Miodrag Ili}

MA[INA ZA TERORDrama u 3 ~ina

64 Miodrag Ili}

MIODRAG ILI], dramski pisac, romansijer i novinar, poti~e izstare beogradske porodice trgovaca i slu`benika. Zavr{io je Filo-zofski i Fakultet dramskih umetnosti (klasa dramaturgije profe-sora Josipa Kulunyi}a, 1966).

U periodu od 1962. do 1990. napisao je niz dramskih tekstova, koji suprikazani na mnogim scenama prethodne Jugoslavije, objavqeni iliprevedeni na strane jezike (Ilon – i{~ezli grad, Pred slepim zidom,Ve{tac, Kafana u luci, Pu~, San zimske no}i, Psi, Valcer poru~nikaNidrigena, Apis, Legenda o zemqi Lazarevoj...). Autor je nekoliko ra-dio-drama (Polikarp, Fontana à la Medi~i, Brodolom i kako ga iz-vesti...) i dve televizijske drame (Kopernik, Operacija).

Wegova drama Pu~, izvedena prvi put 1973. u kragujeva~kom Teatru,,Joakim Vuji}’’, a potom 1977. u Beogradskom dramskom i 1978. u Srp-skom narodnom pozori{tu u Novom Sadu, prvi put se pojavquje u{tampanom obliku u ~etvrtoj kwizi ove edicije.

Ili} je dramatizovao roman Milana Kundere [ala, preveo je s ita-lijanskog dramu Ema udova \okasta Alberta Savinija (Ateqe 212) i sengleskog Milerovu verziju Ibzenovog dela Neprijateq naroda. Sa-ra|ivao je s mnogim kwi`evnim listovima i ~asopisima, kao pozo-ri{ni kriti~ar i esejist.

Od 1975. do 1979. bio je upravnik Beogradskog dramskog pozori{ta,a od 1982. do 1990. direktor Drame Narodnog pozori{ta, da bi sevratio novinarstvu kao direktor Programa za inostranstvo RTS,urednik, autor i voditeq emisija dokumentarnog `anra. Ili} je autorromana Gde je kraj ulice (1995) i zbirke novela Izlet u Amsterdam(2002).

L I C A

ADAM KREB, industrijalac

INGRID, wegova supruga

BARBARA, wihova k}i

BENEDETO, kapelan

MORIS NILSEN, dr`avni tu`ilac

MOLESTO

^APAJEV

AHMET

KURT

KATALIN

LEO MUNK, direktor policije

VIKTOR REN, funkcioner vlade

ERIK TORP, inspektor policije

FREDI

Doga|a se danas, u nekoj zemqi Zapada

65

Miodrag ILI]

MA[INA ZA TERORDrama u 3 ~ina

PRVI ^IN

Ve~e u rezidenciji “kraqa oru`ja”, industrijalca Adama Kreba. Pro-storija u supermodernoj vili, name{tena je po nastranom ukusu obesnogvlasnika: niklovan metal, pleksiglas, ko`a, prirodni kamen. U dubinidesno je garnitura za sedewe, iznad koje je ogromna apstraktna kom-pozicija zastra{uju}eg motiva. Naokolo vlada prividan gospodski ne-red koji ~ine boce s pi}em, ~a{e, kwige, ukrasni predmeti, rekviziti zagolf, lova~ko opru`je...U kamenom zidu, desno, ugra|en je TV ekran nakome se smewuju slike nekog rata ili teroristi~kog napada.

Osim stoje}ih lampi ~udnovatog oblika, drugi izvori svetlosti sunevidqivi.

Levi deo, sasvim napred, sada u polutami, predstavqa eksterijer – negdeu gradu, pred ku}om, u parku – prema potrebi.

U sobi je Barbara Kreb, sasvim mlada devojka, koja sedi u bolesni~kimkolicima. Poku{ava da ustane, o~ajni~ki se napre`e, uspeva joj da semalo pridigne na rukama, ali ipak klone na sedi{te. Gnevno se pomeri skolicima napred. U tamnom kutu, u dubini scene, pojavquje se nerazgo-vetna prilika `ene. Uskoro }emo je potpuno razaznati: to je IngridKreb, Barbarina majka. Mlada, lepa, elegantno odevena.

INGRID: Jo{ nisi spremna?... Naravno da mo`e{ da ponese{ svojulutku, samo po`uri. Tata nas ~eka u kolima.

BARBARA Mama, ja ne mogu... Ne mogu da ustanem...

INGRID: Vide}e{ novu ku}u na selu. Imamo i psa, i bele ze~eve sacrvenim o~ima. Hajde, po|i ve} jednom...

BARBARA (Na ivici suza)Ali moje noge! Zar ne razume{?... Ne mogu da hodam ve}deset meseci, osam dana i sedamnaest ~asova. Oduzeta sam,mama.

INGRID: (Kao da se obra}a malom detetu)Ako bude{ dobra, Pol }e te voditi na pecawe. Ostavi teigra~ke. Idemo... Hajde!

BARBARA: Zar me ni ti ne razume{, mama? Ja nisam vi{e ona malaBarbara. Odrasla sam posle tvoje smrti. Sad mi je {esnaest.Ovde sam u`asno sama, u ovoj prokletoj staklenoj kutiji... Ine mogu da hodam. Doktor Loman ka`e da sam histeri~na, ida je to uzrok. A ja ne znam za{to... Sawam ponekad stra{nestvari, vatreno nebo, velike insekte. Vri{tim u snu, pa sestidim pred probu|enom poslugom...(Posti|eno, kroz osmeh, kao dete)I upi{kim se ponekad, ali sad sasvim retko...

66 Miodrag Ili}

INGRID: [ta to pri~a{, mala! Nas dve brbqamo, a tata nas ~eka.Zna{ kako je nervozan. Pozvao je goste da vide novu seoskuku}u. Tako je ponosan. Ho}e da poka`e svojim masonimazasad akacija, wihov simbol nevinosti. Tebi }e kupitiponija. Obe}ao je. Zato ne smemo da ga qutimo.

BARBARA: Tata! Tata je ponosan! Tata je nervozan! A ja, a ti, mi smoisto {to i wegove akacije, simboli porodice koja ne po-stoji!

INGRID: Voli on nas. Samo je malo umoran. Istro{io se... Ti to jo{ne razume{, ludice jedna.

BARBARA: Ne}u vi{e ni{ta da razumem.

INGRID: Zakazao je i mali teniski turnir. Zna{ kako voli da budeta~an. Po`urimo sada...

BARBARA: (Oporo)Mi smo wegova zabava posle fabrike, ili kad izveze novikontigent... Kontigent smrti, mama! Ja znam {ta on radi. U{koli su mi nadenuli nadimak Bazuka. Mrze nas kao {to semrze ubice...

INGRID: Zavide nam.

BARBARA: Ti me uop{te ne ~uje{! Tako si daleko... Ne}u vi{e ovako.Ja imam pravo da biram, iako sam bogaq...(Zapla~e, pa krene s kolicima na desno i sa scene ode)

Istovremeno, Ingrid i{~ezne u tami. Dnevna soba se postepeno za-mra~i, pa se posle nekoliko trenutaka ponovo osvetli. Na sceni nemanikoga. Na televizijskom ekranu je reklamni muzi~ki “spot”, koji za-mene prizori razarawa i `rtava, spasilaca i policije koja je “na licumesta”. Za~uje se sonoran glas spikera.

GLASSPIKERA: Sna`na eksplozija u londonskom metrou delo je teroriste

samoubice. Ekipe za spasavawe izvukle su sedamnaest mrt-vih, a u bolnicama je sme{teno najmawe ~etrdeset povre-|enih. Lekari se bore za wihov `ivot.

Ponovo reklamni “spot” s muzikom, glas `ene-spikera.

GLAS @ENE– SPIKERA: Va{e odoj~e je zdravo? Naravno, ono jede bebi-fud “Ko-

rona” sa vitaminima afri~kog vo}a!

Muzika. Ulazi Adam Kreb, zdrav, dobrodr`e}i 55-godi{wak koji vodira~una o fizi~koj formi i lepom izgledu.

Ma{ina za teror 67

ADAM: (U`urbano zakop~ava dugmeta na rukavima bele ko{uqe,zagledan u naslovnu stranicu novina. Mrmqa qutito)Do|avola, do|avola, do|avola... Taj {qam novinarski ho}eda natovari meni sve u`ase ovoga sveta!...Ne}emo tako,gospodo!..(Zove, nervozno)Fredi!... Fredi!

Ulazi mlad, utegnut, sportski gra|en telesni ~uvar – li~ni voza~Adama Kreba, nose}i sako wegovog smokinga. Wegovi pokreti su sigurni,odaju izvesno samodopadawe.

FREDI: Na usluzi, gospodine.

ADAM: Nikakvi novinari, nikakvi telefonski pozivi! Ne}u ve-~eras nikoga!...(Pokazuje mu novine)Ta hajka raste iz dana u dan. Poslujem sa nepo`eqnimstranim re`imima! Ka`u, sa teroristima!... Isporu~ujemonima koji mogu da plate. [ta mogu kad ne proizvodimbonbone!..Neko mi radi o glavi, ali taj neko }e za`alitikad ja poka`em zube!... Ne}e im uspeti da me uklone satr`i{ta!... Da li je sve spremno za ve~eru?

FREDI: Jeste. Proverio sam, gospodine.

ADAM: Ima}emo samo tri gosta. Va`an razgovor u potpunoj taj-nosti. Aperitiv, i odmah glavno jelo. Poslu`iva}e{ samoti. Niko vi{e!

FREDI: Razumem, gospodine.

ADAM: Posmatra}e{ na monitorima {ta se doga|a u okolini.Ne}u iznena|ewa, Fredi! Neka na{i qudi budu u {umi... Dali se javqala Barbara?

FREDI: Nije, gospodine.

ADAM: Ve} tre}i dan!

FREDI: Saznali smo da je sa svojim dru{tvom.

ADAM: Skitnice i manijaci!

FREDI: Ako gospo|ica do|e, da li mo`e da u|e ovamo?

ADAM: Rekao sam niko!

Za~uje se zvuk automobilskog motora koji se pribli`ava. Zatim lave`vu~jaka. Zalupqivawe vrata.

68 Miodrag Ili}

ADAM: Dolaze!

Fredi `urno izi|e. Posle nekoliko trenutaka ulaze dr`avni tu`ilacMoris Nilsen, funkcioner Ministarstva inostranih poslova ViktorRen i direktor policije Leo Munk. Pripadaju istoj generaciji kojoj iAdam. Najmla|i je Ren, ima 50 godina. Posledwi, kao senka, u|e Fredi.Dok se gospoda pozdravqaju sa doma}inom i razgledaju prostoriju, ondiskretno poslu`uje pi}e.

NILSEN: Veoma lepa ku}a, gospodine Kreb.

ADAM: Zovu je “staklena ba{ta u kojoj raste kaktus”! Taj kaktussam ja!(Smeju se)

REN: U svakom slu~aju nisi qubi~ica, Adame!

MUNK: Ja to najboqe znam. Ova ku}a je pod stalnom za{titompolicije.

ADAM: Boqe recite prismotrom.

REN: Kao {to vidi{, Adame, stalo nam je do tebe.

NILSEN: Nadam se da moja poseta ne}e biti prime}ena i da ne}edobiti publicitet. Ja sam do{ao k vama po{to mi seMinistarstvo spoqnih poslova, u liku ovog va{eg prija-teqa, Rena, popelo na glavu. Shvati}ete da bi na{ susretmogao izazvati veliko podozrewe u javnosti.

ADAM: Budite uvereni da }e ovo ve~e zauvek ostati me|u nama.

NILSEN: Razumeo sam da imate ne{to da mi ka`ete.

REN: Da, gospodine tu`io~e. Potrebno je da zajedni~ki razmo-trimo situaciju u kojoj smo se na{li.

ADAM: I da se objasnimo do kraja.

NILSEN: Molim lepo. Onda da ne okoli{imo. Tra`ili ste ne-slu`ben i otvoren razgovor. A o ~emu? O neminovnomzakonskom postupku koji sledi iz ~iwenica i dokaza?

ADAM: Kakvih dokaza, ~ijih dokaza?... Svaki dokaz ima svoj smisaoi svoje posledice. Vi to dobro znate kao vrstan pravniteoreti~ar. ^emu tolika buka u svim novinama? Ja nisamuli~ni yeparo{, gospodine Nilsen!

NILSEN: [tampa ima svoju misiju.

ADAM: Misiju podriva~a na{eg sistema! Ova zemqa po~iva naqudima koji pla}aju porez u milionima.

Ma{ina za teror 69

NILSEN: Novinari su u{li u trag va{im poslovima. Molim vas, viprodajete sredstva za ubijawe “Alahovim svedocima” i raz-nim politi~kim fanaticima koji }e pucati u vas, u mene, unedu`ne qude! Ja, kao dr`avni tu`ilac, ne mogu da seoglu{im o javno mwewe. Dokazi vas optu`uju.

ADAM: Zar osim ~iwenica i “dokaza” ne postoje i neki vi{iobziri, gospodine Nilsen? Obziri prema interesima ovogdru{tva!

NILSEN: Ja sam pravnik, postavqen ukazom upravo zato da bih braniozakonite interese dru{tva.

REN: Dozvolite da se ume{am. Ovim putem nikuda ne}emo sti}i.Mi, u diplomatiji, volimo pre~ice, ali kad to nije mo-gu}no, biramo vijugave staze koje sigurno vode k ciqu. Na{ciq je zajedni~ki: da ovaj moj prijateq, Adam Kreb (bo`emoj!), uz mig vlade i mig mog ministarstva, doturi ponekadnekoliko dirigovanih projektila i automatskih pu{akatamo nekome ko nam mo`e biti potreban. To svaka dobroorganizovana dr`ava radi, iako se javno ogra|uje.

NILSEN: Na{a vlada i parlament jednodu{no su se opredelili dane}e podr`avati teroriste, fundamentaliste, separatiste,crvene i crne revolucionare i sve druge subverzivne po-krete. [ta vi ho}ete od mene – da `murim na va{e protiv-zakonite poslove, da budem va{ sau~esnik?...

ADAM: Dirqivi ste u svojoj bezazlenosti i ~istoti, Nilsene!

REN: Dobro, zaboga, ne}emo vaqda bukvalno shvatiti zvani~neizjave! Dozvoli}ete da vlada ima svoju taktiku.

NILSEN: To nije taktika, nego dvoli~nost.

REN: Gospodine tu`io~e, molim vas da svoj sud o vladi saop{titeministru-predsedniku li~no, a ne preko mene!

ADAM: Zna~i li to, gospodine, da }ete me i daqe goniti kaokriminalca?

NILSEN: Na `alost, nemam drugog izbora.

MUNK: Imate, gospodine tu`io~e. Poslu{ajte jedno staro poli-cijsko wu{kalo. Taj izbor se zove dobrovoqno slepilo. Zarne biste, recimo, mogli da odlo`ite ovaj slu~aj za izvesnovreme?... Nazovimo to dodatnom istragom. Po{aqite pred-met nama, policiji, radi provere nekih detaqa. A to bimoglo prili~no da potraje...

70 Miodrag Ili}

NILSEN: Za koga me vi smatrate, gospodine direktore? Ja sam li-~nost pod zakletvom. Ja imam svoju ~ast.

REN: Ali, nemate politi~ki ugao posmatrawa. A to mo`e bitivrlo opasno.

NILSEN: Za koga? Za gospodina Kreba ili mo`da za mene?

REN: Za sve nas. Krutost nije vrlina visokog ~inovnika. Vamabar ne moram obja{wavati da ovim svetom duvaju razli~itivetrovi, da ima dobrih i lo{ih terorista. Na{ Adam jenastojao da trguje sa dobrima, zar ne, Adame?...Ako se nekapucaqka omakla na drugu stranu, to je kolateralna gre{ka!

NILSEN: Neka se to onda obnaroduje.

REN: Pa da nam opasnost kao vetar dune u svaku ulicu? Ne,gospodine Nilsen. Mi povla~imo konce prema na{im po-trebama.

NILSEN: Ako mislite da sam i ja na va{em koncu, morate me smeniti.

REN: To uop{te nije iskqu~eno, dragi moj. Mora}emo da pri-~ekamo mawe upadqivu priliku.

NILSEN: Vi mi pretite? Odakle vam pravo da ovako sa mnom razgo-varate, Ren? Ja nisam va{ sekretar. Iza mene stoji tridesetgodina juristi~ke prakse bez i jedne mrqe!

REN: I va{a partija! Mislite da ne znamo za{to ste tako “po-{teni”?

NILSEN: Ja ne pripadam ni jednoj partiji. To je insinuacija!

