MALO PREDUZEE OD IDEJE DO REALIZACIJESEMINARSKI RAD

SADRAJ

1. 2.

UVOD ............................................................................................................................................... 2 ANALIZA ........................................................................................................................................... 3 2.1. 2.2. SWOT ANALIZA ........................................................................................................................ 3 FAKTORI ................................................................................................................................... 4

3.

PLAN ................................................................................................................................................ 5 3.1. 3.2. PROFIL PREDUZEA ................................................................................................................. 5 BIZNIS PLAN ............................................................................................................................. 5 Opis proizvoda usluga..................................................................................................... 5 Trite .............................................................................................................................. 5 Plasman distibucija ......................................................................................................... 5 Procjena potranje .......................................................................................................... 6 Procjena trinog udjela ................................................................................................. 6 Formiranje cijene proizvoda ........................................................................................... 6 Promocija ........................................................................................................................ 6

3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.2.5. 3.2.6. 3.2.7. 4. 5.

PLAN ORGANIZACIJE POSLOVANJA ................................................................................................. 7 PRIMJER ........................................................................................................................................... 8 5.1. 5.2. Kojim se biznisom baviti .......................................................................................................... 8 Kako se tim biznisom baviti ..................................................................................................... 8 resursi .............................................................................................................................. 8 Kome ponuditi usluge...................................................................................................... 9 reklama ............................................................................................................................ 9 reference ......................................................................................................................... 9 konkurencija .................................................................................................................... 9

5.2.1. 5.2.2. 5.2.3. 5.2.4. 5.2.5. 5.3. 6.

Ekonomska isplativost ........................................................................................................... 10

ZAKLJUAK..................................................................................................................................... 11

1

1. UVOD

Prvo pitanje koje sami sebi postavljamo prije osnivanja poduzea jeste: ta elim da proizvodim ili koje usluge da pruam, kome u to prodavati, ko e mi biti konkurencija, na koji nain mogu biti bolji od konkurencije, koliko robe trebam da prodam, i na koji nain, da bih uspjeno poslovao. Drugo pitanje je kako i gdje da nabavim maine za rad, koje i odakle sirovine ili repromaterijal da nabavljam. Gdje da naem specijalizovane radnike za tu vrstu djelatnosti , kojom se mislim baviti. Sledee pitanje se namee kako da se prijavim javnosti da postojim, idem li odmah sa reklamom, promocijom, koliko sam spreman potroiti novaca za marketinke usluge? Kada smo se na kraju odluili kojim emo se poslom baviti moramo krenuti sa planom organizovanja poslovanja. Najvanija stvar ili pitanje svih pitanja na poetku pripreme i organizacije preduzea jeste, isplati li se to raditi? Da bi doli do odgovora isplati li se tim poslom baviti moramo organizovati poslovanje, procijeniti koliko e prihoda donijeti taj posao, koliko emo trokova imati u toku proizvodnje i isporuke, pa da krenemo

2

2. ANALIZA 2.1.SWOT ANALIZA Ukoliko imamo dvije ili vie poslovnih ideja, prije nego potrimo vrijeme i novac za izradu biznis plana, potrebno je ocijeniti sve ideje uz pomo SWOT analize. Swot analiza je tehnika indetifikovanja: snaga, slabosti, prilike i prijetnje onoga to je predmet analize. Analiza treba da ukae na to to treba preduzeti da bi se pospjeila snaga, eleminisale slabosti, iskoristile prilike i onemoguilo da se prijetnje ostvare, ili barem da se umanji njihov uticaj. U tabeli ispod moemo vidjeti jedan primjer SWOT analize odreenog proizvoda firme U N U -kvalitetna sirovina T R -dobra ambalaa koja dugo odrava A proizvod svjeim NJ I V A NJ S K I POZITIVNO ...................SNAGE........................... NEGATIVNO ........................SLABOSTI...................... -visoka cijena -lo dizajn

...................PRILIKE........................... -oekuje se smanjenje PDV-a na ove proizvode -uvoenje standarda i pootravanje kontrola, ime e dio konkurencije biti eleminisan

............................PRIJETNJE...................... -mogu nedostatak sirovina u budunosti -oekuje se ukidanje carina na uvoz ove vrste proizvoda ime e proizvod izgubiti na konkuretnosti

