TraktorSistem za dovod gorivaSastoji se iz: - rezervoar za gorivo - talonik - AC pumpa pumpa niskog pritiska - Grubi i fini preista goriva - Pumpa visokog pritiska (Bo-pumpa) - Brizgaljke (po jedna iznad svakog cilindra)

Gorivo iz rezervoara usisava pumpa niskog pritiska. Na svom putu gorivo prolazi kroz talonik koji se nalazi odmah uz pumpu niskog pritiska.

Iz pumpe niskog pritiska gorivo odlazi do grubog i finog preistaa, a zatim ulazi u pumpu visokog pritiska.

Pumpa visokog pritiska alje gorivo do brizgaljki i kroz njih u cilindre.

Rezervoar je izraen od elinog lima i odozgo ima otvor za punjenje sa sitom. Na poklopcu se nalazi i oduka za ulazak vazduha. Dno rezervoara ima mali ispust to predstavlja rezervu. Na izlasku iz rezervoara postoji slavina kojom se moe zatvoriti dovod goriva do pumpe i motora. Talonik je staklena aica sa finim sitom i poklopcem. Ima zadatak da izdvoji vodu i grublje neistoe iz goriva. Gorivo ulazi odgore u talonik i pada nadole. Pri usisavanju pumpe gorivo naglo menja pravac i odlazi nagore, a pri tom prolazi kroz fino sito, pa se voda i druge tee primese tako taloe na dno. Pumpa za dovod goriva tj. Pumpa niskog pritiska je membranska. Sastoji se od membrane, komore, opruge, poluge membrane (vuna poluga), prenosne (laktasta) poluge, ruice i usisnog i potisnog ventila. Pogon dobija od bregaste osovine. Kada breg doe na laktastu polugu, ona savlada oprugu i podigne polugu membrane navie ime se membrana savija, stvara vakum i otvara usisni ventil te gorivo uazi u komoru. Kada breg pree laktastu polugu, opruga vraa sve poluge u poetni poloaj i poveava pritisak u komori ime otvara potisni ventil i gorivo odlazi do preistaa. Preistai goriva se sastoje od posude, poklopca i uloka. Na dnu imaju slavinu za isputanje prljavtine. U grubom preistau gorivo prolazi kroz specijalni filter papir u vidu harmonike, a u finom preistau uloak je spiralan od papira impregniranog sa smolom. U finom preistau gorivo ulazi sa strane i dolazi na dno pa se penje uz spiralni papirni uloak. Iz preistaa gorivo odlazi do pumpe visokog pritiska. Pumpa visokog pritiska ili pumpa za ubrizgavanje je najprecizniji i najskuplji ureaj na dizel-motoru. Sastoji se od bloka, elemenata, bregaste osovine pumpe, regulatora (vazduni ili centrifugalni) i prikljuaka. - Blok je izraen u jednom komadu od mainskog liva i u njemu je ugraeno onoliko elemenata koliko motor ima cilindara. Na bloku su smeteni svi delovi pumpe za ubrizgavanje. - Svaki element predstavlja malu klipnu pumpicu. Sastoji se iz cilindra, klipa, kouljice, potisnog ventila i prikljuka za odvodnu cev. Cilindar ima rupice na sredini kroz koje ulazi gorivo iz kanala bloka, a preko njega je kouljica sa zupastim segmentom koji je uzubljen sa zajenikom zupastom polugom. Nad cilindrom je potisni ventil sa jakom spiralnom oprugom koji vodi do cevi za odvod do brizgaljke. - Vazduni regulator se sastoji iz kuita, membrane, spojne cevi, leptira u usisnoj grani, graninika i opruge. Kuite je podeljeno na dva dela (spoljna i unutranja komora), a deli ih membrana regulatora. Za sredinu membrane je vezana zajednika nazubljena poluga koja obre kouljice elemenata i regulie dovod goriva u elemente (pumpice). Regulisanje se vri tako to se pomeranjem leptira (papuicom za gas) regulie intenzitet i smer protoka vazduha kroz usisnu granu koja je u vezi sa spoljnom komorom. Pritisak ili podpritisak vazduha pomera membranu regulatora a sa njom i zajedniku nazubljenu polugu. - Centrifugalni regulator radi na principu centrifugalne sile koja vue tegove sa oprugama na kraju jedne ipke koja je navuena na bregastu osovinu. Brizgaljka se sastoji od tela, navrtke za podeavanje, opruge, dovodne i prelivne cevi, siska i igle. Kada gorivo doe u brizgaljku, ono visokim pritiskom savlauje oprugu i kroz rupice na prstenastom kanalu siska ubrizga gorivo u cilindre. Kada pritisak iz pumpe

