1

2

Naslov originala Lincisay McKenna Heart of the Eagle

Mojoj majci, Rut Mej Dţent, koja je četiri ćurke uzela pod svoje i naučila ih da budu orlovi.

1.

1

Šta, kog đavola! Nije imao vremena da razmisli, samo da odreaguje. Ispred njega, duţ blatnjavog puta, u svojoj svojoj veličini, leteo je suri orao. Krila ptica grabljivice bila su raširena, kandţe razgolićene dok je nisko nadletao zemlju u potrazi za plenom, divljim zecom koji je krivudajući beţao. Dţim je snaţno zgazio kočnicu i istovremeno stisnuo sirenu. Orao je bio toliko usredsređen na hvatanje svog plena da nije video kamionet koji se istim putem penjao preko uzvišice.

Kamionet je oštro zaokrenuo u stranu. Orao je ogorčeno zakreštao, besno sevajući očima boje jantara dok se za dlaku mimoilazio s kamionetom i uzletao naviše. Dţim je usporio, krećući se ivicom puta, pa duboko udahnuo i olabavio stisak ruku na volanu. Nekoliko časaka je posmatrao pticu, zbunjen njenim ponašanjem. A onda je, zgrabivši dvogled koji uvek nosi sa sobom, polako sišao iz kamioneta. Oguljene kaubojske čizme utonule su u blato i sneg na putu. Bacio je pogled na ručni sat; ţurio je na sastanak, ali je mogao sebi da priušti nekoliko minuta.

2

Dţim je prešao duboko izbrazdan pošljunčani put do travnate izbočine na suprotnoj strani. Pratio je kretanje surog orla, kako veličanstveno pravi lenje spirale pod sivim oblacima što su poput pokrivača lebdeli nad dolinom. April je bio na izmaku a vreme oštro, pa je Dţim još čvršće privio uz sebe kaput od ovčje koţe i zaustavio se na samoj ivici izbočine koja se blago spuštala u dolinu. Podigao je dvogled i uperio ga ka grabljivici. Usta su mu se skupila u tanku liniju dok je posmatrao kako se orao naginje za duboko poniranje i obrušava u napad.

Misleći da je orao pronašao drugi plen, Dţim je pratio poniranje. Umesto toga, orao je u poslednjem času počeo naglo da se zaustavlja. Pribliţavajući se ispruţenoj ţenskoj ruci, usporavao je mašući preko dva metra dugačkim krilima u suprotnom smeru.

Šta, kog đavola? Dva puta je za pet minuta doţiveo iznenadenje. Na orlovim ţutim nogama nisu visila ni zvonca niti koţne vrpce koje bi ukazivale na to da je pripitomljen za sokolarenje. Dţim nije bio ni svestan toga da je prestao da diše. U času kad je orao sleteo, ţena je savila kolena kako bi ublaţila teţinu i brzinu ptice. Na ruci je nosila rukavicu sa dugačkim nastavkom od meke koţe, koja se na njenoj levoj ruci protezala sve do lakta. Rukavica je sluţila da je zaštiti od kandţi oštrih poput ţileta kad je grabljivica sletela na njenu ruku. Dţim je posmatrao kako čitavim telom prima strahovitu silinu orlovog sletanja, bezmalo kleknuvši kako ne izgubila krhku ravnoteţu. Dţimu je srce ubrzano kucalo. Veličanstveno! Boţe moj, veličanstveni su zajedno! Deo tog veličanstvenog prizora

3

činila je praiskonska lepota divljeg orla. Drugi deo bilo je uzbuđenje koje je doţiveo posmatrajući vitku ţensku priliku, koja ga je podsećala na gracioznu srnu, kako se polako uspravlja. Ĉak ni teţak kaput od ovčje koţe nije mogao da prikrije gracioznost njenog drţanja. Srna i orao. Prirodni neprijatelji. A sada prirodni saradnici. Jutros... ne, danas je upravo doţiveo neverovatno iznenađenje. Nesvakidašnja, prirodna lepota trenutka prosto mu je otela dah iz napetog tela.

Dţim je odmakao fokus dvogleda sa ţene i orla. U blizini je stajao konj, vranac, vezan za kočić u zemlji na udaljenom kraju prostrane doline iznad koje su se dizale Stenovite planine, čiji su najviši vrhovi i dalje bili obavijeni snegom. Ponovo je vratio dvogled na ţenu, nadajući se da se dosad okrenula licem ka njemu. Crne obrve su mu se nabrale dok se usredsređivao na njeno lice. Da li je to...? Ne, ne moţe biti. Doktor nauka Dalija Gordon je zakleti protivnik sokolarstva. To ne bi mogla biti ona. A ipak, Dţim se ţivo sećao trenutka u kome su se sreli u prošlosti. Dal Gordon je imala nezaboravno, izraţajno Lice koje se urezalo u njegov um. Da, to je bila ona... Osmeh mu je polako izvijao uglove usana dok ju je posmatrao kako korača s orlom koji se kočoperno gnezdio na njenoj ruci. Gospode boţe, ta ptica je ogromna! I upravo se u tom trenutku slabašan zrak sunca probio kroz olovne oblake i obasjao livadu. Tamno- smeđe telo orla rasplamsalo se u boji otopljene bronze. Dţim je s divljenjem posmatrao kako sunce obasjava njenu do ramena dugu kosu boje cimeta, oblivajući joj bledo lice rumenilom. Koliko je vremena

4

prošlo? razmišljao je. Pre tri godine prisustvovao je predavanju doktorke Gordon u Vašingtonu o očuvanju predatorskih ptica koje u Stenovitim planinama bezobzirno ubijaju. Uprkos razornom učinku koje je na nju imao nedavni razvod, bila je to najlepša ţena koju je ikada video.

Dţim je spustio dvogled dok mu je osmeh neodobravanja poigravao u uglovima usana. Svetlosmeđe oči mu se skupiše dok je posmatrao ţenu i orla. Ushićivala ga je pomisao da je ostao neprimećen svedok harmonije jedne ţene i jedne veličanstvene predatorske ptice. Da li je to njen orao? Kako ga je nabavila? Dţim je bacio pogled na sat. Bilo je vreme da pođe. Pogledavši ih poslednji put, nerado se okrenuo ka kamionetu. Malopređašnji osećaj sreće delimično iščile. Za pola sata će se naći licem u lice s njom i moliti je za pomoć. Hoće h pristati? Dţim je ušao u kamionet i natakao crni filcani kaubojski šešir na jednako crnu kosu. Na časak je čvrsto stezao volan dok je palio motor. Ona mora da mu pomogne. Bez njene pomoći, njegov plan će u potpunosti propasti.

-Da?

Dţim je skidao šešir netremice gledajući na drugi kraj hodnika ka ţeni u ranim šezdesetim godinama, čija ga je grada podsećala na preterano punačkog goluba. - Ja sam Dţim Trimejn, iz Ministarstva. Imam zakazan sastanak za deset sati s doktorkom Dalijom Gordon.

5

Ţena nabra mala usta. - Mislite na doktorku Kinkejd? - izazivala ga je, odmeravajući ga.

Razvod. - Da, pretpostavljam. - Hm! Dal mi nije rekla da nekoga očekuje. - Plave oči

joj se sumnjičavo skupiše. - Imate li neku identifikaciju kod sebe?

Izvadio je novčanik i pruţio joj dokumenta. Kućepaziteljka kao da je smekšala - donekle. Podsećala je Dţima na burence dinamita koje samo što ne eksplodira. Ili bi pas čuvar bio prikladnije poređenje, pomislio je, smeškajući se samom sebi.

- Moja sekretarica je zvala pre dva dana i dogovorila sastanak - reče on, u pokušaju da je umiri. - Ja sam iz regionalne kancelarije.

Netremice je gledala naviše u njega. - Pa... ne znam. Trenutno nije ovde. Ne bi otišla da nekoga očekuje.

Samo strpljivo, podsećao je Dţim sebe samog. Blago se osmehivao. - Video sam je na livadi na putu do ranča Tri Ka.

- U redu, uđite, gospodine Trimejn. Dţim je zakoračio u predvorje, i smesta se osećao

prijatno u prostranoj prizemnoj kući u „teksaškom" stilu, obrasloj bujnim rastinjem. Dţim je prikupljao utiske dok ga je kućepaziteljka vodila iz predsoblja uređenog u kedrovini, kroz dnevnu sobu u kojoj se nalazio ogroman kamin sagrađen od kamenja, sve do radne sobe.

- Sačekajte ovde. Doktorka Kinkejd će se sigurno brzo vratiti.

Dţim je spustio šešir na izlizani koţni kauč, duboko udišući miris velike, spokojne radne sobe, na čijim su se zidovima nalazile police sa knjigama. - Hvala.

6

Kućepaziteljka je oklevala na vratima, upalo lice joj je malčice smekšalo. - Ţelite kafu?

10

Dţim odmahnu glavom. - Ne, hvala. - Ko zna kad će ona stići, gospodine Trimejn. - U redu je, sačekaću je. Slegnula je ramenima. - Kako god ţelite, gospodine

Trimejn. Biću u kuhinji ako vam nešto zatreba. Njegov osmeh je bio iskren. - Hvala vam, gospodo... - Mili. Ja sam kućepaziteljka porodice Kinkejd. - Shvatam. Mili se poslednji put osvrnula ka njemu s pogledom

ptice graljibice pa je otišla. Dţim je smakao s ramena kaput od ovčje koţe i presavio ga preko rukohvata na kauču. Upijao je atmosferu spokojne radne sobe. Jak utisak na njega su ostavih naslovi knjiga; većinu rančera ne interesuju Tolstoj i Šekspir. Ali neko jeste bio zainteresovan i on se pitao ko je to. Iznad polica s knjigama nalazile su se brojne fotografije ţivotinjskog sveta jarkih boja i to nesumnjivo onog koji je naseljavao četrdeset hiljada ari ranča Tri Ka. Dţim je zatekao sebe kako se divi činjenici da su na zidovima okačene fotografije ţivotinja a ne preparirane glave. Da, Kinkejdovi su poznati po svom zalaganju za zaštitu ţivotinja, uz to, dugogodišnji su prijatelji Ministarstva za prirodne i kulturne resurse. Izašao je iz radne sobe i prešao u omanju prostoriju koja je bila ogranak radne sobe. Sunce je provirivalo kroz natmureno nebo dok je Dţim posmatrao neprekidne aktivnosti napolju; kauboji su bili na konjima i vodili su na ispašu smeđe bela herfordska grla. Deset ari zemlje s juţne strane kuće sada su nanizani ograđeni pašnjaci, na kojima je pasao veliki broj grla. Bilo je vreme teljenja

11

krava i Dţim je spazio nekoliko teladi klecavih kolena kako se pribijaju uz majke.

Oštar sluh omogućio mu je da čuje otvaranje i zatvaranje vrata. Kućepaziteljkin glas je bio skoro nerazaznatljiv. Dţim je shvatio da mu se dlanovi znoje pa se nasmejao samom sebi zbog tako nekarakteristične nervoze. Okrenuo se ka prozoru, na silu se usredsređujući na prizor napolju.

U kuhinji je Dal skidala kaput i pruţala ga Mili. - Šta je rekao, ko je? - pitala je. Leva ruka ju je bolela na mestu gde ju je Nar zahvatio. Nešto ga je uznemirilo jer inače je ne bi povredio snaţnim stiskom plavocrnih kandţi koje s lakoćom mogu da rasparaju mekanu koţu dugačke rukavice i probiju rupe kroz debeli rukav na kaputu od ovčje koţe. Rasejano je trljala ruku, a oči boje safira se natmuriše.

- Dţim Trimejn. Iz Ministarstva za prirodne i kul- turne resurse. Mislila sam da ţeliš odmor, Dal. Bez putovanja i predavanja. Samo odmor od onog... onog groznog razvoda - praskala je Mili.

Dal dotače obrvu. Razvod. Šest meseci slobode od svakodnevnog pakla. Još uvek se nije sasvim oporavila. U duši još uvek nije bila spremna da ikoga upoznaje. Ne još. - U redu je, Mili. Znaš mene, zaboravna sam.

- Ma daj! To je zbog one ništarije od tvog bivšeg muţa. Upropastio te je. - To je sada gotovo, Mili - zausti ona umorno, ne ţeleći da se dalje upušta u razgovor o tome. Dal baci pogled na sebe; nije baš u svom najboljem izdanju: imala je na sebi farmerice i belu bluzu dugačkih rukava, kosa joj je bila duga do ramena i zamršena. Stisla je usne i dodirnula

12

kosu. Boţe, Dţek ju je toliko smlavio da je zaboravila da misli na sebe izuzev onoga što je neophodno za svakodnevni opstanak. - Pa, gospodin Trimejn će me videti onakvu kakva zaista jesam - promrmljala je kućepaziteljki. - Ne sećam se da smo zakazali sastanak. Ali to nije ništa novo. Šta si rekla, gde je?

- U radnoj sobi tvog brata. Hoćeš malo kafe i sveţih rolnica?

Dal opipa svoja rebra. Znala je da bi morala više jesti. Njen brat Ref je neprestano opominje da mora da nadoknadi izgubljenu teţinu. - Ne, samo kafu, Mili.

- Ja ću ti doneti, dušice. Dal je smogla osmeh zahvalnost i uputila se ka ju-

ţnom krilu kuće. Veselo pucketanje vatre umirilo joj je iznenada napete nerve. Kako je mogla da zaboravi na dogovoren sastanak? Naročito zato što je poslednjih šest meseci odbijala da bilo koga sretne? Tananim prstima je prolazila kroz kosu boju cimeta i ušla u biblioteku.

Razdraţenost samom sobom je prosto spala s nje i ona se ukopala u mestu. Muškarac obučen kao kauboj a ne kao poslovan čovek, stajao je s knjigom u ruci. Ne njegov izgled, već aura koja ga je okruţivala uhvatila je Dal potpuno nespremnu. Imao je telo vitko kao u pume koje je odavalo čoveka koji se redovno suprostavlja prirodi - i pobeđuje. Pogled joj je krenuo naviše, pratio je njegovu mišićavu gradu, upijao izbledele farmerice koje su naglašavale duge butine i uske kukove. Nesvesno je oblizala donju usnu. Svetloplava košulja dugih rukava isticala je snagu i širinu ramena i grudi. Srce poče nepravilno da joj lupa kad je srela njegov pogled.

13

Nije mogla da se otrgne pogled s njegovih očiju. Bile su jasne, svetlosmeđe, prošarane zlatnom bojom i blago su je proučavale. Dal zadrhta i odjednom je spopade panika. Ko god bio ovaj muškarac, imao je uticaj na nju za koji je mislila da je davno uništen.

Nije ţelela da prizna da su je privlačile njegove krupne, inteligentne oči što su u svojim mednim du- binama tinjale nepoznatim osećajem. Moţda su je pak privlačile grube, kao uklesane crte lica koje su mu da- vale izgled jastreba? Istog časa, smušenih misli, Dal je pomislila kako liči na Nara, njenog surog orla: opasan, neverovatno muţevan i prelep muškarac koji oduzima dah. Da li joj je delovao opasan zbog tamnog tena i blago talasaste crne kose? Bila je zbunjena. U Koloradu je april i još niko nije na suncu proveo dovoljno vremena da dobije preplanuo ten.

Indijanac? Ne. Moţda delimično? Da, dokaz su visoke jagodice i ovalno lice i blago isturena brada. Spustila je pogled na ruke u kojima je drţao u koţu uvezanu knjigu; na dugačke šake s krupnim zglobovima koje su delovale bezmalo umetnički. Šake koje su tako neţno drţale knjigu da se Dal zapitala kako bi bilo biti u njegovom naručju.

Kakva idiotska pomisao! Prekorila je sebe, pa zatresla glavom da rastera emocije koje je taj stranac pobudio u njoj. Uz blag, postiđen osmeh, Dal je progovorila: - Ja sam doktorka Kinkejd. - Posmatrala ga je kako vrača knjigu na policu i pruţa joj ruku. - Dţim Trimejn, doktorka. Ja sam regionalni nadzornik u Ministarstvu za prirodne i kulturne resurse. - Ruka joj je bila tanana a vrhovi prstiju hladni u njegovoj ruci. Bila je

14

jednako napeta kao i on, shvatio je. Da li je njegova napetost bila jednako očita kao i njena? Nervozan gest jezikom kad je oblizala punu donju usnu kod njega je izazvao neočekivan drhtaj duţ celog tela. Dţim je ispustio njenu ruku, misleći kako ona deluje kao krhka ptičica. A onda je suzio oči da bi upio njeno trenutno stanje: bila je premršava, s tamnim kolutovima ispod blistavih plavih očiju. Lice joj je bilo ispijeno od umora i delovalo je bezmalo providno. Dţim je zatekao sebe kako ţeli da je drţi u naručju, da joj kaţe da će sve biti u redu...

- Izvinite što kasnim. Mili mi kaţe da imamo dogovoren sastanak. - Usiljeno se nasmejala i pokretom ruke mu dala znak da sedne u fotelju naspram radnog stola. - U poslednje vreme pamćenje me ne sluţi najbolje. Izvolite, sedite, Mili će doneti kafu. - Obilazeći sto, Dal dotače grudi jer joj je srce lupalo kao kod ţivotinje uhvaćene u zamku. Ali bio je dovoljno da ga jednom pogleda u oči pa da se opusti. Nije bio predator kao što joj se učinilo, pomislila je s olakšanjem. Ona je bila udata za čoveka koji se pretvorio u predatora; to je dovoljno. Ne, samo je Trimejnovo lice nalikovalo jastrebu. U očima mu se videla neţnost. I razumevanje. Ta dva otkrića pomogla su Dal da se opusti u njegovom prisustvu dok je obilazila sto i sedala.

