Logistika skladišta i.pptx

Logistika skladišta i komisioniranja

Student: Mentori:Ismet Nadžaković 194/10 Dr Marko Vasiljević,doc. Mr Zoran Ristikić dipl.maš.inž.

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVUSAOBRAĆAJNI FAKULTET

DOBOJ

utorak, 18. april 2023

SKLADIŠTE Pojam skladišta može se posmatrati u užem i

širem smislu. U užem smislu, skladište predstavlja strogo ograničeni prostor gde se skladišti i čuva roba. Jedina riječ koja je upotrebljavana da bi označila pojam skladištenja bila je „smeštaj zaliha".


Danas je smeštaj zaliha najveći dio skladištenja, ali ne i jedini. Tu su uključeni razni dopunski uslovi koji su sastavni deo procesa skladištenja (npr. poslovi pripreme robe za prodaju, kao i njenu ekspediciju).


Problematika skladištenja se može celovito posmatrati samo ako se skladište posmatra u širem smislu reči. Takav pojam skladištenja obuhvata sledeća tri segmenta: rukovanje robom, tj. kretanje robe od mesta porekla do odredišta, čuvanje robe, tj. zaštita robe od raznih fizičkih i hemijskih uticaja, i metodologija, izbora i primene raznih sredstava, raz-nih postupaka i informacija neophodnih u radnim procesima u skladištu.


SKLADIŠTENJESkladištenje obuhvata ekonomski,

tehničko-tehnološki, privredno-pravni, matematičko-statistički i sociološko-psihološki aspekt skladištenja.

Ekonomski aspekt skladištenja polazi od ćinjenica da je osiguranje procesa proizvodnje i procesa robnog prometa potrebnim zalihama ekonomska nužnost koja osigurava kontinuirani fizički tok roba u proizvodnji, razmeni i potrošnji.


Tehničko-tehnološki aspekt skladištenja sastoji se u tome da se kvalitet preuzete robe, tj. njena fizičko-hemijska svojstva, u skladu sa tehničkim procesima o kvalitetu i u procesu skladištenja, sačuvaju i održe.

Privredno-pravni aspekt skladištenja obuhvata pravne propise i normativna akta kojima se regulišu radni postupci u skladištima u pogledu prijema robe, rukovanja zalihama, osiguranja osnovnih i obrtnih sredstava u skladištima, kontrole nad zalihama, inventarisanje zalihama itd.


U mutematičko-statistički aspekt skladištenja ulazi izbor i primena raznih matematičkih i statističkih metoda radi pravilnog izbora lokacije skladišla, unutrašnjeg uređenja skladišnog i manipulativnog prostora, optimalnog korišćenja skladišnih kapaciteta, utvrdivanja normativnih zaliha robe radi optimalizacije skladišnog poslovanja.


Sociološko-psihološki aspekt skiadištenja istražuje i proučava čovjeka u procesu (re)organizovanja skladišne službe.

U okviru osnovnih funkcija koje se realizuju u skladištu spadaju:

1. prijem materijala, gotovih proizvoda ili roba, 2. identifikacija materijala, gotovih proizvoda ili roba, 3. sortiranje materijala, gotovih proizvoda ili roba,


4. otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba

do mesta gde će se smjestiti, 5. držanje materijala, gotovih proizvoda ili roba, 6. opoziv, selekcija ili odabiranje materijala ili roba, 7. slaganje materijala, gotovih proizvoda ili roba za isporuku, 8. otprema materijala, gotovih proizvoda ili roba.


Granice skladišnog poslovanja predstavljaju ulaz i izlaz materijala, gotovih proizvoda ili roba. Između ulaza i izlaza, roba cirkuliše unutar skladišta. U proizvodnim preduzećima se realizuje skladištenje materijala i gotovih proizvoda, dok u trgovinskim preduzećima, u kojima ne postoji posebna transportna služba, skladišno poslovanje obuhvata i poslove oko dopreme nabavljene robe i otpreme maloprodajnim objektima.