opadne opruga vraa iglu (koja je bila izdignuta) koja zaepi rupice na na prstenastom kanalu siska, a deo goriva koji prodre pored igle odlazi u prelivnu cev.

Sistem za podmazivanjePodmazivanje moe biti pomou pumpe za ulje, ali kod nekih manjih maina moe biti izvedeno po principu zapljuskivanja. Ureaj za podmazivanje se sastoji od sita, preistaa za ulje, pumpe za ulje, razvodnih cevi (prema motoru, pumpi visokog pritiska i prema leajevima bregaste osovine), kanala i manometra (u kabini traktora). Rezervoar za ulje je u karteru motora odakle zupasta pumpa uvlai ulje i alje ga u filter, a odatle u razvodne cevi i motor i druge delove za podmazivanje. Povratak ulja se vri slobodnim padom ulje se cedi u karter. Prvim vodom ulje dolazi do bloka motora, pa se slobodnim padom sputa do radilice i sa radilice odlazi u karter. Drugim vodom odlazi do pumpe visokog pritiska, a treim vodom ulje odlazi na leajeve bregaste osovine i klackalice ventila.

Ureaj za hlaenjeSastoji se od hladnjaka (sae), centrifugalne pumpe, ventilatora, termostata, rezervoara za vodu (gornji i donji) i vodova. Pumpa i ventilator dobijaju pogon od radilice motora. Hladna voda iz donjeg rezervoara biva uvuena od strane pumpe i ona se alje kroz blok motora. Voda krui kroz blok motora, prolazi pored termostata i vraa se u pumpu (krai put). Kada se voda ugreje iznad 65stepeniC termostat se iri i otvara put ka gornjem rezervoaru i hladnjaku. U hladnjaku se pomou ventilatora voda hladi i sliva u donji rezervoar (dui put)

TransmisijaTransmisija se sastoji iz tri dela: kvailo (spojnica), menja i zadnji prenos. Kvailo se sastoji iz: sredinje ploe (lamele), potisne ploe, poluga (klackalice), opruga, aksijalnog leaja (etalice) i pedale kvaila. Pritiskom na pedalu kvaila pomera se aksijalni leaj koji preko poluga odvaja potisnu plou od srednje lamele, a potom se lamela odvaja od zamajca ime se prenos prekida. Otputanjem pedale kvaila opruge vraaju potisnu plou i srednju lamelu priljubljuju uz zamajac, te se prenos ukljuuje. To je jednostepeno kvailo. Dvostepeno kvailo se ugrauje na nove modele traktora i ima dve sredine ploe i dve potisne ploe. Jedan par diskova kotrolie prenos snage na menja, a drugi par kontrolie prenos snage na pumpu hidraulike i prikljuno vratilo. Ako pedalu dvostepenog kvaila pritisnemo do pola iskljuiemo prenos na menja traktora i

