Majovski Vuåetiñ, Saça Roslavcev i Lazar Beåejac

UÆIÅKA ELEKTRANA

”POD GRADOM”

DOKUMENTI

БИ

БЛИОТЕКА ЕПС-А

СТАРЕ

ХИДРОЕЛЕКТР

АНЕ1

OD PROÃLOSTI KA BUDUÑNOSTI

(Umesto uvoda)

To nije moglo biti bilo gde. To se moralo desiti ovde. Za poåetak, poåetkom veka. Najpre ovde, posle tamo.

To ovde je mesto, gde se Via egnatia, rimski drum, kroz praskozorje ovog milenijuma provlaåio ovim predelima i vodio iz Dalmatie u Moesiu.

Vodio je one, koji su hteli i koji su morali.

Na ovom mestu, ovde, taj rimski drum, od davnina su presecali dubrovaåki karavani.

Na ovom mestu su se ukrãtale, razne staze i bogaze. I one su nekoga i negde vodile.

Svi ti putevi i puteÿci, drumovi i õade, staze i bogaze, vodili su pored vode.

A, vode iz ovog kraja, je sakupÿala i istim pravcem vodila, i odvodila ŒETIÇA.

Œetiça, reka ali ne i samo, voda. Vodila je vode, iz proãlosti, ka buduñnosti. Pravac çenog toka je geografski jasno odreœen, ka istoku, u susret svetlu.

Postala je putokaz. Pokazala je, i pokazuje. Kazuje.

Eno, tamo. U Uæicu.

U Uæicu je spojeno, nespojivo. Spojeni su voda i vatra.

�

Sa punim povereçem u nova nauåna dostignuña, na prvoj sednici Upravnog i Nadzornog odbora Tkaåke radionice u Uæicu, 12. jula 1898. godine,

prihvañena je ideja profesora Œorœa Stanojeviña, da se kao pouzdan, dobar i jeftin izvor energije koristi vodena snaga reke Œetiçe. Profesor Stanojeviñ prisustvovao je sednici kao gost. U zapisniku sa sednice piãe: “Da bi se ãto pravilnijim putem poãlo, Upravni i Nadzorni odbor, umolio je i poz-vao na svoju sednicu g. Œoku Stanojeviña, profesora Velike ãkole, poznatog nauåçaka i struåçaka u ovakvim poslovima i dokazanog prijateÿa narodne privrede”.

SVeoma sveåano bilo je 3. maja 1899. godine u Uæicu, kada je liåno Kraÿ Srbije Ale-ksandar Obrenoviñ, polagaçem kamena temeÿca oznaåio poåetak izgradçe hidrocent-rale na Œetiçi, prve takve vrste u Kraÿevini, “jedne privredne i kulturne ustanove, kakve dotada ne beãe u naãoj otaõbini”, kako su zapisali hroniåari.

SDrugog avgusta 1900. godine, izgradça hidrocentrale na Œetiçi je zavrãena i Uæice je dobilo elektriåno osvetÿeçe, a Tkaånica jevtin energetski izvor. Posle izgradçe objekta pod Starim gradom, izvedene su elektriåne instalacije u varoãi i do jula te godine, neposredno uoåi puãtaça centrale u pogon, “direci su u skoro celoj varoãi uspravÿeni, æica se zateæe uveliko”, piãe tadaãçi “Trgovinski glasnik”. Ukupno 400 sijalica instalisano je u privatnim kuñama Uæiåana. Elektriåna mreæa, ukupne duæine 6, 7 kilom-etara, postavÿena je uz koriãñeçe 40 hrastovih i 180-200 borovih stubova. U prvo vreme bilo je izgraœeno sedam transformatorskih stanica na drvenim stubovima.

Kada je sve bilo gotovo, na Ilindan 1900. godine zasijale su prve elektriåne sijalice u malenom Uæicu. Bio je to istinski praznik za æiteÿe varoãi. Oni sumçiåaviji, koji nisu verovali u uspeh poduhvata, gubili su sada opklade, odjednom verujuñi da”i od vode moæe vatra i svetlo postati”. Drugi su pak, u Tarabiñevom proroåanstvu traæili smisao i objaãçeçe onoga ãto su videli: “Bi ono ãto biti ne moæe, sinu viœelo iz rijeke”. Treñi, obrazovaniji i razumniji, podjednako su se radovali znajuñi da ovom gradu i çegovoj industriji dolaze boÿi dani, ipak ne mogavãi da shvate revolucionarnost i znaåaj koju je nosila praktiåna primena izuma slavnog Tesle.

Naãa priåa ñe biti o Œetiçi, reci. O hidroelektrani na çoj, prvoj, najstarijoj u naãoj zemÿi, o ÿudima i predelu kojim je okruæena.

Iz spoja je potekla svetlost.

Vekovima je tekla Œetiça, œetiçala, uvijala se oko grada, pravila mu omåu, stezala ga, åuvala i pojila. Ostavÿala ga, pa daÿe œetiçala.

Œetiça, œetiçala, åekala i tiçala. Œetiça. Ime joj bilo predskazaçe.

Œetiça, Œetiça. Œetiça, Œetiça, od Ãargana, Kremana, ... Neka Œetiça, samo da ne poœetiçi.

ŒE TIÇA IMA I VATRE.

6 7

Uæiåki grad - gravura iz 1737. godine

ELEMENTI PRIRODNE SREDINE UÆIÅKOG KRAJA

Imate pred sobom geografsku kartu, ... Prepoznajete nijanse boja, od mrke do zelene. Nijanse koje razumemo, u koje smo i mi upleteni. To je naã æivotni prostor.

Mozaik brda i dolina. Izmeœu tih brda, kao niti razmotanog klupåeta plavog konca, naãe

reke, åitava mreæa. Gomile reka, teku, mile. Mile do mora. Mile do mile voÿe. Odrednice geografskog poloæaja kraja koji opisujemo, nerazdvojive su

od Uæica, çegovog geografskog, kulturnog i ekonomskog srediãta. Uæice sa nadmorskom visinom 411 metara, se nalazi na sredokrañi puteva

koji su vekovima spajali unutraãçost Balkana sa juænim Jadranom. Rastojaçe izmeœu Beograda i Uæica iznosi 204 km. ako se putuje Ibarskom

magistralom preko Åaåka, a 190 km. preko Vaÿeva, za ãta je potrebno viãe od tri sata voæçe.

Uæice je udaÿeno 27 km. od Zlatibora, preko kojeg se nastavÿa put za Podgoricu i daÿe za juæni Jadran.

Asfaltnim drumom duæine 7�km. Uæice je udaÿeno od Viãegrada. Prema Ariÿu odvaja se asfaltna traka od Poæege i daÿe do Ivaçice, koja

je udaÿena 67km. Transverzalna saobrañajnica pravca istok-zapad, povezuje Niã sa Uæicem,

preko Kraÿeva i Åaåka, åiji je vekovni i prirodni nastavak prema Sarajevu i Dubrovniku.

Izuzetan znaåaj za ovo podruåje ima pruga Beograd- Bar, koja preko Uæica povezuje Beograd i panonski deo naãe zemÿe sa crnogorskim primorjem.

Ova saobrañajnica ima nemerÿiv ekonomski znaåaj za razmenu dobara, posebno omoguñava snabdevaçe turistiåkih centara u primorju prehrambenim, suhomesnatim i mleånim artiklima po kome je ovo podruåje karakteristiåno.