REN: Pripadaju oni koji vas podr`avaju i za koje radite. Veru-jete da }ete optu`bom protiv Adama Kreba kompromito-vati vladu i pomo}i opoziciji na izborima. Ne zaboravite,i vlada i opozicija kusaju zajedni~ku ~orbu, Nilsene.

NILSEN: Ja pripadam samo svojim uverewima.

REN: Bilo bi boqe da je obrnuto. Onda biste mogli da promeniteuverewa prema `ivotnoj realnosti. A realnost je da vampru`amo ruku. Sa ozbiqnim izgledima na portfeq u vla-di...

NILSEN: To prelazi sve granice! Ja nisam kol-gerla, gospodine...

ADAM: Molim vas, Nilsen! Saslu{ajte me. Za moj koncern radisedamnaest hiqada qudi. Oni hrane {ezdeset hiqada glad-nih usta. [ta bi se dogodilo kad im ja ne bih obezbedioposao?

Ma{ina za teror 71

NILSEN: Obezbedite im neki drugi posao.

ADAM: [ta, na primer?...Da proizvodim bicikle za Kinu? Ili{pagete za Italiju? Tr`i{te je podeqeno i zasi}eno, {tou va{ um ne dopire. Koncern Kreb ve} dvadeset godinaproizvodi oru`je. Osvojena je tehnologija, kvalitet, re-nome!... [ta ja mogu kad ve} godinama nema pravog rata!Komunisti i islam su moja jedina {ansa. Kako to ne razu-mete?...

NILSEN: @ao mi je, gospodine Kreb. Ja nemam ni{ta li~no protivvas. Ali, optu`nica za nedozvoqeni eksport oru`ja nemo`e biti obustavqena.

ADAM: Ja sam izvozio oru`je i tamo gde je pretila opasnostdemokratiji.

NILSEN: (Ironi~no)Naravno, iz filozofskih pobuda!

REN: Ali, za ime sveta, taj sudski proces je me|unarodni skandal!Navla~ite na sebe veliku odgovornost!

NILSEN: Ne pla{im se odgovornosti.

ADAM: Koliko znam, plata dr`avnog tu`ioca nije dovoqna na-grada za toliku pravdoqubivost?

NILSEN: (Poga|a kuda Adam ciqa)Sastavqam kraj s krajem.

ADAM: Za{to ne biste pre{li k nama, Nilsene?

NILSEN: U va{u firmu ili u partiju gospodina Rena?

ADAM: U krug sposobnih qudi kome pripadate.

NILSEN: Taj krug, kako vi zovete svoje partnere, veoma je blamiran.^itajte novine. Osim toga, ja bih vam pokvario imovinskiprosek.

ADAM: Ako je novac u pitawu...

NILSEN: U pitawu je nepotkupqivost, gospodine Kreb. Nije sve naprodaju.

ADAM: Ko to ka`e?(Gubi `ivce, cepti)Samo je cena u pitawu! Koliko ko{ta ta va{a la`nalojalnost?

NILSEN: Mnogo, Kreb. Toliko da vi to ne mo`ete platiti.

72 Miodrag Ili}

REN: U redu, u redu. Najzad, kako `elite. Mi smo vam ponudilisaradwu.

NILSEN: Opet pretwa?

REN: Opomena.

NILSEN: Nemam vi{e {ta da vam ka`em, gospodo. Svako mora davr{i svoju du`nost. I da ~ist, koliko je mogu}no, napustiovu Dolinu suza. Makar radi svoje dece.

ADAM: (Qutito)[ta je to ~isto u va{em `ivotu? Zatvarali ste o~i predkrivicama onih va{ih i koristili se zakonom da udaritepo drugima. Nosite vi majmuna na glavi, Nilsene, koji sekezi isto kao i ovaj moj!

NILSEN: Laku no}, gospodo.(Klimne svima glavom, s namerom da po|e)

ADAM: A ve~era?... Gospodine Nilsen!... Vi ste prvi put u mojojku}i...

NILSEN: I verovatno posledwi. Mislim da je boqe da se povu~em.(Blago se nakloni i ode)

REN: Idiot!... Taj bi da se svi survamo u provaliju u ime wegovezakletve!...

ADAM: U kom svetu taj `ivi! Za{to ste mi tog mese~ara, tu svilenububu, doveli ovamo kad ste znali da ne}e da popusti? I kakoje on uop{te dospeo na mesto tu`ioca?... Ta nekooperativnabudala!... Ti si mi odgovoran za wega, Ren!

REN: Poku{avam da ga shvatim. Afera Kreb je primamqiv za-logaj za jednog karijeristu.

ADAM: Afera Kreb?... Molim vas, to nije, to ne sme biti nikakvaafera! Ne dozvoqavam...

REN: Sla`em se s tobom, dragi moj Adame. Ali, novine ve} bruje!

ADAM: Mora biti da postoji neki izlaz. Ja sam uvek pronalazioizlaz. Ne}emo vaqda dozvoliti da dr`avni tu`ilac naru-{ava interese dr`ave.

MUNK: Taj paragraf na dve noge ni{ta ne razume!

ADAM: Ja imam indirektnu saglasnost ministra-predsednika!

REN: Ne preporu~ujem ti da na tome insistira{. Vlada zvani~noni{ta ne zna o tvojim isporukama. I ne}e da zna, upamti!

ADAM: I ti poku{ava{ da se izvu~e{, je li?

REN: Promenile su se okolnosti.

Ma{ina za teror 73

ADAM: Pazite vas dvojica. Ja sam vas stvorio, ja mogu i da vaszgazim.

REN: Mi smo otplatili svoj dug, Adame. Niko nikome ovde neduguje.

ADAM: Duguje{ mi, Viktore, svaku stepenicu svog uspona. A i ovajMunk koji }uti kao govno.

MUNK: Bez panike, gospodo.

REN: Ja sam u~inio sve {to sam mogao. Ja nisam kriv {to su tvojikupci okrenuli pu{ke protiv nas. Ne zaboravi da samstajao iza tebe svih ovih godina. Vlada je bila nevidqivioslonac Koncerna Kreb. Ali, ku}a je po~ela da gori...

ADAM: A mi{evi da be`e!

REN: Zna{, Adame, neki qudi su ve} pomalo siti skrivalica odjavnosti.

ADAM: Da li to govori{ ti, ambasadore, ili je to poruka tvogministarstva?

REN: Shvati kako ho}e{. Samo nemoj govoriti da si napu{ten.

ADAM: Ako ja padnem, okliznu}e se mnogi. Poru~i tvojim {efo-vima da moja proizvodwa ne sme da stane. Koncern Krebsnabdeva i armiju ove zemqe.

MUNK: Gospodo, mislim da od me|usobnog optu`ivawa nema ko-risti.

ADAM: U pravu si, Munk. Ti mi jedini mo`e{ pomo}i. Reci mi kaoiskusan policajac kako da izi|em na kraj s onom vre}omzakona koja mi preti?

MUNK: Ta vre}a je na putu i vama i vladi, zar ne, ambasadore?

REN: Na izvestan na~in da. Nilsen je naprosto neura~unqiv.

ADAM: Smirite ga onda, dovraga, kako god znate! Sklonite ga!

MUNK: Va`no je nikada ne gubiti glavu. Da li ste nekad videli{korpiju kad joj zapreti smrt? Otrovnim `alcem ubijesebe, ako nema drugog izlaza.

ADAM: Molim vas da razgovor nastavimo za stolom. Izvolite...

Odlaze desno. Zatamwewe. Sasvim napred levo snop svetlosti obasjaBarbaru i wene prijateqe: veseli par Katalin – Kurt. Barbara sad ima22 godine. Katalin je ne{to starija, izazovno gra|ena, nebri`qivoodevena i pomalo luckasta. A Kurt – de`mekast, kratkovid, spadalo.Svi su nacvrcani.

74 Miodrag Ili}

KURT: Juhuuu! Stigli smo pred va{ akvarijum, nimfo! Zar nasne}ete pozvati da se malo pokvasimo na rastanku?

BARBARA: Razume se da ho}u. Ali morate biti ne~ujni.

KURT: Pretvori}u se u isprdak.

KATALIN: Mora biti da je mo}no kod tebe? Ka`u da nemate ~ak nibrave na vratima?

KURT: [ta to kewa{, Katalin? Kako ne bi imali brave!

BARBARA: Vrata se sama otvaraju...

KATALIN: Ka`u i da u klozetu ne vu~ete vodu, nego sve ide samo... [tauop{te radite s rukama u toj ku}i?

KURT: Ubijaju muve i broje lovu!

BARBARA: Muva tako|e nema. Toliko je sterilno da nemaju na {ta daslete.

KURT: Kad mi u|emo, dobi}e priliku. Zaudaramo na crkotine, {toi nije ~udno s obzirom da tri no}i tumaramo tra`e}i sebe.Lako je tebi, Babs. Ti zna{ ko si: }er~ica pozla}enog}aleta koji bezazleno kucka kasetne bombice. Da li pomi-{qate i na neutronku? Fina, gospodska posla!... A ko samja? Ordinarni seksualni servis: dve imu}ne babe mese~no zastan, hranu i koka-kolu!

KATALIN: La`e{, |ubre debelo. On je kompletan idiot!

KURT: A ti, Katalin, ko si ti? Glupava popi{uqa iz jebenogpredgra|a!

KATALIN: Sve lep{e. Idemo, pijan si... Svrati}emo drugi put, Bar-bara.

KURT: (Dere se)Barbara, nimfo, speva}u ti novu pesmu. Ti si prava cura zapoeziju, kad se petqa{ s ovakvom bagrom...

KATALIN: Kad nije pijan, ja mu do|em kao wegov li~ni protest protivkapitalizma. Ali, posle ve~era{wih sviwarija smawi}uti dozu..

KURT: Pi}a ili ribe?... Zna{, Katalin, najvi{e volim da budemna tebi – pijan. Onda je to kao da sawa{ na dnu ~amca,qubavi.

Iz tame u dubini pojavi se Benedeto, koji im se pridru`i. To je mladsve{tenik katoli~ke crkve, inteligentnog lika. Suzdr`an, takti~an.

Ma{ina za teror 75

BARBARA: O, Benedeto! Otkud ti?...

BENEDETO: Tra`io sam te, pa kako te nigde nije bilo...

KURT: (Izmotava se, nagla{avaju}i svaku re~)Ko je gospodin u crnom odelu bledog lika?

BARBARA: Kurt, prestani sad. Moj ro|ak ima druk~ije pojmove.

KATALIN: Je li? [teta. Ba{ je zgodan.

BENEDETO: U svojoj slobodoumnosti morali biste da dopustite dapostoji neko ko `eli da `ivi na ustaqeni na~in.

KURT: Sve {to je ustaqeno – smrdi: bare, kafilerije, mrtva~nice,fabrike, crkve, sirotiwa, saloni za ulep{avawe pasa, ben-zinske pumpe, neoprane noge i usta sredove~ne gospode.Spisak je ustvari mnogo du`i i obuhvata ve}inu savremenihinstitucija.

BENEDETO: Da li ste otkrili na~in kako se mo`e `iveti bez wih?Recimo, bez kafilerije?

KURT: Razume se. U tom slu~aju pasa bi bilo toliko mnogo da bipo`derali gospodare i ostvarili socijalnu revoluciju. Ada pri tom ni jedan metak ne bi bio ispaqen!

Barbara i Katalin se smeju.

KATALIN: Ti si odista lud, Kurt.

KURT: A kako bismo `iveli bez vas i va{e crkve, monsiwore? Bezva{eg terminala iz koga se kre}e u raj, svi bismo biliprimorani da gmi`emo po ovozemaqskom paklu na vjekivjekov.

KATALIN: (Smeje se)Kako da ne volim ovu budalu!

KURT: (@ovijalno opona{aju}i manir otmenih gra|ana)Qubim ruke, milostiva... A ovu pesmu posve}ujem tebi, muzomoja sa |ubri{ta!(Recituje)Pita{ me kuda lutam s vetrom,dok tramvaji piju tamu grada iza na{e ku}e;U no}i i groznici, dok s Paulom i Yimom,tra`e}i fiks i cure {to istinu o sebi na podustra}are na|u,Pevamo odu o metrou, i sa znakom detelineu praznom srcu,

76 Miodrag Ili}

iskola~enih o~iju pod neonom,bqujemo jedni na druge o va{oj lovi, gospodine,o tankom ~aju za samoubicui tupom pogledu vojnika-povratnika{to za izgubqenom rukom {ap}e.Ja ludim od `eqe da zarijem nokteu lice va{eg sveta.Da vam zderem ko`u, u no}i i groznici,s Paulom i Yimom,pod svetlo{}u neona dok vetar suze bacana |ubri{te predgra|a, tamo, iza nasipa...(Kratak tajac)

BARBARA: Tvoje?...Nije lo{e.(Benedetu)Kurt je poseban slu~aj. Svakog dana sklepa pesmu.

BENEDETO: Pesnik gneva i pobune!... Jedno pitawe, maestro: da li su tistihovi iz srca?

KURT: No, Sir! Iz leve cipele koja ima rupu. Ulaze u mene odozdo,s blatom. [ta }ete, svako ima neku manu. Ili je zrikav, ilikleptoman, ili pop.

BENEDETO: Ili ozloje|eni sin~i} koji pesmice pi{e na pole|initatine ~ekovne kwi`ice!

KURT: Ho}ete moju biografiju? Lepo. Dojen, hrawen, {kolovanmilosr|em bli`wih. Nepoznati darodavci, osmesi bez qu-bavi, plehani tawiri s poklowenom ~orbom pod raspetimHristom. I jo{ nekoliko sli~ica: Kurt {eta gospodskepse, Kurt izbacuje spla~ine iz restorana, Kurt {evi babe,Kurt kupa mrtvace, Kurt u~i u podzemnoj `eleznici, Kurtse brani od pedera koji mu nude “bed and breakfast”...

BENEDETO: Zanimqivo.

KURT: A vi ste, vele~asni, svakako visili na tatinom pimpeku?

BENEDETO: Na `alost, nije bilo ni tate, ni... kako ste to rekli?

KURT: Onda duvamo u isto govno, s tim {to je moja strana malovi{e {upqa!

KATALIN: Dosadan je jedino kad cmizdri o svom siroma{nom de-tiwstvu i mrtvim roditeqima. Kao da je od `ivih nekovideo koristi!

KURT: Katalin, darling, opet filozofira{. Jedan }uran je crk’okad je po~eo da misli...

Ma{ina za teror 77

Pojavquje se Fredi.

FREDI: Meni je `ao, gospo|ice...

KURT: Ko je ovaj baletan?

BARBARA: Radi za mog oca. Wegov li~ni gromobran.

FREDI: Va{ otac je naredio da nikoga ne pu{tamo blizu ku}e.

BARBARA: Za{to?

FREDI: To }ete wega pitati, gospo|ice. Moje je da vas zamolim dava{im prijateqima ka`ete da se {to pre udaqe.

KURT: Ni{ta od pi}a, Katalin. Idemo u neku boqu kr~mu. Ovdeionako poslu`uju te~ni eksploziv!... Babs, sre{}emo se usredu kod Klausa. Prizivamo duhove Marksa i Muhameda!Kakav duet, a?(Mahne rukom u znak pozdrava i ode zagrqen sa Katalin)

BENEDETO: Samo nekoliko re~i s tobom, Barbara.

BARBARA: U redu je, Fredi.

FREDI: Laku no}.(Udaqava se, po{to pa`qivo osmotri Benedeta)

BARBARA: Odavno te nije bilo. Na `alost, ne mogu te pozvati nave~eru.

BENEDETO: (Ironi~no)[to? [tedite na hrani?

BARBARA: ^uo si, moj otac ne `eli ve~eras nikakvo dru{tvo.

BENEDETO: Ni ja ne `elim wegovo dru{tvo. Ve} punih deset godina.Bogati ujak se i onako stidi siroma{nog sestri}a-teologa.

BARBARA: Pogre{no ga tuma~i{. On naprosto nema vremena ni zakoga.

BENEDETO: Za mene u toj ku}i postoji{ samo ti. A o tebi, draga ro|ako,{ire se kojekakve pri~e...

BARBARA: I zbog tih pri~a gnevni pastir vreba zabludelu ov~icu?

BENEDETO: ^uo sam da se vi|a{ na nekim mestima...

BARBARA: Jeste, moja du{a je u najozbiqnijoj opasnosti. [ta ti za-pravo ho}e{? Ispovest?

BENEDETO: Iskren razgovor. Kao onda kad si bila nepokretna, i kadsmo umeli satima da otkrivamo jedno drugome svoje misli.

78 Miodrag Ili}

BARBARA: Jadni Benedeto! Ti si jo{ zaqubqen u mene!

BENEDETO: Nikada tako ne{to nisam rekao.

