Genadij Petrovi Malahov

METODE POVEANJA LJUDSKE BIOENERGIJE

I BIOSINTEZE (KRETANJE, GLADOVANJE,

DISANJE I VODENE TERAPIJE)

P R E V O D S R U S K O G

B e o g r a d

2007.

S A D R A J

KRETANJE Opte o kretanju Hodanje Tranje Tranje i regeneracija srca Tranje i ienje une kesice Tranje i jaanje psihikih sposobnosti Gimnas t ike vebe i atletski trening Profilaksa i leenje oboljenja k imenog stuba V e b e za k imu i trbune miie

V e b e za dekompresi ju delova k ime Vebe za poveanje pokretljivosti b lokiranog segmenta k ime Vebe za razvijanje tonusnih miinih vlakana k imenog s tuba Vebe za razvijanje trbunih miia

Odravanje organa trbune duplje M a s a a unutranjih organa Zakl juak i prakt ine preporuke

G L A D O V A N J E Post, gladovanje i dijetalna terapija Post kao prirodni metod leenja bolesti Aktiviranje fiziolokih mehanizama tokom

gladovanja S a v r e m e n o tumaenje preporuka Isusa Hrista

o postu Pravi la gladovanja Post i spas Zakl juak

D I S A N J E - Opte o disanju Proces disanja eli jsko disanje

5

7 7

16 2 0 26 29 3 0 3 3 41 51 51

54

56 57 57 6 0 64

67 67 74

80

98 104 124 137

143 143 152 160

CI i Prana Disanje i rad m o z g a M e t o d izbora hranljive p r a n e " M e t o d izbora disajne p r a n e "

Metod A. Strel jnikove Jog ino disanje S a t - n a m " Bhastr ika pranajama

M e t o d stvaranja d u h o v n e energi je" Zakl juak

VODENE TERAPIJE U v o d ; ' M e h a n i z m i uticaja vode na oveiji organizam

Razvojni m e h a n i z a m vodenih terapija Rastvarajui i odstranjujui mehanizam vodenih terapija

V o d e n e terapije za normalizaciju krvotoka Efekti vodenih terapija

Zagrevajui i vlaei efekat vodenih terapija Energijski i st imuliui efekat vodenih terapija Lekoviti efekat vodenih terapija

Terapi je s parom Zakl juak i preporuke Terminoloka objanjenja

6

KRETANJE

U ivom svetu sve je ivo i raduje se ivotu da bi ivelo u elektrinim i magnetnim stru

janjima, u kojima se nalazi sva ivotna snaga i volja...

Moja snaga - to su elektrine i magnetne struje, koje se stalno nalaze u mom celokupnom telu.

P. K. Ivanov

OPTE O K R E T A N J U

U uvodu prvo emo da razmotrimo sredstva i metode treninga koje su namenjene za poveavanje ovekove energije i poboljavanje biosinteze elija.

U svetskoj praksi postoje brojne injenice koje potvruju ovekovu sposobnost da direktno koristi energiju i graevinske materijale" iz okolnog prostora. Na primer, Galina Sergejevna atalova i njeni istomiljenici izveli su niz eksperimenata. Grupa od 4 oveka na elu sa Satalovom obavilaje 3-nedeljno putovanje po prevojima Glavnog Kavkaskog grebena od Arhiza do jezera Rica. Za svakog lana grupe poneli su po 1 kilogram krupice, 250 grama maslaca i 1,5 kilogram suenog voa. Posle zavrenog putovanja bili su veseli i ivahni i nisu ni malo omravili.

U vezi s eksperimentom Covek i pustinja" preli su 130 km kroz pustinju Karakumi (Turkmenistan) 1 za etiri dana. Ishrana eksperimentalne grupe atalove bila je nisko-

7

1 Pr imedba prevodioca.

163 174 176 196 196 204 207 209 216

221 221 222 227

229 238 242 242 247 251 257 263 266

kalorina s malo belanevina i nije bila vea od 1.000 kilokalorija (kcal), odnosno 4.200 dula (kJ) po oveku; jeli su kae od krupice, suvo groe, med, orahe, pirinane orbe s miriljavim travama, pili zeleni aj. Dnevno su pili 2-2,5 litra tenosti. Nasuprot njima kontrolna grupa spor-tista hranila se shodno preporukama Instituta za ishranu Akademije medicinskih nauka (AMN) SSSR-a. Dnevni obrok svakog sportiste imao je 4.000-4.100 kcal (16.800 -17.220 kJ). Hrana je bila zasiena belanevinama, mastima i ugljenim hidratima. Sportisti su poneli sa sobom u pustinju mesne konzerve i konzerve ribe, sublimirano meso, kockice za supu, koncentrate pudinga s okoladom i pirin-em, eer, kakao, keks... Jeli su etiri puta dnevno, a grupa atalove svega 2 puta. Svaki lan je, shodno preporukama, zbog vruine popio i do 10 litara vode. Zbog toga je samo polovina sportista prela celu marrutu. Za vreme peaenja kroz pustinju imali su malo povieni krvni pritisak, a za vreme mirovanja ubrzani puis i bili su neraspoloeni i loe su se oseali. Kod svih lanova grupe atalove nivo krvnog pritiska i puis nisu prelazili granice ovekove normale. Pritom su se odlino oseali i bili veoma dobro radno sposobni.

U vezi s tim veoma je interesantan i eksperiment Pola Brega. On je preao peice 48 kilometara kroz Dolinu Smrti, u kojoj je bila visoka temperatura, a koja je u podne iznosila +54C. Poveo je 10 mladih sportista. Za njih je bio pripremljen vagon s je lom, piem i slanim tabletama. Pol Breg je gladovao za vreme peaenja. Od 10 mladih, zdravih sportista, nijedan nije doao do kraja marrute - bez obzira na to to su redovno dorukovali i pili hladnu vodu. Samo je Pol Breg uspeo da pree tu marrutu. Ostajao sam sam na velikoj razdaljini od ostalih sportista i oseao se sve kao bela rada". Za tu razdaljinu bilo mu je potrebno 10,5 sati i za to vreme pio je samo toplu vodu u malim koliinama.

8

Posle toga prenoio je u atoru i ujutro se vratio obratnom marrutom i nije konzumirao hranu!

J. A. Anrejev - autor knjige Tri kita zdravlja, interesantno opisuje svoj eksperiment u kojem je nauio kako da aktivira biosintezu za vreme dueg tranja i da se snab-deva energijom iz okolnog prostora. Zbog toga je lako trao, a i telesna teina mu se poveala posle tranja za nekoliko stotina grama!

Na kraju ovog uvoda vano je da uoimo, da bi organizam dobro asimilovao energiju iz okolnog prostora i da bi se dobro aktivirala biosinteza elija, treba se mnogo kretati (nije bitno kako) i treba obavezno imati u vidu sledei uslov - koa mora uvek da bude ista. Satalova takoe istie da u hladnom vazduhu i hladnoj vodi ima veoma mnogo energije. Pol Breg smatra da je unutranja istoa organizma primaran uslov za neiscrpnu energiju. J. A. Andrejev, na osnovu svog eksperimenta, istie da je posledica dvostrukog (i neto veeg) poveavanja pulsa prilikom kretanja u odnosu na mirovanje - neminovan uslov za stvaranje energije i za aktiviranje biosinteze elija. Na osnovu hipoteze profesora Andrejeva u organizmima koji se hrane mlekom i u ovekovom organizmu stvara se krv samo za vreme veih fizikih napora. Upravo, prilikom kretanja, tranja, intenzivnog rada na sveem vazduhu nastaju jake oksidacio-no-regenerativne reakcije i stvara se veoma kvalitetna, jaka i mlada krv.

U knjizi Osnovna znanja o ivotu i zdravlju opisana je bioenergija i biosinteza. Ali, radi jasnoe, ponoviu koji se mehanizmi aktiviraju za stvaranje bioenergije i biosinteze prilikom kretanja.

1. Prilikom kretanja plazma naeg organizma veoma uoljivo sadejstvuje s magnetnim poljem okolnog prostora, s bujicama nabijenih estica koje se kreu od povrine Zemlje navie i od stratosfere nanie ka povrini Zemlje. To

9

prouzrokuje hiperpolarizaciju membrana elija koje aktiviraju biosintezu.

2. Samo kretanje dclova tela u jajastom plazmatinom kokonu (auri) 2 podsea na obrtanje rotora ruku i nogu - u statoreplazmatinoj sferi. Ponovo je aktiviran mehanizam hiperpolarizacije membrana elija.

3. Poveavanje krvotoka za 4-5 puta drugi je primer rotora i statora. U ovom sluaju telo je stator, a rotorkrv.

4.Poveavanje sranih kontrakcija od 60-70 do 200-240 otkucaja u minuti uveliko snabdeva organizam energijom.

5. Pojaano disanje za 20-30 puta u poreenju s mirovanjem, najjai je mehanizam koji dostavlja slobodne elektrone u organizam. Samo strujanje vazduha u grudnom kou je takode primer rotora i statora. Magnetno polje organizma daje dopunski potencijal elektronima koji se kreu disajnim putevima i njih mnogo bolje asimilira sluzokoa plua. U toku kretanja, po pravilu, u organizmu se intenzivno stvara ugljenikova kiselina i dolazi do disajne acidoze koja pod-stie elijsku biosintezu.

6. Raznovrsne vibracije i trenja, koja nastaju za vreme intenzivnog kretanja, stvaraju energiju u organizmu.

7. Aktiviranje receptora u organizmu pomae akupunk-turnom sistemu da maksimalno prihvata i asimilira elektrone.

8. Pojava znoja na koi, a samim tim i stvaranje dopunskih elektrinih kontakata omoguuje da se unosi vie energije kroz kou u odnosu na mirovanje.

9. Razaranje protoplazme elija i drugih struktura u toku kretanja - katabolizam, stimulie proces obnavljanja i superobnavljanja - anabolizam. Treba svesno prihvatiti jednostavnu istinu: kretanje j e - n a j j a i stimulator katabolinih procesa u organizmu koji za vreme mirovanja organizma

2 Pr imedba prevodioca.

10

aktiviraju b ios intet ine- anaboline procese. Dete nikad ne bi odraslo kad se ne bi mnogo kretalo. U toku evolucije na organizam maksimalno se prilagodavao na kretanje i potpuno je mogao da opstane, samo ako je bio izloen razliitim vibracijama, psihikim stresovima, sabijanjima, irenjima i drugim fizikim i gravitacionim dejstvima. To nije udno kad znamo da na organizam predstavlja povrinu velikih razmera, koja je stisnuta (sabijena) u relativno maloj zapremini. Tako 101 5 elija oveijeg organizma zajedno s koloidnim mi elijama, koje se nalaze u njihovoj proto-plazmi (micelije u suvom stanju tee ukupno 5 kg), obu-hvataju povrinu blizu 2.000000 kvadratnih metara (200 hektara!). Na toj ivoj povrini" dolazi do raznovrsnih oksidaciono-obnavljajuih reakcija. Da bi te reakcije bile normalne (pravilne), potrebno je da tenost neprekidno cir-kulie po toj povrini koja dostavlja organizmu hranljive materije, kiseonik i bioregulatore - hormone i preko koje treba nesmetano da cirkuliu slobodni elektroni i da se eli-minie metabolina ljaka, izbacuje ugljenikova kiselina itd. Te ogromne povrine oroavaju se preko sistema kapi-lara ukupne duine 100.000 kilometara! Kod oveka, koji je teak 52-54 kilograma, to se obavlja sa svega 35 litara (!) tenosti (krv - 5 litara, limfa - 2 litra, tenost izvan elija i u elijama - 28 litara). Radi snabdevanja jednoelijskih mikroorganizama, koji ive u moru, za istu koliinu (10 1 5 ) neophodnih gasova i hranljivih materija potrebno je IO7 litara morske vode!

Bez obzira na to to 1 cm 3 krvi u kapilarnom krvotoku kontaktira s povrinom od 7.000 cm 2 , preko koje se obavlja difuzija i aktivno prenoenje gasova i hranljivih materija, to nije dovoljno, jer krv direktno ne kontaktira s elijama organizma. Proces prenoenja kiseonika ( 0 2 ) i hranljivih materija iz krvi u elije obavlja se u tri etape: .

1) Difuzija kiseonika i hranljivih materija iz krvi kroz zidove kapilara u meduelijsku tenost;

U

2) Difuzija i aktivno prenoenje kiseonika iz meu-elijske tenosti kroz membranu elije;

3) Prenoenje kiseonika i hranljivih materija u samoj eliji do mesta njihove upotrebe.

Takode po etapama, ali obratnim redosledom, obavlja se difuzija i aktivno prenoenje ljake i ugljen-dioksida iz elije u krv.

Usporeno dolaenje plastinih materija, energijskih i mineralnih materija, kiseonika, hormona i fermenata prouzrokuje smanjenje ivotne snage i dovodi do neusagla-enog delovanja elija i organizma.

Usporeno izdvajanje mokraevine (urata), hlornog nat-rijuma, vode, kalcijuma, ui itd. dovodi do ozbiljnih povreda - trovanja organizma svojim produktima za ivotne aktivnosti.

