· PDF filei ljubav za su ivot sa prirodom zadr ali na prvom mestu. ... dova divlja i zamenik predsednika prof.dr Milo Beukovi obavestio je lanove Uprav

Broj 9 - Decembar 2013.Broj 9 - Decembar 2013.

www.

lovac

kisav

ezvo

jvod

ine.co

mV

LG, Č

LAN

EV

ROPS

KE

ASO

CIJA

CIJ

E IZ

DAV

AČ

A L

OVA

ČK

IH M

AG

AZI

NA

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIKGlasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju

Osnivač i izdavač:Lovački savez Vojvodine21000 Novi SadJovana Đorđevića 4Telefoni: +381 21 457 023, 456 529E-mail: [email protected]

Za izdavača:Milan Pažin, predsednik

Uređivački odbor:Dimitrije-Mića Bošković, predsednikRatko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić i Jaroslav Pap

PRODUKCIJA I REALIZACIJA:Lorist, Agencija za izdavačku delatnost i marketing21132 Petrovardin, Tome Maretića 23Tel: +381 21 432 222, 6435 638, 060 6432222E-mail: [email protected]

Glavni i odgovorni urednik:Jeremija TrifunovićRedakcija Nacionalnog lovačkog magazina Lorist

Tehnički urednik:Marko Nosović, 3FDStudio

Štampa:Štamparija „Komazec“ InđijaOvaj broj štampan je u 16.500 primeraka

Naslovna strana: Zima u lovištu

CIP-katalogizacija u publikaciji Bib-lioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasi-lo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju / glavni i odgovorni urednik Jeremija Triunović-2013, br.7 (avgust/septem-bar-Novi Sad:Lovački savez Vojvod-ine,2013-,Ilustr.;30cm DvomesečnoISSN 2217-9402COBISS.SR-ID 272044039

Poštovani prijatelji i lovci,Od Nove 2014 godine deli nas samo još desetak dana. Polako ali sig-

urno 2013 odlazi u istoriju i kako to obično biva na kraju jedne i početku druge sabiramo i oduzimamo ostvareno u onoj prošloj a u novoj, dolazećoj počinjemo planirati i priželjkivati boljitke. Ako je tako onda da se najpre osvrnem na 2013 godinu, godinu koja upravo svoje brojanje privodi kraju. Šta reći. Živimo u teškom vremenu,u ekonomskoj krizi i znam da mnogi od vas teško namičete kako bi ste povezali kraj s krajem. Nekako bi logično bilo da je tu onda lovstvo i lov u drugom planu ili bi bar trebalo tako da bude. Međutim nije tako. Onima kojima je lov u srcu ipak su svoju strast i ljubav za suživot sa prirodom zadržali na prvom mestu. Posebno sam kao predsednik LSV srećan što je tako i što već evo treću godinu za redom možemo konstatovati da se naša brojnost više ne smanjuje. Zadržali smo se na broju oko 18.000 lovaca u Vojvodini i to je zaista dobro. Drugo radi čega vredi biti zadovoljan u ovoj 2013 godini što smo i pored zaista velikih ekonomskih teškoća uspeli ostvariti stabilno poslovanje kako LSV, tako i lovačkih udruženja. Uspeli smo, dalje, uraditi mnogo na edukaciji stručnih službi i zadobiti još veće poverenje od strane države kao vlasni-ka divljači i lovišta. Uspeli smo, generalno gledano, povećati bar za malo prilive iz lovnog turizma. Konačno mislim da smo svojim radom, od UO do njegovih Komisija i Stručne službe, svi zajedno, istrajali i opravdali poverenje članica LSV.

No kako je obično u životu ne možemo uvek biti apsloutno zadovol-jni, uvek ima ono čuveno, može i bolje. Tako mislim da smo trebali više poraditi na podmlađivanju naših lovačkih redova jer starimo kao organi-zacija. Ono što kao predsednik LSV svakako moram posebno istaći je da smo po prvi put morali postupajući po Statutu LSV neke članice isključiti. Nisam ponosan na to ali istovremeno insistirajući na disciplini i strogom sprovođenju važećeg Statuta LSV ova odluka je bila neminovnost. Toga smo bili svesni svi u UO LSV. Ipak ako moram izdvojiti nešto sa čime nis-am zadovoljan u našoj organizaciji u ovoj 2013 godini je sprovođenje lova sa svim bezbednosnim merama. U ovoj godini izgubili smo čak pet ljud-skih života, od čega u poslednjih mese dana četiri. To nije dobro. Dakle, upravo to, kao što je podmlađivanje članstva, još bolja edukacija stručnih službi, bolja saradnja sa medijima i naravno iznad svega poštovanje žel-ja naših članica predstavljaće okosnicu rada rukovodstva LSV. Naravno uz vašu pomoć, sugestije i aktivno učestvovanje. Želim da LSV ostane i postane pravi servis lovačkih organizacija u Vojvodini. Dragi prijatelji i lovci članovi Lovačkog saveza Vojvodine, u 2014 godini želim i Vama pojedinačno, zajedno sa vašim porodicama da ostvarite napredak, boljitak i bolju Novu 2014 godinu od ove koja ide u istoriju. Želim vam pre svega dobro zdravlje i puno lovačke i svake druge sreće. Živeli.

Predsednik LSV, Milan Pažin

KAKO DO NAS?Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođans-kom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati na:POŠTOM na adresu: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADINTELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58E-mail: [email protected], Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog glasnika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs

posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

3

Piše: Dipl. Ing Jeremija Trifunović

Naknada za polaganje lovačkih ispita a koje delegirani članovi ispitnihh komisija dobijaju za svoj rad moraće

se ubuduće uplaćivati na račun Lovačkog udruženja i u toj materiji napraviti izmene u skladu sa važećim zakonskim propisima. Ovako je obrazložio svoj predlog odluke predsednik LSV Milan Pažin svoje namere na sednici Upravnog odbora koja je ovog puta održana u Bačkoj Palanci. Članove upravnog odbora pozdravio je predsednik i prvi čovek bačkopalanačkog lovstva Todor Miškov. Konačna odluka o visini cene po-laganja lovačkog ispita nije doneta jer je prevladalo mišljenje da se prvo mora ura-diti detaljnija analiza prvo o visini a potom i kako izvršiti raspodelu tih sredstava. Tek, zaključak je da se sredstva prikupljena na

taj način moraju ubuduće naplaćivati prema važečem Zakonu.

Upravni odbor razmatrao je i efekte sopstvene odluke sa prethodne sednice kada je zbog neplaćanja članarine iz Saveza isk-ljučen izvestan broj udruženja. Konstatova-no je da su neka udruženja u međuvremenu izmirila svoje obaveze pa sada Lovački savez u svom članstvu ima 17.031 članova. Pot-vrđeno je isključenje za lovačka udruženja iz Srbobrana, Sente, Novog Sada, Apatina, No-vog Slankamena, Žablja i Pančeva.

U tački dnevnog reda oko stanja fon-dova divljači zamenik predsednika prof.dr Miloš Beuković obavestio je članove Uprav-nog odbora o rezultatima ispitivanja očnih sočiva kod zeca i rekao da je stanje u Vojvod-ini kao tigrova koža, negde ima negde nema.

Tek po mišljenju dr Beukovića prava slika će se moći steći tek po završetku ovog is-traživanja ali i nekih drugih koje je najavio.

Nezadovoljni radom Komisije za rad sa omladinom Upravni odbor razrešio je predsednika ove komisije i izabrao novog.

U cilju povećanja brojnosti članst-va u podmladku i boljeg osećanja pripad-nosti lovačkoj organizaciji Upravni odbor Lovačkog saveza Vojvodine doneo je odluku da se za podmladkare štampa članska karta koja će imati identičan izgled kao ona za re-dovne članove uz naravno natpis LOVAČKI PODMLADAK.

Na kraju sednice Ing Milenko Zerems-ki je izvestio Upravni odbor da je u Suboti-ci održan sastanak nevladine organizacije „Zvuk ptica“ koja uz finansijsku pomoć Vlade Švedske traži da se zabrani lov pre-pelice. Prema rečima Zeremskog ova orga-nizacija je već krenula u sakupljanje potpisa za peticiju koju bi uputili resornom Minis-tarstvu a koje bi onda donelo ovakvu zabra-nu. Upravni odbor je zaključio da se preko sredstava informisanja treba obratiti javnosti i upoznati ih da lov i lovačka puška nikada nisu bili faktor smanjenja ni jedne populacije divljači pa ni prepelice.

VLG press

Na Poljoprivrednom fakultetu Univer-ziteta u Novom Sadu 17-21.oktobra 2013 godine održan je naučni sim-

pozijum međunarodnog karaktera o lovst-vu, “SAVREMENI ASPEKTI ODRŽIVOG GAZDOVANJA POPULACIJAMA DIVL-JAČI”. Otvaranju simpozijuma pored min-istra Dragana Glamočića prisustvovali su zamenik ministra Nenad Katanić, državni sekretar Danilo Golubović i direktor Uprave za šume Perica Grbić. Učesnici simpozijuma i gosti su posebno pozdravili legende Poljo-privrednog fakulteta u Novom Sadu i srpsk-og lovstva profesore Milana Vapu i Vojislava

Jovanovića koji sa srećom “gazi” svoju 96-u godinu starosti. Kao učesnike simpozijuma primetili smo veliki broj upravnika lovišta ili članova stručnih službi pojedinih lovačkih udruženja.

Po drugi put u Srbiji održan je međun-arodni simpozijum ove tematike a prema kriterijumima koje propisuje ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije. U organi-zaciji međunarodnog simpozijuma o lovst-vu, kao organizatori su šest istraživačkih or-ganizacija. Zvanično, kao organizator ovog skupa je Poljoprivredni Fakultet Univerzite-ta u Novom Sadu, dok kao suorganizatori,

ovog skupa su Poljoprivredni Fakultet Uni-verziteta u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu i dva fakulteta iz inostranstva, Šumar-ski fakultet, Univerziteta “Sv. Kiril i Metodij” iz Skoplja Makedonija i Fakultet za životnu sredinu i prirodne resurse “Albert Ludvig” Univerziteta u Frajburgu iz Nemačke.

Otvarajući ovaj simpozijum ispred Organizacionog odbora naučnike i goste pozdravio je prof.dr Miloš Beuković koji je istakao veliki značaj ovakvog naučnog sku-pa.

NAKNADA ZA POLAGANJE LOVAČKIH ISPITA U KASU UDRUŽENJA

U NOVOM SADU ODRŽAN NAUČNI SKUP O LOVSTVU

Održana sednica Upravnog odbora LSV

Članovi Upravnog odbora LSV

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

4

- Osnovni cilj ovog Simpozijuma je da predstavi inžinjerima, lovnim radnicima, zainteresovanim stručnjacima, istraživači-ma, studentima i široj javnosti najznačajni-je rezultate istraživačkog rada srpskih i in-ostranih stručnjaka, omogućavajući na taj način bolju razmenu naučnih dostignuća u lovstvu kao i oblastima sa kojima je lovstvo direktno ili indirektno povezano. Pored toga cilj ovog naučnog skupa je da uspostavi bolju saradnju između istraživača iz oblasti lovst-va, odnosno Univerziteta, istraživačkih in-stitucija, lovne privrede, zdravstvene zaštite, kao i drugih povezanih oblasti. Takođe jedan od prioriteta je i transfer znanja između Sr-

bije, država u regionu Balkana i Evrope, koji dele zajednička interesovanja u lovstvu, rekao je između ostalog prof. Beuković.

Simpozijum je razmatrao najznačajni-je teme koje bi trebalo da definišu prioritete razvoja lovstva u naučnom, obrazovnom i stručnom pogledu, na način koji će siste-matski i održivo menjati stanje u okviru pet sledećih tematskih celina: gazdovanje pop-ulacijama divljači, ishrana divljači, genetika divljači, zdravstvena zaštita divljači i Lovno zakonodavstvo, turizam i uticaj čoveka na divljač

Na ovom skupu prezentovano je 65 radova (uvodnih predavanja po pozivu,

naučno-istraživačkih, pregledanih i saop-štenja) iz Srbije i inostranstva iz ukupno 16 zemalja. Radove su prezentovali istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država, Ve-like Britanije, Nemačke, Norveške, Češke, Slovačke, Bugarske, Rusije, Poljske, Litvani-je, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije, u okviru napred navedenih tematskih celina.

Zaključujući svoj pozdravni govor prof.Beuković je posebno zahvalio glavnim pokroviteljima.

- Ovom prilikom ispred organi-zacionog odbora bih želeo da se zahvalim glavnim pokroviteljima ovog skupa a to su: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo za prosvetu i nauku,

Pokrajinskom sekreterijatu za nauku i tehnološki razvoj, Lovački Savez Vojvodine, Kinološki Savez Srbije, JP “Srbijašume”i Firmi Vectronic Aerospace, rekao je prof.dr Miloš Beuković.

Ovaj međunarodni naučni simpozi-jum su potom pozdravili dekan Poljop-rivrednog fakulteta prof.dr Milan Popović, Milan Pažin, predsednik Lovačkog saveza Vojvodine i prof.dr Milutin Đorđević, pred-sednik Komore lovnih radnika Srbije.

VLG press

Shodno Statutu Lovačkog saveza Sr-bije, konstitutivna sednica Skupštine LSS održana je u subotu, 14.12.2013. u Beogra-du. Od 169 delegata koliko ima Skupština, sednici su prisustvovali 116 i verifikaciona komisija je ustanovila potreban kvorum za rad i donošenje odluka. Lovci su birali kom-pletno novo rukovodstvo, koje će u nared-nom periodu imati vrlo težak zadatak oko konsolidacije lovačkih redova i smirivanja previranja nastalih tokom proteklog perio-da. Posle protokolarnih tačaka iz dnevnog reda, Skupština je izabrala velikom većinom predsednika i podpredsednika Skupštine. Na toj poziciji su ostali funkcioneri iz starog saziva. Za predsednika je izabran Marko Tica a za njegovog zamenika Zlatko Rašić. Skupština je skoro jednoglasno izglasala novi poslovnik o radu za svoj novi mandat-ni period. Sada već potonji predsednik LSS, prof. Zoran Popović je podneo izveštaj o svom i radu Upravnog Odbora za protekli

period. U svom izlaganju se osvrnuo na tur-bulentna dogadjanja u njegovom mandatu i ocenio ih je kao jedan od najtežih u novijoj istoriji srpskog lovstva. Skupština je prihva-tila njegov izveštaj u celosti.

Za novog predsednika Lovačkog save-za Srbije izabran je jednoglasno Dragan Šor-maz. Ujedno, on je bio i jedini kandidat za tu funkciju. Zanimljivo je da je većini prisut-nih Dragan Šormaz poznat kao društveno politička ličnost a manje kao lovni radnik. Medjutum, to nije smetalo da jednoglasno bude izabran, i to javnim glasanjem, i da posle iznošenja svog programa rada, bude nagradjen dugotrajnim aplauzom. Novi predsednik je naglasio da će sa novim UO raditi na očuvanju LSS kao krovne orga-nizacije lovaca u Srbiji i da se to ne dovodi u pitanje. Zatim je istakao da LSS vidi kao operativni servis lovaca i da će u tom sme-ru koordinirati njegov dalji rad. Po njemu, jedan od primarnih zadataka vidi u medi-jskoj popularizaciji i upoznavanju šire jav-nosti o radu, dešavanjima i dostignućima LSS i njegovoj neophodnosti u društvenom životu Srbije i lovstvu kao privrednoj grani. Nagovestio je tesniju saradnju sa medjun-

arodnom lovačkom rganizacijom /FACE/ u cilju sto boljeg promovisanja lovnog turizma u Srbiji. Osvrnuo se i na angažovanje Saveza oko inicijative za izmenu Zakona o divljači i lovstvu i saradnji sa nadležnim Ministarst-vom o hitnom ustanovljavanju lovišta u Srbi-ji. Po završetku njegovog izlaganja, na njegov predlog, za podpredsednika LSS je izabran Kovačević Milan iz Sremske Mitrovice.

Potom su izabrani novi članovi upra-vnog i nadzornog odbora kao članovi Suda časti. Od ostalih zanimljivosti, vredi pome-nut, da LU u pripremnom i blagovremenom periodu za ovu konstitutivnu sednicu i nisu imali baš obilje predloga kandidata ni za ru-kovodeća mesta, ni za članove Organa LSS.

Dali su LU postala apatična i ne zaint-eresovana za LSS ili ih je minuli period i pre-viranja u njemu udaljio od LSS-a kao krovne organizacije. Sve u svemu, na novom ru-kovodstvu je da povrati poljuljano poveren-je prema sto i kusur godina organizovanog lovstva u Srbiji. A to nije mala cifra.

Poželimo im sreću.

Predrag Djurdjev

DRAGAN ŠORMAZ IZABRAN ZA PREDSEDNIKA LSS

Vest pred zaključenje broja

Sa naučnog simpozijuma

Predsednik LSS, Dragan Šormaz


5

Piše: Jeremija Trifunović, Dipl.Ing šumarstva

Što bi narod rekao „nije da nije“ jer sas-vim sigurno ni jedna od ovih godina svakako nije „zečija“ ili boljhe rečeno

ni jedan od ovakvih ekstremnih klimatskih faktora ne ide u prilog razvoju ni jedne pop-ulacije divljači pa onda naravno ni zečijoj. Šta se zapravo u takvim okolnostima deša-va teško je reći bez ozbiljnijih analiza ali evo jednog od nagađanja. Kažu, hipercalemija. Ta pojava nastaje kada je prirodna hrana divljači u lovištu veoma bogata kalijumom, a krv divljači elektrolitom (K+) koji je veo-ma važan za metabolizam. Divljač koja se u lovištu hrani biljkama sa velikom koncen-tracjom kalijuma (povećana koncentracija u biljkama se vezuje i za preterano ko-rišćenje NPK – natrijum/phosphor/kalijum - veštačkog djubriva), podiže nivo kalijuma u krvi preko normalne granice, što izaziva teške poremećaje rada bubrega divljači, a ujedno i poremećaj rada srca – aritmiju. U kombinaciji sa visokim spoljnim tempera-turama u letnjem periodu, divljač koja ima povećan nivo kalijuma u krvi masovno stra-da od srčanog udara, naročito u situacijama kada je npr. primorana da beži od predatora. Takođe, zečice u periodu dojenja i izvođenja

mladunaca, koje pate od hyperkalemije, tu pojavu preko mleka prenose na mladunce, koji često ne prežive. Rezultat bude skoro potpuni nestanak zeca na nekom terenu.

Druga negativna okolnost svakako je nedostatak vode. Zec jednostavno nema šta da pije reklo bi se. Visoke tempera-ture, posebno noću, donose svitanja i jutra bez rose, posebno u lovištima gde nema vodotoka u blizini. Za ovu tvrdnju već ima-mo dokaza. Tako su lovišta koja su blizu Morave, Dunava ili Tise imala zeca ove go-dine. Izuzetno su lepo lovili u Futogu, Bačkoj Palanci , u delovima lovišta koji su u blizini Tise i Tamiša. Čak su I Sremci ove godine osetili slast lova na zeca posebno u onim lovištima pored reke Save. Tako su lepo lovi-li u Pećincima i Rumi u onim lovištima koja gravitiraju reci Savi. Što se tiče lovišta južno od reke Save zabeležili smo dobre rezultate u izlovu u Čačku, Trsteniku, Kraljevu. E sad i ta tvrdnja može pasti u vodu ako bi se anali-zirala brojnost i odstrel odnosno prekid lova u Senti, Kanjiži, Novom Miloševu, Novom Bečeju ili možda u Molu i Novom Knežev-cu a upravo ta lovišta se naslanjaju na reku Tisu. Uz sve to, pa to su nam bila najbogati-

ja lovišta sa zecom samo do pre tri godine. Dakle, sve ovo može biti ali i ne mora. Tako bi na osnovu ovoga i ova teza mogla biti nagađanje. Doduše vrlo logično.

