktoriJednoosovinski traktor (sl. 2.4), za razliku od motorne kopačice ima: sopstveni uređaj za

kretanje u vidu točkova, poteznicu i priključno vratilo. Na slici 2.4 prikazan je jednoosovinski traktor u agregatu sa jednobrazdnim raonim plugom sa predplužnjakom i dodatnim tegovima na prednjem nosaču i točkovima.

5


Sl. 2.4. Jednoosovinski traktor

Kao pogonski motori koriste se dvotaktni ili četvorotaktni benzinski motori i dizel motori snage najčešće od 2 – 10 kW, pri čemu se specifična masa kreće većinom u granicama od 15 do 30 kg/kW snage motora. Menjač ima veći broj stepena kretanja (brzina) za kretanje unapred, kao i jednu ili više brzina za kretanje unazad.

Jednoosovinski traktori imaju i uređaj za blokiranje kočnica pomoću kojih se izvodi kočenje levog ili desnog točka, pri izvođenju kružnog (sl. 2.5,a) ili polukružnog kretanja (sl. 2.5,b), u zavisnosti od agrotehničke operacije koja se izvodi.

a) b)

Sl. 2.5. Kružno i polukružno okretanje jednoosovinskog traktora

Poluge sa rukohvatima mogu da se podešavaju u horizontalnoj ravni (levo ili desno) za odgovarajući ugao (sl. 2.6,a), kako se rukovaoc ne bi kretao po obrađenoj površini zemljišta (sl. 2.6,b). Poluge sa rukohvatima za upravljanje jednoosovinskim traktorom mogu da se podešavaju u vertikalnoj ravni u zavisnosti od agrotehničke operacije koja se izvodi, odnosno priključne mašine, i visine radnika koji rukuje mašinom (pomeranjem nagore ili nadole, sl. 2.6,c).

6


a)

b)

c)

Sl. 2.6. Zakretanje poluga sa rukohvatima u horizontalnoj i vertikalnoj ravni

Poluge sa rukohvatima mogu da se zakrenu za 1800 u horizontalnoj ravni (sl. 2.6, a i 2.7), u zavisnosti od radne operacije koja se izvodi.

Sl. 2.7. Zakretanje poluga sa rukohvatima za 180°

Na slici 2.8,a prikazan je jednoosovinski traktor sa standardno postavljenim polugama sa rukohvatima u agregatu sa rotofrezom pri izvođenju površinske obrade zemljišta, dok je na slici 2.8,b prikazan jednoosovinski traktor u agregatu sa prikolicom, pri transportovanju saksija sa cvećem iz staklenika.

7


a) b)

Sl. 2.8. Jednoosovinski traktor u agregatu sa različitim priključcima

Veliki broj priključnih mašina moguće je prikopčati za jednoosovinski traktor, a neke od njih su prikazane na slici 2.9.

a) b) c)

d)e) f)

g) h) i)

Sl. 2.9. Jednoosovinski traktor u agregatu sa nekim od priključnih mašina:a - rotofreza; b - raoni plug ravnjak; c - nagrtač zemlje; d - obrtni raoni plug;

e - kultivator sa nagrtačem zemlje; f - prskalica; g - travokosilica; h - travokosilicasa košem; i - sitnilica orezanog granja

Osim navedenih priključnih mašina, jednoosovinski traktor može da se agregatira i: pumpom za navodnjavanje, sadilicama rasada, lukovica i krtola, međurednim kultivatorom, rasipačem mineralnog hraniva, vadilicom krompira i drugim priključnim mašinama. U zavisnosti od radne operacije koja se izvodi, točkovi na jednoosovinskim traktorima mogu biti sa pneumaticima ili metalni (kandžasti ili rešetkasti). Tako naprimer pri oranju, na točkovima se postavljaju dodatni tegovi i kandžasti točkovi dok se kod jednoosovinskih traktora veće snage, pored navedenog, pri

8


izvođenju oranja na većoj dubini na prednjem delu traktora nalazi nosač na koji se postavljaju dodatni tegovi. Na ovaj način povećava se ukupna masa jednoosovinskog traktora što obezbeđuje veće iskorišćenje vučne sile traktora.

2.2.3. Niski traktori sa krutom i zglobnom šasijomNiski traktori sa krutom šasijom (sl. 2.10,a) i niski zglobni traktori (sl.2.10.b) odlikuju se

efikasnim sistemom oscilujuće šasije, maksimalnom stabilnošću, zbog niskog težišta, što mu omogućava rad i na ekstremnim nagibima. Snaga dizel motora, u zavisnosti od tipa traktora, kreće se od 25 kW do preko 60 kW. Mogu biti opremljeni sa različitim menjačima, sa 12 (8 za kretanje napred i 4 za kretane unazad) ili sa 32 stepena prenosa (16 za kretanje unapred i 16 za kretanje unazad) kao i sa hidrostatskim pogonom (sl. 2.10,b) sa tri režima rada (sporo, normalno i brzo).

a) b)Sl. 2.10. Niski traktor sa krutom šasijom i prednjim upravljačkim točkovima (a) i zglobni traktor (b)

Odličan raspored mase traktora obezbeđuje znatno uravnoteženiji odnos prednjeg i zadnjeg dela traktora pri opterećenju u odnosu na klasične traktore. Traktori imaju mogućnost rotiranja vozačevog sedišta sa komandama za upravljanje, za 1800 u roku od 5 sekundi. Poboljšana je preglednost pri upotrebi priključnih mašina kako pozadi, tako i frontalno kačenih.

Hodni mehanizam obezbeđuje mali radijus okretanja, što utiče na smanjenje broja manevara pri izvođenju različitih agrotehničkih operacija.

2.2.4. Uski standardni traktoriUski standardni traktori nalaze široku primenu u izvođenju različitih agrotehničkih operacija u

pejzažnoj arhitekturi kako na otvorenom prostoru-njivi (rasadnicima ukrasnog drveća i šiblja, višegodišnjim zasadima...), ali i u objektima zaštićenog prostora (staklenicima, plastenicima i visokim tunelima). Glavne odlike uskih standardnih traktora su male dimenzije (minimalna širina iznosi 1,0 metar), veliki ugao zakretanja prednjih točkova, što obezbeđuje dobre manevarske sposobnosti i mogućnost za agregatiranje sa velikim brojem priključnih mašina. Savremeni uski standardni traktori proizvode se sa pogonom samo na zadnjim točkovima, 4 x 2 (2DW) i pogonom na sva četiri točka, 4 x 4 (4DW), imaju priključna vratila traktora sa 540 i 1.000 o/min, podizni hidraulični mehanizam, izvode spoljne hidraulike. Menjači imaju veliki broj stepeni prenosa za kretanje unapred i unazad, zavisno od proizvođača i modela traktora (npr. 45 za kretanje unapred i 45 za kretanje unazad), što omogućava ostvarenje radnih brzina od nekoliko stotina m/h do 40 km/h, a samim tim i izvođenje velikog broja agrotehničkih operacija. Snaga motora uskih standardnih traktora kreće se najčešće u granicama, zavisno od proizvođača i modela traktora, od 40 do 70 kW.

*Traktor je samohodna vučno-pogonska jedinica, sastavljena od elemenata, sklopova, mehanizama, agregata i pribora, namenjena za izvođenje brojnih operacija u sastavu sa nekim oruđem ili mašinom.

9


3. MAŠINE ZA UREĐENJE I DRENAŽU ZEMLJIŠTA

Da bi se novoosvojene površine privele nameni za proizvodnju cveća, povrća, lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, kako na otvorenom polju tako i u objektima zaštićenog prostora, ili za formiranje travnjaka i ostalih uređenih zelenih površina, potrebno je primeniti:

- mašine za pripremne radove na zemljištu,- mašine za iskop i ravnanje zemljišta,- mašine za izvođenje radova na drenaži zemljišta i- mašine za iskop i održavanje otvorenih kanala.

3.1. Mašine za pripremu zemljišta

Mašine za pripremne radove na zemljištu imaju zadatak da pripreme i očiste teren za obavljanje narednih radova. Pripremni radovi obuhvataju: čišćenje površine zemljišta od korenja, panjeva, drveća i žbunja, sakupljanje kamena i rastresanje zemljišta.

Pripremni radovi sa zemljištem izvode se mašinama za: čupanje panjeva, obaranje stabala i vađenje korenja, čišćenje površine zemljišta od žbunja i šikara, sakupljanje kamena, izvođenje duboke obrade zemljišta i podrivanje.

3.2. Mašine za iskop i ravnanje zemljišta

Posle završene pripreme zemljišta, pristupa se osnovnoj operaciji rada sa zemljištem, tj. iskopu, razastiranju ili nasipanju zemljišta. Mašine za iskop i ravnanje zemljišta namenjene su za iskop zemljišta u slojevima debljine do 20 cm s istovremenim transportom i razastiranjem zemljišta u slojevima i ravnanjem.

Radni ciklus mašina za iskop i ravnanje zemljišta, sastoji se iz sledećih operacija: - iskopa zemljišta,- transporta zemljišta,- pražnjenja radnog organa mašine s istovremenim ravnanjem površine i- povratnog transportnog hoda.

Prema nameni i obliku alata za izvođenje radova sa zemljištem ova grupa mašina obuhvata: bagere, skrepere, dozere, gredere i sl.

Radni organ kod bagera je kašika sa nožem, kod skrepera koš sa nožem, a kod dozera i grejdera daska i nož.

3.3. Mašine za iskop kanala

Radi regulacije vodnog režima područja za potrebe biljne proizvodnje, preduzimaju se odgovarajući melioracioni radovi. Sve mere kojima se utiče na poboljšanje vodnih svojstava zemljišta nazivaju se hidrotehničke melioracije, dok se agrotehničkim melioracijama poboljšavaju proizvodna svojstva zemljišta.

Zadatak odvodnjavanja je stvaranje uslova za postizanje stabilnih i visokih prinosa poljoprivrednih kultura odvođenjem suvišnih voda sa i iz zemljišta. Odvodi se samo ona voda sa nekog područja, koja je štetna za biljku (vlažnost zemljišta iznad poljskog vodnog kapaciteta, ili skraćeno PVK). Odvodnjavanjem zemljištu se menjaju njegove osobine što omogućava promenu obima i kvaliteta dotadašnje poljoprivredne proizvodnje i njene strukture.

Sistem za odvodnjavanje s otvorenom kanalskom mrežom, koja ima zadatak da prikupi sav višak vode, izgrađuje se sa bagerima i specijalnim mašinama za iskop kanala.

Mašine za iskop kanala (kanalokopači) su mašine za iskop kanala manjih dimenzija. Izrađuju se sa aktivnim i pasivnim radnim organima i uglavnom se kače za poluge hidraulučnog podiznog sistema traktora.

10


3.4. Mašine za izvođenje radova na drenaži zemljišta

Drenaža se koristi za regulisanje visokog nivoa podzemne vode, ali je moguće i uklanjanje suvišnih voda poreklom od padavina (površinska drenaža).

Pri proizvodnji u objektima zaštićenog prostora (visoki tuneli, plastenici ili staklenici) potrebno je da zemljište bude dovoljno duboko i bogato humusom, da ima dobar vodni i vazdušni kapacitet, odgovarajuću pH vrednost i da ne sadrži štetne soli. Pri postavljanju objekata zaštićenog prostora i zasnivanja proizvodnje obavezno mora da se proveri nivo podzemne vode. Povoljnim stanjem smatra se ako je nivo podzemne vode na dubini između 80 i 120 cm. Ako je nivo podzemne vode 70 do 100 cm, obavezno se postavljaju drenažne cevi, čime se sprečava zakišeljavanje zemljišta i smanjivanje vazdušnog kapaciteta zemljišta.

Osnovna podela drenaže je: krtična drenaža, vertikalna drenaža, biološka drenaža i horizontalna cevna drenaža.

Krtična drenaža primenjuje se na teškim, glinovitim zemljištima, koja su u određenim periodima godine sklona prevlaživanju. Krtični kanali su posebni tip drenažnih kanala, koji se izrađuju tako što se kroz zemljišni profil na određenoj dubini provlači drener (cilindrično telo sa konusnim vrhom), izrađen od kvalitetnog metala otpornog na habanje, a pričvršćen je najčešće pomoću lanca za donji deo klina podrivača.

Vertikalna drenaža predstavlja sistem specijalnih bušotina ili bunara iz kojih se po potrebi crpi voda radi sniženja nivoa podzemne vode.

Biološka drenaža ili odvodnjavanje transpiracijom služi kao dopunska mera. Ovaj način odvodnjavanja podrazumeva sadnju određenih vrsta biljaka, poznatih po velikoj potrošnji vode u procesu stvaranja suve mase. U tu svrhu su naročito pogodni: iva, topola, dud, brest, američki javor, klen, kajsija i lešnik.

Horizontalna cevna drenaža prema dubini postavljanja cevi može biti, plitka (na 0,8 do 1 m dubine), srednje duboka (1 do1,3 m) i duboka (1,3 m). Znatno poboljšanje kvaliteta odvodnjavanja postignuto je primenom perforiranih, plastičnih drenažnih cevi s izlivnom cevi sa štitnikom na kraju prema otvorenom kanalu. Polaganje ovih cevi izvodi se potpuno mehanizovano.

Mašine za polaganje cevne drenaže u osnovi se sastoje iz vučno-pogonske jedinice velike snage motora (od 110 do 200 kW), kao i radnih organa za formiranje kanala, podrivanje zemljišta i polaganje drenažnih cevi. Prikazana mašina (sl. 3.1) može da polaže drenažne cevi prečnika do 100 mm na dubinu do jednog metra.

Upravljanje uređajem za iskop i polaganje plastičnih perforiranih drenažnih cevi kod savremenih mašina, moguće je ostvariti pomoću: laserskih kontrolnih uređaja za održavanje zadatog nagiba dna kanala za polaganje drenažnih cevi (sl. 3.1), ili vođenjem mašine preko satelitskog sistema, GPS.

Plastične drenažne cevi nalaze se namotane na kalemu, koji je postavljen na mašini. Pomoćni radnik ulaže drenažnu cev u vođicu, koja se nalazi na zadnjem delu podrivača. Na donjem delu vođice, pri dnu rova je otvor kroz koji se cev polaže na dno otvora. Prečnici cevi su standardizovani (40, 60, 80, 100, 150, 200, 250 i 300 mm), a nagib (tj. pad) cevovoda obezbeđuje da voda kroz njih otiče brzinom koja povećava nošenje čvrstih čestica brzinom od 0,2 do 0,3 m/s. Prolaskom podrivača zemljište se obrušava pokrivajući cevi.

11


Sl. 3.1. Vučena mašina za postavljanje drenažnih cevi

Drenažne cevi se postavljaju na određenoj dubini, koja je veća od dubine obrade zemljišta, hN. Odnos dubine postavljanja drenažnih cevi (d) i njihovo međusobno rastojanje (L), slika 3.2, u direktnoj je zavisnosti od mehaničkog sastava zemljišta. Na peskovitom zemljištu dubina postavljanja drenažnih cevi (d1) iznosi od 0,8 do 1,2 m, dok na glinovitom i teškom ilovastom zemljištu dubina postavljanja drenažnih cevi (d2) je od 0,8 do 0,9 m. Razmak između drenažnih cevi na peskovitom zemljištu (L1) iznosi od 3 do 4 m, a na glinovitom i teškom ilovastom zemljištu (L2) od 1,5 do 2 metra.

Sl. 3.2. Uzajamna zavisnost dubine polaganja drenažnih cevi (d) i rastojanja između drenažnih cevi (L)

Duboko postavljeni drenovi poboljšavaju vodni režim zemljišta do veće dubine i odvodnjava se površina sa manjom ukupnom dužinom cevi. Nedostatak duboko postavljene drenaže je u tome što se nivo vode snižava polako, odvodnjavanje rizosfernog sloja je neravnomerno, a i iskop je otežan. Plitko postavljena drenaža brzo i ravnomerno odvodi vodu, međutim cevi dolaze u zonu mržnjenja, korenje biljke prodire u cevi i potrebna je relativno velika ukupna dužina cevi za odvodnjavanje plitkog zemljišnog sloja.

Kod velikih dužina cevovoda i neujednačene konfiguracije terena prave se drenski kolektori na minimalnoj dubini od 80 cm, tj. ispod dubine izmrzavanja i zone maksimalnog sadržaja korena gajenih biljaka.

Maksimalna dubina postavljanja drenskih cevi je oko 1,5 m, a u nekim slučajevima (obodni drenovi) i do 2,0 m. Kod odvodnjavanja zemljišta u kojima je prva izdan izuzetno mineralizovana, dubina postavljanja drenažnih cevi može biti i do 3,0 m.

12


Pad i dužina plastičnih drenažnih cevi zavisi od prečnika cevi i tipa zemljišta. Za minimalni prečnik plastične drenažne cevi od 50 mm minimalni pad iznosi od 0,1 do 0,4% a granična dužina drenažnih cevi od 200 do 300 m.

Održavanje horizontalne cevne drenaže radi obezbeđenja oticanja vode podrazumeva redovno čišćenje izliva, kao i ispiranje drenova skupljača i kolektora. Redovnim održavanjem obezbeđuje se funkcionalnost drenažnog sistema, a poremećaji mogu biti različitog porekla kao što je prikazano na slici 3.3.

Ispiranje drenažnih cevi obavlja se pumpnim uređajima visokog pritiska, radi uklanjanja mehaničkih nečistoća (glinovite čestice i deo peska). Metalni talog mora da se uklanja i hemijskim ispiranjem.

Sl. 3.3. Uzroci poremećaja funkcionalnosti drenaže:1 - zasipanje otvorenog kolektora; 2 - stvaranje plužnog đona; 3 - stvaranje pokorice; 4 - kolmiranje

korenjem; 5 - kolmiranje nanosom; 6 - izliv drena obrastao rastinjem; 7 - zasipanje kanala

3.5. Mašine za održavanje otvorenih kanala

Kanalska mreža mora biti u funkcionalnom stanju u vreme eksploatacije. Održavanje otvorene kanalske mreže, bez obzira na njenu namenu, obavlja se uklanjanjem rastinja i korekcijom poprečnog profila kanala.

Uklanjanje rastinja obavlja se: biološkom, hemijskom ili mehaničkom metodom.Biološko čišćenje kanala podrazumeva gajenje odgovarajućih biljnih i životinjskih vrsta koje će

direktno ili indirektno uništavati korove, a jednostavni su za održavanje.Hemijski metod uklanjanja vegetacije podrazumeva primenu herbicida. Međutim, korišćenje

herbicida može izazvati trovanje riba i drugog živog sveta u kanalu i vodotocima povezanim sa tretiranom kanalskom mrežom i takva voda ne može biti korišćena za ljudske potrebe i mogu da se unište gajene kulture ako se sa njom navodnjava.

Mehaničko uklanjanje vegetacije podrazumeva uklanjanje obalske i akvatične vegetacije. Uklanjanje obalske vegetacije izvodi se košenjem pomoću traktorskih ili samohodnih kosilica (sl. 3.4).

13


a) b)

Sl. 3.4.Traktorska (a) i samohodna kosilica (b) za uklanjanje obalske vegetacije

Uklanjanje akvatične vegetacije izvodi se kosilicom koje se postavljaju na različite plovne objekte (sl. 3.5) i služe za košenje po profilu i dubini kanala, s istovremenim prikupljanjem i odlaganjem pokošene mase biljaka na obalu, ili puštanjem pokošene mase u vodu.

Sl. 3.5. Plovna kosilica

Korekcija poprečnog profila kanala izvodi se mašinama koje su obavile i iskop kanala. Osnovni radni organ za čišćenje kanala je kašika, koja je za tu priliku s otvorima za oticanje vode iz nje (sl. 3.6).

Sl. 3.6. Kašika s otvorima za čišćenje kanala (postavljena na streli bagera)

14


5. DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA

Neprekidnim gajenjem cveća, i drugog sadnog materijala na istom mestu dolazi do porasta populacije (tj. namnožavanja) štetnih organizama u zemljištu: prouzrokovača bolesti (gljive, bakterije, virusi), insekata, grinja, nematoda, korova i glodara. Ta pojava može dostići tolike razmere da se onemogućava bezbedno i ekonomično gajenje biljnih vrsta i radi toga dezinfekcija zemljišta predstavlja značajan deo programa zdravstvene kontrole i zaštite. Štetni organizmi se moraju uništiti na najpogodniji način i za gajenu biljnu vrstu i za zemljište, odnosno, primenjenom tehnologijom proizvodnje treba održavati "čistoću" proizvodnog zemljišta i okolnih parcela.

Zbog razlika i ograničenosti delovanja različitih mera za dezinfekciju, najpogodnije je primeniti tzv. integralnu zaštitu koja podrazumeva kombinaciju različitih metoda dezinfekcije (fizičkih, hemijskih i dr.). Suština kombinovanja je dopunjavanje primenjenih metoda u delovanju kako zbog ograničenosti njihovog dejstva na određenu populaciju patogena, tako i zbog štetnih posledica prekomernog doziranja na korisne organizme u zemljištu. Bez obzira da li se radi o dezinfekciji zemljišta na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru, neki od načina dezinfekcije moraju se periodično ili redovno sprovoditi, a koja konkretna mera je primenjiva i neophodna zavisi od vrste i obima prisutnosti patogena u zemljištu.

Opšti preduslov za primenu dezinfekcije je odgovarajuće fizičko stanje zemljišta. To se pre svega odnosi na dobru usitnjenost (veličina grudvi max do 25 mm) i vlažnost zemljišta kao kod bilo koje vrste obrade (tj. ni presuvo, ni prevlažno). Ako se radi o primeni hemijske dezinfekcije, mora se u tehnologiji proizvodnje rezervisati vreme za dezinfekciju u trajanju od 2 do 4 nedelje, kada se ne preporučuje obavljanje ni jedne agrotehničke operacije na tretiranom zemljištu.

5.1. Fizička dezinfekcija

Osnovni način održavanja "čistoće" zemljišta, u širem smislu dezinfekcije, je fizičko uklanjanje zaraženih biljaka ili njihovih delova čupanjem, ili sprovođenje određenih agrotehničkih mera radi suzbijanja štetočina. To je lokalna intervencija i najčešće je rezultat dobrog zdravstvenog nadzora i ima karakter prevencije. Međutim, ukoliko je zaraza, ili mogući izvor zaraze prisutan duži period vremena ili je zahvaćeno šire područje, neophodno je preduzeti dezinfekciju putem zaoravanja zaraženih biljnih ostataka (plodova, stabljika, krtola, lišća i dr.).

Zaoravanjem se prekrivaju inokulumi slojem zemljišta i potpomaže se eliminacija većine patogena koji se nalaze na ili u delovima biljaka i zemljišta. Stoga je dubina zaoravanja (>25 cm) vrlo bitna, jer se zaraženi sloj zemljišta biljnim ostacima odlaže na mesto gde oni podležu mikrobiološkoj i drugoj dezintegraciji. Za takvo zaoravanje su, sa fitosanitarnog stanovišta, najpogodniji raoni plugovi sa spiralnom daskom, jer u potpunosti prevrću plasticu. Zaoravanje je efikasno i za uklanjanje proraslih korovskih biljaka i za sprečavanje aktivacije njihovih semena rasutih po proizvodnoj površini.

Tokom vegetacije korovske biljke se interventno suzbijaju stalnom kultivacijom zemljišta i to sve dotle dok se gajene biljke ne ugrožavaju radom mašina.

Kultivacija se obavlja sa međurednim kultivatorom (sl. 5.1) prilagođenom usevu, čime se eliminišu mlade korovske biljke u ranoj fazi rasta i pokrivaju tankim slojem zemlje kako bi započela njihova razgradnja.

Fizičkim merama dezinfekcije - zaštite ne mogu se eliminisati mikroorganizmi i njihovi reproduktivni organi koji su locirani i u najmanjim česticama zaraženog zemljišta, ali se može sprečiti njihovo širenje. Radi toga, nakon upotrebe mašina korišćenih na zaraženom zemljištu, a pre korišćenja na nazaraženom zemljištu, treba izvršiti njihovo pranje, detaljno čišćenje i dezinfekciju. Ovo se odnosi kako na mašine za osnovnu obradu zemljišta, predsetvenu pripremu i međurednu kultivaciju , tako i na sejalice, sadilice i dr.

15


Sl. 5.1. Međuredni kultivator pri uništavanju korova

Sl. 5.2. Pokrivanje zemljišta folijom za solarizaciju

5.2. Hemijska dezinfekcija

Hemijska dezinfekcija zemljišta podrazumeva uništavanje patogena hemijskim sredstvima (fumigantima) na direktan način. Hemijska sredstva, zbog štetnosti njihovog prisustva na i u biljkama (kao rezultat predoziranja, nedovoljne razgrađenosti i dr.) i zbog ekoloških posledica njihove prekomerne upotrebe, sve više se izbegavaju i zabranjuju. Međutim, njihova primena u savremenoj proizvodnji najčešće se ne može potpuno izbeći i primenjuje se u kombinaciji sa drugim načinima dezinfekcije. Izborom manje toksičnih i brzo razgradivih pesticida, uz njihovu pravilnu i blagovremenu primenu, omogućava se dezinfekcija zemljišta do praga zdravstvene, ekološke i ekonomske štetnosti i dobija se dobar kvalitet i prinos gajenih biljaka. Tretiranje zemljišta sa hemijskim sredstvima obavlja se prskalicama, rasipačima mineralnog hraniva, ili sa specijalnim izvedbama mašina. Pošto su dezinfekcione hemikalije lako isparljive i njihovim razlaganjem se oslobađa gas koji uništava patogene u trajanju od više nedelja, odmah nakon ulaganja u zemljište, bez obzira na način unošenja, moraju se prekriti slojem zemljišta veće ili manje debljine. Primena hemijskih sredstava je ograničenog dejstva osim iz bezbednosnog razloga i zbog njihovog selektivnog delovanja na patogene i njihove rezistentnosti na delovanje pojedinih pesticida.

5.3. Solarizacija

Solarizacija se može ubrojati i u termički metod dezinfekcije, ali zbog specifičnosti izvođenja posebno se izučava. Osunčavanje (solarizacija) radi zagrevanja zemljišta, obavlja se pokrivanjem zemljišta (sl. 5.2) providnom plastičnom folijom, koja se primenjuje u tehnologijama savremene proizvodnje u hortikulturi. Pokrivanjem zemljišta, u kombinaciji sa intenzivnim zalivanjem po sistemu "kap po kap" postiže se povišenje temperature zemljišta na preko 50oC, u trajanju od 30 do 40 dana. Povišenje temperature pogoduje korovskim biljkama, ali zbog sputavanja rasta, povećane vlažnosti vazduha ispod folije, nedostatka kiseonika i svetlosti mlade korovske biljke venu i uginu. Da bi se postigla dobra efikasnost uništavanja korova, suma temperatura u vreme vegetacije gajene kulture u regionu gde se ova metoda primenjuje, treba da je velika, to znači da je primenjiva u krajevima gde je i broj sunčanih dana sa visokom temperaturom velik. Ovaj metod dezinfekcije je za kontinentalne uslove nedovoljno pouzdan i efikasan (i pored neospornog ekološkog karaktera), tim više što se njome ne mogu uništiti svi štetni organizmi u zemljištu, pa čak ni najprisutnije štetne gljive.

16


5.4. Termička dezinfekcija

Termička dezinfekcija se pokazala u praksi kao najpogodniji način uništavanja patogena obzirom na nedostatke ostalih metoda dezinfekcije, mada i ona ima mane. Suština tretiranja je izlaganje čestica zemljišta visokim temperaturama u kraćem ili dužem trajanju, za koje vreme se gotovo svi patogeni uništavaju. Nažalost, uništavaju se i neki od organizama korisni za biljke ili zemljište, pa primena treba da je strogo kontrolisana po pitanju vremena izlaganja zemljišta visokim temperaturama. Za tretiranje može se koristiti plamen iz gorionika, odnosno dimni gasovi visoke temperature ili vodena para. Tretiranje zemljišta zagrevanjem može podjednako efikasno da se primeni i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru.

Tretiranje plamenom obavlja se sagorevanjem gasovitog goriva (npr. propan-butana) zbog sastava produkata sagorevanja koji ne zagađuju ni tretirano zemljište ni okolni vazduh. Izvodi se mašinom koja u svom sastavu ima rastresač zemlje sa podizačem tretiranog sloja koja se kratkotrajno izlaže dejstvu visoke temperature produkata sagorevanja. Da se zemljište ne bi preterano zagrejalo izlaganjem dejstvu temperature od 800 do 1.100oC, njeno zadržavanje u takvoj sredini je 3 do 5 sekundi, pri čemu se zagreje na svega 80 do 90oC, a to je dovoljno obzirom da se patogeni uništavaju i na nižim temperaturama. Posle tretiranja, zemljište se povalja valjkom radi sabijanja, tako da se povišena temperatura postepeno snižava i produžava se njeno dejstvo.

Tretiranje vodenom parom se pokazalo u praksi kao najefikasniji metod dezifekcije, a uz to odgovara i strogim ekološkim standardima. Podjednako je prikladno za otvoreno polje i zaštićeni prostor, uz poštovanje specifičnosti sredine, jer se mogu koristiti isti uređaji za proizvodnju pare. Zemljište koje se dezinfikuje vodenom parom treba da je vlažnosti kao pri obavljanju bilo koje agrotehničke operacije u tehnološkom nizu. Ako je zemljište sa prevelikim sadržajem vlage ili je presuvo ne treba vršiti tretiranje vodenom parom. Dezinfekcija zemljišta vodenom parom je, uslovno rečeno, površinsko tretiranje jer je dubina prodiranja toplote ograničena na oranični sloj, koji se prethodno pripremi kako bi u vreme tretiranja bio rastresit, sa mrvičastom strukturom, a sve radi ujednačenog i lakog prodiranja vodene pare. Toplotni agregat za proizvodnju vodene pare je tzv. "mobilni generator pare " tj. "kotao " (sl. 5.3) niskog pritiska (natpritisak 0,5 bar). Stanje vodene pare je suvozasićeno ili pregrejano čime se izbegava preveliko ovlaživanje zemljišta.

Koliko energije se potroši za zagrevanje ilustruje sledeći primer: sa produkcijom od 100 kg/h vodene pare, omogućava se dezinfekcija zemljišta površine od 20 - 30 m2/h na dubini od 7 do 15 cm, uz prosečnu potrošnju ulja za loženje od 8 kg/h.

Sl. 5.3. Mobilni generatori vodene pare

Mobilni generatori vodene pare niskog pritiska proizvode se sa kapacitetom u dijapazonu od od 100 kg/h pa do 2.000 kg/h, sa potrošnjom ulja za loženje od 8 kg/h pa do 148 kg/h.

Dezinfekcija zemljišta na otvorenom polju, obavlja se specijalnim poklopcima tkz. "prevrnutim tepsijama", kojima se prekriva tretirano zemljište. Ovaj metod je pogodan za dezinfekciju zemljišta

17


čija je površina formirana u obliku leja (gredica). Tepsije (poklopci, zvona) su izrađene od nerđajućeg čelika, aluminijuma, ili nekog drugog nerđajućeg materijala. Tepsija je kvadratnog ili pravougaonog oblika, najčešće površine od 2 do 6 m2 . Pojedinačne prevrnute tepsije se najčešće postavljaju na ručna kolica (sl. 5.4), ali mogu biti i sa rukohvatima.

Sl. 5.4. Dezinfekcija leja vodenom parom pomoću prevrnute tepsije na kolicima

Prevrnuta tepsija se blago utiskuju u zemljište i kroz priključak sa gornje strane se dovodi vodena para iz generatora pomoću fleksibilnog creva.

Dezinfekcija zemljišta u zaštićenom prostoru, se obavlja na sličan ili identičan način kao i na otvorenom polju, s tom razlikom što se primenjena tehnika prilagođava specifičnostima prostora. Koriste se isti generatori vodene pare, ali pogodnije je da se to radi u prostoru koji je termički zaštićen i da nema uticaja vetra. Takođe se koriste obrnute tepsije (sl. 5.5), ali i pokrivači (sl. 5.6), ispod kojih se dovodi pripremljena vodena para.

Sl. 5.5. Dezinfekcija zemljišta u visokom tunelu, dovođenjem vodene pare ispod obrnutih tepsija

Sl. 5.6. Dezinfekcija zemljišta u stakleniku, dovođenjem vodene pare ispod pokrivača

18


Vreme za koje se ubrizgava para prvenstveno zavisi od temperature na kojoj se zemljište dezinfikuje i od željene dubine dezinfekcije. Nakon isteka potrebnog vremena tretiranja upotrebljeni pokrivač ili obrnuta tepsija premešta se na netretirano zemljište i postupak se ponavlja.

Toplotni kapacitet sistema za termičku dezinfekciju zemljišta vodenom parom u zaštićenom prostoru odabira se shodno izboru kultura čija proizvodnja se planira, ukupnoj površini i dimenzijama objekata zaštićenog prostora.

Metalne obrnute tepsije su pogodne za primenu u zaštićenom prostoru za površinsku dezinfekciju zemljišta do maksimalne dubine od 10 do 12 cm. Površina tepsije (tj. površina zemljišta koja se pokriva sa njom) se dimenzioniše prema toplotnom kapacitetu generatora. Vreme potrebno za dezinfekciju zemljišta na 90°C i dubini od 10 cm iznosi od 5 do 8 minuta (zavisno od spoljašnje temperature vazduha i stanja pripremljenog zemljišta).

Dezinfekcija ispod plastičnog pokrivača, koristi se svuda gde se preporučuje dezinfekcija na većoj dubini (preko 12 cm). Dužina trajanja ubrizgavanja vodene pare ispod pokrivača zavisi od željene dubine dezinfekcije zemljišta. Na primer: sa generatorom toplotnog kapaciteta od 800 kg/h vodene pare, na površini od 150 m2, za dezinfekciju zemljišta na 90°C približno vreme tretiranja iznosi (tab. 5.1):

Tab. 5.1. Orijentaciono vreme trajanja dezinfekcije zemljišta, zavisno od dubine tretiranja

Dubina Vreme10 cm 1 čas20 cm 2 časa 15 min30 cm 3 čas 30 min40 cm 4 čas 45 min

Zavisnost prikazana u tabeli definiše se za razne kapacitete toplotnog agregata i za razne površine tretiranog zemljišta.

19


6. MAŠINE ZA PRIPREMU SUPSTRATA

Supstrat je biološki materijal sastavljen od različitih komponenti: humusnog zemljišta, treseta, peska, ilovače, komposta, zgorelog stajnjaka, perlita, slame, kore i otpada od drveta i raznih drugih bioloških otpadaka. Od komponenti se priprema mešavina koja odgovara nameni (vrsti kulture i načinu gajenja biljaka), tako da fizičke karaktetistike (sadržaj vlage, granulacija, zapreminska masa, homogenost), kao i hemijske i biološke karakteristike mešavine zadovolje postavljene zahteve. Supstrat ima: zapreminsku masu od 200 do 500 g/dm3, maksimalni vodni kapacitet od 50 do 60%vol, vazdušni kapacitet od 20 do 30%vol , poroznost od 70 do 80% vol i pH vrednost od 5,5 do 6,5.

Ove smeše koriste se za proizvodnju rasada u kontejnerima, hranljivim kockama, saksijama, kao i za gajenje različitih biljnih vrsta u hortikulturi u objektima zaštićenog prostora.

Specifičnost hortikulturne proizvodnje, posebno u objektima zaštićenog prostora, gde se u najrazličitijim uslovima uzgaja veliki broj cvetnih, listopadnih i četinarskih vrsta, često i različitog geografskog porekla, nameće potrebu da se tim biljkama obezbede pored klimatskih i optimalni uslovi u pogledu ishrane, bilo u fazi nicanja, ožiljavanja ili daljeg razvoja. Taj cilj se postiže gajenjem biljaka u čistim supstratima, ili zemljišnim smešama prilagođenim zahtevima biljaka u pojedinim fazama razvoja.

Najčešće se koriste smeše od više komponenti ili gotove fabričke mešavine, u zavisnosti od potreba biljke, načina njenog razmnožavanja, mesta daljeg uzgoja itd.

Za pripremu supstrata koriste se mašine za: drobljenje, prosejavanje, prekopavanje, mešanje, dezinfekciju, i za dodavanje mineralnog hraniva.

6.1. Mašine za drobljenje

Mašine za drobljenje koriste se za mlevenje kabastih komponenti za supstrat, nepravilnog oblika, sa dimenzijama >30 mm. Drobljenjem i homogenizovanjem se dobijaju dimenzije od 5 do 15 mm, uz istovremeno mešanje.