Doñi do Uæica, znaåi obilaziti brda, iñi kroz doline. A od Uæica, sa brda na brdo. Odavde se sa i na brdima æivi. Uæice i Œetiça ostaju dole.

Podruåje sliva reke Œetiçe pripada peripanonskoj Srbiji, sa naglaãenim uticajem susedne planinsko-kotlinske oblasti. Geomorfoloãki gledano ovo podruåje je veoma interesantno. Klisuraste doline, niske planine i povrãi- platoi, osnovne su morfoloãke crte reÿefa. Ovo podruåje predstavÿa juæni obod panonskog basena.

8 9

Hidrografski oblici ovog kraja posledice su “rada”reke Œetiçe i çenih pritoka.

Teåe Œetiça, sakupÿa vode sa obronaka Tare i Zlatibora, teåe prema moru, ali brzo se predomislila, ne mora u more, bliæa joj je Morava.

Œetiça pripada slivu Zapadne Morave. Izvire u severnom delu Kremanske kotline. Glavni izvoriãni krak Œetiçe je Bratiãina reka sa nadmorskom visinom 1300 metara. Duæina toka Œetiçe je 74 km. Sliv je uzan sa malim brojem pritoka. Brojnije su leve pritoke u podruåju kristalastih ãkriÿaca: Volujac, Koãtiåki potok, Uremovac i Varoãki potok. Sa desne strane u Œetiçu se ulivaju Bukovac, Suãica i Derventa. Ove dve posledçe pritoke imaju malu koliåinu vode i leti åesto presuãe.

Vodostaj na Œetiçi je veoma kolebÿiv. Maksimum se javÿa u martu i aprilu zbog otapaça snega i proleñnih kiãa. Drugi maksimum je u oktobru, kada padaju obilne jeseçe kiãe.

Œetiça poznata po Uæicu, Œetiça pozlata po Uæicu. Kraãki hidrografski motivi prisutni su u slivu Œetiçe. U bliæoj oko-

lini, upravo kroz peñinu u Potpeñu, protiåe ponornica Petnica. Kraãka vrela su åesta i predstavÿaju veoma znaåajne izvore vode za snabdevaçe stanovniãtva ovog kraja. Meœu çima se istiåe Æivkoviña vrelo, Ñebiña

U kompozitnoj dolini Œetiçe smeçuju se klisure i erozivna proãireça. Na zapadnoj granici sliva pruæa se mokrogorsko-rzavska sinklinala i pla-ninski prevoj Ãargan izmeœu kremanskog i mokrogorskog basena. Ãargan se nalazi na nadmorskoj visini od 960 metara. On predstavÿa zapadni obod kre-manske kotline, åija je proseåna visina 800 metara. Na istoku, preko niskog razvoœa, nastavÿa se povrã Bioske, Stapara i Kaåera. Odavde Œetiça gradi klisuru åije su strane visoke 300 do 400 metara. Najæivopisniji deo klisure je podruåje od Bioãtanske terme do Turice. To je staparski i siçevaåki tesnac. Na ovu klisuru nastavÿa se erozivno proãireçe Turica, koja se prostire do Gradske klisure duge jedan kilometar. Na levoj strani klisure, na kreåçaåkom uzviãeçu, diæe se uæiåki grad, a sa desne strane klisure poåiçe uzviãeçe Zabuåje, koje je kreåçaåkog sastava i predstavÿa severni obod Maåkatske povrãi. Izmeœu gradske klisure na zapadu i kilometar duge Grotove klisure na istoku, pruæa se Uæiåka kotlina. U neogenu ovde je bio zaliv Panonskog mora. U nastavku Grotove klisure prostire se poÿe Kråagovo. Posle kratkog suæeça reka nastavÿa da teåe kroz Sevojniåko poÿe. Nizvodno odavde Œetiça teåe kroz dolinu do Poæeãke kotline gde sa Skrapeæom i Moravicom åini sastavke sa kojima nastaje Zapadna Morava.

Na uskom pojasu pored reke zastupÿeno je aluvijalno zemÿiãte, plodno i pogodno za obradu i primenu agrotehniåkih mera.

Iznad Uæica, na juænoj strani, u nizu vertikalnih odseka razliåite visine, dominira kreåçaåko uzviãeçe Zabuåje sa proseånom visinom oko 8�0 metara. Kroz çega je useåena dolina Suãice i çenih pritoka.

Najviãu zonu predela predstavÿaju planine: Jelova gora, Tara i ogranci Zlatibora.

Jelova gora åija je nadmorska visina 967 metara, udaÿena je 13 km od Uæica i sve viãe predstavÿa izletiãte Uæiåana åija neposredna blizina åini prednost u odnosu na Zlatibor.

Zapadno od Ponikava nalazi se Tara koja se ubraja u najlepãe planine Srbije. Tara ima sredçu visinu 1000 metara, a mestimiåno se uzdiæu pojedini vrhovi, od kojih je najviãi Kozji rid sa nadmorskom visinom od 1673 metra. Kozji rid i drugi vrhovi predstavÿaju izvanredne vidikovce.

Pod geografskim pojmom Zlatibora podrazumeva se velika zatalasana visora-van, sredçe nadmorske visine 1 000 metara, ispresecana brojnim reåicama, potocima i vododerinama, dok su planinski visovi razmeãteni gotovo samo po ivicama. Brda su veñinom kupasta, proteæu se grebenasto i vrlo strmo padaju do reka i potoka, odakle se ponovo uzdiæu praveñi uske klisure.

10 11

Poæega

Skrap

eæ

Sevojno

UÆICE

SuãicaZLATIBOR

P ONIKV ET A R A

Moravice

Bratiãi n areka

Œetiça

Sliv Œetiçe

UÆICE KROZ VEKOVE

Od “uzina” do Altomanoviñ grada. - Srbi u “Gutenbergovoj galaksiji”.

Priroda, ta veåita, neizbeæna sila, davala je sebe ovdaãçem åoveku i malo i mnogo. Malo - otvorenog i ãirokog prostora, malo plodne zemÿe,

pa grad Uæice dobi ime po “uzinama”- uzanim çivicama. Mnogo - ãuma, livada i paãçaka. Mnogo planinskih brzaka, kaçona i

kotlina. Åovek je primao çene darove i blagodeti. U poåetku - onoliko koliko je ona sama mogla da pruæi. Kasnije, kada je postala blaga, pitoma, majåinska; kada je dobila biÿni

prekrivaå i æivotiçski svet - on je primao, ali i traæio, uzimao od çe. Uzimao je, kako zdrav razum nalaæe, ono åega je u izobiÿu- bujne paãçake i prostrane livade. Tu je ostvarivao svoju osnovnu, æivotnu delatnost - stoåar-stvo. Oduvek. Vekovima. Arheoloãki i istorijski izvori nam to i potvrœuju. Najstariji tragovi naseÿa koja su okarakterisana kao izrazito stoåarska, potiåu iz mlaœeg kamenog doba-neolita. Pronaœen je i bogati arheoloãki materijal: kopaåi, ãila, sekire, keramiåke posude.

Iz vremena kada je veñ vladao tehnikom obrade metala, sa ovog prostora potiåu brojne Ilirske humke sa bogatim nalazima: oruæjem, ratniåkom opremom, æenskim nakitom.

