Saobraćajni fakultet Univerziteta u BeograduOdsek za logistiku

Predmet: Skladišta

SEMINARSKI RAD

TEMA :

IDEJNO TEHNOLOŠKO REŠENJE SKLADIŠTA

KANCELARIJSKOG MATERIJALA

Profesor: Studenti: Prof.dr Momčilo Miljuš Petković SandraAsistenti: lo 2003-1-443 Dipl.ing . Dragan Đurđević

Beograd, 2009.

SADRŽAJ:

Uvod...............................................................................................................31. Indentifikacija tehnoloških zahteva............................................................4

1.1. Struktura robnih i transportnih tokova u dopremi i otpremi.........5 1.2. Podsistem skladišnog sistema.......................................................7

1.2.1. Podsistem prijema i otpreme...........................................71.2.2. Podsistem čuvanja robe...................................................91.2.3. Podststem unutrašnjeg transporta i pretovara................101.2.4. Podsistem prerade .........................................................101.2.5 Upravljački podsistem.....................................................111.2.6. Informacioni podsistem..................................................11

2. Podsistem posmatranog skladišnog sistema.............................................123. Definisanje tipičnih tehnologija................................................................13

3.1. Definisanje tipičnih tehnologija skladištenja...............................133.2. Transportno manipulativna sredstva u skladištu..........................143.3. Definisanje tipične tehnologije prijema i otpreme.......................153.4. Definisanje tipične tehnologije komisioniranja...........................16

4. Dimenzionisanje tehnoloških elemenata...................................................174.1. Dimenzionisanje fronta pretovara................................................174.2. Dimenzionisanje regalne konstrukcije.........................................184.3. Dimenzionisanje zone skladišta...................................................194.4. Dimenzionisanje zone za komisioniranje....................................19

Zaključak.......................................................................................................20Literatura.......................................................................................................21

2

Uvod

Skladišta su objekti, uređene površine, oprema, ljudi i drugi elementi sistema tehnološki usaglašeni i organizovani, a koji se koriste za odlaganje, čuvanje robe i manipulisanje sa njom.

Osnovni zahtevi koji svaki sklaišni objekat mora da zadovolji jeste da omogući čuvanje robe na način koji će obezbediti da roba tokom mirovanja sva upotrebna svojstva zadrži u dozvoljenim granicama. To bi značilo, da na robi ne sme doći do promena koje bi nedozvoljeno umanjile njenu upotrebnu vrednost, bilo da je reč kvalitativnim promenama ili gubitek na količini. Isto tako, skladišni objekat treba da je po obliku, dimenzijama, konstrukciji i drugim karakteristikama takav da omogući primenu predviđene tehnologije realizacije skladišnih, pretovarnih i transportnih procesa, tj. ugradnje odgovarajuće opreme.

Predmet rada je projektovanje skladišnog sistema za čuvanje kancelarijskog materijala uvođenjem skladišne opreme u odgovarajući objekat i utvrđivanje tehnološke koncepcije koja će svojom primenom dati odgovarajuće rezultate.

Metodologija rada može se izložiti kroz nekoliko koraka odnosno faza, a najbolji način prikazivanja metodologije rada je uz pomoć logičkog algoritma ( Slika 1 ) koji šematski, pregledno i suštinski postavlja sve faze i operacije rada.

Identifikacija tehnoloških zahteva (TZ)

Struktura robnih i transportnih tokova

Podsistem skladišnog sistema

Definisanje tipičnih tehnologija

Definisanje tehnološke koncepcije

Dimenzionisanje tehnoloških elemenata

Slika 1. Algoritam metodologije rada

3

1. Indentifikacija tehnoloških zahteva (TZ)

Tehnološki zahtev se može definisati kao elementarna aktivnost koja nastaje rasčlanjivanjem skladišnog zadatka na nivo koji obezbeđuje da se ostvare relevantne veze između njih i elemenata koji ih realizuju.

Da bi se indentifikovali TZ potrebno je poći od osnovnog zahteva koji se očekuje od skladišta i proći kroz sve faze kroz koje roba prolazi. Osnovni zahtev koji se postavlja skladištu je skladištenje robe. Roba se kamionima manje nosivosti dovozi do skladišta , gde se vozila prihvataju i pripremaju za istovar. Po izvršenom istovaru se roba manipulativnim sredstvima transportuje na određeno mesto u skladištu, gde se vrši njeno uskladištenje i gde ona miruje dok se za njom ne pojavi potreba. Tada se transportuje do mesta gde se obavlja njena priprema za utovar, posle čega se transportuju do mesta gde se vrši utovar u otpremi vozila i dalje se otprema do krajnjeg korisnika.