Drobljenje se uglavnom izvodi pomoću udaračkih uređaja sa rotirajućim radnim organima ili sa udaračkim pločama.

Drobljenje pomoću udaračkih ploča izvodi se tako što materijal za drobljenje dospeva između ploča koje se naglo primiču-odmiču i pri tome drobe krupne, zarobljene komade. Drobljenje traje sve dok se ne usitni materijal i propadne kroz rešetku koja se nalazi ispod udaračkih ploča.

Drobljenje sa rotirajućim radnim organima obavlja se sa noževima koji rotiraju učvršćeni na rozeti ili na bubnju. Jednostavna konstrukcija drobilice (sl. 6.1) primljeni materijal kroz usipni koš

(1) propušta na rotirajuće noževe (2), da bi ih oni odbacili prema udaračkim letvama (3) gde se on zadržava sve dok se ne obavi usitnjavanje. Noževi u rotaciji prolaze kroz procepe između letava ostvarajući zazor koji zajedno sa širinom noža definiše maksimalnu dimenziju usitnjavanja. Postizanjem granične dimenzije, usitnjeni komadi se izbacuju tangencijalno iz mašine zahvaćeni noževima i vazdušnom strujom koja se stvara u mašini.

Dotur materijala za drobljenje je sa trakastim ili lančastim transporterom pri čemu je važno tačno doziranje jer od toga zavisi kvalitet usitnjavanja i učinak mašine. Za pogon ovih mašina je potrebna manja snaga za pokretanje, bilo od sopstvenog motora ili od PVT.

Pri preradi drveta: granjevina, kore, delova koji ostaju pri rezanju dasaka (sl. 6.2. a), panjeva (sl. 6.2, b), kao i rashodovanih drvenih paleta i gajbica, pomoću utovarne kašike se ubacuju u prijemni koš mašine (sl. 6.2). Mašine za drobljenje mogu biti stacionarne (postavljene na fiksno postolje) ili mobilne, sa hodnim mehanizmom u vidu točkova ili

20

Sl. 6.1. Šematski prikaz drobilice sa rotirajućim radnim organima


gusenica. Radni organi prikazane mašine dobijaju pogon od sopstvenog dizel motora ili elektromotora. Snaga pogonskog motora zavisi od modela drobilice, odnosno učinka. Za postizanje učinka od 30 t/h izdrobljenog materijala potreban je dizel motor snage oko 230 kW ili elektromotor snage 160 kW, dok je za model mašine koja postiže učinak pri drobljenju od 40 t/h potreban dizel motor snage od 320 kW ili elektromotor snage 200 kW. Izdrobljena masa pomoću istovarnog trakastog transportera se odlaže na gomilu (sl. 6.2).

a) b)

Sl. 6.2. Mašina za preradu otpada od drveta

Kod stacionarne mašine, ugao istovarnog transportera iznosi 300, dok se kod mobilnih modela može podešavati u granicama od 10-350.

6.2. Mašine za prosejavanje supstrata

Zadatak mašina za prosejavanje je da odvoje grublje frakcije (dimenzija > 20 mm), a kod tresetnih supstrata i za odstranjivanje vlakana. Ova operacija se izvodi sa uređajima koji rade na principu prosejavanja kroz ravna ili cilindrična sita. Osim prosejavanja krupnijih delova, ove mašine obezbeđuju i kretanje materijala, a rade na principu oscilatornog sita, klatećih sita, ili rotirajućeg bubnja sa sitima.

Mašina za prosejavanje supstrata sa rotirajućim bubnjem (sl. 6.3) ima sita sa kvadratnim otvorima 20 x 20 mm. Na ramskoj konstrukciji (1) nalazi se usipni koš (2), iz kojeg supstrat dospeva u rotirajući bubanj (3). Čestice supstrata propadaju na poprečni trakasti transporter (4), koji ih odnosi van mašine. Kretanje mase supstrata u bubnju, prema prednjem otvoru, izvodi se pomoću pužnog transportera. Neprosejane čestice supstrata izlaze na kraju bubnja i pomoću kose ravni (5) se odlažu na gomilu.

Radni organi opisane mašine mogu dobijati pogon od PVT, malog motora SUS ili elektromotora. Mašinu opslužuju dva radnika, a učinak iznosi oko 4 m3/h.

21

Sl. 6.3. Šematski prikaz mašine za prosejavanje supstrata sa rotirajućim bubnjem


Sl. 6.4. Mašina za prosejavanje supstrata sa rotirajućim bubnjem velikog kapaciteta

Za prosejavanje velike količine supstrata, postoje mašine velikog učinka (od 85 do 150 m3/h). Snaga pogonskog motora je od 40 do 60 kW, pri čemu se utovar supstrata u prijemni koš obavlja utovarivačem sa kašikom (sl. 6.4).

6.3. Mašine za prekopavanje

Prekopavanje supstrata ima zadatak da obezbedi mešanje, homogenizaciju i aeraciju supstrata, kako bi se poboljšali uslovi za prirodnu razgradnju pojedinih delova.

Sl. 6.5. Šematski prikaz mašina za prekopavanje supstrata:a - rasturač stajnjaka i traktor sa utovarnom kašikom; b - specijalna mašina sa frezom i dva rotirajuća

bubnja; c - tunelska izvedba mašine za prekopavanje supstrata

Pri prekopavanju dolazi do mešanja i premeštanja grubo izmešane mase supstrata. Za izvođenje ove operacije mogu se koristiti različite mašine, trakasti ili pužni transporteri, rasturač stajnjaka i traktor sa utovarnom kašikom (sl. 6.5, a), namenske mašine sa rotirajućim radnim organima (sl. 6.5, b), mašine tunelskog tipa (sl. 6.5, c) ili samohodne mašine (sl. 6.6).

Na slici 6.6 prikazana je samohodna mašina za prekopavanje supstrata sa bočnim limenim usmerivačima i spiralnim transporterima, centralno postavljenom rotacionom spiralnom sitnilicom i bočnim istovarnim transporterom.

22


Sl. 6.6. Samohodna mašina za prekopavanje supstrata

Sl. 6.7. Samohodna mašina za prekopavanje supstrata u toku rada

Učinak mašine (sl. 6.6 i sl. 6.7) pri prekopavanju supstrata je, zavisno od modela, od 800 do 1.200 m3/h, sa pogonskim dizel motorom od 110, odnosno 180 kW.

6.4. Mašine za mešanje komponenti supstrata

Doziranje komponenti u supstratu obavlja se odmeravanjem definisanih količina osnovnih komponenti (u zavisnosti od namene i biljne vrste), posle čega sledi homogenizovanje mešavine u mešalicama (tzv. mikserima). Kod mešalica malog kapaciteta doziranje komponenti se obavlja ručno, a za velike kapacitete mešanja se koriste samohodni utovarivači sa kašikom.

23


6.5. Mašine i oprema za proizvodnju komposta

U savremenoj i intrnzivnoj biljnoj proizvodnji, preradi proizvoda biljnog porekla, u svakom domaćinstvu ili gazdinstvu, kao nusproizvod dobija se ili ostaje velika količina organske materije tzv. "otpad", vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog organskog hraniva - komposta.

Kompostiranje je aerobni proces potpune razgradnje organske materije posredstvom mikroorganizama. Dobijeno kvalitetno organsko hranivo koristi se kao jedna od komponenti za spravljanje supstrata za gajenje cveća, povrća, sadnog materijala ili kao prirodni organski malč. Sav organski materijal koji se želi kompostirati mora biti što usitnjeniji (maksimalne veličine palca), kako bi se ubrzala razgradnja i rad mikroorganizama olakšao. Za razlaganje je potrebno prisustvo vazduha, pa kompost ne treba sabijati, već naprotiv nekoliko puta u toku procesa razgradnje promešati celokupnu kompostnu masu, kako bi se ujednačili uslovi razgradnje (temperatura i homogenost).

Kompostiranje manjih količina biljnih ostataka može se izvoditi gotovo svuda – u bašti, dvorištu, voćnjaku, na njivi, vikendici.

Za sakupljanje pokošene trave, suvog opalog lišća i drugih biljnih ostataka, koriste se baštenska kolica sa vrećom (sl. 6.8,a). Baštenska kolica, (sl. 6.8,b), sastoje se iz ramske konstrukcije od nerđajućeg materijala. Na donjem delu kolica nalaze se točkovi i platforma na koju se oslanja dno vreće. Zapremina vreće na prikazanim kolicima iznosi 70 litara. Za prikupljanje različitog otpada za proizvodnju komposta i njihovog razvrstavanja, na ram od kolica se mogu pomoću štipaljki pričvrstiti dve različite vreće, jedna pored druge (sl. 6.8,c).

a)

b)

c)

Sl. 6.8. Baštenska kolica

Plastične vreće, koje se koriste za prikupljanje organske mase, proizvode se u novije vreme od biodegradabilnog plastičnog filma koji se razgrađuje u zemljištu pod uticajem mikroorganizama. Minimalni nivo razgradljivosti iznosi 90% za 6 meseci, pri čemu nema negativnih efekata u procesu kompostiranja. Na ovaj način je moguće industrijski proizvesti nove proizvode sa ekološki

24


prihvatljivim tehnologijama, koristeći poljoprivredne sirovine, koje jednom transformisane i iskorišćene, putem procesa kompostiranja ponovo postaju organska supstanca.

Primenom razgradljivih vreća rešava se problem zagađenja životne sredine jer se vreće posle određenog, vremenski definisanog perioda, razlažu na CO2 i H2O pri čemu neostavljaju nikakve toksične materije.

Kao komponenta za spravljanje komposta koristi se i piljevina nastala testerisanjem drvenih trupaca. Za sakupljanje (usisavanje) piljevine, iglica četinara, usitnjene trave, suvog opalog lišća..., koristi se baštenski usisivač (sl. 6.9).

a) b)

Sl. 6.9. Baštenski usisivač

Prikazani baštenski usisivač pogoni elektromotor snage 1.100 W, koji se napaja električnom energijom (230 V) pomoću fleksibilnog kabla. Usisivač ima podesiv rukohvat i prihvatnu vreću zapremine 40 dm3 (sl. 6.9,a). Pored standardne vreće, može se koristiti i vreća zapremine od 100 dm3 (sl. 6.9,b). Masa usisivača iznosi svega 4,8 kg.

Promenom položaja prekidača na baštenskom ususivaču, menja se smer obrtanja ventilatora, pa usisivač postaje duvač (tj. "pneumatska metla"), pomoću kojeg se čiste zelene površine u vrtu, ili stepeništa (sl. 6.10,a) od suvog opalog lišća.

a) b)

Sl. 6.10. Duvač za uklanjanje suvog lišća sa stepeništa (a) i staza (b)

25


Duvač pogoni elektromotor ili motor SUS. Pri uklanjanju suvog lišća na mestima gde se nalazi izvor električne energije (kućni vrt, staze i stepeništa oko kuće, vikendice...) koristi se duvač sa elektromotornim pogonom, koji se napaja električnom energijom pomoću fleksibilnog kabla (sl. 6.10,a) dok se pri uklanjanju suvog lišća sa staza u parkovima koristi duvač koji pogoni motor SUS (sl. 6.10,b).

Prikazani duvači na elektromotorni pogon imaju protok vazduha 615 m3/h i veoma malu masu (2,9 kg), dok prikazani duvač sa motorom SUS ima protok vazduha, zavisno od modela, od 645 do 760 m3/h i masu od 4,1 do 4,3 kg.

Orezivanjem ukrasnog šiblja i drveća, grana voćaka, lastara vinove loze i drugih biljnih vrsta u vrtu ili bašti dobija se biološki materijal čijim usitnjavanjem, može da se dobije veoma kvalitetan kompost.

Prikazanu baštensku seckalicu za usitnjavanje odrezanih grana (sl. 6.11) pogoni elektromotor (napon 230 V) koji se napaja električnom energijom pomoću fleksibilnog kabla. Snaga elektromotora na prikazanoj seckalici iznosi 2.500 W, a kapacitet usitnjavanja se kreće od 140 do 150 kg/h. Seckalice ima uređaj za usitnjavanje izveden na principu glodalice ili spiralnog mehanizma. Sporohodni valjak za glodanje (sl. 6.12), sa 40 min-1 uvlači materijal za seckanje duž podesive kontraploče, reže ga i delimično drobi. Maksimalni prečnik grana za usitnjavanje iznosi od 35 do 40 mm.

Sl. 6.12. Seckalica za usitnjavanje na principu glodanja

Sl. 6.11. Seckalica za usitnjavanje odrezanih grana

Sl. 6.13. Seckalica za usitnjavanje na principu spiralnog mehanizma

26


Uređaj za usitnjavanje izveden na principu spiralnog mehanizma (sl. 6.13), pomoću nakošenog pužnog transportera polako uvlači granje, drobi ih i seče. Maksimalni prečnik grana za usitnjavanje iznosi od 30 do 35 mm, sa učinkom oko 100 do 115 kg/h.

Seckalica se premešta guranjem na točkovima i može se postaviti za rad u neposrednoj blizini komposišta. Seckalice se odlikuju malom masom (od 21 do 26 kg) i malim intenzitetom buke (84 dB). Otvor za punjenje nalazi se na visini od 93 cm što obezbeđuje jednostavno i lako punjenje, a uvlačenje materijala za usitnjavanje bez povratnih udara i bez potrebe guranja grana.

Na površinama bez priključka na niskonaponsku električnu mrežu koriste se seckalice sa benzinskim motorom snage oko 5 – 6 kW ili se kao pogon korisi jednoosovinski traktor (sl. 2.9, i).

Po završenom usitnjavanju grana, seckalica se lako transportuje pomoću rukohvata i dva točka, čak i uz stepenište (sl. 6.14).

Mesto gde se postavlja kompostište treba da je zaklonjeno od vetra, u senci, najbolje na severnoj strani (sl. 6.15).

Sl. 6.14. Transport seckalice Sl. 6.15. Mesto za kompostište

Usitnjavanje (prašenje) i mešanje pripremljenog komposta izvodi se specijalnim mašinama čiji kapacitet je prilagođen potrebnoj količini prerade. Mašina manjeg kapaciteta (sl. 6.16) ima osnovni radni organ u obliku beskonačne trake na koju su postavljeni, nekoliko milimetara dugački, čelični prsti (tzv. "čičc"i). Čelični prsti su postavljeni normalno na ravan beskonačne trake i njen pravac

kretanja. Materijal, koji se nalazi na traci sa čeličnim prstima, se presuje u prostoru između trake i opružnih limova i tako se usitnjava. Kod ove mašine je iznad gornjeg vratila koso postavljenog trakastog transportera (1) postavljen rebrasti valjak (2), koji usmerava kompost na valjak sa lopaticama (4). Masa prolazi kroz zazor između valjka sa lopaticama i graničnog lima (3) usled čega se intenzivno usitnjava i meša i kao takva izlazi iz mašine pomoću usmerivača (5). Kapacitet ove mašine iznosi 5 m3/h, pri čemu snaga elektromotora iznosi 5 kW. Širina transportne trake iznosi 80 cm.

U većini zemalja Zapadne Evrope postoje veliki (gradski) komposteri (sl. 6.17) gde se gradski organski otpad odlaže, selektuje i kompostira. Na taj način se rešava problem velikih količina otpada i smeća u urbanim sredinama, kao i zaštita čovekove

27

Sl. 6.16. Mašina za usitnjavanje i mešanje komposta malog kapaciteta


okoline. Mašina ima veliki učinak, do 1.500 m3/h, pri čemu snaga dizel motora, koja se koristi za pogon radnih organa, iznos i preko 160 kW.

Sl. 6.17. Mašina za kompostiranje velikih količina gradskog otpada

6.6. Uređaji za dezinfekciju supstrata

Supstrat namenjen za gajenje biljaka mora da zadovoljava i zahteve sa zdravstvenog gledišta, te je proizveden supstrat neophodno dezinfikovati. Dezinfekciju supstrata je moguće uraditi hemijskim i termičkim putem.

Za hemijsku dezinfekciju koriste se hemijska sredstva koja se u supstrat dodaju u procesu mešanja komponenata.

Termička (toplotna) dezinfekcija supstrata je nezaobilazna mera kojom se osigurava postizanje optimalnog okruženja za međusobni uticaj između mikroflore i korenovog sistema gajenih biljnih vrsta. Ovakva dezinfekcija supstrata istovremeno deluje i protiv prouzrokovača bolesti životinjskog i biljnog porekla, kao i protiv bakterijskih i gljivičnih oboljenja. Toplotnom dezinfekcijom se delimično odstranjuje i zamor zemljišta sa poboljšanjem fizičko-bioloških osobina supstrata.

Uređaji za izvođenje toplotne dezinfekcije mogu biti kontinualni i šaržni. Kontinualni uređaj obavlja dezinfekciju supstrata sa otvorenim plamenom. Dozirano se supstrat

za dezinfekciju ubacuje kroz rešetkasti otvor iznad plamena od gorionika, u lagano rotirajući bubanj, koji je blago nagnut prema izlaznom otvoru. Supstrat prolazi kroz plamenu zavesu (temperature od 600 do 800oC) pod čijim dejstvom jedan deo vlage iz supstrata se pretvara u vodenu paru koja obavlja dezinfikuju. Temperatura supstrata se ograničava između 65 i 95oC sa doziranjem i podešavanjem ugla nagiba bubnja. Dezinfikovani supstrat se izuzima na kraju rotirajućeg bubnja.

Uređaj za kontinualnu dezinfekciju supstrata pomoću vodene pare, radi tako što se vodena para dovodi pomoću fleksibilnih creva, od generatora vodene pare niskog pritiska do uređaja za dezinfekciju u koji se stalno ubacuje supstrat (sl. 6.18). Uređaj je pod uglom, pa je doziranje supstrata od dole, a izlaz od gore i na taj način se dezinfikovani supstrat odlaže na gomilu.

Sl. 6.18. Kontinualni uređaj za dezinfekciju supstrata vodenom parom

28


Medij za izvođenje toplotne dezinfekcije supstrata je vodena para. Postrojenje za proizvodnju vodene pare je generator pare (kotao) niskog pritiska (natpritisak od 0,5 bar). Kotao može biti stacionaran ili mobilan. Mobilna postrojenja za proizvodnju vodene pare omogućuju proizvodnju vodene pare u neposrednoj blizini mesta gde se izvodi dezinfekcija supstrata.

Uređaji za proizvodnju pare se proizvode sa različitim nivoom opreme i različitim tehničkim karakteristikama. Izvedena tehnička rešenja generatora vodene pare, zavisno od modela, proizvode od 150 do 2.000 kg/h vodene pare, pri čemu se utroši od 11 do 146 kg/h ulja za loženje, a proizvede toplotnu energiju od 397 do 5.310 MJ/h.

Šaržni uređaj za izvođenje toplotne dezinfekcije supstrata, sastoji se od uređaja za pripremu pare i prikolice prilagođene dezinfekciji i skladištenju supstrata (sl. 6.19).

Sl. 6.19. Šaržni uređaj za izvođenje toplotne dezinfekcije

Vodena para se iz parovoda sa uvodnom cevi (1) dovodi u mešnu komoru (3) regulacionog uređaja. Radna temperatura pare se reguliše pomoću ventila na uvodnoj cevi (2) i sa količinom uduvanog vazduha u komoru iz kompresora (5). Postignuta temperatura mešavine se kontroliše pomoću termometra (4) na izlaznoj grani mešne komore. Pripremljena mešavina pare i vazduha se uvodi u prikolicu za dezinfekciju (7) kroz fleksibilno crevo (6). Dezinfekcija se obavlja prolaskom pare kroz perforirani limeni pod (8) i sloj šaržiranog pripremljenog supstrata. Za vreme dezinfekcije supstrat mora biti prekriven ciradom. Kombinacijom dve prikolice u kojima se naizmenično obavlja dezinfekcija može da se ostvari približno kontinualan proces dezinfekcije.

6.7. Mašina za mešanje supstrata i dodavanje mineralnog hranriva

Sve mašine koje vrše mešanje različitih komponenti u supstrat, po potrebi, mogu poslužiti i za mešanje gotovog supstrata uz dodavanje mineralnog (startnog) hraniva. U tom slučaju moraju postojati odvojeni dozatori za supstrat i za mineralno hranivo.

U zavisnosti od namene i biljnih vrsta, postoji veliki broj različitih tipova gotovih supstrata: za formiranje hranljivih kocki, za proizvodnju rasada u kontejnerima, za ožiljavanje reznica, za klijališta, za saksije, za kontejnerske biljke i dr., a u zavisnosti od biljnih vrsta još veći broj različitih tipova supstrata. Prema nameni se definiše mešavina supstrata i mineralnog hraniva.

29


7. MAŠINE ZA OBLIKOVANJE PROIZVODNE POVRŠINE ZEMLJIŠTA

Specifičnost različitih biljnih vrsta u pejzažnoj arhitekturi ogleda se u načinu njihovog gajenja. Površina za gajenje može biti velika kontinualna ravan, banak, leja (visoka ili niska) i gredice. U baštenskoj i njivskoj proizvodnji manjeg obima primenjuju se obične leje, visoke i niske (tzv. fitarije) leje.

Za mehanizovano oblikovanje površine zemljišta spadaju mašine za: za fino ravnanje površine zemljišta, formiranje bankova i za formiranje gredica.

7.1. Mašine za fino ravnanje površine zemljišta

Za finog ravnanje (planiranje) površine zemljišta koriste se vučeni ravnjači sa automatskim (kopirnim ili navođenim) uređajem za regulaciju visine (tj. dubine) rada. Fino ravnanje zemljišta izvodi se posle duboke osnovne obrade i površinske pripreme zemljišta.

U savremenoj agrotehnici, fino ravnanje zemljišta postaje sve češća, a negde i obavezna operacija jer je ravna parcela bitan preduslov za uspešnu proizvodnju, pre svega u objektima zaštićenog prostora ali isto tako i na otvorenom polju.

Finim ravnanjem površine zemljišta stvaraju se preduslovi za: ravnomerno nicanje, razvoj i sazrevanje biljaka; ravnomeran raspored atmosferskih padavina i ujednačeno navodnjavanje po celoj površini parcele; efikasnu hemijsku zaštitu biljaka; kvalitetno izvođenje međuredne obrade zemljišta i berbe; povećanje radne brzine pri izvođenju agrotehničkih operacija i mogućnost agregatiranja većeg broja mašina u jedan složeni agregat.

Glavni radni organ ravnjača je kašika (sl. 7.1). Kašika ravnjača sastoji se iz noža (1), daske (2) i bočnih stranica (3).

Sl. 7.1. Poprečni presek kašike ravnjača sa osnovnim veličinama:1 - nož; 2 - daska; 3 - bočna stranica; r - poluprečnik daske; - ugao sečenja noža;

- ugao oštrice; H - visina kašike

Kod većine postojećih kašika, dimenzije daske kreću se u sledećim dijapazonima: r = 0,25 - 0,50 m, = 40 - 50°, = 25 - 35°, B = 2,5-5,5 m, H = 0,4 - 0,8 m a zapremina zahvaćene zemlje V = 1 - 3 m3.

U jednom prohodu postiže se maksimalna radna dubina od 40 do 80 mm, pa je potrebno, zavisno od stanja površine parcele, izvesti ravnanje i u više prohoda.

Izgradnja savremenih objekata zaštićenog prostora (staklenici, plastenici i visoki tuneli), kao i objekata meliorativnih sistema, formiranje gredica pri proizvodnji različitih useva, izgradnja sportskih terena itd., gde se zahteva velika tačnost izrade ravnih horizontalnih površina ili površina pod malim nagibom, veoma je teško izvodljiva bez automatskog navođenja radnog organa za ravnanje (kašike), čak i sa velikim brojem prolaza.

30


Jedan od savremenih sistema vođenja kašike vučenog traktorskog ravnjača prema datoj geometrijskoj trajektoriji je pomoću laserskog zraka. Izvor fiksnog ili obrtnog laserskog zraka koji definiše trajektoriju kretanja daske ravnjača, postavlja se iza ili ispred mašine, koja je zauzela početni radni položaj (sl. 7.3).

Sl. 7.3. Ravnjač sa laserskim podešavanjem nivoa ravnanja:1 - laserski uređaj; 2 - prijemnik sa foto ćelijama; 3 - prednji ram; 4 - nosač kašike i prijemnika sa foto

ćelijama; 5 - zadnji ram; 6 - hidraulički cilindar; 7 - osloni točkovi ravnjača; 8 - kašika

Sl. 7.4. Osnovni delovi ravnjača sa laserskim navođenjem:1 - kašika ravnjača; 2 - hidraulička creva za priključivanje na izvode spoljne hidraulike traktora; 3 -

elektro-hidraulički sistem; 4 - laserska instalacija

Laserski zrak je usmeren prema prijemniku sa foto ćelijama, ili više davača, ako je u pitanju rotacioni emiter (prizma), koji se postavlja na vertikalni nosač iznad kašike za ravnanje. Automatsko vođenje kašike ravnjača se ostvaruje na daljinu do 1.000 m, sa tačnošću od 0,2 do 5 mm.

7.2. Mašine za formiranje bankova

Intenzivna njivska proizvodnja pojedinih biljnih vrsta u hortikulturi izvodi se i na bankovima (grebenima), naročito na težim i vlažnijim zemljištima.

Bankovi se formiraju izvlačenjem brazdi po uzoranoj i poravnatoj površini parcele.Formiranjem bankova brže se isušuje površinski sloj zemljišta u proleće, usled veće površine

banka za oko 30% u odnosu na ravnu površinu, a i zemljište se brže zagreva, (temperatura u površinskom sloju banka je viša za 1 - 2oC u odnosu na ravnu površinu parcele). To omogućava raniju setvu i sadnju u proleće, jer suvišna voda otiče u brazde.

Rastojanje između bankova zavisi od biljne vrste i primenjene tehnologije gajenja. Najčešći razmak između bankova je od 50 do 90 cm. Visina grebena banka (merena od dna brazde) iznosi od 10 do 25 cm (sl. 7.5).

31


Visina bankova, odnosno dubina brazdi podešava se pomoću oslonih točkova mašine (3), dok se spajanje prohoda izvodi pomoću markera (4), koji su pričvršćeni za ram mašine (2), slika 7.5.

Sl. 7.5. Šematski prikaz mašine za formiranje bankova i dobijenog profila: 1 - simetrično plužno telo za formiranje banka; 2 - noseći ram mašine; 3 - osloni točak mašine (opcija); 4 -

marker; 5 - zadnji točak traktora; 6 - profil formiranog banka

Sl. 7.6. Mašina za mehanizovano formiranje bankova u radu

7.3. Mašine za formiranje gredica

U savremenoj njivskoj proizvodnji pojedinih biljnih vrsta u hortikulturi, pre svega namenjenih za industrijsku preradu, karakterističan je specifičan sistem gajenja na gredicama (sl. 7.7) trapezastog poprečnog preseka. Gredice se prave na kvalitetno poravnatim parcelama.

Proizvodnja na gredicama omogućuje ujednačen rast i sazrevanje gajenih biljnih vrsta i odvođenje obilnih atmosferskih padavina u kanale između gredica (sl. 7.8), što predstavlja još jednu prednost primene ovog sistema gajenja pojedinih biljnih vrsta u hortikulturi.

Točkovi traktora i priključnih mašina pri izvođenju određenih agrotehničkih operacija u toku vegetacije (setva, sadnja, međuredna obrada useva, nagrtanje, hemijska nega, prihranjivanje), kombajna za berbu i transportnih sredstava kreću se po formiranim kanalima. Ovo obezbeđuje pravilno vođenje navedenih mašina po pravcu redova, te ne dolazi do gaženja površine gredica i oštećenja gajenih biljaka.

32


U jednom prohodu mogu se formirati jedna ili više mini gredica. Zavisno od dimenzija, gredice mogu biti niske i visoke.

Sl. 7.7. Izgled formiranih gredica Sl. 7.8. Voda u kanalima između gredica

Mašina za formiranje niskih gredica (sl. 7.9) kači se za poluge hidrauličkog sistema traktora u tri tačke.

Sl. 7.9. Šematsi prikaz mašine za formiranje niske gredice:1 - disk za formiranje kanala; 2 - rotaciona sitnilica; 3 - nazubljeni valjak; 4 - zadnji osloni točak; 5 - navojno vreteno za podešavanje visine niske gredice; 6 - limena oplata; 7 - kućište reduktora za pogon

radnih organa; 8 - piramida za prikopčavanje mašine za poluge podiznog hidrauličkog mehanizma traktora

Formiranje gredica izvodi se na prethodno pooranom zemljištu, pri čemu se usitnjavaju velike grudve. Na prednjem delu mašine, sa leve i desne strane, postavljeni su diskosni radni organi (1), pomoću kojih se grubo formiraju kanali. Pomoću rotacione sitnilice (2), usitnjava se sloj zemljišta do dubine od 25 cm. Radni organi rotacione sitnilice mogu biti izvedeni u obliku L - noževa, lučno povijenih noževa ili noževa u obliku povijenih klinova. Usled obrtanja radnih organa formiraju se grudve srednje veličine. Pozadi rotacione sitnilice nalazi se valjak sa čeličnim prstima (3) koji izvodi usitnjavanje u male grudve i sitne čestice. Rotaciona sitnilica i nazubljeni valjak dobijaju pogon od priključnog vratila traktora preko kardanskog vratila i reduktora (7). Od reduktora, pomoću lančanika i lanaca, pogon se prenosi do vratila rotacione sitnilice i nazubljenog valjka. Smer obrtanja nazubljenog valjka suprotan je od smera obrtanja rotacione sitnilice. Usitnjen sloj zemljišta, usled suprotnog smera obrtanja valjka, se odlaže na površinu gredice iza valjka. Pomoću navojnog vretena (5) podešava se položaj zadnjih oslonih točkova (4), a time i visina gredice. Pomoću limenih oplata (6) gredica (ili mini gredice) i kanali između gredica dobijaju konačnu formu.

33


Osnovne dimenzije niskih gredica kreću se u granicama: širina gredice (A) od 125 do 180 cm, visina gredica (B) od 10 do 25 cm i razmak između gredica od 160 do 210 cm (sl. 7.10, a).

a) b)

Sl. 7.10. Osnovne dimenzije niskih gredica

Kod mašina za formiranje gredica novije generacije, iza oslonih točkova, nalazi se prinudno pogonjeni (pomoću hidromotora), glatki valjak sa koničnim završecima, koji delimično sabija rastresiti površinski sloj gredice, kao i bočne stranice gredice (sl. 7.11).

Sl. 7.11. Mašina za formiranje niske gredice u jednom prohodu

Pri formiranju niskih mini gredica u jednom prohodu, dobijaju se dve, tri ili četiri mini gredice (sl. 7.12). Minimalna širina mini gredice (E) iznosi 25 cm, minimalni razmak između mini gredica (D) 50 cm, a minimalni razmak između gornjih ivica mini gredica (C) 25 cm (sl. 7.10, b). Pozadi mašine nalazi se takođe pogonjeni glatki valjak sa koničnim završecima sa zadatkom da stabilizuju mini gredice i da im daje konačnu formu (sl. 7.12).

Visoke gredice (sl. 7.13) su visine od 25 do 50 cm, širina od 45 do 85 cm, dok je širina osnove gredice od 105 do 140 cm. Minimalni razmak između gredica iznosi 160 cm.

Sl. 7.12. Mašina za formiranje četiri niske mini gredice u jednom prohodu

Sl. 7.13. Mašima za formiranje visoke gredice sa aktivnim radnim organima

34


Mašina za formiranje visoke gredice je sa aktivnim radnim organima. Pogon dobija od priključnog vratila traktora preko kardanskog vratila do reduktora, koji se nalazi na ramu mašine. Iz reduktora izlaze dva kardanska vratila prema uzdužno postavljenim vratilima na kojima se nalaze noževi rotacione sitnilice (sl. 7.13).

Rotacione sitnilice formiraju kanale sa obe strane gredice pomoću profilisanih limova. Smer obrtanja rotacionih sitnilica je takav da usitnjeno zemljište usmeravaju prema sredini gredice , pri čemu se dobija visoka gredica sa rastresitom strukturom zemljišta (npr. idealno za uzgoj špargle i jagoda). Sa gornje strane mašine nalazi se daska za ravnanje, tako da se dobije ravna površina gredice po celoj širini.

35


8. MAŠINE ZA NASTIRANJE ZEMLJIŠTA

Prvi put su nastiranje (pokrivanje) zemljišta koristili uzgajivači ananasa na Havajima za sprečavanje rasta korova, a potom su ovu specijalnu agrotehničku meru prihvatili uzgajivači cveća. Pored za sprečavanje razvoja korova, nastiranje zemljišta služi za sprečavanje isparavanja vode i očuvanje fizičkih i hemijskih svojstava zemljišta. Nastiranjem zemljišta se utiče na: ravnomerniju dnevno-noćnu temperaturu zemljišta, održavanje koncentracije CO2 u vazduhu neposredno oko biljke, smanjivanje vlažnosti vazduha, poboljšanje mikrobiološke aktivnosti, smanjivanje opasnosti od razvoja biljnih bolesti. Ova mera čuva strukturu zemljišta i sprečava formiranje pokorice, sprečava eroziju zemljišta, ubrzava nicanje i razvoj biljaka u toku vegetacije, što omogućava ranije pristizanje za berbu a samim tim obezbeđuje veću cenu poljoprivrednih proizvoda. Nedostatak nastiranja zemljišta ogleda se u činjenici da je na takvom zemljištu veća opasnost od mraza jer je slabija radijacija toplote iz zemljišta.

Nastiranje zemljišta se još naziva i malčovanje, ili kako se često kaže, mulčiranje (nastalo od engleske reči Mulching).

Prvi pisani materijal o nastiranju zemljišta objavljen je davne 1928. godine, pri čemu je za nastiranje korišćen malč papir. Tokom kasnih 1950-tih i ranih 1960-tih pojavio se sintetički malč, tako da su već 1959. godine objavljeni prvi rezultati primene crnog polietilenskog filma na prinos paradajza, krastavaca, tikvica i dinja.

Ranih 1960-tih godina dolazi do značajnog razvoja mašina za mehanizovano izvođenje nastiranja, razvoja sejalica i sadilica, koje su izvodile setvu i sadnju kroz plastični film. Razvoj mehanizacije omogućio je da se nastiranje zemljišta uvede u širu praksu i komercijalizuje proizvodnja jagoda, paradajza, paprike, dinja, lubenica i šire u hortikulturi.

Plastični filmovi mogu biti nerazgradljivi i razgradljivi (fotorazgradljivi i biorazgradljivi). Savremene mašine za nastiranje zemljišta plastičnim filmom ili folijom, izvode nastiranje na

njivi i u zaštićenom prostoru. Na njivi, nastiranje se izvodi na ravnoj površini parcele i na gredicama. Osnovni preduslov za uspešno nastiranje zemljišta je kvalitetno poravnata parcela.

Sl. 8.1. Mašina za nastiranje zemljišta plastičnim filmom

Sl. 8.2. Mašina za nastiranje zemljišta u radu

Mašina za nastiranje se kači za poluge podiznog mehanizma traktora u tri tačke. Na prednjem delu mašine (sl. 8.1) nalazi se glatki valjak (1), koji ima zadatak da dodatno poravnava površinu parcele. Plastični film nalazi se namotan na kalemu (2). Iza glatkog valjka postavljene su motičice (3) koje imaju zadatak da formiraju kanale u koje se utiskuju krajevi plastičnog filma, pomoću nagaznih točkova (4). Iza motičica a ispred nagaznih točkova nalazi se vođica (5) koja polaže plastični film na prethodno poravnatu površinu parcele. Iza nagaznih točkova nalaze se nagrtači (6)

36


pomoću kojih se krajevi plastičnog filma nagrću zemljom (oko 20 cm sa svake strane), iz razloga što boljeg prijanjanja na površinu parcele a i da vetar ne bi podizao plastični film.

Kvalitetno postavljen plastični film ili folija mora biti dobro zategnut po dužini, što se obezbeđuje frikcionom kočnicom (7) dok se zatezanje po širini izvodi pomoću nagaznih točkova (4), koji su postavljeni pod određenim uglom (od 20-300), sl. 8.2.