BARBARA: Jesi ili nisi zaqubqen?

BENEDETO: Ja sam veran Hristov vojnik, Barbara.

BARBARA: Ponekad mi miri{e{ na dezertera, vojni~e.

BENEDETO: Na primer kad?

BARBARA: Na primer kad me priziva{ vrlinama i pritom merka{ kaopevac koku!

BENEDETO: Promenila si re~nik. Ona druga Barbara se molila i~itala je poeziju. Sawarila. Se}a{ se:“Novis te cantabo chordis,O novelletum quod ludisin solitudine cordis...”

BARBARA: Ona druga Barbara je bila paraliti~ar. Izi{la sam me|uqude posle ~etiri godine. I nisam prona{la mnogo poe-zije. Govor srca!.. [ta bi ti s ovim svetom? Da ga dr`i{ unetaknutom u`eglom stawu, obe}avaju}i mu ve~ni rajskikoitus sa malim ne`nim an|elima!

BENEDETO: (Vidno uzbu|en)Ima li u tebi jo{ stida?

BARBARA: Ni malo, lepi, posve}eni ro|a~e.

BENEDETO: ^uo sam da vodi{ slobodnu qubav?

BARBARA: I to, kad mi se prohte!

BENEDETO: Zar je to na~in da se svet promeni?

BARBARA: To je moja sloboda.

BENEDETO: Sloboda u kalu i bludu! Sme{na si u ulozi prevratnika!

BARBARA: A ti u ulozi milosrdnog mirotvoriteqa. Zaboravio si onoleto kad su nas poslali u planine?.. Bio si ve} sve{tenik.Ja sam imala samo {esnaest godina...

BENEDETO: Molim te...

BARBARA: Sad }u vam skinuti ~ak{ire, Hristov vojni~e, i pokazativas svetu u svoj nagoti va{e dvoli~nosti!

BENEDETO: Ti si bezobzirna!

Ma{ina za teror 79

BARBARA: Dakle, putujemo nas dvoje no}nim vozom. Sedimo u zamra-~enom kupeu. Ti drhti{ od straha i slatkog u`asa. Je litako? Tvoja ruka kre}e u lov... Zar ne?

BENEDETO: Jeste, pa {ta!(Pauza)Dodirivao sam te... I znao da se pretvara{ da spava{. Ti sime izazivala!

BARBARA: Volela sam tvoj dodir.

BENEDETO: To je pro{lost. Ja sam posle ka`wavao sebe... zato {to sam usnu u`ivao s tobom. Razume{?

BARBARA: Ipak, bilo ti je lepo?

BENEDETO: Spirao sam te ledenom vodom sa svoje ko`e. Mu~io telopewu}i se stotinama puta na zvonik.

BARBARA: I – kakav je rezultat? Gde smo sada?

BENEDETO: Vratio sam se bogu.

BARBARA: La`e{, Benedeto. Nigde se ti nisi vratio. Ti gori{ odqubomore, dragi moj. Progawa te sebi~na misao da pri-padam drugima. Da, spavam s wima, bezo~no, bez qubavi.

BENEDETO: Coito, ergo sum!... Parim se, dakle postojim! To je va{aanimalna ideja- vodiqa!

BARBARA: Na{a i tvoja, Benedeto! I ti si na{. Za{to ne bude{ ono{to jesi?

BENEDETO: Jesam da `edni dobiju vodu, da hleb i vino imaju i oni {tosu bez novca, kao {to je Hrist u~io. Ali, ne silom, negadostima i zlo~inima. Dobrotom, Barbara! Ovaj ru`nisvet promeni}e qudski um, vera, pra{tawe i razumevawe.

BARBARA: Nisi na propovedaonici, luda~e. Koga poku{ava{ da ob-mane{? Sebe?...Pquvali su te, uni`avali, postao si popzato {to si morao. [to su te besplatno {kolovali. I ti bida ru{i{, ali ne sme{, jer su te impregnirali biblijom,nadom u spasewe! Od te nade dnevno umire od gladi petnaesthiqada dece!.. Ti si na{, Benedeto!

BENEDETO: (Iznenada je obgrli oko nogu)Pomozi mi!...

BARBARA: (Miluje ga po kosi)Prvo sam sebi pomozi. Odlu~i se.

80 Miodrag Ili}

BENEDETO: Kako?...(Rida)@ivim izme|u dva pakla – ovog oko nas i onog nepoznatog!

BARBARA: Opasno brqa{, dragi moj. Hajde, ohrabri se.(Pridi`e ga, on ustaje)Ustani. Preparirali su te kao puwenu pticu. I mene suhteli... ali, ja znam, Benedeto! Znam! Pridru`i se nama!

BENEDETO: Ludom pesniku i bludnici, onima {to su malo~as biliovde?!

BARBARA: Meni.

Za~uje se brujawe automobilskog motora koje se udaqava. Dolazi Fredi.

FREDI: Gospo|ice, va{ otac zahteva da odmah u|ete u ku}u.

BARBARA: Reci mu da dolazim.

Fredi se povu~e.

BARBARA: Javi}u ti se. Idi sad.

Benedeto je poqubi u obraz i ode. Svetlost obasja sobu za dnevniboravak. Gosti su oti{li. Adam je raskomo}en, skinuo je sako i leptir--ma{nu. Pripaquje cigaretu u trenutku kad Barbara zakora~i premawemu.

ADAM: No}na dama je kona~no prona{la svoju ku}u.

BARBARA: Odlu~ila sam da se odselim.

ADAM: Kuda?...Za{to?

BARBARA: Ova staklena kutija nije za mene.

ADAM: Ku}u je gradio najboqi arhitekt. Wene slike su objavqene usvim ilustranim revijama. Ona je kao draguq ba~en u tra-vu...

BARBARA: Spomenik tvoje mo}i i ve~ne zime!(Poka`e rukom na novine koje su ostale na sto~i}u)Zar nisi video ove fotose? Unaka`ena tela, spr`ene qu-de...

ADAM: ^itala si?... Nije ba{ tako kako oni pi{u. Bitange! @iveod mene! Mogu da ih uni{tim. To }u i u~initi kad se ovozavr{i... Adam Kreb da im bude tira`ni mamac! Sit samnovinarskih {akala. A i ti bi mogla da se okane{ ve~itihsumwi i prekora. Tebi govorim, ~uje{ li?

Ma{ina za teror 81

BARBARA: [ta ho}e{ od mene?

ADAM: Ho}u, prvo, da se pristojno pona{a{ prema svom ocu. Ho}u,drugo, da sve izmeri{ pre nego {to stane{ uz one koji suprotiv mene. Ho}u, tre}e, da znam gde provodi{ vreme kadnisi u ovoj ku}i!

BARBARA: Zabrinut si zbog mene ili sebe?

ADAM: Tri dana te nije bilo. Nisi se javila ni telefonom. To neprili~i...

BARBARA: K}eri jednoga Adama Kreba, gospodara `ivota i smrti!

ADAM: (Spu{ta ton, pomirqivo)Tvoje zdravqe, Barbara! Ti si bila...

BARBARA: Bogaq! Reci slobodno, bila sam bogaq! A mo`da }u opetbiti.

ADAM: Ka`wava{ me, je li?

BARBARA: Tebe? Ti si neka`wiv.

ADAM: [ta se to s tobom dogodilo? Kako to razgovara{ sa mnom?

BARBARA: Ni{ta se nije dogodilo, tata. S nama i oko nas je uvek isto.

ADAM: Ne branim ti da raspola`e{ svojim vremenom. Ali, mora{voditi ra~una o sebi. O tome u kakvom se dru{tvu kre}e{.Novine }e jedva do~ekati da pi{u o...

BARBARA: Dovoqno pi{u o tebi. Moji nestanci su nezanimqivi.Vodim duge razgovore, slu{am muziku. A to nikome ne{kodi.

ADAM: [kodi tebi, draga moja. Ne svi|aju mi se one hermafro-ditske kreature oko tebe. Ne izgledaju mi ni malo muzi-kalno!

BARBARA: Oni su studenti, umetnici, intelektualci...

ADAM: ... anarhisti, levi~ari, antiglobalisti, islamisti, olo{!

BARBARA: Suvi{e si razdra`qiv. Ko je to dolazio ve~eras?

ADAM: Poslovna ve~era.

BARBARA: Sa naoru`anim ~uvarima oko ku}e!

ADAM: Pozvao sam Nilsena i jo{ neke qude.

BARBARA: Tako? Uspeo si da ga namami{? Sigurna sam da je mamac biokrupan.

82 Miodrag Ili}

ADAM: [ta ho}e{ da ka`e{?

BARBARA: Kupi}e{ ga zajedno sa wegovim “svetim ose}awem pravde izakonitosti”?

ADAM: Kako se usu|uje{, Barbara! Niko nikoga ne kupuje. Porazgo-varali smo kao qudi.

BARBARA: Nisi ba{ siguran u sebe ovog puta? Pla{i{ se?

ADAM: Taj ~ovek podi`e tu`bu protiv mene, dovraga, kao da samnekoga opqa~kao! A ja radim svoj posao.

BARBARA: Dakle, najzad neko koga ne mo`e{ slomiti.

ADAM: Tebe to izgleda zabavqa?

BARBARA: Pomalo.

ADAM: Sve vi{e me podse}a{ na tvoju majku. Ni ona me nikad nijerazumela.

BARBARA: Mama je za tebe bila samo reklama firme.

ADAM: Ja sam je voleo.

BARBARA: A ona je tebe trpela, kao {to se trpi ~ir u stomaku. Lepifoto-model u pratwi magnata! “Kupujte lova~ko oru`je saoznakom Kreb”! Ni one no}i kad je umirala nisi bio poredwe...

ADAM: Nije istina! Zakqu~ala je vrata i spre~ila me da u|em...

BARBARA: Zbog silne qubavi!

ADAM: Zbog lo{eg vaspitawa! [ta je ona znala o recesiji ikowunkturi? Ni{ta!... Ako ne zgrabi{ naruybine, qubavti ne}e pomo}i na berzi. @ene bi samo da blebe}u otri~arijama... A ja, ja sam krvario i dawu i no}u, otimaosvaku paru...Mogla je da putuje, dovraga, mogla je da ~ini{to ho}e, da luta po muzejima...

BARBARA: Sama!

ADAM: Sama, nego {ta! Kao {to je moja majka bila sama i imalasvoje du`nosti. Shvati, ja sam sin svog oca, kao {to je i onbio sin mog dede. Koncern Kreb nije pao s neba! Mi smo gastvarali, {irili se, ostavqali ne{to iza sebe. Na nas seova zemqa oslawala, kao {to se i danas oslawa.

BARBARA: Neuni{tiva, dobro navijena Krebovska opruga!

Ma{ina za teror 83

ADAM: Sve je to {a{avo, Barbara! Ja radim svoj posao kao {tozubar vadi zube, ili...

BARBARA: ... ili kao {tro yelat ve{a!... Danas su najunosnije nagaznemine. [ta }e{ s tolikim novcem?

ADAM: Baca}u ga iz aviona!... Nagazne mine nisu krive {to ih nekopodme}e qudima. One su ~iste kao svaka druga roba.

BARBARA: A oni koji }e biti razneti u komade sami su krivi {to nepaze gde staju?!

ADAM: Ma, to su brbqawa bez smisla! Optu`uju me da tajno snab-devam oru`je me|unarodne teroriste. A ne pi{u da snabde-vam i one druge koji se bore protiv terorizma!

BARBARA: Divno! Kakva svestranost!

ADAM: Dobro, {ta bi ti htela? Da se upi{em u Vojsku spasa? [ta}e se promeniti ako moj profit {~epa konkurencija?[ta...? Kao da qudi tobo`e mogu biti sre}ni! Daj im polasveta, tra`i}e drugu polovinu! Daj im ceo svet, tra`i}eMesec!... Gnu{aj me se, ako ho}e{, ali shvati da ti nemo`e{ biti ne{to drugo od onog {to sam ja!

BARBARA: Moram.

ADAM: I ne poku{avaj da glumi{ socijalnog reformatora, nimladog buntovnika. Tebi i te kako odgovara na~in `ivotakoji ti je dao tvoj bestidni otac!

BARBARA: Ho}u da se odreknem svega ovoga.

ADAM: Ti si... ti si si{la s uma!... Pod ~ijim si uticajem, devojko?Ko ti sipa u glavu te idiotarije?... Pazi, meni ni{ta vi{enije potrebno. Taj novac je tvoj.

BARBARA: Ovo je po~etak i kraj svakog na{eg razgovora. Dovikivawegluvih!

ADAM: Dovikivawe umornih i prenadra`enih. Istu{iraj se iodspavaj. I ja }u. Zna{, re}i }u ti ne{to. Niko od nas nebira svoje lice, telo, roditeqe. Ja sam ovakav. Umorni ris,nastrani fabrikant gvo`|urije za ubijawe. Dok si bilanepokretna, u kolicima, bila si moja k}er. [ta se pro-menilo otkako si ponovo prohodala?

BARBARA: Kako sam ti samo i{la na nerve sa {takama!

84 Miodrag Ili}

ADAM: To nije istina!

BARBARA: Za{to si me onda sklawao od qudi?

ADAM: Da se ne bi uzrujavala. Bio ti je potreban mir.

BARBARA: Naslednica mo}ne dinastije Kreb ne mo`e da stoji! To jebio tvoj jedini poraz, priznaj!

ADAM: Bilo je i ve}ih. Tvoje ozdravqewe je moja najve}a sre}a,makar me ti proglasila za kanibala.

BARBARA: (Uzdrhti, na ivici krika)Moje noge su posle svake tvoje po{iqke smrti otkazivalesve vi{e. Slike unaka`enih tela sa televizije usecale sumi se u mozak kao britva. Na svakoj na{oj nov~anici je kapqudske krvi. Ja nisam bila histeri~na, u`as, stid me jeubijao, paralisao...

ADAM: Koje{ta, dete moje! Doktor Loman ka`e da je to s medi-cinske ta~ke ~ista besmislica. Paraliza je bila posledicahisterije u pubertetu. Kad su napadi prestali – ti siozdravila!

BARBARA: Ali, dokle?... Tata, odrekni se tog krvavog posla, ja temolim...

ADAM: Dobro, dobro, znam – studenti pokazuju prstom na tebe.Razumem. Predla`em ti da nastavi{ studije u nekoj drugojzemqi. Ceo svet je tvoj.

BARBARA: Ne}u vi{e da studiram.

ADAM: [ta si naumila?

BARBARA: Ho}u da se spasem. Ho}u da ~inim protiv! Protiv, tata!Svakog dana protiv!

ADAM: Prekliwem te da se smiri{, dete moje, i da po|e{ upostequ. Ovoliko uzbu|ewe nije dobro za tebe.

BARBARA: Zar se ni{ta ne mo`e promeniti?

ADAM: Ne luduj. Mnogo je godina, mnogo patwe potrebno da bi pu`istorije prevalio milimetar. Ti ga ne mo`e{ ubrzati.

BARBARA: A za{to ne ba{ ja?... Zbog ovih mojih nogu? Ili zato {tosam tvoja k}i?

Ma{ina za teror 85

ADAM: Idi sad da spava{. Kasno je. Sutra }emo opet razgovarati.Mo`da bi mogla da ode{ nekuda na kra}i odmor. Razdra-`qiva si... Laku no}, dete moje. Nekada bih dobio poqubac...(Slegne ramenima i izi|e)

S druge strane u|u u svetlost Ingrid i tu`ilac Nilsen. On je sadmnogo mla|i. Dr`e se za ruke. Barbara za wih ne postoji, jer su oni unekom pro{lom vremenu. Nilsen je obgrli oko struka, privu~e k sebi.

INGRID: Morise, ponekad si mi tako potreban.

NILSEN: Samo ponekad?(Qube se)

INGRID: Ja sam udata `ena, ne zaboravi.

NILSEN: [ta ako nas oda Barbara..?

INGRID: Ona je jo{ mala. Nema bojazni. Jo{ ne razlikuje qude...

Ingrid i Nilsen nestaju u dubini scene. Barbara telefonira.

BARBARA: Halo? Benedeto?...Ja sam...Jesam te probudila?.. Ho}u dapre|em k tebi...Znam da je to crkva... Ali, ja sam ti ro|aka,mo`e se objasniti... Samo nekoliko dana, dok prona|emneki kutak. Molim te, Benedeto! Ne mogu vi{e ovako...Kada?...Odmah, kroz pola sata... Taksijem. Sa~ekaj me naulici.

Zatamwewe. U mraku odjeknu rafali automatskih pu{aka. Na platnu,spu{tenom umesto zavese, projektuje se yinovski fotos: troje-~etvoronaoru`anih, maskiranih qudi, opkolilo je automobil, izre{etan u te-roristi~kom napadu; iz otvorenih vrata ispalo je na plo~nik qudskotelo.