Ipak najčešči razlog za smanjenje brojnosti zeca se traži u brojnosti predato-ra i naravno dežurnom krivcu, intenzivnoj poljoprivredi. Da pokušamo analizirati prvi. Dakle predatore. Koliki je uticaj lisice na-jviše potvrđuju lovci jamari ili terijerdžije koji su u jednoj okoćenoj lisičjoj rupi nal-azili po 12 zečeva, osam jarebičjih glava, šest fazanskih, i ostaci nekoliko kokošaka i plovaka, u drugoj jazbini na drugom kraju atara pronađeno je ostataka od 6 zečeva, 12 kokošijih glava i 4 jarebičje glave, pretragom treće jazbine pronašli su ostatke 7 zečeva, 12 fazanskih ostataka, a koliko je pre i posle ovih nalaza u toku reprodukcionog perioda uhvaćeno ne možemo ni pretpostaviti. Ako ovom spektaklu dodamo i novog predatora šakala u sadašnje vreme, koji je u Bugarskoj dostigao brojnost od 38 000 primeraka u prošloj 2012 godini, možemo računati da ga kod nas u Srbiji ima sigurno oko 18 000 pri-meraka, onda vidimo koliki je danak i zašto smo došli u ovakvu situaciju. Predatorima,

SVE POMALO UZIMA SVOJEO zecu pričamo evo već treću godinu za redom, od one kišne 2011, pa izuzetno sušne i tople 2012 i naravno ove opet sušne 2013 go-dine. Ako smo 2011 godine razloge u smanjenju brojnosti popu-lacije zeca tražili u izuzetno kišnoj godini, velikoj vlagi, terenima po kojima je bukvalno tekla voda, onda u poslednje dve godine krivca za ovo tražimo u velikoj suši i visokim temperaturama.


6

treba dodati i pernate štetnike, vrane, svrake, gavrane, čija se brojnost iz godine u godinu povećava, a niko nije naučio mlade lovce da ih love i ukazao na njihovu štetnost u grup-nim napadima na podmladak plemenite divljači. Samo da preciziramo da je podnošl-jiva gustina 0,5-2 lisice na 100 ha i da je u svakom lovištu sitne divljači neophodan re-dukcioni lov, odstrel od 2-3 lisice i isto toliko šakala i kuna na 100 ha, da bi se sitna divljač mogla normalno da razvija. Smanjenje broja predatora već u prvoj godini može da po-kaže povećanje zečje populacije do 200%, a u sledećim godinama kada se kontinuirano sprovodi redukcija predatora povećanje zeca može biti i za 3-400% za period.

E sad kakva nam je brojnost predato-ra, posebno lisice znamo. Obzirom da smo ih dobrano zalečili od besnila dobili smo zdravu populaciju lisica koja uvećava bro-jnost iz godine u godinu. A uvećana bro-jnost traži, logično, veće količine hrane. A kad u lovištu ima zeca eto za njih izvora da lepo žive a za nas lovce ogromnog problema. Uz sve to smanjuje se interes lovaca da love lisice pa i druge predatore, jedni neće zbog komplikovane procedure izdavanja dozvola, drugi ne pucaju jer čekaju neku kvalitetni-ju divljač ili možda ono osnovno, pa meso ni jednog predatora se ne jede a metak baš i nije jeftin. Bilo kako bilo ako pitate auto-ra ovog teksta šta bi najlogičnije uticalo na smanjenje brojnosti zeca onda sledi jednos-tavan odgovor, pa uvećan broj svih preda-torskih vrsta.

A sad da malo prozborimo i o inten-zivnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Svakako nije nam namera da kudimo agronome ili da život divljači stavljamo na primarno mesto ili kao nešto važnije od proizvodnje hrane. Sasvim sigurno da cilj moderne poljop-rivrede, što veći prinos po jedinici površine uz što manje troškove prihvatamo kao ob-jektivnost i realnost vremena u kome živi-mo. Tako je kako je. E sad, gde je tu mesto divljači ili uopšte divljim životinjama. Pa reklo bi se nigde ili hajde da budemo manje radikalni, na vrlo skučenom i siromašnom prostoru. Zašto. Savremena poljoprivreda pretpostavlja u današnjim oklnostima pre svega izuzetno jake agrotehničke mere, pri-menu hemije da u usevu nema ni njedne travke sem one koja treba da donese ekon-omsku dobit. I naravno što veću količinu ljudima potrebne hrane. Tako u kukuruzima nema više korova ( prokleti TOTAL i osta-li herbicidi) , imamo beton, u ovim sušnim godinama, betončinu bez ijedne travke. A kad je tako gde će onda zec. U vojvođanskim uslovima kanda mu je to u prethodnim go-dinama bio najbolji ambijent za skrivanje pa i nalažanje hrane i rose.

Uz sve ovo hemija uz minimalnu kontrolu upotrebe uzima takođe svoj da-nak. Potrovasmo sve što se može potrovati. Vašem piscu upravo pade na pamet da smo do skora tvrdili kako je nivo zdravstvenog stanja i brojnosti divljači najbolji parameter životne sredine u kojoj obitavamo mi, ljudi

ili čovečanstvo. Ako sudimo po trenutnom stanju u kakvom stanju su nam divljač i ambijent u kome bitišu zapitajmo se kuda sve ovo vodi. Nećemo li i mi ljudi doživeti sudbinu divljači o kojoj pišemo. Ili, hoće-mo li postati žrtve sopstvenog napredka u proizvodnji hrane. Tek, valjalo bi razmisliti o ovome.

Ima još nekakvih teza, od pojave afla-toksina u mišićnom tkivu zeca što je doka-zano na Poljorivrednom fakultetu u Novom Sadu. Posebno su veće količine pronađene u zoni Novog Bečeja. Ali njih nema recimo u lovištu Plandišta ali nema ni zeca. Dalje, priča se i o stradanju reproduktivnih orga-na kod mužjaka i ženki kao posledice kli-matskih promena. Doduše, možda ima veze, jer interesantno tamo gde je zec lovljen ove godine odstrel je pokazao odnos polova 3:1 u korist ženki. U nekim lovištima čak mno-go veći odnos, naravno odstreljivano je više ženki. Eto, još jedan paradoks. Naravno tezi da zečevi gube moć reprodukcije po austri-jskim istraživanjma, i tamo je brojnost zeca pala, nema mesta. Oni kažu: “Pronašli smo da nema razlike u prosečnom broju ožiljaka posteljice izmedju posmatranih lokacija kao i da nije bilo razlike kada se u obzir uzme neka godina ili same interakcije između posmatranih lokacija i godine. Ženka okoti između 10 i 12 mladih zečeva godišnje bez obzira koja se lokacije posmatra. Zbog toga smo mogli da pokažemo da plodnost nije smanjena u oblastima niske gustine nasel-jenosti i da su zečevi i dalje simbol visoke plodnosti.

Pa sad budi pametan.Jedino na šta još niko ne sumnja je

bolest. Iako mnogi tvrde da zečeva ima u lovištu do druge polovine avgusta kada na zaista čudan način nestaju leševa uginulih životinja nema pa tako ni mogućih veteri-narskih analiza. Ali da se podsetimo, davne 1965 godine upravo na području Vojvodine utvrđeno je oboljenje zečeva “Sindrom ev-ropskog zeca”, ili skraćeno EBHS. Tada su imali i analizirali čak 7975 leševa. Ali sada ih nema pa zagonetka nestajanja zeca ostaje.

Dakle, naveli smo podosta razloga zašto nema zeca. Ovaj tekst naravno nema nameru da otkrije naučnu istinu, shvatite ovo kao glasno razmišljanje jednog lovnog radnika. Na kraju ovog članka učinilo nam se najprikladnije razmišljanje prof.dr Mi-loša Beukovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, svaki od nabrojanih razlo-ga smanjenja zečije populacije sigurno ima svoje učešće i odnosi neki broj jedinki. Sa-brani svi zajedno, pomalo, sigurno daju zbir koji nedostaje. I najverovatnije je tako. Bar dotle dok nauka ne kaže šta se uistinu deša-va. A na tom smo putu jer se uporedo rade analize kako na Poljoprivrednom fakultetu tako i na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

Što se nas lovaca tiče, pa stanje nije tragično ali bi moglo da bude. Dobro je što su nam sva lovačka udruženja gde se poka-zalo smanjenje brojnosti odreagovala pre-kidanjem lova. Samoinicijativno i bez ika-kvih nametnutih zabrana pokazujući time da im je ipak zaštita divljači na prvom mestu uz naravno visok stepen odgovornosti pre-ma prirodi. Jednostavno, pokazali su svoju zaštitarsku svest i da im je divljač i njena brojnost važnija od izlovljavanja.

Uzimanje uzoraka za istraživanja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu


7

Da bi ilustrovali koliko zapravo ovakav odnos može biti fatalan kako po lovišta tako i po učesnike u sao-

braćaju evo nekih podataka koje nalazimo u Nemačkim izveštajima. Prema tim podacima u Nemačkoj se godišnje desi 230.000 incide-nata u kojima dolazi do direktnog kontakta divljači i vozila na putevima. U tim nesreća-ma događa se 2.520 incidenata sa ozleđenim osobama. Možda će neverovatno zvučati ali čak 227.000 životinja smrtno strada od čega 203.000 srneće divljači, 21.500 divljih svinja i 2.500 jelenske divljači. Možda će još nev-erovatnije zvučati i podatak da šteta pričin-jena na ovaj način iznosi skoro pola milijar-de evra. Ili tačnije, 464 miliona evra. To su zvanični podaci za 2004 godinu.

Ako se analizira statistika koju su pedantni Nemci vodili onda se zapaža da je najveća učestalost incidenata bila između 17.00 i 20.00 sati (sumrak) i između 05.00 i 08.00 sati (svitanje). Dalje, saobraćajne nes-reće u kojima učestvuju divlje životinje go-dišnje odnesu 20-50 smrtno stradalih osoba, dok se još 600 fatalnih incidenata vode kao

nesreće koje su se dogodile pod nejasnim okolnostima ili se vode kao nesreće koje su izazvali vozači neadekvatnom reakcijom iako su u njima učestvovale divlje životinje.

Statistika dalje kaže u većini nezgoda sa divljim životinjama učestvuju automobili. Od ukupno napravljenih saobraćajnih inci-denata u 43% vozača uključenih u nezgode su između 18-24 godina starosti.

Kod nas na žalost ovakvih analiza nema a brojnost incidenata raste. Da li je bilo poginulih ososba ne znamo ali sigurno je da mnogo divljači strada na putevima. Takođe materijalna šteta koja nastaje prilikom ovih udesa na sve skupljim vozilima ne samo da raste nego ponekada zna dramatično pogo-diti korisnika lovišta. Uz sve ovo zakonska regulativa nije dovedena na potrebni nivo pa nije retkost da sudovi donose potpuno ner-azumne odluke. Tako je Lovačko udružen-je iz Lapova osuđeno da plati veliku štetu ( preko million dinara) za nesreću u kojoj je učestvovala divlja svinja ali na autoputu koji je ograđen i za čije korišćenje je vozač uredno platio putarinu. Kakve to ima veze sa

lovištem i divljači.U daljim analizama do kojih smo došli

navode se i sile udara prilikom saobraćajne nesreće u kojoj učestvuje divljač. Kada vozi-lo udari srnu (17 kg) pri brzini od 50 km/h sila udara je 425 kg, kada vozilo udari divl-ju svinju (80 kg) pri brzini od 50 km/h sila udara je 2.000 kg. Ovi podaci jasno govore da smanjenje brzine i postavljanje znaka ne moraju nužno izazvati manje štete. Dakle sa postavljanjem saobraćajnih znakova ovo do-bija samo blaže dimenzije. Očito rešenje je sprečiti divljač da izađe na put.

Zaštita divljačiI dok se u svetu razvijaju čitavi sistemi

zaštite divljači od stradanja na putevima kod nas još niko i ne razmišlja o tome. Kod nas se još uvek sve svodi na običan saobraćajni znak DIVLJAČ NA PUTU i sa time bi svi trebali skinuti odgovornost sa sebe. I putari ali i korisnici lovišta. Tek kad čitava stvar za-vrši na sudu svi shvate da stvari i ne stoje baš tako.

Piše:Dipl.Ing Jeremija Trifunović

ZAŠTITA DIVLJAČI NA PUTEVIMAKoliko zapravo nastrada divljači na našim putevima nema podata-ka. Nema ni saznanja kolike su štete na divljači ali ni na sve skupljim automobilima. Nema bar onako statističkih sabranih, analiziranih ili bar da ima nekakvih preporuka šta činiti. A štete na divljači i ljudskim dobrima iz dana u dan rastu.


8

Doduše ima u celoj ovoj priči još ponekih pikanterija koje da nisu žalosne bile bi smešne. Evidentno povećanje stra-danja divljači na regionalnim i magistralnim putevima u predelu Zlatibora nateralo je LU “Zlatibor” iz Čajetine da od zaduženih državnih organa zatraže postavljanje sao-braćajne signalizacije i onog famoznog zna-ka sa divljači na putu. Umesto toga dobili su odgovor u vidu preporuke OGRADITE SVOJE LOVIŠTE. E sad ostaje dilema smeja-ti se ili plakati. Ali za bilo šta da se opredelite od emocija divljač na ovim putevima strada.

Računajući sa ovim mogućim odgov-orima mnoga lovačka udruženja su mimo zakona o svom trošku postavila saobraća-jne znakove o mogućnosti izlazka divljači na put. Em što su potrošili mnogo para na to sa sigurnošću tvrdimo da su na taj način radili jedan potpuno nelegalan posao. Po za-konu postoje u ovoj zemlji za to ovlašćene ustanove. Uz sve to treba reći da su znakovi postavljeni sa nalivanjem mnogo betona oko stubova pa svako sletanje sa puta i udaran-je u isti mogu biti kobni po vozača. Tako su Lovačka udruženja u Bašaidu, Somboru, Bečeju i mnogim drugim od svoje članarine postavili znakove pored puta.

Osiguranje od ovakvih šteta bi vero-vatno bilo ponajbolje ali… Većina osigu-ravajućih kuća neće da prihvati ovaj rizik. Ipak izvanredne primere beležimo u Futo-gu i Lazarevcu. Jedni su to uradili u DDOR Novi Sad a drugi u Dunav osiguranju. Kako nam rekoše u ovim udruženjima stvar funk-cioniše besprekorno uprkos činjenici da rec-imo kroz Lazarevačko lovište prolazi Ibarska magoistrala, najopterećeniji put u Srbiji, čak u dužini od 80km.

Mogući sistemi zaštiteU svetu se danas primenjuje čitav niz

zaštita stradanja divljači na putu od fizičkih zapreka kao što su žičane ograde, mirisne ograde koje odbijaju divljač do čitavog niza upozoravajućih sistema kao što su reflektori ili sistemi sa zvučnim ili optičkim odbijan-jem.

Prilokm konstrukcija ovih sistema polazi se od bioloških osobina divljači a koje su vrlo bitne za ovaj način zaštite divljači od nesreća u saobraćaju i na putevima.

Osetljivost na svetlost- Oči divljači vrlo su dobro adaptirane za noćne uslove. Broj “rode” receptora (svetlost) uveliko nadi-lazi količinu “cone” receptora (boja). Stoga divljač mnogo bolje vidi u mraku nego ljudi.

Osetljivost na pokret - Budući da su oči divljači smeštene na bočnim stranama glave, divljač ima širok panoramski pogled okoline. Fokus nije toliko na detaljima. Divl-jač ima bolju percepciju pokretnih objekata dok statičke predmete slabije opaža.

Vidno polje- Vidno polje divljači vrlo je široko 340°– u skladu sa bočno postavljen-im očima! U skladu sa time trodimenziona-lan vid je ograničen na vrlo mali prostor u kojem se preklapaju vidna polja oba oka.

Osetljivost na boje - Divljač ima samo

dva tipa receptora za boje “cones”: Osetljive na kratke talase svetla na (max osetljivost 497 nm) i osetljive na srednje talase svetla (max. osetljivost na540 nm).

Zbog toga divljač ne vidi boje koje definišemo kao narandžaste, pa sve do crvenih!

Kod opredeljenja za koji sistem postaviti vodi se računa pre svega o efikas-nosti ali i trajnosti i troškovima održavanja. Tako statistika pokazuje da žičane ograde osim što su skupe u stratu zahtevaju i vrlo skupo održavanje. Uz sve to obzirom da je to fizička prepreka sprečavaju migraciju divljači a to takođe nije poželjno. Podizanje takozvanih mirisnih ograda nije dalo željene razultate zbog brzog navikavanja divljači na taj miris pa im je efikasnost vrlo ograničena u vremenskom periodu.

Upravo zato se sve više ugrađuju i

sistemi koji odbijaju divljač bez fizičke brane. Tu su se razvili čitavi upozoravajući sistemi od zvučne, svetlosne do optičke zaštite. Ovi sistemi su pokazali efikasnost. Tako su zvučni smanjili broj incidenata za 45-85% slučajeva ( njih odlikuje mogućnost privika-vanja divljači pa od ovih novih sistema imaju najmanje efekte) dok efikasnost optičkih za-preka ide i na 95%. Uz sve ovo, ovo su rela-tivno jeftini sistemi, lako se montiraju, lako održavaju pa samim tim pored izvanredne efikasnosti imaju dugačak vek trajanja, što se za žičane ograde svakako ne može reći. Sa gledišta biologije i ekologije divljači ovi sistemi ne ometaju migraciju divljači.

Eto tako je to u belom svetu. Dok mi zatrpavamo saobraćajne znakove gomila-ma betona, sudimo se i trpimo velike štete u svetu se za mnogo manje para sve rešava tehnikom. I to ne skupom teknikom.


9

Utvrđene i prijavljene težine lana-di na leglu u različitim klimatskim i stanišnim prilikama su od 900

grama do 2680 grama. Očigledno je kako su po pojedinim područjima utvrđeni različi-ti intervali u kojima se kreće telesna težina lanadi na leglu neposredno po lanjenju (do 10 dana starosti). Kod vrsta iz porodice Cer-vidae na telesnu težinu tek okoćenog mla-dunčeta najveći utjecaj ima telesna težina ženke koja je mladunče donela na svet.

Dakle, povećavanjem telesnih teži-na ženki povećava se i telesna težina tek okoćene mladunčadi i obrnuto. Kod vrsta kod kojih su blizanci (dva mladunčeta) uo-bičajena pojava (npr. srna), telesna težina tek okoćene mladunčadi iznosi 4,5 % do 7 % težine ženki. Polazeći od opšteg pravila, pov-ećanja telesne težine idući od juga ka severu, kod srna nailazimo na još jednu posebnost. Na severu npr. u Norveškoj i Švedskoj gde je srneća divljač krupnija, srednja telesna teži-

na rasplodnih grla dostiže čak 30 kilograma. To bi značilo da bi i težina tek olanjene lanadi trebala biti veća. No, u Norveškoj izmerene telesne težine neposredno olanjene lanadi iznose od 1 360 do 1 560 grama ali jedna-ko tako je u populacijama Skandinavskih zemalja prijavljen veći broj slučajeva gde je nađeno po tri laneta u istom leglu, nego što je nađeno jedno lane po leglu. Dakle povećan-je telesne težine kod rasplodnih srna/ženki povećava produktivnost, odnosno povećava srednji broj lanadi po srni u populaciji. Kao što je važna telesna težina lanadi pri porodu, važna je i stopa dnevnog težinskog prirasta tela laneta.