U doba rimske vladavine, Uæice nije predstavÿalo vaæniji centar. Tu ulogu je imao Municipium Malvesatium u blizini Poæege. Ipak, i ovde je rimska vlast zavela svoj upravni sistem, izgradila puteve, preobrazila privredu. U samom gradu pronaœeni su nadgrobni spomenici sa pred-stavama Atisa, ærtvene are sa natpisima, sar-kofazi i bogati pokretni materijal.

Prohujali su vekovi nemira, seoba... Stvorena je moñna i bogata sredçovekovna

Srbija. Poznata uæiåka vladarska porodica Alto-manoviña podiæe sebi utvrœeni grad. Æupan Bra-

vrelo, Divÿakovica, Potpeñko vrelo i druga. Osim pomenutih, znaåajno je i Rakoviåko vrelo u Kremnima. Svi ovi prirodno hidrografski objekti predstavÿaju znaåajne turistiåke motive kraja.

Kako se sa svojim geografskim poloæajem nalazi izmeœu dva basena, Panon-skog i Jadranskog, podruåje sliva Œetiçe i u klimatskom smislu predstavÿa, uslovno reåeno, i granicu dva klimatska podruåja: kontinentalnog i mari-timnog.

Pored toga, a uzimajuñi u obzir reÿef i nadmorsku visinu, ovde se izdva-jaju dva klimata: subplaninski i planinski.

Niæe podruåje sliva, kao grad Uæice i çegova okolina, nalaze se u zoni umereno kontinentalne klime, dok planinsko podruåje ima sve osobenosti planinske klime, sa hladnim zimama i sveæim letima.

Napred navoœeni elementi omoguñili su postojaçe takvog biÿnog pokrivaåa, koji svojim bojama predstavÿa nemerÿivo bogatstvo u izgledu krajolika.

U pejzaænoj fizionomiji niæih delova sliva Œetiçe preovlaœujuvoñarske, povrtarske i æitarske kulture. Osim toga razvijena je i livad-

sko-paãçaåka veg-etacija kao i ãumske sastojine.

Pored Œetiçe i çenih pritoka rastu vrbe, topole, puzavice a na pobrœima liã-ñari.

Viãa podruå ja sliva Œetiçe sa svo-jom ãumskom vegetaci-jom i paãçacima, predstavÿaju podruåja neokrçene prirodne lepote.

Spratnost biÿnih formacija sa poveña-çem nadmorske visine predstavÿa album najlepãih razglednica

u neopisivom koloritu.

12 13

Bogorodica Trojeruåica iz Bele crkve u KaranuStara kuña u uæiåkom kraju

U OSLOBOŒENOJ SRBIJI

Uæice je poåelo intenzivno da se izgraœuje i urbanizuje tek po zavrãetku istoåne krize 1878. godine, kada Srbija stiåe nezavisnost. Od znaåajnih

objekata iz perioda pre ovog vremena, treba spomenuti: Sabornu crkvu (1844. god), poãtu (1846. god. ), zgradu Opãtinskog naåelstva (18�9. god. ), tele-grafsku stanicu (1860. god. ).

Osamdesetih godina proãlog veka “ispravÿene su stare krivudave ulice i proseåene nove, poåelo se podizati novo Uæice od tvrdog materijala. ” Na pravcu glavne i sporednih ulica, oko pijaca, izgraœuju se duñani, mehane i kuñe “dvokatnice”. Na raskrãñu pojedinih ulica uveåe se pale maãale (zubÿe sa luåem), a zatim postavÿaju feçeri sa gasnim lampama. U centru varoãi je prostor za trgovaåke radçe i “mirne” zanate, a za one koji proizvode “lupu” (buku), ostavÿena su mesta pored reke Œetiçe. Upravo ñe ta desna obala reke predstavÿati jezgro buduñeg industrijskog grada. Ovde su bili smeãteni proiz-vodni objekti, radionice, a kasnije fabrike.

U posledçe dve decenije 19. veka Uæice je doæivelo veliki ekonomsko-privredni preporod. Iako je i tada predstavÿalo “srpski Sibir” zbog loãih komunikacija, ovaj grad je, pre svega, snagom svojih preduzimÿivih graœana, nezadræivo krenuo ka napretku.

Uæiåani ovog doba nasledili su znaçe i iskustvo u gajeçu stoke, umeñe obrade æivotiçske koæe, prerade voña, i nadasve preduzimÿiv duh.

Tragove stvaraça sloja trgovaåke buræoazije u Uæicu sreñemo posle 1862. godine, kada su Turci napustili ovaj grad. Tada su se muslimanska imaça prodavala sve brojnijem srpskom stanovniãtvu. Izdvaja se sloj imuñnih i poslovnih ÿudi, koji postaju nosioci privrednog æivota: Aleksa Popoviñ, Toma Naumoviñ, Maliãa Atanackoviñ, Lazar Triãiñ, Vuk Ostojiñ i drugi. Vaæno je napomenuti da se oni nisu bavili samo jednim poslom. Bili su istovremeno kafeõije, trgovci, odgajivaåi stoke po zlatiborskim suvatima, proizvoœaåi rakije, preduzetnici, osnivaåi bioskopa, ãtampari, profesori, osnivaåi ãkola i banaka, profesori, sveãtenici, aktivni lokalni politiåari...

U Uæicu se naglo uveñava broj zanatlija koji osnivaju esnafska udruæeça. Razmena i prodaja robe odvija se na pijacama (u samom gradu ih je bilo pet), vaãarima i panaœurima. Iako bez æeleznice, Uæiåke kiriõije (prevoz robe malim planinskim koçima) i rabaõije (prevoz kolima), dolaze u kontakt i sa drugim, udaÿenim sredinama. Poznato je da se u Beogradu otvaraju duñani za uæiåke specijalitete: suvo meso, slaninu, sir, kajmak, klekovaåu.

jan podiæe u 14. veku svoju zaduæbinu - crkvu posveñenu Blagoveãteçu Bogorodice. To je Bela crkva u Karanu.

Na çenim izuzetnim i jedinstvenim freskama prikazani su portreti ktitora, vladara dinastije Nemaçiña i srpskih arhiepiskopa. Kroz Uæice i okolinu promiåu dubrovaåki karavani. Donose so, oruæje, barut, tkaninu. Uæiåku robu - ovce, ãtavÿene koæe, vunu, vosak, sir, suvo meso, otkupÿuju i odnose u druge krajeve.

Prva ãtamparija u Srbiji - Rujanska, nalazila se u Vrutcima, pri man-astiru Rujno. Godine 1�37. u çoj je ãtampano åuveno Rujansko åetvorojevanœeÿe. To je bilo 92 godine posle Gutenbergovog pronalaska i 40 godina posle otva-raça Obodske ãtamparije na Cetiçu... Na æalost, manastir u Rujanu je u tursko doba razruãen, a çegove ostatke pokrila je akumulacija pitke vode u Vrutcima. Na taj naåin "sakriveni" su materijalni ostaci prve ãtamparije kod Srba.

Od 14�9. godine, kada su Turci zauzeli Uæice, podigli su svoje utvrœeçe na ostacima Altomanoviña grada. Sa prilivom muslimanskog æivÿa, uæiå-ka varoã dobija istoåçaåki izgled. Åuveni putopisac Evlija Åelebija naziva ga ãeherom, sa puno õamija, tekija, hanova, vodenica. Kada nije bilo ratova sa Austrijom ili progona pobuçenih Srba, turska uæiåka varoã bavila se trgovinom i tranzitom. Goveœa koæa, vosak, vuna sklavine (vuneni plaãtovi), i stoka obilato su se izvozili karavanima. Krajem 1�. veka Turci su izgradili tvrœavu, åiji se ostaci i danas vide. Na ivicama strmih litica postavÿeni su bedemi, ojaåani kulama. Jedna od çih - Vode-na, sluæila je za snabdevaçe vodom iz Œetiçe, u sluåaju opsade grada. Znaåaj-ni objekti islamske arhitekture, koji su se do danas saåuvali, su: Moÿkoviña han u Kremnima i Zrçeviña vodenica na Œetiçi.