Kod SWOT analiza privrednog subjekta mogu se posmatrati: Finansijska sredstva (sopstveni kapital, mogunost dobijanja kredita) Fizika sredstva (objekti maine infrastruktura, vozila Kadrovi (struno znanje, iskustvo, zahtjevi, navike Proizvodnja (vanjski utjecaji, uslovi za proizvodnju, tempreatura svjetlost, buka okolina) Proizvodi (pakovanje cijena kvalitet) Dobavljai (koliine koje mogu obezbijediti,kvalitet, cijena) Promocija (sredstva mediji trokovi)

3

2.2.FAKTORI Prednosti su pod kontrolom preduzea i pojavljuju se u sadanjosti. Prednosti treba naglasiti i iskoristiti da bi se smanjile slabosti Slabosti su pod kontrolom preduzea i one se javljaju u sadanjosti. One su nedostatak, manjak, slabe strane. Koliko je god mogue slabosti jednog preduzea treba eliminisati Prilike su pozitivni poeljni faktori u okruenju, koje poduzetnik treba iskoristiti. One su uglavnom izvan kontrole poduzetnika. Prilike se razlikuju od prednosti u tome to su prednosti pozitivni interni faktori preduzea pod njegovom kontrolom. Opasnosti su negativni, neeljeni faktori u okruenju i uglavnom su iste izvan kontrole preduzea. Ovi faktori negativno utiu na preduzee ako se ne eliminiu ili ne prevaziu. Opasnosti se razlikuju od slabosti u tome to su slabosti izvan kontrole preduzetnika. I slabosti i opasnosti imaju negativan uticaj na preduzee. Svrha analiziranja opasnosti jeste da se od njih zatiti, tj da se pokua smanjiti ili izbjei njihov uticaj na preduzee, ili preduzeti kontra akcije.

4

3. PLAN 3.1.PROFIL PREDUZEA U sluaju da plan elimo prezentovati potencijonalnim finansijerima (banke mikrokreditne organizacije, partnerima suulagaima) neophodno je da navedete osnovne podatke o sebi: Ime i prezime, starost zanimanje, radno iskustvo sa naglaskom na iskustvu u djelatnosti koju planirate zapoeti. Ukoliko je firma ve osnovan, potrebno je navesti osnovne podatke o firmi: Istorijat Organizaciona struktura Broj zaposleniih Imovina Djelatnost Trite- misli se na geografsko podruje Strateki kupci i dobavljai Najvaniji konkurenti Ostvareni obim poslovanja, prihodi

3.2.BIZNIS PLAN Biznis plan mora da sadri sledee podatke: djelatnost kojomemo se baviti (proizvodnja, usluge) trite, lokacija, proces proizvodnje, kapaciteti (objekti, oprema), vlasniku i menadmentsku strukturu, strukturu radnika, organizacioni oblik, potrebna ulaganja i izvore finansiranja, oekivane rezultate 3.2.1. Opis proizvoda usluga Opisati asortiman proizvoda ili usluga a posebnu panju posvetiti najznaajnijim proizvodima, i iste opisati detaljnije. Navesti njegove najznaajnije karakteristike: sastav veliina boja oblik nain upotrebe, dali je to nov ili ve postojei proizvod itd. 3.2.2. Trite Geografsko podruje-mjesto gdje planiramo plasirati svoje proizvode, odnosno pruati svoje usluge. Npr. Usluge u pruati na teritoriji sarajevskog kantona, a proizvode u plasirati u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Ciljno trite- ovdje je rije o ciljnoj grupi, u okviru navedenog tritana koje emo ciljati sa prodajom naih proizvoda, tj kojima emo prilagoditi nae proizvode. Moramo indetifikovati ciljno trite to je mogue jasnije (starosna dob, pol, bogastvo prihodi zanimanje itd) Sa ovim parametrima moemo procijeniti ppotrebe i elje i dali na proizvod zaista odgovara potencionalnim kupcima. 3.2.3. Plasman distibucija Potrebno je definisati kome emo prodavati robu, veletrgovcima, trgovcima na malo ili direktno graanima.