on prestaje da se kree, a hidraulika i prikljuno vratilo i dalje rade. Pritiskom pedale kvaila do kraja iskljuujemo prenos snage na sve delove traktora. Menja slui za promenu broja obrtaja izlaznog vratila sa kojih se pogone tokovi i da menja smer obrtanja. Radi tog cilja u menjau se nalazi nekoliko vratila: ulazno (spojniko) vratilo, glavno menjako vratilo, pomono menjako vratilo, reduktorsko vratilo, meuosovina (rikverc), izlazno vratilo. Princip rada: Zupanik na spojnikom vratilu se okree stalno dok je spojnica ukljuena i traktor stoji ako je menja u ler (nultom) poloaju. Taj zupanik je uzubljen sa zupanikom na pomonom vratilu tako da se i pomono vratilo stalno okree. Kada iskljuimo spojnicu i ubacimo u brzinu zapravo uzubljujemo jedan zupanik sa glavnog vratila na pomono vratilo i time obezbeujemo prenos na glavno vratilo, a sa glavnog i do tokova. Kada je reduktor iskljuen na ovaj nain se mogu dobiti brzine od etvrte do este. Glavno vratilo je tada sastavljeno i prenosi snagu motora na izlazno vratilo i time na tokove. Kada se ukljuuje reduktor, glavno vratilo se rastavlja na svoja dva dela i prenos se vri od spojnikog vratila, preko pomonog i reduktorskog vratila na drugi deo glavnog vratila i time na tokove. Redukavan broj obrtaja se dobija preko 2 zupanika na reduktoru. Veliki je uzubljen na prednjem delu glavnog vratila, a mali na zupanik zadnjeg dela vratila. Reduktorom obezbeujemo sporohodno kretanje (brzine od 1 do 3), odnosno veu vunu silu. Postoji jo i meuosovina na kojoj se nalazi jedan zupanik. On slui za hod unazad. Taj zupanik je stalno uzupen sa pomonim vratilom menjaa, a kada se ruica menjaa pomeri za hod unazad onda se uzupi i sa glavnim vratilom menjaa i snaga se prenosi na tokove. Prikljuno vratilo je povezano polugama sa ruicom koja ima tri poloaja. Neutralni poloaj (iskljueno) oznaava da je prikljuno vratilo iskljueno (ne okree se). U donjem poloaju (preko menjaa) zupanik prikljunog vratila se uzubljuje na zupanik izlaznog vratila i tada dobija pogon preko menjaa (transmisije) pa ima isti broj obrtaja kao i tokovi. U gornjem poloaju (direktni) ruice prikljuno vratilo se uljebljuje sa pomonim vratilom menjaa i tako dobija pogon direktno od motora pa ima konstantan broj obrtaja bez obzira na brzinu kretanja traktora. Prikljuno vratilo se nalazi na zadnjem delu traktora i slui za prenos snage na prikljune maine. Na njemu se nalaze uzduni ljebovi i jedan popreni radi osiguranja. Prikljuivanje maina se vri sa kardanskim vratilom. Zadnji prenos se sastoji iz konusnog zupanika koji se nalazi na kraju glavnog vratila menjaa, diferencijala i kuita. Diferencijal je sastavljen od jednog velikog zupanika koji je nazubljen sa strane i uzubljen je sa konusnim zupanikom glavnog vratila. Na tom velikom zupaniku nalaze se dva nosaa za 2 mala konusna zupanika trkai postavljena jedan naspram drugog, a izmeu njh dva konusna zupanika koja se nalaze na poluosovinama tokova. Kada je diferencijal ukljuen omogueno je da se tokovi imaju razliit broj obrtaja jedan od drugog. Blokadom diferencijala omoguavamo da se izbegne proklizavanje i omogui vea vuna snaga pri radu sa prikljunim mainama.

Hidraulik

Hidraulik se sastoji od: - Rezervoara za ulje - Preistaa ulja - pumpe hidraulike - ventil sigurnosti - razvodni ventil (razvodnik sa 3 ventila) - cilindra podizaa (radni cilindar) - komandnog ureaja - poluga: podizne, donje (vune), topling (gornja uporna) Hidraulika Fergusona je najsloenija, ima pumpu sa 4 klipa i ona je smetena u centralnom kuitu traktora iza menjaa, te koristi ulje iz kuita. Pumpa hidraulika dobija pogon od pomone osovine menjaa preko ekscentrine osovine (slino radilici) koja pokree klipove. Pumpa za ulje moe biti i zupasta. Komandni ureaj se sastoji od dve ruice ruica za poloaj (A) i ruica za kontrolu vue (B). Ruicom A reguliemo podizanje i sputanje poluga hidraulika (u prvom delu kvadranta) a u drugom delu kvadranta reguliemo brzinu reagovanja hidraulika (FAST i SLOW). Ruicom B zadajemo radni otpor. Otpor na koji nailazi hidraulik se pri nekim operacijama (npr oranje) moe menjati pa se radi kvaliteta rada i zadati otpor mora menjati. Kada plug naie na meke zemljite, hidraulika e nailaziti na manji radni otpor i