14 1�

Åetvorojevanœeÿe iz manastira u Rujnu, prva srpska ãtampana kçiga

GDE SNAGA DA SE NAŒE?

Kako je prof. Œorœe Stanojeviñ ube-dio Uæiåane da primene elektriku

Kako je sve to poåelo? Kad se u Uæicu javila ideja da se koriste vodene snage

Œetiçe? Po zabeleæenim podacima iz proãlog (19.) veka, proizilazi da su “krivci” za to bili pekari. Naime, oni su krajem osamdese-tih i poåetkom devedestih godina, u 19. veku, kupovali dobro, ali skupo braãno iz parnog mlina u Åaåku. Palo im je na pamet da sagrade svoj parni mlin. Za mogu-ñnost gradçe mlina pitali su, a koga bi drugog, nego svog zemÿaka Stevana Åaœenoviña, prvog inæeçera meœu Uæiåanima, koji je u to vreme radio u Ministarstvu graœevina Kraÿevine Srbije. Odgovor je bio zanimÿiv. Nikakav parni mlin! Ugÿa nemate. Parne maãine su sklone kvaru. Morali biste da dovedete nekog belosvetskog maãinistu. “Treba da sagradite mlin, koji ñe goniti vodena turbina. Za pokretaçe turbine imate vode u Œetiçi viãe nego ãto vam treba!”

I joã je inæeçer Åaœenoviñ dodao “da bi ta, vodena turbina, mogla da pokreñe maãine za seåeçe kamena ili drva i da sluæi za pogon drugih sprava, po potrebi”.

Uæiåki pekari su procenili da je podizaçe industrijskog mlina “na vodenu snagu” skupa i neizvesna rabota. Odloæili su gradçu mlina za boÿa vre-mena... Œetiçom ñe proteñi dosta vode dok çena snaga ne bude iskoriãñena u industrijske svrhe. Za to ñe, pre svih, biti zasluæni uæiåki tekstilci.

Godine 1891. u Uæicu je otvorena ili, kako zapisi kaæu, ustanovÿena je Dræavna tkaåka ãkola. Ãkolu je vodio struåni uåiteÿ tkaça Josip Åeh (po narodnosti, podrazumeva se, Åeh). U ãkoli je, godiãçe, osposobÿavano 1� do 30 polaznica. One su radile po kuñama ili u zanatskim radionicama. Tkaça od vune, konopÿe i lana bila su traæena. Rodila se ideja “da se snage obje-dine i da se izgradi tkaåka fabrika”. Opet su se Uæiåani obratili za savet i pomoñ uticajnim zemÿacima, koji su æiveli u Beogradu. Odgovor je imao primese uæiåkog (erskog) humora i zajedÿivosti, a glasio je: “Ako u Uæicu nema ÿudi da podignu tkaånicu, neka to uåine æene !”

Aktivni razvoj ãkolstva bio je od izuzetnog znaåaja za celokupni razvoj Uæica. Poslovni ÿudi sve viãe shvataju ulogu obrazovaça u druãtveno-ekonomskom i kulturnom razvoju. Osnovne ãkole se javÿaju veñ posle Drugog srpskog ustanka, ali su kratkotrajne i neredovne. Godine 18�3. godine otvara se Æenska ãkola, 186�. niæa gimnazija, 1894. Realka, 1891. Tkaåka ãkola. U ovoj posledçoj, izuåava se tkaçe i predeçe, a struåna nastava se dopuçuje "pomoñnim poukama" o gajeçu konopÿe i lana, poznavaçu materijala, bojadisaçu i poznavaçu konstrukcije razboja. Meœutim, vremenom se sve maçe paæçe posveñuje obrazovaçu, pa se ãkola pretvara u mali proizvodni pogon. Zbog toga je Ministarstvo prosvete privremeno raspuãta, a 31. decembra 1900. ona definitivno prestaje sa radom. Struåni kadrovi koji su bili ukÿuåeni u çen rad sada se prebacuju u novoosnovanu Tkaåku radionicu u Uæicu.

Razvoj zanatstva, a potom i industrije krajem 19. veka u Uæicu i okolini, uslovÿeni su bili oskudnim i slaborodnim poÿoprivrednim zemÿiãtem, sa jedne i bogatim paãçacima, sa druge strane. Zatim, prirodno je bilo da se iz tradicionalnog predeça, tkaça i ãiveça u kuñnoj radinosti razviju odgo-varajuñi zanati.

Krajem 19. veka pojavili su se u Uæicu zaåeci tekstilne industrije. U to vreme Srbiju je, kako su hroniåari zabeleæili "zahvatio odsjaj industrijske revolucije iz Evrope". Industrijska revolucija se zasnivala na koriãñeçu energije iz ugÿa i iz vodene pare... I pred Uæiåanima se pojavio problem koju i kakvu energiju da primene za pogon razboja i drugih maãina u Tkaåkoj

radionici, prvoj fabrici tekstila u Uæicu. Ideja je bilo viãe, ali su postojale i dileme. Da li i kako da se primene parne maãine? Moæe li se vodena snaga Œetiçe iskoristiti? Na koga se ugledati i åija iskustva koristiti?

Pokazalo se, meœutim, da ñe Uæiåani primeniti i koristiti, za to vreme, novu vrstu energije.

16 17

Uæiåki grad - snimak Œorœa Stanojeviña iz 1898. godine

Akcionarskog druãtva teren gde bi mogli da se grade fabrika i postrojeçe za dobijaçe vodene snage za pogon maãina.

Brana na Œetiçi i vodene turbine mogle su da se postave u obliæçoj klisuri, ali tu nije bilo mesta za fabriku. U kotlini, gde je bilo prostora za fabriku, Œetiça je mirno tekla. Nije bilo pada vode, pa se vodena snaga nije mogla koristiti. Doduãe, moglo se od brane i turbina postavÿenih u kli-suri do fabrike naåiniti skupo mehaniåko postrojeçe za prenos snage pomoñu vratila i kaiãnika, ali bi, pri tome, poåetna snaga pala na petinu poåetne vrednosti... Åinilo se da je poduhvat od koga su Uæiåani oåekivali “da donese napredak malom gradu, çegovoj krãevitoj i siromaãnoj okolini, ali i da obezbedi buduñnost potomstvu”, na samom poåetku zapao u ñorsokak. Biva, pak, da je nekim ÿudskim pregnuñima i poduhvatima “suœeno” da uspeju.