5.1 SKLADIŠTENJE MATERIJALA Posmatrano na nivou privrede u celini

gotovi proizvodi jednih preduzeća potrebni su drugim preduzećima i potrošačima u različitim vrem skim intervalima. Da bi se savladala prostoma i vremenska neusklađenost proizvodnje, razmene i potrošnje, formiraju se zalihe.Zalihe se moraju zaštititi, čuvati i kada je to potrebno dopremiti i otpremiti, pa je neopho no da za to bude obezbeđen određeni prostor.


U savremeno organizovanoj proizvodnji, baziranoj na savršeno snabdevenom tržištu svim vrstama materijala, nestala bi potreba za skiadišnim prostorom. Medutim, nesigurnost u snabdevanju materijalom, neujednačen proizvodni proces, nemogućnost održavanja ustanovljenih rokova proizvodnje, udovoljavanje kratkoročnim zahtevima potrošača, teškoće pri uvozu materijala itd., neminovno nameću potrebu za postojanjem skladišnog prostora.


Broj skladišta treba svesti na najmanju meru, uz usiov da ih je dovoIjno za obezbedenje tokova proizvodnje i prometa. To je moguće ako je u njima dobro organizovana manipulacija materijalima i ako se upotrebljavaju mehanizovana i automatizovana sredstva transporta.

Svrha postojanja skladišta je da obezbedi dopremanje matenjala pro izvodnom procesu uz minimalne troškove. Pored troškova usled nedovoIjnih ili prekomernih zaiihaf pojavljuju se i troškovi skladistenja, kao troškovi za zaštitu malerijala, rukovanje, administraciju, prostor, opremu, grejanje, ostećenje itd.


Pre svega treba naglasili da razmeštaj materijala u skladistu uglavnom zavisi od sistema skladištenja za koje se odlučila uprava preduzeća. Faktori koji na to utiču odnose se na veličinu proizvodnih pogona, oblik dominirajućeg materijala (po količini) koji treba razmestiti, način opsluživanja i sl.


Pre nego što se izvrši konačan razmeštaj materijala on se mora privremeno smestiti da bi se izvršio kvantitativan i kvalitativan prijem. Pri tome ireba predvideti poseban prostor čija veličina zavisi od prirode robe, dimenzija, učestalosti pristizanja novih količina materijala) Ijudstva koje stoji na raspolaganju. Ne postoje univerzalno važeća pravila za razmeštaj materijala unutar skladištenog prostora, ali se mogu izdvojiti opšte preporuke:

• Obaviti grupisanje malerijala s obzirom na način rukovanja i na potrebnu sigurnost;


Materijal sa velikom frekvencijom izuzimanja treba skladištiti u blizini glavnog saobraćajnog prolaza;

Težak materijal i materijal velike zapremine smestiti na kraju sabirne linije;

Lake matenjaie koji se izuzimaju ručno, a mnogo se troše, treba smestiti u najpovoijnije

radno područje - oko 1 m visine (izmeduvisine kolena i očiju);


Zapaljivi materijaii se skladište na posebnim mestima koja moraju zadovoljiti propise o protiv-požaru;

Postoje proizvodi koji treba da dožive „starenje" pre otpreme na liniju proizvodnih operacija;

Predvidanje prostora za unapred pripremljenu robu pre izdavanja;

Identifikacija već raspoređene robe u skladistu u velikoj meri doprinosi njenom efikasnom

izdavanju prema zahtevu proizvodnje.


5.2. SKLADIŠTENJE ROBA Ukoliko proizvođači ili trgovine žele da trajno

zadrže kupce ne sme se desiti ni u jednom trenutku da nekih roba nema u prodavnicama. To znaći da u skladištima roba uvek mora postojati potrebna količina roba.

Sledeće pitanje na koje logistika traži odgovor da bi se zadovoijio prethodni zahtevje: kakvo treba da bude skladište prema vlasništvu, veličini, opremi, kvalitetu i lokaciji da bi se mogla roba pravovremeno, u potrebnoj količini i kvalitetno skladištiti?