Dţim je sačekao da ona sedne pre nego što je zauzeo stolicu nasuprot stolu. Tifani lampa, koja je visila iznad masivnog nameštaja od trešnjinog drveta, isticala je njenu kosu boje cimeta, naglašavajući pramenove boje muskatnog oraha prošaranih zlatnom nijansom. Zatekao je sebe kako se pita da li je tako gusta i svilenkasta kao

15

što izgleda dok se u blagim uvojcima spušta na rame- na. - Nema problema. - Smešio se, a stoički izraz lica mu je smekšao. - Ustvari, ako ćete iskreno, voţnju do Tri Ka ne bih menjao ni za šta na svetu.

- Zar? - Njen osmeh je bio odgovor na njegov. Imao je predivno izvajana usta, pomisli Dal. Ni pre- više tanka ni previše debela; donja usna je bila puna i pomalo ravna. Ţelela je da zna da li je indijanskog porekla, ah je bila dovoljno pristojna da to ne pita.

- Nalazio sam se na pet kilometara od glavne kuće na ranču kad sam izbio na vrh male uzvišice i ugledao surog orla kako leti pravo na mene. - Gledao je kako joj se plave oči razrogačuju. Da li je svesna svoje lepote. Verovatno ne, zaključio je Dţim. Dal je posedovala neku naivnu ţenstvenost koja se ne moţe niti kupiti ni pozajmiti. Na srcolikom licu nije bilo šminke - crvenilo usana slagalo se sa rumenilom koje joj je upravo oblivalo lice, i to je bila sva šminka koja joj je bila potrebna.

- O, moj boţe... Nar! -Nar? - Da, suri orao. Iznad brda nadomak puta, nestao mi

je iz vida. Kad se vratio, bio je uznemiren. - Dodirnula je levu ruku, blago je trljajući da ublaţi bolno pulsiranje.

Dţim je prekrstio noge i uţivao u činjenici da je najednom odbacila odbrambeni stav. Oči su joj delovale beţivotno, kao da je deo nje bio uništen. Sada je u nji- hovim dubinama video modroplave iskre pa je lakše disao. Bila je bleda, iscrpljena i to mu je smetalo. - To je vaš orao? - pitao je, zadirkujući je. - Slavna doktorka Kinkejd koja se zalaţe za slobodu svih grabljivaca, drţi surog orla na svojoj ruci?

16

Dal je osetila kako joj se vrelina penje uz vrat i zahvata lice. Uspela je da smogne mali osmeh. Pošto Dţim Trimejn dolazi iz Ministarstva... sigurno puno zna o očuvanju divljih ţivotinja. Načas ga je proučavala, ko- pajući po sećanju. Bilo bi teško zaboraviti takvog muškarca i kroz glavu joj blesnu nejasna iskrica prepoznavanja. Gde ga je to videla ranije?

- Nar ne pripada nikome, gospodine Trimejn. On je nepripitomljene prirode, iako svako jutro dolazi da me poseti.

- Zovite me Dţim - ponudio je. - A šta znači ime Nar? Podišli su je blagi ţmarci. Glas mu je zvučao promuklo

i intimno. Sela je uspravno i sklopila ruke na sto ispred nje. - To je arapska reč za vatru. Njegovo perje, kad ga sunce obasja pod pravim uglom, dobija boju rasplamsale vatre. Pre sedam godina spasila sam ga sigurne smrti.

- Ispričajte mi o tome. Dal udahnu duboko. Nakon veoma dugo vremena

opet joj je bilo prijatno u društvu nekog muškarca. Dţek ju je pretvorio u ţenu nepoverljivu prema svim muškarcima i njihovim namerama. Prema svima osim prema njenom bratu Refu. I sada, prema Dţimu. Ĉudno je to, pomislila je, što ne ţeli da persiraju jedno drugom kad je nastojala da postavi što veću distancu između sebe i svih drugih muškaraca. - Jednog leta smo moj stariji brat Ref i ja pravili beleške o gnezdima surog orla i crvenorepog jastreba na našem ranču. Stigli smo u podnoţje litice i spazila sam Nara zapetljanog u grmlju. Sigurno ga je nešto uplašilo pa je ispao iz gnezda na litici ili ga je pak iz- bacio vetar. Nismo mogli da se popnemo uz liticu da ga vratimo u

17

gnezdo pa smo ga doveli ovamo. - Nešto tuge je nestalo iz njenih očiju dok se prisećala tog naročitog dana u svom ţivotu.

- Bio je tek klupko sivog perja. Kad sam sišla s konja i primakla se da ga izbavim, sedeo je savršeno nepomično. Očekivala sam da pokuša da pobegne kad sam se nagnula prema njemu, ali on kao da je shvatio da ga neču povrediti. Trenutno je stekao poverenje u mene i to traje i dan danas.

Dţim je klimao glavom, uţivajući u neočekivanoj toplini s kojom je govorila o orlu. Sta ju je to bezmalo uništilo? Delovala je nesigurno, gotovo uplašeno. Za- što? - Primetio sam da mu niste stavila zvonca.

- Ne. Smatram da je pogrešno drţati vezanog jastreba ili orla samo za lov na divljač. Po mom mišljenju, to je okrutna vrsta zatvora. Nar dolazi i odlazi po sopstvenoj ţelji. Obično svakog jutra dođe da me pozdravi, ukoliko sam na ranču. Nadletao je mesto našeg susreta čak i šest godina tokom kojih sam bila u braku i daleko od ranča.

- Znači, taj orao vas je prihvatio kao majku? - rekao je, nagadajući.

Dal ga je pomnije osmotrila. Znao mnogo više o pticama grabljivicama nego što je ona mislila. Kucanje na vratima je odloţilo njeno sledeće pitanje. Mili je ušla, noseći posluţavnik pun sveţe pripremljenih rolnica sa cimetom, premazanih puterom, i dve šolje kafe koje su se pušile. Oboma je dodala po šolju kafe i tanjir s rolnicama. Pre nego što je izašla, strogo je pogledala Dal i kazala: - Biće ti bolje da pojedeš tu rolnicu inače...

18

Dal se tiho nasmejala. - Izgleda da je Mili došla do zaključka da smo oboje mršavi i da treba da nabacimo koji kilogram.

Dţim se osmehivao. Udahnuo je miris začinjene rolnice i najednom osetio glad. - Definitivno morate da nabacite koji kilogram, doktorka.

- Zovi me Dal, kao i svi. - A onda je srce počelo da joj lupa u dnu grla. Zašto je to rekla? Zato, odgovaralo je njeno srce, što je Dţim Trimejn pouzdan čovek. Dal je nervozno čeprkala oko rolnice. Nije bila gladna već je samo ţelela da prikrije neočekivano prijateljsko ponašanje prema muškarcu koji je za nju potpuni stranac.

Sledećih nekoliko minuta su proveli u tišini i jeli rolnice s cimetom. Dal je sipala mleko i šećer u svoju kafu i primetila da Dţim pije kafu bez mleka i šećera. Pošto je obrisala ruke o salvetu, vratila se poslu.

- Dakle, šta je to što Ministarstvo ţeli, Dţime? Spustio je tanjir na posluţavnik i ustao, sa kafom

u ruci. Pomno ju je posmatrao, a lice mu je povratilo nešto od one oštrine. - Znam da će ti biti mučno da razgovaraš o ovome, Dal.

Izvijena obrva se spustila. - O čemu se radi? Dţim otpi gutljaj kafe pa spusti šolju na posluţavnik.

Ruke su mu bile uz kukove, kako se tipično nosi svaki kauboj. - Pre pet godina, ti si sa našim ministarstvom pokrenula projekat preseljenja jastreba kokošara iz Kanade kako bi se gnezdio u Stenovitim planinama.

- I projekat je bio uspešan. Dţim klimnu glavom. - Da, malo i previše uspešan,

Dal.

19

- Kako to misliš? - Veliki broj jastrebova i orlova prirodno naseljavaju

područje ranča Tri Ka. - Imamo crvenorepe jastrebove, sure orlove i

Kuperovog jastreba. - Plus jastrebove kokošare. Dal je klimala glavom, brade oslonjene na ruke, i

posmatrala ga. Osetila je kad se naglo promenila energija koja ga je okruţivala. Prelazio je preko orijentalnog tepiha ispred stola, a hod mu je odavao napetost. Usta koja su inače bila opuštena i u uglovima blago izvije- na naviše, sada su se nabrala. Dal oseti grč u stomaku. - Sledećeg meseca ići ću u planine da proverim u kakvom su stanju staništa ptica grabljivica i da upišem nova gnezda - reče ona.

Dţim se okrenuo i prikovao je očima koje su sada poprimile mrku boju. - Ne slaţem se, Dal. Biće opasno u to doba.

Podigla je bradu, a razrogačene oči su joj plamtele. Isprva je stala da se osmehuje, a onda je videla da je ozbiljan. - Kako to misliš opasno?

- Ef-Bi-Aj tesno saraduje sa vladom Kanade na slu- čaju grupe ljudi koja u severnoj Kanadi krade jaja jastreba kokošara, sivog sokola, crvenorepog jastreba i surog orla.

- U redu, nastavi. - Ti krivolovci su muškarci i ţene koji odlično po- znaju ptice grabljivice. Ne samo to, imaju distributere za ukradena jaja ili mladunce svuda po Bliskom istoku. Kao što znaš, za šeike i prinčeve tamošnjih kraljevstava sokolarstvo predstavlja način ţivota. A sada ţele vrste

20

ptica koje sam upravo pomenuo, kako bi ih obučili sokolarstvu.

Dal je smrknuto klimala glavom. - Sokolarstvo je popularno i u Evropi.

Dţim zastade. Delovala je ranjivo do tačke krhkosti. Šta će učiniti kad bude saznala ostatak problema? - Potraţnja je u porastu. Znaš da postoji crno trţište za egzotične ili uvezene jastrebove i sokole. Neki ljudi ne prezaju ni od čega da nabave jedinstven primerak - baš kao kad se neko prvi pojavi na ulici u novim kolima. Kupci sa Bliskog istoka spremni su da plate bilo koju sumu novca da nabave ta jaja ih tek izglegle mladunce. Ukoliko je princ viđen sa surim orlom, tada svi njegovi plemići ţele da imaju po jednog. Potraţnja vrtoglavo raste i doprinosi stvaranju unosnih krugova crnog trţišta na kojima se ptice nabavljaju protivzakonito. Suština problema je u tome što je jedna takva grupa trenutno aktivna u Severnoj Americi i odatle zemlje Bliskog istoka snabdeva sokolovima i orlovima. Oni su profesionalci, baš kao i kradljivci dragulja. Obično šalju ekipu koja se sastoji od troje ljudi: dva su vična planinara koji savlađuju litice da uzmu jaja ili tek izlegle ptice, a treći član ekipe je stručnjak za uočavanje gnezda ili je upoznat sa prirodnim staništima ptica u datoj oblasti. Dolaze helikopterom i odnose ukradena dobra. Ili ulaze u tu oblast pretvarajući se da su planinari. Vrlo su domišljati i Kanadska kraljevska konjička policija ih je u nekoliko navrata zamalo uhvatila, ali bi im uvek pobegli u poslednjem času.

- A sada deluju i na području Sjedinjenih Drţava? - upita Dal.

21

- Da. Pre pet meseci ustanovljeno je da su iz Vašingtona nestale informacije koje tačno označavaju gnezda izvesnih ptica grabljivica - kaza on, pomno je proučavajući. - Informacije su se nalazile na računaru kome je samo mali broj Iljudi imao pristup. To su bile karte s lokacijama tih ptica, staništima njihovih gnezda i one su pokradene, Dal.

Obrve su joj se nabrale. - To znači da su lokacije na ranču Tri Ka u opasnosti od krivolovaca?

- Da, zajedno sa još nekoliko drugih ključnih oblasti u Vajomingu i Montani.

Prošla je prstima kroz kosu, bio je to pokret nastao iz ogorčenosti. - Prokleti bili! Rančeri love sirote pti- ce, čuvari stada ih truju mesom, a sad imamo i kri- volovce protiv kojih moramo da se borimo! - Glas joj je poprimio bolnu notu. - Gde je svemu tome kraj? Gospode boţe!

Dţim poloţi dlanove na sto, ne skidajući pogled s njenih očiju. - To nije sve, Dal.

- Nemoguče je da ima još nešto. - Tvoj bivši muţ, Dţek Gordon, osumnjičen je da je potplatio drţavnog sluţbenika da te informacije iznese iz računara. Ne samo to, dokazi nas navode da sumnjamo da će ove godine upravo on biti američka veza s međunarodnim kartelom krivolovaca. Ef-Bi-Aj paţljivo prati ovaj slučaj i fotografije Dţeka Gordona s ključnim članovima tog kruga su početkom godine prosleđene na Virdţin ajlends. Ako Gordon, sa svojom veštinom i znanjem o lovu na egzotične ptice, odluči da se angaţuje, krađa tih jaja će biti mačji kašalj.

Dal trepnu jednom, pa nesvesno uzdahnu, netremice ga gledajući. Osećala se kao da je zadobila udarac u

22

grudi, pa je srce strahovito boli. Bio je to bol od koga se trudila da se udalji i da ga zaboravi. A onda se lik Dţima Trimejna zamaglio pred njom dok su joj suze nemo tekle niz upale obraze.

- Izvoli - rekao je Dţim, pruţajući joj platnenu ma- ramicu. Ustao je, nemoćan da ostane u njenoj blizini a da ne pruţi ruku i dodirne te suze.

- Ţao mi je - promrmljao je i okrenuo glavu, nije mogao da podnese bol koji se tako jasno ocrtavao na njenom, sada voštanom licu. Prišao je prema vratima i otvorio ih. Osećao kao da se guši od bespomoćnost jer ništa ne moţe da učini za Dal. Kad se okrenuo prema njoj, video je kako briše ostatke suza s obraza. Izgledala je grozno.

Dal je kontrolisala disanje, snagom volje suspreţući suze koje su ţelele da teku. Tek je maglovito bila svesna da se Dţim kreće prema ormariću s pićem. Lavina sukobljenih emocija strujala je njome: srdţba na Dţe- ka zbog onoga što je učinio, a onda i ljutina na Dţima Trimejna što je izneo na površinu deo njenog ţivota koji je ţelela da zaboravi.

- Popij ovo - tiho joj je rekao, stavljajući ispred nje čašicu kajsijevače. - Hajde...

Dal je bez reči potegla veliki gutljaj, a rakija ju je pekla po grlu. Ipak, zaustavila je suze i primirila uzburkane emocije. - Hvala - promrmljala je, spuštajući čašu.

- Ţao mi je. Znam da si se nedavno razvela. - Dţimu se usne stisnuše kad je ona podigla glavu. - Ovo je bio moj izbor: da lično zatraţim pomoć od tebe ili da pustim Ef-Bi-Aj da počne da se vrzma po ranču u pokušaju da uhvate Gordona i domognu se njegove veze s Bliskim

23

istokom. Došao sam kod tebe po pomoć jer znam da poznaješ lokacije svih gnezda. Niko ne poznaje predatore kao ti.

Dal mu uputi neveseo osmeh. - Određene dvonoţne predatore, gospodine Trimejn. One sa perjem, a ne ljudske.

Dţim se psihički pripremio. Sad je opet gospodin Trimejn, a ne Dţim. Opet je zauzela odbrambeni stav i nije mogao da je krivi. Govorio je promuklim glasom, tiho i ravnomerno, kao da umiruje pomahnitalog konja. - Moji ljudi i ja ćemo se pobrinuti za te dvonoţne predatore. Ako bi htela da budeš vodič, mi ćemo po- stavili zamke za Gordona i njegove ljude.

- Jesam H ja osumnjičena, gospodine Trimejn? -Ne. - Zašto ne? Dţim je nepokolebljivo sreo njen pogled. - S ozbirom

na tvoj rad na očuvanju ptica grabljivica, smatrao sam da si nevina.

- Neko je mislio da nisam? Spremno je dočekao njen leden osmeh. - Ef-Bi-Aj

smatra da si sumnjiva. Ako baš ţeliš da znaš. - A ti ne misliš tako? -Ne.

Prezrivo ga je osmotrila. - Iznenađena sam da me ne smatraju saučesnikom, gospodine Trimejn. - Dal je ustala i nekoliko minuta šetkala po radnoj sobi, a onda ga opet pogledala u oči. - Da vidim da li se razumemo. Hoćete da vam krajem maja budem vodič do gnezda u kojima su jaja i tek izlegli mladunci?

-Da.

24

- I šta onda? - Ĉim budemo saznali da su krivolovci stigli u našu

oblast, na raspolaganju ću imati ljude koji će stegnuti obruč oko njih. Većina ptica grabljivica se izlegne do početka juna, pa je tada najbolje vreme za krivolovce. Mladunce je najlakše uloviti baš pre nego što nauče da lete. Mislim da će Gordon početi upravo od gnezda u juţnim oblastima i da će se, kako vreme bude otopljavalo, kretati prema severu. Ranč Tri Ka je na krajnjem jugu.

Dal je i dalje šetkala po sobi, a eksplozivan bes je rastao u njoj. - Na Tri Ka sam došla na duţi odmor, gospodine Trimejn. Ne ţelim da izigravam ničijeg vodiča. Ne ţelim niti da pomislim na svog bivšeg muţa! - Zaustavila se, uspravila se, a lice joj je odavalo ono što oseća. - Dţek ne sme da promoli nos na Tri Ka. Ref će ga ubiti i on to zna.

Dţim je raširio ruke u gestu pomirljivosti. - Slušaj, znam da je to šok, ali...

- Neću to učiniti, gospodine Trimejn. Trgao se od bola u njenom glasu. - Potrebna mi je pomoć, doktorka. Ako ne budem uspeo da pridobijem tvoju pomoć, Ef-Bi-Aj će dojuriti ovamo i preuzeti stvar u svoje ruke. Mislim da se tvom bratu ne bi dopalo da mu se predstavnici zakona petljaju u dnev- nu rutinu vodenja ranča. Upravo sada se krave tele, a krda sele na veću nadmorsku visinu za vreme letnjih meseci. Da li vas dvoje ţelite da vam gomila likova u trodelnim odelima preplavi ranč? Ja znam da će Ef-Bi-Aj upropastiti hvatanje krivolovaca jer ne poznaju ni teren

25

ni metode nephodne za njihovo hvatanje. Uz to, napraviće haos na ranču.