5

Ukoliko je firma orijentisana na proizvodnju, bilo bi dobro da je u blizini izvora sirovine ili u blizini infrastrukturnih objekata (luka, autoputeva itd) 3.2.4. Procjena potranje Ako se ne moemo posluiti pouzdanim statistikim podacima, jedna od mogunosti je i anketa, tj prikupiti podatke iz prve ruke, npr. Ako znamo koliko ima prodavnica koje prodaju nau ili robu slinu naoj, i ako anketiramo neke od njih po pitanju prodaje, moemo priblino izraunati ukupnu prodaju proizvoda. Druga mogunost je npr. Ako u sarajevu imamo X domainstava, anketiranjem 100 domainstava doli smo do rezultatada prosjeno domainstvo u sarajevu troi Y sapuna. Godinja potronja sapuna u sarajevu iznosi cca X*Y*12 3.2.5. Procjena trinog udjela Ova procjena predstavlja osnov za plan obima prodaje, pa je zbog toga jako vano to realnije napraviti ovu procjenu. Trini udjel mnogo zavisi od nae sposobnosti kao poduzetnika, da prodamo na proizvod, zavisi od nae prodajne mree, promotivnih materijala, reklama i od veliine i kvaliteta konkurencije. Zbog mogunosti greaka u procjeni trita, preporuljivo je da prvu godinju prognozu umanjimo za 20-30 % 3.2.6. Formiranje cijene proizvoda Kod odreivanja prodajne cijene moramo voditi rauna o jedininim trokovima i o cijenama kunkurentskih proizvoda. Ukoliko uvodimo novi artikal na trite moramo provjeriti koje su cijene potroai spremni da prihvate? 3.2.7. Promocija Promocija je neophodna da bi se kupci informisali o naim proizvodima i firmi i da bi se uvjerili da im je bolje da kupe na proizvod nego proizvod konkurencije Neki od naina promocije su: Oglasi- reklame na tv, radio stanicama, u novinama internetu Posteri Besplatni uzorci Nagradne igre Sponzorstvo Uee na trgovakim sajmovima i izlobama

Svavi od navedenih naina kota dosta novaca nau firmu, pa treba dobro razmisliti koji od naina izabrati da se povea prodaja.

6

4. PLAN ORGANIZACIJE POSLOVANJA

Organizacioni oblik firme podrazumjeva kako emo registrovati nau djelatnost. Kao: Zanatska radnja,ugostiteljska radnja, trgovaka radnja, akcionarsko drutvo, d.o.o., ortako drutvo. Organizacijska struktura firme Da bi firma efikasno poslovala mora postojati neki zapovijedni lanac procedure, podjela rada, i definicija toga ta svaki pojedinac treba da radi u firmi. U manjim firmama jedna osoba moe obavljati vie funkcija Objekti i oprema podrazumjevaju prostorije opremu iventar koji su potrebni za funkcionisanje firme a li nisu u direktnoj vezi sa proizvodnjom. To su npr. Kancelarija za direktora, sekretaricu raunovoe, portira, sanitarni vor garaa sala za sastanke, sala za doruak, kompjuteri telefoni printeri skeneri, kamioni garae tepisi stolovi stolice itd.

7

5. PRIMJER

5.1.Kojim se biznisom baviti Plan je osnivanje firme koja se bavi skeniranjem arhiviranjem dokumentacije u preduzeima. Ope poznato je da svaka firma, uslovljena zakonom, mora arhivirati ogromnu dokumentaciju, tipa faktura, ugovora itd. Ovo arhiviranje zahtjeva ogromne prostorije u kojima e se odlagati ta dokumentacija. Svi znamo kako nam je teko doi do nekog ugovora kada nam je u kratkom roku potreban. Znamo da se nalazi u prostoriji za arhivu, ali je poznato da moramo pomjeriti mnogo registratora da doemo do eljenog registratora u kojem se nalazi pomenuti ugovor. Postavlja se pitanje zato skenirati svu dokumentaciju i hoe li nam to osloboditi prostorije za arhivu? Na alost nee osloboditi prostorije za arhivu, zakon nalae da moramo uvati u tom obliku dokumentaciju odreeni vremenski period ali pomoi e nam u sledeem: a) Ako pogledamo koliko je vremena potrebno jednom ekonomisti ili pravniku da doe do odreenog dokumenta i da isti fotokopira a orginal ponovo vrati na svoje mjesto u arhivi vidjecemo da je to odreeni vremenski period koji vae preduzee plaa kao da radi svoj posao. Moramo imati u podsvijesti da mi njega plaamo kao pravnika ili ekonomistu a on dragocjeno vrijeme troi traei dokumenat u arhivi. b) Kada skeniramo dokumentaciju, i pohranimo je na odreeni server, tada dobijamo djeljivu bazu podataka kojoj je mogue pristupiti sa najudaljenijih geografskih taaka. c) Ako se posao skeniranja osmisli i uradi kako treba, brzina pronalaska odreenog dokumenta se mjeri dijelovima sekunde d) Svi koji rade na nekom projektu ne moraju cekati na kolege da dodju do originalne dokumentacije da je i oni iskopiraju za sebe