Nastiranje zemljišta uz istovremeno formiranje niskih gredica (sl. 8.3) izvodi se pomoću mašine na čijem se prednjem delu nalazi uređaj za formiranje niskih gredica a pozadi nje mašina za nastiranje zemljišta. Na prikazanoj mašini nalazi se i kalem sa trakom za navodnjavanje po sistemu kap po kap. Traka se polaže ispod plastičnog filma. Na mašinama za nastiranje zemljišta, pored uređaja za navodnjavanje može da se nalazi uređaj za unošenje insekticida.

Mehanizovano nastiranje zemljišta plastičnim filmom ili folijom u savremenim objektima zaštićenog prostora (sl. 8.4) izvodi se istim mašinama kao i na otvorenom polju.

Danas su najviše u primeni plastični filmovi od polietilena niske gustine (LDPE) debljine 15-30 m, a ređe do 200 m. Na tržištu postoje filmovi različitog kvaliteta. Savremeni filmovi za nastiranje se proizvode uz primenu kvalitetnih polimera i aditiva. Odlikuju se izvanrednim osobinama stabilnosti, adhezivnosti, mehaničke otpornosti, istegljivosti, fotoselektivnosti itd.

Sl. 8.3. Mašina za formiranje gredica i nastiranje zemljišta

Sl. 8.4. Nastiranje zemljišta u zaštićenom prostoru

Transparentni tanki plastični filmovi koriste se u ranoj proizvodnji povrća kod toploljubivih vrsta, kod kojih je moguća inkorporacija herbicida u suzbijanju korova. Ovde treba naglasiti da neki herbicidi imaju promenjeno delovanje na malčovanoj površini u odnosu na nepokriveno zemljište zbog delovanja različitih mikrobioloških uslova. Iz tog razloga, svaki herbicid koji se koristi na malčovanoj površini mora biti prethodno ispitan za svaku biljnu vrstu.

Crne malč folije (sl. 8.2) propuštaju mali deo UV (ultra ljubičastog), vidljivog i IR (infra crvenog) dela spektra od svega 4%, što ima za posledicu manji porast temperature zemljišta ispod malč folije, a prednosti korišćenja se ogledaju u uštedi vode (do 50%, pri navodnjavanju sistemom kap po kap), sprečavanju rasta korova, obezbeđenju boljih fitosanitarnih uslova a obezbeđuju usmerenu emisiju ugljendioksida. Koristi se i za malčovanje biljaka snažnog rasta ili višegodišnjih kultura u rasadnicima ukrasnog šiblja, listopadnog drveća i četinara, kada im je osnovni zadatak potpuna zaštita od zakorovljivanja. Zbog svojih dobrih mehaničkih osobina i dugovečnosti (UV stabilizovane, veće debljine), mogu se koristiti i više od pet godina.

Belo/crne folije (sl. 8.5) karakteriše izuzetno visoka refleksija svetlosnih i toplotnih talasa, što omogućava gajenje useva u toplijem delu vegetacione sezone, obezbeđujući optimalne vodno-vazdušne i termičke osobine, što ima za rezultat adekvatnu mikrobiološku aktivnost i visoku pristupačnost makro i mikro elemenata. Jaka refleksija svetlosti je neophodan faktor pri gajenju paradajza i paprike u vansezonskom periodu (sl. 8.6), s tim da je neophodno grejanje prizemnog sloja u zoni svakog reda. Ova vrsta folije deluje repelentno na vaši i belu mušicu.

37


Sl. 8.5. Proizvodnja salate na belo/crnoj foliji Sl. 8.6. Proizvodnja paradajza na belo/crnoj foliji

Braon, termičke folije u ultraljubičastom i vidljivom delu spektra apsorbuju oko 8% energije, a u IR delu spektra čak i do 65%, po čemu se ova folija po svojim karakteristikama približava transparentnim.

Srebrna/braon folija zadržava sve osobine provodljivosti zahvaljujući braon boji naličija (sl. 8.7). Srebrna boja lica osim refleksije svetlosti, doprinosi i smanjenju napada lisnih vaši, bele mušice i crvenog pauka.

Crveno/braon folija (sl. 8.8) ima izuzetan termički efekat, koji doprinosi ranijem sazrevanju plodova za 10 do 15 dana. Primenjuje se isključivo u usevu paradajza. Spektralni sastav difuzione svetlosti u crvenom delu spektra od 0,7-0,8 m je takav da doprinosi ranijem sazrevanju plodova, izuzetnom kvalitetu i boji plodova.

Žuto/crne folije se koriste samo pri letnjem gajenju povrća na otvorenom polju kada se očekuje jak napad vaši i bele mušice. Ona je kao i belo/crna izuzetno hladna folija. Ustanovljeno je da je nivo napada insekata čak za 84% manji nego u uobičajenim uslovima.

Sl. 8.7. Proizvodnja jagode na srebrno braon foliji

Sl.8.8. Proizvodnja paradajza na crveno braon foliji

Na nepokrivenoj površini, između mač folije ili plastičnog filma uništavanje korova može se izvoditi mehaničkim ili hemijskim putem.

Transparentni HDPE malč filmovi, najčešće male debljine (od 12 do 15 µm), kod nas se u ovom momentu najčešće koriste za proizvodnju lubenica, dinja, krastavaca.... Izrađuju se sa izvesnim stepenom zatamnjenja. Nakon završetka vegetacionog ciklusa useva, često se teško

38


uklanjaju, jer obično nisu ili nisu dovoljno UV stabilizovane usled čega dolazi po pucanja plastičnih filmova, pri čemu se korovi slobono razvijaju, što otežava ili onemogućava njihovo sakupljanje na kraju vegetacije.

Sakupljanje kvalitetnih (UV stabilizovanih plastičnih filmova, sa odgovarajućim fizičkim osobinama) nerazgradljivih plastičnih filmova i folija izvoditi se ručno, polumehanizovano i mehanizovano.

Korišćenjem kvalitetnih nerazgradljivih malč filmova i folija, koji se mogu u potpunosti sakupiti, i razvojem svesti čoveka o potrebi očuvanja životne i radne sredine i evolucijom shvatanja o mogućem uticaju sintetskih polimernih materijala na zagađenje okoline, sintetički polimerni materijali će se sa pozicije najneprihvatljivijih naći u poziciji ekološki prihvatljivih materijala. Sakupljanjem sintetskih polimernih materijala nakon upotrebe (plastični filmovi i folije za nastiranje zemljišta, folije za plastenike i tunele...) i njihove prerade, dobijaju se vrlo vredne sekundarne sirovine.

Značajan doprinos u rešavanju ove problematike je nastao osvajanjem proizvodnje i primene razgradljivih (degradabilnih) sintetičkih polimernih materijala, kao što su fotorazgradljivi i biorazgradljivi plastični filmovi.

Fotodegradabilni (fotorazgradljivi) malč plastični filmovi primenjeni su prvi put u našoj praksi pre 20-tak godina pri proizvodnji kukuruza šećerca setvom kroz malč plastični film (sl. 8.9,a) debljine 12 µm i drigih pre svega povrtarskih kultura.

a) b)

Sl. 8.9. Setva kroz fotodegradabilni plastični film (a) i iznikla biljka kukuruza šećerca (b)

Fotorazgradljivi plastični filmovi razlažu se pod dejstvom sunčeve svetlosti posle određenog broja dana od momenta postavljanja (npr. 90 ili 120 dana). Međutim razgradnja fotodegradabilnih malč filmova se izvodi samo na delu koji je izložen dejstvu sunčeve svetlosti (sl. 8.10), dok ivice malč filma koje su pokrivene (nagrnute) zemljom u procesu izvođenja nastiranja zemljišta ostaju nerazgrađene. Nagrnuti delovi fotodegradabilnog plastičnog filma razgrađuju se tek posle izvođenja obrade zemljišta, pri čemu se nagrnuti delovi plastičnog filma izlažu dejstvu sunčeve svetlosti. Pri gajenju useva sa dugom vegetacijom, nema dovoljno vremena da se ovi delovi fotodegradabilnog plastičnog filma u potpunosti razgrade, što može dovesti do problema pri izvođenju obrade zemljišta i jesenje setve. Pored navedenog, 2002. godine javio se problem prevremenog razlaganja fotodegradabilnog plastičnog filma, domaće proizvodnje, pri čemu je degradacija plastičnog filma počela već posle 20-25 dana, što je izazvalo razvoj korova i poništenja svih navedenih prednosti primene malčovanja plastičnim filmom i folijom. Da bi se eliminisale navedene pojave, moraju se detaljno ispitati novoproizvedeni malč filmovi pre nego li se počnu koristiti na većim površinama, odnosno pustiti u komercijalnu proizvodnju.

39


Sl. 8.10. Faze razlaganja fotodegradabilnog plastičnog filma

Zadnjih nekoliko godina intenzivno se radi na ispitivanju primene biodegradabilnog malč plastičnog filma pri gajenju različitih kultura. Degradacija ovih plastičnih filmova nastaje usled delovanja mikroorganizama, koji biodegradabilni plastični film koriste kao hranu.

U Nemačkoj, u toku više godina, su ispitivani biodegradabilni plastični filmovi za malčovanje zemljišta, debljine 12, 18 i 25 µm, različitih proizvođača. Osnovne sirovine za proizvodnju biodegradabilnog plastičnog filma za malčovanje (nastiranje zemljišta) su polimeri dobijeni iz fosilnih goriva (Polyesteramid i Copolyester). Ovi polimeri su prožeti molekulima skroba ili celuloze, pri čemu je korišćeni skrob proizveden od kukuruza ili krompira. Ovaj postupak razgradnje biodegradabilnog plastičnog filma za nastiranje zemljišta je definisan standardom DIN 54900.

Korišćenjem biodegradabilnih malč plastičnih filmova crne boje sprečen je razvoj korovskih biljaka a sačuvana je i akumulisana vlaga u zemljištu. Temperatura zemljišta izmerena ispod crnih biodegradabilnih filmova bila je nešto niža u odnosu na standardni PE plastični film, ali je zato u odnosu na nepokriveno zemljište došlo do povećanja temperature zemljišta ispod biodegradabilnih plastičnih filmova. Rezultati istraživanja su pokazali da je ekonomski opravdano korišćenje biodegadabilnog plastičnog filma debljine 12 µm.

Ispitivanje efikasnosti biodegradabilnog plastičnog filma za malčovanje zemljišta, na smanjenje zakorovljenosti zemljišta i dužinu nerazgradnje u zavisnosti od sastava i debljine plastičnih filmova, izvršeno je u Italiji. Ispitivanje je izvršeno u usevu paradajza, kulturi koja formira veliku vegetativnu masu pri čemu dolazi do zasenjivanja biodegradabilnog plastičnog filma (sl. 8.11).

Proces razgradnje biodegradabilnih plastičnih filmova postao je uočljiv nakon 40 – 50 dana od vremena nastiranja i rasađivanja paradajza. Nakon berbe paradajza (101 dan nakon nastiranja zemljišta i sadnje) izmerena je preostala nerazgrađena masa biodegradabilnog filma, a potom pomoću rotofreze usitnjena i izmešana sa površinskim slojem zemljišta. Nakon 14 dana izvršena je kontrola, pri čemu je ustanovljeno da se degradabilni plastični film u potpunosti razložio, na CO 2 i H2O bez ostataka bilo kakvih toksičnih materija.

Primena biodegradabilnog plastičnog malč filma u Italiji je našla široku primenu. Naučno-tehnički skup održan u Italiji jula 2004. godine pokazao je veliku zainteresovanost firme Novamonta, (koja se bavi razvojem proizvoda sa malim ambijentalnim uticajem, koristeći poljoprivredne proizvode), za dinamičko partnerstvo sa Centrom za istraživanje, javnim institucijama, firmama i udruženjima. Od septembra 2004. godine, na primer datira sporazum Novamonta i italijanske asocijacije biološke proizvodnje (Aiab) za podršku takvog načina proizvodnje. Aiab je nakon provere priznao biodegradabilni malč plastični film za nastiranje zemljišta "Mater-Bi", a Novamont se zauzeo za kupovinu proizvoda na bazi "bioplastike" (pored plastičnog malč filma, saksija za rasad cveća, pakovanje...).

Na navedeno naučno-tehničkom skupu, održanom u Italiji 2004. godine prezentovani su između ostalog i rezultati primene biodegradabilnog filma pri mehanizovanom nastiranju zemljišta sa istovremenom sadnjom rasada, pomoću mašina vodećih evropskih proizvođača (MAS i HORTUS). Osim toga prezentovani su rezultati ispitivanja mehanizovane berbe paradajza na biodegradabilnom plastičnom filmu, pri čemu nije bilo nikakvih problema u procesu berbe.

40


9. MAŠINE ZA SETVU

Određeni broj biljnih vrsta u hortikulturi (cveće, povrće, lekovito, začinsko i aromatično bilje, travnjaci,...) gaji se direktnom setvom semena. Specifičnost setve vezana je za osobine semena: sitno seme i često sa slabim i neujednačenim nicanjem. To može da predstavlja osnovnu prepreku ujednačenosti useva, jednovremenoj berbi i kvalitetnim i visokim prinosima. Osim toga biljke za uspešan razvoj zahtevaju određenu gustinu sklopa tj. broj zasejanih biljaka po jedinici površine, pa je preciznost setve jedan od osnovnih preduslova za visoki stepen mehanizovanosti tehnoloških procesa u proizvodnji.

Da bi se ostvarila željena preciznost setve semena različitih biljnih vrsta potrebno je poznavati svojstva semena, kao što su: oblik i krupnoća semena, masa 1.000 semenki ili broj semenki u jednom gramu, čistoća i klijavost semena.

Kvalitet površine semena je takođe bitan, a izražen je preko hrapavosti. To je kriterijum za setvu pojedinačnog semena i po njemu se razlikuju semena sa glatkom površinom koja se ne slepljuju međusobno i dlakavo-bodljikava semena koja imaju lepljive površine.

Korišćenje kalibriranog semena (po obliku ili dimenzijama) ima takođe bitan uticaj na preciznost rada sejalica, a naročito na rad sejalica sa pojedinačnim odlaganjem semena.

Predsetveno tretiranje semena (fizičko, hemijsko i dr.) ima za cilj ubrzanje klijanja, nicanja i stvaranje veće otpornosti biljke na nepovoljne uslove gajenja. Načini predsetvenog tretiranja semena su: kvašenje, naklijavanje, predgrevanje, kaljenje i piliranje. Na preciznost isejavanja semena veliki uticaj ima primena piliranog semena.

Piliranje (dražiranje) semena sastoji se u prekrivanju (omotavanju) semena organskim i mineralnim materijama, pri čemu se povećava obim semena i postiže uniformnost u krupnoći i obliku semena. Pilirano seme je okruglo, ujednačenih dimenzija, a i veće mase što je povoljnije za preciznu setvu, naročito vrsta sa prirodno sitnim semenom. Pilira se samo kalibrirano seme visoke biološke vrednosti. Za piliranje se koriste organske materije (treset, kompost,...) uz dodatak makro i mikro elemenata, hormona rasta i pesticida. Obično se piliranje semena izvodi uz primenu nekih prethodnih postupaka predsetvenog tretiranja semena u cilju povećanja procenta klijavosti i nicanja semena, te postizanja optimalne (zadate) gustine sklopa pri setvi.

9.1. Mašine za setvu na otvorenom polju

U zavisnosti od vrste gajene kulture, uslova uzgajanja, tehnologije i drugih činilaca, setva se može obaviti na razne načine. Danas se najviše primenjuje setva u redove (izuzev kod zasnivanja travnjaka).

Prema razmaku (odstojanju) između redova setva može biti uskoredna i širokoredna. Razmak semena u redu, u zavisnosti od setvenog aparata, može biti sa konstantnim razmakom između semenki, a može se podešavati u zavisnosti od biljne vrste i sa razmakom u redu koji nije strogo definisan, već je bitan broj isejanih semenki po dužnom metru ili jedinici površine (m2), a definiše se normom setve (kg/ha).

Od sejalica se zahteva da zadovolje sledeće zahteve:- da omoguće jednostavno podešavanje razmaka između redova,- da omoguće jednostavno podešavanje razmaka semena u redu, broj isejanih semenki po

dužnom metru ili jedinici površine (m2),- da polaganje semena u zemljište bude na zadatu dubinu,- da bude minimalno oštećenje semena ili pileta,- da je kod sejalica sa konstantnim razmakom između semenki u redu što kraći put semena od

setvenog aparata sejalice do ulagača semena, - da obezbede šemu setve koju zahteva tehnologija gajenja pojedinih biljnih vrsta.

Da bi se znalo koji način setve primeniti mora se poći od osnovnih agrotehničkih uslova, a to su:

41


- ujednačena dubina setve,- zadati razmaci između redova kao i unutar zasejanih redova i- obezbeđenje mogućnosti mašinske obrade u toku vegetacije i berbe, ostavljanjem stalnih

tragova za kretanje točkova VPJ (vučno-pogonske jedinice) i priključnih mašina.Kvalitet izvedene setve pored navedenog, još zavisi od:

- pripreme zemljišta za setvu,- bioloških i fizičkih osobina semena,- ujednačene vlažnosti zemljišta i- primene odgovarajućih herbicida i insekticida.

Setva u redove se obezbeđuje isejavanjem semena u međusobno paralelne redove. Ovaj način setve je kvalitetniji od setve omaške (setva po celoj površini), jer obezbeđuje ravnomeran razmak semena po površini i dubini setve. Savremene mašine za setvu u redove (sejalice) imaju širok dijapazon mogućnosti podešavanja različitog razmaka između redova.

Kod setve u redove postoje različite varijante setve ( sl. 9.1).

a) b) c) d)

Sl. 9.1. Neke od varijanti setve u redove:a – setva u kontinuirane redove; b – setva u udvojene redove; c – setva u trake;

d – setva na male međuredne razmake sa ostavljenim stalnim tragovima

Setva u kontinuirane redove (sl. 9.1,a) izvodi se na različite međuredne razmake, u zavisnosti od tehnologije gajenja biljne vrste, pri čemu se zasejani redovi nalaze na istom međusobnom razmaku (b = const.).

Setva u udvojene redove (sl. 9.1,b) obezbeđuje setvu po dva reda na bliskom rastojanju, a razmak između udvojenih redova može biti različit zavisno od tehnologije gajenja (b1 < b2).

Setva u trake (sl. 9.1,c) predstavlja dalji razvoj setve u udvojene redove pri čemu se seju 3 ili više redova na bliskom rastojanju (b1 << b2), ili se seju trake određene širine (b3) na principu setve omaške pomoću posebnih otvarača brazdica (sa razbacivačima semena po širini brazdice), pri čemu otvarači brazdica obezbeđuju zadatu dubinu setve.

Varijanta setve na male međuredne razmake sa ostavljenim stalnim tragovima (sl. 9.1,d) uzima u obzir širinu pneumatika točkova traktora (ili neke druge vučno-pogonske jedinice) i širinu pneumatika priključnih mašina ili kombajna da bi se obezbedilo bezbedno kretanje navedenih mašina bez oštećenja useva.

Prema obliku setvene površine primenjuju se setva na ravnoj površini, na gredicama, na grebenima i u brazdama (sl. 9.2).

Za setvu na ravnoj površini (sl. 9.2,a), kao i za setvu na gredicama (sl. 9.2,b), mogu da se primene sve varijante

42

Sl. 9.2. Načini setve u zavisnosti od oblika setvene površine


setve u redove. Setva na grebenima (sl. 9.2,c) izvodi se na izrazito vlažnim terenima ili ako to tehnologija proizvodnje zahteva, dok se setva u brazde (sl. 9.2,d) koristi u sušnim i vetrovitim područjima. Brazde štite gajene biljke od izmrzavanja, jer su brazde manje izložene jačim kolebanjima temperature, a grebeni štite mlade biljke od udara vetra.

Prema načinu pogona, sejalice mogu biti na manuelni (ručno gurane) pogon (sl. 9.3,a), prikopčane na jednoosovinski traktor (sl. 9.3,b), nošene traktorske sejalice (sl. 9.3,c) i samohodne sejalice (najčešće nalaze primenu u objektima zaštićenog prostora).

a) b) c)

Sl. 9.3. Načini pogona sejalica

9.1.1. Mašine za uskorednu setvu sa zadatom normom setve

Ove vrste sejalica koriste se za setvu u uske redove, gde razmak isejanih semenki nije strogo definisan, ali je zadata potrebna količina semena. Količina isejanog semena zadate normom setve u kg/ha, definiše se brojem isejanih semenki po dužnom metru zasejanog reda ili brojem isejanih semenki po m2.

U zavisnosti od principa rada, odnosno načina zahvatanja semena iz sanduka, setveni mehanizmi su najčešće izvedeni kao: mehanički (sl. 9.4,a) ili pneumatski (mehaničko- pneumatski), sl. 9.4,b.

Osnovni delovi ovih sejalica su: zajednički sanduk za seme (1), setveni mehanizam (2), sprovodne cevi (3), ulagači semena (4) i nagrtači semena (5).

a) b)

Sl. 9.4. Sejalice za uskorednu setvu sa definisanom normom setve (kg/ha)

Sejalice se prikopčavaju za poluge podiznog hidrauličkog sistema traktora ili pozadi kombinovanog oruđa (npr. rotaciona drljača + nazubljeni valjak). Primenom kombinovanog oruđa i sejalice obezbeđuje se izvođenje površinske pripreme zemljišta i setve u jednom prohodu, što doprinosi manjem gaženju i sabijanju zemljišta, smanjenju utroška energije i ljudskog rada, kao i bržem izvođenju setve.

43


Kod sejalica sa mehaničkim setvenim mehanizmom, sanduk za seme je postavljen popreko na pravac kretanja sejalice (sl. 9.4,a), pri čemu njegova širina odgovara radnom zahvatu sejalice. Zapremina sanduka iznosi najčešće od 160 do 250 dm3/m radnog zahvata. Pri dnu sanduka nalazi se mešač semena, koji svojim rotiranjem omogućava ravnomerno isticanje semena kroz otvore koji se nalaze na dnu sanduka do setvenih aparata. Setveni aparati su sastavni delovi setvenog mehanizma koga čine još: pogonski točkovi sejalice, prenosnisi i setveno vratilo. Na setvenom vratilu nalaze se setveni aparati koji zahvataju zadatu količinu semena iz sanduka i ubacuju ga u sprovodne cevi sejalice.

Kod sejalica sa pneumatskim (mehaničko-pneumatskim) setvenim mehanizmom sa nadpritiskom (sl. 9.5) sanduk za seme je postavljen na sredini sejalice i manje je širine od radnog zahvata sejalice (sl. 9.4,b).

Zapremina sanduka iznosi najčešće od 250 do 400 dm3/m radnog zahvata sejalice. Setveni aparat je valjkasto – rebrasti (3), sl. 9.5, i nalazi se na dnu sanduka za seme (5). Iznad setvenog aparata nalazi se mešač semena (4). Setveni mehanizam sejalice čini još, ventilator (1), injektor (2), rebrasta cev za transport semena pomoću vazdušne struje sa natpritiskom (6) i raspodeljivač semena (7). Raspodeljivač semena ravnomerno usmerava semenke u sprovodne cevi (8) pomoću kojih se, uz pomoć vazdušne struje, seme doprema do ulagača semena. U zavisnosti od proizvođača sejalice i modela, ventilator može da dobija pogon od PVT ili hidromotora. Količina isejanog semena (norma setve) podešava se aktivnom dužinom valjkasto – rebrastog setvenog aparata, pomoću navojnog vretena.

9.1.2. Mašine za setvu na konstantni razmak u redu

Ove sejalice koriste se za preciznu setvu različitih biljnih vrsta u hortikulturi, gde je potrebno obezbediti konstantan razmak semena u redu. Sejalice se sastoje iz setvenih baterija, kojih može biti zavisno od radnog zahvata i pogona sejalice jedna, dve ili više.

U zavisnosti od principa rada odnosno načina zahvatanja semena (zrna), setveni mehanizmi su najčešće izvedeni kao: mehanički ili pneumatski.

Sejalice sa mehaničkim setvenim mehanizmom mogu da ostvare minimalni razmak između setvenih baterija od 20 cm, pri čemu u zavisnosti od vrste setvenog aparata i vrste otvarača brazde mogu da obezbede setvu u jednom, dva ili tri reda na bliskom odstojanju, kao i setvu u trake na principu setve omaške.

U zavisnosti od razmaka između redova, sejalice za setvu na konstantni razmak između redova, dele se na sejalice sa širokorednim razmakom (najčešći razmak između redova može da se podešava u granicama od 35 do 75 cm, sl.9.6,a, i na sejalice sa uskorednim razmakom (sl. 9.6,b), gde razmak između zasejanih redova može da iznosi od 5 cm pa naviše, u zavisnosti od tehnologije gajenja biljnih vrsta.

44

Sl. 9.5. Mehaničko-pneumatski setveni mehanizam sejalice


a) b)

Sl. 9.6. Sejalice za širokorednu (a) i uskorednu (b) setvu

Setvene baterije sejalica sa uskorednim razmakom, u zavisnosti od šeme setve, odnosno tehnologije gajenja mogu da imaju jednu (sl. 9.7,a), dve (sl. 9.7,b) ili tri setvene sekcije (sl. 9.7,c). Svaka setvena sekcija, bilo da je jedna, ili da su dve ili tri u okviru jedne baterije, ima sanduk za seme (1), sl. 9.6 i sl. 9.7. Pored pojedinačnih sanduka za seme, ove sejalice mogu, kao dodatnu opremu, da imaju sanduke sa mehanizmom za unošenje mineralnog hraniva (, sl. 9.6,a, poz. 2) ili insekticida (, sl. 9.6,b, poz. 3). Standarni deo sejalice čini marker (4), koji ima zadatak da obezbedi željeni razmak redova između dva susedna prohoda.

a) b) c)

Sl. 9.7. Tipovi setvenih baterija u zavisnosti od broja setvenih sekcija

Pogon setvenih sekcija izveden je najčešće od pogonskih točkova sejalice (5), sl. 9.6,b pomoću sistema prenosnika (6) do setvenog vratila (7). Od setvenog vratila pogon se prenosi pomoću sistema prenosnika do setvenog aparata.

Kod sejalica sa mehaničkim setvenim mehanizmom, najčešće se koriste setveni aparati sa beskrajnom trakom sa otvorima (sl. 9.8,a) i setveni aparati sa vertikalnim plastičnim diskom po čijem obimu su raspoređene kašičice za zahvatanje semena (sl. 9.9,a) ili vertikalnim metalnim diskom po čijoj gornjoj površini su raspoređeni otvori za zahvatanje piliranog semena (sl. 9.9,b).

a) b) c) d)

Sl. 9.8. Mehanički setveni aparat sa beskrajnom trakom

45

1

5


Princip rada setvenog aparata sa beskrajnom setvenom trakom (sl. 9.8,a) sastoji se u sledećem: iz sanduka za seme (F), koji se nalazi iznad setvenog aparata, seme prolazi kroz otvor zasuna (A) u setvenu komoru ispod koje se obrće setvena traka sa otvorima (B). U zavisnosti od dimenzija semenki i zasuni su različitog oblika (sl. 9.8,d).Setvenu traku obrće pogonski točak (C). U otvore setvene trake upadaju semenke. Setvena traka može imati jedan, dva ili tri reda otvora (sl. 9.8,b), različitog prečnika zavisno od dimenzija semenki. Razmak isejanih semenki u redu podešava se brojem otvora na traci i promenom brzine obrtanja setvene trake, izmenom prenosnog odnosa pomoću sistema remenica i klinastog kaiša. Pomoću točka (D) odstranjuje se višak semena koji se nalazi iznad otvora na setvenoj traci. Ispod setvene trake, u zoni popunjavanja otvora semenom, nalazi se klizač (E), sl. 9.8,a), koji ima jedan, dva ili tri žljeba (sl.9.8,c) u zavisnosti od broja redova otvora na setvenoj traci. Širina žljebova na klizaču odgovara prečniku otvora na setvenoj traci.

Setveni aparat sa vertikalnim diskom i kašikama (sl. 9.9,a) namenjen je za setvu naturalnog semena. U zavisnosti od dimenzija semenki vrši se izbor kašika i one se razlikuju po dimenzijama i obliku (okrugle, eliptične...), kao i po boji. Ukupno postoji oko 30 različitih kašika. Za setvu piliranog semena, ista sejalica koristi vertikalni metalni disk sa otvorima na gornjoj površini diska (sl. 9.9,b). U zavisnosti od dimenzija pileta vrši se izbor prečnika otvora na disku. Razmak semenki u redu određuje se promenom prenosnog odnosa putem sistema lančanika i menjačke kutije sa zupčanicima ili lančanicima.

a) b)

Sl. 9.9. Disk sa kašikama (a) i otvorima (b) kod mehaničkog setvenog aparata

Kod sejalica sa pneumatskim (mehaničko-pneumatskim) setvenim mehanizmom (sa potpritiskom i natpritiskom), upotrebljava se setveni aparat u obliku vertikalno postavljene setvene ploče sa otvorima raspoređenim po obimu ploče u jednom (sl.9.10,a), dva (za setvu u udvojene redove, sl. 9.10,b) ili čak tri reda otvora

Pored setvene ploče setveni mehanizam pneumatske sejalice čine ventilator, skidač viška semena, izbacivač semena i kompresor.

a) b)

Sl. 9.10. Setvene ploče pneumatske sejalice sa jednim (a) i dva reda otvora (b)

46


Princip rada setvenog mehanizma pneumatske sejalice (sa potpritiskom i natpritiskom) je sledeći (sl. 9.11): vertikalno postavljena setvena ploča sa otvorima dobija pogon od točkova sejalice (1) preko lančastog para (2) i menjačke kutije (3). Prenosnik pogoni setveno vratilo (4) koje pomoću lančastog para (5) obrće setvene ploče u setvenim sekcijama sejalice. Iz sanduka za seme (6), seme dospeva u kućište setvenog aparata (7), sa desne strane setvene ploče.

Sl. 9.11. Pneumatska sejalica

Sa leve strane kućišta setvenog aparata (1) i setvene ploče (2), sl. 9.12,a, deluje potpritisak koji stvara ventilator (8), sl. 9.11, pri čemu je ventilator spojen sa kućištima setvenih aparata pomoću rebrastih elastičnih cevi (9), sl. 9.11. Ventilator sejalice pogoni PVT (priključno vratilo traktora) preko kardanskog vratila.

a) b) c)

Sl. 9.12. Delovi setvenog aparata pneumatske sejalice sa podpritiskom i nadpritiskom

Usled delovanja podpritiska (vakuuma) sa leve strane setvene ploče, sa desne strane setvene ploče se na otvorima, (sa jednim redom, sl. 9.13,a ili dva reda otvora, sl. 9.13,b), priljubljuju semenke (sl. 9.13).

a) b)

Sl. 9.13. Setvene ploče sa jednim (a) i dva reda otvora (b)

47

1

2

8 9


Na gornjem delu setvene ploče, nalazi se skidač viška semena (3), koji ima zadatak da uklanja višak semena sa otvora na setvenoj ploči (sl. 9.12,b), koji obezbeđuje da se na svakom otvoru na setvenoj ploči nalazi samo po jedna semenka. Zajedno sa obrtanjem setvene ploče transportuju se semenke do izbacivača semenki sa otvora setvene ploče (4) (sl.9.12,c). Pomoću kompresora (10), sl. 9.11, pomoću elastičnih cevi (sl. 9.14, poz. B) dovodi se nadpritisak do otvora na kućištu setvenog mehanizma (4), sl. 9.12,c, pri čemu se ujedno izvodi i čišćenje otvora na setvenoj ploči od zaostalih primesa ili zaglavljenog semena. Izbačeno seme se odlaže u formiranu brazdicu koju je formirao otvarač brazde sejalice (2), sl. 9.14. Na slici 9.14 prikazana je setvena baterija sa jednom setvenom sekcijom pneumatske sejalice sa podpritiskom i nadpritiskom. Osnovni delovi setvene baterije su: setveni aparat (1), otvarač brazde (2), opruga za podešavanje pritiska kopirnih točkova (3), paralelogrami mehanizam sa polugom za postavljanje setvene baterije u radni ili transportni položaj (4), prednji i zadnji kopirni točkovi (5), navojno vreteno za podešavanje dubine setve (6), razgrtač grudvi (7), točak za utiskivanje semena u dno brazde (8), nagrtači semena (9), sanduk za seme (10), rebrasto elastično crevo (A) u kome vlada potpritisak i glatko elastično crevo (B) u kome vlada natpritisak. U zavisnosti od tipa i stanja zemljišta, tehnologije gajenja biljne vrste i vrste semena, oblik nagazne površine prednjih i zadnjeg kopirnog točka može biti: sa elastičnom gumom po obodu točka (5a), sa tvrdom gumom po obodu točka (5b), sa ravnom čeličnom površinom točka (5c), sa rešetkastom površinom točka (5d) ili sa gumenom površinom u obliku slova "V" (5e). Točkovi za utiskivanje semena u dno brazde mogu biti sa ravnom čeličnom površinom točka (8a) ili sa zaobljenom gumenom površinom po obimu točka (8b).

Sl. 9.14. Setvena baterija pneumatske sejalice sa potpritiskom i natpritiskom

Pneumatska sejalica sa potpritiskom i natpritiskom, čija je setvena baterija prikazana na slici 9.16 može ostvariti minimalni razmak između setvenih sekcija od 13 cm (sl. 9.17) pri čemu se mogu ostvariti sledeće šeme setve:

- setva u kontinuirane redove sa razmakom između setvenih sekcija od 13 cm i konstantnim razmakom semena u redu (sl. 9.15,a) pri čemu setvena ploča ima jedan red otvora,

- setva u trake širine 6 cm i razmakom između susednih traka od 7 cm, pri čemu otvarač brazde ima razbacivač semena (sl. 9.15,b) i

- setva u udvojene redove, pri čemu setvene ploče imaju dva reda otvora, a otvarači braze imaju razdeljivače koji obezbeđuju razmak između udvojenih redova od 5 cm i razmake između krajnjih redova susednih traka od 8 cm (sl. 9.15,c), ili razmak između udvojenih redova od 7 cm i razmake između krajnjih redova susednih traka od 6 cm (sl. 9.15,d).

48


a) b) c) d)

Sl. 9.15. Moguće šeme setve sa pneumatskom sejalicom i odgovarajući otvarači brazde

Specifičnost sejalice je u načinu ulaganja semena pomoću "kljunova" koji su postavljeni po obimu točka. Točak se kreće po površini folije, pri čemu dolazi do bušenja folije i odlaganja semena na željenu dubinu. Pozadi točka kreće se pritiskujući točak koji ima zadatak da zaranja rastresito zemljište na isejane semenke ispod folije.

a) b)

Sl. 9.16. Setva kroz malč foliju:a - uz prethodno nastiranje zemljišta; b - istovremeno sa nastiranjem zemljišta

Setveni aparat čine vertikalno postavljena setvena ploča sa otvorima i skidač viška semena. Kada semenke dođu u donji položaj setvene ploče, prestaje delovanje potpritiska i semenke se usled sopstvene mase i sile gravitacije odlažu u "kljunove" ulagača semena. Pri setvi u kućice, otvori na setvenoj ploči su grupisani po tri na bliskom rastojanu, tako da u "kljun" dospevaju po tri semenke istovremeno, dok su pri setvi pojedinačnog semena otvori raspoređeni ravnomerno po obimu setvene ploče tako da u "kljun" dospeva po jedna semenka. Setvena ploča dobija pogon od točkova sejalice (6) preko sistema prenosnika, koga čin lančasti par (7), setveno vratilo (8) i kardanski prenosnik, koji pokreće setvenu ploču.

49


9.2. Mašine za setvu u zaštićenom prostoru

U cilju mehanizovanja procesa setve u objektima zaštićenog prostora, konstruisane su sejalice sa čijom se primenom u odnosu na ručnu setvu postiže bolji kvalitet setve (u smislu zadate dubine setve, razmaka u redu i razmaka između redova) i veći površinski učinci.