Iz ovoga proizilaze sledeći tehnološki zahtevi vezani za: prijem i pretovar robe transport robe između zona skladišta skladištenje robe preradu robe

4

1.1. Struktura robnih i transportnih tokova u dopremi i otpremi

U tabeli (Tabela 1) date su osnovne grupe proizvoda koji se mogu pojaviti u skladištu kao i procentualno učešće pojedinih grupa proizvoda u ukupnom prometu skladišta.

Tabela 1: Procentualno učešće proizvoda u ukupnom prometu skladišta

Osnovne grupe proizvoda

Proizvodi Procenat učešća

Sredstva za pisanjehemijske olovke, roleri, markeri, grafitne i tehničke olovke, mine, rezači, gumice, šestari, lenjiri

19%

Sredstva za lepljenje samolepljivi listići, lepkovi, selotejp trake i trake za pakovanje

6,2%

Pribor za radni stokorektori, kutije za spajalice, noževi za pisma, kanapi, makaze, heftalice, držači za olovke, police za dokumenta

5%

Fascikle i registratori

registratori, facikle, držači za papir, albumi za vizit karte, folije

8%

Papirna konfekcijablokovi, sveske, adresari, fotokopir papir, koverte, etikete, obrasci i poslovne knjige

23%

Prezentaciona sredstva

pečati, mastila za pečate, stoni setovi, poslovne torbe, torbe za lap top, oprema za koričenje i plastifikaciju

6%

Elektronika

kalkulatori, bežični telefoni, faks aparati, štampači, skeneri, kopir mašine, toneri i ketridži, računari i računarska oprema, bar kod čitači, fotoaparati i diktafoni, USB i SD memorije, torbice i prateća oprema

21%

Reklamna galanterija

hemijske olovke i setovi, upaljači, privesci, šolje i piksle, majce, kačketi

3%

Kancelarijski nameštaj

stolice, garniture, klub stolovi, metalni ormari,kante za smeće, sefovi, metalne stalaže, radni pultovi

6,8%

Raznomineralna voda, sokovi, toalet papir i ubrusi, kafa, sredstva za čišćenje, držači za ubruse

2%

5

U centralnoj skladišnoj zoni treba odlagati najfrekventniju robu, a to se može odrediti ABC analizom, koja se može izvršiti na osnovu tabele 1. Treba poređati robu po procentu učestalosti i podeliti ih u tri grupe. Robe koje učestvuju do 85% ukupnog prometa čine grupu „ A“, do 95% čine grupu „ B“ i do 100% čine grupu „ C“. U sledećoj tabeli (Tabela 2) prikazana je roba koja je poređana od veće učestanosti do one čija je učestanost u ukupnom prometu robe manja.

Osnovne grupe proizvoda

Procenat učešća Kumulativno učešće

Grupa

Papirna konfekcija 23% 23%

A

Elektronika 21% 44%Sredstva za pisanje 19% 63%

Facikle i regisrtatori

8% 71%

Kancelarijski nameštaj

6,8% 77,8%

Sredstva za lepljenje

6,2% 84%

Prezentaciona sredstva

6% 90%B

Pribor za radni sto 5% 95%Reklamna galanterija

3% 98%C

Razno 2% 100%

Od velikog značaja za iskorišćenje kapaciteta i izbor transportnih sredstava je pojavni oblik robe u dopremi. Sva roba koja stize u skladište treba da bude paletizovana. Planira se primena Euro paleta dimenzija 800x 1200 mm.