86 Miodrag Ili}

DRUGI ^IN

Prepodnevna svetlost obasjava Adama Kreba, policijskog inspektoraErika Torpa i jo{ dvojicu policijskih agenata, u sobi za dnevni boravak.Adam je u beloj opremi za tenis. Wegov reket je na foteqi. On upravotelefonira, dok policajci pretra`uju ku}u.

ADAM: Halo, molim direktora policije gospodina Munka... Leo? Jasam, Kreb. [ta ovo zna~i, dovraga? Za{to si mi poslaoqude u ku}u? Opkoqen sam kao Al Kapone... Molim te, sediu kola i do|i odmah ovamo! Ja to zahtevam od tebe... Jasno?...(Spusti slu{alicu)

TORP: (Da znak glavom dvojici agenata da izi|u. Oni se udaqe)Ja vam se izviwavam jo{ jednom, gospodine Kreb. Izdat jenalog da izvr{imo pretres. Molim vas da mi ka`ete sve{to znate.

ADAM: Ne znam ni{ta! I ne}u da znam... Ne poku{avajte da meume{ate!

TORP: Na `alost, ve} ste ume{ani. Morate nam pomo}i. Uglednequde love usred grada kao ze~eve. I vi ste mo`da na redu!

ADAM: A {ta onda vi radite, vi, policija?

TORP: ^esto smo nemo}ni. Te bande su nepredvidqive. Tu`ilac,gospodin Nilsen, otet je uprkos opse`nim merama bezbed-nosti.

ADAM: Ali, kako ja mogu da vam pomognem?

TORP: Ako nam sve ka`ete o drugom `ivotu va{e k}eri.

ADAM: Ona nema drugog `ivota! To su podmetawa...

TORP: (Mala pauza, fiksira pogledom Adama)Gde je sada gospo|ica Kreb?

ADAM: Rekao sam, verujem da je otputovala. Bila je veoma uzrujana,umorna...

TORP: Nikuda ona nije otputovala. I vi to vrlo dobro znate.

ADAM: Kako se usu|ujete da me optu`ujete za la`, vi, kako se onozovete..?

TORP: Torp. Inspektor Erik Torp.

ADAM: Da li vi to mene saslu{avate, inspektore? Po ~ijem na-re|ewu?

Ma{ina za teror 87

Ulazi Fredi, tako|e u beloj teniskoj opremi, nose}i reket.

ADAM: Danas ne}emo igrati, Fredi. Ova gospoda su nam pokvarilapartiju.

FREDI: Razumem, gospodine.(Nakloni se i ode)

TORP: Saslu{avam vas po svojoj savesti. U ovom ~asu mo`da ubijajujednog od vode}ih qudi ove zemqe, wenog dr`avnog tu`ioca.A on je nameravao da podigne optu`nicu protiv vas.

ADAM: Pazite, vi... [ta ho}ete da ka`ete?

TORP: Ni{ta, osim da trag do teroristi~kog podzemqa vodi upra-vo preko va{e k}eri.

ADAM: Dovraga, vi sumwate da sam je ja poslao da otme tog va{egNilsena?! Pa to prevazilazi ~ak i policijsku ma{tu, to jesumanuto i uvredqivo!

TORP: Poznajete li weno dru{tvo?

ADAM: Sretao sam te mlade blesane tu i tamo... Pa {ta onda?

TORP: Ti blesani pripadaju tajnoj “Prorokovoj armiji slobode”.Udru`eni antiglobalisti i islamski fanatici, egzalti-rana olo{. Ciq – uni{titi bezbo`nu “Imperiju zla”.Sase}i glave plutokratske hidre i ostvariti Muhamedovuviziju ve~nog zemaqskog bla`enstva. Oni podme}u eksplo-ziv, mitraqiraju, gospodine Kreb!

ADAM: Moja Barbara i ja nemamo nikakve veze s wima.

TORP: (Vadi iz unutarweg yepa dve fotografije)Pogledajte ove fotografije. Da li nekoga prepoznajete?

ADAM: (Razgleda fotografije koje Torp spu{ta na sto~i}; za-prepa{}en)Ovo su Barbara i Benedeto, sve{tenik crke Svetog Seba-stijana!... Ne}ete vaqda re}i da je jedan sve{tenik...

TORP: Postoje i takozvani simpatizeri. Nilsena su oteli nepo-znati mladi}i, wih dvojica, i dve devojke. Video ih je mesarkroz prorez roletne na svojoj radwi. Wegov opis ukazuje naizvesnu Katalin [kloski, potro{a~a marihuane i mu{ka-raca u neumerenim dozama. I na va{u k}er, gospodine Kreb.

ADAM: Dovraga..! I {ta sad ho}ete od mene?

U`urbano ulazi direktor policije Leo Munk.

88 Miodrag Ili}

ADAM: Leo!(Povede ga napred, kako ih Torp ne bi ~uo)Ovo nisam zaslu`io, ~ove~e!... Ja moram ostati po strani...Ne sme{ me uvla~iti...

MUNK: (Nervozno)Uvukla te je ro|ena k}i. Kad smo razgovarali posledwi put,ona nije bila pomenuta. Re~ je bila o Nilsenu i...(Ti{e, nagla{avaju}i svaku re~)... {korpiji koja treba samu sebe da usmrti...

ADAM: Nisam imao pojma da Barbara... Veruj mi. Ima li nade da seizvu~e?... Leo, pomozi mi. To mi duguje{, ~uje{ li! Molimte, Leo...

Zatamwewe. Zvowava crkvenih zvona, brujawe orguqa i potom glas sve-{tenika pra}en ehom, koji kazuje Miserere mei, Deus. Hor vernika ponav-qa wegove re~i. Glasovi crkvenog obreda se polako gube. Kad se sasvimuti{aju, svetlost obasja na desnoj polovini scene sobu u parohijskojku}i crkve Svetog Sebastijana, koja je zapravo deo Benedetovog stam-benog prostora. Soba je prostrana i sasvim skromno name{tena: drvenipod, beli zidovi, obi~an name{taj – jedan le`aj u neredu, nekolikostolica, sto. Na zidu veliko raspe}e. U uglu portabl-televizor i pri-mus za kafu. Na polici kwige i posu|e. Sasvim desno, na zidu, telefon.

U sobi zati~emo borce “Prorokove armije slobode”: Ahmeta – sna`nogtridesetogodi{waka tamne puti, smrknutog, ~ak prete}eg izraza lica,koji se nikako ne razdvaja od ma{inske pu{ke; Molesta – bradatogintelektualca zdepaste figure i mle~ne ko`e, kome kratkovidost nesmeta da deluje pouzdano i smireno; Barbaru, Katalin i Kurta.

Otmi~ari sede na stolicama, podu i le`aju. Naoru`ani su automatima,sada odlo`enim svuda naokolo. Kurt je za stolom, gde zavr{ava obed izkonzerve, slu`e}i se perorezom kao viqu{kom. Katalin mu dodaje kafu upapirnoj ~a{i, o~igledno posledwu jer svi ostali ve} dr`e svoje ~a{e urukama. Ona sedne pored Kurta. Ne obra}aju pa`wu jedno na drugo. Naekranu televizora smewuju se prizori policijske intervencije – legi-timisawe voza~a jednog automobila. Onda se pojavi voditeq.

VODITEQ: ... Policijske patrole pretresaju vozila i ispituju svesumwive prolaznike. Ministar unutra{wih poslova, go-spodin Majsner, izjavio je da opse`na istraga u kojoj u~e-stvuju sve rasplo`ive policijske snage, do sada nije dalaopipqive rezultate.

Molesto ugasi televizor.

KATALIN: Htela bih da rodim dete.

Ma{ina za teror 89

Niko joj ne odgovara. Pauza.

KATALIN: Kurt, hajde da napravimo malog muyahedina. [ta ka`e{?...Sa{ila bih mu vre}u i stalno ga nosila na le|ima.

KURT: Boqe dve vre}e. Obe za moja le|a u kojima bih teglio i tebei drekav~e.

KATALIN: Voli{ li me, Kurt?... Ho}u to da ~ujem.

KURT: Poludela si, {ta ti je! Zar je ovo prilika za qubavneizjave!

KATALIN: Sad je prilika vi{e nego ikad. Mo`da }emo uskoro...

KURT: Dobro, du{o, ti zna{... Volim te, razume se.

KATALIN: Onda hajde da pravimo malog Kurta, istog takvog }aknutog!Hajde, hajde, hajde...(Qubi ga, umiqava se)

KURT: Za{to ba{ sada?

KATALIN: [to da ne? Ku}a je velika. Ovo ~ekawe je ina~e dosadno...

KURT: Umiri se.

KATALIN: Onda ove no}i, dragi.([apatom)Bi}e nam lep{e nego ikad...

Duga pauza.

KURT: (@eli da zaba{uri prethodni razgovor pred drugovima)Znate li onu pri~u: bila tri brata – Klim, Klem i Klam.Klim se klimao, Klem se klemio, a Klam klamparao...

Niko ne reaguje – propao vic.

MOLESTO: (Gleda na sat)Za{to jo{ nema ^apajeva?

AHMET: (Vadi ne{to iz yepa i stavqa u usta, `va}e)Wu{i vazduh.

KURT: Ne{to mu je spora wu{ka. Oti{ao je pre dva sata.

MOLESTO: Mo`da kupuje hranu u supermarketu.

AHMET: Ne volim kad se neko negde izgubi.

MOLESTO: Moramo da ~ekamo.

AHMET: Kao mi{evi u loncu.

90 Miodrag Ili}

KURT: A lonac na tihoj vatri! Na{ Ahmet postaje msje Lafonten!

AHMET: Ja se ne bojim smrti. Smrt za ve~nu slavu Prorokovog imenaje put u yenet. Ako budem izabran da umrem, uzne}u sedinamitom me|u svoju bra}u. Ali nesta}e i oni koji poganesvaku stopu ove zemqe.

MOLESTO: Iz centrale }e nam javiti {ta da radimo.

KURT: Mnogo zapitkuje{, Ahmete, a to nije zdravo za ko`u po ovompromenqivom vremenu.

AHMET: Ne}u da me ulove u ovom buyaku. Centrala }uti, veze }ute,Molesto }uti. Da ogluvi{ od }utawa!

MOLESTO: ]utawe je na{e prvo pravilo.

AHMET: Ali, dok mi ovde }utimo, oni napoqu riju! Mogu da upadnu ida nas izbu{e. Ne}u da umrem kukavi~ki!

MOLESTO: Zasad niko ne}e upasti. Sve je smi{qeno i sra~unato.

AHMET: Kad beli intelektualci uzmu stvari u svoje ruke, ne}e bitidobra. Za{to smo ovog tu`ioca oteli, kad ne postavqamonikakve uslove?

MOLESTO: Nije tvoje da o tome brine{. Operacija ima jasan ciq.

AHMET: Ne verujem nikome, miri{qavi. [ta da radim ovde sa-tima...?

KURT: Uhvati se za jaja i odigraj kaza~ok! Jebi se! Samo nemoj dabude{ dosadan.

MOLESTO: Dosta je sad. Ja odgovaram za operaciju i nare|ujem daumuknete.

Pauza.

KATALIN: Ej, Ahmete! Jesi li o`ewen? Koliko ima{ `ena?... Ovo jeba{ blesavo – ni{ta ne znamo jedni o drugima. Ja ne znam niva{a prava imena. Za{to smo mi zajedno s ovim dobro-voqnim samoubicom?

MOLESTO: Imamo zajedni~kog neprijateqa: MMF.

KATALIN: On bi da satre sve od Wujorka do Moskve, da obre`e papu, da`ene ve`e za krevet s onim crnim preko lica i da im pumpamilione dece!... A mi, mi `elimo smrt eksploataciji inepravdi... istinsku slobodu i ni{ta vi{e, je l’ tako?

KURT: Ako je ~ovek o`ewen i uz to terorista, mora da bira izme|u`ene i revolucije, odnosno izme|u dva terora.

Ma{ina za teror 91

KATALIN: Tako? Za{to si ti uop{te sa mnom, Kurt?

KURT: Zato {to sam mlad i naivan. I {to u ovoj bo`joj rupi nemadrugih `ena. Osim Barbare koja se u celosti predala revo-lucionarnom zanosu!

BARBARA: (^ita neku kwigu)Ostavi me na miru.

KATALIN: (Osvetni~ki, Kurtu)Lepo. Misli{ da crkavam za tobom?... Zna{, sretnem ne-davno tipa u podzemnoj. Ka`e: “Zdravo, ribice!” Iskezio se.Ja onda odem ku}i i mu~im se da se setim ko je taj tip.Poznat mi je, a ne znam gde sam ga srela. I onda mi sine: to jejedan s kojim sam se tri dana tucala u motelu! I to mnogoboqe nego s tobom!

Molesto i Ahmet se smeju.

KURT: (Besno)Ala je sme{no! Kad ne uzme fiks ne zna {ta trabuwa!

BARBARA: Umuknite! Ho}u da ~itam.

KURT: Oho! Teoretska priprema za herojsku smrt u podrumu me|upacovima! Idejne potkovice na najlep{im nogama koje stu-paju u budu}nost.

BARBARA: Prestani da se benavi{. Za tebe i Katalin na{a akcija jecirkuski program sa erotskim numerama.

KURT: Ta~no! Sex and Revolution! Poezija i smrt.

BARBARA: Nije trenutak za {alu. Kroz pola sata mo`da }emo svi bitimrtvi u ovoj istoj sobi.

KURT: Pa {ta? Niko od nas ne o~ekuje Nobelovu nagradu za mir.Kladim se da ste ti i tvoj tata osigurani za slu~aj smrti navisoku premiju!...Kad je Julija, kuja koju sam {etao kaoslobodni umetnik, ujela Makbeta, jednog lova~kog yukca,osigurawe je platilo bogovski. Mogu tek misliti kako biti pro{la...

BARBARA: Kurt, Adam Kreb je moj otac. Ne mogu da podnesem tvojusprdwu.

KURT: Gospo|ica se mo`da pomalo kaje? A?

BARBARA: Ne kajem se, tu sam, s vama.

MOLESTO: Mi ne biramo svoje roditeqe. Od wih zavisi da li }emo ihvoleti.

92 Miodrag Ili}

Ulazi ^apajev – visok, ko{~at, lukavog pogleda, prekaqeni borac, pre-valio ~etrdesetu. Svi se umire. Gledaju ga s o~ekivawem.

KURT: Ve} smo pomislili da dr`i{ koncert u policiji.

^APAJEV: Kakav koncert?

KURT: Solo pevawa!

^APAJEV: Obi{ao sam okolne ulice. Ni{ta sumwivo. Qudi sede ukafanama, deca se igraju u parku. Helikopteri nas tra`e ponebu, a blindirani automobili po zemqi. ^e{qaju grad,ku}u po ku}u.

KURT: Jebi ga, nikad nismo bili bezbedniji!

^APAJEV: Zaobilaze crkvu. Ovde nas ~uvaju bo`ja promisao i auto-ritet Svetog Sebastijana...

Ulazi Benedeto. Uznemiren je.

KURT: ... i – razume se – budnost i hrabrost ~asnog oca Benedeta!

Benedeto, ne gledaju}i nikog, prilazi Barbari.

BENEDETO: (Ustru~avaju}i se zbog ostalih)... Morate prona}i drugo skloni{te. Ovo je posve}eno tle.Primio sam vas na nekoliko ~asova, a vi ste ovde ve} tre}idan...

BARBARA: (Mirno)Kad smo bili deca, verovao si u ~uda. Mi poku{avamo ~udo,razume{?

BENEDETO: Barbara, osvesti se! Strada}e{... To je ludilo!

BARBARA: Pru`a ti se prilika da umre{ sa mnom. To si hteo, zar ne?Ili se mo`da boji{?

BENEDETO: Ne bojim se, ve} se gnu{am. Vi ste brutalni. Treba seodricati, `rtvovati, a ne ubijati i otimati qude...

BARBARA: Ti tvoji qudi nemaju obzira prema dobroti srca.

BENEDETO: Ja sam se zavetovao da {irim veru u spasewe, a ne strah ipatwu...

^APAJEV: U}utkaj tog popa, Molesto. Ne samo {to ho}e da namprevrne jednog komandosa, ovu damicu iz boqe ku}e, ve}namerava i da nam otka`e stan. Ka`i mu da ne idemo odavdedok ne svr{imo s tu`iocem...

BENEDETO: Zar ovde?... Molim vas da ne skrnavite ovaj dom.

Ma{ina za teror 93

^APAJEV: (Prilazi mu)[ta je, duhovni~e? Zar ne u~i{ tvoju pastvu da pravdasti`e svako bo`je dete?