Dal ga ošinu pogledom, prstima trljajući slepoočnice. - O čemu to govoriš?

- Ako ne pristaneš da nam pomogneš, oni će operaciju voditi odavde, sa ranča. Ubedio sam inspektora da mi prepusti ovaj zadatak i dobio dozvolu da proverim da li bi htela da radiš za nas. Bilo kako bilo, tvoj brat moţe slobodno voditi svoj posao, mi ćemo mu se sklanjati s puta.

- Bilo kako bilo, bićete ovde - gorko reče Dal i prekrsti ruke.

Dţimu se srce kidalo. Ljubazna, tiha Dal Kinkejd koju je malopre video je nestala. A upravo je on izazvao tu promenu. Sada je zauzela odbrambeni stav i patila je. Poverenje koje je nakratko stekao kod nje uništeno je. - To je bolji izbor od alternative, doktorka.

Ţelela da je vrisne. Ţelela je da zajeca. O, boţe! Opet Dţek! Čovek koga je nekada volela, a koji je zavoleo novac više nego nju ili njihov brak. Manipulisao je nje- nim emocijama sve dok nije počela da se oseća kao da ju je rasporio na delove svojim taktikama oštrim kao ţilet. Dal je bila svesna da mora da se pribere. Mora jasno da razmišlja. Pravedno. Podigla je glavu i pogledala Dţima Trimejna.

- Ovde je zagušljivo. Ţelim da izađem napolje. - U redu. Hajdemo. Aprilsko sunce je bilo blago i prijalo je njenom licu dok

su prelazili blatnjavo dvorište između štala za konje i krave. Dal povede Dţima do pašnjaka ograđenog metalnim cevima i spusti laktove na ogradu. Povetarac je

26

duvao u naletima i rasipao joj pramenove kose po ramenima. Sasvim neobjašnjivo, Dal smesta oseti kako je obuzima spokoj kad je Dţim Trimejn oslonio nogu na najniţu šipku ograde. Laktovi su im se skoro dodirivali.

- Volim da dođem ovamo - tiho mu se poverila. Na pašnjaku su se nalazile četiri rasplodne kobile i njihovi ţdrepci.

Dţim se letimično osvrnu ka njoj. - Mladunčad? Klimnula je glavom, a nesiguran osmeh joj je kri- vio

uglove usana. - Mladunčad - sloţila se. - Kad je Ref preuzeo ranč pre osam godina, četvtinu konja je zamenio arapskim. Sitniji su, ali su izdrţljivi i jednako snaţni kao mustanzi koji prolaze našom zemljom.

- Onda su slični tebi, doktorka. Dal se okrenu, zbunjena intimnim tonom njegovog

glasa. Drhtala je uprkos osmehu njegovih bistrih smeđih očiju. - Ne razumem.

- Lepa si kao i oni i imaš unutrašnju izdrţljivost zbog koga ćeš prebroditi sve teškoće.

Nasmejala se, ali bio je to šupalj zvuk ispunjen bo- lom. - Zar? I gde ste stekli takvu pronicljivost, gospo- dine Trimejn? Osmeh mu se širio licem dok je upijao njen zbunjen pogled. - Od svoje majke. Iz plemena Navaho Indijanaca. Ona me je naučila da slušam svoje srce, a ne glavu. Zovi to šestim čulom. Samo imam osećaj da kad stvari krenu zaista nizbrdo, poseduješ snagu potrebnu da preţiviš to iskustvo i da od toga postaneš još jača.

Dal preplavi toplina, koja joj otopi ledenu pesnicu grča u dnu stomaka. U Dţimovim blagim očima videla je puno toga, ali, izgubljena u rasplamsaloj zlatnoj boji

27

njegovih očiju, nije uspela da rastumači sebi sve što je njima govorio. Dal izgubi dah, pa otrţe pogled od njegovog i zagleda se u rasplodne kobile.

- U ovom trenutku, Dţime - šapatom je rekla - ja sam emotivno potpuno iscrpljena. Neću te zamarati lakrdijom od mog braka s Dţekom Gordonom. Poslednje dve godine pakla s njim sasvim su me istrošile. Nekad sam mislila da mogu sve da podnesem, kao i svi Kinkejdovi, aii ne mogu. Ne više. Ogoljena sam do srţi. Ne mogu da podnesem još patnje, jer bih pukla i toga sam svesna.

Odmakla se od ograde i uspravila se. Ruke je zarila duboko u dţepove jakne i gledala u njega. Obod šešira senčio mu je oči i prikrivao reakciju na njeno priznanje. - Zato sam na porodičnom ranču, Dţime. Pokušavam ponovo da se saberem kako bih mogla da se vratim medu svet i ponovo počnem da ţivim.

Dţim podiţe ruku, uhvati pramen kose s njenog obraza i skloni ga iza njenog lepo izvajanog uha. Kad je progovorio, glas mu je bio pun emocija: - Kad bih ti rekao da ču brinuti o tebi dok rešavamo ovaj problem s Gordonom, da li bi mi verovala?

3.

28

Dal je nepomično gledala Dţima dok su je vrele suze pekle u očima. Zamaglio joj se vid i ona mu okrenu leda i udalji se nekoliko koraka.

Dţim nije skidao pogled s njenih ramena, koja su postajala kruta i dizala se naviše. Malopre je spazio ranjivost u njenim očima i video kako se smračuju prisećajuči se samo njoj poznatih muka, a pune, široke usne razvlače u liniju bola. Šta joj se dogodilo u braku što je imalo tako razorno dejstvo na nju? Progutao je knedlu, čekajući. Ĉula su ga upozoravala da će se ona okomiti na njega ukoliko joj se prebrzo pribliţi ili na bilo koji način pokuša da joj ponudi utehu. Povere- nje, vrištala su njegova čula; ona nema poverenja ni u koga. Ni u jednog muškarca. Kopao je po sećanju u potrazi za činjenicama o Dţeku Gordonu: preduzetnik u poslovima s pticama; bavi se lovom na retke i šarene primerke u dţunglama širom sveta, koje zatim prodaje zoološkim vrtovima i privatnim licima. Da li je, za šest godina braka, Gordon iskorišćavao Dal kako bi popravio svoje obrazovanje i zloupotrebio njeno znanje da unapredi svoj unosni međunarodni posao?

Dal se upinjala da silom zatvori poklopac na uza- vrelom kotlu emocija koje je Dţim Trimejn oslobodio jednim dodirom. Potresao ju je do srţi. Ţeleo je da je iskoristi baš kao i Dţek na kraju njihovog nekada srećnog braka. Zbog toga što ume da je pročita i zna kako da dobije ono što ţeli, Dţim je bio još opasniji. Onog trenutka kad je dopustio da materijalna dobra i status dobiju prioritet u njegovom ţivotu, Dţekove metode su postale očigledne. Dţim je znao da jedan tako jednostavan gest kao što je nameštanje pramena kose iz

29

njenog uha, moţe da je zatekne nespremnu i učini je još ranjivijom. Ljutnja je vodila rat sa srcem, koje joj je govorilo: učinio je to zato što mu je stalo, ne zato što ţeli da te iskoristi. Prstima je pritiskala slepoočnice i na tren zatvorila oči, snagom volje se primoravajući da svoju ljutnju, osujećenost i bol ponovo zatvori u svom srcu.

Okrenuvši se, ramena su joj klonula dok je posmatrala Dţima. Koliko god se trudila, Dal nije pronalazila ni traga sebičluka na njegovom licu. Naprotiv, bila je izrazito svesna neţnosti koja je plamtela u njegovim očima boje zlata, te borica od smeha u njihovim uglovima, kao i načina na koji je nabrao usta. O, boţe, ne! kriknula je u sebi. Naučila je da igra sekundarnu ulogu u Dţekovim ciljevima. Sve je to prevara, vrištao je njen razum. Ţeli nešto od tebe, baš kao Dţek. Samo namerava da to dobije na drugačiji način. Dţek je ţeleo tvoje znanje. Dţim ţeli to isto.

Dal nije bila svesna toga da su dve suze izbrazdale putanje niz njene obraze dok ga je netremice gledala. Tek kad kad su mu se oči smračile a usne se rastavile s namerom da se pobune, postala je svesna uzroka njegove reakcije. Brzo je obrisala izdajničke suze, podigla glavu, a azurna boja njenih očiju potamnela je od zbunjenosti.

- Ne, ne bih verovala da bi ti ili bilo ko drugi mogao da me zaštiti od Dţeka. Niti sada, niti bilo kada - uspela je da procedi tihim, uzdrhtalim glasom.

- Ţao mi je. Nisam imao nameru da te rasplačem. Nemoćna da izdrţi taj pogled pun razumevanja, Dal se okrenula ka pašnjaku, ali ga nije videla. Dţim je za nju predstavljao opasnost i priţeljkivala je da pobegne.

30

Da pobegne i sakrije se. - Rekla sam ti, nisam u stanju da bilo kome pomognem. Ĉak ni sebi. Dţim se primakao, ali ne preblizu, kako je ne bi

preplašio. Ţivo ga je podsećala na progonjenu srnu ko- ja gotovo neprimetno drhti dok napregnuto stoji pred njim. - Majka mi je uvek govorila da suze isceljuju. Ne vidim ništa loše u njima.

Naglo je okrenula glavu ulevo i besno ga pogledala. - Nema sumnje da je to zbog tvog mešanskog porekla.

Dţimove usne se skupiše i on ju je proučavao u toj, odjednom ledenoj atmosferi. Mešanac. Od te reči usta su mu se gorko zgrčila. Ponovo je osetio ukus uvreda iz prošlosti. Borio se s ljutinom prema njoj, a onda ju je prevazišao. Uvredila ga je kako bi zaustavila njegovo navaljivanje. Kaubojski šešir je spustio još niţe i naterao sebe da se osmehne. - Moje mešansko poreklo me je iz više nevolja izvadilo nego što me je u njih uvuklo - blago je uzvratio.

- Kako? Tako što za vladu premeštaš papire po kancelariji!

Tromo se oslonio na šipku ograde, zagledan u telad koja su, nakon obroka, veselo skakutala oko svojih majki. - Moj šef se ţali da ne provodim dovoljno vre- mena u kancelariji da bih premeštao te papire. Obično sam na terenu sa svojim ljudima. - Gledao ju je u oči. - Radije bih imao nebo iznad sebe i dobrog konja pod sobom nego što bih sedeo za kancelarijskim stolom. A ti? Šta ti više voliš?

Dal se namršti i uznemireno obliza usne. Lukav je. Razbio je njen napad i uspeo da čitav tok razgovora skrene u pravcu bezazlenog, ali značajnog ispitivanje

31

njene ličnosti. - Sigurna sam da u kancelariji imate moj dosije, gospodine Trimejn. Ne ţelim ništa da dodam na to.

- Mi nismo Ef-Bi-Aj, doktorka. Dosije o tebi tiče se tvog obrazovanja, a ne ličnog ţivota. - Mrko ju je gledao. - Ukoliko mi ne pruţiš pomoć na ovom projektu, doći će Ef-Bi-Aj. Mislim da to ne bi ţelela ni ti ni tvoja porodica. S obzirom na to da moja ekipa i ja poznajemo ove planine i staništa tih ptica, smatram da imamo veće šanse da uhvatimo kradljivce nego Ef-Bi-Aj.

Dal je čvrsto stisla usne, odlučna da je ne uvuče u neţno čavrljanje. Dopadao joj se njegov glas. Podsećao ju je na ogrubeli mačji jezik koji joj liţe ruku i od čega joj telo podilaze slatki ţmarci. Trudila se da smrvi u sebi ta osećanja. - Moj brat Ref će odlučiti šta će biti, gospodine Trimejn. Ovo je njegov ranč. Ja sam ovde samo gošća.

- U redu - kazao je usporeno. - U svakom slučaju, moram da razgovaram s njim. On je bitan deo našeg plana baš kao i ti.

- Ref će se vratiti sutra ujutro. Ima neka posla u Denveru.

- Moţda bi mi mogla reći gde u blizini mogu naći motel?

Dal ga letimično pogleda. Više je ličio na kauboja nego na vladinog zvaničnika. Kauboji imaju kodeks ponašanja i moţe im se verovati. Dţek je bio civil. Autsajder. Ali Dţim Trimejn nije. - Prvi motel je skoro sto kilometara udaljen od ranča.

- Shvatam... Osećala je krivicu i nije uspevala da zadrţi barijeru

ljutine prema njemu. Iza tih lavljih očiju videla je kako

32

razmišlja a zatim spušta dugačke, tanke prste na uske kukove. Razaznavala je indijansku krv u njemu po oštrim širokim crtama lica i suncem oprljenoj koţi. Trgla se od novog naleta griţe savesti: nazvala ga je mešancem. Boţe, šta je s njom? Nikada nikome nije sasula u lice opasku tako punu predrasuda.

- Nema smisla da voziš nazad u Denver samo da bi se ujutro vratio ovamo - progovorila je mimo svoje volje. - Mili će pripremiti jednu od gostinskih spavaćih soba pa moţeš prenoćiti na ranču.

Susrevši njen uznemiren pogled, Dţimove oči su zasjale od neke neizrecive emocije. - To je vrlo ljubazno od tebe, doktorka. Hvala. - U sebi je razmišljao: na kraju krajeva, ipak postoji šanse za saradnju; nije u potpunosti upropastio svaku mogućnost da udruţe svoje veštine u rešavanju problema sa krivolovom.

Ćušnula je ruke u dţepove jakne, piljeći u blatnjavu zemlju. - Nije to ništa - promrmljala je, prolazeći pored njega. - Idem da kaţem Mili da ćeš prenoćiti ovde.

Posmatrao ju je kako odlazi između štala i nabrao obrve. Bojala ga se. Kao muškarca? Kao vladinog izaslanika? Kinkejdovi imaju odličnu reputaciju. To su ljudi koji su u prošlosti tesno sarađivali sa vladinim predstavnicima na brojnim projektima očuvanja divljih ţivotinja. Dţim je lagano šetao oko ograđenih pašnjaka, zagledajući konje. Dalinu reakciju pripisao je njenom nepoverenju u njega kao muškarca. To je značajno umanjivalo šanse da ona pristane da pomogne.

Sa razilaţenjem oblaka, sunce je okupalo dolinu, zraci što su se probijali kroz oblake obasjali su bujnu zemlju ranča Tri Ka. Dţim je posmatrao kako grupica stočara

33

mami krdo od oko stotinu krava sorte herford iz tora i vodi ih u pravcu pašnjaka na teren s većom nadmorskom visinom. Udisao je sveţ prolećni vazduh, srećan što nije u kancelariji već napolju na zemlji. A onda mu se tuţan osmeh razlio licem. Hoće li „čuvar" Mili dopustiti da on prenoći na ranču?

- Kako to misliš: on ostaje ovde, je li, Dal? - Mili je digla glavu, tvrdoglavo isturivši bradu.

Dal je ušla još dublje u prostranu kuhinju, Milinu teritoriju. Pod popločan crvenim pločicama blistao je od nedavnog glancanja, dajući još više topline zidovi- ma sa oplatom od kedrovine. Sipala je sebi čašu vode pa se naslonila na radnu ploču. Mili je nastavila da mesi testo na stolu, s mrljama od brašna na punačkim rukama.

- Ţeli da razgovara s Refom o kradljivcima ptica. Nisam imala srca da ga teram da vozi sto kilometara do prvog motela pa da se sledeće jutro vraća ovamo.

- Ti znaš da Ref ne voli da se stranci motaju po ran- ču - zlovoljno ju je prekorevala Mili.

- Znam... Mili se ispravi, stavi testo u tepsiju pa ga prebaci na

vrh radne ploče. - Ipak - mrmljala je vraćajući se do stola da umesi sledeći komad testa - čini mi se da nije tako loš.

Dal je podigla obrve ka svojoj kućepaziteljki. Mili je rođena i odgojena na planini. Imala je neverovatan dar da ljude proceni na prvi pogled. - Kako to misliš?

- Moţda radi za vladu, ali je razborit čovek. Vidi mu se u onim očima boje viskija. Taj uvek o nečemu razmišlja. Skoro da sam mu otkinula glavu kad se

34

pojavio na vratima, a on je ostao miran kao mače, puštao je da moje praskanje i reţanje samo sklizne s njega poput vode. Nije dozvolio da ga iznerviram. Ĉovek od strpljenja, toliko mogu da ti kaţem. - A onda je Mili podigla pogled. - Potpuna suprotnost od onog tvog bivšeg muţa što voli svima da ide uz dlaku!

- Sta bih ja bez tebe, Mili? - reče Dal s osmehom. - Ha! Mogla si da me poslušaš onda kad si prvi put

dovukla Gordona na ranč. Nije se dopao tvojim roditeljima. Ref ga je zamrzeo čim ga je ugledao. Ĉak ni tvoja sestra Kati nije mogla da ga podnese.

Dalin osmeh iščeze i ona otpi ostatak vode. - Nikome se nije dopadao - tiho se sloţila. - Osim meni.

- Ha! Šta si ti znala? Zaljubila si se prvi put u ţivotu. Bio je deset godina stariji od tebe i manipulisao je tobom kao krpenom lutkom. - Miline stroge crte lica na tren su se smekšale. - Ali to je u redu, janje moje. Volela si ga sve dok mu svetska slava nije udarila u onu pokvarenu glavu. Najvaţnije je da si se otrgla iz njegovih kandţi. Rekla sam ti tada da je vuk u ovčijoj koţi, i bila sam u pravu. Svi grešimo. A najvaţnije da te greške ne ponavljamo!

Dal se usiljeno osmehivala, spuštajući čašu na šank. - Nema šanse, Mili. Muškarci i brak su dve stvari koje sam otpisala sa svog ţivotnog spiska.