Pogon radnih organa sejalica je izveden pomoću elektromotora ili motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Primenom električne energije za pogon elektromotora (6), koji pogoni radne organe sejalice (sl. 9.17,a) eliminiše se emisija izduvnih gasova i smanjuje intenzitet buke pri izvođenju setve pojedinih biljnih vrsta u objektima zaštićenog prostora.

a) b)

Sl. 9.17. Sejalica na elektromotorni pogon

Sejalica na donjem prednjem delu rama (1) ima valjak (2) pomoću koga se izvodi ravnanje površine zemljišta. Istovremeno sa ravnanjem zemljišta izvodi se otvaranje brazdica pomoću prstenova (3), koji su raspoređeni po obimu valjka na određenom razmaku, čime se ujedno definiše razmak između redova. Maksimalni broj redova, odnosno prstenastih otvarača, na prikazanoj sejalici iznosi 16, pri čemu je razmak između redova 6 cm. Pomoću setvenog mehanizma (4) odlažu se semenke na dno formiranih brazdica na dubinu od 2,5 cm. Pomoću glatkog pritiskujućeg valjka (5) prekrivaju se zasejane semenke rastresitom zemljom. Elektromotor (6) pokreće pomoću prenosnika transmisiju (7), koja pokreće valjak sa prstenovima, a ujedno se kreće i sama sejalica. Istovremeno, pomoću prenosnika od transmisije se pokreće setveni mehanizam (4) i vakuum pumpa (8) koja pomoću rebrastog creva stvara potpritisak u centralnom delu setvenog mehanizma.

Sejalica se u transportni položaj stavlja pomeranjem rukohvata na čijem donjem kraju se nalaze transportni točkovi (9). Postavljanjem transportnih točkova u donji položaj, izdiže se valjak sa prstenovima. Pomoću rukohvata (10), izvodi se vođenje sejalice po pravcu tokom rada, kao i vođenje sejalice kada je u transportnom položaju.

Setveni mehanizam sejalice (sl. 9.17,b) sastoji se iz cilindra (1) unutar koga vlada podpritisak koji stvara vakuum pumpa (8), sl. 9.17,a. Po obimu i širini setvenog cilindra nalaze se otvori (4) određenog prečnika u zavisnosti od dimenzija semenki. Razmak između otvora po širini setvenog cilindra odgovara razmaku između redova, odnosno razmaku između prstenastih otvarača brazda. Usled obrtanja setvenog cilindra, koji prolazi pored kutije sa semenom (2) semenke se, usled dejstva potpritiska, priljubljuju na otvore. Unutar kutije sa semenom nalazi se mešač semena (3), koji usled obrtanja obezbeđuje ravnomeran dotok semena na otvore setvenog cilindra. Semenke koje se nalaze priljubljene na otvore setvenog cilindra, obrću se zajedno sa setvenim cilindrom. Prolazeći pored skupljača viška semena (6) sa otvora setvenog cilindra se uklanja višak semena,

50


tako da na svakom otvoru ostane samo po jedna semenka. Na donjem delu setvenog cilindra, sa unutrašnje strane, nalazi se valjčić (5) koji ima zadatak da prekine delovanje potpritiska usled čega dolazi do odvajanja semenki sa otvora setvenog cilindra, pa se delovanjem sile gravitacije odlaže u formirane brazdice.

Kod sejalica čije radne organe pogoni motor SUS, setveni mehanizam može biti mehanički ili pneumatski.

Setvene sekcije pneumatske sejalice sa potpritiskom i natpritiskom, prikazane na slici 9.18,a, i identične su opisanim setvenim sekcijama i setvenim aparatima prikazanim na slikama 9.11, 9.12 i 9.13. Pogonski agregat prikazane sejalice (sl. 9.18,a) čini dizel motor snage 6,6 kW, a umesto pogonskih točkova jednoosovinskog traktora nalazi se glatki valjak širine 1,0 ili 1,2 m. U zavisnosti od modela, razmak između setvenih sekcija može da iznosi 9 ili 14 cm.

a) b)

Sl. 9.18. Sejalica u agregatu sa jednoosovinskim traktorom

Na slici 9.18,b prikazana je sejalica sa mehaničkim setvenim aparatom agregatirana sa jednoosovinskim traktorom snage 9 kW. Pogonski točkovi su rešetkasti, velike širine kako ne bi sabijali zemljište. Prikazana sejalica se proizvodi sa radnim zahvatom od 90 i 120 cm. Sejalica ima sanduk za seme (1), koji je postavljen po celoj širini radnog zahvata sejalice. Ispod sanduka za seme nalazi se mehanički setveni aparat (2), koji se sastoji iz cilindara nanizanih na setveno vratilo. Setveni aparat dobija pogon pomoću prenosnika (3) pogonjenih od prednjeg i zadnjeg glatkog valjka sejalice. Svaki cilindar setvenog aparata ima po obimu četiri koncentrična prstena sa različitim prečnicima i zapreminama otvora. Pomoću ručice (4) setveni aparat se aksijalno pomera (levo ili desno duž uzdužne ose setvenog vratila) tako da se željeni koncentrični prsteni na setvenom cilindru (u zavisnosti od dimenzija semena) postavljaju iznad sprovodnih cevi (5) sejalice. Na donjem delu sprovodnih cevi sejalice nalaze se otvarači brazda na međusobnom rastojanju od 5 cm. Pozadi otvarača brazda nalazi se zadnji glatki valjak koji nagrće zasejano seme rastresitom zemljom i poravnava površinu parcele. Pomoću prenosnika (3) moguće je ostvariti 6 različitih prenosnih odnosa, odnosno 6 različitih brzina obrtanja setvenog aparata. Pozadi sejalice nalazi se platforma na kojoj stoji radnik koji pomoću rukohvata (6) upravlja sejalicom.

Samohodna sejalica, prikazana na slici 9.19,a, ima isti princip rada kao prethodno opisana sejalica. Na prednjem delu sejalice nalazi se glatki valjak koji može da se zakreće (sl.9.19,b) pomoću upravljača. Pozadi sejalice nalazi se platforma na kojoj stoji radnik kao i naslon za leđa radnika, sl. 9.19,c. Snaga pogonskog motora kod opisane sejalice iznosi takođe 9 kW dok radni zahvat iznosi 1,2 m.

51


a)

b)

c)

Sl. 9.19. Samohodna sejalica sa mehaničkim setvenim mehanizmom

Sejalice prikazane na slikama 9.17, 9.18 i 9.19 izvode setvu po celoj površini, bez stalnih tragova točkova za razliku od sejalica prikazanih na slikama 9.20 i 9.21, kod kojih se pri setvi svakog prohoda formiraju stalni tragovi. Stalni tragovi predstavljaju nezasejanu površinu parcele po kojoj se kreću točkovi VPJ i drugih radnih mašina, od setve do berbe.

Sl. 9.20. Samohodna sejalica Sl. 9.21. Traktorom nošena sejalica

Samohodna sejalica (sl.9.20) ima pogonski motor od 12,5 kW i modele sa radnim zahvatom od 1,4 m i 1,6 m. Pomoću hidrostatičke transmisije, brzina kretanja se može podešavati kontinuirano od 0 do 8 km/h.

Nošena traktorska sejalica prikazana na slici 9.21, proizvodi se sa radnim zahvatima od 1,2 m, 1,4 m ili 1,6 m, pri čemu je potrebna snaga traktora 16 kW.

Sejalice prikazane na slikama 9.18-9.21 namenjene su pored setve različitih biljnih vrsta u objektima zaštićenog prostora i za setvu na otvorenom polju.

52


10. MAŠINE ZA PROIZVODNJU SADNOG MATERIJALA

Savremena tehnologija gajenja cveća, povrća, lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, voća, vinove loze, ukrasnog drveća, žbunja i šumskog drveća (listopadnog i četinara), kao pretpostavku ima korišćenje sadnog materijala, vrhunskog kvaliteta, koji u pogledu bioloških osobina, fiziološkog stanja i fitosanitarne ispravnosti mora da zadovoljava najviše standarde. Proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala podrazumeva: sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom klijanja, nicanja, inicijalnih faza porasta i razvoja gajenih biljaka, pravilan izbor i poznavanje neophodnog repromaterijala, i obezbeđenje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju, sa visokim stepenom sigurnosti.

Osnovni činioci uspešne proizvodnje sadnog materijala biljnih vrsta u hortikulturi su: temperatura i relativna vlažnost vazduha, kvalitet, jačina i dužina trajanja osvetljenja, temperatura i sastav podloge u kojoj se proizvodi sadni materijal, voda, sadržaj hranljivih materija, vegetacioni prostor itd.

10.1. Načini proizvodnje sadnog materijala

Kod nekih biljnih vrsta (cveće, povrće, lekovito, začinsko i aromatično bilje) rasad predstavlja mladu biljku u fazi kada ima 4-10 stalnih listova, proizvedenu u zaštićenom prostoru ili na otvorenoj leji, dok kod voća, ukrasnog drveća, žbunja i šumskog drveća, to su sadnice određene veličine i starosti, ili npr. kod vinove loze su lozni kalemovi.

Proizvodnja rasada i sadnica može da se izvodi: - direktnom setvom na pripremljenoj površini (za proizvodnju rasada golih žila,- u hranljivim kockama,- u kontejnerima,- u saksijama,- u tresetnim upijajućim tabletama itd.

10.1.1. Proizvodnja rasada golih žila

Proizvodnja rasada golih žila izvodi se u pripremljenim lejama, visokim ili niskim tunelima, ili u pikir-sandučićima. Da bi se olakšala i ubrzala setva, koristi se jednostavan setveni uređaj, koji se sastoji iz setvene ploče i usisivača za domaćinstvo (sl. 10.1).

Sa donje strane setvene ploče (4) nalaze se otvori (5), prečnika definisanog u zavisnosti od dimenzija semena koje se seje. Rastojanja između otvora definišu razmak između zasejanih semenki. Unutar setvene ploče vlada potpritisak, koji stvara usisivač (2), usled čega dolazi do priljubljivanja semenki na otvore setvene ploče. Usisivač je spojen elastičnim crevom (1) sa setvenom pločom. Napajanje usisivača električnom energijom izvedeno je preko utičnice (3) i dovoljne dužine produžnog kabla do mesta setve. Postavljanjem setvene ploče sa zahvaćenim semenom na površinu leje unutar visokog tunela ili pikir sandučića, prekida se potpritisak usisivača i polažu semena na pripremljenu površinu. Zasejano seme se potom pokriva slojem sitnog, prosejanog supstrata ili zemljišne smeše i zalije. Na ovaj način se pored višestruko povećanog učinka smanjuje i zamor radnika u odnosu na ručnu setvu, a postiže i ravnomerno nicanje i razvoj rasada.

53

Sl. 10.1. Setveni uređaj za proizvodnju rasada golih žila


10.1.2. Proizvodnja rasada u hranljivim kockama

Setva u hranljive kocke primenjuje se za sve biljne vrste koje slabije obnavljaju koren, ili one osetljive na povredu krenovog sistema. Za gajenje rasada u hranljivim kockama koristi se mešavina hranljivog supstrata, koja se sabijanjem u mašini oblikuje u kocke različitih dimenzija. Veličina kocke zavisi od vrste kulture i sezone gajenja. Mašina za formiranje hranljivih kocki i setvu, prikazanoj na sl. 10.2, sastoji se iz prijemnog koša (1), u kojem se nalazi supstrat, beskrajnog trakastog transportera (2) širine 30 cm, izmenjive matrice-kalupa (3), konusa (4) i setvenog mehanizma (5). Najmanja dimenzija stranice hranljive kocke, kod prikazane mašine je 2,5, a najveća 10 cm, sa tim da je moguće formirati 10 različitih dimenzija kocki. Matrica ima 12 pregrada po širini trakastog transportera. Na sredini svake hranljive kocke formira se udubljenje pomoću konusa, a setveni mehanizam, u ovom slučaju rotirajući cilindar s otvorima, unutar kojeg vlada potpritisak, usejava po jednu semenku u formirano udubljenje. Novije generacije mašina mogu da presuju kocku za pikiranje rasada, koja je prethodno proizvedena u sandučićima ili kontejnerima.

Mašine za proizvodnju rasada u hranljivim kockama se razlikuju po širini trakastog transportera (od 30 do 60 cm), a samim tim i po učinku. Za pogon radnih organa koristi se elektromotor.

Sl. 10.2. Mašina za proizvodnju rasada u hranljivim kockama

Zasejano seme prekriva se crnim tresetom ("vermikulitom"), a hranljive kocke odlažu se na površinu zemljišta prekrivenom tkanom polipropilenskom podlogom JUTA, kako ne bi došlo do prorastanja glavnog i sekundarnih korenčića. Ukoliko mašina ne odvaja hranljive kocke dovoljno precizno, potrebno ih je razdvojiti da ne bi došlo do prožimanja korenčića i kasnije do oštećenja prilikom iznošenja rasada za sadnju. Izgled rasada proizvedenog u hranljivoj kocki prikazan je na slici 10.4,a.

10.1.3. Proizvodnja rasada u kontejnerima

Postoji veliki broj sistema kontejnerske proizvodnje rasada, kao što su: "culto"- sistem, sistem proizvodnje rasada u kontejnerima s odeljenim ćelijama, "spidling" sistem, "paper pot" sistem itd. Zajednička osobina svih ovih načina za proizvodnju rasada je da se seme seje i rasad raste u supstratu, koji prožima korenov sistem i zajedno s tim supstratom se sadi.

Kontejnerski sistem za gajenje rasada je sve zastupljeniji zbog malog utroška ljudskog rada u svim fazama setve, manipulacije, sadnje, kao i velike iskorišćenosti objekta zaštićenog prostora u kojem se gaji.

Bitna razlika u tehnologiji kontejnerske proizvodnje rasada javlja se kod "culto" sistema i delom kod "paper pot" sistema.

Kod "Culto" sistema, rasad se proizvodi u valjčićima od supstrata, koji je obmotan specijalnim papirom. Mašina proizvodi valjčiće prečnika 20 mm i reže ih na odgovarajuću dužinu (4 do 13 cm). Valjčići se automatski ulažu u ćelije stiroporskog kontejnera sa 266 praznih ćelija. Prednost ovog sistema je što papirni omotač pruža dobru zaštitu u daljem rukovanju rasadom i supstrat se ne

54


raspada. Izgled rasada proizvedenog po ovom sistemu prikazan je na slici 10.4,b. Pošto se gornji deo valjčića nalazi iznad gornje ivice kontejnera, olakšana je mehanizovana sadnja rasada. Nedostatak ovog sistema je u velikoj investiciji, pošto je mašina za formiranje valjčića veoma skupa.

Kod "Paper pot" sistema, koriste se šestougaone, papirne ćelije spojene vodotopivim lepilom (sl. 10.3,a,b), koji zajedno čine kontejner u vidu saća (sl. 10.3, c). Vreme razgradnje papirnog omotača zavisi od sastava materijala, a kreće se od 3 do 4 nedelja ili čak 6-9 meseci, zavisno od namene. Papirne čelije imaju odgovarajuću oznaku iz koje se vidi postojanost papirnog omotača u zemljištu. Dimenzije ćelija su različite i zavise od sadnog materijala, koji se proizvodi. Prva operacija u tehnologiji proizvodnje jeste razvlačenje i postavljanje papirnog saća u plastičnu tacnu (sl. 10.3,d) tako da se formira kontejner. Kontejner (tj. ćelije), kao i kod ostalih sistema proizvodnje rasada u kontejnerima, se puni supstratom, a potom se usejavaju semena. U završnoj fazi seme se prekriva prikladnim materijalom, kontejner se sa gornje površine vlaži i transportuje na mesto klijanja.

a) b) c)

d) e)

Sl. 10.3. Formiranje papirnih ćelija u kontejneru

Sadnja ovako proizvedenog rasada obavlja se poluautomatskim ili automatskim sadilicama. Naročito su pogodni za automatske sadilice i najviše se koriste u zemljama sa skupom radnom snagom.

Ćelije kod kontejnerskog sistema s odeljenim ćelijama su okruglog ili kvadratnog poprečnog preseka. Ćelije okruglog poprečnog preseka formiraju supstrat sa rasadom u obliku obrnute, zarubljene kupe (sl. 10.4,c), a ćelije kvadratnog preseka obrnute, zarubljene piramide (sl. 10.4,d).

Kontejneri treba da ispunjavaju određene zahteve u pogledu svojih fizičko-mehaničkih osobina:- da su otporni na mehaničke udare i elektrostatičko naelektrisanje,- da u transportu i posle upotrebe mogu lako da se slažu,- da imaju otvore na dnu svake ćelije radi isticanja viška vode,- da se lako peru i dezinfikuju, i- da se proizvode od materijala koji može da se reciklira.

55


a) b) c) d)

Sl. 10.4. Izgled rasada proizvedenog u hranljivoj kocki (a), "Culto" sistemom (b) i u kontejnerima sa ćelijama u obliku zarubljene kupe (c) i zarubljene piramide (d)

Kontejneri se izrađuju od različitih materijala, ali preovlađuju polistireni (najčešće stiropor) i polistirol, ali i drugi plastomeri ( polietilen, polipropilen itd.), kao i kamena vuna.

Dimenzije kontejnera se kreću u granicama: dužina od 50 do 60 cm, širina od 30 do 40 cm, dok je visina oko 4 do 17 cm, a zavisi od uzgajane biljne vrste. Broj ćelija u kontejneru kreće se od 10, 20, pa do nekoliko stotina, zavisno od namene. Kontejneri se koriste za proizvodnju rasada različitih biljnih vrsta.

a) b)

c) d)

Sl. 10.5. Plastični kontejneri namenjeni za proizvodnju različitih biljnih vrsta

Stiroporski kontejneri su dobri toplotni izolatori, jer obezbeđuju neophodnu ujednačenu temperaturu supstrata. Ovakvi kontejneri zahtevaju više skladišnog prostora za odlaganje tokom vremena kada nisu u upotrebi i treba voditi računa o preventivi, kako bi se izbegla eventualna oštećenja od glodara ili ptica.

Kontejneri mogu da se koriste duži niz godina (npr. plastični kontejner, izrađen od polistirola, debljine zida od 2,3 mm, može da traje 10 do 15 godina, dok isto takav kontejner, debljine zida od 0,9 mm, ima trajnost 3 do 5 godina).

56


Plastični kontejner za proizvodnju rasada cveća (sl. 10.5,a) ima 273 ćelije, zapremine po 11 cm3

i visine 38 mm, pri čemu se dobija 1.683 ćelija/m2. Isti kontejner za rasadničarsku proizvodnju lišćara i četinara (sl. 10.5,b) ima 60 ćelija, zapremine po 240 cm3 i visine 170 mm, pri čemu se dobija 365 ćelija/m2. Na primer, plastični kontejner za proizvodnju rasada paradajza i lubenica (sl. 10.5,c) ima 24 ćelije, zapremine po 400 cm3 i visine 80 mm, pri čemu se dobija 125 ćelija/m2. Isti kontejner za ožiljavanje reznica i proizvodnju rasada salate (sl. 10.5,d) ima 104 ćelije, zapremine po 40 cm3 i visine 50 mm, pri čemu se dobija 630 ćelija/m2.

Pored stiroporskih i plastičnih kontejnera, za proizvodnju rasada se koriste i kontejneri od kamene vune, pri čemu se kontejneri od kamene vune koriste isključivo kao podloga u proizvodnji rasada.

Mašine za proizvodnju rasada u kontejnerima s odeljenim ćelijama

Povezanost izvođenja navedenih tehnoloških faza u proizvodnji rasada u kontejnerima s odvojenim ćelijama, s automatskim postrojenjem, može da se prikaže blok-dijagramom (sl.10.6).

Sl. 10.6. Blok dijagram procesa proizvodnje rasada u kontejnerima

Proizvodnja rasada u kontejnerima s odeljenim ćelijama sastoji se iz sledećih faza:- priprema supstrata,- punjenje kontejnera supstratom,- formiranje ležišta za semenku u ćelije kontejnera,- usejavanje semena u ćelije kontejnera,- prekrivanje usejanog semena pokrivnim materijalom,- kvašenje supstrata s usejanim semenom, i- transport i skladištenje kontejnera u komore za naklijavanje i odnošenje u objekte zaštićenog

prostora.Mašine za proizvodnju rasada u kontejnerima, u zavisnosti od stepena mehanizovanosti

pojedinih operacija u tehnološkom procesu, mogu da se podele na: - poluautomatske setvene mašine,- poluautomatska postrojenja, i - automatska postrojenja.

57


Poluautomatske setvene mašine (sl. 10.7 i 10.8) namenjene su za potrebe manjih i srednjih farmera. Kod ovih mašina, mehanizovano se izvodi formiranje ležišta (udubljenja) za semenke u ćelijama kontejnera i usejavanje semena pneumatskim putem, a sve ostale tehnološke operacije se izvode ručno. Postoje dve koncepcije usejavanja semena u ćelije kontejnera:

- Kod poluautomatske setvene mašine, prikazane na slici 10.7,a, ćelije u kontejnerima su međusobno paralelne, tako da se formiranje ležišta za seme u ćelijama i setva izvodi istovremeno samo za jedan red. Ova mašina može da zaseje maksimalno 30 redova ćelija u minuti. Broj grebena za formiranje ležišta za semenke i broj sisaljki-brizgaljki ("dizni") za usejavanje semena u ćelije, mora da odgovara broju ćelija u jednom redu (sl. 10.7,b). U zavisnosti od broja ćelija unutar reda, menjaju se i nosači grebena i dizni.

- Kod usejavanja semena u ćelije kontejnera koje su postavljene unakrsno (tzv. "šah raspored"), u paralelnim redovima, koriste se poluautomatske pneumatske setvene mašine sa grebenima i diznama na pločama čije dimenzije odgovaraju dimenzijama kontejnera. Raspored i broj grebena i dizni na pločama odgovara rasporedu i broju ćelija u kontejneru (sl. 10.8). Kod ove koncepcije mašine, za kontejnere sa različitim brojem otvora, moraju da se koriste ploče s identičnim brojem i rasporedom grebena i dizni.

a) b)

Sl. 10.7. Poluautomatska mašina za setvu po jednog reda ćelija u stiroporskom kontejneru

Sl. 10.8. Poluautomatska mašina za istovremenu setvu svih ćelija u kontejneru

Poluautomatska postrojenja (sl.10.9) predstavljaju liniju mašina, pri čemu veći deo tehnoloških operacija se izvodi automatski (izuzimanje, punjenje kontejnera supstratom, formiranje ležišta za seme u ćelijama kontejnera i mehanizovana setva).

58


Sl. 10.9. Poluautomatsko postrojenje za proizvodnju rasada u kontejnerima

Automatska postrojenja za proizvodnju rasada u kontejnerima izvode sve operacije sa minimalnim angažovanjem radne snage i velikim učincima, kao i elektronskom kontrolom izvođenja usejavanja. Automatsko postrojenje na sl.10.10, ima kapacitet od 400 kontejnera/h. Radnik ima zadatak da postavlja prazne kontejnere u vođice, a na drugom kraju trakastog transportera da prihvata usejane kontejnere, dok se sve ostale operacije obavljaju automatski i s elektronskom kontrolom usejavanja semena u ćelije kontejnera.

Sl. 10.10. Automatsko postrojenje za proizvodnju rasada u kontejnerima

Kod kontejnerskog sistema proizvodnje, usejani kontejneri na mestu proizvodnje podižu se iznad površine zemljišta, tako što se postavljaju na drvene ravne palete (sl. 10.11,a) ili plastične izdignute palete sa rešetkastom gornjom površinom (sl. 10.11,b). Na taj način koren ne prorasta izvan ćelije, a zbog dovoljnog priticanja vazduha stimuliše se razvoj bočnih korenova i bolje vezuje supstrat, koji nije kompaktan, kao kod hranljivih kocki.

a) b)

Sl. 10.11. Proizvodnja rasada u kontejnerima od stiropora (a) i polistirola (b)

Na slici 10.12 prikazane su pokretne rampe sa rasprskivačima za navodnjavanje, ali i folijarno prihranjivanje i hemijsku negu rasada u savremenim objektima zaštićenog prostora.

U vreme nege rasada, u kontejnerima veoma je bitan režim navodnjavanja, imajući u vidu relativno male zapremine ćelija u kontejnerima. Iz tog razloga se navodnjavanje izvodi u više navrata, ali manjom količinom vode.

59


a) b)

Sl. 10.12. Pokretne rampe za negu rasada proizvedenog u kontejnerima

Radi lakšeg vađenja gotovog sadnog materijala iz ćelija kontejnera, koristi se ploča s izbijačima (sl. 10.13,a), čiji broj i raspored mora da odgovara broju i rasporedu ćelija na kontejneru (sl. 10.13,b).

a) b)

Sl. 10.13. Ploča s izbijačima i odgovarajućim kontejnerom

Na slici 10.14 prikazan je izgled proizvodnje rasada, u kontejnerima, za proizvodnju sadnica ukrasnog i šumskog drveća(a). Rasad proizveden u supstratu vadi se iz ćelija kontejnera i sadi zajedno sa supstratom (sl. 10.14,b).

a) b)

Sl. 10.14. Proizvodnja sadnica u kontejnerima

60


Spidling" sistem

Ovaj sistem gajenja razvijen je u Americi, sa ciljem prevencije razvoja brojnih fitopatogenih oboljenja u uslovima navodnjavanja kišenjem i visokih temperatura i vlažnosti suptropske klime Floride. Ovaj specifični sistem subirigacije zasniva se na postavljanju stiroporskih kontejnera u plitke bazene, u koje se pušta voda za navodnjavanje sa neophodnim hranivima (sl. 10.15).

Sl. 10.15. "Spidling" sistem za proizvodnju rasada

10.1.4. Proizvodnja rasada u saksijama

Setva u saksije primenjuje se za sve biljne vrste, koje slabije obnavljaju koren ili su osetljive na povredu korenovog sistema. Koren rasada gajenog u saksijama se ne ozleđuje pri sadnji.

Saksije za proizvodnju sadnog materijala uglavnom se proizvode od plastične mase ili treseta, kvadratnog i okruglog poprečnog preseka. Saksije okruglog poprečnog preseka su u obliku obrnute zarubljene kupe, a kvadratne u obliku obrnute, zarubljene piramide. Rasad se lakše vadi iz okruglih saksija, ali proizvođači rado prihvataju i kvadratne, zbog boljeg slaganja na stolovima, jer zauzimaju manju površinu. Veličina saksije, odnosno količina supstrata, opredeljuje njihovu namenu. Koriste se za gajenje rasada cveća, plodovitog povrća, ožiljavanje reznica (tresetne saksije), pri čemu je značajno zabadanje reznica kod razmnožavanja dekorativnog sadnog materijala.

Punjenje saksija supstratom izvodi se mehanizovano. Na sl. 10.16,a prikazana je mašina za punjenje tresetnih saksija supstratom, a na sl. 10.16,b mašina za punjenje plastične saksije velike zapremine, namenjene za presađivanje velike sadnice. Zapremina koša za uskladištenje supstrata je 1.800 litara.

a) b)

Sl. 10.16. Mašine za punjenje saksija supstratom

61


a)

b) c)

Sl. 10.17. Mašina za punjenje saksija supstratom i ručno presađivanje rasada

Na sl. 10.17,a prikazana je mašina za presađivanje rasada iz kontejnera u saksije. Saksije sa rasadom se trakastim transporterom dopremaju na rotirajući sto, radi privremenog prihvata. Mašina je pneumatska, sa snagom pogonskog elektromotora od 2,5 kW. Zapremina koša za supstrat je 1.100 litara, kapacitet punjenja je od 135 l/min i mašina napuni sa supstratom do 2.400 saksija/h. Izuzimanje i punjenje saksija supstratom, i formiranje udubljenja za presađivanje rasada je automatsko (sl. 10.17,b), dok se presađivanje rasada iz ćelija kontejnera u saksije izvodi ručno (sl. 10.17,c).

U ranoj proizvodnji rasada obično se primenjuje gusta setva radi maksimalnog iskorišćenja vegetacionog prostora i utrošene energije za zagrevanje, bilo da je reč o setvi u sandučiće ili u kontejnere sa velikim brojem ćelija male zapremine. Na taj način se dobija veliki broj biljaka na malom prostoru. Regulisanje vegetacionog prostora se postiže pikiranjem u hranljive kocke, kontejnere i saksije, tj. presađivanjem u veće posude u kojima se odvija dalji rast do presađivanja na konačno mesto.

U velikim kompanijama, koje se bave isključivo proizvodnjom rasada, koriste se vrlo sofisticirane mašine-roboti za pikiranje rasada. Ovakve mašine isključuju, u visokom procentu, potrebu za radnom snagom. Preciznost i pouzdanost u radu garantuje kod ovakve, industrijske, proizvodnje izuzetne rezultate.

62


a)

b) c)

Sl. 10.18. Robotizovana mašina za pikiranje rasada

Na slici 10.18,a prikazana je robotizovana mašina za pikiranje rasada. Varijanta robotizovane mašine za pikiranje rasada sa tri prsta (hvatača), ima optički skener za kontrolu kvaliteta rasada (sl. 10.18,b). Pikiranjem rasada iz kontejnera u velike saksije, pri čemu se u svaku saksiju zasadi pet biljaka, mašina ispikira od 3.000 do 6.000 biljaka/h. Druga varijanta robota (sl. 10.18,c) ima mogućnost za postavljanje od 3 do 10 prstiju za zahvatanje rasada, pri čemu ispikira od 4.900 biljaka/h (sa tri prsta) do 14.000 biljaka/h (sa 10 prstiju).

10.1.5. Proizvodnja sadnog materijala u upijajućim tresetnim tabletama

Upijajuće tresetne tablete u dodiru sa vlagom nabubre i s odnosom zapremine vode i vazduha obezbeđuju brz i ujednačen rast biljaka. Proizvode se u pet veličina prečnika (sl. 10 19,a): 18, 25, 30, 38 i 42 mm. Tresetne upijajuće tablete mogu da se polože u ćelije kontejnera odgovarajućeg prečnika u kojima se razvija biljka (sl. 10.19,b).

63


a) b)

Sl. 10.19. Izgled tresetnih upijajućih tableta pre i posle kvašenja (a) i u ćelijama kontejnera (b)

Tresetne upijajuće tablete nose komercijalni naziv "Jiffy-7", jer vlaženjem uvećavaju svoju zapreminu 7 puta. Tresetne upijajuće tablete obavijene su mrežicom koja im čuva oblik posle vlaženja i širenja, odnosno povećavanja zapremine. Ove tablete koriste se kod uzgoja:

- direktne setve semena cveća, povrća, četinarskih i listopadnih vrsta,- pikiranja rasada jednogodišnjeg cveća i povrća, i- ožiljavanja perena, kalemova vinove loze, ukrasnog šiblja i drveća.

a) b)

Sl. 10.20. Izgled kalema vinove loze (a) i rasada cveća (b) u Jiffy-7 saksijama

10.1.6. Proizvodnja rasada za hidroponski sistem proizvodnje

Gajenje rasada za hidroponski sistem proizvodnje ima određene specifičnosti. Prvi deo proizvodnje obavlja se u kontejnerima sa tačno određenim brojem ćelija, a potom se pikira u kocku ("grodana"), odnosno kocku od kamene (mineralne) vune. Osim toga, potrebno je obezbediti odgovarajući stručni kadar koji poznaje biologiju biljaka, rad automatske opreme, pripremanje sterilisanog hranljivog rastvora, sterilisanje i ispiranje inertnih podloga.

64


Gredice (blokovi), kocke, saksije i kontejneri od kamene vune, (sl. 10.21), koriste se isključivo kao podloge za hidroponsku proizvodnju rasada i odraslih biljaka.

Sl. 10.21. Kontejneri različitih zapremina ćelija

Poslednih godina se kao alternativa kamenoj vuni, pojavila kokosova vuna, odnosno kokosovo vlakno.

65


11. MAŠINE ZA SADNJU

Primenom mehanizovane sadnje postižu se višestruko veći učinci po svakom radniku, koji opslužuje mašinu za sadnju, u odnosu na ručnu sadnju. Osim toga, značajno je i to što se obezbeđuje tačniji raspored sadnog materijala unutar i između zasađenih redova, kao i dubina sadnje, a sve to doprinosi lakšem i boljem izvođenju ostalih agrotehničkih operacija u toku vegetacije.

U zavisnosti od vrste sadnog materijala postoje mašine za:- sadnju rasada,- sadnju lukovica, gomolja i krtola, i- za sadnju sadnica.

11.1. Mašine za sadnju rasada

U zavisnosti od stepena mehanizovanosti sadnje, ulaganje rasada u brazdu može da se izvede na sledeće načine:

- ručno, ulaganjem rasada u otvorenu brazdu ili formirane rupe,- sa poluautomatskim uređajima za ulaganje rasada u otvorenu brazdu i- s automatskim uređajima za ulaganje rasada u otvorenu brazdu.

Sadnja rasada sa sadilicom, sastoji se iz sledećih operacija:- otvaranje brazde ili formiranje rupe za odlaganje rasada,- ulaganje rasada u brazdu ili rupu, i- učvršćivanje rasada u zemljištu.

Najniži stepen mehanizovanosti sadnje je sa ručnim ulaganjem rasada u brazdu ili u rupe. Na slici 11.1 prikazana je samohodna, petoredna sadilica sa grebenima, pomoću kojih se formiraju rupe u obliku kocke. Dva radnika ručno ulažu rasad u formirana udubljenja. Sadilica dobija pogon za kretanje od elektromotora i namenjena je za zaštićeni prostor, za sadnju rasada u hranljivim kockama. Dimenzije grebena moraju da odgovaraju dimenzijama hranljivih kocki.

Sl. 11.1. Samohodna sadilica sa ručnim ulaganjem rasada u formirane rupe

Vučena sadilica, sa ručnim ulaganjem rasada, prikazana je na slici 11.2. Po širini valjka (1), postavljeni su limeni, prstenasti nosači sa grebenima. Broj grebena po obimu valjka određuje razmak između formiranih rupa, tj. razmak biljaka u redu, dok razmak između limenih prstenova sa grebenima određuje razmak između zasađenih redova. Radnici, sedeći na dasci (4), uzimaju iz sanduka (2) ili kontejnera rasad i ručno ga ulažu u formirana udubljenja. Jedan radnik opslužuje dva ili tri reda. Brzina kretanja sadilice je od 50 do 80, pa čak 100 do 300 m/h. Položaj radnika, pri izvođenju sadnje, je neudoban, zbog stalno pognutog položaja tela, i to izaziva zamor.

66


Sl. 11.2. Vučena sadilica rasada sa ručnim ulaganjem rasada u formirane rupe:1 – valjak sa grebenima; 2 – sanduk sa rasadom; 3 – nagazni točkovi; 4 – sedište-daska; 5 – osloni točkovi;

6 – platforma za skladištenje rasada; 7 – piramida za agregatiranje sa traktorom

Ako se sadi rasad sa golim žilama, umesto grebena, na valjak se postavljaju prstenasti otvarači brazdi, a nagazni točkovi, sa leve i desne strane rasada, sabijaju zemljište. Radni zahvat sadilica sa grebenima je najčešće od 1,0 do 1,5 m.

U novije vreme najviše su u upotrebi sadilice sa poluautomatskim uređajem za ulaganje rasada u otvorenu brazdu (tzv. poluautomatske sadilice). Razlikuju se dve osnovne grupe sadilica: univerzalne i uskonamenske.

Univerzalne sadilice, sa poluautomatskim uređajem za ulaganje rasada u otvorenu brazdu (sa golim žilama, iz kontejnera, zapremine do 40 cm3, i iz hranljivih kocki manjih dimenzija). Uskonamenske sadilice (npr. samo za sadnju rasada proizvedenog u hranljivim kockama, samo za sadnju rasada proizvedenog u kontejnerima, ili po "culto" sistemu). Otvarači brazde imaju različite dimenzije, u zavisnosti od vrste rasada (sl. 11.3).

Kod univerzalnih sadilica sa poluautomatskim uređajem za ulaganje rasada, radnik rukom ulaže rasad u uređaj za ulaganje u brazdu, po određenom ritmu (ulaganje rasada bez stvaranja zalihe). U praksi su najviše u upotrebi dva tipa uređaja za ulaganje rasada u otvorenu brazdu:

- s elastičnim diskovima i - sa hvataljkama na lancu.

Sekcija za sadnju ima uređaj za ulaganje rasada u brazdu, sa dva, međusobno zakošena i na vrhu priljubljena, elastična diska (2) od čeličnog lima. Na levom elastičnom disku nalazi se zupčanik, koji se preko sistema zupčanika pogoni od levog nagaznog točka (3) sa tandem zupčanikom. Po obimu levog elastičnog diska pričvršćeni su plastični markiri, pored kojih radnik ulaže po jedan rasad ( II ) između diskova sa jednom rukom, dok u drugoj drži veći broj biljaka ( I ). Rasad se umeće sa korenom okrenutim izvan diskova. Pošto su na prednjem delu elastični diskovi priljubljeni jedan uz drugi, uloženi rasad se obrće zajedno sa diskovima.