Podaci koji navode dnevne težinske stope prirasta za Norvešku 155 g/dan i za Švedsku 150 g/dan, otkrivaju nam još jednu vrednost većih srednjih telesnih težina ženki. Dakle, iako se ženke na severu nalaze u os-kudnijim stanišnim uslovima, kraće trajanje vegetacijskog, a time i hranidbenog izobilja,

one svojim većim telesnim težinama osigu-ravaju i zadržavaju kvalitet mleka, što dalje rezultira visokim dnevnim težinskim priras-tom lanadi. Veća telesna težina olanjene la-nadi i veća stopa dnevnog težinskog prirasta tela laneta u lovnom gazdovanju je značajna za višu stopu preživljavanja lanadi, a zatim i njihovog ranijeg polnog sazrevanja i učešća u razmnožavanju.

Rast telesne težineVeličina tela i telesna težina dva su iz-

razito važna parametra, ne samo zbog plan-iranja moguće količine iskoristivog mesa divljih životinja, već zbog činjenice kako su ta dva parametra indikatori fiziološkog stan-ja jedinki u populaciji. Naravno, to je pov-ezano uz preživljavanje zime i uspešnog re-produkcionog ciklusa. Činiocii koji utiču na telesnu težinu su: gustina populacije, izvori hrane u staništu, kvalitet i kvantiteta jesenje i zimske prihrane, klimatski uslovi, zdravstve-

Pripremio: Jeremija Trifunović

TEŽINA SRNA, OGROMNA ULOGARegionalne razlike u rastu, veličini tela, dnevnom telesnom prirastu kod lanadi su uočene i evidentirane na mnogim područjima Evrope. S obzirom kako su glavni ciljevi lovnog-gazdovanja i upustva o selekcijsko-uzgojnim merama vezani na poznavanje tih karakteristika ( telesna težina prilikom lanjenja, brzina rasta i razvoja tela), upravo ti podaci su vrlo važni za pre-duzimanje odgovarajućih mera za unapređivanje uzgoja srneće divljači.


10

no stanje jedinkiParalelno možemo upoređivati dostig-

nute rezultate u tipično šumskom staništu i u tipično poljskom staništu. Vrednosti tele-snih težina između šumskog i poljskog tipa staništa, kod lanadi te mladih grla ne po-kazuju bitne razlike. To je i razumljivo, jer intenzivni rast i razvoj tela i kostura srneće divljači završava upravo sa 24 do 26 meseci starosti. Trend rasta telesne težine od lanjen-ja do razvijenog kostura (24 do 26 meseci) je linearan. Bez obzira na sve činioce rast tele-snih težina ima priblično istu dinamiku, jer je to proces koji se za oba tipa staništa

odvija ujednačeno. Bitno je primetiti vrlo dinamičan rast telesnih težina od legla u proleće (kraj maja i juna) do jeseni i početka zime (novembar i decembar), dakle u prvih šest meseci. Za gazdovanje srnećom divljači, a što se tiče lanadi, važne su tri stvari: brzi rani rast lanadi, stopa smrtnosti tokom prvih meseci života i telesna težina sa kojom lanad ulazi u svoje prvo zimsko razdoblje

Lanad starosti 6 do 8 meseci u šums-kom staništu kako pokazuju istraživanja dostiže 65 % srednje ostvarene telesne težine odraslih/rasplodnih grla, dok je u poljskom staništu taj postotak nešto veći, te iznosi 69 % srednje ostvarene telesne težine odraslih/ rasplodnih grla. Nadalje u dobnom razredu mladih grla kada je intenzivni rast i razvoj tela pri kraju, postotak grla koja su ostvarila prosečnu telesnu masu zrelih grla iznosi 73 % u šumskom i 85 % u poljskom staništu. Možemo utvrditi da srneća divljač nakon što je u 18 – 20 meseci izgradila oko 3/4 te-lesne težine, za preostalu 1/4 treba tri puta duže razdoblje. Istraživanja u Francuskoj pokazala su slične vrednosti npr. u području Trois Fontaines ostvarene su telesne težine lanadi sa osam meseci starosti, iznosile 68 % do 70 % od srednje ostvarene telesne težine odraslih/rasplodnih grla na istom području. Posmatrajući i upoređujući vrednosti tele-snih težina u šumskom i poljskom staništu, uviđamo da je bitnija razlika ostvarena jed-ino u dobnom razredu mlada grla. Taj brzi rast i razvoj tela ima veliku ulogu u produk-

tivnosti srna kao vrste, što će se podrobnije objasniti u delovima članka gde će se govoriti odvojeno o ženkama i mužjacima.

Kako bi istakli važnost srednje te-lesne težine sa kojim lanad ulazi u zimu, spomenućemo podatke skupljene tokom is-traživanja K l e i n a & Strandgaarda. Tokom svog istraživačkog rada došli su do spoznaje kako postoji povezanost između ukupne te-lesne težine lanadi i preživljavanja prve zime u životu lanadi. Jednako tako postavili su svojevrstan prag telesne težine lanadi koji bi osiguravao preživljavanje prve zime i on bi iznosio 13 kg, iznad te granice, preživl-javanje zime više ne zavisi o telesnoj težini. Kod odraslih/rasplodnih grla zabeleženo je da oko 85 % mužjaka i oko 95 % ženki us-pešno prežive zimski razdoblje. Jedan od uzroka smrtnosti kod odraslih srna jednako tako može biti mala telesna težina sa kojom grlo ulazi u zimu. Granica telesne težine koja kod odraslih srna omogućava preživljavan-je zime kod mužjaka iznosi 60 % od srednje ukupne telesne težine, a kod ženki 65 %. Na-kon dostizanja tih vrednosti možemo iskl-jučiti telesnu težinu kao uzrok smrtnosti kod odraslih/rasplodnih grla srne

Gazdinske mereU slučaju mnogih istraživanih popu-

lacija, srna ulazi u parenje tokom svoje druge godine života, a prvu lanad donosi na svet kada uđe u treću godinu života (maj/ juni), no u populacijama gde ženke u drugoj godi-ni života imaju male telesne težine (manje od 20 kg), ta prva oplodnja se događa u trećoj ili četvrtoj godini žvota. U Vojvodini– poljski tip upravo dostižu potrebne vrednosti kako bi se prva oplodnja dogodila tokom druge godine života. Kao što je kod mužjaka dos-tizanje vrednosti telesne težine od 24 – 25 kg važno za brži rast i razvoj trofeja, jedna-ko tako je i kod ženki dostizanje vrednosti telesnih težina iznad 24 – 25 kg važno za oplodnju većeg broja jajnih stanica i samim tim veću produktivnost. Istraživanja su pot-vrdila da ženke koje imaju manju telesnu te`inu od 22 kg uglavnom olane jedno lane,

dok su dva laneta učestala kada ženka ima telesnu težinu iznad 24 kg. Jednako tako se povećanjem telesne težine može dogoditi da se zabeleži veći broj lanjenja tri laneta nego jednog laneta kao što je to slučaj u Skandi-naviji. Kada govorimo o produktivnosti i starosti srna, možemo utvrditi da kod srna u odnosu na propisanu gazdinsku starost (7 do 9 godina), strogo povezanog pada produk-tivnosti sa starosti skoro da i nema. Rezul-tati istraživanja sprovedenog u Francuskoj u području Chize, prikazuju produktivnost ženki (broj zametaka po ženki) u odnosu na starost ženki, te zaključuju da značajni pad u srednjem broju zametaka pokazuju srne sta-rosti dvanaest i više godine.

Važno vremensko razdoblje za gazdo-vanje ženskim delom populacije srna pojedi-nog lovišta, dakle od druge do sedme godine starosti, ne pokazuje značajnija kolebanja u srednjem broju zametaka, a samim tim i u produktivnosti. Stoga prilikom izvrčavan-ja redovnog odstrela pažnju je potrebno usmeriti na telesno stanje, procenu telesne težine ženki i razvijenost lanadi. S obzirom na veliku smrtnost mladunčadi i do 50 % u prvih par meseci života ishitreno je zaključi-vati da je neka ženka neplodna (jalova) jer ne vodi lanad, već je vrlo lako moguće da je ta ista srna izgubila leglo te godine. Proce-na jedinke prema telesnom stanju i telesnoj težini

je u svakom slučaju verodostojnija. U prirodi makar i mala, neznatna prednost nad ostalim jedinkama znači opstanak i prenošenje takvih odlika, s tim malim pred-nostima na sledeće generacije, taj odabir ostavljamo prirodi, na nama uzgajivačima je osigurati sve potrebne uslove u staništu kako bi povečali produkciju lanadi, a odabi-rom iz populacije ciljano izlučili ženke koje ne zadovoljavaju postavljene kriterijume us-pešnosti rasplodnih grla.

Lorist press

U ovom članku korišćeni su rezultati Dražena Degmečića i Milana Bićanića

ODOBRENA SREDST-VA ZA ISTRAŽIVANJESRNEĆE DIVLJAČIPokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šu-marstvo je Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo i Departmanu za biologiju i ekologiju odobrio sredstva za za-jednički projekat „Utvrđivanje genetičkih svojstava, realnog prirasta i trofejne strukture i prostornog rasporeda populaci-ja srna u lovištima Vojvodine“. Cilj ovog projekta je da se u lovištima Vojvodine (Senta, Novi Bečej, Nova Crnja i Novo Miloševo), po prvi put na našim prostorima radi genetički potencijali kod srneće divljači. Prilikom uzimanja uzora-ka za genetička istraživanja kod srna, u istim lovištima bi se uzimali i ostali uzorci za utvrđivanje realnog prirasta i trofe-

jne strukture. Osnovni zadatak ovakvih istraživanja je da se pokuša sprovođenje uzgojnih mera, da se postigne povećanje trofejne strukture kod srndaća, a utvrđivanje realnog prirasta, genetičkog potencijala i prostorne disperzije bi bilo korisno pri izradi planskih dokumenata. Pored dobijenih rezultata o genetičkim karakteristikama srna, ovakvim istraživanjima do-bio bi se odgovor na postavljena pitanja, koliki je stvarni realni prirast srna u našim lovištima, da li je on isti u lovištima gde je prirodni odnos polova, kakav je taj prirast u lovištima sa „poremećenim” odnosom polova 1:3 do 1:5 u korist srna, ka-kva je trofejna struktura u takvim lovištima, koliko se lanadi viđa u toku godine, kakvi su gubici, koliki je idealni prirast, i poređenje genetičke varijabilnosti naše populacije sa popu-lacijama u okruženju i dr. Istraživački tim čine dr Zoran A. Ristić - nosilac istraživanja dr Vladimir Marković, dr Neman-ja Davidović, Milutin Kovačević, MSc Tamara Jovanović, sa Departmana za biologiju i ekologiju dr Mihajla Đan i Nevena Veličković, i po jedan predstavnik iz lovačkih udruženja Senta, Novi Bečej, Nova Crnja i Novo Miloševo.


11

Sa ovom problematikom bavio se Ha-nuš koji je pratio za uslove ČSSR pro-cenat ulova ispuštenih fazana (lov nije

bio ograničen). Rezultate je upisivao u svim lovištima koja su praćena i upoređivao ih. Lovljene su i koke, ali minimalno. Podaci o ulovu petlova su, međutim, reprezentativni za fazansku divljač u celini, što su potvr-dili podaci iz onih fazanskih lovišta gde su fazanke lovljene bez ograničenja.

Prema rezultatima sprovedenog is-

traživanja ulov ispuštenih fazana se kretao od 22,2% (minimum) do 55,6% (maksi-mum).

Analiza rezultata je pokazala da broj ispuštenih fazana za svako lovište treba lim-itirati i uvažavati momentalno stanje u sk-ladu sa mogućim brojem ispuštenih fazana, koje je sredina sposobna da održi do sezone lova.

Za tri godine, koliko su vršena ova istraživanja markirano je skoro 72.000 is-

puštenih fazana u jedanaest lovišta. U lovište su ispuštani odnegovani fazani sta-rosti 10 nedelja.

Na osnovu ovako obimnih is-traživanja došlo se do sledećih pokaza-telja: najveći broj isporučenih veštački uzgojenih fazana se ulovi u istoj, prvoj go-dini. Ulov dvogodišnjih fazana je iznosio na osnovu ovih istraživanja samo 2,7%, tako da se sa značajnim preživljavanjem uzgojenih fazana do druge lovne sezone ne može računati. Procenat ulova fazana u trećoj lovnoj sezoni je sasvim zanemaru-jući.

Na osnovu podataka Hanuša i Fišera ako se poštuju svi principi pravilne tehnike odgoja i ispuštanja, u optimalnim uslovima sredine i pri dobrom staranju o fazanima, može se postići ulov 50% od broja ispuštenih mužjaka. To nije mak-simalan rezultat, jer ima lovišta gde ulov premašuje 60%, ali u proseku to iznosi oko 35% u odnosu na ukupan broj ispuštenih pilića. Gubitke kod ispuštenih fazančića teško je sagledati. Po pravilu, uginule jed-inke se registruju samo u neposrednoj blizini prihvatilišta, ali i tu samo delim-ično. Prema navedenim autorima, može

se oceniti da gubici od ispuštanja do perio-da lova iznose oko 30% od broja ispuštenih fazana, od čega je oko 20% usled promene sredine (stres, poremećaj ishrane i sl), i 10% od predatora.

Poznato nam je, iz prakse naseljavan-ja fazana u Vojvodini, da je procenat ulovl-jenih fazana u odnosu na ispuštene bio vrlo različit, što se može tumačiti i različitim stanišnim uslovima, ali i propustima u prih-

Piše: Dr Zoran Ristić

PROCENAT ULOVA ISPUŠTENIH ODRASLIH FAZANA PRED LOVU poslednjih desetak godina sve više se lovačke organizacije opredel-juju da grade volijere za prihvatanje fazančića-fazana, da ih drže do lovne sezone, i da se u lovnoj sezoni puštaju pred lov, neposredno. Na ovaj način se lovačke organizacije sve više odriču ,,klasičnog,, prih-vatanja fazančića u prihvatilišta. Zbog toga ovde je pokušaj da se neke nejasnoće razjasne i da se u narednom periodu primenjuje ekonomski opravdajući način, a to je za sada u prihvatilišta koja nisu natkrivena.


12

Piše: Dr Zoran Ristić

vatanju. Tako je u lovištu Lovačkog društva Mali Radinci odstreljeno 52% od puštenih fazančića, a u lovištu Lovačkog društva Novi Sad ispod 10%.

Procenat odstrela rovašenih fazana u šumskim lovištima je bio veći u odnosu na poljska lovišta i isti kretao se od 38,10 do 54,69%. Ova pojava se objašnjava čin-jenicom što grupnim lovom (prigonom) želi da se odstreli što više fazana za kraće vreme, a time se smanjuju gubici koje bi trpela populacija zbog odlaganja lova ili slabog intenziteta izlovljavanja. Pored osta-log u šumskim lovištima je veća gustina po jedinici površine, nego u poljskim lovištima.

Na osnovu istraživanja Ristića i sarad-nik utvrđeno je da su u šumskim lovištima uzgajani šestonedeljni fazančići, prvo u prihvatilištu, a nakon toga hranjeni i nad-gledani do lovne sezone u lovištu. Proce-nat odstrela se kretao od 38,10 do 54,69 ili prosečno 47,51. U otvorenim lovištima gde su takođe uzgajani šestonedeljni fazančići u prihvatilištima i nakon mesec i po dana pušteni u lovišta, procenat odstrela se kretao od minimalnih 7,40 do maksimalnih 39,30 ili prosečno 22,53. Ovi podaci su prikuplje-ni u sedam lovačkih društava za period od tri godine (1989, 1992, 1993.).

Do sličnih rezultata došlo se na os-novu istraživanja Zeremskog i Beukovića u jednom šumskom lovištu i u tri lovačka društva. Naime, u šumskom lovištu pušte-no je 10.000 fazančića, a izlovljeno je 5.980,

tako da je procenat odstrela 59,80. U pol-jskim lovištima procenat odstrela rovašenih u odnosu na broj unetih fazančića iznosio je od 7,40 do 39,35%. Pored ostalih uslo-va (zbog vegetacije), fazan se lovio tokom cele sezone, za razliku od šumskog lovišta, gde je sezona bila kraća i gde je intenzitet korišćenja daleko manji nego u šumskom lovištu.

Iz svega iznetog sledi jednostavan zaključak: kada je u pitanju preživljavan-je veštački proizvedenih i unetih fazančića – iste treba čuvati u prihvatilištima koja su napravljena po propisanim normama, i u kojima su stvoreni dobri uslovi za fazansku divljač. Predlaže se da se fazan lovi od poč-etka sezone i to sa grupnim lovom, prigo-nom, s tim da se teren posle lova odmara najmanje sedam dana.

Za koji uzrast se treba odlučiti, na-jviše zavisi od materijalnih mogućnosti, od toga da li u lovištu ima izgrađeno stabilno ili privremeno prihvatilište, kao i od načina lova.

I šta reći na krajuZa izvođenje ovakvog načina lova

potrebno je da upravljamo kvalitetnim lovištem, a koje ispunjava uslove za uzgoj fazana, obraslo višegodišnjim rastinjem (višegodišnjom remizom) i koje treba da bude uređeno za ovakav lov na fazana.

Pored dobrih stanišnih uslova po-

trebno je da imamo uhodan tim ljudi koji će valjano odraditi sve predradnje (na vreme hvatanje ujutru fazana, iznošenje u lovište, kvalitetno određivane lokacije gde se ispuštaju, grupe fazana koje se puštaju ne smeju da budu veće od 15 jedinki i dr.).

Da bi rezultat bio dobar pored do-brih-odličnih lovaca srelaca potrebno je da imamo kvalitetne lovačke pse koji će prik-upiti svu odstreljenu i ranjenu divljač.

Iz dana u dan se na istom mestu (lovištu) pušta svakodnevno fazanska divl-jač. Zbog ove činjenice pojavljuje se veći broj nego što je uobičajeno, pernatih i dlakavih predatora koji uznemiravaju ispuštenu divl-jač, a nakon lova je desetkuju. Iz tih razloga otrebno je stalno smanjenje broja predatora na podnošljivu meru.

Praktikuje se da se na ovim poligoni-ma jednom do dva puta nedeljno ne ispuš-ta fazanska divljač kako bi se teren-lovište ,,odmorilo’’.

Zapaženo je da se bolji rezultati ulova postižu kada su bolji vremenski uslovi (bez kiše i vetra).

Veoma je značajno da s obzirom na veličinu poligona grupe lovaca ne budu veće od 12 lovaca.

Preko 90% izlovljenih fazana izlovi se na poligonu za lov.

Ovakav lov treba praktikovati samo ako imamo veći broj petlova, i to posebno u fazanerijama.


13

Tvrdi se da je lov “osnovni odnos čove-ka sa životinjom i prvo ekonomsko zanimanje ljudi, mnogo starije od

poljoprivrede i stočarstva, ipak, “budući da nije više, i to se zaista ne može poreći, nužno sredstvo ljudske ishrane”, nema više opra-vdanja za postojanje lova, zato jer je svaki drugi podsticaj za ubijanje i ozleđivanje životinja” smatraju današnji protivnici lova, nemoralan i dodaju da “lov koji nije sredstvo samoodržanja jeste moralno nezrelo usmer-avanje energije i agresivnosti na razaranje najviše vrednosti – života, i to redovno živo-ta bića slabijih od čoveka”. Ovakvo zapažanje nije neutemeljeno, naprotiv vrlo je vredno, ono konkretno usmerava pažnju na prob-lematiku sportskog i rekreativnog lova, ali ni izdaleka ne doseže probleme lovstva u stručnom i ekonomskom pogledu. Zaista važan problem, koji često izostaje u diskur-su kako onih koji napadaju lovstvo, tako i onih koji ga brane, jeste tema odnosa čove-ka prema životinjama, u tzv. industrijskom uzgoju. Nezaobilazno je reći da su to često mesta izuzetne čovekove brutalnosti prema životinjama. To nije središnji problem naše teme, ali ga smatramo vrlo važnim, jer se lovu i lovstvu prebacuju te negativnosti, a one su mnogostruko veće u industrijskom

uzgoju koji se u kritici uglavnom zaobilazi. Smatramo da je takav pristup nedopustivo izjednačavanje lovstva i intenzivnog uzgoja životinja. Naime, ispravno sprovođena lov-na osnova garantuje najbolje moguće uslove života u staništu odnosno lovištu, a lovna etika uz poštovanje lovine ne dopušta njeno zlostavljanje.