Mili joj je dobacila znalački pogled. - Moţda sa- da, janje, ali ti si ţena kojoj je potreban muškarac. Ti si stvorena za brak. Tvoja sestra Kati nije, ali ti jesi. Ti bolje funkcionišeš pod jarmom zajednice nego samostalno.

Dal se nasmeja, pride kućepaziteljki i zagrli je. - O, Mili...

35

Ponovo se uozbiljivši, Mili uštinu Dal za obraz, ostavljajući joj mrlju od brašna. - Samo nas poslušaj, janje moje. To je sve što traţim. Tvoji roditelji su u pravu što ţele da ostaneš ovde da se oporaviš. Ne mari ako godinu dana ne predaješ na univerzitetu. Razvod te je gadno pogodio. Samo nemoj da nas isključuješ iz svog ţivota.

Dal je klimala glavom, a srce joj se slamalo u gru- dima dok je polako šetala ukrug po prozračnoj kuhinji. - Pa nisam, zar ne?

Mili klimnu glavom. - Moraš sa razgovaraš s nekim. Otkad si stigla, drţiš sve u sebi. Svela si ţivot na jutarnje susrete sa odom i dugo jahanje. Ref se brine za tebe... Dal se okrenula, lice joj je bilo u grču. - Moj boţe, Ref ima dovoljno svojih muka, Mili. Pre samo godinu dana izgubio je ţenu i dete. Ne treba mu moja kuknjava. Ja nisam izgubila nekoga koga volim, Mili. Dţek je ubio moju ljubav. A Ref je izgubio dvoje najvaţnijih ljudi u svom ţivotu. Kako ja mogu da mu pomognem?

- Ponekad se, janje moje, dve povređene ţivotinje međusobno isceljuju. Videla si kako mačke i psi liţu rane jedni drugima da bi se brţe oporavili. Moţda i ti treba da učiniš isto. Razmisli o tome.

Dal prode prstima kroz gustu kosu pa izađe iz kuhinje. Mili je u pravu: mora nekome da se poveri. Ali kome? Njeni roditelji su bili vrlo spremni da joj po- mognu, bog ih blagoslovio. Ah njihov brak kao da je skovan na nebu - nimalo nalik onome koji je sama doţivela. Kako bi oni mogli da razumeju da je Dţekova ljubav prema njoj bila zamenjena nečim što je on smatrao vaţnijim? Da ju je toliko emotivno upropastio da je izgubila osećaj samosvojnosti. A tu je bio i Ref, koji je

36

jedva izdrţavao svakodnevicu raspodeljenu između podnošenja masivne odgovornosti za ranč i potisnutog unutrašnjeg bola zbog gubitka porodice. Neće Refa opteretiti time. Suviše ga voli da bi mu to učinila. Ref je nastariji medu njima i oduvek se osećao odgovornim za nju i Kati. Barem jednom će svoje probleme rešavati sama. Tu je bila i Kati, zamislila se Dal, stojeći pored velikog prozora, piljeći u prizor pred sobom: zelenu dolinu okupanu blistavom sunčevom svetlošću. Kati je inţenjer rudarstva, stručnjak za otklanjanje kvarova u rudnicima za vađenje dragog kamenja širom sveta. Tokom odrastanja nikada nisu bile bliske kao sestre, obe su se obraćale Refu, umesto jedna drugoj. Trljajući čelo, Dal je priznala sebi da su obe bila izuzetno hirovite i temperamentne, dok je Ref za njih predstavljao oazu stabilnosti, poverenja i postojanosti. Baš kao Dţim Trimejn.

Osmeh joj je smekšao usne dok je mozgala o svojoj proceni Dţima. Dopadao joj se. Barem jednom njenom delu. Njenom luckastom, slepom srcu. S druge strane, njena glava nije imala nimalo poverenja u njega, jer je on muškarac koji je u stanju da probije sve njene odbrane, da dosegne do nje i dirne je u srce. Plave oči joj se zamagliše od brige. Šta ako Ref odluči da ona sarađuje sa Dţimom? Onaj krhki, razoreni deo nje uzbunio se zbog same mogućnosti da se to desi. Kako bi Refu objasnila da Dţim Trimejn zna kako da dopre do nje? Kako bi mu objasnila koliko je to opasno po njene otvorene rane, koje još nisu ni počele da zaceljuju? Hoće li Ref razumeti?

37

Ponekad ume da bude slep i bezosećajan za tanane emocije.

Dal se prenula iz misli kad je primetila kako tamna mrlja na nebu postaje sve veća. To je Nar! Šta radi opet ovde? Pogledala je na sat: bilo je skoro podne. Zabrinu- ta, navukla je jaknu od ovčje koţe i istrčala na zadnja vrata. Blato je gnjecalo pod njenim kaubojskim čizmama dok je osluškivala Narov prodoran krik. Suri orao je naglo zaokrenuo naniţe pa proleteo tako blizu nje da joj je razbarušio kosu na putu ka poslednjoj štali za konje.

Dal uđe u tihu staru garaţu s velikim hrastovim panjem na samoj sredini prostorije. Skinuvši zaštitnu koţnu rukavicu s nastavkom s klina, navukla ju je na levu ruku i brzim korakom izašla iz štale. Ĉula je Narovo kreštanje i zamalo se nije sudarila s Dţimom Trimejnom izlazeći iza ugla štale. -Oh!

Dţim se pruţi ka njoj i uhvati je za ruku kad se zateturala. - Izvini.

Uspostavivši ravnoteţu, Dal nije ispuštala iz vida surog orla koji je lenjo kruţio iznad njih. Srce joj je snaţno tuklo i to ne kao posledica nadmorske visine od dve hiljade i trista metara. Do izbezumljenosti je bila svesna snaţne Dţimove ruke na svojoj; čula su joj bila neverovatno ţiva u času kad se oslonila na njegovo telo, čvrsto, postojano i muţevno. Ništa u vezi s njim nije ukazivalo na lagodan kancelarijski ţivot. Kad je desnu ruku poloţila na njegove grudi, Dal je osetila glatku igru mišića ispod njegove košulje.

- Hvala - rekla je zadihano, izvlačeći se iz njegovog stiska.

- Je li to isti orao koga sam video s tobom jutros?

38

Dal klimnu glavom. - Da. Nar nikada ne dolazi ovako kasno u toku dana. Moţda nešto nije u redu.

Dţim ju je posmatrao kako ispušta niz zviţduka. Suri orao koji je leteo najmanje šesto metara iznad njih, naglo se zaustavio. Dţimu je dah zastao u grlu kad je ptica grabljivica sklopila krila uz telo i krenula u poniranje ka zemlji, ispruţenih nogu i raširenih crnih kandţi ubojitog izgleda. Orao je izazivao strahopoštovanje silinom kojom se obrušavao, poput rakete ispaljene negde s neba. Dţim je podigao ruke da upozori Dal, ah je već bilo suviše kasno.

Suri orao je u poslednjem trenutku prestao da poni- re. Toliko je silovito mahao krilima pri zaustavljanju da se za delić sekunde činilo da nepomično lebdi u vazduhu, a onda je sleteo na visoko podignutu ruku. Dal savi kolena i raširi noge najviše što je mogla kako bi ublaţila udar pune orlove teţine.

Dţim ju je posmatrao prizor s mešavinom prestravljenosti i divljenja. Spazio je kako je Dalino lice blesnulo takvom radošću da je srce počelo snaţno da mu tuče u grudima. Plave oči bile su joj ispunjene vatrom ţivota, a orao je mahao krilima dvometarskog raspona, nakostrešene ćube na glavi, pa ispustio parajući krik iz modrocrnog kljuna. Dţim je ostao začaran. Imao je privilegiju da posmatra nešto što mali broj ljudi ikada doţivi da vidi. Nar je sklopio ogromna krila, a pernate noge i ţuta stopala bila su u oštrom kontrastu naspram potamnele ovčje koţe na rukavici koju su stezale. Oči boje jantara bile su krupne i inteligentne.

39

Dal se tiho nasmeja i podiţe desnu ruku, neţno milujući grudi prekrivene perjem.

- Danas si rđavo prošao u lovu, je li? - zadirkivala je pticu. - Voljka mu je prazna - doviknu Dţimu. - Zato je došao ovamo.

Nar je podigao veličanstvenu glavu, kočoperno za- gledajući Dţima. Dal se okrenula. - Ne poznaje te, zato se nemoj pribliţavati - tiho ga je upozorila.

- Neću sigurno - uveravao ju je, odmeravajući pticu grabljivicu. - Mora da je teţak.

Dal klimnu glavom. - Skoro punih šest kilograma. Dugačak je devedeset centimetara. Kao što moţeš da vidiš, potpuno je sazreo kao jedinka, nema više belih pera pod krilima. Ali sa sedam godina još uvek je beba.

- Krupna beba - reče Dţim s osmehom. - Razmaţena. Sigurno je bio previše uznemiren za lov

posle susreta s tobom na uzvišici. - Nije jedini - otezao je Dţim, uzvraćajući joj osmeh.

Gospode boţe, pomislio je, prosto ga ostavlja bez daha. Obrazi su joj bili zajapureni, a oči se iskrile poput tamnih safira. Dţim je ţudeo da pruţi ruke, obujmi joj lice šakama i ljubi te nasmešene usne. U ovom času, bila je dete, baš kao i on. Pogled mu od- luta na orla. Upravo je zbog jedne divlje ţivotinje Dal prestala da se ophodi prema njemu s nepoverenjem. U tim dragocenim trenucima, Dţim je upijao je svaku pojedinost u vezi s njom.

Obratio je paţnju na orlov stisak na njenoj ruci; Nar jedva da ju je stezao. - Da li jako steţe kad je uznemiren?

- Da. Podseti me da ti pokaţem oţiljke na ovoj ruci kad Nar ode.

40

- Boţe, veličanstven je. Dal srete njegov pogled. - Da, jeste. I slobodan je. - A ipak, naučila si ga da ti sleti na ruku. Ona zadrhta zbog uzbuđenja u njegovom promuklom

glasu. I najednom je delila sa Dţimom jednu od malobrojnih radosti svog ţivota. Uzbuđen pogled u njegovim očima sve joj je kazao. Bio je jednako ponesen Narovom veličanstvenošću.

- Počela sam da ga hranim još kao bebu. Kad je porastao dovoljno da počne da leti, napravila sam mamac od zečje koţe i na njega prikačila malo sveţeg mesa pa sam ga tako učila da lovi hranu. - Nasmejala se. - Ja sam zamahivala mamcem, a on bi mi seo na ruku, pa gledao prvo mene pa mamac. Na kraju sam ga puštala s ruke pa mahala mamcem, a on bi porinuo i zgrabio mamac svojim kandţama. Posle toga sam ga vodila na livadu, puštala ga da leti, a on je sam lovio zečeve ili nešto drugo.

- I još uvek ti se vraća, iako si ga pustila nazad u pritodu?

- Kad sam se vratila ovamo pre šest meseci, Nar je odnekud znao da sam opet kod kuće. Svako jutro posle izlaska sunca on me čeka na panju. - Stidljivo je pogledala Dţima. - To su naši posebni trenuci. Tada mu dam nekoliko parčića pileće ili govede dţigerice pa se igramo.

- Kako to misliš, „igrate se"? - Dţim je imao muke da prihvati ideju da ptica grabljivica razume značenje reči igrati se. Ništa u vezi s tom pticom nije delovalo bezopasno.

41

Osmeh joj je postao još širi. - Hoćeš da izjašeš sa mnom ujutru u zoru i saznaš?

Skinuo je šešir pa se počeša se po glavi, razmatrajući poziv. - Neće me napasti? Ĉuo sam da ima jastrebova i orlova koji su toliko zaštitnički nastrojeni prema svojim gospodarima da napadaju svakoga ko im se pribliţi.

- Nar te neće povrediti. Zna da si prijatelj - uveravala ga je.

U tom času se Nar okrenuo, neţno zacvrkutao pa podigao jedno krilo, šepureći se perjem boje otopljene bronze. Dal se osmehnu i naţe napred pa prisloni obraz o ptičje grudi. - Lako ga je nagovoriti da promeni mišljenje - poverila mu se, diţući glavu.

Dţim klimnu glavom, razmišljajući kako se taj orao lepo snašao. Ne samo da ga ona obasipa ljubavlju nego uţiva i njeno poverenje. Bio je svestan da bi Nar, ukoliko bi poţeleo, mogao tim ubojitim kljunom da napadne silovitom brzinom i bukvalno joj raspori lice na pola. Dţim ne bi poţeleo tako strašnu pticu grabljivicu na svojoj ruci ni za šta na svetu... ali se zato brinuo za nju. Jastrebovi i orlovi, posle dugogodišnjeg zatočeništva mogu neočekivano da se okrenu protiv svojih gospodara, napadnu ih i nanesu im nemale povrede. Dalina koţa je bila previše podatna i previše lepa da je Nar unakazi oţiljcima.

- Baš tako - smrknuto je rekao. - Podi sa mnom. Odvešću ga do njegovog panja da ga

nahranim govedom dţigericom. Kad nema dovoljno hrane, on se pojavi na ranču s vrlo jasnim naumom. Mili ga je mnogo puta isterivala iz kokošinjca - dodala je uz osmeh. - A Ref je u više navrata bio spreman da ga udavi

42

zato što je, u niskom letom iznad torova, na putu prema garaţi gde se nalazi njegov panj, plašio telad.

Dţim ju je sledio u polumračnu garaţu. Kao da ga je podstakao neki nečujan znak, Nar je otmeno poput dţentlmena skočio s njene ruke na veliki okrugao panj što se izdizao na metar i po iznad betonskog poda. Dal protrlja ruku. - O boţe, baš je teţak.

- Pomislio sam da će te oboriti kad je krenuo da se zaustavlja.

- I jeste, nekoliko puta - reče ona uz kikot, idući prema friţideru. - Izračunaj silinu sletanja orla koji teţi šest kilograma i obrušava se brzinom od četrdeset i pet kilometra na sat! A onda, trenutak kad se njegove kandţe sviju oko tvoje podlatkice... - Iz friţidera je izvadila paket govede dţigerice, raspakovala je i bacila Naru. Orlova desna noga sunula je napred, kandţama hvatajući hranu u letu. A onda je, mašući krilima, pod- vio nogu ispod sebe. Perje na vrhu glave mu se nakostrešilo i on zakrešta u znak upozorenja.

Dal pruţi ruku prema Dţimu, hvatajući ga za mišicu. - Hajdemo. Obroci su vreme kad je najbolje ostaviti ga samog. Poleteće na nas ukoliko pomisli da ćeš mu oteti hranu.

Bez ikakve potrebe za daljim uveravanjem, Dţim proturi ruku ispod Dalinog lakta i povede je nazad na sunce. Zastali su na tren-dva da posmatraju orla. Dţim se smešio samom sebi; Dal je stajala na samo desetak centimetara od njega i nije pokazivala ni trunku pređašnje uznemirenosti. Naru duguje zahvalnost za to.

- Zar nije opasno odgajati takvu pticu?

43

Skinula je rukavicu s leve ruke pa je ispruţila prema njemu. Na njenim lepim, umetničkim prstima bilo je bezbroj belih pa čak i sveţih ruţičastih oţiljaka. Okrenula je dlan, pokazujući dubok oţiljak koji se pruţao celom duţinom njene šake. Glas joj poprimi tuţan ton. - Nar je imao šest meseci kad je odlučio da mu obrok bude Milina mačka, Gudjir. Sigurno ćeš ga videti negde. To je mačak dugačke dlake, bele i ţute, koji je Mili ukrao srce. Zato ga Mili preobilno hrani pa smo počeli da ga zovemo Gudjir Debeljko. Bila sam napolju sa teladima kad se Nar spustio s visokog gnezda na litici nekih petnaest kilometara odavde. Bilo je podne, pa me je iznenadilo što ga vidim. Prva sam čula njegove kri- ke. A onda sam videla Gudjira kako pretrčava dvorište ispred kokošinjca.

Dţimov osmeh parirao je njenom. - Pa naravno, Nar je pomislio da bi Gudjir bio idealna klopa na točkovima.

- Tačno tako! Debeljka je spasilo to što je Nar bio toliko mlad te nije bio vičan obrušavanju i hvatanju plena u letu. Uspeo je da zagrebe zemlju i uhvati Gu- djirov rep između kandţi. - Dal se grohotom smejala prisećajući se događaja. - Zamisli scenu: Mili istrčava iz kuće, vrišti na sav glas i maše metlom, Debeljko urla kao da ga gone svi đavoli ovog sveta, dok Nar krešti jer mačak neće da miruje.

- I ko je prvi stigao do koga? - upita Dţim, uţivajući u njenoj toplini i drugarskom raspoloţenju.

- Hvala bogu, ja sam. Jednu stvar o pticama grabljivicama sam davno naučila, a to je da im nikada ne otimaš plen. Pokušavala sam da odvojim Nara od Gudjira, koji je još uvek skičao, istovremeno preklinjući

44

Mili da ne udara orla. Ispruţila sam ruku bez rukavice, pa sam znala da sam u nevolji. Nar nije imao nameru da pusti plen, pa sam ga pljesnula po nogama. Desnu nogu je munjevito ispruţio i udario me njome. Gudjir je pobegao, a ja sam ostala da pogrbljena sedim ispred Nara sa dlanom rasečenim do mišića. - Napravila je grimasu. - Izlišno je reći da je Ref bio spreman da ustreli Nara pre nego što me odvede u bolnicu na ušivanje i injekciju tetanusa.

Dţim neţno uze njenu ruku u svoju. Palcem je lagano prelazio celu duţinu naboranog oţiljka. - Jesi li na časak zastala i razmislila o tome da bi mogao da te napadne kljunom, da te oslepi ili da ti unakazi lice za čitav ţivot...?