Svakog trenutka vie miliona elija odumire u ovei-j e m organizmu. Ti mikro-leevi treba na vreme da se eli-miniu i neutraliu, ne smeju se ni u kom sluaju nagomilavati. Ako je iz bilo kojih razloga njihovo izbacivanje i neutralisanje usporeno, onda se prilikom njihovog raspadanja (raspadanje leeva) stvaraju veoma otrovne materije protamini. Oni prodiru u meuelijsku tenost, krv i limfu, raznose se u celokupnom organizmu i izazivaju opti zamor i nemo. Ako sc od ovcka osea veoma neprijatan zadali trulei na leinu, naroito prilikom razgovora, to znai d a j e u njemu navedeni proces u punom razvoju.

Prisustvo navedena tri faktora u organizmu izazivaju u m o r organizma i nazivaju se toksini u m o r a " (po Zal-manovu). Ljudi koji se malo kreu, tako rei zdravi, vrlo brzo se umaraju od jednostavnog fizikog i u m n o g rada. im manje rade, javlja im se potreba da predahnu i odre-maju. Na taj nain, u organizmu se neprimetno nagomilavaju toksini umora koji stvaraju predispozicije za infektivna, degenerativna i tumorska oboljenja. U blokiranoj

12

unutranjoj sredini elije prelaze na ishranu bez kiseonika, otkidaju se od centralnih regulatora i poinju da se razmnoavaju kao elije raka. U ustajaloj tenosti izvan elija nalaze se mnogi kancerogeni sopstvenog porekla koji samo pojaavaju taj proces.

Sad nam je jasno zato 35 litara tenosti treba neprekidno da cirkulie u naem organizmu i dostavlja elijama sve to im je potrebno, a odstranjuje sve stoje nepotrebno. Sa svoje strane, personal koji opsluuje" elije: jetra, plua, koa, bubrezi i creva - treba da budu isti i zdravi da bi na vreme odstranjivali toksine umora. 1 eto, tu kretanja: hodanje, tranje, gimnastika itd. - omoguuju da se mnogostruko pojaa cirkulacija tenosti u organizmu. U toku kretanja miii obavljaju kontrakcije, potiskuju tenost u krvotok i pomau prenoenje venozne krvi u srce. Veoma pojaana cirkulacija krvi i disanje oksidiu, ispiraju i eliminiu toksine umora. Kao rezultat toga je da svih 200 hektara ive povr ine" moe da funkcionie na viem nivou -poboljava se kvalitet ivota. Stoga na tom planu nita ne moe da zameni kretanje. Nije sluajno d a j e poznati fiziolog I. P. Pavlov rekao: Kretanje moe da zameni skoro sve lekove, ali nijedan lek ne moe da zameni kretanje".

Evo nekoliko primera koji dokazuju tu tvrdnju. Lekari iz vedskog grada Malmea uspeli su da polugodinjim sportskim fizikim vebama, bez upotrebe bilo kojih drugih sredstava, izbave iz zone rizika" 100 ljudi koji su imali predispoziciju da obole od dijabetesa (diabetes mellitus). 3 Ovo posebno trebaju da imaju u vidu dijabetiari. Fizike vebe pokazale su se kao najbolje metode za normalizo-vanje razmene ugljenih hidrata.

E. van Aaken, onkolog izuavao je u toku 6 godina ponaanje 500 starijih trkaa i 500 ljudi iste starosti koji se nisu bavili tranjem. Za to vreme 29 ljudi, koji se nisu bavili 3 Pr imedba prevodioca.

13

tranjem, obolelo je od raka i veina ih je umrla, a od trkaa samo su etvorica obolela od raka. Profilaktini efekti fizikih vebi u odnosu na oboljenja od raka, mogu se objasniti pojaanom cirkulacijom tenosti, normalizovanjem ki-seonikovog reima i pojanim dostavljanjem bioregulatora - hormona do elija. Sve to pomae normalnom odravanju ivota u elijama, a samim tim i spreava nastajanje onko-lokih oboljenja.

Spektar kretanja je veoma irok, a njegovo lekovito dejstvo mnogostrano, te ga je nemogue opisati. Evo jo nekoliko interesantnih primera.

ovek je oboleo od poliartritisa ake ruku. Redovno sviranje na fortepijanu svakog dana po 4 sata pomoglo je da ozdrave prsti ruku.

Zotov N. P., roen 1894. godine, penzionisan 1945. zbog sranih mana, teke kontuzije kime i mnogih drugih tekih oboljenja odluio je da ponovo stvori sebe ". Savlaujui jake bolove u kimi uspeo je sistematskim sportskim treninzima, bez ikakvog naprezanja, da na jednoj nozi uradi 5 hiljada poskakivanja! Zatim je poeo redovno da tri i uestvuje na takmienjima (pa i maratonskim). U tradicionalnoj trci na trasi Pukin - Lenjingrad 1978. godine osvojio je svoju petu zlatnu medalju.

Takoe je poznat i podvig Valentina Dikulja. Pomou fizikih vebi i vebama sa dizanjem tereta obnovio je traumatizovanu kimu i postao je junak-udo koji je demonstrirao jedinstvene primere snage.

Svetski ampion u skokovima uvis Valerij Brurnel u sobraajnoj nesrei s motociklom zdrobio je nogu i, prema jednoglasnom miljenju lekara, mogao je da hoda samo pomou taka. Ali on ne samo da se regenerisao ve se vratio skokovima makar i bez rezultata rekordera.

Luj Paster je zbog dugotrajnog i napornog umnog rada dobio izliv krvi u mozak, a nije prekinuo aktivan nauni rad,

14

ve ga je kombinovao s redovnim fizikim vebama koje nije ranije upranjavao. Rezultat toga - iveo je jo 30 godina i upravo u tim godinama postigao svoja najznaajnija otkria iz bakteriologije. Prilikom patoloko-ana-tomske obdukcije dokazano je da je , posle izliva krvi u mozak pa do smrti, Luju Pasteru normalno funkcionisala samo jedna polovina mozga.

Interesantan primer je i ivot A. A. Mikulina. Evo staje rekao o sebi: Moja majka, moj otac i moji blii roaci nisu doiveli duboku starost, a meni je ve 90 godina. I kao to vidite, ja sam veoma bodar i dalje radim i sauvao sam sveinu stvaralakih misli. Objanjenje za to je to sam to konano shvatio pre 50 godina: ne sme se iveti stihijski, biti lenj i ne baviti se fiskulturom i sportom, ne najedati se, ne konzumirati alkohol i ne puiti. Poeo sam dosledno da primenjujem navedene principe, a zatim sam se i kao naunik i kao inenjer-konstruktor zainteresovao za probleme poveavanja ivotne sposobnosti organizma ".

Kosmonaut G. T. Beregovoj obavio je 95-asovni let bez obzira na to to mu je bilo skoro 50 godina. Prema parametrima zdravlja, nije ispunjavao uslove za kosmo-nauta, ali je postao kosmonaut. Evo ta kae o sebi: Odavno sam shvatio da je ovek po prirodi malo lenj. On pod-svesno tei da svaki put uradi, ne ono to je potrebno, ve ono to on eli. Postavio sam sebi zadatak da dostignem deset godina mlae od mene i etverostruko snanije i da se svestrano fiziki pripremim. Zaista samo sam to arko za-eleo. Svakog dana, svakog minuta, u toku 6 meseci uporno sam se borio protiv prethodnog naina ivota i sopstvene zrelosti (starosti, MS)... Posle pola godine, lekari su mi rekli, da i oni, lekari, nisu oekivali da fizikim aktivnostima u m o m starosnom dobu mogu da postignem izvanredne zdravstvene rezultate.

I na kraju, poslednji primer kojeg je naunik, sekretar instituta gerontologije A M N SSSR-a, Konstantin Sarkisov

15

ispriao novinaruSovjetskog sporta": Jednom sam se na kongresu susreo s amerikancem koji je radio u Organizaciji ujedjinenih nacija (OTJN). Imao je 52 godine suvonjav, mukarac-deak. Videlo se da ima 52 godine, ali kako je izgledao! Upitao sam ga u vezi s tim, a on mi je odgovorio da ima petoro dece i da to nije bitno. Bitno je kae to, to pet puta nedeljno veba u sportskoj dvorani s linim trenerom i da za to plaa 75 dolara. Dve treine sume plaa mu O U N jer one od njega zahtevaju da mora da bude svakog minuta spreman da otputuje u bilo koji rejon na zemaljskoj kugli i da radi pod bilo kojim uslovima. Zbog toga mora da bude u odgovarajuoj kondiciji da bi mogao produktivno da radi".

Zakljuak: Da bi na rad bio produktivan i da jednostavno normalizujemo ivot neophodno je da se stalno kreemo.

H O D A N J E

Hodanje - najjednostavnija i najdostupnija metoda za sve uzraste. Procenat trauma u toku hodanja najmanji je u odnosu na intenzivne vrste kretanja, a zadovoljstvo je mnogo vee. Treba hodati intenzivno, ali prema linoj potrebi. U toku hodanja treba postii lake znojenje i odravati ga. To je prvi s imptom koji ukazuje na to da ste u metodi efikasnog prikupljanja energije i aktiviranja biosinteze. Pojaana cirkulacija tenosti i disanje omoguie vam da veoma efikasno eliminiete ljaku umora iz organizma i da leite sredinu izvan elija. Upamtite: sat hodanja daje bolje rezultate nego 15 minuta tranja. Nije sluajno d a j e Pol Breg smatrao hodanje kraljem" vebi i savetovao da se od malena, svakodnevno hoda od 5 do 8 kilometara (sat hodanja) i da to rastojanje treba udvostruiti. Nikakve spoljanje situacije ne smeju da vas spree u vaim svakodnevnim etnjama

16

ubrzanim tempom. Putujui po svetu i drei predavanja Breg je uvee etao po hodnicima i po stepenicama hotela u kojem je boravio.

Za vreme hodanja uoeno je nekoliko specifinih dej-stava: od miinih kontrakcija do inercionih napora tenosti, hrane, ekskrementuma itd. Razmotrimo prvo ulogu miinih kontrakcija. Venozna krv cirkuliui kroz kapilare, gubi skoro sav pritisak koji nastaje zbog sranih kontrakcija. Na cirkulaciju krvi kroz vene efikasno utie pumpanje koje nastaje pri kretanju dijafragme (venoznog srca") za vreme disanja. To se neznatno ispoljava zbog cirkulacije krvi navie koje je protiv sile zemljine tee. Stoga je priroda na priblino svaka 4 centimetra stvorila posebne venti-le-depove na unutranjim povrinama vena od prstiju ruku do ramena i od prstiju nogu do kukova. Ti ventili omoguuju proputanje krvi samo u jednom smeru - navie, prema srcu. Na venama nogu nalaze se 22, a 17 na rukama. Pri svakoj kontrakciji miia nogu ili ruku, koja nastaje pri hodanju, vene se zbog kontrakcije miia skupljaju i krv cirkulie navie. Pri slabljenju kontrakcija krv se, pod dej-stvom sile zemljine tee, usmerava nanie, ali ventili u obliku polumeseca (ventili-depovi) se zatvaraju i ne dozvoljavaju joj da tee nanie. Dakle, tako radi miina pumpa. Ona potiskuje lav prema srcu i pomae drugom, veno-znom, srcu dijafragmi.

Razmotr imo i ulogu inercionih sila. Najoigledniji primer za dejstvo tih sila je otvaranje boce - ep se moe izbiti udarom dna flae (boce) o zemlju. Ta pojava se objanjava koliinom kretanja koja je jednaka proizvodu mase tenosti i njene brzine; usmereno prvobitno prema zemlji, ali ose-tivi otpor, kretanje menja s m e r u suprotnu stranu izbacuje ep. To isto deava se i s venoznom krvlju pri hodanju, a jo jae pri tranju. U ovom sluaju, kao otpor slue ventili u obliku polumeseca. Nije sluajno da ih je veoma mnogo u

17

udovima ruku i nogu. Te inercione sile omoguuju da se hrana promea u elucu i crevima, u - u unoj kesici (mehuru) i ne dozvoljavaju joj da se zgusne i taloi. Ritmino pritiskanje hranljivih masa i ekskrementuma na zidove creva refleksno ih iritira i prouzrokuje kontrakcije usled ega nastaje njihovo normalno premetanje (prelaenje).

Unutranji organi: jetra, bubrezi, mokrana beika, una kesica, pankreas - ukratko, za vreme intenzivnog hodanja itav sadraj trbune duplje se trese, zvekee, ispira se krvlju i zasiuje energijom, a Toksini u m o r a " se efikasno eliminiu i ovek se posle due etnje osea zdravijim i spokoj nij im.