BENEDETO: To je bo`ja, a ne qudska pravda!

^APAJEV: Pravda je pravda i nema vlasnika.

MOLESTO: Ostavi ga, ^apajev. Ne zamerite nam, vele~asni, {to smouzurpirali va{u ku}u. Oti}i }emo na vreme.(Gleda na sat)Dovedite ga.

Kurt i Ahmet izi|u.

BARBARA: Ho}emo li da odredimo branioca?

^APAJEV: [ali{ se, curo! Ovo je preki sud. Ne vodimo gra|anskuparnicu povodom klevete u salonu... Branilac! Mo`da bimu ponudila i da se brani iz slobode, uz kauciju od neko-liko miliona?

BARBARA: Kakvo je to su|ewe bez prava na odbranu?

^APAJEV: Neka se brani sam. Da li bi on nama dao pravo da sebranimo? Da im doviknemo preko wihove {tampe i tele-vizije da je wihov sud om~a za budale..?

BARBARA: Ali, mi ne smemo...

Kurt i Ahmet uvode otetog tu`ioca Nilsena, u ode}i koja je bilaelegantna dok se nije izgu`vala i iscepala. Iz obu}e su mu izvu~enepertle, a iz pantalona kai{. Ko{uqa mu je raskop~ana. Neuredan je,neobrijan i umoran.

KURT: Poku{ao je da otvori prozor...

^APAJEV: Za{to, uva`eni?

NILSEN: Da bih udahnuo vazduh.

^APAJEV: I pustio neki krik eventualnim spasiocima? Ne zaboravida je sve uzaludno. Uvek bismo imali dovoqno vremena da telikvidiramo. Ti si, bratac, u rukama Armije slobode, kojaje precizno predvidela, ~ak uve`bala tvoju sudbinu. Jasno?

NILSEN: Za{to mi je odmah ne saop{tite?

MOLESTO: Zato {to }e va{a sudbina delimi~no zavisiti i od va{egdr`awa. Ovo je revolucionarni preki sud, pred kojim }eteodgovarati za progawawe ~asnih i slobodoqubivih qudi, iza prqave usluge me|unarodnim izrabqiva~ima.

94 Miodrag Ili}

NILSEN: To je, ako se ne varam, va{a optu`ba? Suvi{e je proiz-voqna, nepotkrepqena dokazima.

MOLESTO: Nismo tako vi~ni sastavqawu optu`bi kao vi, a i nemamodovoqno vremena ni razloga da se bavimo pravnim fi-nesama.

NILSEN: Drugim re~ima, hteli biste da budem po{to-poto kriv, kakobiste me mogli ubiti bez gri`e savesti?

MOLESTO: Savest nije ni vas nikada mnogo mu~ila. A da li }emo vasubiti – kako vi ka`ete – zavisi}e od mnogo ~ega. Najpre odva{e spremnosti da javno iznesete istinu o korupcijipravosu|a i da osudite svoju pro{lost.

NILSEN: Da li mogu da sednem?

MOLESTO: Izvolite.

Nilsen sedne na ivicu le`aja. Molesto, ^apajev i Ahmet sedaju okostola, kao neka vrsta sudskog ve}a. Kurt, Barbara, Benedeto i Katalinsu raspore|eni naokolo.

MOLESTO: Katalin!...(Katalin Ukqu~i mali kasetofon i spusti ga na stoispred Nilsena)Gospodine Nilsene, slo`i}ete se da prema vama postupamohumano i da niste bili podvrgnuti torturi?

NILSEN: Osim {to ste me silom dovukli ovamo, oduzeli mi sve {tosam imao kod sebe, bacili me na gvozdeni krevet u mra~nojsobi, spre~ili me da uzmem lekove i prisilili da jedemhranu koja mi {kodi! Ja sam {e}era{!...I {to ste me najzadpretvorili u su`wa pod pretwom smrti,mene, ~asnog ~o-veka koji je vr{io svoju du`nost po zakonima ove zemqe.

^APAJEV: Vidi, vidi, pa on se quti!(Daje znak Katalin da ugasi kasetofon, {to ona odmahu~ini)Slu{aj ti, nitkove, mnogo si nam srdit zbog nekih sitnica!Na na{ qubazni poziv sigurno ne bi sam do{ao ovamo.Boqi krevet i boqu sobu nemamo – ovda{wi hotelijerzahteva odricawe i mu~ewe tela radi spasa du{e.

BENEDETO: Mene ne me{ajte s va{im metodama.

^APAJEV: Ko tebe me{a, re~ je o bogu, pope!

Ma{ina za teror 95

NILSEN: Ne}e uspeti taj va{ plan. Ako osudim pre|a{wi `ivot, nabudu}i nemam prava. I nije mi ni potreban. Za{to mi nebiste ukratko rekli {ta ho}ete da postignete?...Da li je upitawu novac?

MOLESTO: Nipo{to, gospodine Nilsen. Mi se borimo ne samo protivsistema koji vi oli~avate, ve} i protiv va{eg novca.

NILSEN: Ne bih rekao, sude}i po tome {to pqa~kate banke.

MOLESTO: To nisu pqa~ke. Mi samo uzimamo deo onoga {to je stvorenoradom ve}ine qudi, da bismo pomogli upravo toj ve}ini daostvari malo vi{e pravde. Novac naroda slu`i narodu!

NILSEN: Dakle, revolucionarno samofinansirawe revolucije?Ipak, vi vr{ite provale, sejete strah i prisvajate tu|e,{to ve}ina svakako ne odobrava.

MOLESTO: Ve}ina ni{ta ne odobrava. Ona je slepa i neosve{}ena. Wutreba povesti, wene bu|ave uzore zameniti boqim. Ve}inanikad nije u pravu, ve}ina je stvorila tirane.

NILSEN: Ipak, bez te ve}ine vi ne zna~ite ni{ta!

MOLESTO: Ve}ina }e biti uz nas kad nam bude poverovala.

NILSEN: U {ta da poveruje?

MOLESTO: U na{u oslobodila~ku viziju.

KURT: Molesto, {ta je ovo – neki jebeni univerzitet!?

^APAJEV: Udari ga po zubima! [to mu titra{ jaja?!

NILSEN: Da prekratimo, {ta nameravate sa mnom?

MOLESTO: Da vas nateramo da poka`ete pravo lice, i da to lice vidiva{a ve}ina.

NILSEN: Pouka o nemoralu vlasti? Mo`da odmazda? A kako }ete menaterati?

^APAJEV: Imamo vi{e na~ina, budalo.

NILSEN: U va{im sam rukama. Mo`ete da ~inite sa mnom {ta ho}ete.Za{to ne prekratimo ovo poni`avawe?

^APAJEV: Zato {to odavno ~eznemo za ovim susretom, pa pomalou`ivamo. Dobi}e{ ono {to zaslu`uje{, a po meni zaslu`iosi smrt u govnima.

MOLESTO: Izbe}i }ete brutalnost ako priznate zlo~ine va{ih nalo-godavaca.

96 Miodrag Ili}

NILSEN: Vi ste mo`da pravnik?

MOLESTO: U~io sam sva{ta po malo. Ali ja sam sada onaj ko pita, a vionaj ko odgovara.

AHMET: [to mu ovo dozvoqava{...? Ne}u da slu{am ta va{a u~enasrawa! Zakla}u ga pre tvoje presude!

NILSEN: To je pravda za koju se borite!

AHMET: On nas izaziva, ^apajeve!

^APAJEV: Prvo pitawe, tu`io~e. Za{to podi`e{ optu`nicu protivAdama Kreba i koncerna “Fabeks”?

NILSEN: Zato {to su prekr{ili zakon.

^APAJEV: Koji zakon, ~iji zakon? Tvojih gazda! Za{to ga nisi optu-`io ranije, kad je naoru`avao Pino~ea, Idi Amina, Mar-kosa, Bokasu, Salazara i gomilu drugih diktatora i zlo-~inaca?... Onda je bio prav, a sad je kriv kad poneku pu{kudoturi nama i na{im saborcima!

NILSEN: Odbijam da odgovaram na va{a pitawa.

^APAJEV: Vide}emo. Mnogo si mi hrabar, Nilsene. To ovde ne vredi.Shvati da hrabri ne postoje. Postoje samo oni koji }e seupla{iti ranije ili kasnije.

NILSEN: Dokaza}u suprotno.

^APAJEV: Kladim se da }e{ biti u govnima do grla. Katalin!... Dodajmu ~a{u.

Katalin prinosi Nilsenu ~a{u s beli~astom te~no{}u.

^APAJEV: Popij!...

NILSEN: Ne}u. [ta je to?

KURT: Koktel “Sere Nada u Dolini sunca”.

NILSEN: Ne mo`ete me primorati!

^APAJEV: Ahmete! Kurt!...(Oni ga dr`e, dok se on o~ajni~ki otima. ^apajev mu silomsru~i u usta te~nost)Popij... sve... Tako! Vidi{ da ho}e{!

NILSEN: (S ga|ewem, zgr~enog lica)Fuj!...Odvratno. [ta je to?

^APAJEV: Aperitiv za na{ glavni jelovnik.

Ma{ina za teror 97

NILSEN: [ta sam to progutao?

KATALIN: Gorka so u malo ja~oj dozi.

^APAJEV: Za pola sata bi}e{ usrani heroj.

NILSEN: Gadovi!.. Glupaci!... To je sramno!...(Pada na kolena, ridaju}i)

Benedeto odlazi zgro`en, po{to se prekrsti. Zatamwewe. U tamiodzvawaju glasovi , pome{ani sa kakofonijom zvukova koju ~ine auto-mobilski motori, policijske sirene, rafali automatske pu{ke, krici,deformisana elektronska muzika...Krug svetlosti pada na Benedetasasvim napred, koji se moli kle~e}i.

BENEDETO: “Gospode bo`e, svedr`itequ, ti si nebesa razumom stvorio,i zemqu na temequ wenom zasnovao; sazdatequ i tvor~esveta, pogledaj na slugu tvog... “ Gospode, za{to moju mo-litvu ne prima{?!...(Pometen, ponovo kazuje molitvu)“Gospode, nek se postide oni koji tra`e du{u moju! Nekustupe natrag, i klone me se koji mi zlo `ele!...”

Iz tame mu pristupi Barbara. Na wen glas Benedeto ustane.

BARBARA: (Usplahirena, govori brzo i oprezno u strahu da je neko ne~uje)Benedeto... Molim te.. Ja nisam... nisam ovo htela... Ovo jezbuwuju}e ... Jesi li ih ~uo?...@rtvovala bih se za ne{todobro, ne{to veliko, ~ove~no... Moj otac je wihov, on jesva~iji, on je ... on je pobedio i teroriste i antiteroriste...i dr`ave i gerilu... Benedeto, {ta ja ovde radim? ...(Pla~e, zagwuri lice u wegove grudi. On je prigrli)

Zatamwewe. Kad se scena ponovo obasja, prisustvujemo nastavku “su|e-wa”: Molesto i Ahmet sede za stolom; ^apajev se unosi u lice Nilsenu,koji je u vi{e nego jadnom stawu – slomqen, poni`en, iznemogao... Kata-lin i Kurt sede na podu. Benedeto i Barbara upravo ulze. Atmosfera jeza stepen vi{e naelektrisana.

^APAJEV: (Grubo)Dakle, pri~aj sada o zakonu protiv opasnih. Kako motritequde, snimate ih, pakujete wihove re~i u policijska do-sijea, hranite kompjutere la`ima! Pri~aj o tim tajnimo~ima koje sve vide, svakome zaviruju u mozak!...([~epa ga za kosu, zabaci mu glavu)Ti si dvostruko kriv – kao slugerawa kapitalista koji goninas, komandose slobode, i kao u{kopqeni pravdoqubac kojigoni na{e snabdeva~e... Ti si prodano |ubre!..

98 Miodrag Ili}

NILSEN: (Stewe)To je sramno...Pusti me... Ni{ta ne}ete ~uti od mene...(Nervni napad, sko~i, odgurne ^apajeva, pa nasrne na wega;Ahmet, Molesto i ^apajev ga silom ponovo posade na ivicule`aja. On se gnevno otima)...Sviwe!... Podlaci!... Probisveti! Ubijte me ako ste qu-di... [to me mrcvarite!(Vi~e)Ja sam Moris Nilsen, a ne uli~ni vagabund! Ja sam dr`avnitu`ilac, vi, olo{u!... ^ujete li!

MOLESTO: Katalin!

Katalin hitro donese spremqeni {pric sa serumom. Ahmet i Kurtsna`no dr`e Nilsena, koji se otima, dok mu je ^apajev rukom zapu{iousta.

NILSEN: (Otimaju}i se, po{to povremeno uspe da zbaci ruku ^a-pajeva)[ta }ete sa mnom... Ne}u!...Pustite me, sviwe, idioti...

AHMET: Ne kre{ti, juna~ino!

KURT: Ovo je za va{e zdravqe, milostivi. Katalin, bodi!

Ahmet i Kurt savladaju Nilsena, koji se i daqe uzalud trza. Mu~anprizor. Katalin mu zadigne rukav i da iwekciju. ^apajev mu ponovoza~epi rukom usta, kako bi ga spre~io da vi~e. Molesto stoji zami{qenpo strani, dok se Barbara pla{qivo priqubila uz sle|enog Benedeta.

NILSEN: (Po{to ga puste, rop}u}i)[ta ste mi to dali?... Za{to mi to ~inite?

^APAJEV: Serum pristojnosti. Vakcina protiv globalisti~kog bes-nila.

NILSEN: To je sramno, odvratno!... Ja sam dobar ~ovek...

BENEDETO: (Prema nebu, sklopqenih ruku, mrmqa)Gospodine na{, Isuse, sine bo`ji, umilostivi jarosne ignevne, pomozi nevoqnima, isceli i ute{i mu~enike...

^APAJEV: Umukni, pope!

BARBARA: Molesto, tebi je povereno da vodi{ operaciju... Presta-nimo sada... Nije nam dozvoqeno da ga podvrgavamo tor-turi... To nije na{ na~in...

^APAJEV: Vidi malu! Ali, nije ni wemu dozvoqeno da nas zajebava!Uostalom, o tome mi odlu~ujemo...

Ma{ina za teror 99

BARBARA: Da, mi svi zajedno, kao }elija. Mi smo jedno!

^APAJEV: Jezik za zube, gospo|ice. Ne zanimaju nas va{e sentimen-talnosti. Ni va{i bur`ujski obziri.

KATALIN: (^apajevu)Kako sme{?...(Molestu)Ko mu je odobrio da vre|a drugove? U Prorokovoj armijislobode svi smo jednaki.

MOLESTO: Benedeto, izi|i.

Benedeto, koji se sve vreme molio, poslu{no po|e prema izlazu.

^APAJEV: I pazi, pope, da te ovoga puta tvoj bog ne prevari! Akou~ini{ neku glupost -–pretvorio si sebe u svetog mu~enikaBenedeta. Zato, pamet u glavu. Razume{?...Ti nam odgovara{za wega, Barbara.

Benedeto izi|e.

MOLESTO: ^apajev, opomiwem te da sam ja komandir }elije. Dakle,gospodine tu`io~e? Postavqeno pitawe jo{ va`i...

NILSEN: (Slomqeno)Koje pitawe..? Nemojte me mu~iti. Ja sam ve} star ~ovek.Celog `ivota radio sam za ovu zemqu.

MOLESTO: Ne}emo vam ipak podi}i spomenik.

^APAJEV: Hrabrost ti vi{e nije ja~a strana?

MOLESTO: Ni nas nisu mazili u va{im kazamatima.

NILSEN: (Sve bezvoqnije, nemo}nije)[ta ste mi to ubrizgali..?

MOLESTO: Mala doza skopolamina. Takozvani serum iskrenosti. Ali,ne bojte se. Wegovo jedino dejstvo je protiv jake voqe itvrdoglavosti.

^APAJEV: Bi}e{ kao jagwe, pa }emo se lak{e sporazumeti.

BARBARA: Dozvoli da mu ja postavim pitawe.

MOLESTO: Pitaj.

BARBARA: Vi poznajete mog oca, Adama Kreba. Trebalo je da podignetetu`bu protiv wega. Za{to to niste u~inili?

NILSEN: Zato {to ste me vi spre~ili.

100 Miodrag Ili}

BARBARA: Da li oklevate iz li~nog ube|ewa ili zato {to se bojiteodmazde?

NILSEN: Ni jedno ni drugo. Adam Kreb je kriv po zakonu.

BARBARA: A kako je izbegao zakon i va{u pravdu kad je radio po voqivlade i prodavao oru`je “na{im dobrim teroristima”?

