specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti " Dr Slavoljub Bakalovic "

VODIC ZA PACIJENTE

I

CLANOVE PORODICE

MANIJA I

BIPOLARNI AFEKTIVNI

POREMECAJ

Raspolozenje je psihicka funkcija koja oslikava nasu unutrasnju reakciju na spoljna zbivanja i u zivotu svakog pojedinca normalno je da postoje razne nijanse snizenog ili povisenog ( "dobrog "

i l i " loseg " ) raspolozenja.

Staje MANIJA?

Poviseno raspolozenje koje nije adekvatno spoljnom uzroku, praceno poremecenim ponasanjem naziva se manija.

Manija je endogena psihoza ( dusevno oboljenje, psihicki poremecaj ). Rede se javlja samostalno, kroz krace il i duze epizode. Najcesce je udruzena sa naizmenicnim pojavljivanjem

depresije, kada se javlja u obliku manicno-depresivne psihoze, pa se tada naziva bipolami afektivni poremecaj.

Koji su uobicajeni znaci i simptomi?

Za maniju su karakteristicni poremecaji misljenja, raspolozenja i motorike. Klinicka slika zavisi od toga u kojoj fazi se bolest nalazi, manicnoj ili depresivnoj. Moguce je smenjivanje faza koje nema odredeni ritam, pa se mogu javljati razdoblja kracih manicnih i dugih depresivnih epizoda

ili obmuto. Pored toga, unutar manije, postoji nekoliko nivoa ispoljavanja poremecaja.

Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanje epizoda su razliciti i jedinstveni. Ove izmene raspolozenja mogu se dogadati u periodu od jednog dana, pa do jednog meseca.

Razumevanje pravila po kome se bolest ponavlja pomoci ce Vam da je predvidite i lakse kontrolisite.

Kada se javlja i koliko je cest ovaj poremecaj?

Cesce u mladosti, oko 30-e godine. Javlja se u oko 1% opste populacije. Oko 12 % ljudi ciji brat ili sestra pate od bipolamog poremecaja, razvice istu bolest.

Koji su uzroci nastanka ( pojave ) poremecaja?

Bioloski faktori su presudni: Naslede tj. predispozicije i mikromolekulami biohemijski poremecaji u mozgu.

U zavisnosti od faze bolesti, razlicit je i intezitet i svojstvo promena i karakteristicnih za maniju

U ranoj fazi, koja se naziva hipomanija, postoji pojacano osecanje radosti, snage, zadovoljstva, samopouzdanja, druzeljubivosti, stvaralastva, snage i energije. U ovoj fazi ljudi su spontani,

otvoreni, bezbrizni, darezljivi, na poslu i u drustvu vrlo produktivni, kreativni, okolini deluju kao radni, zabavni i optimisticni. U ovoj fazi ni okolina ni pacijent ne primecuju znake bolesti, jer je dobro raspolozenje " zarazno ", tako da ni okolina to ne dozivljava kao znak bolesti, vec naprotiv

kao pozeljno.

Kasnije faze su teze faze bolesti. Osobe postaju naglaseno do preterano raspolozene - euforicne,

ushicene, okolina uocava preterivanje:

- Napadno odevanje, sminkanje i kindurenje

- Preterana energicnost, nestrpljivost, razmetljivost, vulgamost, arogancija, poviseni seksualni nagon

- Raspolozenje prerasta u razdrazljivost, svadljivost, bes, narocito ukoliko im se ne udovoljava ili ako neko smatra da nisu dobro.

Okolina lako primecuje promene u ponasanju koje su neadekvatne i do tada nespojive sa njihovim karakterom. Impulsivno, nepromisljeno delovanje, bez razmisljanja o posledicama -

kao na primer - prekomemo trosenje novca, nesuzdrzane, neadekvatne i indiskretne drustvene i seksualne aktivnosti, povlacenje budalastih koraka u poslu.