Inercione sile imaju vanu ulogu u masai meupr-ljenskih diskova, tetiva i celokupnog vezivnog tkiva. Nijedna masaa tako dobro ne leci meduprljenske diskove kao hodanje i tranje. Ritmino skupljanje i irenje omoguuje ishranu pulpoznog jezgra, hrskavice i vezivnih tetiva kime. Nedovoljno kretanje utie na nedovoljno masiranje navedenih tkiva organizma, zbog ega ta tkiva, usled zagaenosti i slabe ishrane, postepeno, ali sigurno, gube gipkost (postaju krhka), prestaju kvalitetno da obavljaju svoje funkcije, skupljaju se i steu. Ukratko, gube se funkcije meu-prljenskih diskova, pa i celogpodruja (oprunog) 4 aparata k ime shodno zakonu o ograniavanju funkcija. Otuda is-hialgija i teka pokretljivost zglobova.

Ljudi koji u poetku teko hodaju brzim tempom, mogu da izvode jednostavne vebe. Podii se na vrhovima nonih prstiju da se pete odvoje od poda za centimetar i naglo se spustiti na pod. Osetiete udar, potres. Inercione sile, koje tada nastaju prouzrokovae niz prethodno opisanih efekata. To potresanje tela ne srne da se uradi vie od jedanput u

4 P r i m e c l b a p r e v o d i o c a .

18

sekundi. Mnogi uestali potresi onemoguuju prikupljanje dovoljne koliine krvi u meuprostorima izmeu venoznih ventila i zbog toga su nedovoljno efikasni za cirkulaciju krvi. Previsoko odvajanje peta od poda moe da izazove nepoeljan efekat na kimene diskove, a posebno na trau-matizovane. Ovakvu vibro-gimnastiku uradite 3-5 puta dnevno po jedan minut, odnosno 60 potresa. Slabije i bolesne osobe, posle 30 potresa, treba da odmore 5-10 minuta, a zatim da urade preostalih 30 potresa. Vibro-gim-nastika veoma je korisna licima koja preteno sede i pomae im da spree mnoga oboljenja unutranjih organa - od tromboflebitisa do infarkta.

vrsto gaenje petama po zemlji pri hodanju podstie efekte inercionih sila. Prema stepenu odstranjivanja ljake iz organizma i obnavljanja tkiva, poeleete da se bre kreete, i prei ete na tranje.

Primer V. Kravcova pomoi e vam da proverite snagu jednostavnih vebi. Pre 10 godina imao sam prvi srani udar, posle kojeg nisam mogao da se oporavim 7 godina. Nisam se samo jedanput opratao od ivota. Primio sam brojne injekcije (!) i po 20 dana leao u bolnici".

Pre tri godine odluio je da se pobrine za sopstveno zdravlje. ,,S obzirom na to da sam bio u bolnici, poeo sam da hodam i da postepeno poveavam tempo hodanja i razdaljinu stalno kontroliui puis i disanje. Posle 25 dana, na sveoptu radost lekara, otputen sam iz bolnice jer je moje zdravstveno stanje bilo potpuno zadovoljavajue. Od tog momenta poela je moja prava borba sa samim sobom, s mojim tetnim navikama, a bilo ih je mnogo: ljubav prema obilnoj hrani i elja da to due spavam i gledam televizijski program 4-5 sati neprekidno... Nastojei da poveavam tempo i duinu laganog tranja, analizirao sam ne samo rezultate svojih treninga, ve sam razradio i sopstveni sistem leenja.JTcao sam najmanje dva kilometra samo ujutru,

19

ne obazirui se na vremenske uslove, s prekidima od jedne do dve minute na svakih 300-350 metara. Za tri godine shvatio sam osnovno: prema zdravlju treba ii polako, postepeno i stalno. Za tri godine nijedanput se nisam tako loe oseao da bi me odneli na nosilima u odeljenje za rea-nimaciju. Poboljala se razmena materija, koa je postala elastina, a vid nije oslabio. A na sitnice" kao to su prestanak opadanja kose i odsustvo mnogih akutnih respiratornih oboljenja (ARO) uopte nisam obraao panju. Srce mi sada radi normalno. Puis je pri mirovanju 68-72 otkucaja u minuti, pritisak 120/80, prestala je aritmija i tahikardija, nema astmatinih napada, esti bolovi u srcu skoro su prestali i vie me ne uznemiravaju napadi ste-nokardije. Imam 61 godinu, ali sam veoma bodar, zdrav i pun snage i energije. Ne jurite za iluzornom sreom i za brzo ozdravljenje bez truda. Budite strpljivi i trudoljubivi u svo

joj tenji da ozdravite i postii ete najveu sreu u vaem ivotu z d r a v l j e ! "

T R A N J E

Jednostavno tranje znatno vie utie na na organizam nego hodanje. Krvotok se mnogo jae pojaava otuda i akumuliranje energije iz okolnog prostora; poboljava se disanje - otuda odstranjivanje ljake, izvanredno ispiranje celog tela istom krvlju, a inercione sile su znatno vee nego pri hodanju. Ako tranje traje dugo, dolazi do disajne aci-doze - otuda poboljavanje biosinteze u elijama. Viestruko se poveava lekovit efekat, kojeg su ljudi uoili od davnih vremena. Do nas su doprle predivne rei iz drevne Elade, uklesane u kamenu:

yyAko hoe da bude jak-tri, ako hoe da bude lep tri, ako hoe da bude pametan -trci .

20

Upoznajmo sada detaljno efekte koji nastaju pri optereenju organizma tranjem.

Uticaj tranja na endokrini i nervni sistem oigledan je . Tranje omoguuje da se regulie ritmian rad navedenih sistema. Da bi se ti sistemi opteretili, potreban je dui ciklini antigravitacioni rad. Njemu idealno odgovara due tranje bez urbe. Poznato je da se veina krvnih sudova nalazi u vertikalnom poloaju, i d a j e u kapilarnom krvotoku, za vreme mirovanja, na 1 kvadratnom milimetru poprenog preseka miia otvoreno priblino 30-80 kapilara. U toku tranja, kad ovek stalno savlauje zemljinu gravitaciju poskakujui i sputajui se u vertikalan poloaj, krvotok u krvnim sudovima se takoe njie" i ulazi u rezonancu s tranjem. Pritom se postepeno otvaraju ranije zaspali" kapilari. Broj otvorenih kapilara moe biti do 2.500. Takva mikrocirkulacija aktivira endokrine organe. Pojaava se cirkulacija hormona i oni dospevaju do najudaljenijih elija u kojima reguliu njihov rad i koordiniraju rad celog sistema, a kao rezultat toga je pojaavanje aktivnosti svih sistema organizma koji se bolje usklauju i balansiraju.

Po pravilu, posle dueg tranja (30 minuta i vie) javlja se oseaj sree (euforije). Rezultat toga je pojaani rad hipofize koja proizvodi posebne hormone - endorfine. Oni su u razliitim dozama 200 puta efikasniji od morfijuma! Endorfini izazivaju prirodan oseaj blaenstva, ispoljavaju protivbolni efekat, a njihovo dejstvo posle zavrenog tranja traje od 30 do 60 minuta.

Za pojaanu proizvodnju endorfina postoji specijalan metod. Maksimalno fiziko optereenje u trajanju 12-15 minuta poveava nivo endorfina od 320 do 1.650 jedinica. Taj efekat veoma dobro se uoava kod lica koja mnogo treniraju. Tranje na 5 kilometara s pretravanjem jednog kilometra za 5-6 minuta veoma dobro izaziva euforiju. Na taj nain tranje predstavlja odlinu metodu protiv depresije.

21

Tranjem u toku treninga smanjuje se broj sranih kontrakcija, srce postaje jae i ekonominije funkcionie. H o rmoni nadbubrenih lezda, koji se stvaraju za vreme fizikog optereenja, blagotvorno utiu na rad srca. Rezultat toga je da ovek s usporenim pulsom mnogo lake kon-trolie svoje emocije, a poveani adrenalin ne ispoljava tetan uticaj na njegov organizam, kao to se to deava licima koja se malo kreu.

Moe se trati u bilo koje vreme dana. Dakle, ujutru, kad se u krvi nalazi poveana koliina hormona, tranje predstavlja prirodan nain pranjenja suvinih hormona a to pomae organizmu da povrati svoju harmoniju. Ako se tri posle napornog dana uvee, tada se smanjuje napetost, organizam se oputa i dopunjava energijom, smanjuje se preterani apetit i zbog toga ete zaspati mirnim snom.

S obzirom na to da se pri duem ritminom tranju puis stabilizuje na 120-130 otkucaja u minuti i da se ire periferni krvni sudovi, otpor se smanjuje u njima, a to dovodi do smanjenja krvnog pritiska. Stoga je tranje odlian normal izator arterijskog pritiska.

Tranje normalizuje procenat kiseline u elucu. Pri smanjenoj sekreciji eludanog soka, ispijte au struk-tuirane ili namagnetisane vode pre tranja ona e pojaati sekretnu funkciju eluca. Trite najmanje 30 minuta, a najvie 1 sat. Due tranje, prema zakonima raspodele energije, moe priguiti ionako slabu sekreciju.

Kad je sekrecija poveana ili normalna, moete pre tranja ispiti au ovsenica ili ovsenih pahuljica da bi se neutralisala poviena kiselina. Stoga se moe trati mnogo due do 2 sata.

Ako se ukratko sumiraju lekovita dejstva tranja, moe se rei d a j e tranje posebno efikasno protiv hipertonije i hipotonije, vegetativno-vaskularne distonije, stenokardije, ishemije srca, reumatizma, mane mitralnog zaliska srca,

22

osteohondroze, ira u elucu. Osim toga, tranje usporava proces starenja jer aktivira biosintezu u elijama, normalizuje rad centralnog nervnog sistema (CNS), aktivira i regulie rad endokrinih lezda, jaa imuni sistem poveava zatitne sile organizma, puni energijom organizam i efikasno pomae protiv prekomernog i nekontrolisanog konzumiranja hrane. Radi toga, ako uvee imate prohtev za je lom, moete ga umanj iti laganim tranjem u trajanju od 20 do 40 minuta. Apetit e se smanjiti za 1-2 sata i zado-voljiete se malim obrokom hrane.

Usled aktiviranja organizma i njegove zasienosti energijom poveae se stvaralaki potencijal, naroito u toku samog tranja. U toku tranja pojavljuju se u glavi slobodne i najvrednije misli. J. A. Andrejev je to opisao ovako: ...pri tranju lako se misli, glava je puna ideja. Zato ja, pre starta, postavljam stvaralaki zadatak, itam odgovarajuu literaturu, a u toku tranja razmiljam o svemu, smiljam formulacije, argumentaciju i redosled izlaganja. Pri kraju tranja, lanak ili poglavlje je gotovo za knjigu, preostaje mi samo da to zapiem". Moete trati nosei mali diktafon i odmah zapisivati sopstvene misli proitane iz. informativnog polja. Cesto se deava da sve to je bilo jasno i shvatljivo u toku tranja, brie se ili kasnije gubi jasnou jer nema te energije koja sve razjanjava, a koju je omoguilo tranje.

Postoje brojne varijante tranja. Na primer, evo seanja I. Hvoevskog kako je trao P. K. Ivanov.

On je trao neobino i svojstveno. Posle nekoliko koraka laganog tranja, usledilo je brzo tranje s ispruenim rukama i nogama koje napree celo telo. Brzo tranje 40-50 metara, a zatim ponovo oputeno tranje. To je uradio 4-5 puta.

Ivanov je smatrao da takvo tranje koristi ljudima koji se bave umnim radom i vei deo vremena provode sedei.

23

On preporuuje takvo tranje 2-3 puta dnevno. Ono je veoma efikasno pre polivanja ili smrzavanja u zimskim uslovima. Organizam se brzo zagreva na bilo kakvom mrazu.

Ivanov je razradio i varijantu tranja za jaanje vratnih prljenova i leda. To je bilo tranje s glavom zabaenom unazad i zabaenim rukama pozadi u vidu krila uz jako naprezanje celog tela. Bilo je i tranje koje smiruje. To je tranje usporenim tempom s podignutim rukama uvis i njihovim krunim pokretima u smeru napred-nazad, slino krilima ptice. Ja sam nekoliko puta bio u prilici da pos-matram kako Porfirije Kornejevi tri i ini mi se da on moe da izmisli bezbrojne varijante tranja".

Komentar uvez i trcanjem P. K. Ivanova. Maksimalno naprezanje tela u toku tranja aktivira receptorni aparat organizma i dostavlja veliku koliinu slobodnih elektrona u akupunkturni sistem. Pri tranju prethodno dolazi do zagre-vanja, otvaranja pora na koi i znojenja, a to sve dovodi do aktivne asimilacije slobodnih elektrona. Naprezanje pomae elektronima da se prikupljaju i cirkuliu u organizmu. Probajte i sami ete se uveriti.

Karlos Kastaneda posebno opisuje tranje snage" koje je nauio od svog Uitelja. Lea moraju biti ispruena, a trup blago nagnut unapred, kolena savijena. U toku tranja kolena se podiu skoro do samih grudi. Pri takvom tranju korak je mali i oprezan, to vam omoguuje da trite velikom brzinom ak i nou i da se ne bojite da ete da padnete. Zbog takvog tranja ovek radi kao dinamo-maina snano proizvodei energiju i drmanje celokupnog organizma.