Slika 2. Neki od proizvoda u skladištu kancelarijskog materijala

1.2. Podsistemi skladišnog sistema

6

Podsistemi skladišnog sistema su funkcionalno zaokružene celine u okviru kojih će se realizovati neke od transformacija na toku materijala ili informacija. U okviru posmatranog skladišnog sistema potrebni su sledeći podsistemi:

podsistem prijema i otpreme robe podsistem čuvanja robe (skladišna zona) podsistem unutrašnjeg transporta i pretovara podsistem prerade robe podsistem upravljanja informacioni podsistem

Iz ovoga se može zaključiti da se u okviru ovog skladišnog sistema razlikuju sledeće klase skladišnih procesa:

prijem robe pretovar robe uskladištenje robe čuvanje robe iskladištebje robe prerada robe otprema robe transport robe unutar skladišta

1.2.1. Podsistem prijema i otpreme robe

U okviru ovog podsistema realizuju se aktivnosti sa ciljem „ ulaska“ robe u skladišni sistem, odnosno „ izlaska“ robe iz njega.

Prijem i otprema robe se odvijaju u tri faze:1) fizički prijem i otprema robe2) kvantitativni prijem i otprema robe3) kvalitativni prijem i otprema robe

Struktura procesa prijema i otpreme robe može se prikazati preko algoritma (Slika 3)

7

Slika 3: Blok dijagram faze procesa prijema i otpreme robe

1) Procesi fizičkog prijema i otpreme robe obuhvataju transformaciju na ulazno-izlaznim tokovima robe, kojim se obezbeđuje da roba fizički uđe u skladišni sistem, ili da ga fizički napusti. U ovom sistemu postoji jedno mesto gde se odvijaju ovi procesi, jer je zona prijema na istom mestu gde i zona otpreme robe.

2) Procesom kvantitativnog prijema i otpreme robe dobija se informacija da li roba koja se prima ili otprema, po svojjim kvantitativnim karakteristikama (broj komada, masa, zapremina, dužina...) odgovara podacima koji se nalaze u pratećoj dokumentaciji (tovarni list, prijemnica, otpremnica). Kvantitativni prijem i otprema robe može se obavljati brojanjem (rično ili nekim sredstvima za automatsku indentifikaciju – bar kod, RF/ID) ili merenjem (različiti tipovi vaga).

3) Procesom kvalitativnog prijema i otprma robe dobija se informacija da li roba, u pogledu opšteg stanja i fizičko – hemijskih karakteristika odgovara deklarisanom kvalitetu.

Iako se radi o paletizovanom teretu tehnološki zahtevi kod prijema i otpreme mogu biti nehomogeni sa aspekta:

-težine tereta na paleti, oblika tereta na paleti, načina dopreme odnosno transportnog sredstva, njegovog vida i karakteristika.

8

1.2.2 . Podsistem čuvanja robe

U okviru procesa čuvanja robe realizuje se mirovanje robe sa ciljem da se obezbedi neka od osnovnih funkcija skladišta (nakupljanje robe, obezbeđenje rezervi...). Podrazumeva postojanje prostora i opreme koji obezbeđuje adekvatne uslove za čuvanje robe, a da se tokom tog procesa ne promene fizičko-hemijske karakteristike robe. Način čuvanja zavisi od karakteristika pojavnog oblika, funkcije koju skladište realizuje, primenjene tehnologije...

Jedan od veoma značajnih karakteristika procesa čuvanja robe koja određuje značaj ovog procesa u odnosu na ostale skladišne procese (prijem, otprema, prerada) jeste koeficijent izmerljivosti ili, kako se još naziva, koeficijent obrta robe – Ki

Ki – neimenovani broj koji predstavlja odnos polovine zbira ukupne količine robe na ulazu (U) i izlazu (I) iz skladišta i srednje količine robe na zalihama (Q).

Mala vrednost koeficijenta izmerljivosti govori o malom intenzitetu ulazno – izlaznih tokova robe, odnosno o relativno malom značaju koji procesi prijema i otpreme imaju u odnosu na proces čuvanja robe. Suprotno tome, kod velike vredosti koeficijenta izmerljivosti, realizacija procesa prijema i otpreme predstavlja dominantan zahtev, dok proces čuvanja ima sekundarni značaj.

Slika 4: Dijagram relativnog značaja procesa čuvanja robe

S obzirom da je ovo skladište distributivno njega karakteriše srednja vrednost koeficijenta izmerljivosti što znači približno isti značaj svih skladišnih procesa.

Zahtev za čuvanjem robe podrazumeva: stvaranje potrebne mikroklime kao i obezbeđenje uslova za kontrolu zaliha.