NILSEN: Gospo|ice Kreb, ja sam u nemogu}nom polo`aju. Gonio iline gonio va{eg oca, ja sam u svakom slu~aju divqa~ zaodstrel. Ludilo je bezgrani~no, svaki smisao je izgubqen...A {ta }ete vi ovde?

AHMET: Ko ti je dozvolio da pita{?

BARBARA: [ta vam je Adam Kreb ponudio da odustanete?

^APAJEV: Ovo su li~na pitawa...

MOLESTO: Odgovorite, Nilsene!

NILSEN: Ni{ta mi nije ponudio.

BARBARA: La`ete. Bili ste u na{oj ku}i. Koliko ja poznajem svog oca,poku{ao je da vas pridobije.

NILSEN: To vi{e nije va`no.

BARBARA: Znala sam! Pristali ste..?

NILSEN: Va{ otac i ja ne mo`emo imati ni{ta zajedni~ko.

BARBARA: Ali, priznajte zaboga, to vas mo`e spasti, jer Prorokovaarmija slobode vidi u wemu svog saradnika.

NILSEN: A kad priznam, ubi}ete me {to nisam optu`io saradnikasvetskog imperijalizma!... On sara|uje i sa jednima i sadrugima, devojko!...

BARBARA: Taj {ugavi pokvareni sistem!

NILSEN: [uga tog sistema je i na va{im le|ima. Mene ne mo`eteuveriti da vam je ovde mesto. Krebova k}i – terorist,crveni islamski revolucionar!!

BARBARA: Ne podsmevajte mi se!

NILSEN: Sad mogu ne{to da vam ka`em. Jedne davne jeseni voleo samva{u majku. Ingrid je bila divna `ena, a vi – vi imate weneo~i... Idite ku}i, okanite se avanturizma!

^APAJEV: Molesto, prekini to! Uskoro }e on suditi nama!

Ma{ina za teror 101

BARBARA: (Iritirana, pokolebana)Da li mi znamo {ta ho}emo... [ta radimo ovde s ovim~ovekom?

MOLESTO: Ono {to je nare|eno.

^APAJEV: (Zavrne ruku Barbari, unosi joj se u lice)Ako te opseda sumwa, mala, mo`da bi da mu se pridru`i{?!

KATALIN: Izgubila je `ivce, ostavite je na miru.

^APAJEV: Ko tebe {ta pita? Ovde po~iwe da zaudara na izdaju,Molesto!

BARBARA: Pusti me...

MOLESTO: Prestanite. Nastavqamo.

^apajev je pusti, ali je fiksira pogledom prete}i.

KATALIN: Da skuvam kafu?(Po{to joj Molesto odobri klimnuv{i glavom, ona odla-zi u ugao i po~iwe da radi oko primusa)

AHMET: Dobro, ho}e li neko da ka`e ovom kurvinom sinu da mora damoli za `ivot, da je na{ uslov pu{tawe islamske bra}e izzatvora?!... I da Krebu ne sme da fali ni dlaka s glave dokne isporu~i i posledwi metak na{ima...

^APAJEV: (Nilsenu)Tvoja ko`a je izgubila svaku vrednost, veleuva`eni. Po-stoji samo jedan na~in da ostane{ me|u `ivima.

NILSEN: A to je?

^APAJEV: Da bude{ na{e oko i uho u policiji i pravosu|u, da namdojavi{ svaku nameru i plan pre nego {to krenu u akcijuprotiv nas.

NILSEN: Da budem va{ dou{nik... da pqunem na svoju zakletvu!

^APAJEV: Ili na svoj `ivot. Biraj. I nemoj misliti da mo`e{ da nasnadmudri{. Upamti, gerila je uvek ja~a od vas, dr`ave,nesposobne vlasti. Mi imamo bar hiqadu na~ina da teuklonimo. Dakle, tvoj odgovor...?

Nilsen se zgr~i, dr`e}i se za stomak. Na licu mu se ispisuje u`as.

NILSEN: Molim vas... Zlo mi je... Izvedite me napoqe...

102 Miodrag Ili}

^APAJEV: Gorki koktel stupa u dejstvo! Wegova ekselencija }e na-puniti ga}e!...(Cereka se)

NILSEN: Ho}u napoqe!... Molim vas, prekliwem vas...

AHMET: (Molestu)Nisi ~ovek ako ga pusti{!

^APAJEV: [ta si odlu~io? Govori!...

NILSEN: To je ogavno, sramno... Za{to me ovako uni`avate..?

KURT: Gospodin je mo`da uzeo na ~i{}ewe?...

Kurt, Ahmet i ^apajev se smeju, Katallin pokriva lice rukama, Barbarai Molesto }ute, okre}u glavu u stranu.

NILSEN: (U afektu, van sebe)Pristajem, bi}u va{... Bi}u jedna huqa vi{e! Bando zliko-vaca!... [ta dobijate mojim poni`ewem? Poredak ne}eteponiziti! Nijedno ime ulice ne}ete promeniti. Vi stezveri, gadovi! ^opor huligana! Uli~na |ubrad!... Ubijte meako u vama ima jo{ ne~eg qudskog! Ubijte pre nego {topoludim! ^ujete li, ni{tavila?! Zadrti glupaci! Huqeprimitivne, proklete..!(Dr`i se obema rukama za stomak i savija unapred kao da seklawa)

Zatamwewe.

Ma{ina za teror 103

TRE]I ^IN

U potpunoj tami – kakofonija glasova i {umova modernog `ivota, kojiizra`avaju op{tu pometwu, histeriju uzaludne policijske potrage inaraslih sukoba. Krug svetlosti otkriva Benedeta, kako kle~i i molise. Kakofonija zvukova pretapa se u svirku orguqa. Kad Benedeto pro-govori orguqe postepeno utihnu.

BENEDETO: (Sa poja~anim emotivnim intenzitetom; vapaj o~ajnika)Milostivi gospodine na{, koji jesi na nebu i zemqi, u|i una{e du{e, vrati nam qubav i spokoj, uzdigni nas iznadbezumqa i nasiqa, kako bi se tvoja sveta `rtva prenela upravdu me|u qudima. Kazni, gospodine, i onemogu}i osionei nepokorne, brutalne i surove, a otvori put nade i spasewaza o~ajne, gladne, gole, besku}ne, bolesne, na svetu suvi{ne,ugwetene i osramo}ene. Urazumi qudski rod. Zaustavi iz-vore nedu`ne krvi. Pomozi nam, gospode, da pro|emo krozogaq dana{wih dana... I spasi mi wu, gospodine. U~ini daostane ~ista i nevina, da opstane me|u zverima koje su zveripo tvojoj vi{oj voqi koju ne razumem, ne razumem, go-spodine...

Iza wegovih le|a stvori se Adam Kreb, u odelu s kravatom. Neodlu~an jetrenutak-dva, a onda dotakne rukom Benedetovo rame.

ADAM: (Tiho, obazrivo)Benedeto, sinko moj...

BENEDETO: (Trgne se, ustane, neprijatno mu je)Prislu{kivali ste u tami?

ADAM: Zar ovo nije crkva? Svako mo`e da slu{a sve{tenika kad semoli.

BENEDETO: Vi i ja nismo “svako”. Bar vi to niste za mene...

ADAM: Znam {ta ose}a{. Ali, mi smo obojica u nevoqi. Moramosada sve zaboraviti. Ho}u s tobom da govorim...

BENEDETO: Recite {to imate.

ADAM: Zar me ne}e{ pozvati u svoj stan?

BENEDETO: Na `alost, ne.

ADAM: Ja sam ve} bio tamo. Kucao sam. Kao da u ku}i nema nikoga..?Do{ao je i specijalni odred policije. I oni su poku{ali dau|u. Rekao sam im da tebi mogu verovati.

104 Miodrag Ili}

BENEDETO: Kakve vi veze imate sa specijalnom policijom?

ADAM: Vaqda nema{ nekog razloga da ih ne pusti{ unutra?

BENEDETO: Ne okoli{ite, uja~e. Do{li ste zbog Barbare?

ADAM: Nisi iznena|en?

BENEDETO: Za{to bih bio?

ADAM: Veoma sam upla{en, Benedeto. Osumwi~ena je za u~estvo-vawe u otmici Morisa Nilsena. Mo`e{ li mi pomo}i da jeprona|em?

BENEDETO: Kako bih ja to mogao?

ADAM: Tako {to si blizak s wom. Ona ti veruje. Mo`da }e ti sejaviti. Ili se mo`da ve} javila?

BENEDETO: I kad bi se javila, ja vam to ne bih rekao.

ADAM: Ne mo`e{ da mi oprosti{? Ja sam ti ujak...

BENEDETO: Mi smo stranci. Qudi koji se ne poznaju, koji se ~ak stidejedan drugoga.

ADAM: Ja se tebe ne stidim, Benedeto.

BENEDETO: Bili ste zaboravili da me je va{a sestra rodila.

ADAM: Nisam. Redovno sam pla}ao ra~une za tvoje izdr`avawe.

BENEDETO: ^oveku je potrebno vi{e od novca i ra~una.

ADAM: Zar je meni neko dao vi{e? Na ovom svetu je malo qubavi, amnogo obaveza, sine.

BENEDETO: Pla{ili ste se da ne potra`im deo bogatstva koji pripadamojoj majci?

ADAM: Woj nije pripadalo ni{ta. Ra~uni su ~isti. Ona je napu-stila porodicu zbog tvog oca, jednog alkoholisanog probi-sveta, ~oveka bez zanimawa. Na{ otac ju je razba{tinio.

BENEDETO: A wen brat, vi, za{to niste oprostili mladoj, zaqubqenojsestri?

ADAM: Oprostio sam joj, ali ona nije htela ni{ta od mene, od o~eveimovine. Vidim, mrzi{ me, mladi duhovni~e, jer nisi pozna-vao svoju svojeglavu majku. Gde je sada to ~uveno milosr|e zakoje se zala`e{?

BENEDETO: Ugu{ilo se u teskobi internata, u odba~enosti najbli`ih,usamo}i koja boli... uja~e...

Ma{ina za teror 105

ADAM: Ti si dobra du{a, Benedeto. Jeste, bio sam sebi~an prematebi...prema svima... Ja sam, ja sam bedni pohlepni idi-ot...Trebalo je da se dogodi ne{to stra{no, pa da vidimsamog sebe... Oprosti mi, ako mo`e{... Oprosti mi radiBarbare. Ona je u opasnosti. Moramo je izvu}i. Ti i ja.Molim te, Benedeto, molim te... Ja sve znam...

BENEDETO: Za{to onda niste provalili sa specijalcima?

ADAM: Zato {to ne}u da bude ubijena. [to i tebi ne `elim zlo.Uzdam se u tebe...

BENEDETO: Ne znam ni{ta o woj.

ADAM: La` je te`ak greh, vele~asni. Ja te ne}u izdati, ne boj se.Ne}u – zasad. Pripazi na Barbaru.(Odlazi, po{to se mimoi|e sa naoru`anim policijskimoficirom u crnoj uniformi kakvu nose pripadnici speci-jalnog odreda za antiteroristi~e akcije)

BENEDETO: (Uzdrhtao)[ta tra`ite u crkvi?...[ta ho}ete od mene?

Policijski oficir ga {~epa za bradu i unese mu se u lice. Zatamwewe.Trenutak kasnije osvetli se desni kraj scene – soba u parohijskoj ku}i.]elija Prorokove armije slobode je na nogama. Svi dr`e u rukama auto-matske pu{ke. Pritajili su se u nemom i{~ekivawu. Oslu{kuju nerazum-qive glasove koji dopiru spoqa. Nilsen sedi na krevetu. Umesto svojihpantalona na sebi ima dowi deo neke otrcane izbledele pi`ame. Ahmetje uperio automat u wega.

^APAJEV: Rasporedimo se po ku}i!

AHMET: (Repetira automat)Wega }emo prvog...

MOLESTO: Izi}i }emo na sporedan izlaz. On ostaje. A s wim...(Gleda ih redom)Katalin!

KATALIN: Za{to ja?

MOLESTO: Zato {to si najmawe upu}ena. Iz tebe ne mogu ni{ta dauzvuku.

AHMET: Zar da ga ostavimo `ivog, da opet progawa na{u bra}u!?

MOLESTO: Katalin }e pucati u wega pre nego {to u|u.

106 Miodrag Ili}

KATALIN: (Cepte}i od straha)Kurt, i ti ostaje{ sa mnom...?(On ne odgovara)Reci da ostaje{... U `ivotu i smrti, Kurt... Molim te,reci...

MOLESTO: Izlazite sad!(Daje Katalin svoj automat)Uzmi! Ako ne izvr{i{ zadatak, zna{ ve}...

KATALIN: (Prestravqena, vapiju}i, {apatom)Kurt... Prekliwem te... Ne smem sama...

KURT: Mora}e{, Katalin. Organizacija je va`nija od nas.(Odvoji je od sebe i po|e za ostalima)

Iznenada, me|u wih bane Benedeto. Svi zastanu.

BENEDETO: Nek vas |avo nosi! I mene s vama... Proklet dan kad sam uovo upao!

MOLESTO: Gde su...?

BENEDETO: Oti{li. Specijalan odred. Poverovali da nema nikoga.Ovo ~inim samo zbog tebe, Barbara.

KURT: (Svima lakne, vra}aju se)Romanti~ni isposnik spasava nedostojnu dragu, a s wom iostale svatove!

KATALIN: (Kurtu)[ta ti je sme{no, ti, gade?!

KURT: Oprosti, smokvice. Nare|ewe je nare|ewe.

KATALIN: Kukavice! Sad znam s kim imam posla. Pesnik la`i, to siti! Pravi pesnik umire za istinu, qubav, za qude. Ti sigwida, a ne pesnik!...(Ode u ugao i sedne na pod, jecaju}i)

Svi se opu{taju. Vra}aju se na svoja mesta. Pauza.

KURT: ^ovek za~as postane govno. Upla{io sam se za svoj jebeni`ivot, koji nikome nije potreban, osim mo`da samo tebi,Katalin. Da li mi uop{te znamo na {ta smo spremni?

MOLESTO: Nastavqamo gde smo stali.

NILSEN: Zar posle svega, u ovakvom stawu..?

MOLESTO: Da ima vi{e vremena, dali bismo vam priliku da se pri-berete. Ali, ko zna, oni }e se mo`da vratiti.

Ma{ina za teror 107

AHMET: [ta je, `ali{ ga?... Evropqani, intelektualci!

^APAJEV: Svi su oni jedno isto, moj Ahmete. Igraju gospoda fer plej,imaju ono prefiweno razumevawe koje nama nije utucano uglavu!

MOLESTO: Upozoravam te, ^apajev, da pazi{ {ta govori{. Ne mo`emosvi biti divqe krvolo~ni. Na{ pokret }e uspeti akoslomijemo izrabqiva~e, ali ako istovremeno ukrotimo`ivotiwu u sebi.

^APAJEV: Yes, Sir!

MOLESTO: (Nilsenu)Po{to ste prihvatili da sara|ujete s nama, gospodineNilsen, odgovori}ete odmah na neka pitawa. Da li vam jeneko iz vlade signalizirao kako da se postupa prema poli-ti~kim zatvorenicima?

NILSEN: Ne, direktno.

MOLESTO: Va{ odgovor primamo kao priznawe. Dakle poslali ste uzatvor sedamnaest ~lanova Armije slobode, od kojih sutrojica bila docnije usmr}ena. Tobo`we samoubistvo ve-{awem o radijator! Kako su se to tri ~oveka dogovorila daumru na isti na~in, i gde ste ~uli da je mogu}no obesiti se oradijator?... [ta zanate o insceniranim ubistvima?

NILSEN: Nisam u~estvovao ni u kakvim ubistvima, ne znam da su bilainscenirana. Komisija je utvrdila ~iweni~no stawe.

MOLESTO: Va{a komisija!

BARBARA: Da popijemo kafu...? Mo`da se nije sasvim ohladila...(Prilazi primusu, naliva kafu u papirne ~a{e)

AHMET: Ja sam gladan. A sigurno i on...

^APAJEV: To mu je sigurno prvi put u `ivotu. Je li, Nilsen, da li sinekad gladovao?

NILSEN: Da, kao siroma{an student.

^APAJEV: Vidi, vidi proletera!

Barbara svakome pru`a ~a{u s kafom. Slu`i ih nekim sitnim pecivom.Dolazi do Nilsena.

NILSEN: Ne, hvala.

108 Miodrag Ili}

^APAJEV: [ta je, {trajk gla|u mo`da? Taj otrcani trik ne}e upaliti.Ubrizga}emo ti glikozu, hrani}emo te kqukawem, ali `i-ve}e{ onoliko koliko mi budemo odredili.

BARBARA: Gospodine Nilsen, uzmite bar kafu. Prija}e vam...