Veoma efikasna je kombinacija tranja uz razliite misaone predstave, odnosno meditaciono tranje i ostale varijante tranja. Evo nekoliko varijanata:

Prote rivanje energije" u toku tranja. Treba da zamislite da upijate iz vazduha lekovitu energiju kroz bilo koji

24

deo tela (teme glave, nos, dlanovi, stopala itd.). Pri izdisaju energiju misaono usmeravati na bolesno ili slabo mesto. Ako se duboko unesete u to, moete doi u stanje da i fiziki oseate kako vam energija ulazi u telo i snano se usmerava prema odabranom mestu. Na tom mestu poinje da se pojaava toplota i osea se pulsira uje krvi. Na primer, P. K. Ivanov je primenjivao tranje s oseaj em pritiska vazduha na teme glave. Pri tome se toliko unosio - da se j ednom prilikom nagutao" vazduha, a to je primenjivao i pril ikom gladovanja.

Crpljenje metabolita". Ako vam neki organ nije u redu, na primer jetra, u toku tranja zamiljajte da pri udisaju iz bolesnog organa (jetre) usisavate sve toksine umora, ljaku, patogenu energiju u vidu crnila (crnog dima), a da ili pri izdisaju izbacujete u vidu crnog oblaka iz organizma zajedno s vazduhom koji izdiete. Kad osetite da ste dovoljno oistili jetru, postupajte obratno. Za vreme udisaja zamiljajte da se punite belom ili utom (boje sunca) za-slepljujuom energijom, a d a j e pri izdisaju zgunjavate i aljete u bolesnu jetru.

Posle zavrene vebe tranja, moete pretrati maksimalnom brzinom 2-2,5 kilometra zamiljajui da ste izbaeni kao strela odapeta iz luka. To je veoma korisno za pojaano nagomilavanje endorfina i postizanje pozitivnog raspoloenja. Posle bilo kojeg brzog tranja, treba pretrati jo 1-1,5 kilometar u laganom tempu. Tom prilikom opustite celo telo, a rukama mlatarajte kao bi.

U poetku tranja kod mnogih se ljudi uoava jaka ustegnutost i usiljenost. Protiv toga moete da se borite, ako u toku tranja vodite rauna da ispravite kimeni stub im osetite i najmanji njegov zamor, a da sve ostalo to je n a v u e n o " na njega lako i slobodno mlatara. Mora se voditi rauna o oputanju prstiju ruku, zatim - aka, podlaktica itd. Na taj nain ete opustiti ruke. Zatim opustite

25

miie lica, a posle toga opustite zadnjicu i noge od kukova do cevanica (golenica).

U toku tranja mogu se izgovarati razliite sugestije. Na primer, Ja sam zdrav", Ja sam pun snage", Ja lako trim i radujem se" i mnogo, mnogo drugih sugestija. Na primer, autor se pridrava sledeih sugestija: Ja sam veoma mlad, Gospod mi je u grudima, Gospod je sa m n o m " , i pritom zamiljam lik Gospoda u srcu. Takve sugestije izgovaraju se u sebi pevajui otegnuto.

Pogled ima takoe veliki znaaj u toku tranja. Ako gledate malo vie iznad horizonta, tada se postepeno javlja oseanje kao da isparavate u vazduhu i polako se podiete u visinu. Ako gledate pred sobom u zemlju, tranje e biti oteano. Pogled, nezavisno od vas, ili isputa energiju vaeg tela nanie, ili je podie navie - eto zato nastaju takvi efekti. Ako gledate pravo pred sobom, javie se efekat uvlaenja u cev". Probajte i sami se uverite.

T R A N J E I R E G E N E R A C I J A S R C A

Razmotrimo primer narodne doktorke Nadede Alek-sejevne Semjonove na koji nain moe da se regenerie srce pomou tranja.

Uzroci koji izazivaju reumatizam u vezi su s nedovoljnim kretanjem i obilnom upotrebom belanevinastih produkata naroito mlenog porekla. Ako je ovek uz to, po svojoj konstituciji Vetar" (mali i suvonjav), sa slabom probavom, pri takvom nainu ivota u njemu nee oksidirati belanevine do stadijuma mokrae (urara), koja se lako izbacuje iz organizma, ve se zadrava" na stadijumu m o krane kiseline, a koja se u medicini naziva SRB - reaktivna belanevina. Mokrana kiselina teko se izbacuje iz organizma i taloi se u obliku kristala. Takvi kristali, koji se

26

taloe u miiima i tetivama, prouzrokuju reumatizam koji progresivno dovodi oveka do oboljenja od Behterove bolesti (telo gubi gipkost). Ako se ti kristali taloe u sranim miiima i zaliscima, oni e prouzrokovati reumokarditis koji prema stepenu progresije prelazi u srane mane.

Nadeda Aleksejevna roena je u porodici pastira. Imali su redovno kravlje mleko u ishrani. Posledica takve nepravilne ishrane je bila d a j e ona za 14 godina ivota prebolela sve bolesti koje se mogu preboleti, a u 14-oj godini posle preleane teke angine s pneumonijom, lekari su postavili dijagnozu reumokarditis. U 15-oj godini obolela je i od Botkinove bolesti. U 32-oj godini - operacija. U 39-oj godini hipertonija i vegetativno-vaskularna distonija, bolovi u srcu i jaki bolovi du kime. Na kraju je u Rostovskoj konsultacionoj bolnici postavljena dijagnoza: mane mitral-nog zaliska srca i poetni stadijum Behterove bolesti. Noge su joj se stalno koile, bolela je glava pri naglom podizanju i savijanju, pojavljivale su se crne muice" u oima i imala je vrtoglavicu. Kad je iz rada Zigfrida Milera Srotov dijetalni metod leenja" saznala da se mokrana kiselina moe izbaciti, usmerila je svu svoju volju u borbi protiv reumatizma. Evo njene prie:

Ranije mi je bilo bolno da se nakaljem i nasmejem sve je prestalo. Probe na reumu poele su da pokazuju smanjivanje reaktivne belanevine , ,C"ukrv i . Ako su 1980. godine bila tri znaka ,,x", posle godinu dana dva , a posle jo jedne godine - jedan znak ,,x", da bi 1983. godine postala uesnik u meunarodnom svetskom maratonu na Olimpijskoj stazi u Moskvi. Kad sam izbacivala mokranu kiselinu iz srca, zamiljala sam da mi je srce napunjeno kristalima mokrane kiseline kao s to je zemika napunjena suvim groem. Upravo tako je opisano u navedenom radu. Ako se odjednom iz srca izbaci mokrana kiselina, srani miii postaju mlitavi i treba ih trenirati. Eto zbog ega sam

27

poela da se bavim tranjem. Kad sam se izleila, otila sam doktorki da zakljuim bolovanje. Reumatolog, koja je sluajno zamenjivala moju doktorku, nije poverovala u izle-enje i ustajanje iz pepela", pa je briljivo poela da mi meri puis i da proverava podatke u mom zdravstvenom kartonu. Tog dana je bio jak pljusak. Ranije sam takvo vreme oseala potil jkom". Sada moj barometar" nije radio . '

Doktorka je upitala: Kako ste uspeli da u 43-oj godini sauvate takvo dobro srce? Odgovorila sam: Nisam ga sauvala, stvorila sam ga ponovo. Ja sam biva reu-matiarka. Ali doktorka je odbrusila: Bivi reumatiari ne postoje, reumatizam je n e i z l e i v ! " - Ali doktorko,ja stojim pred Vama".

Mogue je da je doktorka i u pravu uobiajenim metodama leenja reumatizam se ne moe izleiti, a prirodnim metodama to je ve druga stvar, i mogue je. Da bi dopunila tranje, Semjonova je drala dijetu osiromaenu belanevinama, iskljuila iz ishrane sve mlene produkte i upotrebljavala mumie (opiljci metala koji se koriste kao lek) 5 za jaanje sranog miia.

Mumie je upotrebljavala po sledeem: koliko imate godina, toliko treba da uzmete grama mumie. Ako imate 30 godina, uzmite 30 grama. Od toga treba da pojedete 2 grama za 10 dana, i to svakog dana da uzimate mumie u suvom stanju 100 miligrama (na vrh kaiice veliine glave palidrvca) ujutro na jedan sat pre jela i isto toliko uvee dva sata posle jela. Posle 10 dana uzimanja, pauzirati 5 dana i tako jo dva puta po deset dana s pauzama od 5 dana. Tako se zavrava jedan ciklus (10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja - 5 dana pauze, 10 dana uzimanja) i zatim se pauzira 4 nedelje. Ciklusi se dalje ponavljaju sve dok ne upotrebite navedenu koliinu mumie (onoliko grama koliko imate godina).

28

T R A N J E I IENJE U N E KES1CE

U toku dueg i redovnog tranja u unoj kesi ci nastaju jake inercione sile. Ako se u njoj nalaze tvrdi kamenii, oni se u toku tranja meusobno sudaraju (kao sitan novac u depu), drobe se i mogu lako da se izbacuju kroz uni kanal. Da bi pojaao izbacivanje unih kamenia, autor je razradio sledei metod.

Svakodnevno tranje u trajanju od 30 do 60 minuta u toku 3-6 nedelja. Jednom nedeljno gladovati 36 sati. Gladovati po sledeem: no, spavate 12 sati; dan 12 sati, ujutro tranje kao obino; no - 12 sati spavate i sledeeg dana ujutro ponovo trite. Za vreme gladovanja pijte samo namagnetisanu vodu ili urin. Tridesetestosatno gladovanje nimalo ne smanjuje energiju ve, obratno, dodaje je. Posle tranja odmah otiite u parno kupatilo i dobro se isparite (prema linoj potrebi, najvanije je da ne preterate, ve da osetite jako oputanje celog tela, malaksalost). Kad se vratite iz kupatila kui, odmah popijte 0,5 - 0,7 litara pripremljenog sveeg soka (100 grama od cvekle a ostali deo od jabuka). Zatim jedite kao obino: salatu ili dinstano povre, kau ili proklijale itarice.

Glavna doza soka, naroito od cvekle, efikasno ispira i isti kanale jetre i unu kesicu - izaziva dijareju (proliv). Kiseli ukus jabunog soka daje jetri i unoj kesici dopunsku energiju i tenost za ispiranje unih kanala. Z b o g toga kod vas e se obavezno pojaviti dijareja. U tenoj stolici videete tvrde kamenie u obliku sitnih oblutaka najraznovrsnijih boja. Produite tako 3-6 nedelja. Ako imate bolove s desne strane ispod lopatice - oni e prestati. Upravo tu signaliziraju" tvrdi kamenii une kesice. Prestali bolovi ukazae na ienje une kesice. Posle godinu dana to se moe ponoviti. Sve u svemu rezultat inercionih sila (mu-kanja ui) una kesica radie mnogo bolje i potpuno e

29

5 Primedba prevodioca.

obnoviti svoje funkcije. Ovo treba da imaju u vidu osobe koje imaju kamenie u unoj kesici.

T R A N J E I JAANJE PSIHIKIH SPOSOBNOSTI

uveni Duhovni uitelj savremenosti Sri inmoj (strunjak za meditaciju) 6, medu ijim uenicima je i Karl Luis, etverostruki olimpijski ampion u Seulu i Janis Kuros, najjai supermaratonac planete, kae da se umetnost tranja moe uporediti s ovekovim naporima koji su usmereni na stalan unutranji rast i razvoj. Na cilj je da sve vreme idemo dalje, dalje i dalje. Nae mogunosti su neograniene jer se u nama nalazi Beskonani Boanski Zaetak", kae inmoj.

Raznovrsne smetnje koje nastaju u oveku u toku tranja ine dobni osnovu za unutranji rast i razvoj voljnih osobina. Na primer, u prvo vreme to se sastoji u savlaivanju sopstvene lenjosti. ovek se polako unosi u vebe tranja i osea veoma pozitivno poboljanje zdravlja. U poetnoj etapi svakog tranja savlauju se razliiti neprijatni oseaji kao to su oseaji teine i umora. Dalje, prema stepenu treniranja oni nestaju, ali se mogu pojaviti drugi oseaji bola na mestima energijskih epova. To se najee deava u predelu jetre i slezine, a to ukazuje na njihovu zagaenost. Da biste savladali te prepreke, moraete da primenite metod crpljenja metabolita", a zatim prote-rivanje energije" ili neto slino tome. To nije nita drugo, nego drugi nain unutranje stimulacije. S t o j e vei tempo tranja, vie se poveavaju negativni oseaji umora i nedo-stajanje vazduha. Uite se da ih savladate. I na kraju, kad se

6 P r i m e d b a p r e v o d i o c a .

3 0

organizam potpuno oisti od ljake stvara se idealna unutranja sredina zasiena mikroskopskim elektrinim kontaktima, energija lako i slobodno dospeva do mesta upotrebe, deblokira se biosinteza elija iz ugljen-dioksida i azota, a tranje postaje lako i prijatno. Osetiete kako krv cirkulie u celokupnom tetu, a energija se bukvalno ,,uti-skuje" u vas kroz kou, posebno kroz teme glave. Telo se isto i prozrano" rastvara u okolnom vazduhu, koji se od otrog i hladnog (naroito zimi) pretvara u nean i topao. Javlja se oseaj lakoe, predivne sree, neogranienih m o gunosti i saznanja. Kod nekih se moe pojaviti neka slika iznad glave. Na primer, srebrna ptica koja leti. Slino su doivljavali i drugi. Na primer, 24-godinja moskovljanka Galina Vlasova, koja je za 12 sati pretrala vie od 117 kilometara, kae: Tokom tranja oseala sam neverovatnu lakou i ogroman duevni zanos. I jo neto to se ne moe opisati recima".