Kod sagledavanja tehnoloških zahteva kojie realizuju elementi podsistema za skladištenje robe potrebno je obratiti pažnju dodeljivanje robe skladišnom lokacijama (npr. pitanje najpovoljnijih mesta za skladištenje vodeći računa o učestalosti porudžbine, volumenu i težini tovarne jedinice itd.).

1.2.3. Podsistem unutrašnjeg transporta i pretovara

9

Izbor tipične tehnologije za realizaciju transporta i pretovara između zona skladišta zavisi od pojavnog oblika robe, načina skladištenja, rastojanja prevoza i intenziteta rada.

Kriterijumi koji se koriste za vrednovanje su: troškovi, fleksibilnost i eksploatacione karakteristike.

Transport između zona u skladištu ima funkciju da integriše fazu prijema i pretovara, eventualno njihovu preradu, sa fazom u kojoj će se roba uskladištiti i ostaviti na čuvanje. U realizaciji otpreme proizvoda procesa transporta ima istu funkciju, samo što se odvija u suprotnom smeru.

Pri transportu između pojedinih zona u skladištu pojavljuju se sledeći tehnološki zahtevi: transport od mesta istovara do mesta uskladištenja, transport od mesta istovara do mesta prerade na ulazu, transport od prijemne zone do mesta uskladištenja.

1.2.4. Podsistem prerade robe

Pod preradom robe podrazumeva se intervencija čiji je rezultat promena na osnovu koje se roba na izlazu, po nekom obeležju razlikuje od te iste robe na ulazu u skladište. Prerada robe se može razlikovati prostorno (prerada na ulazu u skladište, tokom čuvanja, na izlazu ili kombinobano) i vremenski (formiranje porudžbine pre ispostavljanja zahteva za otpremom, formiranje porudžbine posle formiranja zahteva za otpremom).

Prerada robe može imati za cilj: sortiranje razdvajanje spajanje pakovanje označavanje zanavljanje robe

U ovom distributivnom skladištu obavlja se još jedna važna funkcija, a to je komisioniranje. Komisioniranje predstavlja proces realizacije porudžbine čiji je cilj da se obezbedi iskladištenje i otprema tačno one vrste i količine robe koja je zhtevana u narudžbenici. U okviru komisioniranja možemo prepoznati tri vida prerade robe: spajanje, razdvajanje, sortiranje robe.

Komisioniranje se može obavljati na ulazu u skladište ili na izlazu iz skladišta. Ako je unapred poznat sadržaj budućeg trebovanja onda se komisioniranje može obavljati na ulazu. Komisioniranje na izlazu obavlja se u situacijama kada je neophodno da se za kratak period od trenutka dobijanja narudžbenice, obezbedi isporuka traženog asortimana robe, pri tom da se količina svakog artikla razlikuje od sadržaja njegove jedinice pakovanja.

Proces komisioniranja podrazumeva realizaciju osnovnih zahteva:

10

kretanje komisionara u zoni skladištenja vađenje, odnosno prikupljanje robe iz skladišne otpreme otprema robe do baza formiranja tovarnih jedinica

Sa aspekta primenjenog načina upravljanja kod definisanja plana komisioniranja i same realizacije komisioniranja primenjuje se princip „ ČOVEK KA TERETU“

Ovaj princip se realizuje u sličaju manjih skladišta i nižeg stepena automatizacije, kada se komisioniranje vrši u regalnom prolazu ili u prolazu između polica za ručno odlaganje, tako što se komisioner premešta od jednog do drugog paletnog medta i vrši izuzimanje potrebene robe.

1.2.5. Upravljački podsistem

Upravljački podsistem kreira i dostavlja sve potrebne naloge i uputstva skladišnim podsistemima da bi se realizovale operacije neophodne za funkcionisanje skladišta sa jedne strane i sprovodi kontrolu realizacije aktivnosti sa druge strane.

S obzirom na to da upravljački podsistem koordinira radom skladišnih podsistema, on mora informaciono povezan sa njima. Upravljački podsistem dobija pravovremene i kompletne podatke na osnovu kojih će menadžment skladišta steći pravu sliku o stanju pojedinih podsistema i na osnovu toga doneti odliku o daljim aktivnostima.

Distributivno skladište i procesi u njemu predstavlja potencijalno mesto efikasne primene automatskog upravljanja elektronskim računarima.

