“Ливада, у јесен” Данило Кишa

Презнтација : Татјана Крповић Основна школа “Миливоје Боровић” Мачкат

Ток часа Мотивисање ученика за упознавање са делом; Истраживачки задаци; Изражајно и истраживачко читање ; Локализација дела и проверавање доживљаја побуђених делом ; Аналитичко –ситетичко проучавање дела; Подстицање ученика за самосталне облике рада подстакнуте делом.

1.“Мали људи, које ми зовемо “деца”, имају своје велике болове и дуге патње,које као мудри и одрасли људи заборављају” Иво Андрић “ Деца”

Истраживачки задаци: 1.Данило Киш је мајстор дескрипције.Ратне догађаје дочарава посредно,Прича “ Ливада, у јесен” има два дела:први, дескриптивни,који описује ливаду са свежом раном у средини,где је некада био циркуски шатор.Други део приче је наративан:приповеда о измишљеном сусрету наратора са несталим оцем.Шта сазнајеш о дечаку који приповеда ову причу?На који начин он испољава осећања? Чега се он сећа? 2.Како је описано место где је био вашар? Пронађи и издвој те делове приче.Обрати пажњу на сликовите описе који представљају оно што је остало после одласка циркуса. Какву атмосферу доноси слика ливаде у јесен?Објасни зашто му се чини да удубљње у земљи зараста као рана.Протумачи симболичну дескрипцију у причи.Шта се догађа у угроженој природи? Протумачи шта значи реч коров. Пронађи у “ Речнику српског језика””Матица српска”, Нови Сад, 2007., значења непознатих речи.Којим стилско-изражајним средствима наратор оживљава борбу племенитог биља и корова? Обрати пажњу на топоним Грофов запећак? Да ли он има симболичку функцију?Запази моменте у причи кад дескрипција прузима улогу нарације.Циркуска представа је уводни мотив у причи на који се надовезује дечаково сећање на оца и судбину прогоњених Јевреја. Истражи о ком важном историјском времену се приповеда у овој причи.Сазнај више о судбини Јевреја у Другом светском рату. 3.Други део приче је сећање на оца, који на на јесењој ливади налази рецепт за киселицу. Значајно је то што не прихвата немачки рецепт , јер зна бољи , онај који му нуди немаштина. Где се појављује отац?Шта се налазило на том месту где је је био циркус?Каква је очева улога у причи? Размишљања о кулинарском рецепту у гладним годинама делује нестварно.Зашто се отац осећа надмоћно?На који начин се он свети свом непријатељу? Упореди завршетак приче са њеним почетком. Који део приче је иронично приказан? Шта се све у причи повезano контрастом? Која је функција набрајања у причи? Објасни симболички завршетак приче. 4.Ученике делимо у четри групе: Биолози , Историчари, Стилисти и Лексикографи.

Данило Киш ,српски песник, приповедач, драмски писац.Збирка приповедака“ Рани јади “ (1969) , романима “ Башта, пепео “ (1965) и “ Пешчаник”(1968) чини део породичног циклуса у којем главни јунак, Андреаса Сам, трага за својом прошлошћу и успоменама из детињства.Аутор је збирке прича “Гробница за Бориса Давидовича “ (1976) , “ Енцикопедије мртвих “(1983) за коју је добио Андрићеву награду (1983)..Преводио је са француског , руског и мађарског језика.

Данило Киш ( 1939-1989)

Аутобиографија

“Ливада, у јесен” Данило Киш

2. Изражајно и истраживачко читање приче. 3. Непознате речи: атлета-спортски такмичар велике физичке снаге и увежбаности; рвач. Мечкар-особа која за новац показује вештине дресираног медведа. Јарбол-дугачка шипка на коју се качи застава; барјак-застава. Пеливан- акробата на жици ; рвач. Пагански- многобожачки. Подлокати-поткопати под дејством воде. Шатра-високи, велики шатор под којим се одржавају циркуске представе . Барикање- рикање, мукање. Умешно- вешто, спретно. Опервазити- оивичити. огризина- огризени остатак хране, отпадак од хране, од поједене хране. фишек-папирната вречица направљена ручно увијањем папира, корнет за сладолед. брабоњак- измет неких животиња у облику лоптице. ушице- метални део алатке са отвором у који се утиче држаља. Киселица- кисела чорба. Ироничан-подсмех, исмевање, супротно од онога на шта се мисли. Милерам- павлака. Готски- писано старим немачким писмом. Умак- сос. Хербаријум- збирка пресованих биљака.

Књижевни род: епика Књижевна врста: приповетка.

Тема: Тешко и болно одрстање дечака, Андреаса Сама Композиција: 1. описни( дескриптивни) 2. наративни ( приповедни).