Za vreme dueg ritminog tranja realizuju se znaajne zakonitosti - granine vrednosti dinamike stvaraju statiku (Jang prelazi u jln). ovekovi napori miia, posle odreenog vremena, izazivaju unutranji mir koji vas dovodi do transa. Trati u stanju takvog transa je tako lako i prijatno - da ne elite da prekinete tranje. Pri meditiranju u se-deem poloaju dolazi do obratnog spoljanji mir prouzrokuje unutranje aktivnosti (Jln prelazi u Jang). Energija poinje jae da struji u telu, i ono poinje polako da se njie u ritmu njenog strujanja. Ponovo dolazi do transa - javlja se elja da se meditacija neogranieno produi.

Da bismo proirili priu o meditacionom tranju, nave-emo neke detalje iz ivota vajcarkinje Helene Bestrajher, uenice Sri inmoj a. Njeni opti podaci: starost - 51 godina, visina - 168 centimetara, teina - 50 kilograma, vrsta posla - vlasnik vegetarijanskog restorana. Ona se hrani prirodnim produktima, uglavnom povrem, voem i ita-

31

ricania. Spava samo 4 sata dnevno: od 1 do 5, zatim, jedan sat meditira, a u est sati ujutro izlazi da veba i tri najmanje 4 sata. U 11 sati poinje da radi u restoranu, u kojem ne samo da organizuje radkuvar ima i kelnerima, ve i sama mnogo radi, na primer pere posude. Nedeljno svakog dana pretri 3 0 - 4 2 kilometra. Sedmog dana tri super maraton, na primer, 100 kilometara oko Cirikog jezera. Helena tvrdi da joj tranje omoguuje da se osea kao deo Prirode, da postepeno ulazi u unutranji svet tranja, da poveava strpljenje, i stalno oseanje unutranjeg mira i zadovoljstva. Posle napornog radnog dana u restoranu i u kancelariji, ona obavezno u pono meditira i u 1 sat posle ponoi odlazi na spavanje da bi u 5 sati ujutro poela sve iz poetka.

U zakljuku o tranju beskrajnoj temi - moe se dodati i sledee. Ako u toku tranja manipuliete svojim disanjem, ono e postati odlian nain za nagomilavanje ugljenikove kiseline i aktiviranje biosinteze elija iz ug-ljen-dioksida i azota. Butejko ne preporuuje bez razloga tranje uz stepenice ili tranje u planini sa zadravanjem disanja. Usled takvog tranja brzo se nagomilava ugljeni-kova kiselina, aktiviraju se metabolini procesi, pobuuju unutranji receptori i kao posledica - dolaenje slobodnih elektrona, kao lavina, u akupunktumi sistem koji zagrevaju organizam, zasiuju ga energijom i poboljavaju opte ozdravljenje.

Uopte, u toku tranja preporuuju se kratki izdisaji. Kratki izdisaji kroz nos treba da budu bez napora.

Cesto se deava da nemate prostor za tranje. Ne treba jadikovati trite u mestu, kao to je to radio Pol Breg u repu aviona u toku duih avionskih letova.

Tranje je veoma dobro opisano u knjizi ienje organizma na vrhovima prstiju nogu, trup blago nagnut unapred, a petama udarati po zadnjici. Zbog takvog tranja javljaju se veoma jake inercione sile (cirkulacije) u celo-

32

kupnom telu, koje su posebno jake u pravom crevu. Ako imate probleme s opstipacijom (tvrdom stolicom), tada e vam takvo tranje mnogo pomoi - ono bukvalno raz-drmava ceo organizam. Ako se u toku tranja zadiava disanje s kratkim izdisajima, efekat e biti jo jai. Takvo tranje treba praktikovati postepeno od 15 sekundi pa do 10-15 minuta i vie.

Druga varijanta za tranje u mestu, jeste tranje s visoko podignutim kolenima. Njegova efikasnost ne zaostaje ni po emu u odnosu na prethodno tranje.

Zakljuujui, naveu poslovicu: nee da tri dok si zdrav, trae kad oboli".

G I M N A S T I K E V E B E I ATLETSKI T R E N I N G

Svet kretanja je bezgranian. Ritualni plesovi su bili prvobitne gimnastike vebe. Prvobitni (primitivni) ljudi su pomou njih usavravali svoje motorne mogunosti (mogunosti kretanja), koje su im omoguile da se suprostav-ljaju navalama stihije. Kasnije, naroito u Drevnoj Grkoj, fizike vebe su uzdignute u kult. Pomou njih oblikovali su svoje telo, razvijajui mu proporcionalnost, gipkost, brzinu i snagu. Savremeni aerobik je dete plesa, kretanja i gimnastikih vebi. Posebno odabrane kompleksne vebe (mnoge su opisane u sportskoj literaturi) omoguuju da se objedine korisni uticaji vebi ciklusnog karaktera za izdrljivost s vebama za gipkost, koordinaciju i snagu. Uticaj muzikog ritma i emocija ini interesantnim taj trening te se ovek bolje optereuje.

S obzirom na to da vebe deluju naizmenino na razliite grupe miia, one dovode do ispiranja celog tela krvlju. Ovakve vebe posebno se preporuuju enama, omladini i starijim ljudima. Vano je da uoimo da se tim ve-

33

baraa realiziiju efekti ispiranja organizma krvlju, inercionih sila, poveavanja gipkosti, umerene acidoze (poveavanje kiselih ekvivalenata krvi zbog kojih dolazi do samotrovanja organizma) 7 i velike emocionalne zasienosti.

Razliite vebe, koje se izvode sa spoljnim optereenjima, nazivaju se atletski fiziki (kultivirani) treninzi". Jako naprezanje miia razara protoplazmu elija, troi materijale u elijama, i na kraju jako aktivira biosintetike procese. Pri kontrakciji miia s jakim naprezanjem bolje se razmenjuju tenosti izvan elija s krvlju, u m n o g o m e se poveava krvotok u aktivnim miiima, to omoguuje da se brzo obnavljaju traumatizovane tetive i miii. Posebno bih istakao da se bilo koji drugi metodi ne mogu uporediti s pojaavanjem krvotoka kao pri radu s optereenjima. Pri tome moe se stvarati izolovan snaan krvotok u razliitim grupama miia i postii odgovarajui efekti s odreenim ciljem.

Dui i dovoljno intenzivan trening s optereenjima (naprezanjima) takoe pomae stvaranje endorfina, na to ukazuju brojni vodei kulturolozi. Slabost treninga s optereenjima je u tome, to se pri treniranju stvaraju male inercione sile koje nemaju vibracioni uticaj na organizam. U celini to je veoma snaan nain za obnavljanje zdravlja, poboljavanje biosinteze i poveavanje energije.

Svako od nas verovatno je upoznat s primerima izle-enja ljudi od tekih oboljenja pomou gimnastikih vebi. Evo jednog takvog primera. Anatolij Semjonovi Alek-sejcev sam se preporodio. Kao dvogodinji deak doiveo je traumu u slabinskom delu kime - udario ga je nogom razjareni faista. Lekari su posle rata postavili dijagnozu: aktivni proces tuberkuloze desnog plunog krila i k ime. Zatim gips od vrata do peta, konstantni bolovi u leima i

7 Pr imedba prevodioca.

34

potpuna nepokretljivost. Posle osam godina, lekari su uspeli da ga dignu iz postelje, ali Anatolij Aleksejcev je bio osuen da celog ivota nosi specijalni korzet od koe i metala i da se kree pomou taka. Po savefti jednog sportiste, 1961. godine poeo je da trenira sa tegovima, jer je verovao u takve vebe. U poetku s lakim tegovima, a kasnije sa sve teim i teim tegovima. Telo je postepeno o jaa lo-korse t i take su odbaeni. Pria je kratka, ali je trebalo uloiti mnogo napora, znoja i volje za takav podvig. Postepeno se oblikovao snaan torzo (gornji deo oveijeg tela) 8 i Anatolij je poeo da uestvuje na takmienjima iz teke atletike i dostigao je propisane sportske norme za kandidata za majstora sporta. Danas je on lep ovek, ima porodicu i ivi normalnim ivotom.

Evo ta Vladimir Fokin kae o sebi. Imam 60 godina. Radim kao bravar. esnaest godina

bavim se dizanjem tegova, lakom atletikom i odbojkom. I uvek sam smatran za ampiona prodrljivosti. Posle treninga mogao sam da popijem 20 aa mleka i pojedem 10 porcija razliite hrane. Moja teina je 1965. godine bila tano 98 kilograma. O kakvom je zdravlju moglo biti rei? Ali, ja sam se osvestio i konzumirao manju koliinu hrane. Danas, pri teini od 70 kg, moj jelovnik se sastoji iz vegetarijanskih produkata uglavnom cvekle, argarepe i kupusa. Dnevno pojedem svega 50 grama hleba, ali ga prethodno obavezno malo osuim. eer i so ne upotrebljavam. Od masti - samo zejtin. Jedem dva puta dnevno. Doru-kujem u 13.3o sati. Doruak se sastoji iz vinegreta (salata od cvekle i krompira) 9 s hlebom. Ustajem u etiri sata ujutro i jo zaraujem taj doruak. Oko sedam sati veeram - orahe s cveklom, kupusom ili argarepom. Pred spavanje, obino oko 23.oo popijem aj od nane (mente) zaslaen sa 8 P r i m e d b a prevodioca. 9 Pr imedba prevodioca.

35

supenom kaikom meda. Pijem samo izvorsku vodu. Zbog toga se moja motorna aktivnost poveala. Svakodnevno vebam dva sata hatha-joge, a jedan sat atletiku, i sve to radim uz priblino troasovno spavanje u toku 24 sata. Ne oseam nikakvo optereenje organizma ak ni za vreme profilaktinih gladovanja".

Fizike vebe pokazale su se kao veoma efikasne metode u borbi protiv dijabetesa. Ispitivanja obavljena na 90 hiljada ena u SAD, pokazala su da su fizike vebe efikasnije metode za profilaksu dijabetesa u starijem dobu, nego smanjenje teine kao to se ranije tvrdilo. Istraivanja su pokazala da ene, koje intenzivno fiziki vebaju makar jedanput nedeljno, obolevaju dva-tri puta rede od dijabetesa uslovljenog upotrebom insulina, nego lica koja ne vebaju.

Mehanizam dejstva velikog fizikog optereenja je sle-dei: ugljeni hidrati su po svojoj prirodi - polisaharidi. K a d dospeju u organizam razlazu se na monosaharide - glukozu, fmktozu itd. Monosaharidi se ukljuuju u sloenu elijsku razmenu. Ali, stvar je u tome, da bi monougljeni hidrat bio ukljuen u razmenu, obavezno mora biti fosforizovan -prvom i estom atomu ugljenog hidrata treba dodati delie fosfata. Tek kad se stvori takav lanac monosaharid je spreman da uestvuje u procesu razmene stvarajui vodu, ug-ljen-dioksid a, pri tome, izdvaja i energiju. Da bi sve te reakcije bile kvalitetne i potpune, potrebni su slobodni elektroni i kiseonik. Ako ih nema dovoljno, zavisno od stepena nedostatka, uoava se jedan ili drugi oblik dijabetesa. Da bismo se spasili od dijabetesa, treba da oistimo unutranju sredinu organizma od toksina umora" koji ometaju kretanje slobodnih elektrona. To se moe postii niskokalorinom ishranom i hranom koja sadri malo belanevina. U hrani treba da preovlauju monosaharidi tipa fruktoze, koji za svoju asimilaciju ne zahtevaju insulin. Posle toga fizikim vebanjem dostavljaju se slobodni elektroni u aku-

36

punkturni sistem. Stvaranje ugljen-dioksida za vreme optereenja aktivirae prirodnu biosintezu u elijama i ovek e biti ponovo zdrav. Najvanije je to shvatiti, a zatim to i uraditi. Treniranje s optereenjem odlino pomae. Evo ta misli uvena amerika bilderka Korina Everson o leenju dijabetesa.

Tim Belknap, bilder je dijabetiar. Pre 10 godina osvojio je titulu ,J[4ister Amerike". Stoga vam preporuujem da se bavite gradom tela. Upravo pomou atletskih vebi moete postii uspeh u borbi protiv bolesti, jer fizike vebe deluju slino insulinu. Treba da vebate srednjim tempom i da u toku treninga uvek upranjavate vebe aerobika za srce i plua i, naravno, vebe za poveavanje miine mase. Upravo zato fizike vebe mogu postati klju pomou kojeg ete nauiti da kontroliete bolest pa i da spreite razvoj nekih oblika dijabetesa".