1.2.6. Informacini podsistem

Zadatak informacionog sistema je da prenese upravljačko-rukovodstvenom dela sistema pravovremene i tačne informacije iz izvršnog dela u izvršenju procesa i da povratno prenese odluke rukovodstveno-upravljačkog dela sistema na izvršeni deo sistema.

Da bi skladišni sistem mogao da zadovolji u potpunosti potrebe korisnika mora svojim korisnicima da obezbedi sve potrebne informacije. Ove informacije mogu nasati kako u samom skladištu (moraju se obraditi, objediniti tako da daju potpunu sliku o stanju i aktivnostima koje se obavljaju u skladištu) tako i izvan samog skladišta (skladište ih mora prikupiti i obraditi). Skladišni sistem mora obraditi date informacije tako da one budu potpune, pravovremene i dostavljene u onom obliku koji najviše odgovara korisnicima skladišta.

Skladišni sistem mora dostaviti sve potrebne informacije svojim podsistemima tako da oni mogu bez zastoja i u potpunosti da izvrše sve zadatke koji se pred njih postavljaju.

11

2. Podsistem posmatranog skladišnog sistema

Skladište je prizemno, pravilnog geometrijskog oblika (kvadratnog) i izgrađeno od betonsko-čelične konstrukcije.

Pošto je skladište manjeg kapaciteta postoje samo jedna vrata koja služe i za prijem i za otpremu robe. U slučaju povećanja obima rada pri prijemu robe, mogu se otvoriti još jedna vrata čime se dobija još jedan front pretovara. Isto tako u sličaju povećanja obima rada u otpremi, vrata se mogu otvoriti kako bi se obavila brža isporuka robe. Na slici (Slika 5) je prikazan prostorni raspored podsistema u skladištu.

Slika 5. Prostorni raspored podsistema u skladištu

12

3. Definisanje tipičnih tehnologija

Tipična tehnologija podrazumeva skup tehnoloških elemenata, tehnoloških zahteva i odgovarajućih postupaka kojima se daje organizacija rada

Da bi se definisale tehnološke celine neophodno je poznavati principe „layout“ projektovanja, tj. projektovanja prostornog rasporeda elemenata skladišnog sistema, pri čemu treba imati u vidu da se ovde radi samo o grubom, konturnom raspoređivanju osnovnih prostorno tehnoloških celina.

U ovom skladištu mogu se izdvojiti sledeće tehnološke celine: skladišna zona front pretovara saobraćajno-manipulativne površine zona za komisioniranje prijemna i otpremna zona

Svaka tehnološka celina ima svoju tipičnu tehnologiju kojiom se omogućava realizacija procesa.

3.1. Definisanje tipične tehnologije skladištenja

Skladišna zona je pravougaonog oblika a način skladištenja je organizovan prema mogućnosti pristupa svakoj skladišnoj jedinici – selektivni pristup gde je moguće pristupiti svakoj skladišnoj jedinici u skladištu.

U skladištu se nalazi roba koja je različitih dimenzija i ima dosta sitne robe, tako da se za skladišnu opremu biraju police i regali sa radnim prolazima.

Police se izvode u različitim varijantama konstrukcije, dimenzijama i nosivosti. U cilju pogodnijeg čuvanja robe (najčešće sitnijih delova) moguća je primena različitih dodataka: fioka, kutija, pregrada, vrata i sl. Police se postavljajju u parovima sa radnim prolazom između njih kako bi se obezbedio lak pristup svakoj uskladištenoj jedinici robe. Police karakterišu niski inicijalni troškovi, laka instalacija, niski troškovi održavanja, ali uz to prate ih povećani zahtevi za prostorom i povećani zahtevi za angažovanjem radne snage. Iz tog razloga, u ovom skladištu bice postavljena samo dva reda polica i to uz zidove skladišta.

Paletni regali (Slika 6) predstavljaju univerzalni sistem skladištenja sa direktnim pristupom svakoj paleti u svakom momentu. Višestruko povećavaju prostor predvidjen za skladištenje i lako se prilagodjavaju paletama svih veličina i težina.Konvencionalni paletni regali su najbolje rešenje za skladišta u kojima se čuva veliki broj različitih artikala na paletama. S obzirom da se pripremanje - komisioniranje robe često

13

obavlja u samim koridorima česta je i pojava da se u regale montiraju grede, nosači polica za ručno odlaganje i pripremanje robe.Raspored i visina stalaža ograničeni su isključivo karakteristikama viljuškara, paletama koje se skladište i gabaritima objekta.