Dogodilo se 1898. godine da je ondaãçi ministar prosvete Andra Œorœeviñ imenovao profesora Velike ãkole Œorœa Stanojeviña za izaslanika minis-tarstva i nadzornika polagaça ispita zrelosti u Uæiåkoj realnoj gimnaziji... U to vreme kandidati za ispit zrelosti polagali su pet pismenih i deset usmenih ispita. Polagaçe velike mature trajalo je 26 dana... Za vreme boravka u Uæicu, pionir elektrifikacije u Srbiji Œorœe Stanojeviñ, zasluæan za izgradçu beogradske termocentrale, prve javne elektrane u Srbiji, obiãao je klisuru Œetiçe i mesto gde je trebalo da se podigne tkaåka fabrika. Video je da se moæe iskoristiti pad vode u klisuri za pogon turbina i generatora elektriåne centrale, a da se elektriåna snaga, preko dalekovoda, moæe “lasno i bez gubitaka” preneti do tkaåke radionice. Tu bi elektromotori pokretali tkaåke razboje i druge maãine. Podrazumeva se da je o svemu ovome Œorœe Stanojeviñ razgovarao sa åelnicima Akcionarskog druãtva tkaåke radionice.

Uæiåani su shvatili da im ugledni profesor Velike ãkole i veñ afirmisani srpski struåçak na poÿu elektrike nudi prihvatÿivo i zadovoÿavajuñe reãeçe. Joã kad im je pionir elektrifikacije objasnio da ñe iz hidroelektrane na Œetiçi dobiti i svetlo za grad i domove i da ñe to doneti dodatnu dobit za Akcionarsko druãtvo, dileme viãe nije bilo... Vispreni Uæiåani su, pri tome, gledali i “drugu stranu medaÿe”. Naime, nije zgoreg bilo imati na svojoj strani Œorœa Stanojeviña, uglednog profe-sora i struåçaka, ali i narodnog poslanika “iz kraÿevske kvote” (imenovao ga kraÿ Aleksandar Obrenoviñ), zeta uticajnog Ante Bogiñeviña, ministra i narodnog poslanika i joã, miÿenika eks kraÿa Milana, tadaãçeg zapo-vednika vojske i kraÿice Natalije. (Supruga Œ. Stanojeviña bila je dvorska dama kod kraÿice Natalije).

A pokazalo se da Uæiåani nisu ni naivni, ni nespo-sobni. Godine 1897. na dan 14.-novembra, odræan je u zgradi osnovne ãkole narod-ni zbor na kome je osnova-no Akcionarsko druãtvo za izgradçu tekstilne fabrike. U pozivu za zbor je, izmeœu ostalog, pisalo: “Graœani, ne uzdajte se ni u koga, imajte samopouzdaça u sebe i uspeh ñe biti osiguran... Od vaãe

sloge, zauzimÿivosti i poærtvovaça, zavisi osnivaçe ovog korisnog i dosto-jnog svake hvale preduzeña. ”

A buduña tkaånica u Uæicu zbiÿa bi bila na polzu (korist) i ponos i narodu i dræavi celoj. Tako je i napisano Ministarstvu narodne privrede od koga je traæena legalizacija akcionarskog druãtva. Reåeno je da ñe uæiåka tekstilna fabrika proizvoditi takvu robu “da se ne stidi inostrane” i da ñe se uvoz tekstila u Kraÿevinu Srbiju znatno smaçiti, a time i troãkovi dræavni. Zaposliñe se radna snaga u Uæicu, a pogo-tovu obuåene æenskiçe u Tkaåkoj ãkoli. Eto koristi gradu. Poveñañe se potroãça vune, lana i konopÿe. Eto polze i siromaãnim seÿacima i stoåarima iz uæiåke okoline...

Za kraj obrazloæeça korisnosti gradçe tkaåke fabrike (radionice) i osnivaça Akcionarskog druãtva ostavÿen je sledeñi argument: “Graœani ñe svoju uãteœevinu moñi, putem kupovine akcija, da uloæe u fabriku od åijeg rada bi, povratno, imali sigurnu i solidnu dobit”. Ministarstvo je veri-fikovalo Pravila Uæiåkog akcionarskog druãtva i dodelila mu povlastice shodno Zakonu o potpomagaçu domañe radinosti “sa ciÿem da izraœevine ove radionice mogu izdræati utakmicu sa stranim proizvodima ove vrste”. Upis akcija prvog kola Uæiåkog akcionarskog druãtva zavrãen je 31. maja 1898. godine. Upisano je dve hiÿade akcija, po �0 dinara svaka. Akcionari su u Uæiåku graœansku ãtedionicu uplañivali meseåno po dva dinara za svaku deonicu. Za dve godine sakupiñe se sto hiÿada dinara.

-Gradça tkaåke radionice moæe da poåne! - objavio je Maliãa Atanackoviñ, predsednik Akcionarskog druãtva. Ali, nuto nevoÿe! Pregledaãe åelnici

18 19

Tkaåka radionica u Uæicu

spomenice. Znalci pretpostavÿaju da je isti kao onaj ãto je na spomen ploåi, na zgradi elektrane.

Po ondaãçim obiåajima kamen temeÿac za podizaçe kuñe je polagao kum. Polaæuñi kamen temeÿac za elektranu, kraÿ Aleksandar je postao çen kum. Uæiåani su se nadali da ñe suveren pomoñi da se “kumåe podigne”.

Smatra se da se prilikom odluåivaça o dodeli beskamatnog zajma Klasne lutrije Uæiåkom akcionarskom druãtvu u iznosu od �0 hiÿada dinara na deset godina, vodilo raåuna o “kraÿevoj naklonosti prema Uæiåanima i çihovim pregnuñima”. No, i pored toga, na odluku se dosta dugo åekalo. Prvo je smeçen ministar narodne privrede, u åijoj je nadleænosti bila preporuka za dodelu zajma, a koji je bio nakloçen Uæiåanima. Novog ministra Æivana Æivanoviña je tek trebalo “obraditi” za “pravednu i korisnu” stvar. To je uåinio Œorœe Stanojeviñ delujuñi “tamo gde treba i preko koga treba”. Konaå-no, “posao” je zavrãen na zasedaçu Narodne skupãtine, odræanom u Niãu septembra meseca. Toj skupãtini su prisustvovali Œorœe Stanojeviñ i Lazar Triãiñ, kao izaslanici Akcionarskog druãtva a pridruæio im se i Aleksa Œ. Popoviñ, poslanik iz Uæica. Odluka je doneta, ali novca u fondu Klasne lutrije nije bilo. Novac je Uæiåanima stigao 3. decembra 1899. godine kad su radovi na gradçi i opremaçu tkaånice i elektrane uveliko odmakli. Uæiåani su se ponadali da je kaãçeçe novca bila posledça nevoÿa koja ih je zadesila u poduhvatu gradçe, ali nije tako bilo. Oåekivali su ih tehniåki problemi. O tome su malo znali.

GRADÇA JE POÅELA

Kraÿ Aleksandar Obrenoviñ polaæe kamen temeÿac

Iznenaœeçe za ondaãçu javnost je bila vest da ñe kraÿ Aleksandar Obrenoviñ primiti delegaciju Uæiåana na dan 20. aprila 1899. godine.

Naime, znalo se za dugogodiãçi sukob uæiåkih radikala i dinastije Obren-oviña. No, doãlo je vreme da se razmirice prevaziœu na korist obeju strana. “Procurila” je informacija da ñe Uæiåani traæiti od kraÿa da se ukine odluka ministarstva prosvete o prestanku rada uæiåke osmogodiãçe realke i da kraÿ poseti Uæice i poloæi kamen temeÿac za gradçu kasarne u Kråagovu nadomak Uæica. Upuñeniji u politiåka zbivaça, ali i u privredne poslove, znali su da su Uæiåani uspeli “da namame” kraÿa da doœe u çihov grad i da ñe prilikom posete poloæiti i kamen temeÿac za gradçu hidroelektrane na Œetiçi. Tako je i bilo.