Atletske vebe kombinovane s pravilnom ishranom veoma dobro pomau obnavljanje traumatizovanih zglobova. Shodno tome treba izabrati niz vebi koje omoguuju da se izolovano i direktno optereuje povredeni zglob. Na poetku to su jednostavna kretanja, a zatim manja optereenja. To se obavlja vie puta s malim intervalima odmora (15-30 sekundi), to omoguuje da se na tom mestu stalno odrava intenzivni krvotok. Zatim se teina optereenja postepeno poveava i jo vie se ponavljaju pojedine vebe i serija vebi. Rezultat takvih optereenja u vezi sa povre-denim delom tela (zgloba) je da se javlja obilan i jak krvotok, miii bukvalno nabubre od krvi i javlja se oseaj peckanja (ako se intenzivno i dugo veba). Sve to prouzrokuje da se na povredenom mestu prvo pojaava katabolizam (razgradnja protoplazme, elija itd.), poveava stvaranje ugljenikove kiseline, krv donosi veu koliinu hranljivih materija, ispira kanale, zagrejava mesto. Zagrejavanje aktivira fermentne reakcije. Oseaj i bola kao peckanje, nadra-uju receptore i privlae veu bujicu slobodnih elektrona na

37

tom mestu i pojaavaju sve reakcije za obnavljanje povre-enog tkiva. Ti mehanizmi omoguuju obnavljanje, reklo bi se, neizleivih oteenih tetiva, zglobova i miia. Primer Frenka Riardsa, koji navodi J. P. Vlasov u lanku Poklonjen drugi ivot" (asopis FiS" , broj 1, 1989.g.), oigledno to potvruje.

... Smrvljeno stopalo dizalo se samo na tetivama. Leva noga polomljena iznad kolena. Ruka razmrskana od lakta do prstiju. Dva rebra od slomljenih rebara probila plua...Pri svemu tome on ak nije izgubio svest...

Nesrean sluaj na poslu odjednom je poremetio Riar-dove planove - i sportske i line. Sada se sve svodi na podnoenje i trpljenje sopstvene sudbine. Tri godine pre nesrenog sluaja, 1970. godine, Frenk Riards, englez osvojio je jednu od najveih titula. On je - Mister Univerzum".. . Posle pola godine otputen je iz bolnice. Riards kae: Izaao sam iz bolnice u kojoj sam omravio 26 kilograma, tanije bez 26 kilograma iste muskulaturne mase" .

Sedam meseci posle izlaska iz bolnice, on.je u gipsu i osuen na nepokretljivost. Nakon tih sedam meseci sledi jo 7 godina lutanja po klinikama. Operacija za operacijom -transplantacija kostiju, spajanje kostiju pomou rafova i metalnih ploica... Narkoze, injekcije, lekovi, nesanica i veoma esto - postelja. N e m o , bolovi i postelja... Samo 1981. godine Riardson se rastao od klinika i lekara. On pria: ,,U to vreme moja noga se pretvorila u kou navuenu preko kostiju". ak je i sam liio na kostur u odnosu na ranije snanog oveka. Stepen oteenja organizma nije toliko depresivan, koliko je beznadean s take gledita buduih aktivnosti. Mnogi bi se zadovoljili ivotom bez patnji i mogunosti da mogu sebe da opsluuju bez pomoi drugih, ali Riardson je odluio drugaije. On je atleta. Na njegovim ramenima su uoljivi tragovi napornih (surovih)

38

treninga. On zna na koji nain rad obnavlja i vaspitava organizam: obnoviti se treningom, postati jak i neumoran mukarac kojem su moguna sva fizika optereenja.

To je veoma ohrabrujui san - jer na nesreu, on je ne-primetno preao ve etrdesetu godinu ivota. Sa uzrastom nastaje i otpor da se prihvate optereenja, smanjuje se izdrljivost i ograniava sposobnost miine mase za promene. Poeo sam od najlakih vebi za levu nogu, bukvalno sa optereenjem koje nema nikakvu teinu i u poetku je bilo vrlo teko. Ali to je bilo sve ime sam sebi mogao da pomognem. Da nisam zapoeo takav trening, ostao bih bogalj i osudio bih sebe na patnje...". Jo kad me ne bi bolele noge: koa na jedva sraslim paliima kostiju. Treniranje ukazuje na potrebu za dopunsko teenje i operacije se ponavljaju sledee godine: ponovo jedna za drugom. Posle-dica operacija - mesec i po dana u gipsu: potpuno ista nemo i nepokretljivost... On ponovo uzima teret koji odgovara uzrastu petogodinjeg deaka, ali i taj teret mu oteava ruke, izaziva astmu (guenje) i bolove. U miiima nema snage, umesto miia - koa, kosti i oiljci od bezbrojnih operacija. Trenira po trostrukom sistemu (dva dana rada, a trei odmor). Organizam se ipak odaziva: za svega tri meseca Riards je dobio 6,5 kilograma iste muskulaturne tenosti. Poveava se izdrljivost, primetno se razrauju zglobovi. Slabiji su bolovi na mestima brojnih preloma.

Posle tri meseca trenira po etverostrukom sistemu(tri dana rada, a etvrti - odmor). Telo postepeno privruju miii koji iz dana u dan jaaju. U samopregornom sop-stvenom obnavljanju prolazi 1983. i 1984. godina. Posle-dice nesrenog sluaja su otklonjene, kao da ih uopte nije ni bilo. On je ponovo snaan ovek i njegova ramena mogu da izdre bilo koji teret...

Ali Riardsu to nije dovoljno, on hoe da se bori za titulu najboljeg od najboljih. U 1985. godini treninzi Ri-

cards dostiu velike razmere i optereenja. Treninzi ga proseno kotaju 7.500 kalorija dnevno. To je jedan od najveih rashoda energije koji moe da podnese ovek u obinim uslovima iz dana u dan. Prirodno, on konzumira vie hrane. Ipak, nastaju komplikacije s obnavljanjem osakaene noge koja nije podnosila uobiajena optereenja. Jedan od uvenih zvezda za knltivisanje izgleda Bil Perl, bilder savetovao mu je da trenira miie nogu odnosno, da s njima radi ceo dan od devet sati ujutro do est uvee, j e r nema nita bolje za rast miia nogu od ok-terapije". Za prvih trideset minuta Riards je morao da uradi 20 razliitih unjeva i svaki da ponavlja 10-15 puta. Zatim je usledila pauza od trideset minuta. Riards je morao da popije napitak koji je bio obogaen proteinima i vitaminima. Posle pauze usledilo je ponovo 20 unjeva za pola sata i ponovo pauza od pola sata. I tako od devet sati ujutro do est uvee. Posle takvog treninga Riards nije bio u stanju da se pomeri i itav dan bi odleao u postelji. Bil me je upozorio da e u poetku noge omraviti i da u toku prve nedelje dana treba da ih potpuno odmorim, a zatim da preem na svoj normalan ciklus treninga. I miii nogu su se poveavali i poveavali ! . . ."

Rezultat te uporne borbe je bio, da on, iako ima vie od etrdeset godina, zauzme deseto mesto u takmienju za zvanje Mister Univerzum".

Sad imate optu sliku o mogunostima atletskog treninga i, ako imate jaku elju ili kad vas bolest pritera uza zid", znajte d a - i z l a z postoji i da sve to moete da ostvarite.

Postoji i druga varijanta atletskog treninga - slobodno naprezanje miia, a da ne doe ni do kakvog spoljnjeg kretanja. To se naziva statinim ili izometrinim naprezanjem. Takoe, to odlino utie na ovekov organizam i omoguuje mu da usavrava nervno-miini mehanizam, iji rezultat je da ovek, koji nema hipertrofirane miie,

40

ima ogromnu snagu. Aleksandar Zas je najuoljivije na sebi primenio principe takvog treninga. Ti treninzi mogu se, takoe, koristiti radi opteg leenja organizma, podmla-ivanja i produavanja ivota (na primer, na primeni takvih naprezanja u kombinaciji s disanjem zasniva se poseban kineski metod Traktat o formiranju miia"), dok su za leenje zglobnog vezivnog aparata korisnije dinamine atletske vebe.

P R O F I L A K S A I LEENJE O B O L J E N J A K I M E N O G STUBA

Poslovica kae: ovek je toliko mlad i zdrav, koliko mu je mlada i zdrava kima". Zato to se elektrini impulsi, koji rukovode radom elija organa, kreu od kimenog stuba, odmah nam postaje jasna glavna uloga kime za opte zdravlje organizma. Statistika pokazuje da, posle 35 godina ivota, svaki peti ovek boluje od radikulita jednog od brojnih sindroma osteohondroze. Uopte oboljenja kime, a upravo u tu kategoriju spada i osteohondroza - izvor su patnji koje su, u jednom ili drugom stepenu, praktino sastavni deo sudbine svakog savremenog oveka.

Da bismo potpuno shvatili sr problema i izbegli neprijatnosti, upoznaemo detaljnije kimu (si. 1).

Kima je deo skeleta koja se sastoji iz pojedinanih prljenova. U kimi se, kao u futroli", nalazi kimena modina. Od kimene modine odvajaju se dva para ner-vnih zavretaka koji kao vratni, grudni, slabinski i ulini nervi prolaze izmeu kimenih prljenova i inerviraju odgovarajue organe. Kima ima glavnu potpornu i oprunu funkciju u organizmu. Ona amortizuje razne potrese koji nastaju pri hodanju, tranju i skokovima, jer meuprljenski diskovi neutraliu deo optereenja (si. 2) i odgovarajua

4 i

savijanja same kime. Takvom amortizacijom ne oteuje se kimena modina, srce, jetra i ostali organi koji se nalaze u grudnoj i trbunoj duplji. Pritom kima uestvuje u svim osnovnim motornim radnjama.

Kimeni stub je veoma sloen i vaan ivotni sistem, iji se potporni i motorni deo sastoji iz pojedinanih pr-ljenova koji su meusobno povezani meuprljenskim diskovima, zglobovima, tetivama i ojaani miiima. Miii vrata i kime sastoje se iz dve vrste miinih vlakana. Za statiki rad za dranje glave i kime u potrebnom poloaju odgovorna su tonusna miina vlakna, a za kretanje - fi-

42

zika. Kimena modina predstavlja vaan ivotni deo sa 31-33 para nerava koji se granaju od nje i opsluuju" sve vane ivotne organe i celo telo.

Prvih sedam vratnih prljenova su najpokretljiviji i trpe najvee optereenje. Dovoljno je napomenuti da pritisak na meuprljenski disk, izmeu petog i estog vratnog pr-Ijena, iznosi 11,5 kg/cm2, a istovremeno pritisak na disk, koji se nalazi izmeu petog slabinskog i prvog prljena kista (sakruma), iznosi 9,5 kg/cm2. Zbog toga je vratni deo veoma osetljiv.

Sledeih 12 grudnih prljenova, iako su vri, obrazuju masu pokretnih zglobova jer se za njih privruju rebra sa po dva zgloba. U grudnom delu kime ima ukupno 120 zglobova. Zamislite kakva je to sloena arnirna konstrukcija za koju je vano obezbediti pravilnu koordinaciju rada! Pritom, ako samo jedan zglob bude izbaen iz stroja, usled bilo kojeg uzroka, on dejstvuje kao klin i naruava svu harmoniju pokreta u drugim zglobovima. Zato je svakodnevni, makar i kratkotrajni, rad zglobova grudnog dela

43

sasvim neophodan. To se moe postii samo pomou fizikih vebi.

Slabinski deo sastoji se iz pet prljenova - debelih i masivnih. Nervni zavreci, koji izlaze iz prljenova na tim mestima, kao da se nalaze izmeu ekia i nakovnja, i treba imati u vidu da, prilikom podizanja dve kofe napunjene vodom i njihovog prenoenja, premetanja nametaja u stanu, meuprljenski disk izmeu 4. i 5. slabinskog prljena trpi pritisak preko 500 kilograma! Zato nije udno, to ba tu najee dolazi do patolokog procesa.

Mnogo rede se deava s krstima (sakrumom), u kojima se nalaze 4-6 meusobno sraslih prljenova.

I na kraju, trtina kost koja se sastoji iz 4-5 rudimentnih (zakrljalih) 1 0 prljenova. Oni mogu da se traumiraju prilikom pada na trtinu kost i da prijinavaju velike patnje.

Pokreti prljenova obavljaju se oko tri ose: savija-nje-opruanje, udesno-ulevo, uvijanje (upredanje) i kruni pokreti. Mogunosti takvih pokreta zavise od niza faktora, od kojih je glavni - stanje meuprljenskih diskova.