automatski e sputati plug dublje i obratno. Regulaciju dubine rada podeavamo sa ruicom B. Princip rada: U rezervoaru za ulje nalazi se preista preko koga ulje ulazi u pumpu (zupasta). Pumpa alje ulje cevima do sigurnosnog ventila koji obezbeuje maksimalni pritisak i spreava preoptereenje. Zatim ulje nastavlja svoj put do razvodnog ventila koji kontroliemo pomou ruice za poloaj (A). Kada je ruica u gornjem poloaju razvodni ventil proputa ulje dalje do radnog cilindra gde potiskuje klip koji je uvezi sa ramenima hidraulike i ona pokreu podizne poluge i donje vune poluge. Kada je ruica A u neutralnom poloaju ulje se zaustavlja, a kada je ruica A u donjem poloaju ulje se vraa u rezervoar.

Ureaj za dovod vazduha i izduvavanjeSastoji se od preistaa vazduha, usisne i izduvne cevi. Preista se sastoji od kapice na ijem donjem delu se nalazi sito, usisne cevi preko koje se vazduh sputa u posudu sa uljem. Kada vazduh doe u dodir sa uljem, on naglo menja pravac i prolazi kroz filtar od eline vune i razvodnim cevima (usisna grana) dolazi do bloka motora. U bloku motora se razvodi ventilima do cilindara, a nakon sagorevanja izbacuje kroz izduvnih cevi napolje. Za dobro preien vazfuh potrebno je da svi spojevi budu dobro zaptiveni i da ima dovoljno ulja u preistau.

Elektrini ureaji na traktoruOvde spadaju akumulator, dinama (ili alternator), alnaser (elektrini pokreta), farovi, migavci, sirena, greja i dr. Akumulator se sastoji iz est osnovnih elemenata elija. Svaka elija ima isti broj pozitivnih (PbO) i negativnih ploa (Pb) naizmenino postavljenih jedna uz drugu, a izmeu njih se obino nalazi po jedna tanka reetkasta pregrada od plastine mase. Sve negativne ploe su povezane u jedinstven izvod, a tako isto i pozitivne. Sve elije su uronjene u rastvor sumporne kiseline. Akumulator slui kao rezervoar elektrine energije. Sa njim su povezani dinamo i potroai. Dinamo ga puni, a potroai prazne. Dinamo je jedini proizvoa elektrine struje u traktoru. Sastoji se iz rotora, statora, ugljenih etkica, kolektora, reglera i automatskog prekidaa. Pogon dobija od radilice preko lananika ili remenice. Usled razliitog broja obrtaja u toku rada motora dinamo proizvodi struju razliitog napona. Kako bi napon bio konstantan koristi se regler. Regler pri poveanju napona usmerava struju da tee preko otpornika, a pri padu napona jeziak se odvaja i struja tee direktno. Automatski prekida je smeten na strujnom vodu od dinama do akumulatora. Njegova uloga je da prekine vod ukoliko je struja u akumulatoru veeg napona nego u dinamu. Alnaser je zapravo elektromotor i sastoji se istih delova kao i dinama, a povezan je elektrinim vodom za akumulator. Okretanjem kljua se uspostavlja veza ime dolazi do

paljenja motora. Prvo se osovina rotora alnasera uzupi sa zamajcem, a zatim dolazi do pokretanja zupanika. Za pokretanje motora pri hladnom vremenu koristi se grejalica koja je smetena u usisnoj grani motora i runa pumpa za gorivo. Gorivo se isputa na spiralnu grejalicu i pri tom se pali i usisava u motor.

Dodatna oprema traktoraAutomatska poteznica (kuka) omoguava automatsko prikaivanje i otkaivanje prikljunih maina i prikolica pomou hidraulinog podizaa. Sastoji se od nosaa kuke i same kuke.