Drugi znaci:

Osoba vrlo malo i l i uopste ne spava

• Tvrdi da joj san nije potreban, da je puna snage i neumorna

Govor je toliko ubrzan da je tesko ispratiti nit razmisljanja

U razmisljanju "skacu" sa teme na temu - "bujica ideja"

U najtezoj formi kod manije se moze pojaviti gubljenje smisla za realnost sa psihoticnim simptomima kao sto su:

Sumanute ideje: javljanje efiksiranih neosnovanih verovanja da je osoba od velikog znacaja, svima poznata, da je obdarena nadljudskim mocima ili da je Mesija

Halucinacije: osoba cuje ili vidi stvari koje u okolini realno ne postoje

Kakav je tok bolesti?

Manija spada u endogene psihoze, iako ova psihoza ne ostecuje bolesnikovu licnost, a izmedu epizoda pogorsanja bolesnik ne deluje bolesno. Medutim, ne lecena bolest iscrpijuje bolesnika i

tada ima razarujuce dejstvo na zivot pacijenta, na njegovo snalazenje i odnose sa okolinom, porodicom, u profesiji.

Sa preciznom dijagnozom, odgovarajucom terapijom lekovima, podrskom i razumevanjem znakova i simptoma bolesti, mozete da naucite kako da preuzmete mere za njihovo korigovanje,

kako da ih uspesno kontrolisete i zivite produktivno sa svojom bolescu.

Ucestalost epizoda ( pogorsanja) zavisi od:

Kvaliteta i kontinuiteta saradnje pacijenta sa terapeutom u lecenju (tretmanu )

• Kvaliteta i kontinuiteta saradnje rodbine u tretmanu

Lecenje

Osnov za svaki tretman je primena lekova (stabilizatori raspolozenja - psihostabilizatori, antipsihotici, aksiolitici) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspolozenje i

funkcionisanje.

Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice.

Povezivanje sa ljudima sa slicnim problemima, takode mogu doprineti lecenju.

VAZNO J E UPAMTITI!

• Manija se moze lecitil

• Budite strpljivi!

• Budite aktivni ucesnik u lecenju!

Kvalitetna i kontinuirana saradnja sa terapeutom u tretmanu smanjuje rizik od ponovnog javljanja epizode bolesti i sto je posebno vazno smanjuje rizik od suicida!!!!

Kako mozete pomoci samom sebi?

• Upoznajte svoju bolest!

Naucite da prepoznate rane simptome pogorsanja bolesti! Napravite dogovor sa bliskom osobom koja moze pratiti Vase raspolozenje i da Vas, svaki put kada primete male znake

pogorsanja, na to upozori, nakon cega mozete preduzeti prave korake prema nastupajucem pogorsanju i posetiti psihijatra.

Saradujte kvalitetno i kontinuirano sa svojim lekarom!

O lecenju, eventualnim nezeljenim reakcijama od lekara razgovarajte otvoreno i bez ustezanja sa svojim doktorom!

• Ako niste zadovoljni sa programom iecenja slobodno dajte svoje predloge kako bi se poboljsao kvalitet Iecenja!

Ukljucite se u Klub lecenih pacijenata nase bolnice, jer cete tu ostvariri podrsku u tretmanu, razumevanje i pomoc drugih pacijenata (samopomoc), kao i uticaj Vasim

predlozimana poboljsanje tretmana Iecenja!

Kako porodica moze pomoci?

• Ohrabrite Vaseg srodnika da potrazi pomoc psihijatra!

• Upoznajte se sa bolescu Vaseg srodnika!

Naucite da prepoznate rane simptome pogorsanja bolesti! (tada je naj lakse intervenisati i spreciti ozbiljno pogorsanje bolesti u ambunaltnom tretmanu i spreciti povratak na bolnicko

lecenje ) !

• Ako je nastupilo ozbiljno pogorsanje bolesti, nije korisno pacijenta kritikovati, vec

potrazite savet i pomoc od njegovog lekara!

• Aktivno ucestvujte u lecenju Vaseg srodnika!

• Budite strpljivi i upomi!

• Saradujte sa terapeutom!

Ukljucite se u rad Kluba rodbine lecenih pacijenata nase bolnice!

INFO:

Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti

" Dr Slavoljub Bakalovic ", Vrsac,

Podvrsanska 13

Telefon: 833-225; 833-336

Fax: 833-934

www.spbvrsac.org.rs

e-mail: npbvrsac@gmail.com