67

Sl. 11.3. Veličine otvarača brazde


a) b)

Sl. 11.4. Poluautomatska univerzalna sadilica s elastičnim diskovima:1 - otvarač brazde; 2 - elastični diskovi; 3 - nagazni točkovi; 4 - sedište;5 - nagrtači; 6 - ram sekcije

Poluautomatska sadilica s elastičnim diskovima ima sekcije za sadnju (sl. 11.4,a), koje su pričvršćene za ram sadilice (sl.i 11.4,b).

a) b)

Sl. 11.5. Nagazni točkovi i nagrtači tragova točkova

U donjem delu diskovi su razmaknuti, tako da se rasad oslobađa stiska od diskova i odlaže u formiranu brazdu. Istovremeno, nagazni točkovi sabijaju zemlju oko korena i učvršćuju ga u zemljištu (sl. 11.5,a). Iza nagaznih točkova su nagrtači (5), koji prekrivaju tragove nagaznih točkova rastresitom zemljom (sl. 11.5,b).

a) b)Sl. 11.6. Elastični diskovi sadilice sa markirima i metalnim šiljcima:

1 – otvarač brazde; 2 – elastični disk; 3 – marker sa metalnim šiljcima; 4 - "Jiffy"-saksija sa rastvorom; 5 – nagazni točak

68


Kod sadnje rasada proizvedenog u "Jiffy"-saksijama manjih dimenzijama, slika 11.6,a, ili u hranljivim kockama (sl. 11.6,b), markiri su sa metalnim šiljcima, na koje radnik nabada rasad. Pri sadnji rasada, koji je osetljiv na mehaničke pritiske, koriste se elastični diskovi na čije obode se postavljaju elastični gumeni prstenovi (sl. 11.6,b).

Poluautomatske univerzalne sadilice sa hvataljkama na lancu (sl. 11.7) jednako su zastupljene kao i sadilice s elastičnim diskovima. Uređaj za ulaganje rasada u brazdu sastoji se iz gumenih hvataljki u obliku prstiju (3), namontiranih na lanac (2). Lanac dobija pogon od nagaznih (5), sl. 11.7, ili pogonskih točkova sadilice (sl. 11.8,a). Kod sadilice sa jednim ramom (sl. 11.8,a), minimalni razmak između zasađenih redova je 50 cm, dok pri upotrebi tandem verzije (tj. sa dva rama, slika 11.4,b) je 25 cm. Razmak između zasađenih biljaka u redu može da se podešava postavljanjem različitog broja markira po obimu elastičnog diska (2,3,4 i 6) i promenom prenosnog odnosa pomoću zupčanika. Razmaci u redu su od 20 do 60 cm.

a) b)

Sl. 11.7. Poluautomatska sadilica sa hvataljkama na lancu:1 - otvarač brazde; 2 - lanac; 3 - hvataljka; 4 - pogonski lanac; 5 - nagazni točkovi; 6 - vođica; 7 - tegovi

(po potrebi); 8 - sedište; 9 - opruga; 10 - ram sekcije sadilice, 11 - ram sadilice; 12 - piramida za kačenje o traktor

Radnik ulaže rasad u otvorenu hvataljku (sl. 11.8,b), tako da je koren okrenut prema radniku. Prolaskom hvataljki između vođice (sl. 11.7,a, poz. 6, pogled A), one se zatvaraju, pridržavajući rasad. U donjem položaju lanca hvataljka se otvara, jer izađe iz vođice, a rasad se ulaže u otvorenu brazdu. Istovremeno nagazni točkovi (5) sabijaju zemlju oko korenovog sistema rasada i učvršćuju ga u zemljištu.

a) b)

Sl. 11.8. Poluautomatska sadilica rasada sa pogonskim točkom (a) i hvataljkama na lancu (b)

69


Brzina ulaganja rasada, kod sadilica s elastičnim diskovima je od 40 do 45 biljaka/min (oko 2.500 biljaka/h). To znači da zadati razmak biljaka unutar zasađenog reda uslovljava brzinu kretanja sadilice.

Brzina kretanja sadilice (Vs) u agregatu sa traktorom može da se izračuna na osnovu izraza:

Vs ≈ 2,5 · a (km/h), (11.1)

gde je: a – razmak biljaka unutar zasađenog reda, (m). Kod sadilica sa hvataljkama na lancu brzina ulaganja rasada je od 50 do 60 biljaka/min. Veći

učinak radnika, u odnosu na sadilicu sa diskovima, objašnjava se činjenicom da je položaj tela radnika, pri ulaganju rasada, u približno vertikalnom položaju, bez saginjanja, s udobnijim sedištem i mogućnošću za njeno podešavanje.

Sadnju treba istovremeno da prati i lokalno zalivanje zasađenog rasada. Sistem za zalivanje sastoji se od rezervoara za vodu zapremine 250 litara, (sl. 11.9), koji je plastičnim cevima povezan sa propusnim ventilima između elastičnih diskova i otvarača brazdi.

Pored rezervoara (1), uređaja za lokalno zalivanje (2), višeredna sadilica ima i marker (3) za spajanje dva susedna prohoda sadilice. Prikazana sadilica može biti opremljena i sistemom za unošenje pesticida, zaštitnog sredstva ili hraniva.

Uskonamenske sadilice imaju uređaj za ulaganje rasada, koji omogućava stvaranje zalihe rasada, tako da radnik ne mora u tačno određenom trenutku da uloži rasad u uređaj za ulaganje, već ga samo ulaže u predviđeno mesto. Uređaj u koji je uložen rasad, svojim kretanjem (rotacionim ili translatornim), ulaže rasad u vremenskom intervalu, koji definiše zadati razmak biljaka u redu.

Na slici 11.10 prikazana je domaća,uskonamenska poluautomatska sadilica, koja je namenjena za rasad proizveden u kontejnerima. Uređaj za odlaganje rasada je sa vertikalnom osom obrtanja i rotirajućim kljunovima.

Sl. 11.9. Sadilica rasada s uređajem za lokalno zalivanje zasađenog rasada:1 - rezervoar za vodu; 2 - razvodni uređaj sistema za zalivanje; 3 - marker; 4 - platforma za skladištenje rasada; 5 - sedište; 6 - otvarač brazde; 7 - elastični diskovi; 8 - nagazni točkovi; 9 - čistači nagaznih

točkova od nalepljene zemlje

Princip rada sadilice je sledeći (sl. 11.10,a): radnik sedi na sedištu sadilice (3), uzima rasad iz kontejnera na nosaču (2) i stavlja ga u otvore na rotirajućoj ploči (1), ispod kojih se nalaze "kljunovi". Na rotirajućoj ploči se nalazi najčešće šest otvora. U momentu ulaganja rasada "kljunovi" su zatvoreni, a kada naiđe iznad sprovodne cevi (4) otvara se, rasad prolazi kroz sprovodnu cev i odlaže na dno otvarača brazde (5). Pomoću mehanizma (6) rasad se iz otvarača

70


brazde potiskuje na dno brazde. Istovremeno, nagazni točkovi (7) rasad učvršćuju u zemljište. U zavisnosti od dimenzija ćelije kontejnera, odnosno zapremine supstrata u kojem se nalazi korenov sistem rasada, podešava se razmak između nagaznih točkova.

a) b)

Sl. 11.10. Poluautomatska sadilica za sadnju rasada iz kontejnera:1 - rotirajuća ploča sa kljunovima; 2 - nosač kontejnera sa rasadom; 3 - sedište; 4 - sprovodna cev;

5 - otvarač brazde; 6 - mehanizam za odlaganje rasada u brazdu; 7 - nagazni točkovi; 8 - osloni točkovi

Minimalni razmak između zasađenih redova (tj. razmaka između sekcija sadilice) kod standardne verzije, sa jednim ramom, je 50, a kod tandem varijante (sa dva rama) je 25 cm. Razmak biljaka u redu podešava se promenom prenosnog odnosa između pogonskih točkova i rotirajuće ploče. Razmak između zasađenih biljaka u redu može da se podešava u granicama od 8 do 60 cm.

Kao dodatna oprema, na sadilici može da se nalazi depozitor za unošenje insekticida (sl. 11.10,b, poz. 1), ili uređaj za lokalno zalivanje rasada.

Poluautomatska sadilica na slici 11.11,a, namenjena je za sadnju rasada proizvedenog u kontejnerima i hranljivim kockama. Rotacioni raspoređivač rasada (sl. 11.11,b), može biti urađen sa maksimalno 12 otvora u koje radnik ulaže rasad. Minimalni razmak rasada između redova je 50, dok u redu može da se podešava u granicama od 15 do 50 cm.

a) b)

Sl. 11.11. Poluautomatska sadilica za sadnju rasada iz kontejnera i hranljivih kocki

71


Sadilica se priključuje na poluge podiznog mehanizma traktora, pa u transportu je nošena (kao i sadilice prikazane na slikama 11.2,7,8,9 i 10), a u radu vučena.

Uskonamenska poluautomatska sadilica rasada, namenjena je za sadnju rasada proizvedenog po "Culto"-sistemu (sl. 11.12,a), ima uređaj za ulaganje rasada u obliku elastičnih diskova (sl. 11.12,b). Radnik izuzima rasad iz ćelija stiroporskih kontejnera i odlaže ga u kašike (sl. 11.12,b) na beskrajnom lancu. Kašike dopremaju rasad do elastičnih diskova, a oni zatim do formirane brazde. Istovremeno, pomoću nagaznih točkova, rasad se učvršćuje za zemljište. Beskrajni lanac dobija pogon od kandžastog točka, lančanika i sistema zupčanika u menjačkoj kutiji. Razmak rasada u redu može da se podešava u granicama od 10 do 60 cm. Minimalni razmak između zasađenih redova je 50 cm.

a) b)

Sl. 11.12. Poluautomatska sadilica za sadnju rasada proizvedenog po "Culto" sistemu

Sedišta za radnike mogu da se podešavaju u horizontalnoj ravni (napred – nazad), da bi telo radnika zauzelo pravilan položaj. Sedišta su sa naslonom, tapacirana i imaju bočne oslonce. Kvalitetno i pravilno podešeno sedište utiče na manje zamaranje radnika i može da poveća efikasnost sadnje i do 50%.

U drugu grupu uskonamenskih sadilica spada i ona namenjena za sadnju rasada proizvedenog u hranljivim kockama.

a) b)

Sl. 11.13. Samohodna sadilica rasada proizvedenog u hranljivim kockama:1 - platforma za kretanje radnika; 2 - poprečna vođica; 3 - nosač sanduka; 4 - sanduk sa rasadom;

5 - trakasti transporter; 6 - vođice za hranljive kocke; 7 - otvarač brazde; 8 - mehanizam za ulaganje rasada u brazdu; 9 - nagazni točkovi; 10 - upravljački točkovi; 11 - upravljač; 12 - osloni točkovi;

13 - pogonski motor; 14 - platforma za skladištenje rasada

Samohodnu sadilicu namenjenu za sadnju rasada proizvedenog u hranljivim kockama opslužuje jedan radnik, koji stoji na platformi (1), sl. 11.13,a. Rasad proizveden u hranljivim kockama, nalazi

72


se u sanducima i uskladišten je na platformi (14), koja može da primi 5.000 hranljivih kocki. Proces sadnje rasada počinje uzimanjem punog sanduka sa platforme (14) i postavljanjem na nosač sanduka (4), koji se pomera levo – desno po vođici (2). Svaki red hranljivih kocki unutar sanduka, nalazi se u teleskopskim držačima. Prednja strana sanduka je bez stranice. Radnik koji usmerava redove hranljivih kocki prema trakastom transporteru (5), pomera nosač sa sandukom (3) po vođici. Pomoću teleskopskog držača, potiskuje red hranljivih kocki između vođica (6). Isti postupak ponavlja kod "hranjenja" svakog od pet trakastih transportera, koliko i sadilica ima redova. Na donjem delu trakastog transportera, rasad se zahvata mehanizmom (8) za ulaganje rasade na dno formirane brazde s otvaračem brazde (7). Pomoću nagaznih točkova (9) učvršćuje se rasad u zemljištu. Minimalni razmak biljaka u redu je 15, a između zasađenih redova 23 cm. Učinak sadilice je od 7.000, ako je opslužuje jedan radnik, pa do 14.000 biljaka/h, ako je opslužuju dva radnika. Snaga pogonskog motora je 7,5 kW. U zavisnosti od razmaka biljaka u redu i broja radnika koji opslužuju sadilicu, brzina kretanja u radu je od 0,2 do 6 km/h. Na slici 11.13,b prikazana je samohodna petoredna sadilica u sadnji rasada na gredicama, u visokom tunelu.

Na slici 11.14 prikazana je traktorom vučena, četvororedna sadilica rasada, proizvedena u hranljivim kockama, pri sadnji na gredice, u zaštićenom prostoru (ista sadilica može da sadi i na otvorenom polju). Na slici 11.14,a prikazana je platforma za odlaganje praznih sanduka, na slici 11.14,b uređaj za formiranje mini gredice, uz istovremenu sadnju, a na slici 11.14,c je varijanta za sadnju na ravnoj površini, učvršćivanjem rasada u zemljištu pomoću gumom obloženih, nagaznih točkova.

Sl. 11.14. Vučena sadilica rasada proizvedenog u hranljivim kockama

Sadnja rasada, koji je proizveden u kontejnerima, hranljivim kockama, kao i drugi sadni materijal, može da se sadi i na zemljištu gde je prethodno obavljeno nastiranje (malčovanje) zemljišta folijom.

Na slici 11.15 prikazana je sadnja rasada, na ranije malčovanom zemljištu pomoću folije, koji je proizveden u kontejnerima. Prikazana sadilica je sa jednom sekcijom za sadnju (tzv. jednoredna sadilica). Uređaj za ulaganje rasada u zemljište izrađen je u obliku "kljunova" (1), koji su raspoređeni po obodu dve okrugle, vertikalno postavljene ploče (2), koja rotira oko horizontalne ose obrtanja. Pogon ploča, između kojih su postavljeni kljunovi, izveden je od točkova sadilice (3) preko lančastog prenosnika i vratila. Razmak biljaka unutar zasađenog reda podešava se promenom prenosnog odnosa u prenosniku. U momentu ulaganja rasada, kljun je zatvoren (detalj prikazan u gornjem desnom uglu slike 11.15). Kada obrtanjem ploče kljun dospe do površine folije, on je buši, prodire na određenu dubinu (u zavisnosti od željene dubine sadnje i dužine ćelije kontejnera). U najnižem položaju, kljun se otvara, dolazi do prosecanja folije u obliku slova "T" i odlaže se rasad u

73


formiranu rupu. Pozadi sadilice nalaze se nagazni točkovi (4), koji učvršćuju rasad u zemljištu. Razmak biljaka unutar zasađenog reda može da se podešava u granicama od 21 do 165 cm.

Sl. 11.15. Sadnja rasada kroz malč foliju

Na slici 11.16,a prikazana je vučena sadilica, koja u jednom prohodu izvodi: polaganje trake za navodnjavanje po sistemu "kap po kap", nastiranje zemljišta folijom i sadnju rasada proizvedenog u kontejnerima. Sadilica pripada grupi mašina sa poluautomatskim uređajem za ulaganje sadnog materijala. Uređaj u koji radnik odlaže sadni materijal (u ovom slučaju rasad proizveden u kontejnerima), izveden je u obliku vertikalno rotirajućih "kljunova".

Mašina, šematski prikazana na slici 11.16,b, ima glatki valjak (1) za ravnanje i delimično sabijanje rastresitog površinskog sloja zemljišta, po širini radnog zahvata mašine. Osim toga, opremljena je uređajem na kojem je kalem sa trakama za navodnjavanje po sistemu "kap po kap" (2) i uređajem na kojem je kalem sa malč folijom (3).

a) b)

Sl. 11.16. Istovremeno nastiranje zemljišta i sadnja rasada kroz malč foliju:1 – glatki valjak; 2 – kalem sa trakom za navodnjavanje; 3 – kalem sa malč folijom; 4 – vođica za polaganje

malč folije na površinu zemljišta; 5 – platforma sa kontejnerima; 6 – sedište za radnika; 7 - "kljun" za ulaganje rasada; 8 – nosač "kljuna"; 9 – vođica; 10 – uređaj za otvaranje "kljuna"; 11 – nagazni točkovi; 12 – nagrtači zemlje na krajeve malč folije; 13 – pogonski točkovi sadilice; 14 – platforma za uskladištenje kontejnera sa rasadom; 15 – piramida za prikopčavanje mašine za poluge podiznog mehanizma traktora

Postupak sadnje izvodi se na sledeći način: radnik, koji sedi na sedištu (6), uzima rasad iz kontejnera, koji se nalazi na platformi (5) ili ga drži na kolenu i ulaže ga u kljunove, koji se usmeravaju ka površini folije pomoću vođice (9). Kljun buši foliju i prodire na određenu dubinu formirajući rupu, u vertikalnom položaju. U tom momentu kljun ulazi u uređaj (10) koji ga otvara,

74


rasad ostaje u formiranom udubljenju u vertikalnom položaju, a kljun nastavlja da se kreće po kružnoj putanji. Po izlasku kljuna iz uređaja, on se zatvara i ponovo je spreman za primanje rasada. Nagazni točkovi (11) zatežu malč-foliju po širini i istovremeno utiskuju u plitku brazdu, koju formiraju raonici (16), pre polaganja folije. Nagrtači (12) iza nagaznih točkova, s obe strane folije, nagrću zemlju, kako ne bi dolazilo do izdizanja folije pod dejstvom vetra.

Pored sadnje rasada, proizvedenog u kontejnerima, uređaj za ulaganje sadnog materijala u obliku "kljunova" može da sadi rasad proizveden u hranljivim kockama, rasad sa golim žilama, krtole, lukovice, semenke, reznice itd, a sadnju može da izvodi i kroz malč foliju, i na nepokrivenom zemljištu.Na slici 11.17 prikazan je princip rada uređaja automatske sadilice za ulaganje rasada. Sadilica je agragatirana sa traktorom snage 60 kW. Na prednjem delu traktora postavljen je rezervoar sa vodom, zapremine 1.500 litara, pumpa za vodu i dva kompresora snage po 7,5 kW. Pozadi traktora, ispred sadilice, postavljene su platforme na koje se postavljaju kontejneri sa rasadom, nosivosti 635 kg. Kontejneri su izrađeni od tvrde plastike, sa 256 ćelija bez dna. Kontejneri sa rasadom se ručno postavljaju na nosače sekcija sadilice, dok se prazni kontejneri trakastim transporterom odnose izvan sekcija sadilica, gde se skladište.

Sl. 11.17. Automatska sadilica rasada proizvedenog u kontejnerima

Operacija automatske sadnje je sinhronizovana sa dve vrste kretanja kontejnera sa rasadom, kod svakog od osam kontejnera. Prva vrsta kretanja izvodi se levo – desno, a druga napred – nazad, u odnosu na pravac kretanja sadilice. Obe vrste pomeranja kontejnera sa rasadom izvode se pomoću pneumatskih cilindara. Brzina pomeranja kontejnera je 180 m/s. Pomeranje kontejnera sa rasadom izvodi se radi dovođenja određene ćelije sa rasadom iznad sprovodnih cevi sekcija sadilice.

U položaju ( I ) prikazan je momenat kada se pomera kontejner sa rasadom (3) udesno, kako bi naredna ćelija sa rasadom bila postavljena iznad sprovodne cevi (5), koja se nalazi u sklopu otvarača brazde (1). U sledećoj fazi ( II ), šipka sa šiljkom (2), potiskuje zemljišni supstrat sa rasadom (4) iz ćelije kontejnera na dno brazde, koju formira otvarač brazde. U momentu odlaganja rasada na dno brazde, svaka biljka se zalije sa 60 ml vode. Šipka sa šiljkom drži rasad u vertikalnom položaju, dok otvarač brazde nastavlja kretanje prema napred (položaj III ). Istovremeno, nagazni točkovi sabijaju zemlju oko zemljišnog supstrata i učvršćuju rasad u zemljištu. Nakon što je rasad pravilno učvršćen, šipka sa šiljkom se pomera nagore, u početni položaj, dok se istovremeno kontejner sa rasadom pomera prema napred (položaj IV ), kako bi počeo sledeći ciklus.

Hod šipke sa šiljkom je 266 mm, brzina kretanja šipke 90 m/s dok pritisak vazduha u pneumatskom cilindru, koji pomera šipku sa šiljkom, iznosi 40 bar.

75


Broj ciklusa uređaja za ulaganje rasada, odnosno brzina brzina ulaganja rasada, je 125 biljaka/min. To omogućava osmorednoj automatskoj sadilici sadnju 1.000 biljaka/min. Sadni materijal, koji može da se sadi ovom sadilicom, može biti: rasad cveća, povrća i drugih biljnih vrsta koje se uzgajaju u kontejnerima.

Za sadnju rasada proizvedenog po "Paper pot" sistemu koriste se sadilice sa poluautomatskim i automatskim uređajem za ulaganje rasada. Automatizacija sadilica razvija se ka automatizovanju procesa ulaganja rasada u sadni mehanizam, jer ručno ulaganje rasada zahteva veće angažovanje ljudskog rada, uz relativno malu brzinu ulaganja.

Uporedo s usavršavanjem sadilica došlo je i do razvoja sistema za proizvodnju rasada u papirnim ćelijama, koje se sakupljaju u talasasti, izuvijani, noseći pojas.

Automatska sadilica sa "Ferisovim točkom" omogućava sadnju rasada proizvedenog u papirnim ćelijama (sl. 11.18,a). Hvatači (1), koji su postavljeni na točku (2), otkidaju pojedinačno ćelije iz nosećeg pojasa (3) i nose ih do otvorene brazde, koju formira otvarač brazde (4). Poseban graničnik (5) zadržava pojasni deo do sledećeg nailaska hvatača. Razmak između redova iznosi najčešće 30 cm, dok rastojanje biljaka u redu može da se podešava u granicama od 10 do 20 cm.

Pored opisane sadilice, u širokoj upotrebi je i automatska sadilica sa valjkastim uređajem za ulaganje rasada, koji je proizveden u papirnim ćelijama. Princip rada valjkastog uređaja, koji odvaja papirne ćelije sa rasadom iz nosećeg dela, prikazan je na slici 11.18,b.

a) b)

Sl. 11.18. Automatske sadilice rasada proizvedenog u papirnim ćelijama

Noseći deo, na kojem se nalaze papirne ćelije sa rasadom (1), pomera se pomoću para trakastih kaiševa (2) prema paru konusnih valjaka (3), koji, ubrzavajući noseći deo sa papirnim ćelijama (1), otkidaju papirne ćelije od njega, jednu po jednu (4). Otkinute papirne ćelije sa rasadom (4) spuštaju se u sprovodnu cev sadilice, odakle dospevaju u prethodno otvorenu brazdicu. Pomoću nagaznih točkova rasad se učvršćuje u zemljište. Sobzirom na brzinu kretanja sadilica (0,9 – 1,8 m/s), broj redova sadilice i korak sadnje (razmak rasada u redu), kapacitet sadilice iznosi najmanje 100 biljaka u minuti.

Automatske sadilice još uvek nisu dovoljno razvijene, naročito u pogledu univerzalnosti sadnje rasada proizvedenog različitim tehnologijama, a ponajviše kada je reč o adaptibilnosti koraka sadnje za različite kulture i njegove ujednačenosti u toku samog procesa sadnje.

11.2. Mašine za sadnju lukovica i krtola

Mehanizovana sadnja lukovica cveća (gladiole, lale...) i povrća (arpadžik, čenovi belog luka), izvodi se automatskim sadilicama, različite konstrukcije. Da bi sadnja bila kvalitetnija, potrebno je da lukovice budu ujednačenih dimenzija. Na slici 11.19,a, prikazana je automatska, univerzalna,

76


četvororedna sadilica lukovica. Lukovice se nalaze u dvodelnom sanduku (1), sa konusnim dnom (sl, 11.19,b) i za vreme pražnjenja kreću se prema donjem delu kosine. Pri dnu sanduka su zasuni (2), povezani ručicama (3), za podešavanje količine lukovica na dva, uzdužno postavljena, trakasta transportera (4). Iznad zadnjeg dela trakastih transportera nalaze se rotirajuće četke (5), koje se navojnim vretenom pomeraju gore-dole. Sa svakog trakastog transportera lukovice se usmeravaju u po dve sprovodne cevi (6). Na donjem delu sprovodnih cevi su otvarači brazdica (7), sa kojima se lukovice odlažu na zadatu dubinu. Na mašini u radu je jedan radnik, koji ima zadatak da podešava režim rada mašine (razmak lukovica u redu, udaljenost četke od trakastog transportera i dubinu sadnje). Radnik sedi na sedištu (9), oslonjen nogama na platformu (8). Mašina se prikopčava za poluge podiznog mehanizma traktora sa piramidom za kačenje (10), a u radu se oslanja oslonim točkovima (11) na površinu parcele. Pokretni radni organi sadilice dobijaju pogon od PVT. Razmak između redova sadnje je 30 cm.

a) b)

Sl. 11.19. Automatska, univerzalna sadilica lukovica

Mehanizovana sadnja krtola, sa i bez klica, obavlja se sadilicom. Ako su krtole bez klica, one se smeštaju u zajednički sanduk na sadilici, a krtole sa klicama su u plitkim gajbicama, koje se odlažu na platformu.

Radni proces sadilice krtola sastoji se iz sledećih operacija:- otvaranje brazdica,- odlaganja krtola u uređaj za polaganje u brazdice, i - nagrtanja krtola zemljom, formiranjem bankova.

U zavisnosti od načina ulaganja krtola u uređaj, sadilice mogu biti:- sa ručnim ulaganjem (na znak signalnog zvona),- poluautomatske i- automatske.

Sadilice sa ručnim ulaganjem krtola u sprovodnu cev (sl. 11.20) su na najnižem stepenu mehanizovanosti. Ako se sade nenaklijale krtole, sadilica je opremljena sandukom (1), iz kojeg ih radnik ručno uzima i ubacuje u sprovodnu cev (4), na znak signalnog zvona (8). Brzina ulaganja krtola je u granicama od 80 do 100 krtola/min. Radnik sedi na sedištu (2) i oslonjen je nogama na papučice (3). Otvarač brazdice (5), formira brazdicu određene dubine, a sverični diskovi (6) nagrću krtole i formiraju bankove. Sadilice su nošene i sa piramidom (8) se kače za poluge

77


podiznog mehanizma traktora. Pri sadnji naklijalih krtola, skida se sanduk (1) sa sadilice i na njegovo mesto se postavlja platforma, na koju se slažu gajbice sa krtolama.

Sl. 11.20. Sadilica krtola sa ručnim ulaganjem krtola u sprovodnu cev

Poluautomatske sadilice krtola imaju sekcije za sadnju, čiji broj odgovara broju redova za sadnju. Na svakoj sekciji sedi po jedan radnik, koji ručno odlaže krtole u kašike na trakastom transporteru (sl. 11.21,a) ili u komore horizontalno rotirajućeg diska (sl. 11.21,b). Učinak, koji je diktiran brzinom kretanja kašika ili komora, po radniku je 120 do 130 krtola/min.

a) b)

Sl. 11.21. Poluautomatske sadilice sa različitim uređajima za ulaganje krtola

Razmak krtola unutar zasađenog reda podešava se promenom prenosnog odnosa između kandžastog pogonskog točka i vratila, koje pogoni uređaj za ulaganje krtola. Krtole se nalaze u zajedničkom sanduku (sl. 11.22,a, poz. 4) kod sadnje nenaklijalih krtola, a koji se skida sa nosača kod sadnje naklijalih krtola (sl. 11.22,b) u gajbicama (3), na nosaču (1) i platformi (2).

78


a) b)

Sl. 11.22. Univerzalna poluautomatska sadilica krtola

Rad univerzalnom, poluautomatskom sadilicom, sa komorama na horizontalno rotirajućem disku, sastoji se u sledećem: radnik, sedeći na sedištu (sl. 11.22,a, poz. 7) krtole iz sanduka (4) ili gajbica (sl. 11.22,b, poz. 3) odlaže u komore (sl. 11.22,a, poz. 3). Pokretno dno komore klizi po vođici i nailaskom na sprovodnu cev (2) otvori se i krtola propada. Na donjem delu sprovodne cevi nalazi se elastični lim (8), koji ublažava pad naklijale krtole na dno brazdice, formirane od otvarača brazde (1). Iza sprovodne cevi je uređaj za nagrtanje krtola (5) (npr. u obliku sferičnog diska) i klizači (6) za oslanjanje mašine. Dubina sadnje podešava se vertikalnim pomeranjem otvarača brazde, a visina nagrnute zemlje iznad krtola pomeranjem klizača po istom pravcu.

Automatske sadilice krtola, u zavisnosti od veličine površine za sadnju, mogu biti: jednoredne (prikopčavaju se za jednoosovinski traktor) ili višeredne (prikopčavanjem za standardni traktor).

One su namenjene za sadnju nenaklijalih krtola (sl. 11.23,a). Krtole se nalaze u sanduku (sl. 11.23,b, poz. 3) velike zapremine (kod četvororedne sadilice zapremina sanduka je oko 2.500 dm3, s oko 1.600 kg krtola). Prilikom punjenja, sanduk se spušta u donji položaj (isprekidana linija na slici), tako da je udaljenost gornje ivice sanduka od površine parcele oko 70 cm, što omogućava mehanizovano punjenje iz traktorske prikolice ili boks palete, sa viljuškarom. Krtole iz sanduka prolaze kroz zasun (4) i dospevaju u zonu zahvatanja od strane kašika (2) na trakastom transporteru (1), u naizmeničnom rasporedu. Zahvaćene krtole ubacuju se u sprovodnu cev (5). Krtole koje u

79

a) b)

Sl. 11.23. Automatska sadilica nenaklijalih krtola


sprovodnoj cevi dospevaju na zadnji deo prethodne kašike transportuju se do otvorene brazdice, sa otvaračem brazdice (6). Nagrtač (7), zasađene krtole nagrće zemljom, tako da se formira banak. Natresač (9) ima zadatak da, vibriranjem trakastog transportera, obezbedi samo po jednu krtolu u svakoj kašiki.

Višeredne sadilice su vučene i oslonim točkovima (8) kreću se po parceli. Za rad automatskom sadilicom, krtole moraju biti kalibrisane prema dimenzijama. Na slici

11.24,a prikazan je trakasti transporter sa kašikama za najkrupnije krtole. Na slici 11.24,b prikazane su kašike za krupne, srednje i sitne krtole, a odabiraju se prema kalibraciji krtola. Brzina ulaganja krtola, po jednoj sekciji, je do 500 krtola/min.

a) b)

Sl. 11.24. Trakasti transporter sa kašikama (a) i tipovi kašika (b)

Na slici 11.25. prikazana je dvoredna, automatska sadilica u radu. Krtole se nalaze u gajbicama (sl. 11.25,b na platformi (2), čija je nosivost oko 400 kg.

a) b)

Sl. 11.25. Automatska sadilica naklijalih krtola

U vreme sadnje radnik stoji na donjem delu platforme, uzima gajbice sa naklijalim krtolama sa gornjeg dela platforme i prazni ih na trakaste transportere (3). Ovakvim pražnjenjem gajbica obezbeđuje se minimalno oštećenje klica na krtolama. Sa trakastog transportera krtole dospevaju na rešetkastu kosu ravan (5), iznad koje je postavljen elektronski davač (4) za kontrolu debljine sloja. Ako je sloj krtola veći od dozvoljenog, kratkotrajno se zaustavlja kretanje trakastog transportera, a ako je tanji ubrza se, da bi se obezbedio ravnomeran dotok krtola u zonu zahvatanja. Krtole se zahvataju kašikama (7), koje su na trakastom transporteru (6). U zavisnosti od krupnoće krtola, u kašike sa najvećim dimenzijama se postavljaju u one sa manjim dimenzijama (sl. 11.24,b). Natresač

80


(11), obezbeđuje da u svakoj kašiki bude samo po jedna krtola. Krtole se ubacuju u sprovodnu cev (8), pri čemu se u sprovodnoj cevi transportuju na zadnjem delu prethodne kašike, tako da se obezbedi mala visina padanja krtole u brazdicu, formiranu sa otvaračem (9). Diskosni nagrtač (10) formira banak iznad krtola. Sadilica se oslanja na površinu parcele pogonskim točkovima (12), a za poluge podiznog mehanizma je prikopčana sa piramidom (13). Razmak krtola u redu podešava se promenom brzine kretanja trakastog transportera sa kašikama, tj. izmenom prenosnog odnosa sistema lančanika. Razmak krtola u redu podešava se u granicama od 17 do 45 cm, a razmak između redova od 70 do 90 cm. Sadilicu, pored vozača traktora, opslužuje jedan radnik (sl. 11.25,a).

11.3. Mašine za sadnju loznih kalemova, okulanata i sadnica

Bušenje pojedinačnih rupa za sadnju loznih kalemova, okulanata u gustim zasadima voća i sadnica malina, kupina ili ribizle, izvodi se bušilicom, sa spiralnom ili hidrauličnom burgijom. Spiralne burgije manjeg prečnika postavljaju se na motorne bušilice sa rukohvatima (sl. 11.26,a). Umesto spiralne burgije (za sadnju vinove loze i sličnog sadnog materijala) može da se postavi svrdlo (sl. 11.26,b).

a) b)

Sl. 11.26. Motorna bušilica sa rukohvatom, i spiralnom burgijom (a) ili svrdlom (b)

Kod istog sadnog materijala, rupe mogu da se buše i sa hidrauličnom bušilicom, tzv. "hidrobura" (sl. 11.27,a). Ovom metom se buše rupe sa vodom pod pritiskom, pre svega, na obrađenom i slegnutom zemljištu. Na vrhu bušilice obično ima tri bočne rupe (prečnika 1.5mm) i jedna čeona (prečnika 3mm, sl. 11.27,b).

Potreban radni pritisak je oko 40 bar i sa kapacitetom pumpe od 60 l/min vode, moguće je izbušiti 8 do 12 rupa/min.

81


a) b)

Sl. 11.27. Hidraulična bušilica rupa

Za bušenje pojedinačnih rupa većeg prečnika, namenjenih za sadnju sadnog materijala sa većim prečnikom korenovog sistema (sadnice ukrasnog, listopadnog i četinarskog drveća, voćaka,...) koriste se spiralne burgije većeg prečnika. Ovakve burgije su sa posebnim ramom (sl. 11.28,a), koji se kači na poluge podiznog sistema traktora. Prečnik spiralnih burgija je do 100 cm, a dubina rupe do 160 cm (sl. 11.28,b).

a) b)

Sl. 11.28. Traktorska spiralna burgija sa ramom

Za sadnju ukrasnog drveća, koriste se razne mašine, u više radnih operacija. Prva operacija obuhvata formiranje rupe određenog oblika i dimenzija. Druga operacija obuhvata vađenje sadnice zajedno sa zemljom, oko korenovog sistema. U trećoj operaciji se transportuje sadnica, od mesta vađenja do mesta bušenja rupe. U četvrtoj operaciji, sadnica se odlaže u rupu. Takvom tehnologijom čuva se kompaktnost korenovog sistema i zahvaćene zemlje oko nje, radi garantovanja prijema i sadnice velikih dimenzija.

Na slici 11.29 prikazan je radni organ mašine za vađenje ukrasnih sadnica, sa lučno povijenim nožem. Nož, okretan sa hidrauličnim cilindrom, lučnim kretanjem (a), podseca zemljište u velikom luku oko i ispod korenovog sistema sadnice (b,c) i formira zemljišnu masu u obliku izdužene polulopte (d).

82


a) b)

c) d)

Sl. 11.29. Faze vađenja ukrasnog drveta sa zemljom oko korenovog sistema

a) b)Sl. 11.30. Mašine za formiranje rupa, vađenje sadnica, transport i sadnju

Izvađena polulopta je takve čvstoće da je spremna za transport (sl. 11.30,a) do mesta sadnje. Pored opisane samohodne mašine, koristi se i nošena traktorska mašina (sl. 11.30,b), sa četiri, hidraulički pokretana cilindra, za formiranje rupa u obliku obrnute piramide. Ista mašina se koristi za sve četiri operacije sadnje sadnica.

83


12. MAŠINE ZA NEGU

Mašine za negu biljnih vrsta u hortikulturi, dele se na:- mašine za navodnjavanje,- mašine za zaštitu bilja, i - mašine za mehaničku negu useva.