Prigovori protiv lova često dolaze iz okruženja koje se smatra savremenim, a lov smatraju rudimentarnim i primitivnim, pa bi ga trebalo, ako ne ukloniti, onda barem znat-no smanjiti. Prigovori su najčešće mešavina ekoloških, etičkih i ekonomskih stanovišta. Razmotrimo prvo protiv čega su ti prigov-ori usmereni, dakle prikažimo u najkraćim crtama lov.

Lov se tretira kao “umeće i veština hvatanja ili odstrela divljači u sportskom smislu, poznavajući njen način života, običa-je, način kretanja itd. Može se sprovoditi čekanjem, šunjanjem, vabljenjem, kolima, čamcem, mamcima, sovom ušarom, psom, konjem, za vreme pevanja, na preletu, pogonom, prigonom, dočekom, privozom kolima, grupno i pojedinačno”. Dok je lovst-vo definisano kao “grana privrede kojom up-ravlja država, a bavi se uzgojem, zaštitom i lovom divljači”. Ukoliko ostavimo po strani

određene neskladnosti u navedenim defi-nicijama, dobijamo dobru okvirnu sliku odnosa termina “lov” i “lovstvo”. Jasno se vidi da ti pojmovi nisu isti, iako smo ih i mi u ovom radu na stanovit način tako koristi-li. Tako nauka upozorava da lov nikako nije ljudski izum, jer je on postojao davno pre pojave čoveka u prirodi. Na dalje on navodi da je “lov bio, vrlo rano, rezultat evolucije i pogonska snaga, koja je dovela do porasta raznolikosti vrsta koje imamo danas u priro-di”. Čovek je baštinio to svojstvo, a temeljem položaja predatora u biološkoj i ekološkoj strukturi prehrambenog lanca on ga je us-avršavao sve do pojave savremene tehnike. Čovek je dakle lovac u biološkom i kultur-ološkom obliku. Ulogu lova u istoriji čoveka i ljudskog razvoja niko ne spori, čak ni oni koji se zalažu za potpuno ukidanje lova u da-našnjici.

Međutim u nerazumevanju termi-noloških različitosti “lova” i “lovstva” leži većina neadekvatnosti prigovora koji se upućuju lovu. Kad govorimo o lovu, onda je reč o konkretnim radnjama, usvojenim znanjima i veštinama koja su potrebna da bi se ostvario cilj. Cilj je lovina, uhvaćena, živa ili mrtva, jedinka koja treba posluži-ti kao izvor za održanje ili napredak onoga koji lovi. Da ponovimo, lov nije specifikum čoveka, međutim, čovek je svojim biološkim i kulturološkim, odnosno telesnim i mental-nim mogućnostima i sposobnostima, razvio osobito područje delovanja koje nazivamo lovstvom. Danas možemo reći da lovstvo ima značaj ne samo stručne, praktične dis-cipline nego i naučni značaj, jer proučava na temelju bioloških znanja, posebno šumarst-va, veterinarske medicine, ekologije i sličnih nauka svoje prirodnonaučne specifičnosti. Kad to kažemo tome dodajmo i teorijske komponente istraživanja odnosa čoveka sa životinjom, etiku i ekonomiku, onda je jas-no da danas lovstvo treba posmatrati i kao višeslojnu naučnu disciplinu.

Često puta se kaže da je lov sa ekološk-og gledišta štetan zbog nekoliko razloga. U prvom redu uzgojem određenih vrsta nanosi se šteta biološkoj raznolikosti, što na kraju, smatraju neki, uveliko smanjuje broj životinjskih vrsta u staništu. Navodi se da uzgoj određene vrste divljači slabi genetski potencijal, jer intervencija čoveka u prirod-ni proces onemogućava delovanje prirod-

EVOLUCIJA, ETIKA, LOVSavremeni način proizvodnje hrane, posebno one animalnog porekla, zadovoljava sve potrebe čovekove ishrane, pa tako nije potrebno, sma-traju neki, dodatno lovom pribavljati prehrambene namirnice.

Piše: Tomislav Krznar


14

nih mehanizama. Na kraju uzgoj divljači dovodi do devastacije staništa i često do ekoloških katastrofa. Središnja dimenzija lovstva je uzgoj i zaštita divljači, a tek potom korišćenje, dakle već polazna tačka ocene uloge lovstva u prigovorima je potpuno neadekvatno uzeta. Stoga sva tri navedena prigovora lovstvu smatramo nedoslednim za negativnu ocenu. Prvo, uzgoj određenih vrsta divljači ne iziskuje nestajanje ostalih vrsta životinja iz staništa, odnosno lovišta. Ispravno gazdovanje u naučnim, stručnim i zakonskim okvirima nužno ostavlja kvalitet-no stanište i za druge životinjske i biljne vrste u prirodi. Drugi prigovor, smanjivanje genetskog potencijala određene vrste je pot-puno nepravilan, da ne kažemo apsurdan. Cilj uzgoja je kvalitetan trofej, a kvalitetan trofej divljači je moguć jedino ukoliko pos-toji genetski kvalitetna i stabilna populacija. Razume se da uzgojni zahvati upravo idu u smeru smanjivanja genetski niskog potenci-jala kod divljači. Dakle, uzgojne mere su po-moć prirodnim procesima koji su nelovnim ljudskim uticajem uveliko ugroženi. Treće, govoreći načelno, ukoliko se poštuju pravila struke koja uvažava dostignuća nauke, uzgoj divljači ne donosi devastaciju staništa, iako moramo reći, takvih je fenomena bilo, ali nikako ne kao planski sastavni deo uzgoja, nego je to bila posledica neispravnog delo-vanja struke ili nedopuštenih radnji. Prigov-ori lovstvu koji se tiču odnosa čoveka prema prirodi i ponajpre prema životinjama, uglav-nom su inspirisani motivacijama kao što su vegeterijanstvo i uopšte prava životinja. Ti su prigovori mnogo puta i podstaknuti isprav-

nom etičkom motivacijom, ali uz nedovoljno uvažavanje prirodnih bioloških dimenzija.

IMPERATIV ZAŠTITE PRIRODE I LOVSTVO

Antropogeno uništavanje prirode, da-nas je na žalost očevidna činjenica. Očevid-nost je dovela do imperativa zaštite prirode, ili drugim rečima do nasušne potrebe krei-ranja čitavog niza, čak i međunarodnih me-hanizama, koji bi mogli doneti pozitivne promene, u prvom redu u ponašanju ljudi u nastojanju zaštite prirode. Nas u ovom radu zanima u kakvoj je ulozi lovstvo u kontek-stu zaštite prirode. Opšte je poznato da je i lov bez obzira na motive, često puta bio instrument devastacije prirode. No, to ipak ne znači da bi ukidanjem lovstva nestalo uništavanja prirode. Naprotiv, lovci su delat-ni činilac očuvanja mnogih prirodnih izvo-ra, kako je već ranije rečeno, što proizlazi iz same prirode lovstva koje počiva na uzgoju, očuvanju i zaštiti, kako lovne divljači, tako i staništa, a tek onda dolazi trajno korišćenje.

I za krajČesto se čuju povici protiv lova koji ga

stavljaju na suprotnu stranu od one civilizo-vane i savremene. Po njima je lov recidiv i rudimentarna baština nekog davno prošlog i zaboravljenog vremena, koje sa današnjim vremenom humanosti i saosećanja sa svim oblicima života i postojanja nema ništa za-jedničkog. Lov je atavizam po njima i du-boko je ukopan u sferu nagona, a samim tim

odjek agresiviteta i primitivnosti, a pri tom nenamerno ili namerno, zaboravljaju da je nagon, čak i kad je reč o čoveku, ono što up-ozorava na čovekovu prirodnu komponentu, na njegovo materijalno i telesno postojanje. Ono što je nagonsko, osim što ponekad ruši, gradi strukturu života prirodnih organizama omogućujući im život. Čovek je biće nagona kao što je i biće kulture, stoga je pogrešno verovati da se kulturom mogu sublimisati nagoni, ukoliko bi se pri tome mislilo da se kulturom ukinu nagoni. Skloni smo verovati da se kulturom, može modifikovati čoveko-vo ponašanje usmerujući ga na pozitivno gradilačko delovanje, a ne na destrukciju.

Čovek je “postao jedini proizvod evolucije koji je sposoban usmereno men-jati pravac evolucije, pa čak i svoju vlastitu. Govorimo o kulturnoj evoluciji. No ona nije humanistička već postoje pod čovekovim uticajem, opasnosti za opstanak drugih živih bića, pa i za njega samoga”.

Na osnovu svega iznešenog u ovom članku, razume se i iz literatutre, smatramo da lov, i naposletku lovstvo, nisu oruđa te “nehumanističke evolucije”, da nisu izvor i instrument destrukcije. Čak kad bi se lovst-vo ukinulo, a lov zakonom zabranio, duboko u čoveku ostao bi nagon za lovom, jer je to u njegovoj prirodi i društvenosti.

Savremeno lovstvo nudi modus kojim lov nije ni instrumentalno niti sadržajno el-ement razaranja, nego je važna poluga oču-vanja i zaštite prirode. Stoga smatramo da lov i lovstvo sasvim sigurno nisu u suprotno-sti sa zaštitom prirode.

Piše: Tomislav Krznar


15

Od svog začetka u kasnim dvadese-tim godinama prošloga veka Međunarodni savet za lovstvo i zaštitu divljači (CIC) raz-vija sistem ocenjivanja trofeja divljači koji je postao vodeći sistem ocenjivanja trofeja Evrope a i šire.

Međutim mnogo toga se dogodilo od kasnih dvadesetih, CIC je restruktruisan pa sada postoje tri glavna odeljenja i 04. no-vembra 2013. godine objavljena je vest o određenim promenama koje se tiču načina ocenjivanja trofeja divljači.

Prema novom načinu, samo sertifiko-

vani CIC ocenjivači trofeja i Viši međun-arodni ocenjivači trofeja (Senior Inter-national Trophy Judges) mogu ocenjivati trofeje u ime CIC-a i dodeljivati CIC bodove i to ako imaju CIC-ovu sertifikovanu iden-tifikacijsku karticu. Svi Viši međunarodni ocenjivači trofeja čine Odbor za ocenjivanje trofeja (Trophy Evaluation Board) koji je deo Odeljenja za primenjenu nauku (Applied science division) te kroz njega sarađuje sa raznim delegacijama, nacionalnim lovačkim savezima, nacionalnim komisijama za ocen-jivanje trofeja.

Promena ima i u slučajevima ako trofej dosegne medalju u zlatu, moraju biti upot-punjeni pismenom izjavom potpisanom od strane lovca, upravnika lovišta ili vlasnika lovišta.

I Crvena knjiga trofeja doživljava određene promene. Ona je trenutno u re-viziji a nova verzija predstaviće se na CIC-ovoj generalnoj skupštini od 24. do 26. aprila 2014. godine u Milanu, Italija. Obrasci koji se tiču evropskih vrsta većinom se neće men-jati.

VLG press

Uz Međunarodni dan seoskih žena koji je održan 15.oktobra, FACE je stavio poseban naglasak na lovkinje. Udeo žena u lovačkoj zajednici varira između različitih

regija, najbrojnije su u Skandinavskim zeml-jama, zatim Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Holandiji. U Norveškoj 12% lovaca su žene, a u Nemačkoj svaki deseti lovac je žena.

Broj žena lovaca je osetno porastao u poslednjih nekoliko godina. U Norveškoj je broj lovkinja u poslednjih deset godi-na porastao za 60%. Razlog tome krije se u norveškoj organizaciji NIFF (Norges Jager-og Fiskerforbund) koja se usredotočila na zapošljavanje žena lovaca i ribolovaca. NIFF je započela incijativu “NIFF Jenter” koja ima za cilj podsticanje i aktiviranje žena u orga-nizaciji.

U 2011, Nemačako lovačko udružen-je DJV sprovodi anketu među lovcima koji su upravo dobili svoje lovačke dozvole. Od novih lovaca, 19,8% su bile žene, to pokazuje porast broja lovkinja s obzirom na protekle godine. U istoj anketi DJV postavlja lovica-ma pitanje motivacije za polaganjem lovačk-og ispita. Četri najčešča odgovora su bila : uživanje u prirodi, zaštita prirode, odlazak u lov i treniranje pasa. Poslednja motivacija je bila najviše zastupljena među ispitanicima. DJV zaključuje da žene svoju strast za lovom otkriju kroz rad pasa u polju.

Sve veći broj mladih u SAD, koji ra-nije nisu bili lovci, a neki čak ni mesožderi, odlazi u lovačku pustolovinu. Ali, ovom soju lovaca nije do krvoprolića ni do razmetanja trofejima, nego do - pribavljanja hrane!

Sledbenici ovog trenda kažu da je jedan od motiva lova radi hrane etičke prirode. Užasnuti uslovima u kojim životinje žive na farmama za masovnu produkciju, smatraju da je humanije domoći se mesa tako da sami usmrte plen metkom. Drugi bi motiv mogao biti hvalisanje pred gostima da šnicla koju im je upravo poslužena potiče od losa kojeg je domaćin lično priveo kulinarskoj svrsi. Lit-erarno najnadareniji etički lovci pronasli su

i treći motiv - zaradu od prodaje knjiga u kojima opisuju svoju novootkrivenu strast. Tako je nekolicina ekološki osveštenih lova-ca objavila bestselere, koji bi mogli proširiti trend lova radi hrane. Intrigantno je da su dve od njih žene, koje se očito lakše priklan-jaju etičkom lovu radi hrane, nego tradicio-nalnom, iz okrutne zabave. Medu autorima koje je predstavio New York Times je Lily Raff McCaulou, autorka knjige Zov blagosti: kako uloviti vlastitu večeru. Zasitivši se živo-ta u New Yorku, nekadašnja asistentkinja reditelja preselila se u divljinu Oregona, gde se počela sama brinuti za svoje prehrambene potrebe. Prvo je ciljala manje životinje, ali je

u međuvremenu dogurala do losa. Kad je skinula krupnog lopatara, veli, naklonila mu se i rekla, “hvala ti, žao mi je.” Dok su njeni urbani i levo orijentisani roditelji zabrinu-ti da ce Lily postati desničarska ikona, ona tvrdi da je za nju “lov dosezanje krajnje granice feminizma.” Jednak doživljaj ženske emancipiranosti prožima i Georgiju Pellegri-ni, drugu spisateljicu koja je obradila svoje lovačke pothvate.

Koliki su razmere lovne industrije možete naslutiti kažemo li vam da samo u SAD lovci godišnje na svoju strast troše blizu 23 milijarde dolara, a da tamošnja lovna in-dustrija zapošljava milion ljudi.

CIC OBAVEŠTAVA O NOVOM NAČINU OCENJIVANJA TROFEJA

BROJ ŽENA LOVACA U EVROPI SVAKE GODINE U PORASTU

IZ SAD: LOV HUMANIJI OD FARMI ŽIVOTINJA

VLG PRESS

Lovkinje damskog Lovačkog kluba “Artemida” Zemun


16

Svi smo svedoci da je u poslednjih ne-koliko godina došlo do naglog i drastičnog smanjenja brojnosti sitne lovne divljači a naročito zeca.

Razloga za ovo smanjenje ima više: primena novih tehnologija i savremene me-hanizacije u poljoprivredi, oralna vakcinaci-ja lisica protiv besnila, nestimulisanje lovaca od strane lovačkih udruženja za lov predato-ra, zabrana takmičenja pasa jamara sa direk-tnim kontaktom, smanjenje bolesti šuge i dr. Na neke od ovih faktora ne možemo uticati jer prevazilaze ingerencije lovaca. Međutim na određene faktore možemo uticati, a to je pre svega smanjenje predatora u našim lovištima.

U mnogim udruženjima (preko 90%) se ne preduzimaju skoro nikakve mere u pogledu smanjenja broja predatora u lovišti-ma. To je u svakom slučaju jedan od glavnih uzročnika smanjenja brojnosti sitne divljači. Obzirom da je u dosadašnjim naučnim is-traživanjima širom Evrope i Sveta dokazano i pokazano kako predatori utiču na sitnu lovnu divljač pokušaćemo ta saznanja ovde da prezentiramo na razumljiv način.

Doktor Špitler (Spittler) direktor insti-tuta za biologiju i zaštitu životinja iz Bona u svom istraživanju dokazuje da lisica utiče sa 70% na brojnost zeca. 30% otpada na sve os-talo (bolesti, udesi, lov i prirodna uginuća). Istraživanja čeških i mađarskih istraživača s druge strane pokazuju da jedna lisica u pro-seku pojede 20 zečeva godišnje. Istraživanja engleskih i škotskih naučnika dokazala su da je na terenima koja su intenzivno čišćena

od predatora brojnost jarebica bila veća i do 100% u odnosu na terene gde nije vršen pos-tupak intenzivnog izlova lisice.

Kada se svim ovim istraživanjima i saznanjima doda činjenica da je u Srbiji u poslednje dve godine vršena oralna vakci-nacija lisica protiv besnila (što je apsolutno u redu sa humane strane prema ljudima i drugim životinjama) dolazimo do činjenice da se populacija lisica izuzetno brzo i naglo povećala. Tome treba dodati i činjenicu da je šuga kao bolest u poslednjih nekoliko godi-na u opadanju što je sve doprinelo ovolikoj brojnosti lisica.

U cilju povećanja brojnosti zeca mno-ga udruženja su povukla ispravne gazdinske mere i zatvorili su lov zeca već posle prvog lovnog dana kada su uvideli kakvo im je stan-je u lovištu. To je u svakom slučaju ispravan postupak, međutim to je samo pola posla. Ukoliko se ne pristupi intenzivnijem lovu, u cilju smanjenja broja predatora u lovištima, ceo ovaj prvi deo postupka će biti uzaludan. Naravno, brojnost lisica u terenu ne sme da se dovede na nivo biološkog minimuma jer lisica u lovištu mora da postoji, u broju koje svako lovište može realno da izdrži.

U kontekstu lova predatora u mnogim udruženjima postoje određeni problemi, pre svega zbog nepoverenja prema lovcima, za-tim ograničavanja lova na određene lovne dane u toku nedelje, a takođe ne postoji ni stimulacija lovaca da se bave lovom ove vrste divljači. S druge strane kod lovaca postoji problem da ako već izađu u lov na “čekan-je” divljih svinja, onda neće da pucaju i ako

naiđe lisica da ne bi kvarili lov divljih svinja.U cilju povećanja zainteresovanosti

lovaca za lov lisica, mišljenja smo da lovač-ka udruženja treba pre svega novčano da stimulišu odstrel lisica. Treba da dozvole lovcima da lisice love svaki dan. Tamo gde postoji sumnja da će pojedini lovci tu vrstu lova zloupotrebiti u bilo kom smislu, treba pojačati kontrolu od strane lovočuvarske službe. Takođe postoji preventivna mera da se svaki pucanj u lovištu obavezno prijavi upravniku lovišta odmah posle završenog lova, a u toku sutrašnjeg dana da se donese rep od odstreljene lisice. Lovočuvarska služ-ba svakog udruženja može takođe da proveri mesto gde je lisica odstreljena., a i svaki lovac koji se prijavi za odlazak u lovište u lov lisica mora biti na mestu za koje se prijavio.