Naime, ako firma odluči da koristi vlastito skladište smanjuju joj se troškovi iznajmljivanja, ali se pojavljuje ulaganje u kupovinu koje blokira novčana sredstva. Pri tome se uvek mora dodati i cena kapitala uloženog u skladište. Ako se skladište iznajmljuje treba odrediti da li da se iznajmi cijelo skladište ili samo skladišni prostor. Da bi se odgovorilo na ova pita-nja potrebno je veoma dobro poznavati sve troškove svih relevantnih elemenata.


Lokacija skladišta je u vezi sa troškovima. Najčešće su skladišta koja imaju povoljnu lokaciju skuplja, pa je potrebno naći optimalno rešenje za lokaciju; udaljenije skladište zahteva skuplji transport, pa bi uštede u troškovima skladišta izazvale povećanje troškova prevoza. S obzirom da je svaki logistički element povezan sa svim ostalim, različita rešenja, npr. lokacije skladišta, utiču ne samo na transport nego i na sve ostale.


Kao i lokacija, oprema skladišta može da bude skuplja i bolja ili jeftinija i lošija. Logistika traga za optimalnom opremom koja će zadovoljiti zahteve skladištenja roba, a imaće minimalnu nabavnu cenu i cenu održavanja. Najvažniju opremu čine: viljuškari, razni liftovi, rampe, pokretne trake, police i dr.

Još jedan zadatak koji rešava logistika na skladištu je raspored roba na skladištu i transportni putevi. Teži se da robe budu rasporedene po celoj zapremini skladišta i da su dostupne u svakom trenutku, bez premeštaja ostalih roba.


5.3 SKLADIŠTENJE GOTOVIH PROIZVODA Skladište, kako je već pomenuto, predstavlja prostor

koji služi za zaštitu, čuvanje i održavanje zaliha u skladu sa zahtevima, odnosno mogućnostima dopreme i otpreme.

Pri tome treba istaći da je povoljnije ne skladištiti proizvode, nego ih odmah posle završene finalne kontrole otpremiti do kupca. Medutim, mnogo je češći slučaj u praktičnom privredivanju da se gotovi proizvodi pre isporuke moraju držati odredeno vreme u skladištu. Naravno, skladištenje gotovih proizvoda izaziva troškove koji ih dodatno opterećuju, pa je veoma važno otkriti njihove izvore, a zatim ih svesti na minimum.


Skladištenje gotovih proizvoda potrebno je iz više razloga:

obezbedenje dužeg ciklusa proizvodnje - poštoje brojni proizvodni procesi kod

kojih treba produžiti proizvodni cikius da bi se postigli manji troškovi po jedinici gotovih proizvoda;

obezbeđenje stalnog prisustva na tržištu - znači da bude prisutan na mestu gde je potreban i u vremenu kadaje potreban.


Sa aspekta kupca svaki proizvod ima utoliko veću vrednost ukoliko je upot-rebljiviji i prisutniji na tržištu. Većoj upotrebljivosti doprinose fizičke osobine proizvoda ili dizajn, a skladištenje ga čini prisutnijim na tržistu u svakom trenutku kad za njim postoji potražnja. Povećani troškovi usled skladištenja često mogu biti zanemarljivi u odnosu na prihode koji su izazvani povećanom prodajom.


smanjenje troškova transporta pri otpremi - logično je da skladištenje gotovih proizvoda dovodi do smanjenja transportnih troškova. Kada se finalni proizvodi transportuju do kupaca koji su na velikim rastojanjima od proizvođača, a transportno sredstvo nije u potpunosti iskorišćeno dolazi do maksimalnih troškova prevoza.

Raspoređivanje gotovih proizvoda u skladištu treba realizovati tako da se obezbedi najpovoljnije korišćenje skladišnog prostora uz efikasno rukovanje proizvodima i transportnim sredstvima.


Važnost skladištenja gotovih proizvoda i roba se često potcenjuje, pa se koriste nenamjenske zgrade, uz uslov da su samo suve, a gotovi proiz-vodi i robe se ćesto smeštaju direktno na pod. Pravo resenje je da se prili-kom projektovanja zgrada za skladištenje gotovih proizvoda i roba mora voditi računa da se dobro isplanira unutrašnji prostor na naučnim principima.