Meuprljenski diskovi predstavljaju uloke-amortize-re , koji se nalaze izmeu tela prljenova, i prema svojoj posebnoj konstrukciji, sposobni su da preraspodeljuju vertikalan pritisak. Oni imaju sloenu grau: periferni deo sastoji se iz fibroznog prstena, koji se sastoji od mekih kola-genskih vlakana, koja su zbog vee vrstine rasporeena u horizontalnom i u kosom smeru, a izrazito koncentrine bele linije niu se u slojevima po hrskavici koja podsea na opal. U centru diska nema vlakana, njegova masa lii na staklo, meka je, pihtijasta i svojstvo joj je da bubri. To prljenovima i daje mogunosti opruge kojom se meusobno odmiu, amoitizuju udare i ravnomerno rasporeuju optereenje po celoj povrini zglobne povrine prljenova.

10 Pr imedba prevodioca.

44

Posle informacija o kimi, razmotrimo i njenu patologiju. Naziv osteohondroza" potie od kombinacije latinskih rei: osteon" - kosti i hondros" - hrskavica, a zavretak za" oznaava degenerativno-distrofini proces. D e generacija je regeneracija zdravih tkiva u tkiva koja nisu svojstvena datoj strukturi. Meka kolagenska vlakna rege-neriu se u grubo zarastajue tkivo, a kotano tkivo, sa svojom finom juvelirskom strukturom, pretvara se u sklerotinu masu slinoj kamenu. Distrofija je posledica naruavanja ishrane tkiva k ime usled neistoa, nepravilne ishrane, statinog naina ivota, preoptereen)a, prekomer-nog hlaenja i trauma. Nepravilno dizanje tela, nedovoljno razvijeni miii lea, trbuha, vrata i noenje torbi u rukama aktiviraju patoloke procese . Zato to meuprljenski diskovi posle 23-27 godina prestaju da dobijaju hranu iz krvi, hrane se difuzijom iz okolnih tkiva, u kojima se prevas-hodno razvijaju dva navedena procesa - degeneracija i distrofija. Zatim se patoloki procesi prenose na kotano tkivo kime, i uvlae u defektan krug brojne zglobove i tetive. Kao rezultat toga meuprljenski disk srazmemo se smanjuje (skuplja se), a njegovo centralno jezgro, koje je odgovorno za preraspodelu vertikalnog pritiska, sui se, usled ega se tela prljenova zbliavaju i svojim kotanim izbo-inama poinju da pritiskuju nervni zavretak. Njegovo nadraivanje tu stvara bol koji prati skoro svaki sindrom osteohondroze, a ima ih oko 60!

Pri potiskivanju nervnog zavretka, koji upravlja ili stimulie neki organ, funkcija tog organa moe da se smanji do 60%. Meutim, sva podmuklost osteohondroze je u tome, to degenerativne i distrofine promene u kimi nastaju postepeno i neprimetno. ovek se obino osea zdravim i obavlja redovne poslove ali, pri naglom pokretu ili podizanju tereta, zbog kojih se optereuju meuprljenski diskovi i viestruko poveavaju, oni vie ne mogu da izdre

45

optereenje, poputaju i prignjeuju nerv. U tom momentu ovek osea jak bol i ne moe da se okrene ili ispravi. Posledica toga je da se u naoj zemlji (Rusiji) 1 1 svake godine upuuje oko 100 hiljada ljudi na procenu invalidnosti, a 25 miliona ljudi svake godine zatrai pomo u bolnicama za teenje osteohondroze. I to nije samo sluaj u naoj zemlji. Na primer, u veoma bogatoj vedskoj, koju naseljava 8,4 miliona ljudi, svake godine, zbog osteohondroze, upuuje se 13 hiljada ljudi na procenu invalidnosti. To je za dravu velika nesrea koja moe da se uporedi sa velikim katastrofama.

Zavisno od toga, na kojem delu je prignjeen nerv, oteuju se i odgovarajue funkcije organizma. Ako je to u vratnom delu, mogu da se pojave jaki bolovi u glavi i u vratu; vrat gubi pokretljivost, javlja se izraena meteoroloka zavisnost, vrtoglavica, bolovi u rukama, ramenima i u zglobovima lakata. Ako nastane oteenje u grudnom delu, javljaju se fantomski bolovi, kao da vas navodno boli srce, ili eludac, ili bole creva. Takvi bolesnici mogu se godinama leiti od nepostojeih oboljenja, upuivati na novija i sve novija istraivanja, uzimati inostrane lekove, ali sve je to beskorisno. Zato ima mnogo vie takvih bolesnika, nego to se moe i pretpostaviti. Ipak vredi upranjavati vebe za kimu, izvriti potrebnu korekciju i prividni bolovi e trenutno prestati. Meutim, postoji i dragi nain oteenja grudnog dela kime, kad se ne javljaju bolovi, ali se stvarao pogoravaju funkcije organa. Specijalisti manuelne terapije (kostolomci") tvrde da kod veine dece nastaju oboljenja probavnih organa zbog promena u kimi. N a u nici objanjavaju d a j e takvo ispoljavanje ranih s imptoma mogue zato to dolazi do sveopte hemikalizacije" produkata za ishranu. U mleku su otkrili veliku koncentraciju

11 P r i m e d b a prevodioca.

46

antibiotika, a u povru i vou razliita ubriva. Na hleb, u savremenoj proizvodnji, toliko je pun hemikalija - da se pretvara u neprijatelja broj jedan za stanovnitvo koje ga esto konzumira u velikim koliinama. Sve to bogatstvo" sposobno je da se nagomilava u tetivama i meuprljenskim diskovima.Radi toga, da bi se potpuno izbacili holesterin i soli tekih metala iz tetiva i meuprljenskih diskova, potrebno je primenjivati metodu za dubinsko ienje i obnavljanje organizma, odnosno, gladovanje. Ako nastane oteenje u slabinskom delu, kliniki simptomi mogu biti najraznovrsniji bol se as koncentrie u slabinskom delu i ne dozvoljava vam da se sagnete ili ispravite, as se sputa niz nogu od miia zadnjice do petne kosti, as se javlja pri kretanju, moe se pojaviti nou, as vam se odjednom javlja neizdrljiv bol na prednjoj povrini butine, as se preseljava na mii lista noge i ispoljava se kao bolni gr. Uopte, tei oblik osteohondroze slabina moe da uskrati mnoge ove-kove ivotne radosti, upamtite to ! U stvari, zbog slinih oteenja kime, mogu da se narue koordinacije pokreta, moete da osetite kao da vam mravi gmiu po telu, da se javi bezrazlona drhtavica ili suvino znojenje i dr.

Sad je na redu da razmotrimo sredstva za leenje i jaanje kime. Od davnih vremena u narodu su bili cenjeni kostolomci (savremeno specijalisti za manuelnu terapiju"). Njihov talenat sastoji se iz veoma retke kombinacije ogromne fizike snage i neobine osetljivosti prstiju (N. Kasjan i S. Samojlenko iz Stavropolja). Pomou njihovih ruku i specijalnih metode, koji se primenjuju u hiljadu-godinjoj medicini, oni postavljaju prljenove i meupr-ljenske diskove u poloaj, koji je, prvo, svojstven kimi, a drugo, otklanja bol. Bezuslovno, kostolomstvo je - veoma efikasna metode leenja. A\l,prvo, takvih ljudi ima veoma malo, drugo, oni, jednostavno iz fizikih razloga, mogu da ukazu pomo samo manjem broju ljudi. Na taj nain .

47

Samojlenko je za 10 godina izleio 120.000 ljudi, a svake godine oboli 25 miliona ljudi. Pa i u sluaju kad vam poprave kimu, nema nikakvih garancija da, ako se spotak-nete, okliznete ili prilikom prenoenja kote napunjene vodom, ne pomerite opet diskove i da ponovo budete prinueni da se obratite kostolomcu, a to je veoma.skupo. Zato se morate sami brinuti o takvom vanom organu oveijeg tela - kimi. I to ne povremeno, ve stalno odnosno, potrebno je svakodnevno. Ako prekinete vebe za spreavanje osteohondroze, patoloke reakcije e postepeno preovladati reakcije zdravlja i sve poinje opet iz poetka.

Ispitivanja, koja su obavljena u Saveznom naunoistra-ivakom institutu za fiziku kulturu, pokazala su da j edno vebanje u toku nedelje pozitivno utie na kimu, ali tek posle tri i vie vebanja u toku nedelje efekat dolazi do stabilnog izraaja.

Prema tome, pomou fizikih vebi moramo da resimo nekoliko problema:

a) Zaustaviti proces oboljenja: oslabiti pritisak na meuprljenski disk, deblokirati meuprljenski segment, ojaati tetive i miie i na taj nain smanjiti intenzitet dege-nerativno-distrofikih procesa.

b) Aktivirati reakcije za izleenja, ubrzati rast zdravog kolagenog tkiva u raeuprljenskom disku, ojaati kotano tkivo, poboljati krvotok, podstai rast miinog steznika (korzeta).

c) Povremeno istiti hrskavicu i tetive od patogenih taloga koji hranom dospevaju u njih.

U tome e vam pomoi sledee klasifikacione vebe: 1. Vebe namenjene za dekompresiju defova kime. To

moe biti istezanje - visenje na razboju ili na vedskim lestvama (sprava ripstol) 1 2 . Konkretno, za vratni deo - ot-

12 Pr imedba prevodioca.

48

kloni glavom u razliite strane, okretanja glave; za grudni deo podizanja i sputanja na razboju - sklekovi; za slabinski deo - podizanje nogu visei na vedskim lestvama, pome-ranje nogu u tom poloaju u stranu i kruno.

2. Vebe za poveavanje pokretljivosti blokiranog segmenta kime na bilo kojem njenom delu. Kebati postepeno istezanje blokiranog segmenta pomou njihanja, otklona i zaokreta. U poetku treba vebati oprezno, a zatim poveavati amplitudu pokreta.

3. S obzirom na to da kima pridrava tonusna i fizika miina vlakna, treba upranjavati dinamine i izometrijske vebe. Za vratni deo korisni su otkloni i kruni pokreti sa spoljnim optereenjem (sopstvenim rakama, tegovima itd.), stoj na glavi u stavu borbenog mosta i njihanje u tom poloaju - poza r ibe" jogista. Za grudni deo - razliiti otkloni napred-nazad, levo-desno, joga poza zmije", most, a takoe i ljuljanje leei na trbuhu - joga luk". Za slabinski deo korisni su raznovrsni otkloni. U pozi kova-a"slabine se statino odlino treniraju.

Da bismo krvlju obilno nahranili tetive i miie lea, izleili ih i isprali od ne i s toa- t reba pojaati krvotok. U tu svrhu korisne su vebe namenjene za vee griipe miia -podizanje tereta manje teine na razboju do 10 puta zare-dom, otkloni preko kozlia - omiljena veba dizaa tegova koja im omoguuje da zalee veoma teke traume slabin-skog dela kime. I na kraju, istezanje na razboju. Veba nazvana zlatna ribica" veoma je korisna za uvebavanje tonusnih vlakana cele kime, a veba se od 5 do 20 sekundi. Na kraju obavezno upranjavati vebe za jaanje trbune presije. Bez njih, va trening kimenog stuba nee biti potpun.

4. Plivanje razliitim stilovima u toploj vodi omoguuje da olako i pravilno postavite" sve prljenove na njihovo

49

mesto i obnovite njihovu meusobnu pokretljivost. ove-kovo telo gubi teinu u vodi, a u toploj vodi miii se lako oputaju i oslobaaju pritisnute i blokirane meuprljenske diskove. Ljudi, koji esto boluju od komplikacija osteo-hondroze, treba veoma oprezno da koriste hladnu vodu. Hladna voda moe da izazove dopunske miine spazme i iskomplikuje bolest.

5. Vebe namenjene za razvijanje optimalne gipkosti kime. Ove vebe su vebe - asane jogista i druga istezanja. Preporuujem vam da od navedenih vebi izaberete od svake klasifikacije po 1-2. Dobiete kompleks vebi koji e vam omoguiti da svestrano jaate kimu. Prema stepenu uvebanosti usloavajte vebe i poveavajte optereenje. Opte trajanje takvog kompleksa vebi ne srne biti ni manje od 10 minuta niti vee od 30 do 40 minuta.

6. Da sami razradite meuprljenske diskove pomoi e vam raznovrsne vibracione vebe - vibrogimnastika, hodanje i tranje. Ritmina skupljanja, koja nastaju u toku tranja (hodanja itd.), primoravaju meuprljenske diskove da otiu (bubre), to jest da apsorbuju okolnu tenost, to znatno poboljava njihovu ishranu i ujedno uvebava njihove oprune -gipke osobine. Bez slinih uvebavanja, nalazei se uvek na jednom osloncu, oni gube ta svojstva. Preporuuje se da redovno pijete tenost i ne dozvolite da organizam bespotrebno dehidrira. Dehidriranje organizma veoma snano se ispoljava na stanje hrskavinog tkiva, tetiva i zglobne tenosti.

7. Periodino dubinski istite organizam gladovanjem. Gladovanjem moete kvalitetno da oistite hrskavino tkivo od tetnih materija. Tako, na primer, trodnevno gladovanje naglo poboljava gipkost, a sedmodnevno veoma pojaava.