Ovakvim načinom rada lovačko društvo “Jelen” iz Bačke Palanke je u protek-lih 10 godina ostvarilo izuzetno dobre re-zultate u brojnosti zeca, a samo ove godine kvota za odstrel je 510 komada. I prošle i ove godine ovo društvo je omogućilo svo-jim lovcima 4 lovna dana na zeca, a jedan broj zečeva je prodat kroz turistički lov in-ostranim lovcima. U ovom društvu koje gazduje sa oko 10000 hektara, godišnje se odstreli od 100 do 140 lisica. Ovo je veli-ki broj odstreljenih lisica na ovu površinu lovišta, a razlog za to je što okolna društva ne love lisicu pa se ona seli na teren gde je njena brojnost manja.

Piše: Mr Lazar Šarac

Davne 1976 godine prošloga veka Lovačka udruženja iz Bihaća i Bačke To-pole potpisali su povelju o bratimljenju a pre devet godina je i obnovili. Od tada se intenzivno druže i po petnaestak lovaca svake godine idu u posete jedni drugima. Ta druženja kako nam rekoše predstavljaju neš-to ne samo za ponos nego i dokaz da lovce ne može rastaviti ništa, ni ratovi, ni granice

pa ni politika i političari, lov je za njih uvek bio svetinja iznad toga. Ovakvom druženju lovaca Bihaća i Bačke Topole prisustvovala je i naša ekipa, ovog puta u Njegoševu gde je u ime Lovačkog udruženja „Panonija“ Bačka Topola domaćin bilo Lovačko društ-vo „Fazan“ Njegoševo. U ime udruženja domaćin je bio predsednik Miša Savić a u ime lovačkog društva predsednik Endre

Šiković. Dvanaestočlanu ekipu iz Bihaća predvodio je predseemdnik Lovačke organi-zacije Gavrilo Softić.

Lovačka organizacija „Bihać“ iz Bihaća gazduje sa lovištem od 64.000 ha a gazduju sa divljim svinjama, srnećom divljači, tu su naravno i vuk pa medved ali i ris.

- Ovakva druženja i razmjena iskus-tava su pravo bogastvo za nas i naše lovce. Uvek se radujemo ili dolasku naših pobrati-ma u Bihać ili našem odlasku u Vojvodinu. Tek, sledeće godine će na poseban način obeležiti deset godina od ponovne uspostave bratskih odnosa i to propratiti na jedan zaista impresivan način, rekao je ya naš list predsednik Lovačke organizacaije „Bihać“ iz Bihaća Gavrilo Softić.

Lovci Bačke Topole i Bihaća proveli su predivna tri dana u druženju, priči i naravno prepričavanju lovačkih zgoda i nezgoda. Na obostranu sreću i zadovoljstvo.

VLG press

UTICAJ LISICE NA SITNU LOVNU DIVLjAČ

BRATSKO DRUŽENJE LOVACA BIHAĆA I BAČKE TOPOLE

VLG PRESS

Fotografija pobratima za sećanje


17

VLG PRESS

Sad već malo više od 100 godina pos-toji Lovačko društvo Čenej u Čeneju. Čenej

je inače danas novosadsko prigradsko nasel-je sa samo 1800 stanovnika. Smanjuju se broj seljana ali i broj lovaca, od nekada 123 članova danas su zadovoljni sa 50. Vreme je takvo i tu nema milosti. Dakle 10 avgusta 1913 godine na zahtev 18 lovaca iz čene-ja peštanska vlast ozvaničila je postojanje lovačkog društva u Čeneju. I to je bio povod da se polovinom novembra u Domu kulture okupe lovci i gosti i priredi dostojna proslava velikog jubileja.

- Lovačko društvo Čenej je za ovih sto godina postojanja promenilo devet drža-va i državnih uređenja. Razvijali smo se iz godine u godinu, razvijali lovno streljaštvo, lovnu kinologiju. Mnogi naši strelci su os-vajali priznanjanj širom Vojvodine i Srbije i one bivše nam domovine, rasli smo i padali sa brojem članova, od početnih 18 dogu-rali smo do 123 a sad nas je 50, plus osam

članova u lovačkom podmladku i četiri po-mažuća člana, rekao je Veselin Slankamen-ac, prvi čovek čenejskog lovstva već duži niz godina i čovek koji je u tri mandata obavljao vrlo odgovornu dužnost sekretara Lovačkog saveza Vojvodine.

Predsednik Slankamenac najavio je izlazak Monografije o istorijatu čenejskog lovstva.

Za ovu priliku Lovačko društvo podel-ilo je zaslužnim članovima i organizacijama koje su pomogle rad lovcima Čeneja Zahval-nice. Jedna od zahvalnica dodeljena je i našoj redakciji. Lovački Savez Vojvodine i njen predsednik Milan Pažin uručio je potom najboljim čenejskim lovcima devet zlatnih, sedam srebrnih i tri bronzana ordena ovog Saveza. Naknadno je Lovački savez Srbije odlikovao lovačko društvo Čenej zlatnom plaketom. VLG press

Lovačko društvo „Zec 1873“ osnova-no je pre 140 godina, 1873 godine. Sedmog decembra ove godine u petrovaradinskom restoranu „Barutana“ svečano su proslavili ovaj vredni jubilej. Ovo je inače najstarija lovačka družina u Srbiji i na Blakanu. I pored toga što je predsedniku Lovačkog društva Stevi Gavanskom baš na dan proslave po-zlilo i hitno prebačen i zadržan u bolnici svečanost povodom 140 godina organizova-nog lovstva u Petrovaradinu protekla je na visokom nivou. Program je vodio poznati tv voditelj Višeslav Petković a za dobru at-mosferu su se ponbrinuli članovi benda „Mačak Toša“ uz specijalnu gošću, estrad-nu umetnicu Danku Stojiljković. Zaslužnim članovima Lovačko društvo uručilo je Zah-valnice a Lovački savez Srbije je preko svog izaslanika, predsednika Skupštine Marka

Tice najboljima darovalo prikladno ordenje, Predsednik Lovačkog saveza Vojvodine, Mi-lan Pažin kao poklon lovcima Petrovaradina uručio je jednu umetničku sliku.

Lovačko društvo „Zec 1873“ iz Petro-varadina je danas malo lovačko društvo koje bitiše kao člani-ca Lovačkog udruženja „Novi Sad“ i broji svega sedamdeset članova, a nekada je ova brojka bila trocifrena. Nagla urban-izacija lovište u Petrovaradinu svela je na svega nekoliko stoti-na hektara a onda naravno doš-lo je i do neminovnog osipanja članstva. Ipak njih sedamdese-tak ostali su verni kako svom Zecu tako i svom mestu. Ima-ju svoje vrlo funkcionalno

prihvatilište za fazansku divljač sa malom i skromnom lovačkom kućom. U samom cen-tru Petrovaradina imaju još jedan objekat kao lovački dom i mesto okpljanja.

LOVCI ČENEJA PROSLAVILI 100 GODINA ORGANIZOVANOG LOVSTVA

LOVCI PETROVARADINA PROSLAVILI 140 GODINA OD OSNIVANJA

Predsednik LD, Veselin Slankamenac

Nagrađeni lovci Petrovaradina

Predsednik LSV, Milan Pažin uručuje sliku slavljenicima


18

Malo lovačko udruženje, skroz na severu Banata. Selo koje polako ali sigur-no propada, svake godine sve ih je manje, primetili smo dosta praznih kuća, ponegde jedna do druče. Pogranično mesto, tik uz granicu sa Mađarskom. Lovačko udruženje je jedna od retkih društvenih organizacija koja opstaje i traje. Imaju samo 65 članova i 5144 ha lovišta. Selo gde ima podosta neo-brađenih njiva, parloga i zaraslih površina.

Dobro došli u priču o Srpskom Krstu-ru.

Oduvek je sever Banata bio stecište probranih i vrednih lovaca a Boga mi i bogatih lovišta. Nekako danas sve manje o bogastvu možemo govoriti, sem hajde da budemo iskreni, Srpskog Krstura. Ovde se zaista mogu videti bar ostaci nekadašnjeg lovačkog blaga severa u Banatu. Upravnik lovišta, lovočuvar i domar i valjda još poneš-to je poznati lovni radnik Radenko Cvijanov,

u lovačkim krugovima poznatiji kao Beka. Vredan onako paorski, mudar onako lovački i čovek uvek spreman na rad. Naš dolazak je dočekao upravo radno. Napravljene su nove hranilice za srneću divljač i postavljane su u lovište baš u momentu našeg pristizanja.

Mnogo se ovde radi. Upravo smo izne-li 24 hranilice za srneću divljač koje smo ovde u krugu lovačkog doma napravili i sk-lopili. Na terenu smo ih ukopali i betonom zalili. Pored ovoga obzirom da su nam se po-javile divlje svinje izgradili smo i pokrivene čeke, šest viskokih čeka. Srneća divljač nam je ipak prioritet pa već sada razmišljamo da u postavljene hranilice uz hranu stavimo i neke medikamente za poljšanje trofejne vrednosti srndaća, započeo nam je Beka priču.

Da ne pišemo i na to što nam se požalio na uspostavljene granice prilikom nedavnog ustanovljavanja lovišta. Tu smo inače priču čuli i u selu od lovaca Iličića, oca i sina, obojice članova ovog lovačkog udruženja. Kako nam rekoše napravljena je potpuno neprirodna granica, suprotno svim stručnim elementima za ustanovljavanje lovišta između Srpskog Krstura i Banatskog Aranđelova. Ali dobro, ako je tako da se is-praviti, hajde da verujemo u bolje. Naravno nije ovo smetalo Srpskokrsturskim lovcima da rade i napreduju. Renovirali su lovački dom. Sad je baš onaj pravi, sa svim sadrža-jima. Naravno imaju oni planova za još. I fazanska divljač je ovde posebna priča. Skoro za Vojvodinu nezamisliva.

Mi već punih 13 godina ne unosimo fazane, jednostavno dobrim gazdovanjem uspeli smo sačuvati prirodnu populaciju

koja se zahvaljjući slabo obrađenom zeml-jištu ovde dobro razvija. Izlovljavamo 350-400 fazana svake godine a da pri tome nismo uneli ni jednog, ponosan je upravnik Beka.

Na kraju našeg boravka morali smo pitati, ako se toliko ulaže u hranilice, beton, nove objekte, hranu za divljač odakle novci, kako to ovde u Banatu kažu. Odgovor je bio sasvim logičan.

Pa iz lovnog turizma. Samo ove godine odstrelili smo sa lovcima turistima 38 srn-daća od čega je 10 bilo u medalji, dalje preko leta imamo grupe iz Austrije u lovu na pre-pelice, pa jesenji lov na zeca i fazana. Tek u poslednjih deset godina ostvarujemo znača-jne prihode iz lovnog turizma i to vraćamo lovištu i svom udruženju. Dakle jednostavan recept za uspeh, zaključio je razgovor za naš list Radenko Cvejanov-Beka, upravnik loviš-ta u Srpskom Krsturu.

Ima naravno i problema. Kako nam rekoše u samom rezervatu velike droplje se ore, naravno protivzakonito, ima uzurpacije zemljišta ali i nebrige državnih organa koji se na oglašavaju na prijave vezane za ove probleme. Setite se, o ovome su nam pričali u Novom Kneževcu a objavili smo u prošlom broju.

Ali o tome neki drugi put. Čini nam se da je pre ovoga napisano bilo lepše. Ide Nova godina pa hajde da u budućnost po-gledamo sa više optimizma jer kako to rade lovci Srpskog Krstura razlog za optimizam ima osnova.

VLG press

Jedno od veoma uzornih lovišta u Vo-jvodini, svakako je lovačko društvo ,,Soko – Šoljom“ Nova Crnja, koje pripada Lovačkom udruženju Nova Crnja, lovištu ,,Koštanac“.

Površina lovišta, lovnog revira lovačk-

og društva ,,Soko – Šoljom“ Nova Crnja je cca 3.500 ha. Ovo društvo broji 37 lovaca. Poseduju savremeno uređen lovački dom sa uslužnom salom, kuhinjom, recepcijom i 5 soba sa 10 ležajeva. Svaka soba ima zaseban

mokri čvor. Zadnjih nekoliko godina su uložili preko dva miliona dinara na adaptaciji.

Pre 40-tak godina ovo društvo je među prvima počelo sa lovnim turizmom, i danas rade, ali samo na trofejne srndaće. Primera radi, ove godine u lovnom turizmu su odstre-lili 5 srndaća, odstrelili ih austrijs-ki lovci, koji su svi u bili u medalji. Imaju solidan fond srneće divljači, zeca i fazana, a u poslednje vreme se pojavla i jelenska divljač. Dobili su dozvolu za odstrelom nekoliko grla. U sopstvenom vlasništvu imaju šest jutara zemlje i podigli su sami 12 ju-tara višegodišnjih remiza. U lovištu

imaju izgrađenih devet poluautomatskih hranilišta za divljač.

Predsednik društva je Klincov Milo-rad, a upravnik lovišta Silađi Ištvan.

RADOM I DISCIPLINOM DO USPEHA

OVE LOVNE GODINE SAMO DVA (OD PLANIRANIH PET) IZLASKA NA ZECA

VLG PRESS

Beka na radnom mestu

Lovci Nove Crnje polse lova


19

Svima nam se desila sledeća situacija - pas markira, prilazimo, zauzimamo na-jbolji položaj, dižemo fazana, lepet krila,

BANG – BANG i fazan je još jednom spasao perje. A mi… u neverici još par sekundi pra-timo njegov let niz cev prazne puške. Ponovo punimo pušku, trpeći prekorni pogled našeg vernog pomoćnika i do sledeće prilike, a na-jčešće i nekoliko sledećih noći razmišljamo zašto se to desilo, kad su svi uslovi za dobar hitac bili idealni. Razlozi se mogu podeliti grubo na tri dela: puška, municija i lovac.

PUŠKANajveći broj naših lovaca lovi puška-

ma standardnog bušenja - polučok u desnoj, odnosno donjoj cevi i pun čok u levoj odnos-no gornjoj cevi. Ova kombinacija stepena suženja je dobra za lov divljih gusaka i pa-taka na preletu, divljih golubova čekanjem, pa i za fazana i zeca na kraju sezone, kada je divljač rasplašena i diže se daleko. Među-

tim, za “normalne” situacije, kada se puca na rastojanjima od, najčešce, 30- tak metara ovo suženje je više nego veliko. Sačmeni snop, ispaljen iz ovakvih cevi ne stiže da se raširi tako da u velikom broju slučajeva imamo promašaj, dok u slučaju pogotka dobijamo neupotrebljivu gomilu mesa i perja.

Postoji nekoliko rešenja. Najbolje je da za svaku priliku imamo posebnu pušku, ali priznaćete da je samo mali broj srećni-ka u stanju da sebi priušti tako nešto. Dru-ga varijanta je da, prilikom kupovine puške izaberemo neku sa promenljivim čokovima, bilo da se zavrću na kraj cevi, bilo da posedu-ju ugrađen automat kojim se jednostavnim okretanjem bira stepen suženja. Međutim, do takvih kvalitetnih pušaka je kod nas teško doći čak i u “polovnoj opciji” a ako razmišl-jamo o novim, cena im nije zanemarljiva - od 1000 evra pa naviše. Da budemo iskreni, postoje i jeftinije „ruske varijante” po prih-vatljivijim ciframa ali spartanskim izgledom.

Tu su i prihvatljivi turski poluautomati, pa ko voli, nek izvoli.

U toj situaciji prosečnom lovcu ostaju tri varijante: kupiti jeftinu pušku (Zastavi-na sasvim odgovara) kojoj će puškar odseći vršnih nekoliko santimetara cevi a time i čokove, čime bi dobili pušku sa cilindričnim cevima - idealnu za početak sezone, lov pre-pelica, šumski lov, pa i za lov divljih svinja jedinačnim zrnom, jer cilindrične cevi mno-go bolje nose jedinačna zrna od čokiranih, a našu ljubimicu /za koju smo dali solidna sredstva/ koristiti na kraju sezone i u poseb-nim prilikama.

Druga, jeftinija ali tvrdim, teža vari-janta je da se uzdržimo od bliskih hitaca ali o tome više u poglavlju o lovcu. Treća je ko-rišćenje “municije za rasipanje”. Naime, stub sačme se horizontalno ili vertikalno podeli kartonskim poklopcima na dva ili tri dela čime se smanjuje uticaj čoka. Naravno, ovo je dobro rešenje za one koji sami pune svoje

Piše: Dr Dimitrije Marić

ZAŠTO MAŠIMO ILIPOČETNIČKA TRILEMA

Korisni saveti za mlade lovce

Pre svega, čudno je da mladi lovci postavljaju pitanja (a do-bili smo ih poprilično na adresu redakcije) na koje su trebali dobiti odgovore tokom pripravničkog staža ili kroz pripremu za polaganje lovačkih ispita.


20

patrone. Za one koji nemaju ove afinitete, ostaje kupovina municije bez koncentrato-ra /korpice/. Toplo preporučujemo ovaj tip municije za lov prepelice i fazana. Širina po-sipa čak i iz punog čoka je zadovoljavajuća.

Kundak je sledeći razlog promašaja. Kaže se - “puška gađa a kundak pogađa”, ne bez razloga. Da bi proverili da li vam kun-dak vaše puške odgovara, odaberite neku tačku na zidu, zažmurite i ubacite pušku u rame. Kada otvorite oči, mušica treba da je u meti. Ako ste sve uradili kako treba, a muši-ca ipak “beži” vreme je da pušku odnesete kod dobrog majstora - kundačara, koji će kundak uskladiti sa vašim dimenzijama tela. Samostalne intervencije na kundaku nisu preporučljive ( osim kozmetičkih). In-ace, kundaku će mo uskoro posvetiti jedan poseban tekst.

MUNICIJAMuniciju smo do pre sedam-osam

godina birali po sistemu daj šta daš, ali smo uglavnom bili upućeni na Krušikovu municiju sa zastarelim “ževelo” kapislama. Njome smo više-manje bili zadovoljni ( sem kad je trebalo očistiti pušku). Sada na tržištu imamo više vrsta kvalitetne municije, tako da smo sada na slatkim mukama - koju iza-brati. Koju god da izaberete nećete pogrešiti. U principu pogledajte da li je “sveža” i šta piše na dekleraciji uvoznika. Nije retko da se u prodaji zatekne patron uvezen pre 4-5 godina. U zavisnosti od uskladištenja, može da takav podatak ne znači ništa ili sve. Na kraju, to će te saznati tek u lovištu. No, mno-go je važnije koju će te veličinu sačme odab-rati za divljač koju nameravate da lovite. Tu se krije najčešći razlog promašaja vezanih za municiju. Propisno pogođena divljač umire

trenutno od nervnog šoka kada je pogodi određen broj kuglica, a da pri tom nema značajnijih povreda unutrašnjih organa. Većina lovaca koristi suviše veliku sačmu, pa se zbog toga dešava da divljač bude pogođena manjim brojem kuglica i najčešće ranjena skončava u mukama, izgubljena i za lovca i za lovište, ili se zbog retkog posipa “provuče” kroz snop neozleđena (što je bolja varijanta).

Odgovarajuća veličina sačme za faza-na je oznaka 12-10 (2,5mm.-3,0mm.), a za zeca 1 -8 (3,0mm.-3,5mm.). Vrlo je bitno da municiju koju ste izabrali ne menjate čes-to, jer različiti proizvođači koriste različite barute, čepove, pa i materijal za sačmu, što utiče na balističke osobine metka, a najviše na brzinu sačme i posip. Brzinu mi najčešće i ne znamo, ali primetimo da grešimo u preticanju, koje je opet odgovaralo starom metku. Ovde važi staro pravilo… da se valja “upucati” u metak. Postoji više vrsta speci-jalne municije, od kojih svaka ima primenu u lovu ( skit, trap, municija za rasipanje...) ali o njima više u posebnom članku.

LOVACGreške lovca se odnose uglavnom na

prebrzo pucanje i na nepravilno nišanjenje tj. davanje preticanja (ako se izuzmu greške prilikom izbora oružja i municije). Prebrzo pucanje se može korigovati samodisciplino-vanjem lovca. Pokušajte sledeće: u situaciji sa početka priče, kad fazan poleti ispred vaših nogu, izbrojte u sebi brzo do pet, pa tek onda ubacite pušku u rame. Posle neko-liko hitaca nam javite rezultate! Ovo je stari recept oprobanih majstora.