Zgrade koje se primenjuju za skladištenje gotovih proizvoda i roba treba da imaju radni vek trajanja izmedu 30 i 60 godina. Zato je najpovo-Ijnije rešenje da se projektovanje veličine prostora za skladištenje vrši na osnovu prognozirane najdalje budućnosti, ali da se pri tom omoguće i eventualne izmene koje se mogu očekivati. Na svaki način treba izbeći projekat skladišta koji treba da zadovolji samo trenutne potrebe. U koristan prostor skladišta ulazi kako površina tako i visina zgrade. To znači da je ekonomičnije graditi više zgrade, ali pod uslovom da se i visina potpuno koristi.


Da bi se otprema izvršila na efikasan način neophodno je da se obezbijedi mogućnost pogodnog podizanja gotovih proizvoda i roba sa nivoa skladištenja na visinu potrebnu za utovar u kamion ili vagon ili da se železnički kolosek odnosno pristup za kamione spušta do izjednačenja visine poda skladišta sa platformom, u kamionu ili vagonu. Takode, veoma često se koriste rampe, kranovi, liftovi itd.


Problem koji se često javlja pri rešavanju otpreme gotovih proizvoda i roba je da li utovani prostor treba da bude zatvoren ili ne. Iako zatvoreni prostor ima neke prednosti (uskladišteni proizvodi zaštićeni, olakšano vođenje evidencije...), njegov glavni nedostatak je što se u velikoj meri smanjuje koristan prostor skladištenja. Zbog toga mnoga preduzeća pri-menjuju kompromisna rešenja tako što pokrivaju utovami prostor, koji se inače nalazi izvan samog skladišta.


Sistemi skiadištenja gotovih proizvoda i roba mogu biti:

statički (podno skladištenje i skladištenje u fiksirane regale),

dinamički (skladištenje u protočne, pokretne i cirkularne regale,kao i skladištenje u transportna sredstva).


5.4 Metode rasporeda gotovih proizvoda i roba u skladištu i tehnike skladištenja

Postoje razne metode raspoređivanja gotovih proizvoda i roba u skladistu. One pomažu u rešavanju jednog od ključnih problema raciona-lizacije skladišnog prostora, tj. kako pravilno popuniti i iskoristiti skladišni prostor neophodnim zalihama robe. Tehnike skladištenja podrazumevaju načine smeštaja pojedinih gotovih proizvoda i roba u odredeni skladišni prostor, policu, regal, a sve to značajno doprinosi racionalizaciji poslovanja u skladištu.


Upraksi se najčešće koriste sledeće metode rasporeda:

fiksni raspored, modifikovanii fiksni raspored, haotični raspored, modifikovani haotični raspored, raspored na osnovu koordinatnog

sistema i raspored po ABC klasifikaciji.


Veća skladišta imaju posebnu prijemnu službu. Njen je zadatak da prihvati prispela i postojeća dokumenta, da izvrši kvantitativni i kvalitativni prijem gotovih proizvoda i roba, da izda prijemnicu, odnosno zapisnik o prijemu gotovih proizvoda i roba.


Gotovi proizvodi i robe se izdaju iz skladišta na osnovu propisane dokumentacije. Ako se gotovi proizvodi i robe izdaju za potrebe prodavnica, onda na osnovu trebovanja, koje ispostavlja poslovoda prodavnice, prodajna služba dostavjja skladištu nalog za izdavanje gotovih proizvoda i roba. Na osnovu ovog naloga skladišna služba piše otpremnicu.


Postoji čitav niz artikala kojima se mora posvetiti posebna pažnja kod redosleda njihovog izdavanja iz skladišta. Radi se o gotovim proiz-vodima i robama koje i pored najbrižljivijeg tretmana gube u kvalitetu stajanjem na zalihama. Zbog toga je mnogo efikasnije rešenje da ono što prvo uđe u skladište treba što pre i da izađe. Ovaj princip se može primjeniti na nekoiiko naćina: metod kupona, metod dvostrukih površina, metod pokretnih partija, metod samopomeranja.


5.5. Principi određivanja potrebnog prostora za

skladištenje

Lokacija skladišta je veoma značajna za što bolje iskorišćenje vremena i mesta. Naime lokacija Iogističkih objekata direktno utiče na troškove transporta, nivoe usluga potrošačima i troškove zaliha.