5.2.Kako se tim biznisom baviti

5.2.1. resursi Da bi krenuli u ovaj biznis potrebno nam je par profesionalnih maina za skeniranje, privremeni serveri za pohranjivanje dokumentacije i par motivisanih i odgovornih radnika. Bit naeg posla je da je sve VANO i da ne postoji dokumenat koji se nije mogao skenirati ili da je sluajno preskoen. Preduzee za koje radimo arhiviranje moramo ubijediti, odnosno moraju biti sigurni da e sve to su eljeli da skeniramo imaju u elektronskoj formi na svom serveru. Prije svega moramo pronai ljude koji su odgovorni i pouzdani, njih obuiti za rad na mainama za skeniranje. Objasniti prvo njima koliko je vano imati ovaj oblik dokumentacije, kako bi i oni radili savjesno i odgovorno svoj posao. Ja se slaem sa teorijom da je zadovoljan radnik najbolji radnik pa emo nae radnike u stratu motivisati sa dobrom platom.8

5.2.2. Kome ponuditi usluge Prije svega bih naveo sledee djelatnosti u kojima je vano da imaju arhivu: Farmacija Finansijske usluge, banke Javna uprava Proizvodna djelatnost kolstvo Telekomunikacije Transport, pedicija i logistika Zdravstvo

A nakon toga bih naveo i dokumente koje je jako vano arhivirati: Putni nalozi Ulazni i izlazni rauni Projektna dokumentacija Raunovodstvena dokumentacija Tehnika dokumentacija Kadrovska dokumentacija Kreditna dokumentacija Pretplatnika dokumentacija Dokumentacija ugovora Otpremnice Radni nalog

5.2.3. reklama Nakon toga moramo krenuti sa jakom reklamom, moramo ljude ubijediti da je dobro za njih da imaju svu dokumentaciju u elektronskoj formi. Reklamu emo zasnovati na dijeljenju letaka po firmama, o naoj ponudi, nakon toga idemo u TV reklamu, da predstavimo ljudima praktino kako to izgleda kad u momentu doe do eljenog dokumenta. 5.2.4. reference Svaki na posao je referenca za sledei posao, mi nemamo pravo na greku, jer bi tako naruili bit posla kojim se bavimo. Ne smijemo dozvoliti da se zbog nae greke stvori slika kako dokumentacija u elektronskom formatu i nije tako bitna. Ja ssam siguran da je jako bitan taj vid dokumentacije i da je potrebno da svaka ozbiljna firma ima tu vrstu dokumentacije. 5.2.5. konkurencija Na naem prostoru nemamo jaku konkurenciju i ako se ne bojimo zdrave konkurencije. Ovo je prostor na kojem ima dovoljno posla za sve koji ele raditi ovaj posao. Potrebno je prije svega uraditi retroaktivno svu postojecu dokumentaciju a nakon toga periodino raditi i svu novonastalu dokumentaciju. Znai da posla ima dovoljno za sve samo je bitno dobro i odgovorno raditi.9

5.3.Ekonomska isplativost Polazimo sa minimalnim ulaganjima u poetni kapital, a proporcionalnim irenjem posla idemo sa nabavljanjem dodatne opreme ljudstva itd. Na poetku rizikujemo da poslujemo negativno a sve u cilju osvajanja trita. Kada osvojimo dovoljno trita, a nastavimo raditi savjesno i odgovorno svoj posao doi e rezultati i profit.

10

6. ZAKLJUAK

Da bi preli put od ideje do realizacije malog preduzea potrebno je ubijediti prvo sebe a nakon toga i potencionalno trite da radimo pravu stvar i da nije bacanje novaca ulaganje u razvoj svog preduzea. Ako posmatramo nae preduzee kao razvoj djeteta, odnosno prelazak djeaka u mladia vidjet emo da se u njemu javlja elja za promjenom izgleda. Odjednom se svakom djeaku u petnaestim godinama javlja potreba da obue odijelo i kravatu da izgleda kao njegov otac. Zato se to deava, pa djeak se osjea da je prerastao majice sa natpisima i izlizane farmerice i on izraava elju da obue neko odijelo koulju da izgleda ozbiljnije, isto tako i nae preduzee doe u jednu fazu kada je preraslo izgled djeaka i kada je potrebno da se uradi neto na minkanju preduzea kako bi i njega poslovni partneri doivljavali ozbiljnije a samim tim i ulazili u ozbiljnije poslove.

11

LITERATURA

www.wikipedia.org www.enastava.com predavanja doc.dr.Krstan Borojevi

12