Što se tiče preticanja sve je u domenu teorije ( ako zec trči tom i tom brzinom, na

tom i tom rastojanju, bla bla....) Složićete se da niko od nas ne može da odredi te para-metre u datoj situaciji, tako da ostaje samo vežba i posle stotinak metaka nećete ni biti svesni da vam je to “ušlo u krv”. Postoji ne-koliko teorija o gađanju sačmaricom :

1. Puška se postavi u tačku mogućeg susreta sačme i divljači i u datom trenut-ku opaljuje (koji je to trenutak - iskust-vo). Dosta težak metod. U žargonu se zove “sačekuša”

2. Divljač se prati niz cev i u određen-om momentu mušica se izvlači ispred divl-jači i opaljuje bez zaustavljanja cevi. Vrlo efikasna i za početnike i za iskusne lovce.

3. Cev se postavlja za određenu dužinu preticanja ispred divljači, tako se prati sekundu i bez zaustavljanja se opaljuje. Vrlo efikasna, ali kod malog broja majstora. Ovde je potrebno iskustvo.

Da bi ste što više smanjili broj pro-mašaja možete povremeno koristiti “suvi trening”, u svojoj sobi, koji ćete intenzivirati pred početak glavne sezone. Još bolje je da česće izlazite u letnji lov na prepelice i grlice, jer boljeg treninga od tog nema! Kao dokaz, setite se koliko ste oborili grlica i golubova na preletu u zadnje tri sezone?

Mladim lovcima će ovaj tekst posluži-ti kao vodič da pronađu uzroke svojih pro-mašaja. Za njih postoji još jedan uzrok koji se zove… adrenalin. Za njega je jedini lek “pređena kilometraža” i par sezona u nog-ama. Od njega smo svi bolovali i dan danas se poneki put povrati taj virus. Za adrenalin nema leka. Zato smo lovci, zar ne? A pro-mašaja je bilo i biće. Važno je da znamo zaš-to grešimo.

ČLANSKE KARTE LSV I

ZA ČLANOVE LOVAČKOG

PODMLADKARazmatrajući kako privući što više mladih ljudi u lovačku or-ganizaciju i šta učiniti da kada već prihvate načela lovačkog kodeksaa da pri tome imaju povećan osećaj pripadnosti Up-ravni odbor lovačkog saveza Vojvodine doneo je odluku da štampa članske karte za podmladkare. Članske karte će biti identičnog izgleda kao što su i za odrasle lovce sa jasnom ozna-kom LOVAČKI PODMLADAK.


21

Pošto je u prošlom broju ovog časopisa bilo reči o opštim pravilima sigurnosti u lovu, kao i u nekim primerima nes-

retnih slučajeva zbog neopreznog rukovanja oružjem, u ovom broju „Lorista“ pokušaće-mo da ukažemo i na neke opasnosti koje mogu nastati prilikom upotrebe lovačkih pušaka (sačmarica) u zoni maksimalnog dometa sačmenog snopa kao i opasnostima koje mogu nastati kao posledica odskoka zrna sačme (rikoše).

Osnovna razlika između lovačke

puške, sačmarice i kuglare (karabina) je u broju projektila u napunjenom metku. Kug-lare (karabini) imaju samo jedan projektil (zrno) koje može biti u različitim kalibrima a sačmarice, u normalno napunjenom met-ku, u zavisnosti od veličine pojedinih zrna sačme, imaju od 9 do 400 pojedinačnih zrna koja se ponašaju kao samostalni projektili, ali koja istovremeno obrazuju jedinstveni snop sačme.

Početna brzina svih normalno napun-jenih metaka raznim veličinama sačme je

gotovo ista i iznosi oko 375 m/s merena na ustima cevi. Sačmeni snop na već 2 metra od usta cevi počinje da se širi i postepeno opada brzina sačmenih zrna, međutim brzi-na značajnije opada na daljinama preko 30 metara, naravno u zavisnosti od krupnoće sačme.

Balističkim istraživanjem dokazano je da efikasni domet pušaka sačmarica izno-si od 40 m do 60 m, u zavisnosti od kalibra puške, od vrste čoka i od krupnoće sačme koja se koristi.

Piše: Prof Ranko Sikimić

OPREZNO SA SAČMARICAMA

Bezbednost u lovu

Bokerica, položara ili poluautomat? Svejedno...Mnogo je važnije da prepoznamo kako funkcionišu glatke cevi i na šta obratiti pažnju.


22

U zoni efikasnog dometa ubistvena moć sačmenog snopa je velika i direktno je srazmerna ukupnoj kinetičkoj energiji svih zrna sačme koja pogode telo divljači. Među-tim, na gore navedenim daljinama a pogot-ovo dok se sačma ne raširi, sačmeni snop može biti smrtonosan i za čoveka ili dovesti do teških ranjavanja sa trajnim posledicama.

Maksimalni domet sačmaricePored efikasnog dometa vrlo bitno je

poznavati i maksimalni domet sačmarice. Maksimalni domet sačmenog snopa pod uslovom da se upotrebljava normalna pun-jena municija, čija je početna brzina sačme oko 375 m/s, zavisi pre svega od veličine

sačme (njene mase) i od ugla elevacije cevi (ugao pod kojim je cev izdignuta u odnosu na horizonalnu ravan).

Širina sačmenog snopaPored maksimalnog dometa

značajno je znati i maksimalne širine sačmenog snopa, pogotovo na većim rastojanjima. Maksimalna širina snopa ako se uzmu u obzir i deformisana zrna sačme i njihova nepravilna putanja koja zbog deformacije i otpora vazduha, zas-tranjuju i udaljavaju se od središta posi-pa, može da iznosi i do 80m u prečniku.

Imajući u vidu gore navedeni maksimalni domet i maksimalnu šir-inu sačmenog snopa može se zaključiti i da pored relativno male brzine sačme i male kinetičke energije sačmenog snopa može doći do ranjavanja ostalih učesni-ka u lovu kao i ljudi koji se zateknu u lovištu. Obično se dešavaju lakša ranja-vanja, mada može doći i do ozbinjnih povreda pogotovo u predelu glave, kao što je oštećenje oka pa i trajno gubljenje čula vida.

Zato oprez, ne pucati na divljač ako se u zoni maksimalnog dometa i maksimalne širine sačmenog snopa nalaze ljudi i domaće životinje.

RikošeSigurno je poznato većini lova-

ca da zrna sačmenog snopa ne mora-ju da se uvek kreću u pravcu cilja, već i u nekom drugom pravcu. Naravno, to se dešava prilikom odskoka zrna ili drugačije rikoše (fr. ricochet). Ustvari, rikoše nastaje kada se zrno sačme odbi-je od prepreke koja mu se nađe na putu

i zatim produži let u drugom pravcu. U kom će pravcu zrno sačme leteti zavisi pre svega od prirode prepreke (metal, beton, kamen, drvo, voda, led, smrznuta zemlja i sl.), up-adnog ugla, ugla odskoka, daljine prepre-ke na koju je zrno naišlo i brzine zrna. Po pravilu zrno sačme ne bi trebalo da odskoči ako je upadni ugao veći od 7 stepeni, sem u slučajevima kada zrno udari u tvrdo sta-blo ili granu, kada ugao skretanja može da bude i 160 stepeni a u izuzetnim slučajevima zrna sačme mogu se vratiti i prema strelcu.

Upravo vrlo česte povrede dešavaju se u šumskim lo-vovima na divlje svinje, ne mali broj lovaca koristi mu-niciju sa krupnom sačmom (tzv. PP ili tri u red) koja je posebno opasna prilikom nastajanja rikošea.

Zbog toga vodite računa prilikom gađanja divljači da vam se u pravcu iste ne nađe prepreka koja može izazvati odskok zrna (pogotovo stabla drveća) i povrediti susedne učesni-ke u lovu. A posebno treba biti oprezan za vreme zime kada je zemlja smrznuta i kada ima puno leda i kod gađanja divljači na vodi iz čamca.


23

Kada bi pogledali statistiku o ku-po-prodaji pušaka na svetskom nivou, došli bi do interesantnog

podatka da se više pazari polovno lovačko oružje nego novo. Ništa čudno, već generaci-je lovaca imaju u svom posedu razne alatke, u svakojakim konfiguracijama, kalibrima, modelima i izvedbama. Kupovano, nasleđe-no, menjano, po raznom poreklu, tek u op-ticaju je veliki broj cevi. Lovci su skloni da imaju komad oružja koji im je drag, u koga veruju i koji ispunjava sva njihova ubeđenja a u isto vreme na neki način personalizuje nji-hovu ličnost. To traganje dovodi do toga da u svoj arsenal uvek dodaju neku cevku više a da bivše ljubimice ili nekorišćene primerke stavljaju u oglas. I eto ogromne ponude i po-tražnje. U svetu postoje na desetine specijal-izovanih časopisa i sajtova koji je bave samo prodajom ’polovnjaka’. Mnogi lovci u životu nisu kupili novu pušku u radnji bez obzira da li su pri parama ili ne. Jednostavno, tragaju za onim komadom koji nedostaje u njihovoj zbirci i koja će biti pravi biser po fer ceni.

Drugi opet to rade nadajući se da će za male pare pronaći ostvarenje svojih želja, jer im je buđelar tanak. Kako bilo, bez obzira na motive, svi imaju isti problem...kako izabrati dobar polovni karabin.

Početničke greškeObično nam se greške u nepromišljen-

om pristupu kupovine kasnje obiju o glavu. Navešćemo neke. Kupovina karabina 300 km od mesta stanovanja, po ceni ispod tržišne, obično se završi loše po kupca. U ukupnoj kalkulaciji: putni troškovi odlaska i dolas-ka+okrepljenje+odlazak za prenos...izađe skuplje nego da ste veću cenu platili u komši-luku. Pri tome, ako oružje i ima neku vizue-lnu falinku ili oštećenje na drvetu, spremni ste to ’progutati’ jer ste napravili veliki put a da niste pazarili. U tom trenutku obično pokleknu kriterijumi. Zatim, ’zaletimo’ se za karabinom koji je ispucao ’samo’ 40 metaka ali se malo teško manipuliše sa zatvaračom, nešto je kruto i ide teško i sl. ili ’nešto’ glavi

...ali je ko nov i malo ispucao a to će se ’raz-raditi’ upotrebom. Da li je baš tako? Treba li da vas tih ’samo’ 40 kom. posebno fascinira. U Srbiji, retki su karabini koji su u posled-njih 20 godina ispucali više od 50 metaka godišnje a prosek je 20 kom. kod intezivnog lova. Znači, više-manje, svi karabini su malo ispucali kod prosečnog lovca. Mnogo je važnije kako je karabin održavan i čišćen. Jer olučeno oružje ne strada od pucanja već od nebrige, lošeg načina nošenja, neadekvatne manipulacije i ne domaćinskog odnosa kod čišćenja. Veruj te, kada bi na strelištu ispalili 500 metaka iz potpuno novog karabina, u tri dana, sa svom dužnom pažnjom, jedva da bi primetili da je iz njega uopšte ispaljeno više od par metaka. A imam par prijatelja koji imaju karabine već dvadesetak godina, sa is-paljenih par kutija metaka, a izgledaju kao da su došli sa Staljngrada u proleće ’43-će.

U početničke greške spada i kupovina oružja koje je po više puta promenilo vlas-nika. Ne mora da znači, ali takvi karabini po pravilu, bez obzira kako izgledaju, uvek imaju neku ’muku’ koja se obično pokaže tek kad dodje u ruke novog vlasnika. Zatim, nije uputno kupovati oružje od domaćina koji je ’pun ko brod’ a kome kuća i okućnica sa sve dvorištem i autom izgleda aljkavo, razbaca-no, prljavo i neuredno. Šta mislite kako je tretirao tu alatku koju ste došli da kupite. Ne kupujte karabin koji je bruniran a pri tome su ’izlizane’ sve ’paftne’ ili ti žigovi, oznake proizvođača i kalibra, brojevi i sl. Nešto tu nije stručno odrađeno i daj Bože da je to samo do loše pripreme za brunažu a ne nešto drugo. Uvek je bolje kupiti karabin u izvornom stanju sa sve tragovima upotrebe i patinom. To čak ima svoju čar. Delimično izlizana brunaža na delovima za manipulaci-ju i zatvaraču je najmanji i jedva bitan detalj ukoliko je sve drugo u dobrom stanju.

Dobro razmislite o kupovini ako je vlasnik lovočuvar, predsednik Udružen-ja, šumar, radnik agencije za lovni turizam ili bilo koji drugi lovni radnik. Oružje od takvih osoba su sigurno ispod tržišne cene i primamljivo povoljne ali iza sebe imaju hil-jade kilometra po traktorima, Ladama, po

Piše: Predrag Đurđev

ŠTA TREBA ZNATI...Kupovina polovnog karabina

Na kupovinu polovnog karabina obično nas natera ekonomska situacija, želja da posedujemo redak model ili kalibar koji se ne sreće baš svaki dan ali nekada i povoljna ponuda iz oglasa kako bi dopunili kolekciju u lovačkoj vitrini. Obično smo tad u dilemi... kako odabrati pravi i bez prikrivenih mana.


24

svim vremenskim prilikama i neprilikama. Zatim, ukoliko se radi o povoljnoj ponudi za karabin strane proizvodnje, a ima ’falinku’ koju puškar otkloni za pola sata i 50 eura...dobro razmislite. Zašto to nije već otklonio aktuelni vlasnik.? Pre kupovine proverite te navode kod lokalnog puškara. Takođe, ukoliko želite kupiti alatku na komisionoj prodaji obavezno insistirajte da popričate sa vlasnikom o ’minulom radu’ tog oružja. To nije uobičajena praksa koja se sviđa vlasnici-ma komisiona ali ukoliko odbiju vaš zahtev, budite spokojni...Ili se radi o ’prenaduvanoj’ ceni, ili je puška neke udove iz ostavinske rasprave koja nije čišćena godinama ili je bila više kod puškara nego u lovnom reviru. Ukoliko želite pazariti neki primerak iz uvo-za polovnog oružja, što je sve primamljivije i popularnije kod nas, nikada nemojte da vas očara sveže ’sređena’ restilizovana, lakirana, uljena ili ponovo brunirana puška sa sve tra-govima nestručno odvrtanih i zavrtanih šra-

fova. Dobiće te odgovor prodavca da je sve u cilju ’redovnog servisa’ i da ste sad kao kupac ’mirni’... jer sve je pregledano i otk-lonjeno. Savet je da uvozne polovne karabine uvek pazarite u izvornom obliku sa sve tra-govima korišćenja bez naknadne šminke.

Na šta obratiti pažnjuOno što potencijalni kupac može da

uradi je... opšti vizuelni i funkcionalni pre-gled do nivo prepoznavanja uočljivih man-jkavosti, ukoliko postoje.

Pregledajte usta cevi, ležište met-ka-komoru, prelazni konus i unutrašn-ju trasu cevi. Nigde se nesme videti trag nagriženosti, abrazije, korozije ili erodiranja. Ukoliko postoje, vrlo je verovatno da ta cev nema adekvatnu preciznost i takav karabin je neprihvatljiv. Manipulacija zatvaračem mora ići određenom silom ali kontinuira-no, bez povremenih zastoja, naglih prekida i bez pojačane sile radi savlađivanja dodatnog otpora kod bravljenja ili izvlačenja čaure iz komore. Uvođenje metka u komoru-ležiste cevi i pražnjenje punog metka ili čaure mora imati tek malo veću silu nego kad se manip-uliše ’na prazno’. Ako se metak ubacuje iz dvorednog magacina i ’levi’ i ’desni’ metak moraju biti glatko uvedeni u cev. Bez obzi-

ra da li karabin ima fiksni ili odvojiv ma-gacin, prekontrolišite da li se iz napunjenog magacina sa punim kapacitetom lako puni i prazni puška. Sila okidanja ne sme biti pre-velika da vas zaboli prst dok vučete okidač. Takođe, okidanje mora proizvesti jasan, brz, trenutan i odsečan zvuk bez odloženog /zadržanog/ dejstva.Kočnica mora funk-cionisati besprekorno i kad se većom silom sa amortizerom kundaka lupi po podu. Po ocevljenom mehanizmu se ne sme videti crvenilo, rđa ili bobice kao fina šmirgla. To je znak da je površinska zaštita u lošem stan-ju. Takođe, ocevljeni mehanizam ne sme da ’žvaće’ u kundaku, da ima ’lufta’ i da ga je ru-kama i određenom silom moguće pomerati napred-nazad ili gore-dole. Ako je kundak mekan na slabi pritisak noktom to je rezultat raznih prekomernih uljnih namaza. Ukoliko postoji luft i previše absorbovanog ulja , taj karabin neće biti prihvatljivo precizan. Iz-gled i stanje kundaka nećemo dublje elabori-rati jer je to stanje koje se prihvata po viđen-

ju i stvar je ukusa. Važno da nije napukao i da ima elementarnu ergonomsku funkciju. Sve ostalo je...koliko para toliko i muzike

Poslednji testKupovina polovnog karabina podra-

zumeva obaveznu probu na strelištu. Test vršiti sa kvalitetnom, svežom municijom, sa adekvatnom težinom zrna koji odgov-ara koraku cevi za dati kalibar. Pre pucanja obavezno očistite naslage tombaka iz cevi /ukoliko postoje/ kako bi bili sigurni da njegov uticaj ne pravi lošu sliku pogodaka. Ukoliko karabin nema optiku, pucajte na 50met. mehaničkim nišanima. To je pou-zdaniji metod nego upotreba loše optike ili klimave montaže u koju niste sigurni. Bilo bi dobro da pucaju minimum dva strelca i time se otkloni svaka sumnja o tome kako ’nosi’ puška.

Na kraju, ukoliko ste u mogućnosti, posetite puškara i nek on pregleda karabin i da svoj opšti objektivni utisak o stanju oruž-ja. Verujte, neki put i sitnice koje ne zapaža-mo na prvi pogled mogu biti uzrok mnogih sporadičnih zastoja ili otkaza.

Neka vam je sa srećom i kad kupujete i kad prodajete.


25

Konačno došlo je vreme i za donošenje novog Zakona o oružju. Nakon više od 20 godina (koliko je star aktuelni

Zakon o oružju i municiji) nedavno smo od MUP-a dobili Predlog Nacrta Zakona o oružju za koji je predviđeno da prođe i Javnu raspravu kao što je već najavljeno na veb sa-jtovima NAOS-a i LORIST-a.

Koristimo priliku da, pre nego što

dobijemo termine za Javnu raspravu, damo sažet komentar na neke odredbe Predlo-ga nacrta. Šta sadrži ovaj nacrt i šta čeka sadašnje i buduće legalne vlasnike oružja, profesionalce, sportske strelce, lovce i kolek-cionare? Iako je ovo samo nacrt Zakona, kome tek predstoji javna rasprava, pokušaće-mo da ukratko predstavimo pojedina rešen-ja, neka da pohvalimo, druga da osporimo,

jednom rečju da damo viđenje onoga što nam je ponuđeno.

Korektno je prvo da navedemo pojedi-ne novine koje ocenjujemo pozitivno i koje će verujemo biti prihvatljive za sve korisnike oružja. Tako:

- Član 3. koji definiše izraze upotre-bljene u ovom zakonu i njihovo značenje pod tačkom 15. kaže da je „Lovačko oružje je dugo i kratko vatreno oružje i oružje sa te-tivom, kojima je dozvoljen lov“; predstavlja korak napred jer se svuda u svetu, u lovu, koristi i kratko oružje kao i tetivno oružje.