12.1. Mašine za navodnjavanje

Navodnjavanjem se dopunjava potrebna količina prirodnih padavina, kada je ona u deficitu za uspešno gajenje poljoprivrednih useva. Stoga je ono značajan, ravnopravan i nezamenljiv deo kompleksne agrotehnike, savremene tehnologije i moćne tehnike, a krajnji rezultat je višestruka korist, kako za biljnu proizvodnju, tako i za privredu i društvo u celini.

U praksi navodnjavanja poznato je više načina za dovođenje vode do biljke, a mogu da se sistematizuju na sledeći način:

- površinsko navodnjavanje,- podzemno navodnjavanje,- navodnjavanje veštačkom kišom,- lokalizaciono navodnjavanje, i- navodnjavanje u posebne svrhe.

12.1.1. Površinsko navodnjavanje

Površinsko navodnjavanje je najstariji poznati način dovođenja vode do biljke. Prema načinu raspodele vode, pravcu infiltracije i toku vode deli se na navodnjavanje: prelivanjem, potapanjem i brazdama.

Kod svih načina navodnjavanja, površina zemljišta mora prethodno da se pripremi. Priprema se sastoji u čišćenju i ravnanju zemljišta, izradi zemljanih pregrada ili brazda. Pripremni radovi zahtevaju znatan utrošak rada i gubi se 5 do 15% obradivog zemljišta. Površinsko navodnjavanje ne omogućava kontrolisano snabdevanje biljaka vodom i može da se okararakteriše kao metod koji ne zadovoljava u pogledu efikasnosti iskorišćavanja vodnih resursa.

12.1.2. Podzemno navodnjavanje

Podzemno navodnjavanje ili subirigacija je jedini način navodnjavanja gde dominira uzlazno kretanje vode od razvodnika do korena biljke. Ovaj način navodnjavanja ima niz povoljnih osobina: nisu potrebni nikakvi površinski radovi, ne kvari se struktura zemljišta, ne stvara pokorica, ne dolazi do sabijanja zemljišta, nema gubitaka vode isparavanjem, ne ometa primenu mehanizacije, mali je utrošak vode, dobro je iskorišćenje hraniva itd. Međutim, slabije je vlaženje površinskog sloja zemljišta, postoji opasnost od zabarivanja i zaslanjivanja zemljišta, a i investiciona ulaganja su značajna.

Subirigacija može da se izvede kontrolom nivoa vode, ako je kanalska mreža dovoljno gusta ili podzemnim dodavanjem vode, npr. drenskim cevovodima. Poseban vid podzemnog navodnjavanja je sa potpritiskom u drenažnom sistemu.

12.1.3. Navodnjavanje veštačkom kišom

Navodnjavanje veštačkom kišom (tj. kišenje, nakišavanje,...) je način koji je najpribližniji prirodnim padavinama, s tom razlikom što je moguće podešavati krupnoću kišnih kapi, intenzitet i trajanje kišenja. Ovakav sistem navodnjavanja sastoji se iz: vodozahvata, pumpe, cevne mreže s armaturom i rasprskivača.

Prema veličini površine, udaljenosti izvora vode, vrste kulture itd, uređaji za veštačku kišu mogu biti:

84


Stabilni (stacionarni), kod kojeg se rasprskivači priključuju na cevnu mrežu, najčešće, ukopanu ispod površine zemljišta.

Polustabilni, koji imaju ugrađenu pumpnu stanicu i glavni cevovod, a na hidrant se priključuju kišna krila, kružni ili frontalni uređaji za navodnjavanje.

Prenosni, kod kojeg su svi delovi rastavljivi i mogu da se prenose ili prevoze, a cevi su spojene sa brzopriključivim spojnicama.

Pokretni (mobilni), kod kojeg se navodnjavanje izvodi uređajem u pokretu i može da se premešta sa parcele na parcelu.

Zavisno od tipa uređaja i vrste gajene biljke, primenjuju se različita tehnička rešenja kišnih krila: prenosna, samohodna i automatski-samohodni, širokozahvatni.

Prenosna kišna krila jedna su od najstarijih tehničkih rešenja za navodnjavanje kišenjem. Sastoje se od aluminijumskih ili plastičnih cevi sa spojnicama. Cevi su najčešće prečnika od 50 do 150 mm, a dužina je 6, 9 ili 12 m. Prenošenje i montiranje kišnih krila i rasprskivača je ručno. Svaka parcela navodnjava se parcijalno, priključivanjem krila na sekundarni cevovod.

Samohodni uređaji se izrađuju kao: bočna kišna krila, kružni (tzv. "bum") ili sektorski (tzv. "tifon").

Samohodno bočno kišno krilo (sl. 12.1) sastoji se iz cevi (1) dužine 200 do 400 m, točkova (2), nosača cevi i rasprskivača (3),

Sl. 12.1. Samohodno kišno krilo

U potisni cevovod dovodi se voda pod pritiskom od pumpnog agregata (4), ili iz hidranata raspoređenih bočno od parcele. Bočno krilo u toku rada miruje i obavlja kišenje u zoni dometa rasprskivača. Po završetku kišenja kretanje krila do novog radnog položaja omogućava SUS-motor (5) ugrađen na krilo.

Kružni uređaj, koji se u praksi naziva "bum", sačinjava centralni toranj, koji nosi kišno krilo dužine 38, 62, 74 ili 86 m. Krilo sa rasprskivačima okreće se na visini do 5 m, zavisno od visine kulture koja se navodnjava. Iz jednog položaja moguće je zalivanje površine od 0,5 do 1,5 ha. Premeštanje iz jednog u drugi radni položaj obavlja se sopstvenim motorom ili traktorom.

Samohodni sektorski uređaj, u praksi poznat pod nazivom "tifon" (sl. 12.2), našao je široku primenu. Uređaj se sastoji od šasije (1), kalema (2), na koji se tokom rada odmotava ili namotava fleksibilna polietilenska cev (3), na čijem kraju se nalaze kolica (4). Na kolica može da se postavi jedan (5) ili više rasprskivača (tzv."topa") za navodnjavanje visokog drveća (sl. 12.3). Mora se voditi računa o tome da rasprskivač, sa relativno velikim prečnikom mlaznice, daje krupne kapi vode koje mogu da oštete biljke (u ranim fazama razvoja) i nepovoljno deluju na strukturu površinskog sloja zemljišta. Problem krupnih kapi rešava se primenom kišnog krila (tzv. "kišne rampe"), sl. 12.4, koja se takođe postavlja na kolica (sl. 12.5,a). Njihovom primenom dobijaju se sitne kapi vode, pogodne i za najosetljivije kulture, a sprej rasprskivačem niskog pritiska, dobija se veoma fina kiša (sl. 12.5,b).

85


Sl. 12.2. Samohodni sektorski uređaj - "tifon"

Sl. 12.3. Navodnjavanje visokog drveća Sl. 12.4. Navodnjavanje kišnom rampom

Pre početka navodnjavanja, šasija sa kalemom se postavlja u radni položaj sa jedne strane zalivnog polja, kolica sa rasprskivačem ili kišnom rampom se odvuku traktorom na suprotan kraj zalivnog polja, pri čemu se odmotava fleksibilno, polietilensko crevo sa kalema. Dužina creva je, najčešće, u granicama od 150 do 750 m, a prečnik od 50 do 140 mm. U zavisnosti od tipa rasprskivača na topu i radnog pritiska, domet mlaza je i više od 60 m, odnosno zaliva se traka širine i preko 120 m, a kod kišne rampe i do 70 m, zavisno od karakteristika sektorskog uređaja.

a) b)

Sl. 12.5. Kišna rampa (a) i sprej rasprskivači niskog pritiska (b)

86


Na kolica mogu da se postave i dodaci (sl. 12.6) za zalivanje pod krošnjom: rasprskivač sa odbojnom pločom (a), PVC rasprskivač (b) ili rasprskivač u obliku "pištolja"(c).

a) b) c)

Sl. 12.6. Kolica sektorskog uređaja sa dodacima za zalivanje ispod krošnje

Napojna pumpa dobija pogon od priključnog vratila traktora (sl. 12.7, a), posebnog (b) ili sopstvenog dizel-agregata koji je integrisan u sektorski uređaj (sl. 12.8). Kod sopstvenog dizel-agregata pogon dobija i napojna pumpa i turbina za namotavanje fleksibilne cevi na kalem.

a) b)

Sl. 12.7. Pogon napojne pumpe sektorskog uređaja

Sl. 12.8. Sektorski uređaj sa dizel-agregatom za pogon napojne pumpe i pogonske turbine

Samohodni automatski širokozahvatni uređaji, prema načinu kretanja, mogu biti kružni (sl. 12.9) ili linearni i namenjeni su za navodnjavanje velikih površina (do 200 ha). Karakteriše ih visoka automatizacija rada, sa prisustvom čoveka u procesu kontrole.

87


b)

a) c)

Sl. 12.9. Samohodni automatski uređaj sa kružnim kretanjem

Samohodni automatski uređaj sa kružnim kretanjem ("centar pivot") predstavlja dugo kišno krilo (sl. 12.9,a), pričvršćeno za toranj. Toranj, oko kojeg rotira kišno krilo, je fiksan (sl. 12.9,b) ili prevlačiv (sl. 12.9,c). Fiksno kišno krilo, izrađeno kao rešetkasti nosač sa motorima i točkovima za lagano okretanje, zaliva kružnu površinu, koju opiše za oko 24 časa. Uređaj se prikopčava direktno na hidrant ili vodozahvat. Primenom prevlačivog tornja, iste konstrukcije, moguće je navodnjavati i pravougaone ili kvadratne parcele (sl. 12.9,c), a kada se osnovnom uređaju doda ugaono krilo, tzv. "korner" ručica, procenat pokrivanja navodnjavane površine parcela se poveća i do 95%.

Samohodni automatski uređaji sa linearnim kretanjem imaju iste sastavne delove kao "centar pivot", s tim da ima i translatorno kretanje. Zbog toga, sa fleksibilnom cevi, može da se snabdeva vodom i iz otvorenog kanala ili hidranta. Ovakvi uređaji mogu biti jednokraki (dužina kraka do 600 m) ili dvokraki (dužina krakova 2 x 500 m).

12.1.4. Lokalizaciono navodnjavanje ili mikronavodnjavanje

Lokalizaciono navodnjavanje ili mikronavodnjavanje, predstavlja tehniku usmerene raspodele vode do same biljke koja se navodnjava. Za intenzivne kulture kao što su cveće, voće, povrće i dr. kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom polju, primenjuju se dva osnovna sistema mikronavodnjavanja:

- mikrokišenjem, ili- kapanjem.

Obe metode mikronavodnjavanja su detaljno opisane u poglavlju 4.9.6, s tim da se opisani principi mikronavodnjavanja u zaštićenom prostoru mogu, u velikoj meri, da se primene i na otvorenom polju.

Savremeno navodnjavanje kapanjem (sl. 12.10) zasniva se na dovođenju vode direkto u zonu korenovog sistema biljaka čime se povećava odnos površine navodnjavanja i zalivene površine, radi što racionalnije potrošnje vode. Osim toga ovakav metod navodnjavanja smanjuje gubitke vode, zbog evaporacije i transpiracije korovske populacije.

88


Sl. 12.10. Navodnjavanje kapanjem u zasadu jabuke

Navodnjavanje mikrokišenjem (sl. 12.11) podrazumeva korišćenje: mikro (sl. 12.11,a), mikro-mlaznih (sl. 12.11,b) ili mikro-maglenih rasprskivača.

a) b)

Sl. 12.11. Navodnjavanje mikrokišenjem

Osim racionalnog korišćenja vode štedi se i energija, pa su pogodni za regione s ograničenim izvorima tih dvaju faktora proizvodnje i predstavljaju značajan potencijal za globalno rešavanje problema navodnjavanja.

12.1.5. Navodnjavanje u posebne svrhe

Uređaji za veštačku kišu mogu u određenim slučajevima da se koriste u posebne svrhe, tj. kada cilj zalivanja nije povećanje vlažnosti zemljišta niti poboljšanje snabdevanja biljaka vodom, već zaštita biljne vrste od mraza ili osvežavanje. Zaštita od mraza i osvežavajuće zalivanje spadaju u specijalne agrotehničke mere.

Kasni prolećni i rani jesenji mrazevi mogu da nanesu ozbiljne štete nekim biljnim vrstama u hortikulturi. U našoj zemlji su voćnjaci posebno ugroženi od kasnih, prolećnih mrazeva. Radi sprečavanja pojave šteta od mraza, posebno na nižim, češće ugroženim lokacijama, neophodna je gradnja zalivnih sistema, koji će osim navodnjavanja, imati i funkciju odbrane od prolećnih mrazeva. Osim dobro izgrađenog zalivnog sistema potrebno je imati i dobru prognostičku službu, koja će proizvođače obaveštavati o mogućnosti pojave mraza.

Jedan od najefikasnijih metoda zaštite od mraza (do -10oC), je korišćenje stacionarnih zalivnih sistema za orošavanje iznad krošnji stabala. Na taj način, smrzavanjem vodenog "filma", stvara se kratkotrajni ledeni omotač (sl. 12.12), koji štiti celu biljku ili neke njene delove, da im temperatura

89


ne bi opala ispod kritične tačke. Sve dok se ovaj ledeni omotač održava stalnim dodavanjem vode, temperatura tkiva će ostati iznad – 0,5oC, bez obzira na to što se formirao sloj leda. Zaštita od mraza se zasniva na principu odavanja toplote, jer smrzavanjem vode oslobađa se toplota koja se prenosi na biljku. Ako se obustavi kišenje, led i delovi biljke postepeno će da se hlade i tada dolazi do izmrzavanja biljaka.

Oslobođena toplota zavisi od količine vode koja prelazi u led, što znači da je potreban veći intenzitet kišenja za zaštitu od nižih temperatura. Za voćne vrste sa visinom krošnje oko 2 m dovoljan intenzitet kišenja iznosi od 3 do 4 mm/h, dok je za robusnija i razgranatija stabla neophodan intenzitet kišenja oko 5 mm/h. Sve navedeno se odnosi na vremenske prilike bez vetra, jer vetar srednje brzine (3 m/s) smanjuje efekte za polovinu. Raspored rasprskivača treba da je na rastojanju od 16 x 15 m. Brizgaljka rasprskivača treba da ima prečnik otvora od 3,8 do 4,2 mm. Rasprskivač (sl. 12.13) treba da rotira ravnomerno, sa 1,3 do 2 min -1. Ako se rasprskivač obrće sporije može doći do zamrzavanja vode u rasprskivaču. Glava rasprskivača treba da je izvedena tako da spreči stvaranje leda oko obrtne tačke, jer nagomilavanje leda može da blokira obrtanje rasprskivača.

Sl. 12.12. Zaštita zasada jabuke od mraza kišenjem Sl. 12.13. Rasprskivač za zaštitu od mraza

Osvežavajuće zalivanje, kao specijalna agrotehnička mera, primenjuje se tokom leta, u vreme visokih temperatura i niske relativne vlažnosti vazduha. Pri visokoj temperaturi vazduha intenzitet asimilacije opada, a disimilacije raste. U takvom slučaju biljka smanjuje stvaranje organske materije, ostaje neproduktivna i nastaju smetnje u fiziološkim procesima. Jaka žega može da izazove opekotine na organima biljke, a pre svega, na plodovima.

Od jake žege moguća je odbrana navodnjavanjem, a namera je da se biljka osveži kvašenjem, povećanjem relativne vlažnosti i snižavanjem temperature okolnog vazduha. U tu svrhu se koriste kratkotrajne, veštačke kiše (u trajanju od 10 do 15 minuta, ili kraće, a u zavisnosti od intenziteta kišenja). Sa navlaženih delova, jedan deo vode biljka sama usvaja i time povećava sadržaj vode u ćelijama, a drugi deo isparava i time sprečava pregrevanje lišća i plodova. Zahvaljujući tome povećava se vlažnost prizemnog sloja vazduha i održava visok nivo životnih funkcija u biljkama.

Osvežavajuće zalivanje ostvaruje se malim normama zalivanja, od 20 do 40 m3/ha (ili 2 do 4 mm). Broj osvežavajućih zalivanja zavisi od potrebe, a u kritičnim fazama razvoja biljaka (naročito pri navodnjavanju kapanjem ispod malč folije), potrebno je i 2 do 3 puta obavljati zalivanje, u maksimalnom trajanju od 10 do 15 minuta. Rasprskivači, koji se u ovu svrhu koriste, su isti kao i za zaštitu od mraza. Najbolji efekat osvežavajućih zalivanja postiže se u fazi obrazovanja plodova kod paradajza, paprike i drugih biljnih vrsta, pri čemu zalivanje treba početi pre nego što nastupe maksimalne dnevne temperature.

90


12.2. Mašine za zaštitu i negu biljaka

Zaštita od biljnih bolesti, insekata i drugih štetočina, kao i od korova, svrstava se u redovne agrotehničke mere, dok primena pokrivanja biljaka spada u specijalne agrotehničke mere.

Osnovni zadatak zaštite je smanjenje gubitaka proizvodnog potencijala biljaka, kao posledica delovanja biljnih bolesti, štetočina i korova, kao i ublažavanje negativnih uticaja uslova sredine.

12.2.1. Mašine za mehaničku zaštitu biljaka

Briga za zaštitu životne sredine i težnja za zaustavljanjem daljeg zagađenja poljoprivrednog zemljišta hemijskim sredstvima, kao i želja za proizvodnjom zdravstveno bezbednih biljnih vrsta, uslovili su razvoj mašina za izvođenje mehaničke zaštite biljaka, pogotovo od insekata.

U bivšem SSSR, u Astrahovskoj oblasti, u nekoliko reona je i do 80% biljaka lubenice uništila gusenica gubara, dok je i do 40% plodova paradajza bivalo oštećeno gusenicama pamukove sovice. Problem borbe sa navedenim štetočinama bio je povećan i zbog toga što su se površine nalazile u sanitarnoj zoni, gde je primena pesticida zabranjena ili veoma ograničena. Navedeni problemi su uslovili da se proizvede mašina za mehaničko sakupljanje štetnih insekata (sl.12.14). Mašina se agregatira traktorom, koji preko priključnog vratila traktora i sistema remenog prenosa pogoni dva centrifugalna ventilatora (1). Ispred ventilatora se nalaze cevi (2), na čijim prednjim krajevima su mlaznice (3). Sa strane svakog ventilatora se nalaze kutije (4) sa mrežastom oplatom. Ventilatori i kutije su na ramu mašine (5) sa piramidom za prikopčavanje (6) o podizni sistem traktora. Insekti se hvataju u suton i noću, zahvaljujući farovima (7), koji svojim svetlom dodatno privlače insekte. Mašina može da radi u nekoliko režima. Pri masovnom letu insekata, ispred mlaznica se postavljaju zavesice (8), dok se nadstrešnice (9) postavljaju u vertikalni položaj (režim I ). Ako se insekti nalaze na biljkama, nadstrešnica (9) se postavlja u horizontalni položaj, a na prednji deo nadstrešnice se postavljaju vertikalne (12), gumene šipke (režim II) . Gumene šipke, prolaskom kroz biljnu masu, plaše insekte, pri čemu se oni odvajaju od biljaka i lakše se usisaju u mlaznike sa vazdušnom strujom (brzina vazduha je 10 do 12 m/s). Iz mlaznica, insekti se usisnom vazdušnom strujom, kroz cevi transportuju do kutija sa mrežastom oplatom.

Sl. 12.14. Mašina za mehaničko sakupljanje štetnih insekata

Osim sakupljanja insekata, ova mašina može da se koristi i za produvavanje biljne mase (režim III), radi provetravanja. U tu svrhu se cevi i ventilatori spajaju s otvorima (10), koji se nalaze na

91


kutijama sa mrežastom oplatom. Usmerivači (11), koji se nalaze na prednjem delu mlaznica, mogu da se postavljaju pod raznim uglovima, da bi se podesio pravac delovanja vazdušne struje.

Radni zahvat mašine je 4,2 m, a brzina kretanja 4 do 5 km/h.Krompirova zlatica je štetočina koja zadaje velike probleme proizvođačima krompira. U

Nemačkoj je proizvedena mašina pod nazivom "bio-kolektor", koja je namenjena za sakupljanje krompirove zlatice i njenih larvi. Njenom upotrebom je biljka krompira zaštićena od mehaničkog oštećenja. Mašina se proizvodi u tri verzije, kao: dvo, tro i četvororedna. Uređaj za sakupljanje imaga krompirove zlatice i njenih larvi postavlja se na prednji podizni mehanizam traktora, ili na poluge frontalnog utovarivača (sl. 12.15), umesto kašike. Pozadi traktora na poluge podiznog mehanizma montiran je rezervoar za ulje (sl. 12.16,a), zapremine 60 dm3. Hidraulična pumpa, koja dobija pogon od PVT (540 min-1), pogoni hidromotore za pogon ventilatora, koji se nalaze na prednjem delu traktora (sl. 12.16,b) u sklopu uređaja za sakupljanje krompirove zlatice i njenih larvi. Pri radu mašine treba voditi računa da izduvne mlaznice usmeravaju ulaz vazduha prema gornjoj trećini lisne mase krompira (sl. 12.16,c).

Sl. 12.15. Mašina za sakupljanje krompirove zlatice

a) b) c)

Sl. 12.16. Mašina za mehaničko sakupljanje krompirove zlatice i njenih larvi

Prihvatne posude se prazne po potrebi, tako što se posude povlače unapred i prazne u veću posudu. Ova mera služi za zaštitu istovremeno sakupljenih korisnih insekata, kojima se omogućava da tako odlete u roku od 20 minuta, a krompirova zlatica i njene larve ostaju u posudi.

Uspešnost sakupljanja imaga krompirove zlatice iznosi 95, a njenih larvi 85%. Pri brzini kretanja od oko 6 km/h, sa četvororednim "bio-kolektorom" postiže se površinski učinak od oko 1 ha/h.

12.2.2. Mašine za termičko sušenje nadzemnih delova biljaka

U širokoj potrošnji povrtarskih vrsta sve je prisutnija potreba za korišćenjem biološki zdrave hrane. Jedan od preduslova za ostvarenje tog cilja je maksimalno moguća eliminacija primene

92


hemijskih sredstava u svim fazama proizvodnje. Stoga su interesantna rešenja primene toplotne energije kod odstranjivanja nadzemne, zelene mase (tzv. "desikacija"), a pre ubiranja useva (krtolastih, lukovičastih i drugih biljnih vrsta), čime se zaustavlja vegetacija i skraćuje vreme do ubiranja.

Kod ovih mašina izvor toplote su posebno konstruisani gorionici za sagorevanje tečnog ili gasovitog goriva. U delimično izolovanim prostorima od okoline, gde su smešteni gorionici, a koji se kreću neposredno iznad zelene biljne mase, stvara se mikroklima sa visokom temperaturom mešavine produkata sagorevanja i okolnog vazduha. Pod dejstvom visoke temperature, biljke zatečene u izolovanom prostoru, zagrevaju se naglo, ali kratkotrajno. Porastom temperature spoljnih delova biljaka, raste temperatura vode i pare u tkivu njihove nadzemne mase i to izaziva mehaničko razaranje strukture usled naglog povećanja volumena i to: vode i pare prisutne u tkivima, i ćelija zbog denaturacije belančevina na temperaturi od 50 do 70oC. Razaranje strukture je intenzivno, ali bez trenutno vidljivih posledica. Ubrzano uvenuće nastaje naknadno, u roku od 2 do 3 dana. Ukoliko se želi povećanje radne brzine mašine ili se radi o veoma bujnoj nadzemnoj zelenoj masi, preporučuje se agregatiranje mašine sa rotacionom sitnilicom, koja se kači na prednji deo traktora (sl. 12.17).

Sl. 12.17. Mašina za termičko sušenje nadzemnih delova biljaka, agregatirana sitnilicom

Kod mašina koje koriste gasovito gorivo (propan-butan) u tečnom stanju, rezervoar zapremine 1.500 dm3 montira se na noseću ramsku konstrukciju. Gorionici sa pilot plamenom (sl. 12.18,a) su smešteni u liniju unutar komore, koji je delimično izolovan limenom oplatom od okoline, a čija zadnja stranica je formirana od gusto montiranih segmenata lanaca (sl. 12.17). Na oplati s unutrašnje strane nalaze se mrežasti paneli (sl. 12.18,b), koji se pod dejstvom plamena zagrevaju, i time ubrzavaju zagrevanje biljaka infracrvenim zračenjem.

a) b)

Sl. 12.18. Gorionik gasnog desikatora (a) i mrežasti panel (b) u transportnom položaju

93


Radna temperatura prostora za tretiranje je oko 850oC, a energetska potrošnja oko 2,2 GJ/h. Radna brzina zavisi od vrste i stanja kulture koja se tretira, a prosečan površinski učinak je oko 0,8 ha/h.

Osim delovanja na biljnu masu, plamen i toplota doprinose i uništavanju svih zatečenih nadzemnih štetočina na putu tretiranja (krompirove zlatice, lisne vaši, plamenjače, parazita, gljiva i dr.). Izrasle korovske biljke se, takođe, uništavaju manje ili više uspešno, a kod nekih vrsta se u znatnoj meri umanjuje njihov reproduktivni potencijal.

12.2.3. Mašine za mehanizovano pokrivanje biljaka

Mehanizovano pokrivanje biljaka nakon setve ili sadnje obavlja se plastičnom folijom ili agrotekstilom, sa neposrednim pokrivanjem ili nosećom konstrukcijom. Pokrivanjem biljnih vrsta sa manjim potrebama za toplotom omogućava se setva, ili sadnja, za oko 30 dana, a kod toploljubivih vrsta za oko 15 dana ranije od uobičajenog termina. Gajenjem biljnih vrsta, sa pokrivanjem, osiguravaju se bolji mikroklimatski uslovi, obezbeđuje se brži, ujednačeniji razvoj i ranije plodonošenje, uz postizanje boljeg kvaliteta i većih prinosa.

Neposredno pokrivanje biljaka na većim proizvodnim površinama izvodi se mehanizovano, perforiranom PE folijom (posle obavljene setve ili sadnje, sl. 12.19,a, ili istovremeno sa sadnjom, sl. 12.19,b) ili "agrotekstilom" (sl. 12.20).

a) b)

Sl. 12.19. Mehanizovano, neposredno pokrivanje biljaka perforiranom folijom

Perforirana folija ili agrotekstil, su namotani na kalem (1), koji se postavlja na ram mašine (sl. 12.19,b). Usled kretanja mašine, kalem sa pokrivnim materijalom se odmotava, i polaže preko biljaka. Na prednjem delu mašine, a ispred nagaznih točkova (2), nalaze se najčešće diskosni otvarači brazda, koji formiraju brazdice s obe (unutrašnje) strane ivica pokrivnog materijala. Po ivicama pokrivnog materijala kreću se nagazni točkovi, utiskuju ih u formirane brazdice. Plužna tela (3), postavljena pod određenim uglom, neposredno iza nagaznih točkova, nagrću zemlju na ivice pokrivnog materijala (sl. 12.19,b). Pokrivni materijal se postavlja po širini labavo, kako bi pokrivene biljke mogle nesmetano da se razvijaju.

94


Sl. 12.20. Biljke pokrivene neposredno agrotekstilom

Ispod belog agrotekstila zemljište se danju manje zagreva, u odnosu na niske tunele pokrivene plastičnom folijom, a noću sporije hladi. Na taj način se smanjuju temperaturna kolebanja i ublažavaju temperaturni ekstremi. Voda od zalivanja, ili kišne kapi, kroz mikropore u agrotekstilu prolaze sporo i ravnomerno se zalivaju i biljke i zemljište, a posle toga na zemljište se ne stvara pokorica i kondenzat. Dugotrajnim zadržavanjem vode u mikroporama, kada padne temperatura, stvara se tanak ledeni sloj, koji sprečava dalje snižavanje temperature ispod agrotekstila. Agrotekstil sprečava i nepovoljno dejstvo vetra na biljku i zemljište, zadržava prašinu i drugu nečistoću i napad insekata i virusa. Nova generacija agrotekstila je sa dvostruko ojačanim ivicama (sl. 12.21,a) i sa jednim ili dvostrukim adhezivnim šavom (sl. 12.21,b), radi produženja veka trajanja ivica, koje se nagrću zemljom.

a) b)

Sl. 12 21. Agrotekstil sa dvostruko ojačanim ivicama (a) i adhezivnim šavom (b)

Za neposredno pokrivanje biljaka koristi se agrotekstil mase 17 ili 19 g/m2, a za formiranje niskih tunela 30 g/m2, dok je širine najčešće od 1,1 pa do 15,8 m, pa čak i 25 m. Dužine su od 100 do 500 m.

Agrotekstil je UV stabilizovan i uz pravilno korišćenje i skladištenje traju 2 do 3 godine. Uspešno se reciklira.

Mehanizovano pokrivanje biljaka, korišćenjem noseće konstrukcije, podrazumeva upotrebu plastične folije ili agrotekstila i lukova (metalnih, plastičnih ili drvenih), da bi se formirali niski tuneli različitih dimenzija.

Plastična folija se isporučuje namotana na kalem (sl. 12.22, poz. 1), koji se postavlja na ram mašine. Radnik sedi na mašini i postavlja luk (2) u vođicu, a u određenom vremenskom intervalu on se utiskuje u zemljište. Usled kretanja mašine, kalem se odmotava i pokrivni materijal se razvlači preko luka. Ivice pokrivnog materijala se nagaznim točkovima, koji se kreću sa spoljnih strana

95


utisnutih lukova, blago utiskuju u zemljište, a na njih nabacuju sitnu zemlju uzdužno postavljene rotofreze (3). Na taj način se doteže pokrivni materijal oko lukova, a nagrnuta zemlja ne dozvoljava da vetar podigne pokrivni materijal.

Sl. 12.22. Mehanizovano formiranje niskih tunela

Zavisno od modela mašine, mogu da se formiraju tuneli širine 0,6 do 2 m i visine od 0,4 do 1 m (sl. 12.23). Na slici 12.24 prikazan je izgled parcela sa mehanizovano postavljenim mini tunelima, pokrivenim plastičnom folijom.

Sl. 12.23. Osnovne dimenzije mehanizovano postavljenih mini tunela

Sl. 12. 24. Izgled parcele sa mehanizovano postavljenim mini tunelima

Pri gajenju biljnih vrsta u mini tunelima sa plastičnom folijom, pri povišenju dnevnih temperatura obavlja se provetravanje, kako ne bi došlo do pregrevanja gajenih biljaka. U tu svrhu mora da se predvidi adekvatan način provetravanja. Kod mini tunela manjih dimenzija (širine do 0,8 i visine do 0,55 m), najčešće, se prosecaju otvori lučnog oblika po dužini tunela. Radi efikasnosti

96


provetravanja, prvo se prosecanje obavlja na većem međusobnom odstojanju, a porastom dnevne temperature, na sve manjem odstojanju. Kod mini tunela većih dimenzija (širine preko 1 i visine preko 0,7 m), porastom dnevnih temperatura postepeno se bočno namotava folija, tako da se namotani deo učvršćuje, sa zakačkama i užetom, za otvore na lukovima. Kada temperatura opadne, ivice folije se spuštaju i ponovo nagrću zemljom.

Mini tuneli sa pokrivkom od agrotekstila, (sl. 12.25,a), provetravaju se kroz mikropore u strukturi materijala. Pri povišenju dnevnih temperatura, dodatno provetravanje obavlja se otvaranjem čeonih stranica tunela (sl.12.25,b).

a) b)

Sl. 12.25. Izgled mini tunela pokrivenim agrotekstilom

12.2.4. Zaštita biljaka od dejstva grada

Najefikasnija zaštita od dejstva grada je primena protivgradnih mreža (u razvijenim voćarskim regionima Evrope, pokriveno je oko 90% površina). Računice pokazuju da se investicija u protivgradne mreže isplati ponekad posle prvog, a najčešće posle drugog ozbiljnijeg grada, u zavisnosti od vrste ili sorte voća.

Protivgradna mreža (sl.12.26), proizvodi se u crnoj i beloj boji. Za našu geografsku širinu i klimatske uslove, preporučuju se crne protivgradne mreže, koje su dugovečnije od belih (trajnost je do 20 godina).

Noseći stubovi mogu biti betonski ili drveni. Betonski stubovi su od prednapregnutog betona i sa žičanom mrežom, poprečnog preseka od 5 x 5 do 14 x 14 cm i zahtevaju tvrdu podlogu. Drveni stubovi su prečnika 9 ili 15 cm, impregnirani posebnim postupcima. Koji će se stubovi koristiti zavisi od stanja podloge u koju se ukopavaju. Na većini naših podloga, primerenija je primena drvenih stubova.

Osim mreža i stubova, deo sistema su još i čelična užad za zatezanje, kopče, zatezači, odstojnici, učvršćivači, koturače itd.

97


a) b)

Sl. 12.26. Protivgradna mreža postavljena iznad voćnjaka

Protivgradne mreže se u jesen skupe u rolnu i pričvršćuju za užad iznad voćnjaka (sl. 12.26,b), po sredini redova. U proleće se razmotavaju i spajaju na sredini međurednog prostora. Spajanje se izvodi plastičnim kopčama (sl.12.27), na svakih nekoliko metara tako da se ostavljaju prorezi. Prorezi (sl. 12.26) služe i za propadanje leda u međuredni razmak pokrivene kulture.

a) b) c)

Sl. 12.27. Spajanje mreža plastičnim kopčama

Postavljanje protivgradne zaštite, po pravilu, se izvodi po principu "ključ u ruke" i obuhvata sve faze, od izrade projekta do obuke korisnika.

12.2.5. Mašine za hemijsku negu useva

Hemijska zaštita bilja je najefikasnija, kako za preventivnu zaštitu od biljnih bolesti, tako i za suzbijanje štetočina i uništavanje korova. Loša strana primene hemijskih sredstava je upotreba otrovnih materija. Iz tog razloga, ukupni razvoj zaštite bilja ide u pravcu integralne zaštite, sa sve intenzivnijom primenom bioloških i drugih mera borbe. Primena pesticida treba umesto prvog da zauzme poslednje mesto u lancu mera zaštite bilja. Pri hemijskoj nezi treba koristiti prskalice sa vazdušnom podrškom (sl. 12.28), koje u odnosu na standardne prskalice obezbeđuju:

- manji utrošak hemijskih sredstava po jedinici površine,- efikasniju zaštitu biljaka (bolje nanošenje pesticida na lice i naličje lista, i bolje prodiranje

pesticida do donjih delova biljaka),- manji utrošak vode,- mogućnost primene i po vetru, čija je brzina do 8 m/s,- radne brzine veće do 50%,- odnošenje (gubitak) hemijskog sredstva svedeno je na minimum, i- dugotrajnije korišćenje u vegetacionom periodu.

98


Sl. 12.28. Prskalica sa vazdušnom podrškom

12.3. Mašine za mehaničku negu useva

Mehanička nega useva, je jedinstveni naziv za sve agrotehničke mere, koje se izvode mašinama ili alatkama posle setve ili sadnje, a u toku vegetacije. Nega se sastoji iz površinske i međuredne obrade zemljišta, u nameri da se unište korovi, rastrese površinski sloj zemljišta, a prema potrebi da se nagrnu usevi ili unese mineralno hranivo.

12.3.1. Mašine i alati za izvođenje površinske obrade zemljišta

Često se između setve (ili sadnje) i nicanja, zbog kvalitetno usitnjenog površinskog sloja zemljišta i obilnih padavina, formira tvrda pokorica. Takvo stanje zemljišta doprinosi povećanju gubitka vlage iz površinskog sloja i otežanom ili onemogućenom probijanju klice na površinu. To je kritično stanje, naročito pri setvi pojedinačnog i sitnog semena.

Za razbijanje pokorice efikasna je primena površinskog kultivatora sa radnim organima u obliku rotacionih motika (sl. 12.29). Rotaciona motika, koja ima slobodno rotirajuće diskove sa povijenim prstima po obimu, razbija pokoricu, a pri tome ne dolazi do oštećenja biljaka.