^APAJEV: “Gospodine Nilsen”!... ^ujete li vi ovo?(Barbari)Mo`da bi mogla da mu se izvini{ {to danas nije dobio svojuobi~ajeni obrok: biftek, rajnsko vino i kompot od {pan-skih breskvica!(Gnevno)I mogla bi da mu se izvini{ {to je u lo{em dru{tvu, je li,gospo|ice!

BARBARA: Moramo imati neke obzire...

^APAJEV: Mi smo ~ista~i ovog |ubri{ta, zna{ li to! A kad ~ista~treba da pomete smrdqivi drek, ne vodi ra~una o tome da li}e ga o{tetiti metlom. Mi smo se odrekli svega. Za nasnema uzmicawa i kajawa. Mi smo na sru{enom mostu –ispred tebe provalija, iza tebe vatra. I tako }e nam biti doposledweg Nilsena na ovom svetu!

BENEDETO: (Barbari, obazrivo)Ti ne pripada{ wima...

BARBARA: (Resko, {apatom)Umukni! Ja najboqe znam kome pripadam.

BENEDETO: Dogodi}e se ne{to... Oni su slepi od mr`we...

BARBARA: Ako se pla{i{, mo`e{ da nas izda{.

^APAJEV: [ta vas dvoje tamo {urujete?... Krasna sprega! Tatina}er~ica i pop! Pazi, mala, ti si nas dovela ovamo i uvuklatog beskrvnog bo`jeg slugu u na{u borbu. Odgovara{ namglavom za wega.

BARBARA: Benedeto jo{ nije sve shvatio. Ali, on je s nama.

AHMET: Ma, ja bih ga skinuo kratkim rafalom!

MOLESTO: ^ekajte, moramo pridobijati qude.

^APAJEV: Koga da pridobije{? Nema pomirewa. Ko nije s nama,sigurno }e ti pucati u potiqak. Moramo zbrisati wihovecrkve, {kole, parazitske banke, gangsterske kompanije,wihove varqive parlamente i partije, wihovo zlo~ina~kopravosu|e. A ovaj Nilsen ovde je taj koji ~uva ceo establi-{ment u neokrwenom stawu. Taj }up je prili~no naprsnuo!

Ma{ina za teror 109

NILSEN: Ali, u wemu se jo{ donosi voda.

MOLESTO: Nismo isterali na ~istac pitawe Adama Kreba. Mi `e-limo da ga oterate u zatvor kad zavr{i posao, kad isporu~inaru~eni kontigent kupcu na istoku. Dostavqa}ete naminformacije svakoga dana, preko... o tome }emo kasnije, u~etiri oka... Izvedite ga sad.

Kurt izvede Nilsena i ubrzo se vrati.

MOLESTO: Da li je sve snimqeno?

^APAJEV: Da.(Preda mu kasetofon koji je bio na ivici stola)

AHMET: [ta }emo s wim?

MOLESTO: To ne zavisi od nas. ^eka}emo odluku kad centar preslu{asnimak.

KATALIN: ]utite!...Ti{e!...(Oslu{kuje)

MOLESTO: Benedeto!...(Dâ mu znak da pogleda da li ima nekoga pred vratima)

^apajev i Kurt upere automate. Benedeto izi|e. Posle nekoliko sekun-di se vra}a, pra}en Fredijem, telohraniteqem Adama Kreba.

BENEDETO: Znao je lozinku.

MOLESTO: Ko si ti?

FREDI: Pseudonim Norbert.

KURT: Hej, baletan!...

BARBARA: Stanite!... On... on ne bi smeo da zna da smo ovde... On je...

MOLESTO: Poznaje{ ga?

BARBARA: Naravno. Ne verujte mu ni{ta. Radi za mog oca.

FREDI: Oladi malo, curice. Ja radim samo za Prorokovu armijuslobode.

BARBARA: La`e! To je klopka...

FREDI: Tatica Kreb je veoma zabrinut za svog malog komandosa.

BARBARA: Ovaj monstrum otkucava na dve strane.

FREDI: Da, Adam Kreb je pod mojom za{titom i mojom kontrolom.

BARBARA: Ka`em ti, ~uvaj se, Molesto!

110 Miodrag Ili}

FREDI: Ti si Molesto?

MOLESTO: Ko te {aqe, Norberte?

FREDI: Centrala.

MOLESTO: Kurir?

FREDI: Najpodesniji s obzirom na poverewe koje u`ivam. Dajte mikasetu. Imam poruku.

BARBARA: Kad bi to {to govori bilo istina, on bi bio jedini... Jedinikoji je uspeo...

^APAJEV: U ~emu?

BARBARA: Da podvali Adamu Krebu! Bio si mi uvek qigav, Fredi...

FREDI: Policija je ponovo pretresla va{u vilu.(Molestu)U wenoj sobi proina|ene su {ifrovane bele{ke, pisma ifotografije. Na jednoj su ona i ~asni paroh pred ulazom uovu istu ku}u. Iz pisama se vidi da wih dvoje pomalopodvaquju bogu. Zato smatrajte da ste otkriveni i kidajteodmah odavde!

MOLESTO: A Nilsen?

FREDI: Ostaje sa jednim ~ovekom koji }e izvr{iti presudu. Likvi-dacija u pet sati, osim ako napadnu ranije.

MOLESTO: Za{pto u pet, a ne odmah?

FREDI: Dat je rok da dotle oslobode petoricu na{ih.

MOLESTO: A ti?

FREDI: Gubim se ovog ~asa.(Uzima kasetofon)

MOLESTO: Nisu nam rekli da postoji{...

FREDI: Ja sam malo tajno Prorokovo iznena|ewe. Preko moje mladegazdarice i nekih wenih prijateqa dr`im na oku ovu }eli-ju, koja }e danas biti rasformirana. Idete na razne strane.Sad kud koji... Adios, mu}a}os!(Odlazi)

Svi su zbuweni nekoliko sekundi, a onda usmere pogled na Barbaru.

BARBARA: Za{to me tako gledate?... Snimci su na~iweni ranije,kunem vam se, kad nisam ni slutila...

^APAJEV: Mala qubavna uspomena? Onako slu~ajno!

Ma{ina za teror 111

AHMET: Kurvice gospodska, {to nisi napisala i adresu da se paj-kani ne mu~e tra`e}i ovu crkvu?

KATALIN: Pa, ti si nas provalila, glupa~o! Oni mogu da upadnu ovamosvakog ~asa!

BARBARA: Nisam mogla ni da pretpostavim...

^APAJEV: ^apajev ima nos na oseti komandosa iz modnog `urnala!Manekeni revolucije u “rols-rojsu”! To je ipak izdaja,gospo|ice Kreb!

BARBARA: Idioti prokleti! Nisam htela... Ne zovi to izdajom, ^a-pajev, ~uje{ li! Ja sam ~lan ove }elije kao svako od vas.Pogre{ila sam, ali ne namerno.

^APAJEV: A kako da nazovem nekog ko je uba~en u Armiju slobode da binas izru~io policiji?

BARBARA: Nema{ prava da tako govori{!

AHMET: Nego kako da govori? Tvoj stari je krvavi lopov koji nam jezasad potreban. A takva kao ti vi{ak je na ovom svetu!

KATALIN: Priznaj da su te ubacili!

BARBARA: To nije istina!

AHMET: (Repetira automat)Zbog takvih sam po~eo da stavqam eksploziv pod qude.Pqunuo na ovaj prokurvani svet. Bio sam kuvar kod takvegospode. Bacili su me na ulicu zbog lo{e obarenog jastoga.Prodavao sam krv klinikama za bogate. Za one iste kojipqa~kaju i ubijaju moj narod. Rekao sam sebi: “Ahmete,osveti}e{ se, posledwe si kopile ako ne polo`i{ `ivot zasvoju veru!”

Barbara uzmi~e, upla{ena.

MOLESTO: Ahmete, skloni to! Nema{ prava da sudi{ sam...

^APAJEV: Ovoga puta ima. Imam i ja, ~uje{ li, genije? Za nama u ovomtrenu traga bar pet hiqada policajaca. Cela zemqa digla sena noge. Mi nemamo ni imena, ni adrese, ni ~aska sna, agospo|ica seje fotografije i bele{ke! Ja sam sve stavio nakocku. Ne}u da me neko isporu~i kao vola onim kasapimanapoqu!

MOLESTO: Stanite! Ja ovde nare|ujem. Ako u~inite bilo {ta protivwe, presudili ste i sebi.

112 Miodrag Ili}

AHMET: (Odlo`i automat, otpqune)Mislioci! Presovane bube iz bu|avih kwiga! Vi ste uProrokovoj armiji slobode samo teoretski! ^apajev i jasmo izujedani {ugavi psi! Vi ra~unate s nekim `ivotom,nekad, negde. Mi - ne. Sad ili kasnije skinu}e nam glavu zava{e ideje. Za va{ novi svet. Jebem vam taj svet!

^APAJEV: Ko odgovara {to smo dovedeni u ovu stupicu, dok na{efotografije dele na svim aerodromima od Kanbere doGrenlanda?

BENEDETO: (^apajevu)[ta ti ima{ u du{i, osim mr`we i nasiqa? Ti si fanatikkoji bi da uni{ti sve oko sebe bez razmi{qawa!

^APAJEV: Gotovo da si u pravu. Ali, ko tebe ne{to pita?

BENEDETO: Hrist je beskrajna qubav za sva qudska bi}a, qubav koja odneprijateqa ~ini brata. Potra`i Hrista u sebi!

MOLESTO: Dosta sad. Rekli ste sve {to imate. Gubimo vreme.

^APAJEV: Vreme je ionako izgubqeno. I mi svi u vremenu. Sve trebapo~eti ispo~etka. Spr`iti Akropoq, Sikstinsku kapelu,Luvr, Kremq, Britanski muzej... Iscediti sve nakupqeneotrove, vratiti se ~oveku, golom, samom, na nuli. Dati mu{ansu da po~ne ponovo.

BENEDETO: Ti bi da vrati{ ~oveka na drvo! Ti si glup!

^APAJEV: (Udari ga, Benedeo se zanese)Umem ja i po zubima, o~e!..

MOLESTO: Nare|ujem da prestanete!... Policija }e upasti svakog ~a-sa...

KATALIN: Moramo odmah odavde...

KURT: Niko ne pomiwe na{eg otetog pravednika. Ko ostaje swim..?

AHMET: Prepustite ga meni.

MOLESTO: ^uli ste, nare|eno je tek u pet.

^APAJEV: [ta mislite o tome da s wim ostanu zaqubqene pti~ice?Frajlica i pop?

AHMET: To zna~i da bi ona...

MOLESTO: Za{to ba{ ona, ^apajev? Objasni.

^APAJEV: Zato {to nas je provalila. Dajemo joj priliku da se iskupi.

Ma{ina za teror 113

KURT: Ali, ona ne}e umeti!.. Ona je...

BARBARA: [ta sam ja?... Izdajnik, reci slobodno!

MOLESTO: U redu. Barbara, ima{ li pi{toq?.. Uzmi moj.(Stavqa pi{toq na sto)Ukoliko upadnu, ti zna{... Prvo wega.

BARBARA: (Ironi~no)Zar se ne bojite da }u ga pustiti i pobe}i?

^APAJEV: Na{e o~i su svuda. Od Armije slobode se ne mo`e pobe}i.Puca}e{ mu u glavu ta~no u pet. Jasno, curice?

BARBARA: A on?(Pokazuje na Benedeta)

MOLESTO: Ne}e imati kud. Posta}e tvoj i na{ zauvek... Odlazimosvako na svoju stranu. Prvo ^apajev i ja... Ostali kroz petminuta, kroz crkvu.

Svi se hitro spremaju, uzimaju svoje stvari, osim oru`ja koje stavqaju nasto. ^apajev i Molesto mahnu svima i izi|u. Kurt pri|e Katalin.

KURT: Ide{ sa mnom?

KATALIN: Re~eno je – svako na svoju stranu.

Kurt klimne glavom i izi|e. Katalin pri|e Barbari. Zagrli je.

KATALIN: Oprosti.

Barbara ne reaguje. Katalin je ostavi i brzo izi|e. Posledwi je ostaoAhmet. Odmeri sumwi~avo Benedeta, pa Barbaru. Hteo bi ne{to daka`e, ali samo im pripreti prstom. Izi|e hodaju}i unatra{ke. Kadnajzad ostanu sami, Benedeto pri|e Barbari.

BENEDETO: Ne}emo ~ekati policiju. Idemo odavde!

BARBARA: Kuda?

BENEDETO: Ovde smo mrtvi.

BARBARA: I napoqu smo mrtvi.

BENEDETO: Moramo poku{ati!

BARBARA: Ja ne odustajem od zadatka. Mora}e da mi veruju.

BENEDETO: Drugi se igraju vama, shvati! Sve je to razra|ena ma{ina zateror.

BARBARA: Pokaza}u im ja ko je izdajnik. U{la sam u sve ovo svesno. Jaznam za {ta se borim.

114 Miodrag Ili}

BENEDETO: Urazumi se...

BARBARA: Ti si kukavica, Benedeto.

BENEDETO: (Qutito)A ti bunca{ kao uli~ni agitator! Spasavajmo se, be`imodok ima vremena!

BARBARA: Be`awe nije obi~aj Krebovih. Ja sam raskrstila s ocem iwegovim krvavim biznisom, ali sam ostala tvrdoglavi,uporni Kreb, koji ima jasan ciq.

BENEDETO: Ciq? Muhamedanski sredwi vek ili mo`da socijalizam?Arkadija, pravda, jednakost, pora`eni imperijalizam! Svesu to pogubne besmislice na koje se naseda uvek ispo~etka,samo da bi qudi uzalud umirali, i da bi sve uvek ostaloisto!

BARBARA: Nikad nije isto.

BENEDETO: Misli{ da ste se vi prvi setili da zlo~inima, diverzijamai podmuklostima ru{ite svet? Koliko hiqada godina sekuju zavere i pripremaju ubistva, koliko je tajnih pokretanastalo i nestalo? I {ta? [ta je ostalo od tih zaborav-qenih samoubica?

BARBARA: Ostali smo mi koji znamo da se mora istrajati do kraja.

BENEDETO: Kog, kakvog kraja, za ime boga?!

BARBARA: Do smrti. Do uni{tewa i nas i wih. Do nekog novog po-~etka, za nove slobodne qude.

BENEDETO: Buncawa! Ti novi slobodni qudi opet }e po`eleti vi{e.Uvek vi{e! Pokorava}e druge. Zar ne shvata{?... Ja ho}u daostane{ `iva.

BARBARA: I ja to ho}u. Ali, ~asno, kao neko ko se nije predao, ko jeu~inio sve... U~inio sve, razume{!

BENEDETO: Demon te je opseo. Ta{tina! Sve je to danas politi~ki{ou-biznis, predstava za budale. Re`imi finansiraju tero-riste da bi im slu`ili, a upla{e se onda kad se ti istiteroristi otmu i okrenu pu{ke na wih. Lakrdija, Bar-bara!... Va{a izopa~ena pobuna, crvena boja u Prorokovojbradi, u`asava qude. Mladima su danas potrebniji disk--yokeji od kvazirevolucionara!

BARBARA: Qudima treba otvoriti o~i.

BENEDETO: Ali, usavr{avawem duha, bez krvi!

Ma{ina za teror 115

BARBARA: Usavr{avawem? ^ega? Op{teg licemerja, kupoprodaje `i-vota, pqa~ke poni`enih i osiroma{enih? Taj sistem trebauni{titi.

BENEDETO: Ko da ga uni{ti? Ti?

BARBARA: Mi, gerila. Tehni~ari nasiqa – kako nas zovu, jer se pla{ena{e snage. Mi smo ja~i od wih. Mi, desperadosi, tupama-rosi, komandosi podzemqa, Muhamedovi sinovi, hri{}an-ski otpadnici, pistolerosi, anarhoteroristi... Mi koji smozga|eni tvojim sistemom!

BENEDETO: Ako te danas ubiju, tvoja borba prestaje!

BARBARA: Ne, tek po~iwe, Benedeto!

BENEDETO: Spasi se da bi mogla da se bori{.

BARBARA: Kako? Kako da se spasem? Gde je ta tvoja obe}ana zemqa?...Ne zna{! Ako ho}e{, idi. Ja ostajem ovde.

BENEDETO: Gospode, {ta }e biti ako sada nai|u?

BARBARA: Zna se.(Izvadi iz yepa malu ampulu)Zna{ li {ta je ovo?...(Spu{ta je na sto)Ko posledwi ostane, ampula je wegova.

BENEDETO: (^vrsto je zagrli)Ovo je suludo....Barbara!... Ja te volim...

BARBARA: (Brane}i se)Ne... ne... Ne}u to... Doka`i da vi{e nisi onaj stari, bogo-boja`qivi, ponizni, glupi... Je li da nisi?