Dok joj je milovao dlan, njome oţiveše ţmarci neočekivane vreline. Dalina usta se osušiše i ona podiţe glavu, pa se zagleda u njegove oči tamnozlatne boje. Oči jastreba, šapnuo joj je razum. Da, poput jastreba je, pomislila je nemoćna da se otrgne od tog doţivljaja. U času kad su se njihovi pogledi sreli, trnci zadovoljstva su poput poţara poharali njene nervne završetke. Prsti su mu bili dugački i topli, naspram njenih hladnih i vlaţnih. Koţa na njima bila je ogrubela. Radničke ruke. Nisu to bile mekane ruke kancelarijskog moljca. Ţmirkala je, ulovljena u mreţu njegovog tamnozlatnog pogleda. Probadalo ju je u grudima. Dal je osećala da mu je stalo, kao i njegovu iskrenu zabrinutost za nju. To nije bila igra. Ne, taj jedva čujan drhtaj u njegovom glasu koji ju je tako opio bio je savršeno iskren.

- Ja... ovaj, nije mi palo na pamet - promucala je, izvlačeći ruke iz njegovih. Vrelo rumenilo oblilo joj je

45

obraze i ona se šćućurila u sebi. S trideset godina ne bi trebalo da crveni. Još jedna kinkejdovska crta, pomislila je postiđeno kad je videla nagoveštaj osmeha na Dţimovom licu.

- Pa - tiho je mrmljao - odsad pa nadalje, ako ti ne budeš mislila o tome, misliću ja. Previše si lepa da bih dozvolio orlu da ti unakazi koţu ako ga opet spopadne izliv besa.

Kao da je uronila u zlatnu svetlost što ih je okruţivala u tom hipnotičnom trenutku. Svi zvukovi su zamrli osim njegovog tihog glasa i toliko neizgovorenih poruka koje je preneo pogledom predatorske ţivotinje. Mnogo je vremena prošlo otkad je jedan muškarac iskreno mario za to šta se zbiva s njom.

- Pa - čula je sebe kako odgovara, glasom koji kao da je dolazio iz daleka - Nar nema rđav temperament. Neke ptice su ćudljivog raspoloţenja, ali on nije. Prosto niko ne moţe da mu otima hranu koju je on ulovio, to je sve.

- Dal? - preko dvorišta se preneo Milin glas. Dal se osvrnu od Dţima, kao da je doţivela olakšanje što je prekid razbio njihovu bliskost.

- Dolazim, Mili. - Osmehnula se u znak izvinjenja. - Hajdemo, ručak je spreman. - Odlično - promrmlja Dţim. - Umirem od gladi. Sumnjičavo se osvrnula ka njemu, u pokušaju da

pročita ono što se krije iza njegovih reči. Da, videla je glad kako gori u dubini njegovih očiju, a sva ta glad je bila usmerena na nju. Zaprepastila ju je spoznaja da drhti. Ĉak su joj i kolena klecala dok je koračala prema kući uz njega. Kako je to moguće? Dţim joj je samo dodirnuo dlan. Šta se to dešava s njom? čudila se. Od

46

Dţekovog dodira koţa bi joj se najeţila i ona bi se zgrčila duboko u sebi kao da hoće da izbriše njegove pokušaje da joj se pribliţi. A Dţimov dodir...

Nasmrt preplašena, Dal je pokušavala da analizira hemiju izmedu njih. Posle ručka, Dal se izvinila i otišla u radnu sobu da prilegne. Nije dobro spavala prethodne noći, pa je, kao po običaju, dremala po podne da nadoknadi izgubljen san. Preko ramena je prebacila karirani prekrivač, narandţaste, plave i zelene boje, koji joj je Mili isplela, i opustila se. Radna soba joj je bila jedino utočište sada kad je u kući Dţim Trimejn. Obično je dremala u dnevnoj sobi, gde je prijatni zvud pucketanja i prštanja vatre uljuljkuju u san. Zatvorila je oči, pitajući se šta bi Dţim mislio o tome što svaku noć spava na kauču umesto u spavaćoj sobi. Šta nju briga šta bi on mislio? Zlovoljna zbog nesposobnosti da donosi odluke o vlastitom ţivotu, Dal je potisnula te misli i gotovo istog časa ju je ophrvao san. Mili ju je probudila u tri sata, neţno joj milujući kosu.

- Vreme je za ustajanje, janje moje. Dal prostenja, proteţući se i zevajući. - Već je tri? - Skoro - potvrdila je Mili, gledajući naniţe ka njoj. - Kad si konačno zaspala sinoć? - Negde oko četiri - priznala je, glasom još uvek dubokim od sna, pa se uspravila u krevetu. - Imala si još košmara? - Zar me nisi čula? - Moja soba je pozadi. Znaš da ništa ne čujem. Dal umorno protrlja oči. - Ref obično čuje.

47

Mili je klimnula glavom, ali njene oči su odavale prećutanu zabrinutost. - Zašto večeras ne probaš da odspavaš u svojoj sobi? Srce najednom poče snaţno da joj bije u grudima i spopade je drhtavica. - Ne... ne mogu, Mili. Ne još. - Ali, gospodin Trimejn je ovde. On je stranac u kući. Šta će pomisiiti ako te nađe da spavaš na kauču? Ona umorno slegnu ramenima. - Spavaće u gostinskoj sobi pored tvoje, Mili. Sumnjam da će išta čuti. Uostalom, večeras ću ovde u radnoj sobi do kasno završavati neki posao za Refa. U vreme kad budem raspremala krevet u dnevnoj sobi, Dţim... hoću reći, gospodin Trimejn uveliko će spavati. - Kako god ti kaţeš, janje moje. Kad već pričamo o gospodinu Trimejnu, najveći deo vremena je proveo napolju, njuškajući okolo. Dal podiţe pogled, smešeći se. - Njuškajući? - zadirkivala je. Mili je sasvim prirodno bila nepoverljiva prema svakome ko se nije rodio na ranču Tri Ka. - Švrljao je okolo i razgledao. Ĉarli, potkivač konja, dolazio je da mi kaţe da gospodin Trimejn u štali za rasplod razgleda Refove konje. Dal ustade i, sklopivši prekrivač, uredno ga sloţi na naslon koţnog kauča, pa upita: - Još uvek je tamo? - Pretpostavljam - progunđa Mili. - Taj je čovek radoznao kao mačka. - Verovatno ima i devet ţivota - nasmeja se Dal. Obavila je ruku oko Mili, pa su zajedno izašle iz radne sobe. - Ići ćeš da ga nađeš?

48

- Naravno. Znaš, dan je prelep, mislim da ćemo otići na jahanje. Ref je hteo da obiđem onu novu bodljikavu ţicu koju su radnici postavili na juţnom pašnjaku. Gospodin Trimejn mi izgleda kao da bi mu prijalo da se popne na konja. Dakle, nećemo valjda da ga razočaramo? - Ma da! Ako pitaš mene, taj čovek se rodio u sedlu. Dal se osećala bezbriţnije, srećnije. Kad je poslednji put bila srećna? Osećaj joj je bio toliko stran da ju je grubo otreznio. Paţnja joj je bila razapeta između kućepaziteljke i nenadanog otkrića. - Vratićemo se najkasnije oko sedam.

- Baš na vreme za večeru. Dal zgrabi tamnosmeđi filcani kaubojski šešir i stavi

ga na glavu. Tog kasnog popodneva na izmaku aprila vreme je bilo blago; procenila je da je temperatura sigurno negde ispod deset stepeni. Naviknuta na zimske temperature koje su išle ispod nule, ovih nepunih deset stepeni joj se činilo kao leto. Odlučila je da ostavi ovčji kaput jer će joj u košulji dugih rukava biti dovoljno toplo. A onda se zaputila ka štali sa arapskim konjima.

Dţim podiţe pogled kad su konji istovremeno zanjištali u znak pozdrava. Dal je bila tu, na ulazu u prozračnu štalu, i koračala je prema njemu. Izgledala je odmornije, tamni kolutovi ispod očiju su nestali. Da li shvata koliko ljupko izgleda? Imao je muke da sakrije unutrašnju glad kad mu se primakla sa strane.

- Vidim da si se sprijateljio s naša tri pastuva - reče Dal s osmehom. Otvorila je boks belog pastuva, izvela ga na sredinu prolaza između boksova i vezala ga. - Jesi li spreman da jašeš sa mnom?

49

Dţim je uradio isto što i ona, pa je iz sedlarnice uzeo opremu za sedlanje konja, njoj pruţio češagiju, a za sebe uzeo četku.

Počeo je da timari pastuva. - Naravno. Osmehnula mu se i potraţila odgovarajuće sedlo.

- Imaš poverenja u ljude, zar ne? Ne pitaš kuda idemo ni šta ćemo raditi. Uzeo je ćebe i sedlo koje mu je pruţila, pa osedlao arapskog konja, koji je, vezan na uţetu, nemirno tapkao u mestu. Dţimove zlatnosmeđe oči su postale tamne i zamišljene dok je posmatrao Dal. - Imam poverenja u neke ljude - uzvrati on. - Otkud znaš da moţeš da mi veruješ? - bockala ga je Dal. - Po tvojim ustima. Smesta se nasmejala, radoznala da sazna kako je on vidi. - Po mojim ustima? - Ili je to moţda zbog tvojih krupnih srnećih očiju. Ranjiva usta i poverljive oči - promrmljao je, završavajući postavljanje uzda. Mrko ga je pogledala. - Ti to ozbiljno? Pruţio joj je uzde, ali je ona odmahnula glavom. - Ti ćeš ga jahati. Zove se Polet. Dţim se osmehnu. - Brz je, a? - Videćeš - obećala je, stiţući do sledećeg boksa. Za nekoliko minuta Dal je osedlala svog omiljenog uškopljenog sivca, pa su se brzim kasom zaputili ka pašnjaku na juţnoj strani imanja. Polet se propinjao postrance, duvao i frktao pod veštim rukama Dţima Trimejna. Dal bi povremeno malčice zaostala da posmatra kako se Dţim nosi sa ţivahnim konjem. Mili

50

je bila u pravu; znao je kako da jaše čak i najbolje pastuve. Butine su mu bile duge i snaţne, prianjale su uz trbuh ţivotinje, diţući se i spuštajući sa svakim korakom tog konja, kao da su jedno. Prelep je, zaključi Dal. Ĉovek i pastuv; obojica puni ţivotnosti pomešane s ponosom i muţevnošću. - Neverovatno odgovarate jedno drugom - hladno je prokomentarisala, jašući uz njega. Dţimove oči se suziše, proučavajući je. - Nadam se da tvoj brat neće imati ništa protiv što jašem jednog od njegovih omiljenih pastuva. - Ref zna da nikada ne bih dopustila da nevešt jahač uzjaše Poleta. - Zar je moja kaubojska strana toliko očigledna? Osmehivala se. - Imaš krive noge poput svih nas. Šta ti misliš? Nasmejao se duboko i čisto. Bio je to smeh koji je Dal doneo slobodu od koje joj je zastao dah. Kad se smeje bore u uglovima očiju mu se produbljuju, a linije osmeha oko usta postaju brazde koje ublaţavaju grube crte njegovog lica. - Mislio sam da ćeš sve svaliti na moju indijansku krv - zadirkivao ju je. Dal se uozbiljila, a radoznalost je odnela prevagu nad prirodnom nepoverljivošću. Polet je u najboljem slučaju vrlo hirovita ţivotinja, a ipak, pod Dţimovim čvrstim ali neţnim vodstvom nije zabacivao glavu niti se opirao ţvalama. Pogled joj zastade na Dţimovim rukama i ona se seti kako je neţno milovao njen dlan. Srce joj je brţe kucalo dok je uţivala u trenutku koji joj se tako urezao u sećanje.

51

- Dugujem ti izvinjenje, Dţime. - O ? - Nazvala sam te mešancem. Nije trebalo. Ţao mi je. U očima mu se videlo da se zabavlja. - Nisam ozbiljno shvatio tvoje reči, zato se nemoj izvinjavati. Bila si malo loše volje, to je sve. Dal ga je sumnjičavo pogledala. - Još nisam sigurna da li umeš da čitaš misli ili ne - promrmlja. - Zašto? - Zato što me isuviše dobro poznaješ. - Sta tu ne valja? - Ništa. Sve. Muškarci su neosetljivi. Usta mu se iskriviše u izazivački osmeh. - Je li to isto kao kad se kaţe da su „sve ţene tračare"? Nasmejala se zbog uopštavanja. - Tuše. Pa, valjda ću morati sve svoje predrasude o tebi da bacim kroz prozor i počnem iz početka. Pogledao ju je s toplinom u očima. - Mislim da bi ti bilo bolje da tako učiniš - reče on promuklo.

3.

52

Bilo je skoro jedanaest sati uveče kad je Dţim sporo ušao u radnu sobu. Dal je sedela za stolom od trešnjinog drveta, s digitronom na dohvat ruke i olovkom u ruci, rvući se sa brojkama u knjizi poslovanja. Pognute glave, jednom rukom podbočivši namršteno čelo, naporno je radila na sredivanju računovodstvenih knjiga. Dţim se opušteno naslonio o dovratak, posmatrajući Dal s plamenom neţnosti u očima. Izgledala je bliţe dvadeset četvrtoj nego tridesetoj, pomisli on s tugom. Koţa joj je imala svetloruţičastu nijansu a obrazi zdravo rumenilo. Da li joj se boja u lice vratila od malopredašnjeg jahanja? Drugačija je osoba kad je na konju ili s orlom. U drugim prilikama, Dţim je osećao kako ona podiţe zidove i skriva se iza njih. Ţeleo je da sazna zašto. Ukoliko Ref Kinkejd bude pristao na njegov plan, Dal će gotovo stalno raditi s njim. A onda će moći neţno da ukloni barijere koje je tako olako podizala između njih.

- Hteo sam da se javim i poţelim ti laku noć - tiho je progovorio, ne ţeleći da je uplaši.

Dal podiţe glavu, s umornim osmehom na punim usnama. - Koliko već dugo stojiš tu?

Ophrvala ga je briga zbog iscrpljenosti koju je ugledao u dubinama njenih safirnoplavih očiju. - Nekoliko minuta.

56

hodniku i raspremila sebi krevet na narandţastoj sofi pored prostirke od ovčje koţe i ispred kamina. Hučanje sove umirivalo je njene strahove, kao i toplina pucketave vatre. Sklopila je oči, a guste trepavice ostavljale su tamne lepezaste senke na njenim zategnutim obrazima. Duboko je udahnula, tonući u tamu u kojoj bi makar na časak mogla da zaboravi...

Ruke... bile su snaţne, poput klješta, stezale su joj ručne zglobove. Prostrelio ju je bol pa se penjao naviše, a zatim ju je neko divljački povukao za ruke kako bi je kontrolisao. Ne, ne opet! Ječala je i nemirno se vrtela u krevetu, a ćebad su sada bila potpuno nemoćna od- brana od tog napada. U snu ih je odgurnula od sebe i ona skliznuše na prostirku ispod kauča. Znoj joj je blistao na napregnutim crtama lica, a njen preklinjući povik preseklo je Dţekovo reţanje.

- Ostaćeš sa mnom, jesi li čula? - zareţao je. - Luda si ako misliš da me moţeš ostaviti!

- Jaoj! Boli me. Pusti me! Ruke su zlobno pojačavale stisak oko njenih zglobova

a onda ih je priklještio iznad njene glave. - Nema šanse, mala. Moja si. I uvek ćeš biti moja. - Nozdrve su mu drhtale. - Hoćeš paţnju? Daću ti paţnje. Neprestano me optuţuješ da te ne obraćam paţnju na tebe...

Bes i čist uţas izbili su na površinu u času kad ju je Dţek opkoračio na krevetu. Bilo je mračno. Tako mračno... a ipak, pod svetlošću punog meseca u njegovim stisnutim zelenim očima videla je divljački sjaj, videla je kako je odmerava sa ţivotinjskim besom. Ovo nije Dţek za koga se udala. Gde je on nestao? Tokom niza godina, venčao se sa slavom i uspehom, a ona je

57

postala tek rob njegovog neutaţivog apetita za još većom slavom i još više novca. Dal je pokušavala da ga zbaci sa svog tela, branila se i opirala. Strah joj je dao dodatnu snagu i ona vrisnu. Zvuk se jedva probio kroz njeno grlo, stegnuto od uţasa. Ĉak je i u njenim vlastitim ušima zvučala poput ţivotinje koju neko proganja i sateruje u ugao i koja je svesna da će umreti svakog časa...

O, boţe, umiranje... Te noći je umrla. Dţek joj je razorio dušu i učinio je to namerno. Pokušao je da je uplaši kako ne bi umakla njegovoj kontroli, da ga ne bi napustila. Zvuk nalik cviljenju oteo joj se s usana i ona je silovito vrtela glavom s jedne na drugu stranu, pokušavajući da odbije njegov snaţan napad. Ne! Boţe, ne...

- Dal... probudi se... sanjaš... Daline grudi su se nadimale od prestravljenosti dok se

borila da udahne vazduh i zbaci Dţeka sa sebe. Bio je krupan muškarac snaţnih mišića. Osetila je ruke na svojim ramenima i pokušala da se odmakne, grčeći se uz naslon kauča. Negde u tom košmaru prevrtanja, deo nje se polako budio i govorio joj da to nisu Dţekove ruke. Ne, to su muške ruke, čvrste i tople, i nisu joj zadavale bol.

- Dal, probudi se... hajde, probudi se... Ĉula je ogrubeli glas kako dopire do nje kroz iskrzane

ivice košmara. To nije Dţekov glas... ne, bio je to muški glas koji umiruje a ne zadaje joj gađenje koje joj potresa telo. Ruke su je uspravile u sedeći poloţaj, obavile se oko nje, neţno je grleći. Jecaj joj se oteo sa iskrivljenih usana dok se borila da ispliva iz košmara i zarivala prste u

58

toplo, čvrsto telo. Dal je bila tek nejasno svesna da joj se suze probijaju kroz stisnute trepavice i klize niz obraze.

- Dobro je, Dal... Opusti se... Bezbedna si... bezbedna....