Sl. 12.29. Površinski kultivator sa radnim organima u obliku rotacionih motika

99


a) b)

Sl. 12.30. Izgled parcele pre (a) i posle prolaska (b) rotacione motike

Ista operacija na malim površinama ili između cvetnih leja i travnjaka, može da izvede raznim ručnim alatom, kao što su: ašovčić (12.31,a), grablje (sl. 12.31,b), ručni kultivator ili mini motokopačica na elektromotorni pogon (sl. 12.32).

a) b) Sl. 12.32. Mini motokopačica na elektromotorni pogonSl. 12.31. Ručne alatke za površinsku obradu cvetnih leja

Radni zahvat prikazane motokopačice iznosi 16 cm, snaga elektromotora 250 W i masa 4,8 kg. Napajanje je iz niskonaponske mreže, sa fleksibilnim električnim kablom.

12.3.2. Mašine za izvođenje međuredne obrade

Kod mnogih različitih biljnih vrsta u hortikulturi, potrebno je za vreme vegetacije izvoditi međurednu obradu radi rastresanja zemljišta, nagrtanja, unošenja mineralnog hraniva ili uništavanja korova. Međuredni kultivator s aktivnim radnim organima, može biti rotofreza (sl. 12.33) u agregatu sa jednoosovinskim traktorom (prikazan u izvođenju međuredne obrade u rasadniku).

100

Sl. 12.33. Međuredni kultivator sa rotofrezom


15. MAŠINE ZA ZASNIVANJE I NEGU TRAVNJAKA

Prvi korak u formiranju funkcionalnog travnjaka je dobro i kvalitetno zasnivanje. To podrazumeva: jasnu identifikaciju mesta (lokacije), utvrđivanje osobina zemljišta (supstrata), pripremu terena za zasnivanje, zasnivanje i nega do prvog košenja. Dakle, sve radnje koje se obavljaju posle prvog košenja, pripadaju merama nege travnjaka.

Naglasak pri formiranju nove zelene površine, bez obzira na namenu, treba da bude u pravilnom balansu između estetike, sredstava za zasnivanje zelene površine i problematike budućeg održavanja. Ukoliko se u ovoj fazi naprave naoko bezazlene greške, s vremenom mogu da se pokažu kao vrlo skupe omaške, jer će održavanje takve zelene površine, u samo nekoliko sezona, prevazići cenu i trud tokom zasnivanja zelene površine.

Formiranje i održavanje zelenih površina, kao sastavnog dela vrta, parka ili sportskog terena, je toliko zahtevno i obimno, da zaslužuje posebnu pažnju. Dobro zasnovana zelena površina, nepravilnim održavanjem, može da postane veoma loša i, nasuprot tome, pravilnim negovanjem loše zelene površine, ona može da postane solidna i funkcionalno upotrebljiva.

15.1. Zasnivanje travnjaka

Postoje četiri osnovne metode zasnivanja travnjaka: setvom, busenovanjem, tzv. "čepiranjem" i sadnjom izdanaka (rizoma, stolona). Zadnja dva metoda podrazumevaju vegetativno razmnožavanje (tj. ožiljavanje) sa delovima biljke i koriste se uglavnom kod određenih vrsta (rosulje, zubače i livadarke). Koji će metod biti izabran zavisi od vrste travnjaka, brzine kojom želi da se zasnuje travnjak, opreme i finansijskih mugućnosti.

U slučaju zasnivanja travnjaka setvom, na stalnom mestu, neophodno je 6-8 nedelja povoljnih uslova za formiranje kvalitetnog travnog pokrivača. Ukoliko se travnjak zasniva busenovanjem, potrebno je 3-4 četiri nedelje povoljnih uslova da bi se biljke ukorenile. U oba slučaja, neophono je svakodnevno navodnjavanje novozasnovanog travnjaka, prihranjivanje i suzbijanje korova sve do momenta prvog košenja. Postoje različite osnove za podelu travnjaka: na osnovu složenosti smeše vrsta trava (proste i složene), prema mestu, to jest položaju, nameni, intenzitetu nege i sl. Može se reći da je osnovna podela na parkovske i rekreativne travnjake.

15.1.1. Zasnivanje travnjaka setvom semena

Mehanizovano zasnivanje travnjaka setvom semena obavlja se složenim mašinama, koje u jednom prohodu izvode površinsku pripremu zemljišta, setvu i valjanje površinskog sloja.

Na slici 15.1 prikazana je sejalica koja je prikopčana pozadi jednoosovinskog traktora, snage 6,3 kW. Radni zahvat sejalice je 900 mm. Točkovi na traktoru su rešetkasi, tako da pri kretanju dodatno usitnjavaju i sabijaju površinski sloj zemljišta, a na prednjem delu su dodatni tegovi (sl. 15.1,a). Sejalica je namenjena za direktnu setvu trava na stalnom mestu i za proizvodnju busena.

a) b)Sl. 15.1. Sejalica za setvu trava u agregatu sa jednoosovinskim traktorom

101


Sejalica je opremljena distributivnim rotorom, koji isejava seme zapreminski, jer po obimu ima udubljenja ("alveole"). Na rotoru su 4 reda otvora različitih dimenzija ( zapremine), što u kombinaciji sa 6 različitih prenosnih odnosa obezbeđuje široki dijapazon količine isejanog semena. Isejano seme se rotacionom drljačom meša sa površinskim slojem zemlje, a neposredno zatim se glatkim valjkom (sl. 15.1,b) poravna. Zapremina sanduka za seme je 16 dm3.

Na platformi, iza valjka, stoji radnik koji upravlja agregatom. Kod setve na većim površinama, koriste se kombinovane traktorske sejalice (sl. 15.2,a), radnog

zahvata od 1,5 do 2 m. Količina isejanog semena, u zavisnosti od operacije koja se obavlja (setva, dosejavanje ili

vertikulacija), podešava se od 0 (za vertikulaciju), pa do 600 kg/ha. Zapremina sanduka za seme je 194, odnosno 257 dm3. Na prednjem delu je klateća drljača (sl. 15.2,b), koja usitnjava i ravna površinski sloj zemljišta. Isejavanje semena je ravnomerno, po celoj širini radnog zahvata, tako da se sprečava setva u trake. Rešetkasti valjak sabija rastresiti sloj zemlje sa semenom, radi stvaranja optimalnog kontakta.

a) b)

Sl. 15.2. Kombinovana traktorska sejalica sa klatećom drljačom i rešetkastim valjkom

Kombinacijom rotacione drljače, sejalice i rešetkastog valjka (sl. 15.3) usitnjavaju se krupne grudve, meša površinski sloj sa semenom i biljnim ostacima. Rešetkasti valjak ima istu funkciju, kao i u prethodnom slučaju.

Opisana mašina može na prednjem delu da ima rotofrezu, za rad na kamenitim, skeletnim zemljištima sa puno biljnih ostataka u površinskom sloju, koja ima suprotan smer obrtanja od smera kretanja. Usitnjavanje zemljišta je do dubine od 15 cm.

a) b)

102


Sl. 15.3. Traktorska kombinovana sejalica sa rotacionom drljačom i rešetkastim valjkom

15.1.2. Zasnivanje travnjaka busenovanjem

Busenovanje se obavlja specijalnom mašinom (sl. 15.4,a), a primenjuje se radi brzog formiranja travnjaka. Busen može biti prirodni i proizveden prethodnom setvom na odgovarajuće pripremljenoj podlozi. Busen dobrog kvaliteta mora biti gust, ujednačen, bez korova, da nema vidljivih oštećenja od bolesti, insekata i nematoda, minimalne ostatke od slame, da ima dobru kompaktnost i da se prilikom transplantacije brzo ukorenjava.

Sečenjem busena, dobijaju se "urolani", (a), više puta preklopljeni (b) ili pravougaoni buseni, npr. sa dimenzijama 90 x 30 x 4 cm (sl. 15.4,c). Debljina na koju se busen seče je veoma značajna, jer tanji busen se brže ukoreni. Vreme stajanja odsečenog busena može biti od 10 do 60 h (normalno je 24 h), u zavisnosti od temperature zemljišta i busena u vreme odsecanja.

a)

b) c) d)

Sl. 15.4. Mašina za odsecanje busenova

Transplantacija busena počinje transportom na paletama, do mesta u blizini travnjaka, a zatim se prevoze kolicima do konačnog mesta. Važno je da podloga bude vlažna kako bi se busen brzo ukorenio. Busenovi se u komadima, ručno ili mašinski, postavljaju na željenu poziciju. Prvi busen treba postaviti pored prave ivice u odnosu na put, zgradu i sl. Sledeći buseni se postavljaju uvek uz ivicu prethodnog, bez preklapanja, jer praznine između busenova podstiču sušenje. Na kosinama busene treba osigurati drvenim kočićima, koji se zakucavaju kroz busen. Odmah nakon transplantacije busene treba povaljati (u suprotnom pravcu od postavljanja) ili izgaziti, da bi se obezbedio dobar kontakt između busena i podloge, i zaliti vodom, jer imaju malo rezerve vlage.

103


15.2. Nega travnjaka

Novozasnovani travnjak treba prvi put kositi kada je visina 40-50% veća od visine uobičajenog košenja, bez obzira na način zasnivanja. Nakon prvog košenja nastavlja se kosidba na uobičajenu visinu.

Travnjak je podložan promenama, koje nastaju usled pojave korova, bolesti, napada insekata ili usled drugih činilaca, pa stoga moraju redovno i pravovremeno da se sprovode mere nege.

Ovde će biti opisane mere nege koje se sprovode na visokodekorativnim travnjacima.

15.2.1. Priprema travnjaka za košenje

Ova mera podrazumeva čišćenje podloge od otpadaka biljnog porekla (grana, lišća, otkosa), ali i čvrstih materijala (kamenja, šuta, odbačene ambalaže i sl.). Popravka nivelacije terena, takođe predstavlja sastavni deo pripreme terena za košenje. Sakupljanje otpadaka biljnog porekla obavlja se raznim tipovima čistača-sakupljača (sl. 15.5,a) i grablji (sl. 15.5,b) manjeg radnog zahvata, koji su agregatirani jednoosovinskim traktorima. Mašine većeg radnog zahvata, osim sakupljanja otpada, obavljaju i košenje (sl. 15.6,a), sakupljanje i utovar (sl. 15.6,b) u transportno sredstvo, radi odvoženja na mesto kompostiranja.

a) b)

Sl. 15.5. Mašine za pripremu travnjaka za košenje:a - čistač-sakupljač; b - grablje

a) b)

Sl. 15.6. Mašina za košenje travnjaka, sakupljanje i utovar pokošene trave

15.2.2. Košenje

Košenje se obavlja ručno ili mašinski, zavisno od veličine travnjaka i njegovih karakteristika. Parkovski travnjak se kosi na visinu od 30 do 40 mm (za prirodnu visinu trave 30-60 mm), jednom

104


do dva puta nedeljno. Rekreativni travnjaci, zavisno od namene, kose se: za fudbalski teren na 20-40 mm (za prirodnu visinu 60-100 mm), jednom do dva puta nedeljno, dok za golf teren od 3 do 7 mm (prirodne visine 6-12 mm), svakodnevnim košenjem.

Prema pogonu (standard JUS ISO 3339-07.01.08), motorne travokosilice mogu biti sa:- motorom s unutrašnjim sagorevanjem dizel-motori se ugrađuju kod profesionalnih

travokosilica većeg radnog zahvata (preko 1,2 m), kao i benzinski, četvorotaktni motori. Dvotaktni benzinski motori ugrađuju se na manje travokosilice i one koje rade na nagnutom terenu, zbog teškoća sa podmazivanjem kod ostalih tipova travokosilica.

- elektromotorom, sa napajanjem iz gradske elektromreže, akumulatora ili solarno.Motori s unutrašnjim sagorevanjem (motori SUS) prilagođeni su strogim zahtevima ekologije.Elektromotorni pogon je lakši za startovanje, rade sa minimalnom bukom i ne emituju izduvne

gasove. Kod napajanja iz elektromreže, kretanje je ograničeno dužinom električnog kabla.Karakteristična su tri pravca koja su zasnovana na tipu kosionog aparata:Prvi razvijeni kosioni aparat bio je sa linijskim protunožem i spiralnim rotacionim noževima, na

imaginarnom cilindru ( naziva se "cilindričnom travokosilicom"). Ovaj princip se i danas primenjuje kod ručnih travokosilica na guranje (sl. 15.7,a) i samohodnih, koje se prvenstveno koriste za održavanje sportskih travnjaka (sl. 15.7,b).

a) b)

Sl. 15.7. Travokosilice sa spiralnim rotacionim noževima na cilindru

105

Sl. 15.8. Ručne motorne travokosilice


Mada su poslednji razvijeni, rotacioni režući aparati se danas najčešće koriste za održavanje travnjaka. Rotacioni režući aparati nemaju protunoževe, nego se rezanje obavlja udarcem brzorotirajućeg noža (do 45 m/s) po stabljici biljke.

Travokosilice sa rotacionim noževima, dele se na:- ručne (na guranje),- ručne-motorne (na guranje),- ručne-motorne (samohodne),- samohodne (traktorom nošene), - lebdeće, i- automatske.

Ručne travokosilice na guranje kreću se snagom čoveka. Pogon kosionog aparata je od oslonih točkova ili valjka, koji se nalaze iza njega (sl.15.7,a).

Ručnu-motornu travokosilicu gura rukovalac (sl. 15.8). Pokošena trava može da se sakuplja u koš, koji se postavlja iza travokosilice, ili da se razbacuje po pokošenoj površini (tzv. "malčovanje").

Kosioni aparat dobija pogon: od motora SUS (sl. 15.8) ili elektromotora. Akumulatorske travokosilice su, kao i električne sa kablom, tihe i prijatne za okolinu. Akumulatorske travokosilice mogu pokose oko 1.000 m² jednim punjenjem, jer se mikroprocesorom optimalizuje punjenje i potrošnja energije.

Ručne-motorne samohodne travokosilice dobijaju pogon za kosioni aparat i hodni mehanizam, od motora SUS ili elektromotora, dok rukovalac samo održava željeni pravac.

Samohodne, traktorske, nošene travokosilice su danas široko primenjene. Tokom vremena korišćene su sve koncepcije kačenja travokosilica o traktor (bočno, pozadi), ali je danas najviše u upotrebi centralno kačenje (između osovina prednjih i zadnjih točkova) i sve više prednje kačenje (ispred osovine prednjih točkova).

Trenutno prisutan trend je povećanje manevarskih i radnih sposobnosti kosilica, promenom konstrukcije. Pored postavljanja kosionog aparata ispred prednjih točkova traktora, upravljanje se izvodi pomoću zadnjih točkova. Kosioni uređaj ispred ose prednjih točkova, kosi travu koja nije izgažena prednjim točkovima traktora i ima veći pristup ka tretiranoj površini (ispod granja, do samih grmova, drveća...). Postavljanjem upravljačkog uređaja na zadnje točkove, omogućeno je da kod punog kruga okretanja ostane nepokošen samo krug prečnika 20 cm, što omogućava efikasnu košnju oko drveća (sl. 15.9). Ove travokosilice se nazivaju "rajderi". Kosioni uređaj, ispred prednjih točkova traktora, omogućava lako i jednostavno dovođenje u tzv. "servisni položaj", tj. preklapanjem nagore radi lakog, jednostavnog i brzog čišćenja, pregleda i servisiranja noževa. Režući uređaj, u zavisnosti od radnog zahvata travokosilice, može da ima dva (sl. 15.10,a) ili tri rotaciona noža (sl. 15.10,b).

Na prednjem delu režućeg uređaja nalaze se osloni točkovi, pomoću kojih se izvodi kopiranje terena, a čijim vertikalnim pomeranjem se podešava visina košenja (sl. 15.9).

106


Sl. 15.9. Samohodna traktorska travokosilica sa prednjim kačenjem režućeg aparata

a) b)

Sl. 15.10. Režući aparati sa dva (a) i tri (b) rotaciona noža

Lebdeće travokosilice rade na principu vazdušnog jastuka i zbog toga su pogodne za košenje na padinama (do 30o) i talasastim terenima. Kreću se spuštanjem i povlačenjem užeta, kojim je vezana travokosilica (sl. 15.11).

Automatske travokosilice su najnovijeg datuma. One su plod robotizacije i automatizacije u oblasti održavanja travnih površina. Švedska firma "Husqvarna" je 1995. godine prva proizvela travokosilicu "Solar Mower" (sl. 15.12), koja potpuno samostalno "brine" o travnjaku, koristeći prednosti kompjuterske tehnologije i solarnu energiju. Solarne ćelije, koje se nalaze na gornjoj strani travokosilice, pretvaraju sunčevu svetlost u električnu struju, koja napaja režući aparat, hodni mehanizam i kontrolni kompjuter. Travokosilica počinje da radi čim ima dovoljno svetla. Po sunčanom danu kosi ceo dan, dok po oblačnom radi kraće. Solarna travokosilica je učinila veliki korak u zaštiti životne sredine. Isti proizvođač 1998. godine predstavio je prvu automatsku, baterijsku travokosilicu "Auto Mower" (sl. 15.13).

107

Sl. 15.11. Lebdeća travokosilica


Sl. 15.12 Travokosilica "Solar Mower" Sl. 15.13. Travokosilica "Auto Mower"

Baterijska automatska travokosilica radi na sličnom principu kao i solarna, a razlika je u tome što je baterijska automatska travokosilica opremljena većim akumulatorom, koji se napaja iz gradske električne mreže. Zbog pada napona u baterijama, travokosilica sama odlazi do punjača. Kada se akumulator napuni, travokosilica nastavlja da kosi, što znači da može da radi i dok spavamo! Programski mehanizam travokosilice "Auto Mower" ima više funkcija, kao što su: programiranje vremena rada (npr. samo noću), kodiranje uključivanja radnog mehanizma ili bezbedonosnog alarma itd. Ova, i njoj slične travokosilice, kreću se unutar površine ograničene kablom, a kod nailaska na prepreku menjaju pravac kretanja i zaobilaze je.

Pošto je, u tehničko-tehnološkom smislu, mali korak između upravljanja automatskim travokosilicama na način kao kod navedenih travokosilica i GPS upravljanja, pitanje je vremena kada će GPS način upravljanja postati svakodnevnica. GPS ("Global Positioning System") je široko primenljiv za više radnih operacija, pa i kod održavanja zelenih površina. GPS podrazumeva utvrđivanje određenih tačaka ili kontura, unutar kojih će se po programiranim trajektorijama kretati automatske travokosilice. Prednost GPS je mogućnost da automatska travokosilica menja površine, prelazeći sa jedne na drugu.

Osim travokosilica, za negu hortikulturnog zelenila, koriste se i motorni čistači –"trimeri". "Trimeri"" su mašine koje imaju višestruku ulogu. Na slici 15.14,a, prikazan je "trimer" pri košenju trave u parku, a na slici 15.14,b, oko okućnice.

a) b)

Sl. 15.14. Košenje trave "trimerom"

Ako se među gajenim biljkama nalazi šiblje i druga neplemenita vegetacija, koju treba iseći, koriste se različiti priključci (sl. 15.15): u obliku sečiva (kružnih testera) za stabala prečnika do 200 mm (1), trostrukog noža za sečenje grube trave (2), sekača trave za grubu, gustu travu, ali ne i za

108


drvenaste biljke (3), noža za gustu, grubu travu i drvenaste biljke (4). Osim navedenih priključaka, za sečenje svih vrsta trava koristi se glava "trimera" sa nitima od najlona (5). Glave "trimera" mogu biti: ručne, poluautomatske i automatske.

"Trimeri" sa glavom za niti od najlona, koriste se pri sečenju grube trave oko ukrasnog šiblja (sl. 15.16) ili oko stabla drveća (sl. 15.17).

Bez obzira na vrstu priključka, koji se nalazi na "trimeru", iza i iznad priključka, mora da se nalazi štitnik. Radni organi "trimera" dobijaju pogon od motora SUS ili elektromotora.

Sl. 15.15. Priključci na "trimerima" za sečenje šiblja i druge neplemenite vegetacije

109


Sl. 15.16. Primena "trimera" za sečenje grube trave oko ukrasnog šiblja

Sl. 15.17. Primena "trimera" za sečenje trave oko stabla drveća

15.2.3. Šišanje ivica travnjaka

Delovi travnjaka prerastaju ivičnjake, prelaze na staze i zidove, što narušava estetska merila. Isto tako, trave se šire na mesta gde se nalaze cvetnjaci, grmlje ukrasnog šiblja i zakorovljavaju ih. Zbog svega toga, šišanje ivica se obavlja po potrebi i cele godine.

Šišanje ivica travnjaka najčešće se obavlja travokosilicama, a oko ivičnjaka (sl. 15.18), uz čvrste objekte (sl. 15.19), oko staza (sl. 15.20), zidova, ukrasnog šiblja (sl. 15.16), stabala drveća (sl. 15.17) i sl., sa "trimerom".

Sl. 15.18. Šišanje ivičnjaka "trimerom" Sl. 15.19. Šišanje trave "trimerom" oko klupe

15.2.4. Oivičavanje travnjaka

Delovi travnjaka oivičavaju se prema objektima, stazama, zidovima, oko stativa, stubova, cvećnjaka (sl. 15.20), ukrasnog šiblja, grupacija grmlja. Zato se koristi vertikalni, mehanički "trimer".

110


Sl. 15.20. Oivičavanje travnjaka oko cvetnjaka i staza

Trimeri za ovu namenu su laki, pokretljivi i jednostavni za rukovanje. Dubina sečenja reguliše se potpornim točkom. Oštrica je dizajnirana tako da se spreči zaglavljivanje šljunka ili zemlje i ima zaštitnu ploču protiv habanja kućišta prenosa i oštrice.

15.2.5. Valjanje

Valjanje je potrebno obaviti dve sedmice pre početka vegetacije, a kasnije prema potrebi, najčešće jednom mesečno. To se obavlja sa što lakšim valjkom, da se ne bi poremetio vazdušni režim u zemljištu. Maksimalna masa valjka ne bi smela da pređe 120 kg/m širine valjka. U kišnom periodu ovu operaciju treba izbegavati.

Na slici 15.21, levo, je ručno vođeni, samohodni valjak, a desno samohodni valjak , čije vođenje po pravcu obavlja radnik sedeći na sedištu. Oba valjka pogoni SUS-motor. Valjci mogu biti i vučeni.

111

Sl. 15.21. Samohodni valjci


15.2.6. Aeracija-vađenje čepova

Zbog gaženja i povremenog valjanja travnjaka, istiskuje se vazduh iz zemljišta, a to može da smeta korenovom sistemu biljaka. Stoga je potrebno periodično obaviti aeraciju zemljišta. Najbolja mera je vađenje čepova prečnika 0,6-1,2 cm, dužine oko 5 cm (sl. 15.22), sa formiranjem 400–500 rupa/m2. Ova operacije se obavlja u proleće i jesen, na dekorativnim travnjacima.

a)

b)

c)

Sl. 15.22. Aerifikator u radu (a), radni organi za vađenje (b) i izgled izvađenih čepova (c)

15.2.6. Prosecanje

Ova operacija podrazumeva prosecanje zemljišta pomoću noževa različitih oblika, koji su poređani na valjku (sl. 15.23,a). Dubina i oblik noževa može da varirati od širokih do uskih, plitkih ili dubokih. Prosecanjem (sl. 15.23,b) se omogućava dovod vazduha do korenovog sistema trava, ali i deoba bokora, što smanjuje pojavu "džombi" od pregustog bokora i potpomaže vegetativni razvoj biljaka. Prosecanje može da se obavlja tokom celog vegetacionog perioda, svake dve sedmice ili po potrebi.

a) b)

Sl. 15.23. Prosecanje travnjaka nazubljenim valjkom

112


15.2.7. Vertikulacija

Vertikulacija je uklanjanje mrtvih delova biljaka sa površine travnjaka, pre svega, lišća. Jedan nastaje prirodnim odumiranjem, a drugi od pokošenih delova lišća, koji nisu uklonjeni nakon kosidbe. Gomilanje mrtvog biljnog materijala otežava rast biljaka, smanjuje moć prodiranja vode u zemljište, zadržava hranljive materije na površini zemljišta, ubrzava razvoj oboljenja i štetočina na travnjaku, sprečava razvoj korenovog sistema itd. Ova operacija se obavlja mašinski, "vertikutom" (sl. 15.24), najčešće jednom godišnje.

a) b)

Sl. 15.24. Mašinska vertikulacija travnjaka

Na travnjacima manje površine,vertikulacija se obavlja ručno guranim "vertikutom", čije radne organe pogoni motor SUS (sl. 15.24,a), a na većim sa širokozahvatnim, traktorom nošenom mašinom. "Vertikut" (sl. 15.24,b), je kombinacija sejalice sa sl. 15.2 i 15.3, koja umesto klateće ili rotacione drljače, na prednjem delu mašine ima radni organ za uklanjanje mrtvih delova biljaka. Setveni mehanizam sejalice je isključen kada se obavlja vertikulacija, a iza mašine se umesto rešetkastog, postavlja glatki valjak.

15.2.8. Podsejavanje travnjaka

Podsejavanje travnjaka obavlja se na travnjacima koji su proređeni u manjem obimu, jer više proređeni travnjak je lakše i jeftinije potpuno obnoviti. Podsejavanje je najbolje obaviti posle aeracije i to setvom u dublje brazdice (sl. 15.25,a). Cevasti otvarači formiraju brazdice određene dubine i širine (sl. 15.25,b), kako bi se zasejano seme zaštitilo od dehidracije, ispiranja i ptica, biljke efikasnije klijale i nicale, a čvor bokorenja formirao ispod površine zemljišta. Nakon obavljenog podsejavanja, zemljištu treba dodati supstrat.

113


a) b)

Sl. 15.25. Mehanizovano podsejavanje travnjaka

15.2.9. Dodavanje supstrata

Dodavanje supstrata ("top dressing") obavlja se na travnatoj površini u tankom sloju, pravilnim rasporedom po površini travnjaka, a nakon aerifikacije. U tu svrhu koriste se rasipači (sl. 15.26). Supstrat je najčešće sastavljen od mešavine peska, treseta, fine baštenske zemlje i ravnomerno se razbacuje po podsejanom travnjaku, da bi se obezbedili optimalni uslovi za nicanje semena. Pošto trava malo polegne, potrebno je podrljati površinu travnjaka.

15.2.10. Prihranjivanje

Prihranjivanju travnjaka treba pristupiti nakon početka vegetacionog perioda. Pri tome, mora da se obrati pažnja na prolećne mrazeve, koji mogu da naprave oštećenja na prihranjenom travnjaku. U leto, posebna pažnja mora da se obrati na vreme prihranjivanja, jer ne preporučuje se rad po jakom suncu, zbog mogućih šteta izazvanih negativnom reakcijom hraniva na visoke temperature. Zato je najbolje to obavi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim časovima. Prihranjivanje travnjaka može da se obaviti cele godine. Na manjim površinama, prihranjivanje je sa guranim rasipačem (sl. 15.26), čiji radni organi, u obliku diska sa lopaticama, dobijaju pogon od točkova, a na većim površinama sa traktorskim, nošenim rasipačem (sl. 15.27), sa pogonom radnih organa od PVT.

Sl. 15.26. Ručno gurani rasipač Sl. 15.27. Mehanizovano dodavanje supstrata

114


hraniva

115


15.2.11. Zaštita od korova i mahovine

Preventivne mere zaštite travnjaka od korova i mahovine, kao i bolesti i insekata, u osnovi podrazumevaju upotrebu otpornog, kvalitetnog setvenog materijala, ali i pravilnu i pravovremenu primenu svih ostalih mera nege.

Na ogoljenim delovima travnjaka stvaraju se pogodni uslovi za pojavu korova i takva mesta potrebno je odmah nakon njihovog nastajanja, podsejati. Sledeća mera borbe protiv korova u travnjaku je njihovo fizičko uklanjanje ručnim plevljenjem, sa specijalno konstruisanim alatom (sl. 15.28,a) ili prskanjem hemijskim sredstavima Na slici 15.28,b, prikazane su faze plevljenja travnjaka specijalnim alatom: otvaranje čeljusti ručne plevilice, utiskivanje oko korova, zatvaranja čeljusti i izvlačenje korova na površinu travnjaka.

Na intenzivno zalivanim travnjacima, pogotovo na onima koji se nalaze u senci i gde je podloga teška, glinovita, tj. tamo gde se zadržava voda, česta je pojava mahovine. Takva mesta je potrebno češće aerifikovati, popravljati drenažu terena, redukovati senku i grabuljati površinu travnjaka, kako bi se mahovina uklonila. Ako navedenim merama ne uspe da se odstrani mahovina, moraju da se primene hemijske mere nege.

15.2.12. Borba protiv bolesti

Bolesti (razvoj gljivica, bakterija, nematoda ili virusa) najčešće se javljaju na intenzivno negovanim travnim površinama.

Najčešće se bolesti pojavljaju kao posledica košenja vlažne trave, po jakom suncu, ostavljanja otkosa na travnjaku, formiranja pregustog travnjaka i

košenja na veliku visinu, česte primene istih i predoziranja hraniva, nepravilnog navodnjavanja, pojave korova, insekata i sl.

Preventivna borba protiv bolesti travnjaka obuhvata uklanjanje mrtve lisne mase sa površine zemljišta, provetravanje travnjaka, kontrolisano navodnjavanje i prihranjivanje, košenje travnjaka travokosilicama s oštrim noževima. Krajnja mera je primena pesticida.

15.2.13. Borba protiv insekata

Mere borbe protiv insekata zavise od vrste insekata i veličine populacije. Na visokoproduktivnim, negovanim travnjacima nije dozvoljena primetna pojava insekata, dok kod travnjaka na okućnici njihova pojava u manjoj meri ne predstavlja problem. Kada postoji procena da su se insekti pojavili u kritičnom broju, preporučuje se primena preventivnih mera: grabuljanje, odnošenje otkosa, aeracija, vertikulacija, kontrolisano navodnjavanje, pravilno košenje, ili se u krajnjoj nuždi, pristupa upotrebi inseticida.

116

a) b)

Sl. 15.28. Ručna plevilica korova (a) i postupak vađenja korova (b)


15.2.14. Tehnika navodnjavanja travnjaka

Navodnjavanje se obavlja ukoliko nema dovoljno prirodnih padavina. U praksi se često pojedini propusti i nedostaci u agrotehnici pokrivaju pojačanim navodnjavanjem, a tako se voda neracionalno troši i ne postižu se željeni rezultati.

Za režim zalivanja dekorativnih travnjaka, nije bitna kvantitativna produkcija organske mase, nego njihova: gustina, boja i dekorativni izgled.

Navodnjavanje parkovskih travnjaka, kao i sportskih terena, uspešno se izvodi upotrebom samohodnih sektorskih uređaja, tzv. "tifona". Ručno prevlačiv "tifon", (sl. 15.29), priključuje se na gradsku vodovodnu mrežu. Prečnik fleksibilnog creva je 50 mm, a dužina od 150 do 170 m. Može biti opremljen rasprskivačem na kolicima (sl. 15.29,a) ili kišnim krilom, radnog zahvata 8-10 m (sl. 15.29,b).

a) b)

Sl. 15.29. Navodnjavanje travnjaka "tifonom" sa rasprskivačem (a) i kišnim krilom (b)

Najsavremenija tehnička rešenja za izvođenje navodnjavanja travnjaka su sa stacionarnim rasprskivačima. Pre postavljanja ovog sistema za navodnjavanje, bitno je detaljno razraditi i isprojektovati sistem, jer on ne može jednostavno, bez raskopavanja terena, (sl. 15.30,a), da se postavi (sl. 15.30,b).

a) b)

Sl. 15.30. Raskopavanje terena (a) i montaža prateće instalacije (b) stacionarnog sistema za navodnjavanje

Stacionarni rasprskivači su teleskopski i smešteni su ispod površine zemlje, zajedno sa pratećom instalacijom (sl. 15.31,a). Rasprskivači (tzv. "pop up"-rasprskivači) mogu biti u sprej ili rotornoj izvedbi. Rasprskivači izlaze nad zemljište samo za vreme navodnjavanja (sl. 15.31,b, i sl. 15.31,c). Završetkom navodnjavanja povlače se u zemljište, tako da ne smetaju pri izvođenju košenja i obavljanju drugih radnih operacija na travnjaku.

117


a) b) c)

Sl. 15.31. Izgled instalacije sa "pop up"-rasprskivačem (a), sprej (b) i rotacioni rasprskivač (c)

Sprej rasprskivači namenjeni su za navodnjavanje manjih zelenih površina, jer ne navodnjavaju ispod sebe i zbog toga se obavezno projektuju i montiraju po sistemu duplog preklapanja. Zavisno od proizvođača i tipa, imaju poluprečnik prskanja od 0,6 do 6 m, ugao mlaza vode je konstantan i može da se podešava izborom mlaznice, ili kod nekih modela njihovim podešavanjem u granicama od 1 do 360. Visina izdizanja rasprskivača je od 5 do 40 cm.

Rotorni rasprskivači (sl. 15.31,c) se odabiraju tako da im dimenzija odgovara nameni. Domet može da se podešava, sa i bez zamene mlaznice. Ugao prskanja je od 40 do 360 . Zavisno od tipa, poluprečnik prskanja je od 4 do preko 20 m. Ugao izlazne putanje vode kod niskougaonih je 13 , a kod standardnih 25. Visina izdizanja glave sa diznom je najčešće od 10 do 30 cm.

a) b)

Sl. 15.32. Stacionarni teleskopski rasprskivač u radu (a) i rotorni-teleskopski rasprskivač (b)

118


Sl. 15.33. Tipovi mlaznica na stacionarnim teleskopskim rasprskivačima

Korišćenjem "pop up" rasprskivača različitih tipova i veličina, koji kružno ili sektorski navodnjavaju zelene površine (sl. 15.32), kao i izborom mlaznice, koje se razlikuju po boji, (sl. 15.33) i odgovarajućim rasporedom, mogu da se navodnjavaju travnjaci različitih oblika i veličina.

Automatizovan sistem navodnjavanja može, planski, da se prilagodi svakom vrtu, parku ili nekoj drugoj zelenoj površini. Sistem upravljan mikroprocesorom omogućava podešavanje zalivne norme, tako da se obezbedi ravnomerna raspodela potrebne količine vode, u optimalnim vremenskim intervalima. Vremenski programator (tzv. "tajmer"), veoma racionalno upravlja korišćenjem vode i može da upravlja sa 48 zona. Postavlja se u plastičnu ili metalnu kutiju i učvršćuje na zid stambenog objekta (sl. 15.34) ili na metalni držač (sl. 15.35).

Elektromagnetni ventili (sl. 15.36) se koriste za maksimalni pritisak vode od 10 bar i temperaturu 80C.

SRC tajmer koristi se za okućnice i manje parkove. Pojedinačno, zone se navodnjavaju od 1 do 99 minuta, a svaka zona 4 puta dnevno. Ovim programatorom može da se obavi izbor dana u nedelji, izbor parnih ili neparnih dana itd.

Sl. 15.34. "Tajmer" na zidu stambenog objekta Sl. 15.35. "Tajmer" na metalnom držaču

EC tajmer sadrži sve elemente potrebne da se što više pojednostavi navodnjavanje. Ima sopstvenu memoriju, tako da ne zaboravlja zadati program navodnjavanja, zbog nestanka električne energije. Postoje dve vrste: za zatvoreni prostor (za 2, 4 i 6 zona) i za spoljnju upotrebu (za 4 ili 6 zona). Ima tri programa (A, B i C), broj pokretanja za svaku zonu je 4 puta/dan, vreme navodnjavanja može da se podesi u intervalu od jednog minuta do 4 sata (podešavanje je u minutima) i ima mogućnost dnevnog, nedeljnog i mesečnog podešavanja. Ručno uključivanje je pritiskom na dugme. Ovaj "tajmer" ima mogućnost smanjivanja ili povećavanja vremena rada sistema za navodnjavanje u dijapazonu od 10-150%.

Potpunu automatizaciju sistema za navodnjavanje zelenih površina obezbeđuju senzori za kišu, vetar i temperaturu (sl. 15.37) i mraz.

119


Sl. 15.36. Elektromagnetni ventili Sl. 15.37. Senzori za kišu, vetar i temperaturu

Aktiviranje i isključivanje obavlja se daljinskim upravljačem (kontrolerom). Daljinski upravljač je lak za korišćenje, a povoljna mu je i cena. Upotrebom daljinskog upravljača dovoljno je imati jednog osposobljenog radnika za rad.

120


16. MAŠINE ZA OBLIKOVANJE UKRASNOG ŠIBLJA I DRVEĆA

Veština orezivanja biljaka u vrtovima, stvorila je posebnu školu za plastično ukrašavanje vegetacije ("topijarstvo"), u obliku geometrijskih figura, i drugih figuralnih rešenja. "Topijari" su bili veoma cenjeni umetnici u Starom Rimu, u stvari oni su bili "rimski vajari prirode". Od krošnji drveća i žbunja stvarali su čovekov torzo, životinje, scene iz lova, kupole, kocke i dr.