-Član 4. – Kategorije oružja. U D kat-egoriju (oružje koje se može slobodno pose-dovati) svrstano je vazdušno i tetivno oružje. Ovo će u mnogome olakšati rad sportskim strelcima i streljačkim klubovima.

-Član 10. Opšta legalizacija: „Ministar unutrašnjih poslova može da jednom u dve godine objavi opštu legalizaciju u trajanju od 30 dana.

Za vreme trajanja legalizacije, kod podnosioca zahteva se ne utvrđuje postojan-je uslova iz člana 11. tač. 5-7 ovog zakona. Objavama legalizacije bi se znatno smanjio broj ilegalnog oružja i mogla bi da traje bar 3 - 6 meseci.

-Član 11. Uslovi za fizička lica za posedovanje oružja iz kategorije B: tačka 3. „su zdravstveno sposobna za posedovanje oružja“. Ovaj uslov podrazumeva prilaganje lekarskog uverenja uz zahtev za dobijanje odobrenja za nabavljanja oružja. Bliže će biti objašnjeno u podzakonskom aktu koji će propisivati: zdravstvene uslove za pose-dovanje oružja, uz saglasnost Ministarstva zdravlja;

-Član 14. Kolekcionarske dozvole: „

NAOS

O DOBRIM I LOŠIM ODREDBAMA U PREDLOGU ZAKONA O ORUŽJU I MUNICIJI

Iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije

Još od osnivanja Nacionalne asocijacije za oružje Srbije 28.02.2006. go-dine u njen program je kao jedan od prioriteta uvršteno zalaganje za lib-eralizaciju Zakona o oružju, njegovo usklađivanje sa propisima u oblasti oružja sa državama u okruženju i državama Evropske zajednice.


26

Kolekcionarska dozvola za nabavljanje oruž-ja može se izdati fizičkom licu koje poseduje više od pet komada registrovanog oružja iz kategorije B i koje raspolaže prostorno-teh-ničkim uslovima za bezbedno čuvanje oruž-ja,...“. Smatramo vrlo prihvatljivim za ljubi-telje oružja - kolekcionare;

-Član 16. Nabavljanje municije: „Mu-nicija za oružje iz kategorije B i C, osim onesposobljenog, može se nabavljati na os-novu oružnog lista...“ Veoma dobro rešenje kojim se vlasnicima oružja olakšava nabavljanje municije bez posebnog odobren-ja i ograničenja količine.

-Član 17. Spravljanje municije od strane vlasnika oružja: „Streljačke i lovačke organizacije, kao i vlasnici registrovanog oružja iz kategorije B koji su članovi strel-jačkih i lovačkih organizacija i obučeni za rukovanje opasnim materijama mogu, uz odobrenje nadležnog organa, spravljati mu-niciju za svoje potrebe“. Dobro rešenje.

-Član 28. Rukovanje oružjem i davan-je drugom: U stavu 7 Vlasnik oružja koji je privremeno sprečen da ispuni uslove iz stava 1. ovog člana (zbog putovanja, preseljenja i dr) može ga dati na čuvanje organizaciji koja ispunjava uslove za posedovanje oružja, propisane ovim zakonom“. Vlasnici oružja, konačno mogu, prilikom odlaska na odmor, duže odsustvo i slično, da ne brinu o svom oružju deponovanjem na sigurno mesto.

Međutim, brojnija su rešenja, pred-viđene ovim nacrtom, na koja moramo da ukažemo kao neprimerena, nedorečena i svakako kao rešenja koja ne mogu stajati u jednom savremenom Zakonu, države koja pretenduje da postane član Evropske unije. Tako:

- Član 3. tačka 1. koji se odnosi na značenje reči i izraza: „oružje je ručno prenosiva naprava i predmet čija je osnovna namena da nanese telesne povrede ljudima i životinjama...“ apsolutno je neprimereno isticati „osnovnu namenu“. Umesto toga predlažemo definiciju oružja koja se nalazi u predlogu nacrta Zakona o oružju i municiji koju je NAOS dao na uvid MUP-u još 2008 godine i koja glasi: „Oružje u smislu ovog za-kona je svaka naprava izrađena ili prilagođe-na da pod pritiskom barutnih gasova, pod pritiskom vazduha ili drugog sredstva može izbacivati zrno, sačmu, kuglu ili neki dru-gi projektil, odnosno izbacivati neki gas, tečnost ili sredstvo namenjeno za samood-branu, lov, sport ili kolekcionarstvo“.

-Član 3. tačka 11. definiše:“ konvert-ibilno oružje je nesmrtonosno gasno i alarm-no oružje koje izgledom podseća na vatreno oružje i koje se, s obzirom na konstrukciju i materijal od koga je napravljeno, može pre-praviti tako da ispaljuje bojevu municiju; Smatramo da je potpuno nepotrebno ubače-na nepotpuna definicija tzv „konvertibilnog oružja“ koje se pominje u studiji SEESAK-a. Ovo pitanje je potpuno obuhvaćeno u Kriv-ičnom zakoniku R Srbije.

- Dalje, pod tačkom 14 ovog člana definiše:“odbrambeno oružje je vatreno i

konvertibilno oružje, gasni sprejevi i uređaji za izazivanje elektro-šokova, čija je namena upotreba u borbi“. Termin „odbrambeno oružje“ je više primeren vojnim potrebama nego civilnim. Smatramo da je termin oružje za samoodbranu ili ličnu bezbednost mnogo prihvatljiviji.

-Član 4. koji definiše kategorija oružja pod tačkom 2 definiše kategoriju B: „svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomats-ko, repetirajuće, jednometno, sa olučenim i glatkim cevima, osim onog iz kategorije A i C) i konvertibilno oružje“. Takozvano „konvertibilno oružje“ (koje je vrlo nespret-no opisano pod tačkom 11. člana 3.), nema mesto u kategoriji B, pri čemu se u njeg-ovu definiciju uvode još dve definicije koje uopšte nisu sadržane u ovom Zakonu, a to su gasno i galarmno oružje. Reč o oružju koje je nesmrtonosno, ne može ni na koji način ugroziti ni ljude ne životinje, osim da ih up-laši bukom koju proizvodi prilikom opaljen-ja, što deca proizvode igrajući se udaranjem kesa koje su prethodno naduvali, petardama i slično.

Posebno će mo ovde ukazati na član 11. a koji se odnosi na uslove koje treba da zadovolje fizička lica za posedovanje oružja iz kategorije B i to na podtačke 5 i 7. U tački 5 stoji: „svojim ponašanjem ne ukazuju na to da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir“. Smatramo da je neophodno precizno obrazloženje ovog opšteg stava - u suprotnom je ostavljeno na diskrecionu pro-cenu nekom službenom licu i postoji prostor za namernu ili slučajnu zloupotrebu.

U tački 7. stoji: „imaju opravdan ra-zlog za posedovanje oružja (ugrožena bez-bednost, lov, sport ili kolekcionarstvo)“. Ako fizičko lice zadovoljava tačke 1 do 6 ovog člana postavlja se pitanje zašto tražiti „Opra-vdan razlog“. Ovo takođe ostavlja prostor za mogućnost korupcije.

Član 34. koji definiše Posedovanje

oružja privrednih subjekata i drugih or-ganizacija je neprecizan u tački 8 „Oružje i municiju koja im više nije potrebna, orga-nizacije iz stava 1. ovog člana dužne su da bez odlaganja otuđe“. Smatramo da je neo-phodno opredeliti neki rok, jer mogućnost diskrecionog tumačenja šta znači termin „ bez odlaganja“ je podložan korupciji. Pred-lažemo da se taj rok opredeli na period od 30 – 60 dana.


27

Piše: Dr Ivan Stančić

POREMEĆAJI REPRODUKCIJE KOD LOVNIH KUJA

Veliki broj lovaca koristi kuje za lov. Razlog je bolja poslušnost i veća privrženost kuja vlasniku, u odnosu

na mužjake. Međutim, efikasnost upotrebe kuja u lovu može biti značajno smanjena, zbog specifične fiziologije reprodukcije kuja (svakih 4 do 6 meseci manifestuju estrusne cikluse), kao i zbog relativno čestih poja-va reproduktivnih poremećaja i obolenja [1]. Naime, prema evidenciji američkog kinološkog kluba, poremećaji i oboljenja reproduktivnog sistema pasa, čine oko 24% od svih oboljenja prijavljenih kliničkoj vet-erinarskoj praksi.

Najčešće se javljaju poremećaji es-trusnog ciklusa, pseudograviditet, upala materice (pyometra) i tumori reproduk-tivnih organa i mlečne žlezde. Uzroci po-jave ovih poremećaja i obolenja su poveza-ni sa specifičnom fiziologijom reprodukcije kuja, kao i sa uticajem genetskih (rasa kuje) i negenetskih faktora (starost kuje, godišnja sezona, ishrana, uslovi smeštaja, način up-otrebe u lovu, kondicija i zdravstveni status

kuje, kao i neadekvatna prevencija i terapija poremećaja).

Poremećaji reprodukcijePoremećaji estrusnog ciklusaPoremećaji estrusnog ciklusa kuje su:

tihi estrus, lažni estrus, prolongiran estrus i prolongiran anestrus. Tihi estrus je pojava kada postoji normalan hormonalni status i normalna ciklična ovarijalna aktivnost, sa ovulacijom, ali spoljašnji znaci estrusa, nisu ispoljeni (ne mešati sa situacijom kada su ovi znaci ispoljeni, ali ih vlasnik, iz bilo kojih ra-zloga, nije uočio). . Kod znatnog broja kuja, prvi pubertetski estrus je tih (spoljašnjih znakova nema, ili su oni vrlo slabo i/ili vrlo kratko ispoljeni) [13]. Lažni estrus je situaci-ja obrnuta od one kod tihog estrusa. Naime, kuja manifestuje otok i hiperemiju vulve, kao i serohemoragičan iscedak iz vulve, to-kom kraćeg perioda od onog normalnog, ali do ovulacije ne dolazi. Ovo ima za posledicu prolongiran period anestrusa, sa cističnom hiperplazijom endometrijuma (CHE) i, pos-

ledično, gnojnu upalu materice (pyometra).

PseudograviditetPojava pseudograviditeta može se ob-

jasniti kao izvestan fenomen, koji se znatno češće javlja kod kuja, u odnosu na druge vrste životinja. Predstavlja fiziološki i psihološki sindrom koji se javlja u kuja koje nisu parene u vreme kada je to bilo potrebno, sa preva-lencom pojave 1-3 meseca kasnije. Klinički simptomi se kreću od blagog uvećanja vime-na i laktogeneze do krajnje ekstremnih zna-kova prave gravidnosti sa manifestacijom partusa, pravljenja gnezda, gubitkom apeti-ta, apatijom, emotivnom vezanošću za neke nepokretne predmete i snažnom laktacijom. Kuje koje manifestuju znake pseudogravid-iteta, pokazuju manju agilnost i agresivnije su nastrojene prema ostalim psima u lovu. Pravovremena sterilizacija kuje je efikasna prevencija pojave pseudograviditeta i njenih negativnih posledica. Medikamentozna tj. hormonska terapija, međutim, ima veliki broj neželjenih efekata.


28

Piše: Dr Ivan Stančić

ISHRANA PASA ZIMILovački psi se kod nas upotrebljavaju

relativno kratko vreme tokom godine: ptičar nekoliko meseci, a goniči svega

mesec dana. Lovački terijeri imaju sreću da mogu da budu znatno duže u radnoj formi jer su, pored svoje osnovne primene u ja-marenju, sposobni i za površinski lov.

Praznina u radu ptičara i goniča neg-ativno se odražava na njihovu kondiciju i lovnu sposobnost ako se na vreme ne pre-duzmu odgovarajuće mere. Pas može biti odlično obučen, temeljno naučen svim rad-njama, odličnih osobina, pun lovačke strasti, ali bez fizičke spremnosti i radnih sposobno-sti neće ispuniti zadatke. Fizička nepriprem-ljenost negativno će se odraziti i na njegovo zdravlje, volju za radom a pas često može da postane neupotrebljiv za lov izvesno vreme, čak čitavu sezonu.

Lovački pas u lovu u jednom lovnom danu podleže izuzetnim naporima - najman-je osam časova trčanja, napregnutih čula i ustreptalih strasti zahteva maksimum snage, ali i što manje nepotrebnih opterećenja. Zato kinolozi i kažu da pas treba da je u radnoj kondiciji, što znači fizički temeljno priprem-ljen da izdrži te napore. Tek tada, uz ostale njegove odlike, pružiće sve što se od njega traži i očekuje i biće radno sposoban.

Zbog toga pas ne sme da ima suvišne kilograme, ali ni da bude preterano mršav. Prema tome, jedan od osnovnih preduslova za sticanje radne kondicije jeste pravilna ish-rana. Nema sumnje da pravilna ishrana ima jednu od najvažnijih uloga tokom čitavog uzgoja psa. Ipak, pretpostavljamo da je pas pravilno uzgajan, da je odrastao i da je već lovio, jer nepravilnim držanjem i takav pas može da isklizne iz odgovarajuće kondicije.

Posebno je opasan trenutak kada se njegov vlasnik opusti posle sezone lova i

bude zadovoljan što se njegov pomoćnik, lovački pas, dobro pokazao tokom lovne sezone, pa ga nagrađuje obilnim i po svom sastavu neprikladnim obrocima. To se po običaju oduži i pređe u naviku. Dovoljno je kraće vreme ovakve nepravilne ishrane i pas se začas nađe u “tovnoj” kondiciji. Sig-urno je da posle sezone lova psa treba do-bro hraniti, da povrati što je izgubio u lovu, ali to treba činiti odgovarajućom ishranom i tokom lova, pa pas iz lovne sezone neće izaći iznuren. Drugi vlasnici, oni su među lovcima sigurno ređi, posle sezone zapostave

svog psa i nedovoljno ga hrane. Tada pas ne može ne samo da nadoknadi ono što je izgu-bio u sezoni nego ni da održava pristojnu kondiciju. Javlja se mršavost, koja je obeležje nepotpune ishrane.

Pravilnom ishranom mogu se lako izbeći ove dve krajnosti, ali za sticanje i održavanje radne kondicije neophodna je i stalna priprema, a to znači da je neophodno izvođenje psa, to jest njegov stalni trening. Rad sa psom treba da se nastavi sve do poč-etka jesenje sezone lova.

Gnojna upala matericePyometra (gnojna upala materice)

upravo i najčešće proističe baš iz prethodno objašnjenih poremećaja. Međutim, može se pojaviti i kao samostalno oboljenje u različi-tim uzrastnim dobima. Ovo oboljenje se, najčešće, javlja kod starijih kuja, koje se nisu nikada štenile [6,7,8.] ali se može javiti i kod mladih kuja, kao posledica komplikacije kod partusa, obično infektivne etiologije. Uticaj sezone tj. godišnjeg doba, takodje značajno utiče na incidencu pojave ovog poremećaja što je veoma značajno za lovce. Na primer, prvi simptom ovog oboljenja je pojava po-lidipsije kod kuja, i upravo to može biti prvi alarm koristan vlasnicima i veterinarima. Posebno kada se pojačana volja za uzimanje vode javi u hladnijem periodu godine, kad, normalno, kuja ne bi trebalo da ispoljava povećan zahtev za uzimanjem vode [10]. Naša istraživanja pokazuju da je učestalost pojave pyometre znatno veća početkom letn-je i zimske lovne sezone. Naime, od ukupnog broja ispitivanih kuja, statistički značajno

veći procent (P<0,05) dijagnostikovanih pi-ometri je ustanovljen kod kuja tokom jan-uara (17%), juna (12%), septembra (14%) i oktobra (11%). U ostalim mesecima, ova vrednost je bila skoro duplo manja i kretala se između 5 i 7%.

Neoplazije repoduktivnog trakta i mlečne žlezde

Pojava tumora na reproduktivnom traktu svakako zauzima važno mesto u re-produktivnoj patologiji, međutim mnogo značajnije mesto u patologiji tumora zauz-imaju neoplasije mlečne žlezde. Uzroci mamarnih neoplazija još uvek nisu u pot-punosti rasvetljeni ,ali pored ostale etiologije svako je sigurno da su na neki način zavisni od hormona i to progesterona. . Starost kuja igra značajnu ulogu u pojavi i razvoju tumo-ra mlečne žlezde, a rizik za pojavu tumora se značajno povećava sa starošću životinje [11]. Manifestuje se u vidu malih ili velikih, be-nignih kao i malignih metastatičnih čvorova

u žlezdi. U odnosu na lokalizaciju, učestalost pojave mamarnih neoplazija na kaudalnim mamarnim kompleksima iznosi 40-60%, dok je prvi mamarni kompleks najređe zah-vaćen, što na primer nije slučaj sa mačkama, kod kojih su najčešća mesta pojave upravo kranijalne mlečne žlezde.

I da zaključimoRelativno česta pojava reproduktivnih

poremećaja i oboljenja, značajno smanju-je efikasnost upotrebe kuja za lov. Najčešće se javljaju poremećaji estrusne cikličnosti (tihi estrus, lažni estrus, prolongiran estrus i prolongiran anestrus), psudogravidnost, upala materice (pyometra), kao i različiti tu-mori reproduktivnih organa i mlečne žlezde. Postoje razni načini prevencije pojave ovih poremećaja i obolenja. Najefikasniji vid pre-vencije je sterilizacija kuje, primenom hiru-rškog zahvata ovariektomije ili ovariohister-ektomije kuje, u slučaju da se ona ne planira za dalju reprodukciju.


29

Prema Kalendaru takmičenja u Lovno-kinološkom kupu koji je donela Komisja za kinologiju UO Lovačkog saveza Vojvo-dine 9. novembra 2013 godine po regionima Srem, Banat i

Bačka održana su takmičenja.

Evo postignutih plasmana.Srem-Žarkovac

1.Gutić Dragoljub – L.U. „Maradik“2.Milutinović siniša - L.U.“Sremac“ Ruma3. Rajković Goran - L.U. Maradik4.Vukajlović Radoslav - L.U. „Sremac“ Ruma5.Ančić Vladimir L.U. Pećinci – rezerva

Banat-Uzdin1.Tomin Aleksandar - L.U.Kovačica

2.Veskov Miki – L.U. Žitište3.Mara Doru L.U. Vršac4. Vojnov Nenad - L.U. Alibunar5.Aleksić Milivoj – L.U. Iđoš – rezerva

Bačka-Futog1.Jojkić Dragoslav – L.U. Turija2. Milutinović Luka – L.U.Kula3.Farkaš Tamaš - L.U. Ada4. Jojkić Đorđe - L.U. Turija

Prvenstvo Vojvodine u Lovačko kinološkom kupu „Lo-vac i pas“ u organizaciji Lovačkog saveza Vojvodine održano je na lovnim terenima L.U. „Palanka-Mladenovo“ u Mladenovu u subotu 23.11.2013.god. Takmičenje je održano na poligonu za lov fazanske divljači u lovištu Mladenovo.

Evo plasmana. I mesto Boni, vlasnika Siniše Milutinovića, II mesto Zenit

Fantastic of Miki vlasnika Milana Veskova i treće mesto Gita vlas-nice Mare Dorec. Ukupno je učestvovalo 12 pasa, po suvom i blago oblačnom vremenu. Sudili su Petar Stojanović, Zoran Lolić, Stevan Doroslovački, Velimir Netković i Sanja Momčilović-Bognič.

U ekipnom plasmanu pobedili su Banaćani, drugo mesto pri-palo je Bačkoj a trežćeplasirani bili su Sremci.

VLG press

ODRŽAN LOVAČKO KINOLOŠKI KUP LOVAČKOG SAVEZA VOJVODINE

LORIST TV, AKTIVNA TELEVIZIJA SA PRIRODOM NA PRVOM MESTULORIST TV je internet televizijski kanal, koji se fokusira na prirodu, sve njene

vrednosti i turističku valorizaciju prostora Republike Srbije. Ma gde bili, u Srbiji ili u našoj dijaspori. Zato su naše glavne teme ekologija, eko turizam, lovni, ribolovni, seoski, etno, banjski, verski i svi drugi selektivni oblici turizma koji treba i mogu da afirmišu Srbiju kao turističku destinaciju.