Vrlo polako su Dţekov glas i lice nestajali u izmaglici suza koje su sada nesputano tekle. Dal je snaţno jecala, zarivala glavu pod Dţimovu bradu, ţudeći za sigurnošću koju joj je nudio. Prva senzacija koja je po- godila njena zbrkana čula kad se vratila u stvarnost bio je Dţimov muţevni miris pomešan sa sveţim mirisom borovine. Zgrčila se poput uplašene ţivotinje pred suspregnutom snagom njegovom obnaţenih, mišićavih grudi. Mnoštvo čuvstava se sukobilo u njoj dok je nastojala da razdvoji stvarnost od sna. Stezala je i otpuštala pesnicu, a dugi, vitki prsti nesigurno su prelazili preko njegovog tela. Dţim je stvaran. Ono što se dešava je stvarno. I njegov glas... Dalini jecaji su posustajali kako je tonula uz njega, puštajući da se melodičan, nepoznati jezik preliva preko njenih ogoljenih, prenadraţenih čula. Pevušio je glasom nalik gustom tamnom medu s isceljujućim dejstvom.

- Bezbedna si, Dal. Ništa te više neće povrediti. Kod kuće si i sa mnom si... ne sa Dţekom. Gotovo je s tim.

Telom joj je prošao drhtaj. Dţim je raširio prste po njenim leđima i neţnom masaţom počeo da joj istiskuje napetost iz ramena. Njegov dodir kroz spavaćicu umirivao je uskovitlani i uzavreo kotao njenih emocija, pa se kretao naniţe ka dubokoj, udubljenoj krivini njene kičme, potpuno je oslobađajući napetosti. Dal je hvatala vazduh u krupnim zalogajima, svesna hladnih suza na

59

usnama dok se upinjala da u potpunosti dokuči stvarnost.

Ĉula je njegovo ravnomerno i duboko disanje i to ju je još više umirilo, pa je terala sebe da otvori oči. Svetlost praskozorja probijala se kroz prozore, govoreći joj da se zora bliţi. Talas zahvalnosti pomešan sa još nekom neodređenom emocijom strujao je njome dok se izvlačila iz zagrljaja Dţima Trimejna. Nije mogla da se suoči s njegovim pogledom. Umesto toga, sela je us- pravno i zarila lice u ruke. Ostao je uz nju.

- D-dobro sam - čula je sopstveni drhtavi glas. - Bićeš za koji minut - sloţio se promuklo. Dal oseti sveţe, vrele suze kako joj naviru u očima dok

ju je on neţno milovao po glavi. Ličila je na preplašenu devojčicu i činilo se da on razume da joj je potreban neprekidan fizički dodir da bi se pribrala. Otkud je to mogao znati? Kad je to ona s dobrodošlicom dočekala dodir nekog muškarca nakon lakrdije od braka sa Dţekom? Još jednom je zadrhtala i osetila ruke kako se neţno spuštaju na njena ramena i počinju da masiraju zategnute, bolne mišiće.

- Uspravi se - tiho joj je naredio - i okreni se leđima prema meni.

Učinila je kako je rekao, topeći se pod njegovim sigurnim dodirom dok su njegovi prsti izvodili neku naročitu vrstu magije nad njenim zategnutim telom. - K-kako si znao? - drhtavim glasom je pitala.

-Šta? - Šta mi je potrebno... - Oprhvana stidom, nije mogla

da završi rečenicu. Ona je ţelela nečiji dodir? Ona koja je beţala od muške blizine od... Njen um je zatvorio vrata

60

na Dţekov odlazeći čin - onaj koji je dokrajčio njihov brak. Dal je čula Dţimov glas i drţala se njega.

- Svaka ţivotinja koja pati ima potrebu za dodirom. Pas liţe ranu drugom psu. Konj njuškom gurka onog bolesnog. Ljudi se ne razlikuju od ţivotinja. Ponekad je dodir isceljenja sve što je čoveku potrebno. Ono što je tebi potrebno...

Oborila je trepavice mokre od suza i prepustila se njegovim rukama. Reči su mu klizile sa usana poput molitve pune poštovanja. Dal je čula osmeh u njegovom glasu, pa je ţudela da se okrene i vidi izraz na njegovom licu.

- Prvi put kad sam te video na livadi s Narom podsetila si me na srnu. Kad si se uspravila iz čučećeg poloţaja, s njim na ruci, video sam koliko si vitka i graciozna - govorio joj je jedva čujnim, promuklim glasom. - I poput srne, imaš krupne, bistre oči u kojima sam pročitao tugu. - Ruke su ostale nepomične na njenim ramenima. - Jeleni spadaju u najbespomoćnije ţivotinje na svetu. Nemaju načina da se zaštite od grabljivaca. Njihova snaga počiva u sposobnosti da trče. Imaju samo boju kojom mogu da se kamufliraju i brzinu da umaknu svakom predatoru koji ih vreba. - Ruke su mu blago pojačale stisak na njenim mišicama.

- Ti si baš takva; neko te je vrebao. Moja pretpostavka je da je to bio tvoj bivši muţ. Zato si podigla zidove oko sebe u nadi da će svi muškarci proći pored tebe i ostaviti te na miru. - Glas mu je dobio dubinu. - U mojim očima, ti si poput srne. Ţena kojoj je potrebna neţna ruka i koja se neće preplašiti i opet pobeći.

61

Dal se osećala izgubljeno kad ju je Dţim pustio iz naručja. Od vreline njegovog muţevnog tela bila je do bezumlja svesna njegovog mirisa: čist miris prirode pomešan s naročitim mirisom njegove koţe. Za nju je bio poput parfema i udisala je opijeno i duboko, dok su poslednji ostaci grozničavog košmara iščezavali. Dal se polako okrenula ka njemu.

Ukoliko je očekivala da crte njegovog lica budu grube i nečitljive, prevarila se. U dubini njegovih zasenčenih očiju neţnost je gorela poput plamena. Usta su mu bila opuštena. Pramen crne kose padao mu je na čelo i ona oseti neobuzdanu ţelju da ga vrati na mesto. U tim trenucima van vremena koji su se s lakoćom tkali između njih, zatekla je sebe kako priţeljkuje da se vrati u topao zagrljaj njegovih ruku, da nasloni glavu na njegove grudi.

Pomisao da ţeli da bude u Dţimovom naručju prenerazila je Dal. Pogled joj se spuštao s njegovog lica na jak vrat do snaţnih ramena i grudi. Setila se da u odeći nije delovao mišićavo, ali sad kad ga je videla obučenog samo u iznošene farmerice shvatila je da se prevarila. Zaista je bio poput pume, vitke i snaţne građe, kao da bi s gracioznom lakoćom mogao da se propne i zaskoči svaki plen.

Odjednom su joj se osušila usta. Po prvi put za dugo vremena je procenjivala muškarca u čisto fizičkom smislu. Na njegovom preplanulom telu nije bilo ni grama sala. Pogled joj je pratio liniju tamnih malja što se pruţale od grudi preko čvrstog stomaka pa se gubile ispod pojasa farmerica. Muškarac. Neverovatno

62

muţevan muškarac. Dal je osetila neobuzdanu privlačnost prema njemu.

Dţim je bio svestan da bi samo jedan pokret koji liči na udvaranje bio dovoljan da ona pobegne od njega. Ĉak ako i jeste tačno protumačio njen pogled, nije dopustio da to poremeti poverenje koje se čudesno stvorilo medu njima. Umesto toga, nasmešili su se jedno drugom. Oči su mu bile tamne i procenjivale su je u tišini koja je usledila.

- Šta kaţeš na šolju tople čokolade? Mleko uspavljuje. - A onda je pruţio ruku i sklonio nekoliko pramenova kose što su joj se zalepili za obraz. - Moraš malo da se odmoriš, Dal.

Dal zadrhta zbog načina na koji se njeno ime neţno otkotrljalo s njegovih usana. I to nije bilo od straha. Nije se usuđivala da progovori, pa je umesto toga klimnula glavom.

- U redu, samo ostani tu i odmaraj se. Vratiću se za nekoliko minuta - muklo je obećao ustajući.

Dal podiţe pogled ka njemu. Tama i svetlost vatre izvodili su ples na njegovoj vitkoj figuri. Izgledao je koliko zastrašujuće toliko i lepo. Neuglađeno lep na muški način koji je u njoj raspršio strah, a na čije mesto je došlo strahopoštovanje. Podigao je ćebad i ušuškao ih oko nje pa se zaputio u kuhinju.

Leţala je podbočena na jastucima i tupo piljila u vatru, nastojeći da upije sijaset čuvstava koji su pulsirala njome. To je bio nemoguć zadatak, pa je pokušala da sredi krevet. Dţim Trimejn je za nju stranac. Muškarac koji je tiho ušetao u njen ţivot prethodnog jutra. A sada, za manje od dvadeset i četiri sata, pruţila mu je ono

63

preostalog poverenja koje Dţek nije uništio. S mukom je progutala knedlu, čekajući da se on vrati. Od preţivljenog uţasa osećala se prazno i iscrpljeno. Nije bila u stanju da radi išta drugo osim da sedi i ne razmišlja.

Dţim se vraćao bosih stopala, nečujno je skrenuo iza ćoška u hodniku i ušao u dnevnu sobu. Uputio joj je osmeh koji je govorio: opusti se, sve je u redu. I jeste se opustila i uzela šolju koju joj je pruţao.

- Hvala ti - promrmljala je promuklo. Seo je na postirku od ovčje koţe, i oslonio glavu na

kauč pored njenih podvijenih nogu. Svetlost vatre naglašavala je svaku krivinu i udubljenje na njegovom licu i Dal je uhvatila sebe kako ga netremice posmatra.

- Našao sam meda u kuhinji. Sipao sam ga u toplu čokoladu umesto šećera - rekao je, diţući glavu da bi sreo njene tamne, napaćene oči. Boţe, pomislio je, izgledao tako neverovatno ranjivo. Ipak, primirio je svaki poriv da je uzme u naručje. Kao što je slučaj sa divljom ţivotinjom, Dal sme da dodiruje samo do određene granice a da ona pogrešno ne protumači taj gest kao pokušaj da se ona uhvati u zamku i liši slobode. Rastavila je usne i on je u sebi zastenjao. Bio je u velikom iskušenju da poljubi te usne izvijene od bola, ali se suzdrţao. Zbog nje. I zbog sebe. Osmeh mu blago izvi uglove usana.

- Samo ako si med vratio tamo gde si ga našao - uspela je da se nasmeje. - Inače će Mili znati da je neko ulazio u njenu kuhinju, a onda će nastati haos.

66

se. - Ţeleo je da je pita zašto spava na kauču a ne u svo- joj spavaćoj sobi, ali se predomislio. Uputio joj je neţan osmeh s namerom da umiri njenu iznenadnu uznemirenost. - Da li još uvek vaţi onaj dogovor za jutarnje jahanje?

- Da - klimnula je glavom, igrajući se ćebetom. - Ali kasnije.

- Spavaj koliko god budeš ţelela, Dal - hrapavo je promrmljao. - Kad budeš htela da pođeš, dođi po mene.

- U redu. I... Dţime? Zastao je na vratima. - Da? Dal je podigla bradu i srela zlatnosmeđe oči koje kao

da su uspevale da je dosegnu i obuhvate. - Hvala. Klimnuo je. - Vidimo se kad ustaneš.

Osvanulo je vedro jutro sa trakom bledoruţičaste boje na horizontu. Dal je malo govorila dok su izvodili konje iz štale na otvorenu dolinu pred njima. Raskopčala je kaput od ovčje koţe, a od daha iz njenih usta i nosa stvarala se para. Namakla je rukavicu za sokolarenje, koja joj je dopirala skoro do lakta leve ruke, pa se popela na svog konja.

Vladala je savršena tišina kad su laganim kasom izjahali s glavnog ranča. Krupne kapi rose, sleđene u vidu veličanstvenih štapića, visile su na vlatima trave, gde god bi pogledali. Po dva identična mlaza pare izbijala su iz konjskih nozdrva, a oni su uţivali u škripi koţnog sedla. Dal se osvrnula ka Dţimu, koji je jahao pored nje. Izraz lica mu je odavao spokoj koji je ţudela da i sama poseduje. Ali posle sinoćne epizode, ona nije imala mira.

67

Sama pomisao na to kako ju je drţao u naručju izazivala je talas vreline koji bi joj jurnuo od vrata naviše u lice. Dal je nesvesno dodirivala obraz dok je ponovo proţivljala te ukradene trenutke van vremena kad se nalazila u njegovom naručju. Drţao ju je. Tešio ju je. Neţno je grlio da ublaţi njenu unutrašnju patnju. A zbog svega toga postala je još ranjivija pred njim. Noćas je nešto dobila od Dţima, a nije joj ništa oteto kao što je to Dţek uvek činio.

Prodoran krik zaparao je tišinu planinske doline. - Ovde je - mehanički je izgovorila, povlačeći uzde da

zaustavi konja, okrećući se u pravcu zvuka. Podigla je bradu i, visoko iznad njih, ugledala Nara, a obrisi njegovih raširena krila ocrtavali su se naspram svetlo- narandţaste boje sunčeve svetlosti u zoru. Osmehnula se kad je srela i zadrţala Dţimov pogled. - Ostani ovde. Nar će sigurno hteti da izvede predstavu za tebe. - S tim rečima je podigla prste do usta, proizvodeći krik sličan onom koji stvara Nar.

Dţim je posmatrao orla, koji je uzvratio krik, zatim naglo skupio krila i stao da ponire. Smeđe telo ptice grabljivice obrušilo se s neba poput topovskog duleta. Dţima je obuzela napetost kad je Dal petama podstakla svog konja da galopom jurne preko travnate doline. Orao se brzo spuštao prema konju i jahaču koji su mu beţali, otvorenog kljuna i raširenih kandţi. Nar je u poslednjoj sekundi raširio krila i lagano dodirnuo Dahnu ispruţenu ruku s rukavicom.

68

Bio je to nestvaran balet, pomislio je Dţim dok je s napetošću posmatrao grabljivicu kako zaokreće i na pola metra iznad zemlje leti nazad ka Dal. Konj je očito bio navikao na orlovo neobično ponašanje pa niti je skrenuo s putanje niti usporio galop dok su jurili jedno drugom u susret. Nar je ispustio prodoran krik i iznenada zamahnuo krilima na trideset centimetara od konja. Vrhom krila okrznuo je Dalinu kosu i ona joj se razletela po ramenima. Radosno se smejala dok je orao zaokretao i vraćao se nazad. Dal je navodila konja da pravi krugove udesno, a Nar ju je elegantno sledio, bezmalo joj dodirujući rame. Povela je konja sigurnim korakom pravo, a orao ih je s lakoćom pratio.

Dal je povukla uzde, zvonko se smejući, i konj se klizeći zaustavio. Zabacila je ruku iznad glave. Nar je skrenuo i neţno sleteo na ruku u rukavici, vrlo lagano je steţući kandţama. Pogledao ju je plamtećim ţutim očima i prodorno zakreštao. Krik je odjeknuo čitavom dolinom. Dal ga je pomilovala po grudima i on se nagnuo, zario kljun u njenu kosu i promeškoljio se, cvrkućući kao popustljiv roditelj prema nestašnom detetu.

- Spreman? - upita ona Nara. Inteligentna ptica je nagnula glavu, proučavajući je, pa

je skupila krila. - U redu, velika ptico, kreni! - Dal je celu ruku i rame

trgla unazad, ustala u sedlu i zbacila s ruke teškog orla. Nar je zalepetao krilima na sveţem vazduhu, naglo dobio na visini pa se vinuo iznad doline. Kruţio je, pravio spiralne okrete pa obletao Dal i konja, koji su nepomično stajali na travnatoj poljani. Nar se sa

69

suprotnog kraja doline obrušavao i u niskom letu klizio iznad zemlje da bi se vinuo uvis tek na dvadesetak centimetara od njih. Dţim je sedeo i iz daljine se divio gracioznoj snazi i lepoti surog orla. Nije znao ko izgleda srećnije: Dal ili predator. Lice joj je bilo zajapureno, oči boje safira plamtele su se od radosti, a kosa joj je padala oko lica i ramena, razbarušena i zavodljiva. U više navrata je zadrţao dah, u strahu da će orao pogrešno proceniti udaljenost od Dal. Ali bi je ptica grabljivica uvek promašila, često za samo desetak centimetara. Zadrhtao je kad joj je pero na vrhu ptičjeg krila okrznulo kosu. Šta ako Nar ikada odluči da napadne Dal tim kandţama, oštrim poput ţileta? S lakoćom bi joj rasporio jaknu i, što je još gore, povredio bi nju.

Narovu paţnju je privukao zec koga je upravo uočio na samom kraju livade. Dal je posmatrala kako gra- bljivica odlazi u lov na plen, pa je okrenula konja ka Dţimu. Konj se dobro umorio od trke i sada je lagano kaskao pod njom.

- Pa, kako ti se čini? - zadihano je pitala, zaustavljajući se naspram njega.

- Prelepo, opasno i uzbudljivo - priznao je, a mali osmeh mu je titrao na usnama. Vratio je šešir na glavu pa se zagledao u nju. - Ti si bila prelepa, on je bio opasan, a svih deset minuta bili su uzbudljivi. Ne bih to propustio ni za šta na svetu.

Smejala se dok je prstima prolazila kroz kosu u pokušaju da je ukroti i dovede u red. - Ovako se igramo otkad je naučio da leti. Kad je bio mladi, sedeo mi je na ruci, a ja sam ga bacala uvis. - Pomazila je svog konja. - I Smoki uţiva u ovoj igri.