Regali su raspoređeni u vidu dvostrukih redova, a razmak između redova je u vidu hodnika koji predstavlja manipulativni prostor u kome određena vrsta manipulativnog sredstva obavlja uskladištenje (iskladištenje) i komisioniranje. Umesto krajnja dva bočna regala postavljene su police na kojima se smešta sitnija roba.

Slika 6: Paletni regal

3.2. Transportno manipulativna sredstva u skladištu

Za tipičnu trhnologiju realizacije procesa uskladištenja, iskladištenja i prevoza u skladištu potrebni su hibridni i manji čeoni elektro-viljuškari i ručni viljuškari za horizontalni transport. Prilikom komisioniranja (kod pripreme sitnije robe) koriste se i ručna kolica.

Sa čeonim i hibridnim viljuškarima se racionalno i ekonomično rešava kretanje i odlaganje robe. Prednosti ovih manipulativnih sredstava su sledeći:

- mala visina- velika brzina rada- konforni i tihi uslovi rada- velika autonomija rada- kretanja po postojećoj podlozi (nema posebnih zahteva za pod)

14

- po preuzimanje palete u prijemnoj zoni, direktno se upućuje na mesto za odlaganje, kao i po preuzimanju palete iz hodnika direktno se upućuje u otpremnu zonu ili u zonu za komisioniranje pri otpremi

Osnovni delovi čeonog viljuškara su: ram sa osovinama i pogonskom grupom, uređaj za dizanje i sistem za upravljanje. Čeoni viljuškari sa rudom (Slika 7) grade se isključivo na elektropogon kao viljuškari lake i srednje nosivosti 10, 12.5, 20 KN. Imaju malu brzinu kretanja koja je prilagođena brzini hoda vozača 4-6 km/h. Dobra osobina čeonih viljuškara sa rudom je fleksibilnost kod zahvatanja tereta.

Uređaji za dizanje tereta kod čeonih viljuškara sastoji se od: rama sa viljuškom kao zahvatnom napravom (nosačem) i hidrauličkog pogona za podizanje i naginjanje rama.

Kao zahvatni organi kod hidrauličnog viljuškara su ugrađene teleskopske viljuške. Hibridni viljuškar može bez podizanja pokretnog rama da podigne teret na visinu od 1600mm, dok mu je maksimalna visina dizanja 3300mm.

Slika 7: Čeoni viljuškari sa rudom

3.3. Definisanje tipične tehnologije prijema i otpreme

Pretovarne operacije se vrše na pretovarnom frontu skladišta. Pretovarni front ovog skladišta se koristi za prihvat transportnih sredstava drumskog saobraćaja. Za manipulaciju sa paletama mogu se koristiti manji čeoni viljuškari. Tehnološki elementi potrebni za ovu tehnologiju su čeoni viljuškari i vozila za dopremu robe.

Transportno sredstvo se pozicionira naspram ulazno-izlaznih vrata i to okrenut zadnjim delom ka vratima, tako da viljuškar može direktno iz skladišta da ulazi u tovarni sadnuk vozila i da zahvata palete.

Utovar ili istovar vozila vrši se ispred skladišta, na prostoru namenjenom za ove operacije.

15

3.4. Definisanje tipične tehnologije komisioniranja

Cilj komisioniranja je da se roba pripremi za otpremu. Fizički se realizuje tako što se roba sakuplja po skladištu prema utvrđenom planu i premešta do zone u kojoj se vrši njjena dalja obrada (sortiranje, pakovanje ili direktni istovar u transportno sredstvo) tj. zone za komisioniranje. Ove aktivnosti se realizuju sistemom za komisioniranje.

Najpoznatija podela sistema sa tehnološkog aspekta je: čovek ka teretu, teret sa čovekom, automatski sistemi.

Ćovek ka teretu- gde komisionar u realizaciji komisionih zadataka odlazi do skladišnih lokacija sa robom da bi izdvojio određenu količinu traženih jedinica robe.

Komisiona zona se nalazi u sklopu skladišne zone, ali se roba za komisioniranje nalazi samo u donjem (prvom) redu, dok se ostali deo regala koristi za skladištenje. Komisioniranje se vrši tako što radnik ide sa paletnim kolicima i vrši prikupljanje robe za određenu porudžbinu. Brzine komisioniranja nisu ovde velike.

