СУД

Суд је спој појова, којима се нешто тврди или пориче.

Постоје такви спојеви који нису судови (Затвори прозор!; Колико је сати?...).

Суд је исказ који има особине истинитости или неистиности.

Односно то је исказ за који има смисла питати, да ли је истинит или не.

Примери:

Правда је спора Данас није четвртак Неке суботе нису радне

Истинитост или неистиност су истинистосне вредноси, што значи да је суд исказ који има неку истинитосну вредност.

СТРУКТУРА СУДА

Предикациона теорија суда, каже да се суд састоји, нужно из два појма од којих је један субјекат, а други предикат. S-P, судови имају S-P структуру. Црта (-) означава копулу (везу), која може бити афирмативна или негативна и која се може наћи у јединини или множини.

Изрицање суда значи да обим појма субјекта, постаје део обима предикта, а садржај предикта постаје део садржаја субјекта.

ПОДЕЛА СУДА

1. КВАНТИТЕТПрема количини обима субјекта, судови се деле на:

универзалне судове, који представљају судове код којих је субјекат означен у пуном обиму. (Сви шети часови су напорни, Ниједан човек није безгрешан).

партикуларне судове, који представљају судове код којих је субјекат означен у делимичном обиму. (Неке суботе нису радне).

Речце сви, ниједан, некису квантификатори, означавају количину обима субјекта.

2. КВАЛИТЕТПрема квалитету, судови се деле на:

афирмативне судове, којима се нешто потврђује (Правда је спора) негативне судове, којима се нешто пориче (Данас није четвртак)

Копула одређује да ли је суд афирмативан или негативан.

3. КОМБИНОВАНА ПОДЕЛА ПО КВАНТИТЕТУ И КВАЛИТЕТУ

судови који су универзални по квантитету, а афирмативни по квалитету, су универзално-афирмативни.

Овележавају се са „SaP“, „a“ (сви S су P). (Сви људи су мртни)

судови који су партикуларни по квантитету, а афирмативни по квалитету, су партикуларно-афирмативни.

Обележавају се са „SiP“, „i“ (неки S су P). (Неки људи сунеподношљиви).

судови који су универзални по квантитету, а негативни по квалитету, су универзално-негативни.

Обележавају се са „SeP“, „e“ (ниједно S није P). (Ниједан научник не воли да гуви време.)

судови који су партикуларнипо квантитету, а негативнипо квалитету, су партикуларно-негативни.

Овележавају се са „SoP“, „o“ (неки S нису P). (Неки ученици нису причљиви)

1. ПОДЕЛА ПО МОДАЛИТЕТУ Представља поделу по степену нужности везе. која се тврди или негира између појмова.

проблематични судови – судови у којима је веза између субјекта и предикта означена као неизвесна, могућа, вероватна (Вероватно ће бити одличан.; Могуће је да ће сутра падати снег).

асерторички судови – судови којима се тврди неко чињенично стање, које је проверљиво, а које не мора да важи нужно. (Логика је уторком 4. часа)

аподиктички судови – судови којима се тврди нешто што важи нужно. До њих се долази одређеним мисаоним искуством, научним истраживањима. Све науке теже да дођу до аподиктичких судова. (Збир углова у троуглу је 180 степени)

норминативни судови – изражавају нарочиту врсту нужности, која се јавља у области етике или морала. Њима се изражава неко пожељно стање. (Не треба лагати).

2. РЕЛАЦИЈА

хипотетички суд – судови у којима је однос између субјекта и предикта нечим условљен. Ако АБ(антецеденс) , онда ЦД (консеквенс).

(Ако будем учио, родитељи ће бити задовољни).

категорички суд – судови у којима однос субјекта и предикта, ничим није условљен. То су услови којима се нешто безусловно тврди.

(Категорички тврдим да у нашој странци нема корупције).

дисјунктивни – судови у којима је субјекат у вези са једним од 2 предикта. S је P1 или P2. (Професорка Ивана Тонса је разредна или 3/1 или 3/2).

ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ПОЈМОВА У ЛОГИЧКОМ КВАДРАТУ

а контрарност е

субалтернација субалтернација

и субконтрарност о

(по дијагоналама је контрадикција)

КОНТРАРНОСТ – однос између универзално афирмативног и универзално негативног суда са истим S и Р.

Сви информатичари су интелигентни.

Ниједан информатичар није интелигентан.

КОНТРАДИКЦИЈА – однос између судова који се разликују и по квантитету и по квалитету.- То је однос између узниверзално-афирмативног и партикуларно-негативног али и универзалног-негативног и партикуларно-афирмативног суда.То је однос између „а“ и „о“ али и „е“ и „л“

Неки информатичари нису интелигентни.

Неки информатичари јесу интелигентни.

СУБАЛТЕРНАЦИЈА – однос између судоба, који имају исти квалитет, а различит квантитет. - То је однос између универзално-афирмативног и партикуларно-афирмативног али и универзално-негативног и партикуларно-негативног суда.

Универзални судови у овом односу се називају СУБАЛТЕРНИРАЈУЋИ а партикуларни СУБАЛТЕРНИРАНИ

Сви информатичари су интелигентни и неки су интелигентни.

Ниједан информатичар није интелигентан и неки нису интелигентни.

СУБКОНТРАРНОСТ – однос између партикуларно-афирмативног и партикуларно-негативног суда. То је однос између „а“ и „е“ и „л“ и „о“

Неки информатичари су интелигентни, неки информатичари нису.