Glavne odrednice za pravilan izbor lokacije su:

Pogodna klima radne snage. Blizina tržišta, Kvalitet života, Blizina dobavljača i resursa, Cena i raspoloživost radne snage, Dozvole okruženja, Objekat i zemlja koji su na raspolaganju, Bolji transport, Takse, finansiranje.


Nepodesna lokacija objekata može da rezultira dodatnim troškovima ili neprihvatljivim nivoom usluga logistike. Odluka o lokaciji najčešće počinje odredivanjem područja za objekat gde su najmanji troškovi (determinanta logistike). Analiza zatinm razmatra nelogističke determinante, kao što su: raspoloživost i cena zemljišta, raspoloživost struje i radne snage, kao i faktore koji se ne mogu kvantifikovati, kao što su: kulturne, rekreacione i obrazovne mogućnosti tog mesta.


Odluka o lokaciji zahteva koordinaciju između logistike i drugih sektora preduzeća. Lokacija objekata, kao što smo već rekli, direktno utiče na troškove logistike i nivo usluga logistike koje objekat pruža. Ova dva područja logistike utiču na cenu proizvoda i konkurentnost, cenu proizvodnje i finansiranje preduzeća. Donosilac odluke mora da razmotri sve ove faktore radi odredivanja optimalne lokacije objekta.


Kod lokacija skladišta manjih preduzeća, skladišta se uglavnom lociraju pod istim krovom sa proizvodnim pogonima i imaju smer tehnološkog procesa, tako što se skladišta sirovina lociraju na početku proizvodnog procesa, a skladišta gotovih proizvoda na kraju procesa gde je montaža gotovih proizvoda.


Kod lokacija skladišta velikih preduzeća, potrebno je doneti odluku da li će ono biti centnalizovano ili decentralizovano. Količina materijala koju treba uskladištiti, ućestalost potraživanja, tip i organizacija proizvodnje, su faktori od kojih to zavisi. Pored navedenog, potrebno je da udaIjenost skladišta sirovina od proizvodnih pogona bude što manja, udaljeaost skladišta gotovih proizvoda od montažnih pogona kao i skladišta trgovačke robe od potrošača, takođe treba da bude što manja.


Prvo pitanje koje sebi mora da postavi projektant skladišta jeste: Da li je skladište u konkretnom slučaju zaista neophodno? Odgovor na ovo pitanje zavisiće od mogućnosti:

direktnog snabdevanja od dobavljača, smanjivanja veličine serije, proizvodnje za poznatog kupca.


Ako ne postoji mogućnost direktnog snabdevanja od dobavljača, biće potrebno skladište predmeta rada. S druge strane, ako ne postoji moguć-nost za proizvodnju malih serija ili mogućnost proizvodnje za poznatog kupca, biće potrebno i skladište gotovih proizvoda. A ako je skladište već potrebno, tada je potrebno rešiti problem njegove lokacije.


Lokacija skladišta utiče na uspešnost poslovanja preko troškova kojc prouzrokuje transport. Ukoliko je stvarna lokacija skladišla bliža optimalnoj, utoliko će i troškovi transporta zaliha biti manji, odnosno ekonomičnost preduzeća veća. Problem lokacije skladišta u okviru logistike ne iscrpljuje se samo izborom najpovoljnijeg mesta za izgradnju skladišnog objekta. On se proteže i na određivanje optimalne lokacije robe u okviru samog skladišla.


Nepodesna lokacija objekata može da rezultira dodatnim troškovima ili neprihvatljivim nivoom usluga logistike. Odluka o lokaciji najčešće počinje odredivanjem područja za objekat gde su najmanji troškovi (determinanta logistike). Analiza zatini razmatra nelogističke determinan-te, kao što su: raspoloživost i cena zemljišta, raspoloživost struje i radne snage, kao i faktore koji se ne mogu kvantifikovati, kao što su: kulturne, rekreacione i obrazovne mogućnosti tog mesta.

Documents

Logistika skladišta i.pptx