Slika 42 . Sistet za napajanje i ubruzgavanje: 1) bregasto vratilo pumpe VP ,2) valjkasti podizac,3) zavojna opruga ,4) navrtka za regulisanje regulatora, 5) centrifugalni regulator 6) poluga za podesavanje broja obrtaja, 7) otvor za sipanje ulja, 8) nastavak za reglazu hoda zupcaste poluge, 9) regulacioni

tuljak, 10) zupcasti segment ,11) zupcasta poluga, 12) zaptivak, 13) propusni ventil, 14) cev za gorivo, 15) zavrtanj za ispustanje goriva,16) granicnik hoda zupcaste poluge ,17) rucica pumpe NP ,18) mesto za prirubnicu bregastog vratila, 19) merac ulja, 20) pumpa NP, 21) casica sa f ilterom, 22) cilindar elemenata ,23) klip elemenata, 24) navrtke za regulisanje zazora izmedju valjkastog podizaca, 25) cev za dovod goriva iz rezervoara, 26) cev za gorivo iz pumpe do filtera, 28) prelivni ventil, 29) kuciste filtera, 30) ulozak filtera, 31) cev za dovod goriva u pumpu VP.Prilikom pokretanja bregastog vratila (sl 42 pod 1), ekscentar brega pokrece klipnjacu. Zahvaljujuci tome, zavojna opruga na klipnoj poluzi deluje na vodjicu klizaca (sl 43 pod 3) uslovljavajuci da se klizac pomera na gornju stranu sledeceg ekscentra. Istovremeno, zavojna opruga (6) vrsi pritisak na klip i uslovljava njegovo kretanje prema GMT. U trenutku kada se klip pomera prema GMT, u cilindru iza klipa dolazi do potiskivanja goriva, koje uslovljava zatvaranje potisnog ventil (7), a istovremeno ispred ventila stvara se potpritisak, koji savladjuje napon zavojne opruge (10), i to obezbedjuje otvaranje ventila (9). Pomeranjem klipa prema GMT gorivo ispunjava cilindar i kada klip stigne u krajnji polozaj, zavrsava se usisavanje. Kada klip promeni smer, pocinje potiskivanje goriva u cilindar, sto uslovljava zatvaranje usisnog (8) a otvaranje potisnog (9) ventila, cime se realizuje potiskivanje goriva. Taj postupak se ciklicno ponavlja. U sistemu za napajanje i ubrizgavanje ne sme biti vazduha, jer njegovo prisustvo onemogucava potiskivanje goriva pod pritiskom.

RUCNO AKTIVIRANJE PUMPEZa vreme aktiviranja pumpe potrebno je deo (11) odviti (sl. 43), a zatim ga povuci u krajnjem gornjem polozaju, pri cemu se pomera klipnjaca (12), a za njom i klip (14) u cilindru (13). Pomeranjem klipa prema gornjem polozaju stvara se potpritisak, koji uslovljava otvaranje usisnog ventila (9), odnosno dolazak goriva u cilindar. Kada klip stigne u krajnji polozaj, zavrsava se usisavanje goriva. Pritiskom na rucicu (11) dolazi do pomeranje klipa, a time i potiskivanje goriva. Gorivo se sada krece pod pritiskom, uslovljavajuci zatvaranje usisnog ventila, a otvaranje potisnog. Ovaj postupak se ciklicno ponavnja.

Filter za gorivo prikazan je na sl.43 pod 30 kao sastavni deo sistema za napajanje, i naziva se fini filter . NJegov je zadatak da sve cestice mehenickog porekla zadrzi i da ne dozvoli da dospu u uredjaj za ubrizgavanje. Gorivo za dizel motore, pod dejstvom pumpe niskog pritiska dospeva u filter pomocu cevi za gorivo (26), a iz filtera u pumpu visokog pritiska pomocu cevi.