ТРАДИЦИОНАЛНО УЧЕЊЕ О ЗАКЉУЧКУ

Закључак је спој судова али није сваки спој судова закључак.

Да би судови учинили закључак морају бити на неки начиин повезани. Ту везу представља мисао да један од тих судова следи, произлази из једног или више других

судова. Та мисао се обично изражава речима „дакле“ „према томе“ „одатле следи“...

Ученици III-1 су љубитељи математике. - премисаДимитрије је ученик III-1 - премиса

Димитрије је љубитељ математике. - конклузија

Закључивање је мисаони процес којим изводимо један суд из једног или више других судова.Структура закључка – премиса и конклузијаПремисе – судови од којих полазимо у закључивању, претпоставкеКонклузија – закључак у ужем смислу, структура

Традиционална подела закључка – непосредни и посредни

Непосредни су они код којих сек онклузија изводи из само једне премисе. (конверзија, еквиполенција, контрадикција, по логичком квадрату)

Посредни су они код којих се конклузија изводи из најмање 2 премисе. Они се деле на:1. дедуктивне (дедукција)2. индуктивне (индукција)3. аналогијске (аналогија)

Дедуктивни је онај закључак код кога се полази од општих премиса и иде ка мање општој конклузији (закључак од општег ка појединачном)

Индуктивни је онај закључај код кога се полази од мање општих премиса и изводи једна општија конклузија (врши се генерализација, уопштавање).

Индукција је закључак од појединачног ка општем.

Стефан је љубитељ математике.Лазар је љубитељ математике.Димитрије је љубитељ математике.Сви они су ученици III-1.

Сви ученици III-1 су љубитељи математике.

Код дедукције истинистост премиса нужно води истинитост конклузије, у индуктивном закључивању истините премисе не воде нужно истинитој конклузији већ је она само мање или више вероватна.

Стефан је вредан момак.Андреј је сличан Стефану.

Андреј је вредан момак.

Аналогијски закључак – полази се од мање општих премиса и закључује исто таква мање општа конклузија (закључивање од посебног ка посебном и појединачног ка појединачном)

И у аналогији конклузија није нужно истинита уколико су премисе истините већ је она мање или више вероватна.

НЕПОСРЕДНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ

НЕПОСРЕДНИ ЗАКЉУЧАК ПО КОНВЕРЗИЈИ

То је закључак у коме S и P мењају места, тј. у коме субјекат премисе постаје предикат конклузије а предикат премисе постаје субјекат конклузије

а) SаP PiS из универзално-афирмативних судова следе партикуларно-афирмативни Сви информатичари брзо мисле. | Неки људи који брзо мисле су информатичари.

б) SiP PiS из партикуларно-афирмативних судова следе партикуларно-афирмативни Неке Нишлије су врхунски спортисти. | Неки врхунски спортисти су Нишлије.

в) SеP PеS из универзално-негативних судова следе универзално-негативни судовиНиједна недеља није радни дан. | Ниједан радни дан није недеља.

г) SоP Ø из партикуларно-негативних не следи ништа нужно по конверзији

НЕПОСРЕДНИ ЗАКЉУЧАК ПО ЕКВИПОЛЕНЦИЈИ Закључак коме конклузија следи из премисе имајући исти субјекат или предикат који је негација предиката премисе.

а) SaP Se ne-PСви школски предмети су важни. | Ниједан школски предмет није неважан.

б) SiP So ne-PНеки спортови су занимљиви. | Неки спортови нису незанимљиви.

в) SeP Sa ne-PНиједан диктатор није праведан. | Сви диктатори су неправедни.

г) SoP Si ne-PНеки људи нису талентовани за музику.| Неки људи су неталентовани за музику.

НЕПОСРЕДНИ ЗАКЉУЧАК ПО КОНТРАПОЗИЦИЈИЗакључак у коме субјекат премисе постаје предикат конклузије, а негација предиката премисе постаје субјекат конклузије.

а) SaP ne-PeSСви гимназијалци су интелигентни. | Ниједан неинтелигентан није гимназијалац.

б) SeP ne-PiSНиједан себичан човек није омиљен у друштву. | Неки неомиљени су себични.

в) SoP ne-PiSНеки трговци нису савесни. | Неки несавесни су трговци.

г) SiP Ø

НЕПОСРЕДНО ЗАКЉУЧИВАЊЕ ПО ЛОГИЧКОМ КВАДРАТУ

1. ПО КОНТРАРНОСТИа) из истинитости једног контрарног суда нужно следи неистинитост другог

б) из неистинитости једног контрарног суда не следи ништа нужно по ист. вредности

2. ПО КОНТРАДИКЦИЈИа) из истинитости једног оваквог суда следи неистинитост другог, а важи и обрнуто

3. ПО СУБАЛТЕРНАЦИЈИа) из истинитости субалтернирајућег суда нужно следи истинитост другогб) из неистинитости субалтернирајућег суда не следи ништа нужно по неистинитости в) из неистинитости субалтернираног следи неистинитост субалтернирајућегг) из истинитости субалтернираног не следи ништа нужно по истинитости субалт.

4. ПО СУБКОНТРАРНОСТИако је истини један субконтрарни суд не следи ништа нужно по истинитоносној вредности, а уколико је неистинит, нужно следи истинитост другог.