Kraÿev “karavan”, najavÿeno je, treba da stigne u Uæice 13.-maja 1899. godine. Uæiåani su spremali doåek. “Ukoliko bi neãto maçkalo ili ispalo trapa-vo, to ñe sve nadoknaditi izvesna radost, æarka ÿubav i odanost naroda uæiåkog Slavnoj dinastiji Obrenoviña”- pisalo je u izveãt-ajima iz Uæica. Ere su umele da se obezbede za svaku eventualnost. No, trodnevna poseta kraÿevske porodice protekla je u najboÿem redu. Na dan 1�. maja (3. maja po starom kalendaru) kraÿ Aleksan-dar Obrenoviñ poloæio je kamen temeÿac za gradçu hidroelektrane na Œetiçi. To je uåinio mesin-ganim åekiñem koji je za tu prili-ku u Beogradu napravÿen. U temeÿ je poloæena spomenica pisana na pergamentu. Nije zabeleæen tekst

20 21

projekat je predviœao nisku branu, a time i maçe troãkove za çenu gradçu. Dodatni troãak se odno-sio na izradu kanala za vodu. Meœutim, osnovni razlog zbog kojeg je uprava Akcionarskog druãtva odbila “peãtanski” projekat je åiçenica da bi izgradçom brane visoke 10 metara veñi deo Turiåke kotline bio potopÿen. Tu su bile plodne çive. Za otkup tog zemÿiãta bio je potreban znatan novac. Prednost je dobio jevtiniji i za izvoœeçe jednostav-niji Stevoviñev projekat.

Kamen temeÿac za elektranu postavio je, kako je veñ navedeno, kraÿ Aleksandar Obrenoviñ. Zanim-ÿivo je da je na spomen ploåi, koja je postavÿena na zid zgrade hidroelek-trane “Pod gradom” povodom poåetka radova 3. maja 1899. godine, napisano da su projektanti objekta Añim Stevoviñ i Œorœe Stanojeviñ. To bi moglo da izazove zabunu, jer se zna da je Œorœe Stanojeviñ bio profesor fizike, a ne projektant. Meœutim, u ovom sluåaju nije naåiçena greãka. U poslove projektanta spada i izbor opreme. A opremu je odabrao i nabavio Œorœe Stanojeviñ. I to, ne bilo kakvu opremu, veñ onu koja ñe omoguñiti primenu Teslinih principa u radu elektrane i u prenosu elektriåne energije... U Beåu, u predstavniãtvu firme “Simens i Halske” Œorœe Stanojeviñ je nabavio dva generatora trofazne naizmeniåne struje, uåestanosti od �0 herca i snage 32, � kilovata svaki i napona od 2000 volti.

SINU VIŒELO IZ RIJEKE

Uæiåani su se opredelili za projekat elektrane Añima Stevoviña. --Opremu je od Kragujevca do Uæica vuklo ãest pari volova. - Zasluge Œorœa Stanojeviña za primenu Teslinih principa. - Uæiåko elektriåno osvetÿeçe boÿe od beogradskog.

Uprava Akcionarskog druãtva je 1898. godine donela odluku da se “oko elektrane” angaæuje tadaãçi inæeçer Okruga uæiåkog Æivadin Dimitri-

jeviñ. Naloæeno mu je da snimi situaciju i izradi nivelacioni plan korita reke Œetiçe “od Œuliña mosta do utoke reke Volujca”, na mestu gde ñe se graditi brana i centrala... Prof. Œorœe Stanojeviñ je, posle uvida u skice inæeçera Dimitrijeviña, predloæio da sa firmama iz Budimpeãte i Beåa pripremi pro-jekat brane i elek-trane i da on odabere opremu za elektranu. Jedan projektni biro iz Budimpeãte uradio je projekat brane na Œetiçi kod Tomiña vodenice visine deset metara. Pored brane projektovana je i maãinska hala elektrane. Odatle bi do Uæica i tkaåke radionice iãao dalekovod visokog napona, odnosno snaga bi se prenosila elektriånim putem. Drugi projekat je uradio inæeçer Añim Ste-voviñ, rodom iz Mokre gore u okolini Uæica. (u to vreme radio je u Æelezniåkoj radionici u Niãu) Stevoviñev projekat je predviœao izradu brane, takoœe kod Tomiña vodenice, ali visoke samo tri metra. Od brane bi se “zahvañena” voda kanalom duæine 800 metara dovela do mesta gde ñe se podiñi zgrada elektrane. To mesto se nalazi na desnoj obali Œetiçe ispod starog Uæiåkog grada. Pad vode, od kanala, kroz turbine, do korita Œetiçe izneo bi, na tom mestu, 11 metara.

Dogodilo se, tako, veñ pri izgradçi prve srpske hidroelektrane da su se pojavili problemi “sa kojima ñe se nositi” graditeÿi svih potoçih “centrala na vodu”. Naime, “peãtanski” projekat hidroelektrane predviœao je visoku branu, ali nije postojao kanal za dovod vode u maãinsku halu. Stevoviñev

22 23

Skica terena na kome su izgraœene brana i elektrana

Añim Stevoviñ, projektant brane i zgrade elektrane

Brana prve srpske hidroelektrane izgraœene u kaçonu Œetiçe

Oprema za hidroelektranu u Uæicu stigla je “iz belog sveta” u Kragujevac, æeleznicom. Akcionarsko druãtvo iz Uæica raspisalo je licitaciju za prevoz ovog tereta do Uæica... Rabaõije su dolazile na Kragu-jevaåku æelezniåku stanicu, razgledale teret u kome je bilo “komada” teãkih i tri tone. Vrteli su glavom ondaãçi prevoznici. Toliko teæak teret nije ni utovarivan na rabaõijska kola, a ne da je prevoæen preko visova planine Jelice i strmog Potajnika!? Pomogli su struåçaci iz Vojnog zavoda iz Kragujevca. Rabaõijska kola su ojaåana, a napravÿena su pomagala za utovar tereta. K r e -nuo je karavan rabaõijskih kola prema Uæicu. Kola, sa najveñim teretom, vuklo je ãest pari volova. Tako neãto, do tada, u Srbiji nije viœeno. Seÿanima, kroz åija sela je karavan prolazio, kako se u ondaãçim zapi-sima navodi, sve to liåilo je na “seobu naroda”... To je bilo u novembru 1899. godine. Dogodilo se da jedna volovska kola nisu izdræala teæak put, odnosno da su stigla samo do Åaåka. Tu je teret iz pomenutih oãteñenih kola saåekao proleñe naredne godine i tek onda je prebaåen u Uæice... Nisu samo rabaõije imale nevoÿa. One su zadesile i graditeÿe brane na Œetiçi. Pret-postavilo se da je dno reke kamenito i da u çemu ima samo pola metra muÿa. No, pokazalo se da je sloj muÿa bio debeo dva i po metra. Dakle, temeÿi brane su za dva metra morali da budu viãi od projektovanih... I joã je nad-zornik radova inæeçer Jaroslav Jaro-limek, doveden iz Austrougarske, traæio da se presek kanala za vodu poveña kako bi çime moglo da proœe dovoÿno vode za rad elektrane punom snagom. Nadzornik je joã traæio da se zidovi kanala

Œorœe Stanojeviñ je, da podsetimo, bio jedan od domañina Tesli kad je ovaj 1892. godine posetio Beograd. Tada je poåelo prijateÿevaçe pionira primene naizmeniånih struja u svetu i pionira elektrifikacije u Srbiji. U Beogradu je 1894. godine Œorœe Stanojeviñ objavio kçigu o Teslinim izumima. Bila je to prva kçiga o Tesli objavÿena na srpskom jeziku... Dogodilo se da se u Srbiji, na Œetiçi, 1900. godine, samo åetiri godine posle izgradçe zna-menite hidroelektrane na Nijagari, zaslugom Stanojeviñevom, sagradi prva srpska hidroelektrana na Teslinim principima.