“Отишли су циркусанти, “атлете” и мечкари, јесен је на измаку.Ту на малом пољу или на Грофовом запећку, како га још зову, остали су још трагови њиховог боравка, утабано поље и згажене траве.”

“ И нигде више шареног вашара, нигде пеливана, нигде кикота мајмуна и барикања тромих слонова.”

“Насред, ливаде налази се јама, дубока скоро метар и јасно видљива међу згаженим кртичњацима”…” Она јама, од прошле године , она у којој је био забоден стуб шатора, сада се уопште не види и не би се могло рећи где је била , јер је јама већ зарсла као рана, само темељније – није од ње остао ни ожиљак; покриле су је земља, траве, коров”

“Води се ту нека за око невидљива борба, неко бујање из кога штрче победничке сабље корова и њихови дуги пипци, а цвеће, погођено том незаситом навалом прождрљивих трава, буја последњом снагом, никако претерано мирисно”

“Одједном, са запада израња мој отац, замахујући високо својим штапом, и застаје на ивици утабаног поља, тамо где је био шатор с мајмунима. Сагнувши се , он почиње својим строгим и зналачким погледом да испитује на цвећу погубан учинак јесени.”

...“Онда, поново закорачи у високе траве , стискајући под пазухом свој хербааријум (HERBARIUM PANNOINENSIS), у којем су лежали , као скупоцене марке, узорци пресованог цветови и узорци ливадског биља: красуљак, богородичне траве, жалфије, Gypsophila peniculate…”

Локализација дела

Јевреји (Хебрејски: ים הּוִד. Јехудим; Јидиш ,י2 Јидн) су семитска народна и верска заједница,יִיִדן :расута по целом свету. Од око 15 милиона Јевреја, 30% живи у Израелу а 40% у САД.По културној традицији и изговору класичног јеврејског језика деле се на две културне групе: Сефарде, јужноевропске Јевреје, односно потомке избеглица из Шпаније и Португала крајем 15. века, и Ашкеназе, северне и средњоевропске (немачко-пољско-руске) Јевреје.

Холокауст је име за систематски државни погром и геноцид над различитим верским , националним, политичким групама људи у току Другог светског рата које спроводила Нацистичка Немачка.

Стилска- изражајна средства

Грофов запећак- једно од секундарних значења речи гроф је живети у благостању, а секундарно значње речи запећак је заклоњено, скровито место. У причи оно означава симболично живот пре рата, породични живот у срећи. Такође може означавати и судбину Јевреја пре рата као успешних трговаца, занатлија... http://www.srpskijezik.com/ “Ливада, у јесен “- назив ове приче појављује се у причи и као трава. Ливада у причи је стабло живота и у контрасту је у односу на јесен која је симбол смрти, умирања природе. http://www.okf-cetinje.org/OKF-Ibrahim-Hadzi%C4%87-%C4%8Cetiri-kraka-jedne-menore_384_1 Јама – у причи је симбол смрти, али може се повезати и са Новосадском рацијом коју је чудом преживео његов отац. Страшни симбол смрти. http://www.danilokis.org/zivot_literatura.htm Рана- једно од секундарних значења ове речи је тешко стање, непријатно и болно. У причи може симболизовати болна и тешка стања која су оставили Немци у Другом светском рату.Такође, може означити и бол дечака да сачува успомену на оца. Коров - примарно значење ове речи је да су то биљке које дивље расту по житу, усевима, вртовима и отежавају нормалан развој пољопривредних култура. У причи се односе на зле и лоше људе( Немце). Борба трава против корова , представља борбу добра и зла ( борбу против фашизма). Овај појам може се односити на фашизам који је хтео да уништи Јевреје и све нормално што је постојало. Запад- представља место заласка сунца, место умирања. Стилску функцију има глагол израњати, који означава да очев лик израња у сећању дечака. Отац је обасјавао дане дечаковог детињства и он се труди да сачува његову слику у сећању.

Красуљак, красуља, белка, гусја ружица,искрица,овчица- верује се да је ова биљка постала од Богородичиних суза, када је са Јосифом побегла у Египат, плашећи се за судбину нерођеног детета. Богородична трава, горац, горчац, госпина трава, госпино зеље, госпин цвет, иванчица, пљускавица, прострелник, смакнеж, смицаљка, трава светог Ивана- верује се да се овом травом гоне нечастиве силе.Траву светог Ивана носе људи на велики хришћански празник Ивандан. Њоме се украшавају прозори и капије. Има лековита својства, па је наш народ, доводи у везу са Богородицом, заштитницом невољних. Жалфија, славуља, кадуља, пелин- латинско име биљке настало од речи salvus (здравље). Римљани су је користили kao лек код разних болести и сматрана је светом биљком. Боквица- у народној медецини као мелем за ране и лек од убода. Њоме се лече грозница и стомачне тегобе. ( Павле Софрић Нишевљанин, “Главније биље у народним веровању и певању код нас Срба”, одломак) Шлајер трава или метличаста шишуљика. У причи њен назив је дат са штампарском грешком ( не можда случајном) уместо peniculate треба paniculiate. Ова биљка расте на пустим, пешчаним и каменитим местима . Има је у Делиблатској пешчари.