50

VEBE ZA K I M U (si. 3, 4 i 5) 1 T R B U N E MIIE (si. 6)

1. Visiti na razboju. Koncentrisati se na istezanju slabinskog dela. Vebu izvoditi 2-3 puta u toku dana 10-15 sekundi.

2. Poluvienje (noge na podu) na razboju ili na pr i tkama vedskih lestava. Opustiti se, oseati istezanje g rudnog dela kime.

3. Visiti o najvioj pritci vedskih lestava. Zabaciti noge unazad, polako i h p o m e r a t i levo-desno, i kruno pokretati noge.

4. U p o r na akama na pisaem stolu, laktovi ispod rebara, noge ne odvajati od poda. Naginjui trup p r e m a stolu, osetiti istezanje s labinskog dela kime. Drati se u napregnutom stanju 8-10 sekundi. Vebu izvoditi 3-5 puta u toku dana.

5. Leei na trbuhu s i spnienim rukama, istezati se kao da rasteete grudni deo. U is tegnutom poloaju zadrati se 5-8 sekundi. Uraditi 5 puta.

6. Leei na leima sa ispruenim m k a m a na podu, istegnuti se i potruditi se da rastegnete slabinski deo kime. Zadrati se u i s tegnutom stanju 5-8 sekundi. Uraditi 5 puta.

Slika 3 - Vebe za ciekompresiju deiova kime

51

1. Stojei, s m k a m a za pojasom, uradit i 10 otklona ulevo i udesno.

2. Ruke za pojasom. N a g n u t i se unapred i dodirnuti pod dlanovima, a zatim se vratiti u poetni poloaj.

3. R u k e oputene uz telo. Okretati trup u j e d n u i u drugu stranu. Osetiti zatezanje miia u s labinama.

4. Ruke niz butine. Podignuti i saviti nogu LI kolenu, zaokrenuti se u stranu i s t o p a l o m savijene noge osloniti se na butinu noge na kojoj stojite. Za 5-8 sekundi obratiti panju na zatezanje miia butina, zadnjice i slabina. Zatim uraditi isto sa drugom n o gom. Ponavljati prema linoj potrebi.

5. Poetni stav: uspravni sa o p t u e n i m r u k a m a niz butine. Saviti nogu u kolenu, uhvatit i se rukama za koleno i privui butinu p r e m a trbuhu. Panju us-meriti na natezanje miia slabine.

6. R u k e na pojasu. Pokretati zadnjicu u n a p r e d -unazad. Broj pokreta i ponavljanja izvoditi p r e m a linoj potrebi.

7. Stojei, boni otkloni ulevo. Jedna ruka podignuta, a druga oputena. Vebati p r e m a linoj potrebi.

8. Ruka oslonjena (na sto, stolicu). Mahat i desn o m n o g o m unapred i unazad. Poveavat i amplitude.

9. esti na p o d s ispruenim nogama. Sagnuti se i dotai d lanovima ruku vrhove prstiju na nogama. Osetiti zatezanje slabina. Svaki put p o m a g a t i se rukama da biste se to vie sagnuli .

10. esti na pete. Sagnuti se u s labinskom delu, ispruiti ruke unapred i dodirnuti d lanovima pod.

Zadnjicu ne odvajati od peta. Osetiti zatezanje u s labinama.

11. Lei na leda i ispruiti ruke du trupa. Polako saviti levu nogu i ravnomerno, ali silom, privui je rukama prema grudima, i pri tom osetiti rastezanje slabina. Isto uraditi i sa drugom n o g o m .

12. Lei na lea i ispruiti ruke du trupa. R a v n o m e r n o saviti noge u kolenima i snano privui butine prema grudima. Drati z a t e g n u t e " slabine 5-10 sekundi. Ponavljati nekoliko puta.

13. Lei na leda sa savi jenim nogama. Ruke se opiru o kolena. Pokuati saviti noge savlaujui otpor ruku. Naprezanje zadrati 5-10 sekundi. Vebu ponavljati 2-5 puta.

14. Kleknut i na kolena, t m p ispravljen, ruke unapred. Okrenuti se prema petama i d e s n o m rukom dodirnuti levo stopalo, a zatim se vratiti u poetni poloaj i to ponovit i u drugu stranu. Postepeno, pri svakoj radnji, poveavat i zanoenje tela. Vebat i prema linoj potrebi.

53

15. Lei na lea, noge savijene, ruke i spruene u stranu. Otkloniti obe butine udesno, zatim ulevo. Pr i tom glavu i m k e ne odvajati od poda. Potrudite se da sastavljena koljena svaki p u t pribliite to vie p r e m a podu. Vebati prema linoj potrebi.

16. Stojei stav, j edna noga oslonjena na sto, stolicu, uraditi boni otklon prema oslonjenoj nozi. Postepeno poveavati ampli tudu otklona. Isto uradit i i s drugom nogom. V e b u ponavljati 5-10 puta.

Slika 4 - Vebe za poveanje pokretljivosti blokiranog segmenta kime

1. Lei na leda i ispruiti ruke u stranu. N a p r e gnuti vratne miie i sagnuti glavu. I s tovremeno saviti vrhove stopala prema sebi. Zadrati se u tom napregnutom poloaju 5-10 sekundi. V e b u ponavl jat i 3-5 puta.

2. Postaviti ispod lea valjkasti uzglavak i podi i ruke iza glave. Protegnuti se i zadrati se u tom poloaju 2-3 sekunde. V e b u ponavljati 5-10 puta.

3. esti na pete i uhvatiti se akama ruku za ceva-nini stopalni zglob. Saginjati se polako u n a p r e d d o k elom ne dodirnete pod. Prebaciti d e o telesne teine na glavu. Ostati u tom poloaju 10-30 sekundi p o s t e p e n o poveavajui optereenje.

4. Stoj na ramenima i potiljku. Zadrati se u t o m poloaju 10-30 sekundi. M o e se ponavljati 3-7 puta, zavisno od l inog raspoloenja.

5. Sedei na stolici s rukama iza glave, protegnut i se i zadrati se u tom poloaju 3-5 sekundi. V e b u p o navljati 3-5 puta.

54

6.Stojei, zabaciti ruke iza lea i stegnuti ih m e u s o b n o prstima, napregnuti ruke. Z a m e n i t i poloaj ruku i ponavljati isto. V e b u ponavljati 5-10 puta.

7.Zlatna r ibica" - j edna od najefikasnijih vebi za razraivanje tonusnih vlakana k imenog stuba. Protegnuvi se, i s tovremeno odvojite ruke i noge od poda. Zadrite se u tom poloaju 3-10 sekundi. P o navljati najvie do 7 puta.

S.Asana Zmija" . Lei na trbuh i udahnuv i , p o l a k o i ravnomerno, samo uz naprezanje lenih miia, podii se navie. Rukama se s a m o pridravati. U krajnjem poloaju istegnuti se to j a e i zadrati disanje. N o g e ne savijati i ne odvajati od poda.

9.Zauzeti stav etveronoke. R u k e na pritci vedskih lestava, leda ispruena. Istegnuti se u slabinama i zadrati se u tom poloaju 5-10 sekundi. Ponavljati nekol iko puta. Ova veba je laka od sle-dee vebe.

10. Asana L u k " . Uhvati t i rukama n o g e na nain pr ikazan na slici i rukama ih zategnuti do krajnjeg poloaja. Zadrati se u zategnutom poloaju nekol iko sekundi. Oputajui se uiniti izdisaj.

11.Lei na trbuh, ruke du trupa. Podii trup i ruke iznad poda. Zadrati se u tom poloaju 3-10 sekundi. Ponavljati prema linoj potrebi. Konipl i-kovanija varijanta ove vebe je kad se ruke dre sa strane, a ne iza tela.

12.Tea varijanta pre thodne vebe. Podignut i trup iznad poda, na nain prikazan na slici, i zadrati

"' se u tom poloaju 5-10 sekundi. Ponavljati 5-10 puta. 13.Leei na leima sa savijenim nogama,

_ istegnuti se u s labinskom i g rudnom delu kime. Ruke ispruiti, os lonac na ramenima i glavi. Zadrati se u tom poloaju 5-8 sekundi. Ponavljati 5 puta.

14.Komplikovanija varijanta od p r e t h o d n e - vebe. Trajanje i ponavljanje vebe je isto kao i za

prethodnu vebu.

55

15 .Ova veba omoguuje da se dopunski razrade tonusna vlakna trbune presije. N o r m a t i v i za ovu v e b u isti su kao i za dve p r e t h o d n e vebe.

16. Ova veba omoguuje jo vee optereenje to-nusnih miia trupa nego prethodne vebe. Normat iv i su isti kao i za prethodne vebe.

Slika 5 - Vebe za razvijanje tonusnih miiu ili vlakana kimenog stuba

1. Poetni stav: stojei s rukama za pojasom. Naizmenino podizati ispruene noge i d lanom suprotne ruke (desna noga - leva ruka i o b r a t n o ) 1 3 dodirnuti vrhove prstiju podignute noge. Broj ponavljanja prema linoj potrebi.

2. Bicik l" . O v o je najlaka varijanta izvoenja ove vebe. Okretati peda le" 20-120 sekundi .

3. Komplikovani ja varijanta p r e t h o d n e vebe.

4. Ruke niz trup, noge ispruene. N o g e podignuti iznad poda u visini od 40 cent imetara i na izme-nino podizati i sputati n o g e zadravajui se u tom poloaju - j edna noga gore, druga dole i obratno. Ponavljati 15-30 puta.

5. N o g e ispruene i podignute, ruke n iz trup. Vebati m a k a z i c e " - unakrsna kretanja nogama. Ponavljati 15-30 puta.

6. N o g e ispruene, ruke niz trup. Podii n o g e pod uglom 30-35 stepeni i zadrati ih u tom poloaju 10-30 sekundi.

7 . N o g e i spruene, ruke n iz t r u p . P o d i g a v i isp r u e n e n o g e u v is inu p o d u g l o m 70-80 s t e p e n i u o d n o s u na pod, p o t r u d i t e se da r u k a m a i s t o v r e m e n o d o h v a t i t e n o n e z g l o b o v e . V e b u ponav l ja t i 10-25 p u t a .

13 Pr imedba prevodioca.

56

8.1z leeeg poloaja podizati i po lako sputati noge iza glave. Vebu izvoditi 5-15 puta. Ponavljati prema linoj potrebi.

9.esti na stolicu bez naslona, n o g e uvrstit i ispod nogara, uhvatiti se rukama iza glave (ili staviti ruke za pojas - laka varijanta). P o l a k o se razgibavati, oputajui se to je m o g u e nie i podiui se. Vebu ponavljati 10-25 puta.

lO.Vienje na razboju. Podizati ispruene n o ge p o d pravim uglom. Vebati prema linoj potrebi od 5 do 15 puta. Tea varijanta - zadrati podignute noge u tom poloaju 5-10 sekundi.

1 l .Poskakivanja. Privlaiti kolena prema trbuhu. Vebati prema linoj potrebi .

Slika 6 - Vebe za razvijanje trbunih miia

Shodno navedenim preporukama i zdravstvenim stanjem vae kime, moete samostalno da birate odgovarajue vebe i upranjavate ih po nekoliko minuta dnevno. Upamtite - ne postoje takvi lekovi, koji e bolje od ovih vebi uiniti meuprljenske diskove, tetive i miie vae kime jaim, izdrljivijim i gipkijim. To se moe postii jedino fizikim vebama.

O D R A V A N J E O R G A N A T R B U N E D U P L J E

Trup se naelno moe podeliti na dva dela - gornji i donji. Granica izmeu njih je dijafragma. Iznad dijafragme nalazi se grudni ko u kojem su smetena plua i srce; ispod je trbuna duplja u kojoj su smeteni: eludac, tanko i debelo crevo, jetra i una kesica, bubrezi i mokrana beika, slezina i pankreas (guteraa) i polni organi. Kao to se vidi, u trbunoj duplji nalazi se mnogo vanih ivotnih organa

57

koji su razmeteni u odgovarajuem meusobnom poretku. Bilo koje pomeranje, sputanje i tome slino naruava njihove funkcije, pritiskuje susedne organe i izaziva nepravilan rad i zastoj susednih organa. Zbog toga mora da postoji odreeni pritisak u trbunoj duplji, koji ne samo da odrava organe trbune duplje na svojim mestima, ve pomae i kimi da odrava pravilan poloaj. Snani miii trbune presije stvaraju pneumatski" jastuk u trbunoj duplji. Taj jastuk je oslonac za kimu i ne dozvoljava prlje-novima da se pomeraju sa svojih stalnih" mesta i titi meuprljenske diskove od naprslina i lomljenja. Ako bismo sumirali prednosti snanih miia trbune presije, svelo bi se na sledee:

1. Snana trbuna presija optimalnim unutranjim trbunim pritiskom pomae evakuisanje ui iz une kesice. Atonija (mlitavost) une kesice (slabost radnog tonus) usled niskog pritiska u trbuhu zaustavlja u i stvara kamenie -