BENEDETO: Ne znam.

BARBARA: Ne zna{?... Uzmi ovaj automat. Pucaj u wega ako sme{!(Pokazuje na raspetog Hrista)

BENEDETO: (Odbija)Ne umem... Ne tra`i to od mene...

BARBARA: Seti se svih koji su ti punili mozak strahom: oca, {kole,semeni{ta! Pokornost i kazna!... To si ti. Strah! Od ~e-ga?... Gledaj! Wega nema!(Ispali dugi rafal u raspe}e na zidu)Nema! Nema! Nema!...

116 Miodrag Ili}

BENEDETO: Ne! Barbara!...(Ridaju}i, zagwuri lice u wene grudi)Ne!...(Ponavqa “ne” vi{e puta)

BARBARA: (Odbaci automat. Uhvati mu rukama glavu)Vidi{, ni{ta se nije dogodilo. I ne}e... Do|i...(Sedne na le`aj, pru`a ruke k wemu)Do|i... Do|i...

BENEDETO: Blud je greh!

BARBARA: Podeli ga sa mnom... Ne boj se, i `enu je bog stvorio...

Benedeto tako|e ispru`i ruke, kao u transu. Zakora~i k woj. Zatam-wewe. Napred levo svetlost obasja Molesta i ^apajeva.

MOLESTO: Ovde se rastajemo, dru`e. Spavaj kod nekoga. Izbegavajhotele.

^APAJEV: Kod koga mogu da spavam? Napustio sam sve prijateqe, aprijateqice su napustile mene.

MOLESTO: Va`no je imati nekoga. Si{ao bih s uma kad ne bih imaonekoga da zagrlim.

^APAJEV: O`ewen si?

MOLESTO: Mariola `ivi sa mnom. Isti fakultet, ista interesovawa.Navikli smo jedno na drugo. Vaqda je to qubav.

^APAJEV: Ona je s nama? Veruje{ joj?... @enama nikad ne bih verovao.

MOLESTO: Ima `ena i `ena. Mariola je pametna, izuzetna.

^APAJEV: Tako? Gospodin filozof mo`da misli da `ene koje bihtele sa mnom, ne pripadaju tom savr{enom soju? One su izpolusveta, la`qive, nepouzdane, povodqive?

MOLESTO: Nisam to rekao. Ne budi zao, ^apajeve.

^APAJEV: Znam {ta krije{ u glavi, ti, diskutante iz studentskihbistroa. Misli{ da sam obi~an jastreb o{amu}en krvqu?Ali, bez jastreba vi ste kilava beskorisna tru}ala.

MOLESTO: Upozoravam te da...

^APAJEV: Izvini. Nervozan sam.

MOLESTO: Sve je u redu. Zaboravimo.

^APAJEV: Mo`da se vi{e ne}emo videti.(Zagrli Molesta)

Ma{ina za teror 117

MOLESTO: Za{to se ne bismo videli?

^APAJEV: Zato {to }e jedan od nas zauvek biti spre~en!(Hitro izvu~e no` iz zadweg yepa pantalona i zarije mu gau le|a. Molesto posrne, ne shvataju}i {ta mu se doga|a)

MOLESTO: Za{to?... Za{to, ^apajev?...

^APAJEV: Zato {to te mrzim, genije! [to i nemam ovih dana drugogciqa. Ho}e{ vi{e pravde, beskrajnu dobrotu, `ivot odrada i po{tewa, su{tu vrlinu umesto poroka? Je li, filo-zofe? A {ta }e{ s tim dosadnim, sivim, glupim svetomprose~nih qudi? Prose~no pravednih, dobrih i jednakih!Svet bez razlika, bez bogatih i siroma{nih, bez sposobnihi nesposobnih, bez lukavih i tupavih – bi}e najgroznijabara. Bqutavost. Pustiwa i ~amotiwa. I svi biste se utakvom svetu pomorili me|usobno iz mr`we i `eqe da opetbude pokvaren, surov, neo~ekivan, neshvatqiv!

MOLESTO: Uba~en si da bi mene...

^APAJEV: Jeste, lova, genije! Upamti: lova ti je sve! Ja ho}u samoovakav svet! Kupi}u sve vrline, ~ak i one o kojima nesawa{!

MOLESTO: Ne}e{, ne}e{...(Izdahne)

Zvukovi automobilskih motora i policijskih sirena. Dolaze Torp,Munk i Adam Kreb. ^apajev ih do~ekuje mirno. Dopu{ta Torpu da munamakne lisice na ruke.

MUNK: U redu je, Torp. Ostavite ga sada nama. I udaqite se...

TORP: Kako? Osta}ete bez obezbe|ewa?

MUNK: I ja sam nekakav policajac, dragi moj. Obezbe|ewe mi nijepotrebno.

TORP: (Shvata igru)Ustvari, potrebnije je wemu... kad oni wegovi otkriju. I,boga mi, svakome ko s vama ima posla, {efe.

MUNK: U~ite se, Torpe, dok ste mladi. Policija nije ono {to vizami{qate.

Torp klimne glavom i ode.

MUNK: Kako se ovaj zvao?

^APAJEV: Molesto. Filozof.

118 Miodrag Ili}

MUNK: Kakvo je to ime? Ilegalno?

^APAJEV: Pravo nisam mogao da saznam.

MUNK: U~inio si dovoqno. Hvala ti. Ne mo`emo ti, na `alost,skinuti te lisice, jer bi to moglo da ti na{kodi.

ADAM: Reci, kako je moja k}i?

^APAJEV: Tamo je, u parohijskoj ku}i.

MUNK: Adame, ovaj ~ovek je prava [eherezada za uzbudqive pri~e.Bio je u Legiji stranaca, zatim je uve`bavao one nastranebalkanske emigrante koji se zakliwu na pu{ku, bombu ikrst da }e ostvariti neku nezavisnu dr`avicu.

^APAJEV: Zar morate da ispri~ate celu moju biografiju?

MUNK: Ne brini, Adam Kreb je ~ovek od poverewa. A ti si ~udo odma{te i iskustva. Kako si se samo setio tog imena –“^apajev”!

^APAJEV: Zvu~i revolucionarno, zar ne?

KREB Izvini, zar nisi mogao da izvu~e{ moju k}i?

^APAJEV: To nije bio moj zadatak. Ni{ta nisam radio iz prijateq-skih pobuda.

MUNK: Ho}e{ re}i da nam nisi prijateq?

^APAJEV: U poslu nema prijateqstva.(Adamu)Osim toga, i va{a cura, i va{a uloga u ovome idu mi nanerve. Sve je to prqavo.

ADAM: ^ak i za tebe?

^APAJEV: ^ak i za mene. I vi i ja sve ovo ~inimo radi novca. Razlikaje u visini sume.

ADAM: Kako se usu|uje{?...Ti si...

^APAJEV: ... olo{! Ta~no, gazda. Olo{ bez igde i~ega. Lupe` izpredgra|a koji je nau~io kako da vam izmami novac.

ADAM: Ali, Barbara... [ta }e biti s wom?

^APAJEV: Izbu{i}e je. Na sve mogu}e na~ine!...(Munku)Sad ho}u u stari dobri zatvor, prema dogovoru. Pre nego{to budem postao glineni golub.

Ma{ina za teror 119

MUNK: Razume se.(Zove)Torp!

Iz tame se pribli`i inspektor. Ironi~no posmatra svog {efa i ^a-pajeva.

MUNK: Uhapsite ga.

^APAJEV: (Munku)Spremite mi {to pre paso{.(Torp i ^apajev se udaqe)

ADAM: Kako si prona{ao ovog tipa?

MUNK: Takvi se sami nude.(Pogleda na sat)Moram sad da po|em.

ADAM: A Barbara, Leo?

MUNK: Docnije. Ne mo`e joj se ni{ta desiti dok mi ne napadnemo.Imam zakazanu konferenciju za {tampu. Gospoda novinari}e najzad dobiti pravu pri~u: ubijen je opasan terorist,jedan od {efova podzemqa, koji je – pre nego {to je izdah-nuo – priznao da su islamski fanatici udru`eni s levicomoteli Nilsena. Veliki poen za policiju!(Ode)

Zatamwewe. Pre nego {to se scena ponovo osvetli, za~uje se sna`anmu{ki glas: ”Hej, vi, unutra! Otvarajte, policija! Dajemo vam {ansu daostanete nepovre|eni, ako izi|ete za deset minuta...” Barbara i Bene-deto, opru`eni na le`aju jedno kraj drugog, trgnu se i pridignu. Bene-deto ustane.

BENEDETO: Poslu{ajmo ih!...

BARBARA: Nema uzmicawa!

BENEDETO: Nilsen!... Pustimo ga. Odmah...

BARBARA: Stani!... Izgubio si glavu...

BENEDETO: Molim te, Barbara... Ako ga pustimo, oni }e biti premanama bla`i... To nam je jedina prilika...

BARBARA: On je osu|en. A ti }e{ izvr{iti presudu.

BENEDETO: Za{to ja?!

BARBARA: Zato {to si mu{karac, {to si sada komandos Armije slo-bode! Doka`i se...

120 Miodrag Ili}

BENEDETO: Ne tra`i to od mene... Molim te... Ja sam druge u~io qubavi.Ja to ne mogu... Ako nisam vi{e Hristov vojnik, nisam niubica!

BARBARA: (Uzima sa stola pi{toq i pru`a mu ga)Izvr{i presudu, Benedeto!

BENEDETO: (Histeri~no)Ne, ne, ne...

BARBARA: Ti, kopile! Ostao si isti licemer kakav si bio... Onda }u ja,`ena!

Barbara repetira pi{toq i po|e prema vratima. Uto se na wima pojaviNilsen – bled, upalih o~iju, te{ko di{u}i, bolestan. Nasloni se na zid.

NILSEN: Ho}e{ da me ubije{, devojko?...To je va{a presuda! A za-{to? Zato {to sam i protiv vas i protiv onih tamo,napoqu, {to branim ono ~emu sam dao celog sebe. Zakon.Morala bi prvo da ustreli{ ro|enog oca.

BARBARA: I da nije bilo te afere, vi biste bili osu|eni.

NILSEN: Va{ prqavi, dosadni rat. Va{ke ujedaju. Da imam tri`ivota, sva tri bih utro{io na to da vas uni{tim. Dao~istim ovu zemqu. Vi ste guba. Ali, ti... za{to ti, Bar-bara?

BARBARA: Stvar ukusa, vaqda. Poznavali ste moju majku. [ta je bilome|u vama?

NILSEN: Ono {to ti i tvoji podzemni prijateqi odbacujete: qubav.Skrivena qubav asistenta na univerzitetu i `ene kojojma{ta nije dopu{tala da se divi novim modelima raketnogoru`ja.

BARBARA: [ta je to prona{la na vama?

NILSEN: Samo neke demodirane tri~arije: ne`nost, privr`enost,radost zbog wene blizine. Pobedio sam Kreba! Bio sam ja~iod wega. Oteo sam mu ono najdragocenije. Mene je istinskivolela!... A ti, kao sasvim mala, zamrsila si mi jednom kosudok smo sedeli na travi...

BARBARA: Ta sentimentalna pri~a ne}e me spre~iti.

NILSEN: Nisi ba{ sasvim sigurna?...Pla{i{ se?

Ona uperi pi{toq u wega.

Ma{ina za teror 121

BENEDETO: Barbara, nemoj!...

NILSEN: Ti drhti{, mala moja!...Pomo}i }u ti. Eto, priznajem da samorganizovao likvidaciju va{ih u zatvoru. Jesam. Udavilismo ih i vezali za radijatore. Hajde, {ta ~eka{?... [ta?...(Uhvati se za grlo, gu{e}i se, posrne, i sru{i se na pod uropcu. Umire)

Benedeto mu pri|e. Oslu{kuje mu rad srca. Barbara odbaci pi{toq.Trgne je onaj isti glas spoqa...

MU[KIGLASSPOQA: Hej, vi, ~ujete li?!...Vreme isti~e! Jo{ pet minuta! Ako ne

izi|ete bez oru`ja, istera}emo vas kao pacove!..

Barbara je neodlu~na i upla{ena. Benedeto se povla~i u ugao. Iznenadazazvoni telefon. Ona se koleba nekoliko trenutaka pre nego {to uzmeslu{alicu. Istog ~asa scena utone u tamu, a samo dva kruga svetlosti,na suprotnim stranama, obasjavaju Barbaru i Adama.

BARBARA: Halo?

ADAM: (Sa mobilnim telefonom na uhu)Barbara, mila moja, slu{aj...

BARBARA: To si ti, tata?

ADAM: Nema mnogo vremena. Zaboravimo sve. Mora{ da izi|e{ izte ku}e. Odmah!...

BARBARA: Da izi|em?

ADAM: Da. Evo, ja te molim, tvoj otac Adam Kreb. Oprosti mi zasve, i ovog puta nemoj biti tvrdoglava!...

BARBARA: Nisi zaboravio da si Adam Kreb! E, pa ~uj: i ja sam odKrebovih! Mi se ne predajemo...

ADAM: Ima{ samo nekoliko minuta da se izvu~e{. Izi|i krozcrkvu. Tamo te ~eka na{ auto. Be`i odatle, Barbara!...

BARBARA: A Nilsen? Zar ti wegova smrt vi{e nije potrebna?

ADAM: Ne interesije me Nilsen, ve} ti!

BARBARA: Nilsen je umro.

ADAM: Kako? Nisi ga vaqda ...

BARBARA: Mo`da srce, ne znam... Bio je {e}era{...

ADAM: [ta onda ~eka{, do|avola?!...

122 Miodrag Ili}

BARBARA: ^ekam onaj jedini trenutak kad pokazujemo ko smo. Ja samkao ti, tata. Ja ostajem do kraja.

ADAM: Molim te, devoj~ice moja. Tvoj tata te moli, tvoj luckastiFrenki. Se}a{ se onog klovna Frenkija u cirkusu? Mene siposle zvala Frenki... Volim te, samo tebe. Ti mi vi{ezna~i{ od...

BARBARA: ...od isporuka napalm-bombi?...(Prekine vezu i oka~i slu{alicu. Wen krug svetlosti sezamra~i)

ADAM: Od svega na svetu!...Nemoj vi{e gubiti na ~aska. To jesumanuto... Ubi}e te, Barbara! ^uje{ li?...Be`i odatle,be`i!...Halo?...Halo, Barbara!..

Zatamwewe. Svetlost ponovo otkriva unutra{wost sobe u parohijskojku}i. Barbara jo{ stoji kraj telefona. Nilsen je na podu bez znaka`ivota, dok je Benedeto nepomi~an u uglu. Spoqa dopiru glasovi ipotmuli udarci u vrata, negde u dubini. Odnekud probija dim koji gu{i.Barbara zakora~i prema stolu. Lice joj se zgr~i u bolnu, ru`nu grimasu.Desna noga joj poklekne, i ona se do~eka na ruke. Poku{ava s mukom da sedovu~e do stola, ali to joj ne uspeva. Preslaba je. Sijalica na tavanicise ugasi. Polumrak.

BARBARA: ... Ampula!... Benedeto!...(Bauqa. Jedva da je prevalila jedan korak)Prokleta kukavice!... Ampulu mi daj, ~uje{ li...

Benedeto ostaje nepomi~an.

GLASSPOQA: (Kroz udarce u spoqna vrata, dok se automobilski farovi

uvla~e u sobu i graja pred ku}om postaje sve ja~a)Vreme je isteklo, gospodo teroristi! Sad smo mi na potezu!

BARBARA: Ampula... O, Benedeto, molim te! Molim te... Moje noge...(Pru`a nemo}no ruke prema stolu, u naporu da se domogneampule. Pla~e od besa i o~ajawa)Ampula!...

Iz tame u dubini izi|e wena majka u doma}oj haqini. Lagano prelazipreko scene.

INGRID: (Barbari, u prolazu)Stra{no si uporna, Barbara. Za{to se ne ugleda{ na drugudecu?...(Izi|e)

Ma{ina za teror 123

BARBARA: Ampula!...(Klone na pod)

GLAS TVSPIKERA: Moralni poredak dru{tva je sa~uvan. Policija je otkrila

da se jedna }elija takozvane Prorokove armije slobode, saotetim dr`avnim tu`iocem Morisom Nilsenom, skriva uparohijskoj ku}i crkve Svetog Sebastijana. Odlu~nom ak-cijom specijalnog odreda policije, koja je u toku, teroristi}e biti neutralisani...

GLAS@ENE – TVSPIKERA: ... Va{e odoj~e je zdravo? Naravno, ono jede bebi-fud “Ko-

rona” sa vitaminima afri~kog vo}a!

Laka muzika. Zatamwewe.

KRAJ

124 Miodrag Ili}