Oblikovanje ukrasnog šiblja i drveća spominje se i kod veštačkih sistema za navodnjavanje u Vavilonu, Asiriji i Egiptu, ali u Rimu su stekli punu afirmaciju. U epohi Renesanse i Baroka oblikovanje drveća i žbunja je bilo u formi viših, živih ograda i niskih bordura od šimšira. Napuštanjem geometrijskog, "francuskog" stila u oblikovanju biljaka, nastupa period "engleskog" stila, sa slobodnim rasporedom staza u prostoru, po kojem se održavanjem drveća stimulišu prirodne odlike krošnje.

Savremeni trend u podizanju vrtova često podrazumeva pravila pejzažnog stila, mada ima i geometrizacije po principima "topijarstva". Formiranje željenih oblika i njihovo održavanje obavlja se motornim režućim noževima – trimerima.

Trimeri (tj. motorni režući noževi) za oblikovanje ukrasnog šiblja i drveća mogu biti, sa jednostranim režućim nožem ("mačem") dužine 100/72 cm (sl. 16.1,a), sa dvostranim režućim nožem dužine 73,5/60 sm (sl. 16.1,b), ili dvostranim režućim nožem (dužine 55 cm) i kućištem, koje omogućava postavljanje režućeg noža pod raznim uglovima, (sl. 16.1,c), kako bi dohvatio i krošnje ukrasnog drveća (sl. 16.6,a) ili profesionalni teleskopski trimeri (sl. 16.1,d) za žive ograde sa podesivim režućim nožem (dužine 55 cm) i posebno dugim štapom (na prikazanom teleskopskom trimeru, ukupna dužina iznosi 234 cm) za oblikovanje visokih ograda (sl. 16.6,b).

a)b)

c) d)

Sl. 16.1. Tipovi "trimera" za oblikovanje ukrasnog šiblja i drveća

Režući nož trimera može dobijati pogon od benzinskog motora (sl. 16.1), najčešće snage 0,8-0,9 kW ili od elektromotora, sa napajanjem iz niskonaponske mreže (230 V, 50 Hz), ili pomoću akumulatora (12 V/1,4-1,7 Ah). Kod elektromotornog pogona trimera, pri napajanju iz niskonaponske mreže pomoću bezbednosnog kabla, (slika 16.2,a), nominalna snaga iznosi 450 W, dok dužina režućeg noža može da iznosi 45 ili 56 cm sa rastojanjem između prstiju od 14 mm i masom od 3,0 i 3,2 kg. Model trimera sa elektromotornim pogonom nominalne snage od 700 W (sl. 16.2,b) ima dužinu režućeg noža od 65,4 mm i rastojanje između prstiju od 24 mm, dok masa trimera iznosi 3,4 kg.

121


a) b)

Sl. 16.2. Trimeri sa pogonom iz niskonaponske mreže pomoću fleksibilnog kabla

Trimer, prikazan na slici 16.3, koji se napaja iz akumulatora, proizvodi se sa dve dužine režućeg noža, 37 i 42 cm i rastojanjem između prstiju od 15 mm. Vreme potrebno za punjenje praznog akumulatora iznosi 60 minuta a masa trimera, zajedno sa akumulatorom iznosi 3,0 kg (sa akumulatorom od 12 V/1,4 Ah), odnosno 3,1 kg kod akumulatora od 12 V/1,7 Ah.

Sl. 16.3. Trimer sa akumulatorskim pogonom

Oblikovanju krošnji podležu sve vrste drveća i žbunja a formiranju "topijarnih" oblika samo vrste s izuzetnom moći regeneracije krošnje.Najviše biljaka za žive ograde pripadaju grupi žbunastih, a manji broj se može odabrati iz redova drveća. Mere negovanja živih ograda principijelno su iste, kao i mere negovanja ukrasnog šiblja i drveća. Razlike nastaju uglavnom u postupku orezivanja, odnosno negovanja nadzemnih delova biljaka. Žbunaste vrste i drveća, orezuju se proređivanjem, a vrste u živim ogradama "topijarnog" tipa prevršavanjem i formiranjem pravilnih oblika (sl. 16.4) ili ravnih ivica (sl. 16.5). Orezivanje se svodi na sasecanje delova krune, koju u negovanju drugih drvenastih biljaka treba sačuvati. Iz tog razloga su proistekla dva osnovna pravila u izboru biljaka za "topijarne" žive ograde: moraju da se odaberu biljke koje odlično podnose orezivanje (Buxus sempervirens, Ligustrum ovalifolium, Hibiscus syriacus, Taxus baccata naprimer) i da imaju izuzetnu regenerativnu sposobnost. Tehnika orezivanja treba da obezbedi dovoljno svetla u donjim delovima krošnje, da bi se listovi razvijali

ravnomerno.

122

Sl. 16.4. Formiranje okrugle forme "trimerom"


a) b)

Sl. 16.5. Orezivanje živih ograda topijarnog tipa "prevršavanjem" sa trimerom i formiranje vertikalnih (a) i horizontalnih (b) ravnih ivica

Trimeri, sa dvostranim režućim nožem i podesivim kućištem omogućavaju široku primenu u oblikovanju krošnji ukrasnog drveća (16.6,a) i visokih živih ograda (16.6,b), bez neugodnog saginjanja ili podizanja, jer omogućavaju podešavanje ugla režućeg noža.

a) b)

Sl. 16.6. Oblikovanje krošnje ukrasnog drveta (a) i visoke žive ograde (b) teleskopskim trimerom

Umesto režućeg noža (sl. 16.7,a) može da se montira lančasta testera (sl. 16.7,b), radi proređivanja grana sa zemlje (sl. 16.8,a) ili sa platforme hidrauličke dizalice (sl. 16.8,b).

123


a) b)

Sl. 16.7. Podesivi, dvostrani režući nož (a) i lančasta testera (b) teleskopskog "trimera"

a) b)

Sl. 16.8. Proređivanje grana teleskopskom, lančastom testerom sa zemlje (a) ili platformom hidrauličke dizalice (b)

Ukupna dužina teleskopskog "trimera" može biti 1,71 ili 2,34 m, a masa 5,7-5,8 kg. Benzinski motor služi kao balans režućem nožu ili lančastoj testeri, tako da je veoma dobro izbalansiran i ugodan za rad.

124


17. MERE ZA ZAŠTITU NA RADU

"Pravilnikom o zaštiti na radu u poljoprivredi" propisane su opšte i posebne mere i normativi za rad na mašinama, sredstvima i uređajima u poljoprivredi.

17.1. Opšte mere zaštite na mašinama i uređajima

Za traktore, samohodne i druge mašine i uređaje, primenjuju se opšte mere za zaštite na radu po kojima su propisani uslovi za sedište vozača, suvozača i poslužioca na radnim mašinama.

Na traktorima, traktorskim prikolicama i drugim samohodnim mašinama moraju, u skladu sa važećim propisima, da se postave signalni i uređaji za osvetljenje i kočenje. Pomenute mašine mogu da se upotrebljavaju samo ako su u tehnički ispravnom stanju i pred početak većih poljoprivrednih radova moraju stručno da se pregledaju.

17.2. Traktor

Prilikom obavljanja poljoprivrednih radova po nepovoljnim vremenskim, zemljišnim i reljefnim uslovima, obavezno se koristi traktor sa kabinom u koju je ugrađeno sedište za vozača, eventualno i za suvozača. Ukoliko traktor nema kabinu, mora da ima zaštitni ram koji obezbeđuje radniku sigurnu zaštitu u slučaju prevrtanja. Traktor namenjen za rad mašinama za zaštitu bilja, mora da ima hermetički zatvorenu kabinu.

Na prednjem delu traktora mora da postoji dodatno mesto za prikopčavanje tegova na konstrukciju (radi lakšeg upravljanja i bolje realizacije vučne sile traktora sa pogonom i na prednjim točkovima).

Na traktore namenjene za rad na nagnutim terenima, pod nagibom većim od 20°, moraju da se ugrade pokazivači ugla nagiba.

Točkovi traktora moraju biti natkriveni čvrstim limom (tzv. blatobranom). Lako pristupačni rotirajući elementi traktora (kaišni i lančasti prenosnici, priključno vratilo i sl.), moraju biti zaštićeni odgovarajućim zaštitnim oblogama, a u skladu s odredbama "Pravilnika o opštim merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad i uređajima".

U toku vožnje, vozač traktora mora da koristi odgovarajuća lična zaštitna sredstva i opremu za zaštitu od hladnoće, prekomernog izlaganja sunčevim zracima, zaštitu od prašine i hemijskih sredstava.

Ukoliko u toku rada nastane kvar, rad mora da se obustavi sve dok se kvar ne otkloni. Zabranjen je rad neispravnim traktorom i snabdevanje gorivom i mazivom dok je u pogonu.

Osobe pod dejstvom alkohola ne smeju da upravljaju traktorom, niti da se voze na traktoru, odnosno u prikolici.

17.3. Samohodne mašine i druge mašine za rad i uređaji

Mesto na samohodnoj mašini ili uređaju, na kojem se energija prenosi sa jednog mehaničkog sistema na drugi, ili se izvodi tehnološki proces, mora biti zaštićeno pokretnim ili čvrstim štitnicima, zaštitnim mehanizmima za blokiranje i automatsko delovanje, uređajima za daljinsko rukovanje i prenošenje materijala, ili sl. Pokretne delove, koji ne mogu mehanički da se zaštite, treba obojiti uočljivom bojom i na njima istaći upadljive natpise, koji upozoravaju na opasnost.

Kardansko vratilo, sa kardanskim zglobom, po celoj dužini od traktora do mesta spajanja sa priključnom mašinom, mora biti sa svih strana zaštićeno štitnikom, odnosno oklopom.

125


Ruda prikolice mora biti tako izvedena da omogućava lako prikopčavanje i otkopčavanje, bez opasnosti po radnika, koji izvodi taj posao. Zabranjeno je prikolice sa neispravnim uređajem za prikopčavanje kačiti za traktore.

Pri stacionarnom radu traktora sa gumenim točkovima, ukoliko radi sa pljosnatim kaišnim prenosnikom, mora biti uzemljen, radi odvođenja statičkog elektriciteta. Ukoliko postoji opasnost od požara, zbog blizine zapaljivog materijala, na izlazni otvor izduvne cevi motora treba postaviti čelične ili mesingane mrežice, radi sprečavanja izlaza varnica.

Čišćenje pojedinih delova priključnih mašina izvodi se samo pri isključenom pogonu. Priključne mašine u toku rada mogu da se opterećuju samo mrtvim teretom. Vožnja osoba na

priključnim mašinama je strogo zabranjena, osim ako je na priključnoj mašini postavljeno sedište ili stajalište.

Polazak traktora ili druge samohodne mašine mora da se objavi zvučnim signalom ili drugim ugovorenim znakom.

Za vreme vožnje traktora zabranjeno je iskakati, odnosno uskakati, u traktor i prelaziti sa traktora na priključnu mašinu.

Broj obrtaja, a po potrebi i smer obrtanja, na uređajima za usitnjavanje poljoprivredenih proizvoda moraju biti naznačeni u tablici, postavljenoj na uočljivom mestu. Broj obrtaja naznačen u tablici ne sme da se prekorači.

Kod uređaja za navodnjavanje, na rezervoaru pod pritiskom mora biti naznačen najveći dozvoljeni pritisak i zapremina rezervoara. Rezervoar mora da ima sigurnosni ventil. Na pumpi za navodnjavanje mora biti postavljen uređaj za merenje pritiska (manometar) s oznakom najvećeg dozvoljenog pritiska (crvena crta). U toku eksploatacije uređaja za navodnjavanje mora povremeno da se kontroliše ispravnost sigurnosnih uređaja (sigurnosnih i redukcionih ventila, manometara i sl). Po završetku korišćenja uređaja za navodnjavanje, uređaj mora se rastaviti na delove, očisti i pre odlaganja konzervirati.

17.4. Alati i druga sredstva za rad

Poljoprivredni alati s oštricama (kose, vile, srpovi, makaze, kuke, testere i sl.), moraju pažljivo da se prenose. Na prevoznom sredstvu moraju biti tako složeni, da za vreme vožnje ne mogu da prouzrokuju povrede. Zabranjeno je njhovo bacanje i dobacivanje. Čuvaju se u posebnoj prostoriji, tako da njihove oštrice ne mogu da uzrokuju povrede.

Gajbe, korpe, kotarice i druga ambalaža, koja se koristi pri berbi i sličnom radu, mora biti u ispravnom stanju, bez polomljenih daščica, štrčećih eksera, okova, žica i sl.

17.5. Rad sa mineralnim (veštačkim) hranivima

Mineralna (veštačka) hraniva čuvaju se, po pravilu, u odgovarajućoj ambalaži (plastičnim vrećama) ili mogu biti u rasutom stanju, ali u odgovarajućem skladišnom prostoru, na podlogama od dasaka, koje su uzdignute od poda najmanje 15 cm radi provetravanja. Prevoz mineralnih hraniva, u rasutom stanju, izvodi se prevoznim sredstvima, koja su zaštićena od prosipanja.

Radnici, koji rade sa mineralnim hranivima, moraju biti obavešteni o opasnim osobinama pojedinih vrsta hraniva, kao i načinu za rukovanje. Radnici moraju da koriste sredstva za ličnu zaštitnu (gumene rukavice, zaštitnu masku i sl).

17.6. Rad sredstvima za zaštitu bilja

Hemijska sredstva za zaštitu bilja (pesticidi) su, u većoj ili manjoj meri, otrovna za ljude, domaće životinje i divljač, i razvrstana su u četiri grupe otrovnosti (tab. 17.1). Iz tog razloga je, pre početka rada, neophodno upoznati njihova svojstva, mere predostrožnosti, kao i način za pružanje prve pomoći pri trovanju. Sve informacije o zaštitnim sredstvima (veličina rizika, mere sigurnosti, opreza i prva pomoć), napisani su na deklaraciji ("etiketi"), koja se nalazi na ambalaži. Hemijska sredstva moraju da se čuvaju u originalnoj amabalaži. Zabranjena je upotreba hemijskih sredstava

126


sa kojih se izgubila ili oštetila deklaracija, pa ne može sa sigurnošću da se utvrdi o kojem sredstvu je reč.

Osobe koja rade sa hemijskim sredstvima moraju biti opremljene ličnim zaštitnim sredstvima.

Tab. 17.1. Grupe otrovnosti pesticida i načini obeležavanja na ambalaži

GrupaBoja slova

Boja podloge Ucrtan znak i natpis

I grupa (najopasnija) Bela Crna Otrov

II grupa (veoma opasna) Crvena Bela Otrov

III grupa – opasna Crna Žuta OtrovIV grupa – neznatno opasna Plava Bela Oprez

Izlaganje ljudskog organizma hemijskim sredstvima može biti: okularno (oči), oralno (usta), respiratorno (disajni organi) ili dermalno (koža). Najbrži i najopasniji način za prodiranje hemijskih sredstava je preko organa za disanje.

Uz svaku mašinu za primenu hemijskih sredstava treba nositi i određenu količinu čiste vode i sapun kako bi se pre jela, osveženja ili pušenja, oprale ruke. Savremene prskalice imaju i dodatni rezervoar sa čistom vodom za prenje cele prskalice (sl. 17.1.a), kao i za pranje ruku (sl. 17.1.b).

a) b)

Sl. 17.1. Praskalica sa dodatnim rezervoarom za pranje prskalice i ruku

Zaštitne mere podrazumevaju da se za vreme primene pesticida ne sme jesti, piti ili pušiti. Pre rada ne treba konzumirati alkoholna pića, jer ona pojačavaju dejstvo otrova i ubrzavaju njihovo usvajanje.

Skladišta za hemijska sredstva moraju da imaju pretprostor. Vrata skladišta moraju biti čvrsta i da se zaključavaju. Na vratima mora da staji ploča sa natpisom "Otrov". U skladištu moraju da se održavaju odgovarajući mikroklimatski uslovi, a koncentracija štetnih gasova i prašine ne sme da pređe najveće dozvoljene vrednosti prema važećim propisima. Za neovlašćene osobe pristup u skladište je zabranjen. U skladištu zabranjeno je spavati, jesti, pušiti.

U procesu primene hemijskih sredstava za hemijsko tretiranje, ne može u potpunosti da se izbegne njihovo dejstvo i na radnike. Do štetnog dejstva može doći u postupku pripreme pesticida, prevoza, punjenja rezervoara, ispiranja ambalaže, primene ("aplikacije"), kao i održavanju mašina i skladištenju hemijskih sredstava. Posude u kojima se priprema hemijski rastvor ne smeju da se upotrebljavaju za druge namene, a sama priprema ne sme da se izvodi na temperaturi višoj od 30°C. Hemijsko sredstvo treba pripremiti u količini, koja može da se utroši za jedan radni dan. Prazna ambalaža od hemijskih sredstava se spaljuje ili razbija, a zatim zakopava ili vraća proizvođaču.

127


17.7. Zaštitna odeća za obavljanje hemijske zaštite

Prilikom primene hemijskih sredstava obavezno mora da se koristi zaštitna odeća: štitnici za lice, nos i usta, zaštitne naočare, kapa, rukavice, gumene čizme, respirator i maska-kaciga sa filterom (sl. 17.2).

a) b) c) d) e)

f) g) h) i) j)

Sl. 17.2. Delovi zaštitne odeće:a,b - ogrtač s kapuljačom; c - prečaga; d,e - rukavice; f - kapa; g - cipele; h - čizme; i - platneni respirator;

j - štitnici za uši

Postoje tri tipa zaštitne odeće: odeća izrađena od tkanih materijala, sintetičkih polimera i gumena odeća. Svi ovi materijali pružaju uspešnu zaštitu protiv dermalnog izlaganja delovanju hemijskih sredstava.

Zaštitne naočare izrađuju se od transparentnog materijala i štite oči i lice. Neophodne su prilikom otvaranja ambalaže i izvođenja same zaštite, naročito pri tretiranju visokih stabala. Posle upotrebe treba ih oprati i osušiti u hladovini.

Kapa ili šešir, sa širokim obodom, treba da budu od nepropusnog materijala, a koriste se prvenstveno pri hemijskom tretiranju voćarskih kultura. Kožne ili tekstilne kape ne smeju da se upotrebljavaju zato što apsorbuju pesticide.

Gumene ili plastične rukavice čuvaju ruke od nagrizajućeg dejstva pesticida i mehaničkih povreda. Ruke radnika su, po prirodi posla, najviše izložene delovanju pesticida, pa upotreba rukavica može da se smatra obavezom. Najbolju zaštitu pružaju rukavice od sintetičkog materijala. Nikako ne treba koristiti kožne ili tekstilne rukavice, iz istih razloga kao i kape. Rukavice treba da budu dovoljno dugačke kako bi mogle da se podviju čime se formira kružni kanal oko ruke i sprečava kvašenje rukava bluze. Rukave bluze treba uvući u rukavice. Posle upotrebe, a pre skidanja, rukavice treba oprati dok su na rukama, obrisati i nakon skidanja posuti talkom, s obe strane, a zatim ih staviti da se suše na senovitom mestu. Rukavice moraju biti neoštećene, jer u protivnom pružaju nedovoljnu zaštitu.

Gumeni ogrtač i gumene čizme, koriste se u toku primene hemijskih sredstava i kada je potrebno hodati pored istretiranih biljaka. Čizme treba da budu izrađene od neoprena ili gume, visine do ispod kolena. Posle upotrebe prvo se peru čistom vodom, onda rastvorom deterdženta i na kraju ponovo čistom vodom.

Respiratori služe za zaštitu disajnih organa. Ova oprema u isto vreme štiti lice i oči od otrovnih para i gasova. Hemijski respiratori pružaju najbolju zaštitu. Filteri respiratora upijaju otrovne pare i gasove, i zadržavaju čestice pesticida i prašinu. Na svakom filteru postoji oznaka za koju namenu može da se upotrebi. Filteri se menjaju tokom rada kad se "zasite".

128


Kacige pružaju najbolju zaštitu disajnih organa, a u isto vreme se štiti i glava, lice i oči. Opremljene su baterijom za napajanje malog elektromotora sa ventilatorom, koji usmerava vazduh preko glave radnika (sl. 17.3,a). Na taj način se omogućava normalno disanje radnika i sprečava zamagljivanje štitnika.

a) b) c)

Sl. 17.3. Šema kretanja vazduha u unutrašnjosti kacige (a) i vrste kaciga (b i c)

Kaciga, (sl. 17.3,b), iznad vizira ima štitnik koji zaklanja sunčeve zrake i obezbeđuje određenu zaštitu od kišnih kapi. Kod kacige, (sl. 17.3,c), celokupna težina se prenosi na ramena. Ima panoramski vizir koji omogućava okretanje glave i gledanje na stranu.

Viziri na kacigama se otvaraju, a poseban materijal sa trostrukim ivicama obezbeđuje njihovo besprekorno zaptivanje.

Zajedno sa kacigom, zaštitnu opremu čine (sl. 17.4): filteri, akomulator, komresor, pojas, plastične cevi i kablovi. Kompresor neprestalno obezbeđuje natpritisak, radi pri naponu struje od 6 V i ima kapacitet 200 dm3/h. Jedno punjenje akumulatora je dovoljno za 7 časova rada. Filteri su trostruki i čiste vazduh od prašine i hemijskih jedinjenja.

Sl. 17.4. Oprema koje se koristi zajedno sa kacigom Sl. 17.5. Kabina traktora sa natpritiskom za kondicioniranje vazduha

129


Zatvorene traktorske kabine (sl. 17.5) snabdevene su opremom za kondicioniranja i filtriranje vazduha, pružaju najbolju zaštitu pri hemijskom tretiranju.

Upotreba opreme za ličnu zaštitu je možda neudobna, ali treba biti svestan da se nedovoljno zna o posledicama dugoročnog izlaganja radnika hemijskim sredstavima, koji njima rukuju.

17.8. Zaštitna odeća i oprema za održavanje parkova i bašta

Za održavanje parkova i bašta koriste se razni tipovi kosilica, trimera i testera. Ove mašine imaju radne elemente koji rotiraju velikom brzinom, tako da postoji velika opasnost od povrede kako za rukovaoca tim mašinama, tako i za ljude u blizini. Stoga radnici koji rukuju takvim mašinama moraju da se pridržavaju mera zaštite na radu koje propisuju proizvođači tih mašina. Takođe, kao obavezna mera, predviđeno je nošenje lične zaštitne opreme: štitnika za uši sa vizirom, zaštitne naočare, specijalne cipele ili čizme, radne rukavice, odelo i sl.

Štitnik za uši sa vizirom (sl. 17.6) je efikasan odevni predmet za zaštitu očiju i ušiju. Sa prednje strane nalazi se nezamagljivi "perspeks" vizir ili mrežica, čime se sprečava upadanje trave, iverja ili vode. Zbog povećane buke, od pogonskog motora SUS, obavezno je korišćenje štitnika za uši. Radi efikasnijeg i lakšeg rada, u štitnike za uši ugrađen je radio prijemnik, koji se automatski isključuje nakon četiri sata neprekidnog rada, čime se signalizira da radnik prekine rad i odmori se.

Zaštitne naočare (sl. 17.7), koriste se ukoliko je potrebno zaštititi oči od upadanja iverja, trave ili vode. Naočare su otporne na grebanje, a po potrebi mogu biti i sa zatamnjenim staklima i zaštitom od ultraljubičastih zraka. Stakla mogu da se zakose, a držači su podesivi, radi jednostavnog prilagođavanja individualnim potrebama radnika.

Sl. 17.6. Štitnik za uši sa nezamagljujućim vizirom Sl. 17.7. Zaštitne naočare

"Baštenske cipele" (sl. 17.8,a) treba da su lake i udobne. Gornji deo pravi se od plastičnih vlakana, koja su otporna na vodu i biljne sokove. Đon je izrađen od poliuretana, koji je otporan na ulje i omogućava dobro prijanjanje. Unutrašnji uložak apsorbuje udarce i smanjuje opasnost od povrede. Dodatna zaštita za prste je čelična kapica, ugrađena u prednji deo cipele. Gumene čizme (sl. 17.8,b) su nepropusne za vodu, imaju đonove, koji se ne kližu, kao i specijalno ojačan deo oko stopala, koji omogućava dodatnu zaštitu od udara.

130


a) b)

Sl. 17.8. Baštenske cipele (a) i čizme (b)

Specialno konstruisane radne rukavice za održavanje bašta (sl. 17.9,a), imaju ojačane, pojedinačne prste. Dobro prijanjaju na ruku i imaju lepljivu traku za zatvaranje. Unutrašnji deo je napravljen od meke kože, a gornji deo je elastičan i otporan na vodu.

a) b)

Sl. 17.9. Rukavice za održavanje parkova i bašta

Rukavice s ojačanom postavom (sl. 17.9,b), prijatne su za nošenje, obezbeđuju sigurno držanje upravljača ili kružnog rukohvata.

a) b)

Sl. 17.10. Radno odelo Sl. 17.11. Noseći kaiš

131


Radna jakna (sl. 17.10,a), specijalno namenjena za rad sa trimerom i za košenje, napravljena je od "oksfordskog najlona", obložene "taslanom". Udobna je, laka i sa dobrom ventilacijom, zahvaljujući manžetnoj postavi. Celom dužinom ima postavljene patent zatvarače. Ima četiri postavljena, prednja džepa, tako da ne smetaju opasivanju nosećeg kaiša pri radu. Jakna može dodatno da se opremi i termoplastičnim ulošcima za ramena.

Radne pantalone (sl. 17.10,b) su napravljene od istog materijala kao i jakna. Unutrašnja strana, od dole do kolena, ima dodatnu postavu za zaštitu od prskanja trave i kamenja. Džepovi su postavljeni sa prednje, bočne i zadnje strane. Radna odela se po želji isporučuju u fluorescentnim bojama i sa reflektujućim prugama.

Noseći kaiš (sl. 17.11) ima bočno postavljene kaiševe, koji predeo prsa ostavljaju slobodnim. Na taj način je omogućena potpuna sloboda kretanja, a stomak i prsa ne trpe pritisak. Teret se raspoređuje ravnomerno na ramena, leđa i bokove. Ispod kaiševa postavljena je meka obloga.

17.9. Zaštitna odeća i oprema za rad u šumi

Za bezbedniji i efikasniji rad u šumi obavezno je korišćenje lične zaštitne opreme, pogotovo što se najviše koriste motorne testere. Umesto kape koriste se zaštitne kacige (sl. 17.12), od čvrstog polietilena, koji je otporan na ultraljubičaste zrake i hemikalije. Kacige su podesive prema individualnim potrebama radnika, a mogu biti opremljene uređajem za zaštitu od buke, štitnikom od sunca, za vrat i mrežicom za oči.

Koristi se i ostala lična zaštitna oprema: rukavice (sl. 17.13,a), čizme (sl. 17.13,b) i odeća (sl. 17.13,c,d), koja je na izgled slična kao za rad u bašti, ali ima dodatna ojačanja i pruža još sigurniju zaštitu.

a) b) c) d)

Sl. 17.13. Lična zaštitna oprema za rad u šumi

17.10. Simboli na traktorima i ostalim poljoprivrednim mašinama i alatima

Standardom ISO 11684 koji je prihvaćen kao JUS ISO standard, definisan je oblik i sadržaj nalepnica upozorenja koje se postavljaju na mesta opasna po rukovaoce poljoprivrednih mašina.

132

Sl. 17.12. Zaštitna kaciga sa štitnikom za oči i uši


Danas na oruđima preovladava znak CE, koji označava da su primenjene sve mere zaštite na radu koje su predviđene dokumentima Evropske Unije. Proizvođač sam odlučuje o tome dali će na svoj proizvod staviti znak CE, osim u slučaju kada je posebnom direktivom propisano prethodno ispitivanje oruđa. Postavljanje nalepnice CE nije pogrešno ni zabranjeno, ali ko primenjuje ovaj znak mora da bude siguran da je ispoštovao sve zahteve definisane evropskim propisima. U suprotnom, mogao bi da snosi pravne posledice.

Tab. 17.2. Simboli upozorenja i načina za izbegavanje opasnosti na traktorima i ostalim poljoprivrednim mašinama (JUS ISO 11684/1997)

Značenje Simbol Značenje SimbolBezbedonosno upozoravajući trougao. Unutar njega stoje simboli.

Ostati izvan domašaja podignute strele ili utovarne kašike.

Bezbedonosno upozoravajući trougao.

Postaviti podupirač, pre nego što se pređe u opasnu zonu.

Kaustične tečnosti. Hemijske opekotine na prstima i šaci.

Nikada ne istovarati prikolicu na mekanoj podlozi, na nagibu.

Otrovni dim ili toksični gasovi. Sačekati da se svi delovi mašine zaustave, pre doticanja.

Pad na mašinu, na valjke. Isključiti motor i izvaditi ključ pre pristupanja popravci ili servisiranju.

Lomljenje prstiju ili šake. Sila deluje odozgo.

Ne otvarati ili skidati zaštitne oklope, dok motor radi.

Lomljenje prstiju ili stopala.Sila deluje odozgo.

Lomljenje celog tela. Sila deluje odozgo.

Nikada ne dolazi nadohvat ili se penjati na kontejner žita, dok mašina radi.

Lomljenje šake ili ruke. Traktorske poluge.

Uvlačenje ruke u rotirajuće zupčanike.

Postaviti zaštitni oklop prilikom oštrenja noževa.

Izbačeni ili leteći predmeti.Rotaciona kosilica.

133


Simboli na traktorima i ostalim poljoprivrednim mašinama i alatima su takvog grafičkog izgleda da asociraju na predmet opisa, a koriste se za obaveštenja i upozorenja na radnim mašinama. Svrha ovih simbola je da obaveste i ukažu na radne komande, upozore na potencijalne opasnosti pri radu i da obuče radnike kako da izbegnu opasnost. Nalepnice i natpisi upozorenja se u toku vremena habaju, pa ih je neophodno zameniti a proizvođači imaju nalepnice na listi proizvoda i rezervnih delova. Neki od najviše korišćenih simbola prikazani su u tabeli 17.2.

Na primeru motorne kose (trimer) prikazano je postavljanje simbola upozorenja. Simboli su postavljeni na nosećoj aluminijumskoj cevi (sl. 17.14) i na štitniku radnog dela (sl. 17.15).

Sl. 17.14. Simboli upozorenja i preporuke na nosećoj cevi motorne kose

Sl. 17.15. Simboli preporuke i zabrane na štitniku radnog dela motorne kose

Znaci upozorenja ukazuju na (sleva udesno, sl. 17.14): moguću opasnost pri rukovanju motornom kosom, maksimalnu učestalost obrtanja rotora, smer obrtanja, minimalnu zaštitnu zonu, od 15 m, u kojoj se za vreme rada ne smeju da nalaze druge osobe, kao i zaštitnu opremu koja treba da se koristi.

Štitnik radnog dela motorne kose (sl. 17.13), namenjen je za rad najlonskom žicom, dok se za rad sa različitim priključcima u obliku metalnog diska sa zupcima ne može da koristi.

Najznačajnija mera zaštite na radu, pored zaštitnih naprava, je korektno uputstvo za bezbedan rad sa odgovarajućim upozorenjima. Najčešće se primenjuju tri nivoa upozorenja:

- NAPOMENA (opisana su uputstva koja rukovaocu olakšavaju rad, a čine ga i bezbednijim),- UPOZORENJE (korisniku se skreće pažnja na postupke kod kojih može da dođe do

oštećenja mašine-oruđa i gubitka prava na garanciju) i- OPASNOST (upozorava se na opasna mesta i postupke, te može da dođe do povrede).

Proizvođač mašina obavezan je da kupcu uz oruđe dostavi uputstvo za bezbedan rad i održavanje i UVERENJE o primenjenim merama zaštite na radu. Ukoliko se radi o inostranom proizvođaču, uvoznik-prodavac, obavezan je da obezbedi krajnjem korisniku prevod na srpski jezik.

Svako preduzeće u obavezi je da sačini program osposobljavanja radnika sa stanovišta zaštite na radu.

134


Ispitna pitanja:1. Osnovni pojmovi: mašina, oruđe, alat, postrojenje?2. Vrste pogonskih motora?3. Vrste vučno-pogonskih jedinica?4. Motorne kopačice-motokultivatori, delovi, princip rada?5. Transformacija motorne kopačice u jednoosovinski traktor?6. Jednoosovinski traktor?7. Zakretanje rukohvata na jednoosovinskim traktorima: zašto, kako?8. Nabrojati deset priključnih mašina za jednoosovinske traktore?9. Niski traktori sa krutom i zglobnom šasijom?10. Uski standardni traktori?11. Definicija traktora?12. Nabrojati vrste drenaže?13. Šematski nacrtati mašinu za izvođenje krtične drenaže14. Šematski prikaz mašina za izvođenje horizontalne drenaže?15. Šematski prikaz uzroka poremećaja horizontalne cevne drenaže (!! poz. 5, 6 i 7)?16. Mašine za održavanje otvorenih kanala?17. Nabrojati vrste dezinfekcije zemljišta?18. Mobilni generator vodene pare, obrnute tepsije, plastični pokrivač?19. Mašine za pripremu supstrata, nabrojati, zadatak?20. Šematski prikazati ravnjač sa laserskim podešavanjem nivoa ravnanja?21. Šematski prikazati mašinu za formiranje bankova i gredica?22. Šematski prikazati mašinu za nastiranje zemljišta plastičnim malčem?23. Vrste plastičnog malča?24. Šematski prikazati neke od varijanti setve u redove?25. Podela sejalica prema načinu pogona?26. Osnovni delovi sejalica za uskorednu setvu?27. Osnovni delovi sejalica za setvu na konstantni razmak u redu?28. Tipovi setvenih baterija u zavisnosti od broja setvenih sekcija?29. Šematski prikazati mašinu za setvu u zaštićenom prostoru sa elektromotornim pogonom,

princip rada?30. Princip rada sejalica u agregatu sa jednoosovimskim traktorom?31. Mašina za proizvodnju rasada u hranljivim kockama?32. Proizvodnja rasada u kontejnerima, nabrojati različite sisteme?33. Fizičko-mehaničke osobine kontejnera?34. Nabrojati faze pri proizvodnji rasada u kontejnerima?35. Podela mašina za proizvodnju rasada u kontejnerima?36. Proizvodnja rasada u saksijama?37. Sadilica sa "grebenovima" (sl. 11.1 i 11.2 - Skripta 1)?38. Mašine za sadnju lukovica (sl. 11.9 – Skripta 1)?39. Motorna bušilica sa rukohvatom?40. Hidraulična bušilica rupa?41. Mašine za formiranje rupa, vađenje sadnica i sadnju?42. Navodnjavanje samohodnim sektorskim uređajem?43. Lokalno navodnjavanje?44. Mašine za mehaničku zaštitu biljaka – biokolektor?45. Mašine i materijali za pokrivanje biljaka?46. Mašine i alati za izvođenje površinske obrade zemljišta?47. Mašine za zasnivanje travnjaka semenom?48. Mašine za sečenje busena?49. Mašine za pripremu travnjaka za košenje?

135


50. Travokosilica sa spiralnim noževima na cilindru?51. Podela travokosilica sa rotacionim noževima?52. Lebdeće travokosilice?53. Automatske travokosilice?54. Motorni čistači – trimeri?55. Mašine za čišćenje ivica travnjaka?56. Mašine za oivičavanje travnjaka?57. Valjci za travnjake?58. Mašine za aeraciju travnjaka – vađenje čepova?59. Mašine za aeraciju travnjaka – prosecanjem?60. Mašine za vertikulaciju travnjaka?61. Mašine za podsejavanje travnjaka?62. Mašine za dodavanje supstrata i prihranjivanje travnjaka?63. Navodnjavanje travnjaka "tifonom"?64. Navodnjavanje travnjaka stacionarnim rasprskivačima?65. Mašine za oblikovanje ukrasnog šiblja i drveća?66. Lančaste motorne testere za proređivanje grana?67. Mere zaštite na radu pri radu sa mašinama?68. Zaštitna odeća za obavljanje hemijske zaštite?69. Zaštitna odeća i oprema za održavanje parkova i bašta i oprema za rad u šumi?70. Simboli na mašinama?

136

Documents

masine u pejzazoj arh