No, trebalo je da se oprema iz Beåa i Budimpeãte dopremi do Uæica. A u ono vreme to nije bilo jednostavno. Uæice je, u saobrañajnom smislu, bilo “odseåeno” od sveta. Doduãe, postojali su putevi prema Kosjeriñu i daÿe prema Vaÿevu i Beogradu, kao i prema Kraÿevu i Kragujevcu, ali nasuti tucanikom i priruånim materijalom i, uglavnom, izlokani i “kaÿuæavi”, kako su rabaõije govorile. Rabaõije su volovskim kolima sa punim drvenim toåkovima, zvanim vrndeÿe, prevozile robu i putnike. Do Beograda se, na taj naåin, putovalo danima i danima. Vreme putovaça i prevoza robe se skratilo kad je do Kragujevca stigla æelezniåka pruga. Rabaõije su iz Uæica do Kragujevca dopremale robu i putnike. A odatle se, æeleznicom, “åas posla” stizalo do Beograda, na sever ili do Niãa, na jug.

24 2�

Ãest pari volova vuklo je opremu za elektranu na Œetiçi Naziv proizvoœaåa na komandnom

ormaru ispisan je ñiriliånim slovima

Da li je to znaåilo da se naåin æivota Uæiåana meça? “Bogu hvala, jeste!” - napisaãe ondaãçe novine.

Puãteno je u rad, u tkaånici, 17 razboja. Pokretali su ih elektromo-tori... Uskoro ñe se tkaånica proãiriti. Postaviñe se �o novih razboja. Broj zaposlenih, ali i profit u tkaånici, se poveñavao. U Uæicu je, najzad, napravÿen mlin na elektriåni pogon. Sagradio ga je Maliãa Atanackoviñ. Napravÿena je, blago nama, kako govorahu Uæiåani i strugara na elektriåni pogon. Od tada se, iz uæiåkog kraja “ne prodaju i izvoze samo jevtini balvani i cepanice, veñ skupa rezana graœa”...

Pokazalo se da su predviœaça prof. Œorœa Stanojeviña bila taåna i da su od uvoœeça elektrike imali koristi i opãtina i tkaånica. Tkaånica je, praktiåno, imala besplatnu energiju za pokretaçe svojih pogona, a opãtina je dobila mnogo boÿu i jevtiniju javnu rasvetu nego ranije. Naime, do 1900. godine, opãtina je za petrolejske lampe, feçere i luåevinu i na plate pandura, koji su feçere palili i gasili, izdvajala godiãçe 60 hiÿada dinara. Elektriåna rasveta je koãtala upola maçe, samo 30 hiÿada dinara godiãçe...

Napredak nije skup ako se tehnoloãke novine pametno primeçuju. Tada predstavÿa blagodet.

“fuguju” a da se dno betonira, da ne bi propuãtalo vodu. Sve to je poskupelo i usporilo radove. Bilo je predviœeno da graœevin-ski radovi budu gotovi do febru-ara 1900. godine. Rok je pomeren za proleñe. Inæeçer Jarolimek je nadgledao izvoœeçe graœevin-skih radova na brani, kanalu i zgradi elektrane, a potom se “prebacio” na nadzor montaæe opreme u elektrani, na daleko-vodu, na sedam trafostanica u gradu i elektriånoj mreæi za javnu rasvetu i onu po privatnim kuñama... Montaænim poslovima rukovodio je iskusni majstor iz Beåa Karl Ginter. Poslove je obavÿalo i istovremeno se novom zanatu uåilo deset domañih radnika. Biñe da su to bili prvi monteri elektriåari u Srbiji.

Radovi na montaæi opreme u elektrani i najveñem delu elektriåne mreæe u gradu bili su zavrãeni krajem jula 1900. godine. Sveåano puãtaçe u rad elektrane bilo je zakazano na dan 2. avgusta, na Svetog Iliju. On je proglaãen za zaãtitnika i sveca nove vrste zanatlija - elektriåara. No, nije to bio i jedini razlog da “sveåano prikazivaçe uæiåke rasvete” bude baã 2. avgusta. To je i roœendan kraÿa Aleksandra Obrenoviña, pa su mu dobronamerne i dovitÿive Ere spremile svojevrstan poklon. Uostalom, da podsetimo, elektrana na Œetiçi je kraÿevo “kumåe”. Uæiåani, podrazumeva se, poãtuju kumstvo, pogotovu ako je kum kraÿ i ako se od çega oåekuje da pomogne proãireçe tkaåke radionice i elektrane, kao ãto je pomagao çihovu gradçu... Doœe i taj dan. Sveåanost je obavÿena kako dolikuje. No åekalo se da doœe veåe i da padne mrak. A onda se, po Uæicu upaliãe bogen lampe i sijalice od 16 sveña za javnu rasvetu. I domañini su, oni koji su elektriku u svoje domove uveli, upalili sijalice u sobama, a prozore otvorili.

Graœani su zadovoÿni ãetali gradom. Uæivali su “u moru svetlosti u kojoj se grad kupao”, u toj blagodeti koju je gradça elektrane na Œetiçi donela. “Sinu viœelo iz rijeke!” - onako kako je predskazao Mitar Tarabiñ.

Hroniåari su zabeleæili da je “uæiåko elektriåno svetlo lepãe od beo-gradskog”.

26 27

Sijalice, postavÿene u Uæicu 1900. godine, mogle su automatski da se iskÿuåuju

Hidroelektrana na Œetiçi - snimak Œorœa Stanojeviña, iz 1901. godine

Potrebe Uæica i okoline za elektriånom energijom su stalno rasle. Izgraœene su joã dve hidroelektrane, u Grotu i u Turici. Ni to nije bilo dovoÿno. U dva maha su nabavÿane polustabilne parne lokomobile, koje su pokretale generatore elektriåne energije... Priåa o elektrifikaciji Uæica i okoline duga je jedan vek. Opisivaçe svih dogaœaja iz ovako dugog peri-oda znatno bi premaãilo obim i zamiãÿenu namenu ovakve kçige. Ona je napisana da se mladi, ali i ini, podsete na pionirske poduhvate uåiçene pre jednog veka.

“Dela predaka obavezuju!” rekao je 2. avgusta 2000. godine u Uæicu Milan Mirosavÿeviñ, direktor Javnog preduzeña “Elektrodistribucija Uæice” na sveåanosti povodom puãtaça u rad obnovÿene hidroelektrane “Pod gradom”.