PUMPA VISOKOG PRITISKAPumpa visokog pritiska ima zadatak da ubrizga odredjenu kolicinu goriva u cilindre, pod odredjenim pritiskom, u odredjeno vreme i po odredjenom rasporedu. Postoje dve vrste pumpi: - linijske - rotacione Linijske pumpe se cesce primenjuju dok se rotacione primenjuju tek u poslednje vreme. Na slici 42. prikazana je linijska pumpa visokog pritiska namenjena za sestocilindricni motor, koji se sastoji od: - tela (spoljni deo) - centrifugalnog regulatora - brezuljkastog vratila - dizel-elemenata (klip i kosuljica cilindra) - zupcaste pumpe - cevi visokog pritiska Centrifugalni regulator ima zadatak da obezbedi normalan rezim rada motora, na taj nacin sto se pomocu njega, posredno, regulise broj motora. Prema rezimu rada, moze biti: jednorezimski, dvorezimski i viserezimski. Na slici 42 moze se videti da centrifugalni regulator (5) nalazi na jednom kraju bregastog vratila (1) i da je preko poluga spojen sa zupcastom letvom (11). Kada motor postigne maksimalan broj obrtaja, tada se se tegovi centrifugalnog regulatora, pod dejstvom centrifugalne sile, rasiriti i preko poluge (8) izvrsice se zakretanje klipa u dizel-elementu za odredjen broj stepeni. Zahvaljujuci ovom zakretanju,

smanjuje se kolicina goriva koja se ubrizgava. Na taj nacin se automatski broj obrtaja motora svodi u dozvoljene granice. Prema principu rada regulatora, postoje dva konstruktivna resenja: centrifugalni i pneumatski. Pneumatski se uglavnom, ugradjuje na manje motore namenjene za putnicka vozila i traktore.

RAD PUMPEZa vreme okretanja bregastog vratila motora, preko odgovarajuce prirubnice, uslovljeno je obrtanje i bregastog vratila pumpe (1). Zbog okretanja bregastog vratila pumpe dolazi do pomeranja podizaca (2), a podizaca (2), a podizac deluje na klip elementa (23), primoravajuci ga da se krece pravolinijski, u cilindru (22) prema GMT. Pomeranjem klipa pravolinijski, u cilindru se potiskuje (prethodno usisano) gorivo, koje vrsi pritisak na propusni ventil (13), ventil se otvara i gorivo pod pritiskom odlazi u cev visokog pritiska (14). S obzirom na to da se gorivo nalazi pod odgovarajucim pritiskom, ono dolazi u brizgaljku (33) i kroz odgovarajuci otvor, odnosno otvore, gorivo se ubrizgava u prostor za sagorevanje. Ukoliko u brizgaljku dospe veca kolicina goriva, ona se vraca preko cevi (35). Obicno su pomocu ove cevi sve brizgaljke medjusobno spojene.

DIZEL ELEMENTNa slici 44 prikazan je kompletan dizel element. Moze se videti da se klip dizel elementa (23) u cilindar (22) krece pravoliniski (gore - dole), a istovremeno se krece i kruzno za odredjen ugao. Pravolinisko kretanje realizuje se zahvaljujuci bregovima na bregastom vratilu pumpe visokog pritiska, a za kretanje klipa dizel elementa u cilindru realizuje se pomocu zupcaste poluge (sl. 44 pod 11) i zupcastog elementa (10).

RAD DIZEL ELEMENTANa slici 45 prikazan je rad dizel elementa sa kosim kanalom. Kod ove konstrukcije elementa na klipu postoje tri vrste kanala: radijalni (E), kosi ( D ) i vertikalni ( C ). Radijalni i vertikalni su spojeni pomocu kosog kanala. U zavisnosti od polozaja ovih kanala prema otvorima u cilindru (A) i ( B ), zavisise koja ce kolicina goriva biti ubrizgana u datom trenutku. Funkcionisanje dizel elementa je na sl. 45 prikazano sukcesivno, pozicijama a, b , c , d .

a ) K ada se klip (23) pomera u cilindru (22) prema DMT, u cilindar ulazi gorivo na otvor (A), kako je strelicom prikazano, i popunjava ceo prostor iznad klipa, sve do propusnog ventila (13). b ) Pod dejstvom brega bregastog vratila, preko podizaca, vrsi se pomeranje klipa prema GMT i klip kretanjem zatvara otvore (A) i ( B ), tako da se gorivo sada nalazi u zatvorenom prostoru. Daljim kretanjem klipa gorivo se potiskuje, a pritisak povecava i zahvaljujuci tome, gorivo vrsi pritisak na propusni ventil, koji se otvara i omogucava odlazak goriva u cevi visokog pritiska (sl. 42 pod 14), do brizgaljke (33), pomocu koje se vrsi ubrizgavanje goriva u prostor za sagorevanje. Na slici 45 vidi se da se vartikalni