HERBARIUM PANNOINENSIS

Киселица (Румек ацетоса)Објављено: 30.8.2011 11:16Лишће киселице се ставља у супе и чорбе док се семенке могу самлети у брашно.Улепшава организам и споља и изнутра.Нутритивне вредности (100г)Енергетска вредност порције:24.0 кцалСадржај угљених хидрата:2.4 гСадржај укупних масти:0.7 гСадржај влакана:0.8 гСадржај натријума:4.0 мгКалијум390.0 мгГвожђе2.4 мгМагнезијум103.0 мгВитамин А2.4 мгВитамин Ц48.0 мг ПореклоКиселица припада породици Полигонацеае и може се пронаћи широм Европе, Азије и Северне Америке, а успева на скоро сваком тлу. Име рода, Румек, потиче од латинске речи румо, што значи да сиса, што произилази из чињенице да су римски војници сисали листове киселице да ублаже осећај жеђи, а римски лекари су је користили као диуретик .У Енглеској се у време владавине Тјудора, киселица сматрала врхунским енглеским поврћем, а Хенри ВИИИ ју је посебно ценио. Лапонци су пак користили сок киселице за кишељење млека. За киселицу кажу да чисти, јача, освежава и умирује цели организам, а споља га улепшава. Природни је аналгетик, антисептик, лаксатив, диуретик. ЛековитостУ народној медицини користи се као лек против скорбута. Кисело лишће киселице се користи за салате и супе, а семенке се могу самлети у брашно.Стрел листове сличне Киселица има и врло отровна биљка козлац, (лат. Арум мацулатум).Листови козлаца, који избијају у рано пролеће, док су још ситни, могу заварати неискусне сакупљаче, јер су, иако по контурама слични Киселица, сасвим другачије боје и конзистенције. У случају сумње на ову замену, не треба испробавати укус листа, јер отровни листови козлаца проузрокују јако отицање и упалу слузнице уста.  Припрема хранеКао поврће служе пролећни приземни листови, који су тамно зелени и сочни. Обично су дужине 7-15 цм. Најбоље их је брати пре избијања стабла или док стабло још није потпуно развијено (од марта до маја). Могу се брати иу јесен. Листови имају пријатан, кисео и освежавајући укус. Многи народи их беру за јело и зато је то једна од најпознатијих врста самониклог лиснатог поврћа . Иако има врло пријатан укус, кисељак по прехрамбеној вредности заостаје за већином других биљака из породице Полигонацеае. Листови садрже оксалне киселине, од свих биљака ове породице највише, претежно везане у облику калијум нитрата. Зато се не препоручује често узимање киселице, поготово не у великим количинама, пособно особама које подлежу стварању бубрежних каменаца. У листовима има 40-80 мг% витамина Ц и око 5 мг% каротина.ВебСите в.2.0 - Оптимална резолуција 1024к768 - Сва права задржава © Кухињица дооСви називи предузећа, заштитна имена и имена производа су заштитни знаци или регистровани заштитни знаци у власништву предузећа која су у питању.Веб дизајн и развој: вучом © 2003-2011, Приказао: ТоталЦонтролЦМС Мајмун је познат због своје спретности, дара опонашања и лакидријаштва.Сматра се будаластом животињом. Слон је симбол тежине и неспретности.Може бити знак крањевске моћи.

Порука приче: “ Природа је најчудеснија у малом “ Карл фон Лине

Литратура: 1. Читанка “ Језик је дрво живота” за седми разред основне школе, др Оливера Радуловић, “Логос”, шк. 2009/10, Београд. 2. Милија Николић,” Методика српскохрватског језика и књижевности” ЗУНС, 1986. , Београд. 3.Павле Софрић Нишевљанин , “Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба” , одломак у Читанци “ Језик дрво живота” 4. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98%D0%B8 5. http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82 6. http://www.kis.org.rs/biografija.htm 7. http://www.danilokis.org/zivot_literatura.htm 8. http://www.okf-cetinje.org/OKF-Ibrahim-Hadzi%C4%87-%C4%8Cetiri-kraka-jedne-menore_384_1 9. http://www.kuhinjica.rs/enciklopedija-hrane/zacini/kiselica-rumex-acetosa

Хвала на пажњи! Наставница Тања