70

- Video sam. Nema mnogo konja koji bi bili spremni da trpe orla koji se tako ustremljuje ka njima. - Ne. Većina bi se sklonila - smešeći se sloţila. Dţim spusti ruku na rog sedla pa reče: - Imaš apso- lutno skladan odnos s prirodom i ţivotinjama. Dal prebaci nogu preko roga sedla, s nesvesnom lakoćom odraţavajući ravnoteţu, dok je puštala uzde tako da Smoki moţe da gricka travu pod nogama. Osvrnula se uokolo, a u očima joj se nazirao blagi osmeh. - Da, volim šumu i ţivotinje. - Ali ne i dvonoţnu sortu poznatiju kao muškarci? Radost je zamrla u njenim očima kad je srela njegov prodoran pogled. - Ne, njih nikada. Uputio joj je blag osmeh. - Voleo bih da sam orao. Zavidim Naru. - Na čemu? - Muško je i ti mu veruješ. Njegova pronicljivost unosila je nemir u nju, a ipak, prethodne noći otkrila je da njegova intuitivna spoznaja ne znači istovremeno i bol. - Nar je osvojio moje poverenje tokom dugih sati napornog zajedničkog rada. - Ali bila si spremna da mu daš vremena - promuklo uzvrati Dţim. Dal vrati nogu u uzengije i dohvati uzde. - Šta hoćeš da kaţeš, Dţime? Ispravio se, netremice je gledajući. U njenim blistavim očima video je strah; zauzela je odbrambeni stav. - Kako da navedeš konja, koji se boji ljudi, da stekne poverenje u tebe? - uzvratio je pitanjem. - Radiš sa njim, pretpostavljam.

71

Gorljivo ju je gledao, obuzet nepoznatim osećanjem. - Upravo tako.

Dal je delovala zatečena. - Da li Navaho Indijanci uvek govore u zagonetkama?

- Kad im to odgovara - otezao je u govoru, smešeći se. Dal se sada bojala ljudi. I bila ona toga svesna ili ne, nameravao je da se nosi s njom, da je privoli da tesno sarađuju i povrati njeno poverenje. Kad bi joj to rekao, pobegla bi od njega poput preplašenog jelena i nikada mu ne bi dozvolila da se nade u njenoj blizini. Medu- tim, uspe li da ubedi Refa da im dopusti da se pobrinu za kradljivce ptičjih jaja, Dal neće imati izbora. - Hajde, trkaćemo se ova tri kilometra koliko ima do kraja poljane. Da vidimo, damo, kakav si ti u stvari jahač.

Njegovo pitanje, a zatim i izazov prenuli su je iz odbrambenog stava. Ĉvršće je stegla uzde pa mu dobacila uz osmeh: - Vaţi. Kreći!

Dţim joj je uzvratio istim osmehom, puštajući je da poskoči ispred njega. Pod njegovim vodstvom, Polet je srdito trzao uzde u ţelji da prestigne konja što se nalazio tek jednu duţinu tela ispred njega. Dţim se zadovoljavao time da Dal prepusti vodstvo u toj ţestokoj trci dugoj tri kilometra.

Dal je zaustavila svog konja s pobedonosnim osmehom na zajapurenom licu dok su pravili krugove pri zaustavljanju na samom kraju livade. - Zašto imam utisak da se nisi stvarno trudio da pobediš? - pitala je.

Dţim je slegnuo ramenima, prelazeći prstima preko Poletovog izvijenog i vlaţnog vrata. Pastuv je još uvek bio ljut zbog obuzdavanja. - Postoje stvari koje su vaţnije od pobede.

72

- Šta, na primer? - Hmm, prosto neke stvari. Moţda ću ti reći ovih dana. Dal ga je podozrivo osmotrila. - Da li te je iko ikada optuţio da si ćutljiv? Dţim je skinuo šešir i rukavom obrisao znoj sa čela.

- Nekoliko ljudi. Da li ti je neprijatno zbog moje ćutljivosti? Klimnula je glavom. - Da. Spadaš u vrstu ljudi koja uvek o nečemu razmišlja, i osećala bih se sigurnije kad bi znala o čemu razmišljaš umesto što te misli zadrţavaš za sebe. Vraćajući šešir nazad na crnu kosu, pitao ju je: - Zanima te iz čiste radoznalosti ili zato da bi tebi lično bilo prijatnije? Dal je lagano išla pored njega dok su se utabanom stazom preko pašnjaka vraćali ka štali. Oči su joj zasjale od radosti. - Da bi meni lično bilo prijatnije - priznala je. - Svida mi se tvoja iskrenost, Dal Kinkejd. Stoji ti - rekao je promuklo. Ţestoko je pocrvenela. Osećala se kao da je pruţio ruku i pomilovao je, kao što je to učinio prethodne noći. Dal se ţivo sećala čvrstog pritiska njegovih prstiju dok su masaţom razgonili bol iz njenih ramena i leda. - Ne umem baš dobro da igram igrice, Dţime - promrmljala je. - Ne znam ni ja. To je još nešto što nam je zajedničko. - Osim što mi nećeš reći o čemu razmišljaš.

Zaustavio je Poleta ispred štale i sjahao. - Pleme Navaho veruje u mir među ljudima, a ne u razdor i zastrašivanje. Kad bih ti neke svoje misli odao sada,

73

odmaglila bi poput onog tvog orla. Ne ţelim da moja razmišljanja kod tebe izazovu još veći zabunu.

Dal je sjahala, ne skidajući pogled s njegovih razdraganih očiju. Blago ju je izazivao, a ona je osećala istu onu sigurnost kao i onda kad ju je drţao u naručju. - Shvatam. To je tvoj ljubazan način da mi kaţeš da se ne mešam u tvoje stvari.

- Ne baš - promrmljao je, drţeći uzde dok je Dal otvarala klizna vrata štale. Prenerazila ga je njena promena. Prethodnog dana se trudila da uspostavi odstojanje od njega. Ovog jutra, opušteno je koračala pored njega tako da su im se ramena skoro dodirivala.

- Za sve postoji vreme i mesto - rekao je pod njenim pogledom punim iščekivanja. - Da U je to još jedna Navaho poslovica? Iscerio se i zaustavio konje na središnjem prolazu

da bi ih vezali i rasedlali. - Ti si stvarno drugačiji, Dţime Trimejn.

- Baš kao ti. Nikada to nemoj zaboraviti, Dal. Mi smo različiti.

Nabravši nos, podigla je sedlo sa Smokija. - Da li je to dobro ili loše?

- Zašto bi bilo jedno ili drugo? Prosto jeste - rekao je, uzeo svoje sedlo i krenuo za njom u sedlarnicu.

Dal je zamišljeno klimala glavom. - Nikada nisam tako gledala na ţivot - priznala je, nabacivši sedlo na kuku. - U mom ţivotu, sve je ili dobro ili loše. U poslednje vreme, uglavnom je loše.

- Navaho smatraju da svaki događaj treba prihvatiti i iz njega nešto naučiti - govorio je dok je kačio sedlo i bacao ćebe na policu.

74

Podigla je kutiju s priborom i dodala mu četku za timarenje i krpu da obriše Poleta. - Dakle, ţivot se ne sastoji od dobrih i loših događaja?

- Ne. Prihvatam svaki događaj i svaku osobu i pitam se: šta ću danas naučiti?

Smoki je tiho zanjištao kad mu se pribliţila. Osmehnula se i četkom mu prešla preko širokog čela na mestu gde se znoj slivao i svrbeo ga, a on nije mogao da dohvati. Poluzatvorenih očiju od uţitka, konj se zahvalno nagnuo ka njoj. Dal napući usta. - Onda sam mnogo toga naučila od svog bivšeg muţa - kaza ona i poče energično da timari Smokija.

Dţim spusti ruke na široka pleća svog pastuva i zagleda se u nju. - Kakav je bio Gordon?

Naglo je podigla glavu i srela njegovo ozbiljno lice. To je bilo lično pitanje, pitanje o kome nikada nije razgovarala ni sa kim, čak ni sa svojim roditeljima. Dal je mogla da mu odbrusi da ga se to ne tiče. Ah, imala je osećaj da Dţim stvarno ţeleo da zna. Nije joj delovao kao tip koji zabada nos u tuđe stvari, osim kad je ona u pitanju...

Dal nastavi da timari konja. - Imala sam dvadeset i tri godine kad sam se udala za Dţeka.

- Bila si prilično mlada. - Previše mlada - sumorno se sloţila. - Tek sam

završila koledţ, još uvek sam se igrala uhvati-me-ako- -moţeš sa svojim vršnjacima kad se pojavio Dţek. Bio je deset godina stariji od mene, neverovatno zgodan i osećao se prijatno u najskupljim poslovnim odelima - Oduvala je pramen kose s očiju, a lice joj se od naprezanja orosilo znojem. - Da skratim tu mučnu priču,

75

udala sam se za njega u roku od tri meseca. Bila sam potpuno zatreskana u njega; tada sam se prvi put zaljubila...

Dţim je dohvatio krpu i brisao pastuva, sve vreme osluškujući bol u njenom glasu. - Šta se onda dogodilo?

- Imao je divnu viziju budućnosti za nas dvoje. Ja sam bila jedna od troje ljudi na celom univerzitetu na katedri za ornitologiju. Imala sam savršen prosek i bila sam asistent profesoru Dţejkobu Varneru. Ĉetiri godine sam se obučavala pod vodstvom najpriznatijeg ornitologa na svetu. Moja specijalnost bile su retke i egozotične vrste. Kao i ptice grabljivice. - Zastala je, pa pogledala Dţima. Lice joj je bilo zajapureno. - Dţek je govorio da ćemo biti izvanredan tim. Ţeleo je da uvozi i izvozi ptice iz dţungle i da ih prodaje zoološkim vrtovima širom sveta. Nedostajala mu je stručnost uprkos znanju o upravljanju takvim poslom.

- Hoćeš da kaţeš da se zbog toga oţenio tobom? Uspela je da smogne bolan osmeh. - Ne.... znam da

me je voleo na početku. Isprva smo oboje bili oduševljeni mogućnošću da zajedno gacamo svim dţunglama sveta u potrazi za egzotičnim pticama.

- Dovde je zvučalo dobro - tiho je rekao. - Definitivno sam imala ruţičaste naočare na očima -

kruto se sloţila Dal. - Prve dve godine smo proveli u potrazi za pticama na Amazonu i na Dalekom istoku; identifikovala sam ih i gledala kako ih Dţek pakuje u sanduke i šalje u zoološke vrtove. U početku sam mislila da je njegovo oduševljenje pticama u redu. Negde pri kraju treće godine, više ga je uzbuđivao viseći papagaj sa Malajskog poluostrva nego naš brak. Bio je u potpuno

76

obuzet ţeljom da zaraduje sve više i više novca. Poslednje dve godine braka bile su varka. Nekako smo dopustili da naš odnos zahladi i sve više se udaljavali jedno od drugog.

Dţim je bez reči nastavljao da timari Poleta, a um mu je grozničavo radio. Gordon je iskoristio njen idealizam i poverenje da dobije ono što ţeli. Spopao ga je bes i on na časak kradomice pogleda Dal. Ĉinilo se da je van sebe zbog svog priznanja, ali je nastavljala da timari konja. Preplavio ga je osećaj bespomoćnosti; nikakvo čudo što je izgledala premoreno kad ju je pre tri godine prvi put video. Gordon je Dal uzeo sve, čak i njen osećaj za sopstvenu ličnost, i iskoristio to u sopstvene svrhe.

- A šta je s tobom? - Sa mnom? - ponovi Dţim, pa spusti ruku između

Poletovih lopatica. Blago mu se nasmešila. - Ja ti ovde istresam svoju

ţivotnu priču, a toliko malo znam o tebi. Sigurno si srećno oţenjen i imaš gomilu dece?

Sad je bio red na njega da se smeši. - Da li tebi tako izgledam?

Dal je zamišljeno prošla četkom kroz Smokijevu svilenkastu grivu. - Da. Izgledaš kao da si oţenjen. - A onda je smušeno slegnula ramenima. - Neki muškarci prosto ostavljaju utisak da su srećno oţenjeni.

- Shvatam... - Pa, jesi li?

Odmahnuo je glavom, četkajući Poletova leda. Pastuv zanjišta i podiţe glavu s izrazom apsolutnog zadovoljstva. - Ne još. Prosto još uvek nisam sreo pravu ţenu.

77

Smogavši osmeh, Dal promrmlja: - Zena koja te bude dobila biće prava srećnica. - Hvala ti. I ja mislim da će srećnik biti muškarac koji bude uspeo da dopre do tebe i prevazide tvoje iskustvo iz prethodnog braka. Dal je odvezala Smokija i povela ga u njegov pro- strani boks. - Ja sam rešila da ostanem sama - kazala je. - Brak nije za mene. Zatvarajući vrata Poletovog boksa, Dţim se okrenu i pride Dal. Zagonetan osmeh mu je senčio lepo izvajana usta. - Pusti da vreme zaleči tvoje viđenje braka - reče i stade. Boţe, izgledala je tako zavodljivo dok joj je kosa razbarušeno padala po rumenom licu. Dţim je ţeleo da pruţi ruku i lagano dodirne njen obraz, samo da oseti njegovu baršunastu mekoću. Toliko toga je ţeleo da učini - mogao da učini samo kad Dal ne bi tako plašljivo beţala od njega... Dal obori trepavice, nemoćna da podnese neţnost koja je gorela u njegovim očima boje meda. Odjednom ju je savladala stidljivost i nesigurnost u njegovom prisustvu. - Ĉuj - zaustila je, glasom jedva glasnijim od šapata - u vezi s onim noćas... - Bilo je vrlo posebno - muklo je uzvratio Dţim. Podigla je bradu, a safirnoplave oči zablistaše od suza. Netremice ga je gledala. Sta ju je nagnalo da pomisli da ne moţe da veruje Dţimu Trimejnu? Stajao je na samo nekoliko centimetara od nje, ruke je opušteno podbočio o kukove svojih iznošenih farmerica i delovao joj je neverovatno samouveren i zgodan. Sama spoznaja da je u njoj preostala trunčica poverenja, potpuno ju je potresla. A ono što je ostalo od njenih zdrobljenih emocija sada se

78

pruţalo ka njemu poput stabljika novog ţivota. Ovaj put, pod njegovim istraţivačkim pogledom, Dal se nije opirala svojim osećanjima.

- Da... bilo je veoma posebno... Ti si bio poseban... Spori osmeh izvio mu je uglove usana. - Razgovor

o nekom iskustvu ima isceljujuće dejstvo, Dal. Ne moraš mi se izvinjavati. - Glas mu je postao tiši. - Ispričala si mi jedan deo svog iskustva i za mene je to dar.

- Dar? - ponovila je muklim glasom, boreći se da zaustavi suze koje su nadirale.

- Dar tvog ţivota koji si podelila sa mnom. Drago mi je da se to dogodilo i bilo mi je drago da sam mogao da budem uz tebe. - Dţim pruţio ruku da pomiluje neţnu liniju njene vilice. - Suze koje dvoje ljudi podeli medu sobom najveći je od svih darova. One su znak najvišeg stepena poverenja i za Navaho Indijance jedan od najvaţnijih stvari koje ljudi mogu iskaziti pred drugom osobom.

- Šta? Suze ili poverenje? - pitala je Dal, drhteći pod njegovim laganim dodirom.

- Oboje. Ako otvoreno plačeš u mom naručju, zar to nije znak poverenja? - tiho je pitao. Bezmalo je podlegao porivu da pruţi ruke i neţno je privuče u zaštitnički zagrljaj. Dţim je video patnju i nesigurnost u njenim očima i ţudeo je da joj ublaţi unutrašnji bol. On to moţe. Znao je da on to moţe...

- Ja... nikada nisam plakala pred Dţekom. Smatrao je da su suze znak slabosti. - Skrhano je slegnula ramenima i napravila korak da se udalji od Dţimovog moćnog prisustva.

- Neki muškarci ih smatraju znakom slabosti. -Ati?

79

- Ja ih smatram znakom poverenja. I isceljenja. - Pretpostavljam da si i ti nekad plakao? - izazivala ga

je, setivši se da za onih nekoliko godina braka ni- kada nije videla Dţeka kako plače.

- Mnogo puta - uveravao ju je. Uhvatio ju je za ruku i polako poveo niz središnji prolaz prema izlazu.

- Da li te je majka učila da su suze u redu? - Dal je bila izbezumljena zbog snage njegove ruke na njenom laktu. Dţim je bio previše blizu, tako opojno blizu da je ţudela da se opet nade u bezbednoj luci njegovog zagrljaja. Da još jednom pronađe to isceljujuće mesto koje je tako čudesno procvetalo medu njima ranije tog jutra.

- Da. Kao što sam ti već rekao, plemenom Navaho Indijanaca upravlja ţena i njoj se ukazuje počast. Navaho muškarci shvataju da su ţene u nekim stvarima snaţnije od muškaraca pa se trude da budu otvoreniji, baš kao one. Kada ţena plače, ona se pročišćava. Naši muškarci su bezbroj vekova posmatrali taj čin i shvatili su mudrost u njihovom ponašanju. - Smešio joj se, a vedrina je tinjala u dubinama njegovih očiju. - Muškarac snagu i mudrost dobija od svoje ţene. Zato se ţenama ukazuje poštovanje.

Njegova filozofija je inspirisala Dal i još jedan deo njenog bića se opustio pred njim. - A ipak niste slabi i meki poput ţena.

Grohotom se nasmejao. - Svaki pol ima nešto da da onom drugom. Kao što nama ţene daju emotivnu snagu, mi njima nudimo svoju sposobnost da lovimo i zaštitimo njih i njihovu decu.

Deca... Na tren je Dal čvrsto zatvorila oči. Boţe, koliko je samo ţelela da ima decu. Toliko ih je volela i tako dugo

80

je priţeljkivala da ima dete. Ali Dţek nikada nije hteo da bude vezan porodicom. I kad ju je ţeleo u krevetu, uvek bi se postarao da se zaštiti od neţeljene trudnoće. Poslednje dve od tih šest godina provela je u pustinji bez topline... bez stvarnih osećanja i sada je Dţim Trimejn tiho ušetao u njen ţivot i dao joj novu nadu, obnovio ţudnje za koje je mislila da su zamrle.

- Sviđa mi se tvoj pogled na ţivot, Dţime - priznala je, zastavši na poslednjem gazištu drvenog stepeništa što je vodilo ka zadnjim vratima. Taman je htela još nešto da kaţe kad je čula udaljeni zvuk helikoptera kako para vazduh u kasnim jutarnjim časovima.