Komisioniranje se vrši primenom kolica za komisioniranje (Slika 8). Neka od ovih kolica su dizajnirana tako da omogućava komisioneru da obrađuje više narudžbina u jednoj komisionih turi, što povećava produktivnost. Kolica su najčešće podeljena pregradama za razdvajanje robe, mestom za držanjem papira i instrumenata za označavanje.

Slika 8: Kolica za komisioniranje

16

Proces komisioniranja, sa aspekta upravljanja, ima sledeće karakteristike:-paralelna obrada zahteva pri komisioniranju, kod koje se sve narudžbine

obrađuju pre neposredne realizacije procesa sa ciljem da se obezbede racionalniji uslovi za njenu realizaciju.

-obrada porudžbine obavlja se grupisanjem zadataka za komisioniranje na principu jednakih zona u skladištu na kojima se boba nalazi

-jednofazni stepen procesa, u kome se jedno trebovanje realizuje u jednoj fazi

4. Dimenzionisanje tehnoloških elemenata

Dimenzionisanju tehnoloških elemenata neposredno prethodi kvantifikovanje tehnoloških zahteva koje oni realizuju. Samo kvantifikovanje treba da da brojčanu karakteristiku tehnoloških zahteva u nekoj vremenskoj jedinici. Kako je pri opisivanju tehnoloških zahteva pojava determinističkih veličina veoma retka, brojčana vrednost ili raspodela verovatnoća daje najpotpuniji opis tehnoloških zahteva. Kada se govori o vremenskom intervalu u kome se obavlja kvantifikacija tehniloških zahteva neophodno je uvesti termin interval strpljivosti, koji se definiše kao vremenski period u kojem zahtev treba obraditi, a da pri tom nije važno u kom trenutku tog perioda.

U postupku dimenzionisanja će se koristiti Sistem masovnog opsluživanja (SMO).

4.1. Dimenzionisanje fronta pretovara

Za dimenzionisanje tehnoloških elemenata fronta pretovara može se primeniti teorija masovnog opaluživanja, odnosno tehnološki elementi se mogu posmatrati kao kanali masovnog opsluživanja.

Sistem masovnog opsluživanja obuhvata ulazni potok klijanata i kanale opsluživanja. Pod analizom sistema masovnog opsluživanja podrazumevamo analizu ulaznog potoka klijenata, vremena čekanja u redu, vreme opsluživanja kao i ulazni potok klijenata.

17

Pod klijentom podrazumevamo proizvoljan zahtev ili porudžbinu za opsluživanjem, odnosno klijent predstavlja kamion koji dolazi na utovar odnosno istovar. Klijenti pristupaju na mesto opsluživanja u slučajne momente vremena. Skup klijenata koji pristupaju na opsluženje nazivamo potokom klijenata. Ako ne mogu biti odmah opsluženi, klijenti tj. kamioni obrazuju red (zauzimaju mesto na parking prostoru).

Sredstva kojima se vrši opsluživanje nazivaju se kanalima opsluživanja. U ovom slučaju to je pretovarni front sa određenim brojem mesta i viljuškari koji realizuju utovar i istovar robe.

Neophodno je ustanoviti vezu između broja kanala opluženja i broja klijenata. Pri tom treba voditi računa da klijenti budu opsluženi i da kanali što manje stoje naangažovani.

Preko modela SMO-a sa jednim kanalom i beskonačno mesta u redu, moguće je dimenzionisanje potrebnog broja viljuškara, da li jedno mesto za pretovar ispunjava zahteve koji se pojavljuju i ako se pojavi red koliko je potrebno mesto u tom redu a samim tim i koje je prosečno vreme koje klijenti provode u redu.

4.2. Dimenzionisanje regalne konstrukcije

Izgled palete prikazan je na slici (Slika 9) i njene dimenzije.

Slika 9: Izgled i dimenzije standardne euro palete

18

Osnovno elementi skladišnih regala su stranice i stajni nosači. Stranica ja sastavljena iz dva stuba u obliku C-profila. Stubovi su međusobno spojeni dijagonalnim i poprečnim spojevima u obliku U-profila.