LORIST TV MOŽETE GLEDATI NA www.loristtv.com

Pobednici sa sudijama

Noćne monokulare Challenger možemo podeliti u dve osnovne grupe prema pojačivačkim cev-

ima koje koriste. Tu su Challengeri GS sa CF cevima i Challengeri 2.+ sa cevi-ma druge plus generacije.

Jedinstveno za sve Challengere je:lako i posebno otporno kompaktno

telo,kućište otporno na vodu i prašinu,-ugrađeni IC osvetljivač,fleksibilna tor-bica za nošenje,visokokontrasna opti-ka,nosači za dodatnu opremu i spajanje na stalak,mogućnost korišćenja iz ruke ali i bez korišćenja ruku,upravljanje po-moću jednog dugmeta

KONTROLA:Sve upravljačke rad-nje se izvode pomoću jednog jedinog prekidača koji sekvencijalno uljučuje

uređaj i IC osvetljivač.NAVOJ: Dva diametralno postavl-

jena nosača s 1/4 inčnim navojem za stalak se koriste za spajanje na naglavnu masku. Dodatna Weaver šina na telu je namenjena postavljanju dodatnog Pul-sar IC osvetljivača ili druge dodatne

opreme.TELO: Telo mu je napravl-

jeno od metalom u ugljenikom ojačane plastične legure i efikasno odoleva udarcima, vlazi i praši-ni što omogućava korišćenje ovih uređaja i u ekstremnim uslovima.

UGRAĐENI IC OSVETL-JIVAČ: Challenger i Edge noćni uređaji su opremljeni IC osvetl-jivačima različitog dizajna:

- Modeli bez vizuelnog uveličavavanja (1x) imaju energets-ki štedljivi širokougaoni IC osvetl-jivač. Ovi uređaji se mogu monti-rati na naglavnu masku. To znači da sa ovom konfiguracijom možete npr. noću i bez držanja u ruci čitati karte , posmatrati bliže objekte u

rukama i to u uslovima male ili ne-postojeće ambijentalne osvetljenosti. Naravno moguće je i kretanje, trčanje, posmatranje...

- Svi drugi Challenger i Edge uređaji (sa uveličavanjem) imaju na sebi snažan IC osvetljivač za posmatranja u uslovima slabog ili nepostojećeg osvetl-jenja pri nadprosečnim udaljenostima.

OKULAR: Challenger i Edge su

opremljeni savremenim okularima sa pet optičkih elemenata koji minimal-izuju ivičnu distorziju vidnog polja što znatno doprinosi oštrini i kontrasnostu prikaza. Meka zaštitna okularna guma sprečava bočni prodor svetlosti koji emituje uređaj u okolinu i detekciju ko-risnika.

Challenger GS grupu čine četi-ri modela. To su Challenger GS 1x20; Challenger GS 2.7x50; Challenger GS 3x50 i Challenger GS 4.5 x 60. Njima je zajednička pojačivačka cev tipa EP33-SF-U.

Challengeri 1x20 (kako prve tako i druge generacije) u neku ruku čine osnovu za dobijanje tri uređaja u jed-nom. Uz masku, Challenger se pretvara u noćne naočare za kretanje, vožnju i posmatranje slobodnih ruku u uslovi-ma mraka. Pored navedenog, uz DOS adapter Challenger 1x20 pretvara vašu dnevnu optiku (monokular, dvogled, teleksop...) u noćnu optiku.

Challenger 2.+ grupu čine tri modela. To su Challenger G2+ 1x21; Challenger G2+ 2x42; Challenger G2+3.5x56. Njima je zajednička po-jačivačka cev tipa EPM207G.

Više detalja o ovim kao i o drugim proizvodima možete pogledati na stra-nama Lapis-Plus d.o.o., ekskluzivnog distributera za Yukon i Pulsar proizvode za teritoriju R.Srbije, BIH i R.Hrvatske, www.lapis-plus.com kao i pozivom na broj 011/2642-470.

Poznata trgovačka firma Grof-MB iz Požarevca otvorila je prodavnicu lovačke i ribolovačke opreme u Novom Sadu u ulici Jovana Đorđevića 4 ili bolje

rečeno u zgradi Lovačkog saveza Vojvo-dine. Tako će lovci Vojvodine moći da kupuju sve poznate i brendirane svetske marke kako oružja i municije tako i osta-

lih lovačkih potrepština, obuće i odeće.

Naciljati metu nikada nije bilo ovako jednostavno i brzo. Više nemate potrebe da poklopite 3 odvojena ele-menta - zadnji nišan, prednji nišan i metu. Već jednostavno postavite crvenu tačku na Vašu metu i povucite obarač.

Lakši, kompaktniji, jači i otporni-ji od svojih konkurenata, upotrebljiv je čak i u najgorim i najvlažnijim uslovima. Okvir je od nerđajućeg čelika, bronze i eloksiranog aliminijuma.

U komplet ide Pikatini baza kao i zaštitna kapica (koja štiti od sunca, sne-ga i kiše osiguravajući jasnu i oštru sliku čak i pri najgorim uslovima).

Ostale karakteristike: nišanite lako sa oba oka otvorena, 100% vodootpo-ran, otporan na šokove, pristup bateriji sa vrha (što čini zamenu baterije veoma brzim i jednostavnim), indikator slabe baterije (možete lako da zamenite bat-eriju pre nego što se potroši), 3 različi-ta stepena osvetljenosti (koje menjate jednostavnim klikom prsta), garancija 3 godine.

Lako postavljanje na (skoro) sve pištolje, karabine i sačmarice. Prodaje Super tane, Novi Sad.

CHALLENGER NOĆNI MONOKULARI

GROF U VOJVODINI

U PRODAVNICI SUPER TANE Burris FastFire III

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

G

Kao što je bilo najavljeno, posle finala vojvođanskih liga u Fu-togu 15. septembra i finala liga LSS u Kovilovu 22. septem-bra, na kojima su mogli da učestvuju samo strelci iz lovačkih

udruženja koja su članice tih saveza, lovci su odlučili da se sretnu na jednom velikom finalu gde, bilo kakve, podele nemaju mesta. Ideja o Velikom trap finalu je brzinom munje stigla do lovaca koji se bave lovnim streljaštvom na čitavom području Srbije i naravno, prihvaćena je sa oduševljenjem. Za učešće se prijavilo ukupno 158 strelaca i 32 ekipe a po već objavljenim uslovima.

U subotu 19. oktobra u Kovilovu je vladala izuzetno pozitiv-na atmosfera: predivan sunčan dan, srdačni susreti lovaca, dosta dobrih rezultata a pored takmičara i veliki broj navijača.

REZULTATI:

U kategoriji juniora:

1. Ćosić Rade (LU Surduk)............................23+1 golub, 2. Drljača Marko (LU Opovo)........................23+0 golubova 3. Vojnović Nikola (LU „Sremac“ Ruma).....21 golub.

U kategoriji seniora:

1. Tabački Dragan (LU Zrenjanin) 25; 12; 12 golubova 2. Radisavljević Zoran (LU Mlava)...............23: 11+1; 93. Dević Ratko (LU Krčedin).........................23; 9; 7,

U kategoriji veterana:

1. Milovanović Vitomir (LU Obrenovac).............23+2, 2. Marković Svetozar (LU „Cer-Volujac“)................23+1 3. Janjiš Jano (LU Kovačica).................................21.

Ekipno: 1. LU „Mlava“ Malo Crniće (u sastavu: Ilić Bojan -22, Ilić

Marko-22, Radisavljević Zoran-23 i Đurić Zoran-18) .67+14 gol-ubova,

2. LU „Opovo“ Opovo (u sastavu:Avramov Steva-22, Drljača Branko-22, Drljača Marko-23 i Smiljanić Branimir-19) 67+11 gol-ubova i

3. LU „Zrenjanin“ Zrenjanin (u sastavu: Stokić Veljko-22, Os-tojin Cveta-19, Tabački Dragan-25 i Tabački Ivan-19) 66 golubova.

Da su rezultati bili zaista visoki i prilično izjednačeni, govo-ri i činjenica da je u svim kategorijama bilo raspuvacanja da bi se došlo do konačnog plasmana. Za ulazak šestog takmičara u PLEJ OF seniora bilo je 8 strelaca koji su imali pogođenih po 22 golu-ba. Od njih je najuspešniji bio Živanović Rada iz Pećinaca. Nakon polufinala u meč za treće mesto su ušli Dević Ratko iz Krčedina i Stefanović Nenad iz Pećinaca, Ratko je osvojio 3. mesto i najza-nimljiviji deo takmičenja bio je meč za 1. mesto između Tabački Dragana iz Zrenjanina i Radisavljević Zorana iz Petrovca na Mlavi. Tabački Dragan koji je u kvalifikacijama jedini imao 100% učinak (pogodio svih 25 golubova) do kraja je ostao najbolji i pobednik je ovog prvog Velikog trap finala lovaca Srbije.

Pre proglašenja konačnog plasmana i uručenja pehara i medalja lovcima se, ispred Organizacionog odbora takmičenja, obratio Duško Ilić, zahvalivši svim učesnicima i gostima što su se odazvali u ovolikom broju. Reči hvale je uputio domaćinu tak-mičenja „BG sportskom centru Kovilovo“, salonu pehara Mis Jova-nović i posebno Nacionalnom lovačkom magazinu LORIST koji je darodavac prelepog prelaznog pehara. Organizatori su pozdravlje-ni burnim ovacijama a svi prisutni su se složili da je ovom mani-festacijom učinjen veliki korak napred prema ujedinjenju lovaca u jednu nacinalnu lovačku organizaciju koja bi trebalo da bude nos-ilac ovakvog takmičenja. Ako do toga uskoro ne dođe strelci među lovcima će i dalje pokazivati da su LOVCI SRBIJE JEDINSTVENI!

Duško Ilić

DRŽAVNI PRVAK ZENJANINAC TABAČKIPRELAZNI PEHAR LORISTA OSVOJILA EKIPA LU „MLAVA“ MALO CRNIĆE

Održano veliko trap finale lovaca Srbije

Učesnici velikog finala


32

Tmurne sive oblake boje srebra topi vrelina sunčevih zraka bordocrvene boje prazničnog jutra “Svetog veli-

komučenika Dimitrija”. Novembarska zora ispraća na spavanje umoran mlad mesec i sa-putnicu zvezdu severnjaču i prima u zagrljaj svojih nedara topla i srećna osećanja moje duše. Usnula mesečina šapatom i snovi-ma prošle,sjajne i bele noći,unosi čudnovat lovački nemir u moju dušu i otkucaj moga srca. Kroz otvoren prozor dopire miris jutarn-

je svežine ,umiva trepavice i oči čiji pogled i misli putuju kroz bezbroj predivnih duga ka novom zavičaju čiji sam počasni građanin. U crkvenoj tišini tek svanulog hrišćanskog praznika preko nebeskog plavetnila,koje dobija rumenu boju,horizontom odjeku-je zov sremske ravnice prošaran bisernim injem i zelenilom fruškogorske flore. Opi-jen uspomenama i nostalgičnim sećanjima na mnogobrojne trenutke lovačke sreće i susrete sa ljudima, čeznem za bratskim-

lovačkim susre-tom na zelenim poljima grada rimske imperi-j e - B a s i j a n e . Želim da se p r i d r u ž i m jatu ždralova, prvim vesnici-ma hladne zime,koji vi-soko i nedo-dirljivo lete prema topli-jem jugu preko Srema ili da im došapnem da prenesu p o z d r a v e , s a pustare bačkih salaša, braći

lovcima petrovačke ravnice. Sviće želje-ni ali prohladni novembarski dan. Bratski karavan vijugavim putem Bačke putuje već uhodanom i poznatom maršutom u zagrljaj Sremu. Poneku snežnu pahulju i beli jutarn-ji mraz topi visoko izlazeće sunce i toplina zagrljaja i duša pobratima koji nas dočeku-ju ispred lovačkog doma na petrovačkom raskršću. Reči dobrodošlice su divne i meke kao paperje koje leti ka razdraganim licima gostiju. Srce se širi a duša raduje doživlja-jima u novom lovnom danu.Lovački pucnji i sunce naizmenično šaraju požutelo lišće vinograda mog pobratimai mahovinu na vikendici u kojoj su nam širom otvorena vra-ta i baloni sa mladim vinom od hamburga i slankamenke. Tu se završio deo lovnog dana kroz lovačke priče i zanimljive doživljaje.Naši utisci i pesma ne remete skriveni mir zečeva u dubokom oranju sremske ravnice ni fazana i jarebica u kitnjastom žbunju.

Ostala je u mom srcu uspomena zapisana na mahovini vikendice pobratima čiji će pupoljak večno da cveta kroz mnoga mirisna proleća i zlatne lovačke jeseni za dal-jinu i lovački podmladak novih pokoljenja.

Odlomak iz knjige “Decenije zajed-ničkog lova” autora Dimitrija Miće Boškov-ića

USPOMENA ZAPISANA NA MAHOVINIBiserni zapisi iz lovačke duše

Lovci su oduvek bili kreativci. Da nije tako ne bih bio u tom društvu. Posao kojim se, dodatno, bave moji salovci, rezervisan je za nadarenije. Različiti oblici ukusno složenog mesa zadržavaju pogled. Kuleni, kobasice, švargle, dah. A tek kad se proba-ju…? Ta posebna umetnost glave u ruku inspirisala je i aftora ĆOŠKA. U prošlom broju je najavio i delimično prikazao svoju knjigu. Ima oblik kulena, a tekstualna os-nova je reć MESO.

- I usta su meso. Samo ti pušiDa su iseckane kobasice izazvale

masovna samoubistva u ženskom zatvo-ru, odavno je poznato. Novo je: - Bolje da šeta kožuru, nego kera. Bliža je mesu -Nepotrebnim pranjem meso gubi na kvalitetu.Kupajte se svake druge subote A čvarci? Mali, nejednaki, skoro nikakvi. Kad se gledaju. Samo nekom I samo tada A kad se počne sa jedenjem, ako ima i mekog hle-ba, bez obzira da li su topli ili hladni, umet-nost je stati. - Skidanjem se dodje do mesa. Skidanjem mesa, do čvaraka.Uz meso ide, a i stoji, neko povrće. Ako je ono poznato i prihvaćeno, ako je, još, i brendirano, onda

je to poznata manifestacija.-Dodjite na ku-pusijadu. Biće mesa k’o drva Ne fali ni zdravica:”Želim vam najkvalitet-nijeg mesa i vina, iz bilo kog dela sveta, pa do Farkaždina”. Deran sa ćoška

Dragi specijalni ćoškaši,Piše : prof .dr Puniša Belić


33

VELJKO VARIĆAK(1929-2013)

.Veljka Varićaka, je bio jedan od

najcenjenijih lovnih stručnjaka Evrope i

sveta, od kojeg smo mi učili o lovnoj tro-fejistici.

Ovim putem, koristimo priliku da mu se zahvalimo na svemu što je činio tačno 60 godina (1954. godine) da oblast lovne trofeistike promoviše i uzdigne na najviši nivo. Napisao je na desetine knjiga o ocenjivanju lovačkih trofeja, održao na stotine kurseva u većini zemalja Evrope, članica CIC-a, obučio ovom zanatu na hiljade polaznika, i jednom rečju bio po-jam u ovoj oblasti.

Da je bio cenjen stručnjak u CIC-u dokaz je da je neprekidno u Komisiji za ocenjivanje trofeja aktivno učestovao od 1964. godine, pa sve do 1999. godine.

Ovom prilikom izražavamo naše iskreno saučešće njegovoj porodici i pri-jateljima.

LSV

SVETISLAV STOJANOVIĆ- CALE

Otišao je tiho, baš onako kako je i živeo poslednje godine. Bio je novinar i uvek sa lovcima na terenu. Voleli su ga svi i cenili njegov trud i rad. A radio je mnogo i radi afirmaci-je lovaca i lovačkih udruženja pre-gazio je celu Srbiju. Nikada mu nije bilo teško. Radio je u mnogim reda-kcijama od radija do pisanih medija. Ipak u našem sečanju ostače kao du-gogodišnji novinar Lovačkih novina.

Hvala ti Cale za sve.

HAŠKA GUSTAV1939-2013

Otišao je Gustika. Bio je predsednik LD „Fazan“ Kulpin pune 24 godine, uradio je mnogo, uvek gledao na-pred i stvarao za budućnost lovstva u Kulpinu i šire. Za svoj rad odliko-van je mnogim odličjima.Neka mu je večna slava i hvala.

Lovci LD „Fazan“ Kulpin

ZORAN BABIĆ48 GODINA

Neka mu je večna slava i hva-la za sve što je učinio za naše Lovačko društvoLovačko društvo Bački Jarak

Prodajem ili menjam za auto, bok dvokuglaru Fabarm Asper, cal.30-06, nova, ispucala 30 metaka, par puta nošena u lov, fabričko stanje, titanijumska glava, jedan okidač, fabrička gravura, suhl cevi, original merkel montaža za optiku /prodaje se bez optike/, perfektno drvo, alu-minijumski kofer. Sve ozbiljne kon-takte molim na tel/ 060-6432 224 Peđa

VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI: PUTEM POŠTE NA ADRESU: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 Petrovaradin

NA E-MAIL: [email protected] PORUKOM NA: 060/6432 222

Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: 160-213600-58Ne treba poziv na broj

Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.

LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKAProdajem lovačku pušku, TOZ, petlaru, kal.16 u dobrom stanju, lovački karabin Crvena Zastava M-48 kal.8x57 u do-brom stanju i lampu za noćni lov NexTorch sa dva uloška, mikroprekidačem I rezervnom sijalicom. Tel: 061 1496046

LOVAČKI PSIIZUZETNO, PRVI PUT U SRBIJI, leglo mađarske oštod-lake vižle, od majke prvaka u eksterijeru i pobednice na lovno-kinološkim kupovima, i oca evropskog i mađarskog

prvaka u radu i ek-sterijeru, vakcini-sani, očišćeni od glista. Na prodaju tri muška šteneta, predivni su. Telefon 063/8037433 i 021/6434876 Borislav. Oštrodlaki jazavičari štenci na prodaju. pradeda Alf Von Sunderhaar, prababa Hera vom Grenzeck, deda Gauner Von Sunderhaar baba Inka vom Grenzeck Svetski i Evropski šampioni u radu i eksterijeru. Munjin 063 598 202

MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASIFarovi proizvođača KACSA za sve tipove pušaka namenjen za noćni lov. Neprevaziđeni i provereni farovi, garancija 2 god. I sav po-trošni material na jednom mestu kao što su akomulatori, sijalice, mikroprekidaci, itd. Šal-jemo pouzećem u roku od 24 sata. Kontak tel. 0658771238.

IN MEMORIAM

34

MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI

IN MEMORIAM

SLC 56NEKA BUDE SVETLOST

Lov u sumrak postavlja posebne izazove lovcima i tehnologiji.Dvogledi iz SLC 56 opsega su idealan izbor za posmatranje noću.Savršena optika kombinuje vrhunsku oštrinu slike od ivice do ivice, veliko vidno polje i izuzetnu transmisiju svetlosti.SWAROVSKI OPTIK – omogućava vam da jasno sagledate momenat.

SEE THE UNSEENWWW.SWAROVSKIOPTIK.COM

MOžeTe nAćI nAše PROIzVODe OnLIne nA WWW.SWAROVSKIOPTIK.COM I KOD eKSKLuzIVnIh I SPeCIjALIzOVAnIh PRODAVACA

Documents

· PDF filei ljubav za su ivot sa prirodom zadr ali na prvom mestu. ... dova divlja i zamenik predsednika prof.dr Milo Beukovi obavestio je lanove Uprav