- Srbija je na prelomu 19. i 20. veka za sobom imala dræavniåka i vojna dostignuña i osvedoåene domaãaje na kulturnom i nauånom planu. Izgradçom hidroelektrane “Pod gradom”, po Teslinim principima, pokazala je da moæe da primeni, u ono doba, najsavremenije tehnoloãke i industrijske tekovine iz sveta. I time je srpski narod pokazao da mu je mesto meœu modernim naci-

DELA PREDAKA OBAVEZUJU

Povodom jubileja, stote godine od puãtaça u rad, obnovÿena je prva srpska hidroelektrana “Pod gradom”, na Œetiçi, u Uæicu

Postoje vremena kada se istorija “prelama” i mesta na kojima se zbivaju dogaœaji od izuzetne vaænosti za narode, çihovu kulturu, postojaçe i opsta-jaçe. Takva dva “prikÿuåenija”, za srpski narod, zbila su se u dolini Œetiçe nadomak Uæica. Godine 1�37. u Rujanskom manastiru, proradila je ãtampa-rija. Taj dogaœaj “uveo je Srbe u Gutenbergovu galaksiju”, Pre jednog veka, u Uæicu, na reci Œetiçi, izgradi se prva srpska hidroelektrana pod starim uæiåkim gradom. Tako centrala i dobi ime - hidroelektrana “Pod gradom”. Ova elektrana uvela je Srbiju u “Teslin vek elektrike”.

Nije proãlo ni åetiri godine od puãtaça u rad “lepotice na Œetiçi, a veñ se ukazala potreba da se snaga elektrane poveña i ona proãiri. To je i uåiçeno. Maãinska hala je proãirena i u çu je postavÿen treñi generator snage 80 kilovata...

28 29

Hidroelektrana na Œetiçi obnovÿena je 2000. godine Ceo jedan vek generatori uæiåke centrale proizvode elektriånu energiju

POGOVOR

Pripreme za pokretaçe Biblioteke EPS - a “Dokumenti” poåele su proletos. Ova godina je “na prelomu dva veka i dva milenijuma”. To je povod i razlog da se “podvuåe crta” i da se prikupe podaci i materijali o “prohujalom “ vremenu i minulim dogaœajima. Ovog posla, za Elektro-privredu Srbije prihvatio se Centar za odnose s javnoãñu.

Pred vama je prva kçiga iz pokrenute “Biblioteke”. Normalno je bilo da ova kçiga bude posveñena prvoj srpskoj hidroelektrani izgraœenoj na reci Œetiçi 1900. godine, a na Teslinim principima. Prva dva poglavÿa napisao je Majovski Vuåetiñ, druga dva Saça Roslavcev, a ostala Lazar Beåejac. Priprema materijala za Biblioteku EPS - a i çeno ãtampaçe je dugoroåan i obiman posao. Predviœeno je da u ovoj “Biblioteci” budu edicije : “Hidroelektrane”, “Termoelektrane i rudnici ugÿa”, ”Prega-oci elektroprivrede” i “Savremeni elektroprivredni objekti”. Svakoj elektrani ili liånosti, koje ñe “uñi” u “Biblioteku”, po pravilu ñe biti posveñena jedna kçiga formata A-5 i obima do 32 strane. Namera je da se “radi sa dva kraja”, odnosno da se paralelno objavÿuju kçige o objektima graœenim na poåetku elektrifikacije i ovim sada, savremenim. To daje moguñnost, izmeœu ostalog, da se prave poreœeça, da se vidi “od åega smo poåeli i dokle smo stigli”.

Naziv Biblioteke EPS - a “Dokumenti”, objaãçava çen karakter - dokumentarni. Kçige iz ove “Biblioteke” nameçene su, u prvom redu, mladima i imañe edukativni karakter. Takvih kçiga, iz oblasti elek-troprivrede, do sada nije bilo.

U Beogradu, krajem septembra 2000. godine

31

jama u Evropi- rekao je prof. dr Dragan Kostiñ, generalni direktor EPS-a otkrivajuñi spomen ploåu o obnavÿaçu elektrane.

Duæni smo bili, rekao je 2. avgusta 2000. godine Milan Mirosavÿeviñ, da ovaj objekat obnovimo, jer je on od isto-rijskog, kulturnog, nauånog i tehniåkog znaåaja za Uæice, naãu zemÿu i çen narod... Obnovÿen je ceo “krug” elek-trane, pa kompleks “Pod gra-dom” predstavÿa tehniåku, kulturnu, muzejsku i turis-tiåku celinu... Tu ñe dola-ziti posetioci i znatiæeÿni-ci, ali i œaci i studenti, koji ñe, na licu mesta, moñi da saznaju kÿuåne podatke o

naãem tehniåko–tehnoloãkom razvoju. U elektrani “Pod gradom” odræavañe se i praktiåna obuka œaka i studenata. Tako je “lepotici na Œetiçi” vrañena i obrazovna funkcija, koju je imala joã u vreme gradçe.

Kçiga ova, nameçena je onima koji prvu srpsku hidroelektranu joã nisu posetili, da o çoj neãto saznaju, ali i onima koju su u elektrani “Pod gradom” bili, da se podsete mesta na kome su stajali, ali i vremena i ÿudi, koji su “u krasoti boæjoj, lepo i ÿucki korisno delo oblikovali”.

30

Åestitke posle otkrivene spomen ploåe o obnovi hidroelektrane na Œetiçi.

Prof. dr Dragan Kostiñ generalni direktor EPS-a i Milan Mirosavÿeviñ, direktor JP

“Elektrodistribucije Uæice”

SADRÆAJ

Od proãlosti do buduñnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Elementi prirodne sredine Uæiåkog kraja. . . . . . . . . . . . . . . . 7

Uæice kroz vekove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

U osloboœenoj Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Gde snaga da se naœe? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1�

Gradça je poåela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Sinu viœelo iz rijeke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

Dela predaka obavezuju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

KORIÃÑENA LITERATURA

- Igçiñ S. “Uæice i okolina od 1862. do 1914. “ Uæice 1967.

- Vujoviñ J. “Moguñnost turistiåke valorizacije spomeniåkog fonda opãtine T. Uæice“, Beograd 1976.

- “Istorija T. Uæica“. Istorijski institut Beograd. T. Uæice 1989.

- “Vek elektrike“, EPS, Beograd, 1993. godine.

- “Od Œetiçe do Œerdapa“, ZEP, Beograd, 1979.

- Œorœe Stanojeviñ “Elektriåna industrija u Srbiji“, 1901. Reprint izdaçe - Uæice 2000.

- A. Spasojeviñ i M. Gluãåeviñ “Stogodiãçica elektrifikacije Uæica“. Uæice 2000.

•••

Zahvaÿujemo Narodnom muzeju Uæice na ustupÿenim fotografijama

32 33

Izdavaå JP “ELEKTROPRIVREDA SRBIJE”

Centar za odnose s javnoãñu

Za izdavaåa,

prof. dr Dragan Kostiñ

generalni direktor JP EPS

Urednik

Lazar Beåejac

Dizajn i grafiåko ureœeçe

Irena Paunoviñ “Blue Print”

Tiraæ: 1000 primeraka

Ãtamparija: “MST GAJIÑ“

Beograd - 2000. godina

34

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna Biblioteka Srbije, Beograd

621.311.21(497.11)(091)

VUÅETIÑ, MajovskiUæiåka elektrana “Pod gradom” / Majovski

Vuåetiñ, Saça Roslavcev i Lazar Beåejac. - Beograd : Elektroprivreda Srbije. 2000(Beograd : MST Gajiñ). - 32 sr. : ilustr. ;22 cm. - (Dokumenti : biblioteka EPS-a.Edicija Stare hidroelektrane ; 1)

Tiraæ 1000. - Bibliografija: str. 30.

1. Roslavcev, Saça 2. Beåejac, Lazara) Hidrocenttrala “Pod gradom” (Uæice) -1900-2000 b) Elektrifikacija - Istorija - UæiceID=8681�244