Na osnovu veličina i težina paleta, obaveznog rastojanja između paleta kao i veliki broj paletnih mesta moguće je dimenzionisanje ćelija regala.

Visina regalne konstrukcije je u direktnoj zavisnostio od slobodne visine skladišnog prostora. Konačne dimenzije ćelije zavisne su od visine dizanja, odnosno težine regalnog stuba.

4.3. Dimenzionisanje zone skladišta

Prilikom dimenzionisanja skladišta potrebno je odrediti raspored skladištenja u skladišnoj, prijemnoj i komisionoj zoni. Takođe je potrebno odrediti broj paletnih mesta van i u regalima kao i mesta na policama.

Pošto se na relaciji od prihvatne zone do zone za skladštenje kao i od zone za skladištenje do otpremne zone korista hibridni viljuškar, potrebno je izračunati njegov ciklus rada kao i njihov broj odnosno potreban broj viljuškara za nesmetano obavljanja svih procesa u skladištu.

4.4. Dimenzionisanje zone za komisioniranje

Kapacitet komisione zone je manji od skladišne zone. Komisiona zona je koncipirana tako da iskorišćava postojeću skladišnu tehnologiju tako što se donji rae regala ne koristi za skladištenje već za komisioniranje. Radnik ide sa paletnim kolicima od pozicije do pozicije i prikuplja robu potrebnu za formiranje porudžbine koju odvozi u otpremnu zonu.

Veličina komisione zone se dimenzioniše po broju artikala u sistemu. Pošto se zna da postoji 10 grupa proizvoda i da u okviru svake grupe postoji nekoliko pdgrupa (tabela 1, str. 5), a svaka podgrupa ima veći broj artikala, predpostavlja se da je ukupan broj artikala u sistemu oko 200, a prosečan broj artikala u podgrupi 6.

19

Zaključak

Skladište je veoma složen sistem, zbog čega je pri projektovanju ovakvog sistema neophodno izvršiti detaljnu analizu postojećeg stanja, a to prvenstveno podrazumeva analizu robe, zatim statističke pokazatelje glavnih tokova robe, dinamiku i način dopreme i otpreme, broj i karakter narudžbina i sl. Roba je sa svojim karakteristikama jedna od najbitnijih ulaznih veličina. Posebno mesto koje je vezano za robu je njen asortiman i količina. Pri tom količina se kako na nivo zaliha koji se skladišti tako i na obim protoka svakog artikla kroz skladište u definisanom vremenu.

U ovom radu nije bilo reči o načinu projektovanja skladišne zgrade jer nisu postojali statistički podaci glavnih tokova na osnovu kojih bi se odredila veličina i oblik skladišta. Pošto se radi o skladištu kancelarijskog materijala (predpostavljamo manjeg kapaciteta) ovo skladište je pravilnog geometrijskog oblika, prizemno, sa jednim mestom za utovar i istovar robe kao i sa mogućnošću otvaranja još jednog pretovarnog mesta ako se za to pojavi potreba. Kod analize tehnoloških zahteva potrebno je formirati modele za predviđanje rada sistema. Modeli koji se koriste za analizu i izbor rešenja treba da predstavljaju realni sistem a da pri tom budu jednostavni za rukovanje. Rad isporučioca i korisnika robe utiče na rad distributivnog sistema i obrnuto tako da je međusobno usklađivanje veoma važno.

Ovaj rad je trebalo da ukaže na osnovne principe kojih se treba pridržavati kada je u pitanju projektovanje skladišnog sistema. Glavni zadatak je bio da se definišu neophodni podsistemi i tipične tehnologije u okviru njih, indentifikacija tehnoloških zahteva i dimenzionisanje pojedinih podsistema u okviru skladišnog sistema.

20

Literatura:

1. S. Vukićević, “ Skladišta”, Beograd 1995.2. M. Miljuš, D. Đurđević, Predavanja i vežbe iz predmeta, Skladista, školska 2007-

2008.3. M. Sretenović, “Mehanizacija pretovara”, Beodrag 1993.4. S. Vukadinović, “Masovno opsluživanje”, Beograd 1988.5. Diplomski radovi- odbranjeni na Katedri za Logistiku Saobraćajnog fakulteta u

Beogradu 6. www.asimpeks.com7. www.poslovna-logistika.com 8. www.sill-viljuskari.co.rs 9. www.office1.com

21