kanal (S) nalazi neposredno do otvora (A), ali sa njim nije u vezi. Sa ovakvim polozajem klipa u odnosu na otvore A i V obezbedjuje se ubrizgavanje maksimalne kolicine goriva. Po analogiji prethodnog objasnjenja, daljim zakretanjem klipa smanjuje se kolicina ubrizganog goriva. Pod s) prikazano je delimicno ubrizgavanje, a pod d) ne postoji ubrizgavanje, jer je kosi, odnosno vertikalni kanal u vezi sa otvorom (V) i gorivo izlazi van dizel elementa, kao sto je strelicom prikazano. Zakretanje klipa vrsi se pomocu tuljka (sl. 44-10) koji je jednim krajem u vezi sa delom klipnjace (sl. 45F), a drugi kraj je u vezi sa zupcastim segmentom. Zupcasti segment je u vezi sa nazubljenom letvom (11), koja je u vezi sa komandom za gas. Na slici 44 pod 13 prikazan je detalj propusnog ventila sa oprugom. Propusni ventil ima zadatak da obezbedi zatvaranje cilindra sa gornje strane i da takvo stanje odrzi sve dotle dok pritisak u potisnom vodu ne bude veci od napona opruge - postavljene sa gornje strane ventila. Propusni ventil otvara se pod dejstvom goriva, koje se krece pod pritiskom.

BRIZGALJKABrizgaljka ima zadatak da obezbedi ubrizgavanje u prostor za sagorevanje. Prikazana je na slici 46. Konstruktivno resenje brizgaljke uskladjeno je sa konstrukcijom motora, odnosno oblikom prostora za sagorevanje. Brzina i nacin ubrizgavanja goriva kod dizel motora zavise od konstruktivnog oblika brizgaljke i brega u pumpi. Zazor izmedju klipa i cilindra dizel elementa veoma je mali i iznosi 0,001-0,003 mm, a zazor izmedju klipa i igle brizgaljke je istog reda i velicine kao i kod dizel elementa. Karakteristika brizgaljki namenjenih za motore sa direktnim ubrizgavanjem je u tome sto se pomocu njih vrsi ubrizgavanje goriva pod vecim pritiskom, koji iznosi 150-250 bara. Pumpa visokog pritiska salje gorivo pod odredjenim pritiskom koji dalje vrsi pritisak na iglu brizgaljke (5), podize i na taj nacin realizuje se ubrizgavanje goriva. Da bi se ovo ostvarulo, pritisak pod kojim dolazi gorivo mora biti veci nego sto je sila zavojne opruge (2), koja vrsi pritisak na iglu. Pored navedene brizgaljke postoje razna druga konstruktivna resenja, koja zavise od konstrukcije motora. Kod motora sa direktnim ubrizgavanjem goriva za dizel motore ubrizgava se direktno u prostor za sagorevanje. Kod motora sa indirektnim ubrizgavanjem, gorivo se ubrizgava u za to odredjenu pretkomoru, koja je spojena sa komorom za sagorevanje.

Pritisak ubrizgavanja goriva za dizel motor zavisi od konstrukcije motora, ali je pravilo da pritisak pod kojim se ubrizgava gorivo mora biti znatno veci od pritiska u cilindru. Kod motora sa podeljenim prostorom za sagorevanje gorivo se ubrizgava pod znatno nicim pritiskom, koji se krece u granicama od 80 do 150 bara . Kod motora sa direktnim ubrizgavanjem gorivo se ubrizgava pod pritiskom od oko 250 bara . Sto je veci stepen kompresije kod dizel motora to se vazduh za vreme takta sabijanja zagreva na visu temperaturu. Tako npr, pri stepenu kompresije 14:1 vazduh se zagrejava na temperaturi od oko 800oS - 900oS . Pretkomorni motori imaju elektricne grejace, pomocu kojih se zagreva vazduh, radi brzeg i boljeg samozapaljenja radne smese. Grejaci se ukljucuju samo kada je motor hladan.