Ĉuo ga je i Dţim i okrenuo se u pravcu buke. - Ref se vratio - reče Dal, pokazujući prema

helikopteru koji je brzo primicao na plavetnilu neba. Uputila mu je turoban osmeh. - Biće bolje za tebe da je u dobrom raspoloţenju ili će verovatno odbiti tvoj plan.

- Očekivala si da se vrati rđavo raspoloţen? Dal slegnu ramenima. - Dţime, pre godinu dana Refu

su ţena i dete umrli na porođaju i on to još uvek nije preboleo. Ref obično izlazi na kraj sa svim poslovima, ali je od tada mnogo toga pustio niz vodu. _ Pogledala je naviše ka njemu. - Pre šest meseci ovamo sam došla iz dva razloga. Prvi je da pobegnem od Dţekovog uticaja nakon razvoda, a drugi da pokušam da pomognem Refu da prebrodi ovaj strašan period u ţivotu. Trudim se da vodim knjigovodstvo i da se staram o investicijama koje Tri Ka čine solventnim. Ali nemam Refovu poslovnu pronicljivost. A on je previše ophrvan patnjom da bi normalno obavljao svoj posao. Stisla je usne dok je posmatrala kako helikopter lebdi

81

iznad kruţne betonske ploče u daljini. - Ref je išao u Denver da pozajmi novac od banke. Ne znam da li su mu odobrili pozajmicu ili ne. Ako nisu, stvari na ranču će biti još teţe... - Grizla je donju usnu, očiju pomračenih od brige.

Dţim joj je stegao mišicu, pa pustio da mu ruka slobodno padne uz bok dok je posmatrao sletanje helikoptera i sve sporije okretanje elisa. - Dobio je pozajmicu - reče on.

Dal ga zbunjeno pogleda. - Otkud bi to mogao znati? - Osećaj - reče on uz osmeh. Dal se zlovoljno osvrnula ka njemu. - Rukovodiš se

instinktom baš kao ţene. –A ti? - Ne, a trebalo bi. Dţek me je toliko smlavio da je

pravo čudo što sam uspela da preţivim taj brak - priznala je.

- To je sada svršeno, Dal. Povratila si se. Uskoro ćeš opet stajati na svojim nogama - muklim glasom joj je obećao. Sada je bio red na nju da se nasmeši. Ali nije to bio srećan osmeh. - Da li ti to tvoj instinkt kaţe? - pitala je i krenula prema helikopteru iz kog se Ref iskrcavao. Dţim joj se pridruţio, uzvraćajući joj osmeh. - Da, baš tako.

4.

82

Dţim je zakijučio da je cela porodica Kinkejd zaista nešto posebno. Ref Kinkejd je bio tipičan rančer; činilo se da su ga Stenovite planine oblikovale u svojim krševitim, granitnim liticama. Bio je visok i zračio je snagom, brzo je procenio Dţim dok je sa Dal koračao prema heliodromu. Dalin brat je imao četvrtasto, beskompromisno lice, nedokučive tamnoplave oči i kao gavran crnu kosu. Dţimu nije Dal morala reći da je Ref doţiveo tragediju; njeni tragovi su bili jasno urezani u dubokim borama u uglovima usana i tamnim dubinama krupnih, inteligentnih očiju. Premda je imao široka i snaţna ramena, delovala su skrhana.

Dţim je ostao pozadi kad je Dal potrčala u susret starijem bratu, uzviknula njegovo ime i bacila mu se ruke oko vrata u znak tople dobrodošlice. Na tren je Dţim zavideo Refu Kinkejdu. Dalijino lice je sinulo, usta su izgubila napetost i na njima je procvetao osmeh kojim je dočekala Refa. Nosio je plavu košulju, farmerice i iznošene čizme. Ref je zagrlio Dal, ali mu je pogled ostao prikovan za Dţima. Dţim je mirno stajao pod intenzivnim procenjivačkim pogledom rančera, i osetio Refov oprez. Da U je svim Kinkejdovima usadeno prirodno nepoverenje u strance? Znao je da deo tog nepoverenja potiče od surovih i teških uslova rančerskog ţivota gde ima malo ljudi izuzev članova najuţe porodice. Stranci dobro prouče pre nego što ih precizno kategorišu.

Podigavši se na vrhove prstiju, Dal je brzo poljubila Refa u obraz. - Pa - bez daha je šapnula, odmičući se - jesi li uspeo?

83

Ref je klimnuo glavom, ne ispuštajući iz vida vitkog muškarca na tri metra od njih. - Jesam - rekao je potmulim glasom, uputivši sestri jedan od retkih osmeha. - A ko je ovo?

- Dţim Trimejn. Ref je prebacio koţnu akten-tašnu u levu ruku i

krenuo prema njemu. - Ah, da, momak iz Ministarstva. Dal ga zabezeknuto pogleda. - Ti ga znaš? - Njegova sekretarica je zvala pre par dana. Ostavio

sam ti poruku na stolu. Pogledala je Refa s puno strpljenja. Nije prvi put da

misli da je uradio nešto što nije. A ona nije imala srca da mu kaţe da nije našla nikakvu poruku. - Baš tako. Dođi da ga upoznaš. Ţeli da porazgovara s tobom o nekom poslu.

Rančer se oštro zagledao u svoju sestru kao da pokušava da dokuči otkud ta iznenadna vedrina u nje- nom glasu. - Mislio sam da se tiče samo tebe.

Proturila je ruku kroz Refovu i prekorila ga: - Hajde-de, veliki brate, prestani tako da me gledaš. Upoznaj se sa Dţimom pa da idemo u trpezariju na ručak. Umirem od gladi!

Ref joj je uputio još jedan preneraţen pogled a onda ga brzo sakrio kad se zaustavio ispred Dţima Trimejna. Dal ih je predstavila jedno drugom a kad su dvojica muškaraca rukovala, svaki je procenjivao čvrstinu stiska onog drugog. Bez puno reči, Ref ih je oboje poveo prema kući.

Dal bi povremeno kradomice pogledala ka bratu. Ona i Dţim su sedeli jedno pored drugog, s Refom na čelu

84

hrastovog stola. Sunce je ulazilo kroz prozore, uokvirene drvenarijom od kedrovine, koji su se protezali od poda do plafona, i naglašavali crvenkastu nijasnu dobro uglačanog poda. Mili je kao kvočka budno pratila Refa otkad je ušao u kuću, a onda ih je poslala u trpezariju. Po prvi put posle dugog vremena, Dal je osećala neverovatnu glad i počistila je svaku trunčicu Miline pečene tunjevine, zelene salate i debelu krišku domaćeg hleba. Ref bi povremeno izvio obrvu posmatrajući je, ali nijednom rečju nije prokomentarisao njen dramatično pojačan apetit.

Kućepaziteljka je pokupila njihove prazne tanjire i srebrni escajg, sipala im sveţe skuvanu kafu i ostavila ih u tišini u trpezariji. Ref se zahvalio i zavalio u stolicu, proučavajući Dţima.

- Dal mi kaţe da ţelite o nečemu da razgovarate sa mnom.

Dţim klimnu glavom, sa belom šoljom za kafu u rukama. - Tako je, gospodine Kinkejde.

- Vaša sekretarica je rekla da se tiče Dal. Nije pominjala da se tiče mene.

- Pa - zausti Dţim, oklevajući i osvrćući se preko stola prema Dal - bilo je neophodno da prvo porazgovaram sa Dal i saznam slaţe li se da nam pomogne. U tom slučaju, neophodno je da dobijem i vašu dozvolu.

Ref se namršti i pognu napred, spuštajući laktove na sto. - Dozvolu za šta?

Dal je zatekla sebe kako steţe šolju skoro do tačke pucanja. Zašto joj je odjednom stalo da li će Dţim ubediti Refa da mu dozvoli da ostvari svoj plan za hvatanje kradljivaca ptičjih jaja? Dok je Dţim objašnjavao Refu

85

svoj predlog, nastojala je da shvati promenu u svojim osećanjima prema Dţimu i zašto je sada na njegovoj strani. Kad je ona to odlučila da sarađuje s njim? pitala se. A onda joj se vratila dirljiva uspomena na noć kad ju je drţao u naručju dok je ona vrištala od bola i straha. Bacila je pogled prema Dţimu i videla da je neţnost i dalje prisutna uprkos ozbiljnom izrazu lica. Njegove izvijene usne, način na koji mu se skupljaju i šire oči, kao i umirujući melem njegovog glasa bili su razlozi zbog kojih je osvojio njenu podršku.

Brzo je pogledala brata i videla kako mu se lice smračuje i mršti. Refu se nije dopalo Dţimovo objašnjenje; to je bilo lako videti. Taman se spremala da se ubaci u razgovor i brani Dţima kad se njen brat okrenuo prema njoj.

- Gordon je uključen u to? Jesi li to znala, Dal? Dal je skupila usta. - Da, Dţim mi je rekao - tiho

je priznala, nemoćna da izdrţi bratovljev pogled ispunjen nevericom.

- Prokletstvo, gospodine Trimejn, nema nikakve šanse da dozvolim da se ona nade u njegovoj blizini.

Dţim se nosio sa rančerovim neumoljivim pogledom. Nije krivio Refa što se trudi da zaštiti svoju sestru od Gordona. - Dal neće biti ni blizu akcije, gospodine Kinkejde. Voleo bih da za dve nedelje dođe u Denver i radi sa mnom na lociranju svih visokih gnezda ptica grabljivica na vašem ranču i u rezervatu za divlje ţivotinje koji se graniči s vašim imanjem. A dve nedelje kasnije, na konjima ćemo otići da ih sve lociramo. Posle toga, ostaviću svoje ljude u zasedi na određenim mestima gde će čekati da se Gordonova ekipa pojavi.

86

Kad stigne dojava, helikopterima ćemo poslati ekipu koja je obučena specijalno za takve situacije.

Ref ga je netremice gledao. - A šta ako se Gordon pojavi ranije, dok vi obilazite gnezda, gospodine Trimejn? - Naglo je ustao, a nozdrve su mu brzo skupljale i širile. - Stupi li nogom na ovo imanje, Gordon je mrtav čovek i on to zna. Razlozi su lične i porodične prirode. Ubiću to kopile golim rukama ako mi se pruţi prilika. Mislim da se neće usuditi da pokuša da potkrada gnezda na Tri Ka. U suprotnom, Gordon je veća budala nego što sam mislio. - Gurnuvši ruke u dţepove, Ref se okrenuo, pa šetkao celom duţinom trpezarije.

Dal je kradomice pogledala preko stola prema Dţimu. Refovo praskanje ga nimalo nije pokolebalo. A ipak, na njegovom licu se videlo saosećanje, i od toga joj je srce zaigralo u grudima. Ref je imao neuglađenu ljupkost koja je dodatno ogrubela posle tragedije. Posmatrajući Dţima, Dal je počela da shvata da ljubaznost i naklonost tinjaju tik ispod površine i zbog tog otkrića proţeo ju je euforičan osećaj od koga joj se zavrtelo u glavi. Nikada nije upoznala takvog muškarca - nekoga ko je toliko prijemčiv i osećajan prema drugim ljudima - i zatekla je sebe kako priţeljkuje priliku da ga bolje upozna.

- Refe, ako ne pomognemo Dţimu, umesto njega će doći Ef-Bi-Aj. Da li stvarno ţeliš one nespretnjakoviće s Istoka na našem ranču? Stići će u vreme kad se krave tele, a stada sele na severne pašnjake. Znaš šta helikopter moţe da učini kravama i mladuncima. - Dal je pogledala ka Dţimu, a on ju je posmatrao bez reči. Dvadest četiri sata ranije odbila je njegov predlog; sada je na njegovoj strani. Okrenula se u stolici i susrela se s Refovim

87

mraćnim pogledom. - Ef-Bi-Aj će doći helikopterima i kamionima. Dţim barem pred- laţe da idemo konjima, a tako nećemo uznemiriti ni krave, ni ptice niti njihova gnezda.

Ref je besno gledao mimo nje ka Dţimu. - Razmisliću o tome - glas mu je ličio na muklu tutnjavu, a onda je dodao: - Gospodine Trimejn, pođite sa mnom.

Dal ustade. Šta je to Ref naumio? - Šta...? - Ovo je razgovor između muškaraca, Dal - upozorio

ju je. Stisla je usne, shvatajući da je Ref rešio da opet

preuzme ulogu vrhovnog gospodara. Nije bilo nikakve svrhe raspravljati se s njim kad nešto naumi, pa je po- gledala Dţima s izrazom izvinjenja. - U redu - promrmljala je. - Biću u štali sa Lisem.

- Pazi se, Dal. Tog crnog davola niko nije jahao već pet dana.

- Za ime boga, Refe, mogu sama da izadem na kraj s tim!

- Taj pastuv ima ziu narav. Dal besno pogleda brata. - Mogu da se brinem o sebi! -

S tim rečima je izjurila iz trpezarije. Dţim ju je posmatrao kako odlazi a onda se okrenuo

ka Kinkejdu. - Da li je to onaj crni arapski konj kog sam malopre video.

Ref glasno frknu, okrenu se na peti i zaputi ka radnoj sobi. - Da. Kupio sam ga pre nešto više od godinu dana. Imao je četiri godine. Lis je arapsko ime, znači Lopov, a taj pastuv bi čoveku ukrao ţivot samo li dobije priliku. Do đavola - gunđao je, prolazeći tankim, mršavim

88

prstima kroz kosu. - Ponekad pomislim da Dal iskušava sudbinu. Ponekad pomislim da pokušava da se ubije...

Dţim mu je koračao uz rame. Bio je nekoliko centimetara niţi od Refa. - Jutros se na konju drţala kao profesionalac.

- Hmm. - Da ne pominjem orla. Nema mnogo ţena koje bi

imale hrabrosti da se nose s divljom i velikom pticom. Ref je gurnuo vrata radne sobe, prošao pored radnog

stola i stigao do ormarića s pićem. - Na neki način, svi Kinkejdovi su ludi kao struja. Odgajani smo da rizikujemo - reče on. Preturao je po ormariću i našao dve čašice. Izvukao je bocu viskija. - Moţe.

Dţim odmahnu glavom, sede na koţni kauč i prekrsti noge. - Ne, hvala, vi samo izvolite.

Pošto je nasuo viski, Ref je seo za radni sto. Skupio je oči i radoznalo pogledao Trimejna. - Na neki način, Dal je najslabije od troje Kinkejdove dece. Ket, naša srednja sestra, ima čeličnu kičmu kao i ja. Obišla je ceo svet kao stručnjak za rešavanje problema u rudnicima. Svaki dan stavlja glavu u torbu. - Otpio je gutljaj viskija i zavalio se u stolicu, a deo napetosti mu je nestao s lica. - Dal je najmlađa. Kao deca, Ket i ja smo je puštali da ide s nama i uvek smo morali da pazimo za nju. Nije bilo dovoljno spretna da na konju preskoči provaliju ili da prepliva reku koja se izlila iz svog korita.

Dţim klimnu glavom i osmehnu se sam sebi. Preskakanje provalije i plivanje u nabujaloj reci na leđima konja nije mu zvučalo nimalo pametno. - Šta hoćete da kaţete? Da Dal nije u stanju da se izbori za sebe u izvesnim okolnostima.

89

- Ona je beba u našoj porodici, gospodine Trimejn. Začas zaplače zbog povređene ţivotinje, ili zato što smo ja ili Ket slomili ruku ili upali u nevolje. - Ref se još naglašenije mrgodio. - Ona je krhka u poređenju s nama. To hoću da kaţem. E sad, da ste hteli da vam pomognemo Ket ili ja, rekao bih: „Nema problema". Aii ovde se radi o Dal.

- A to znači? - Dţim je sreo i nepokolebljivo drţao Refov pogled.

- Koiiko toga vi znate o njenom ličnom ţivotu, gospodine Trimejn?

- Ne mnogo. Znam samo da se nedavno razvela od Gordona.

Ref iskapi ostatak viskija pa spusti čašicu na sto od trešnjinog drveta. - U običnim okolnostima, porodična stvar je porodična stvar - počeo je. - Nemate predstavu šta traţite od Dal. Sumnjam da je ona svesna koliko je vaš plan potencijalno opasan po njen napredak.

- Nastavite. - Po mom mišljenju, Gordon se njome oţenio iz samo

jednog razloga: zato što je stručnjak za ornitologiju. Vukao ju je preko cele planete, iscedio je svaku kap ţivotne krvi iz nje. Ona nije stvorena za takav način ţivota, gospodine Trimejn. Zahvaljujući Gordonu, tri puta je bolovala od malarije dok su lovili retke ptice u dţunglama Azije. - Oči su mu izgubile sjaj i postale grube. - Treći put, zamalo nije umrla. Odleteo sam u Hong Kong gde je bila hospitalizovana. Gordon je otišao na Tajland i ostavio je da se sama bori za ţivot.

Dţim se uspravi, stiskajući ruke između butina, a crte lice mu otvrdnuše. - Shvatam.

90

- Ne, ne shvatate. Ne još - zareţa Ref. - U poslednjim danima vijetnamskog rata bio sam pilot vojnog helikoptera. Znam šta znači zakačiti malariju i dizenteriju. Svakome se to desilo, pre ili kasnije. U vreme kad smo mi saznali da se razbolela, Dal je u Hong Kongu bila na ivici smrti. Ostavio sam Tri Ka i odleteo tamo. Video sam mnogo muškaraca koje ta bolest ispila i opustošila, Trimejne, ali nikada jednu ţenu. - Duboko je udahnuo, nastojeći da obuzda bes koji mu je plamteo u očima. - Dal je visoka i ima građu s kojom bi lako nosila šezdeset kilograma. Kad sam ja otišao u Hong Kong ona je spala na jedva četrdeset, Trimejne. Ĉetrdeset prokletih kilograma. Bila je kost i koţa. Od njenog doktora sam saznao da ju je Gordon drţao u dţungli tri nedelje pre nego što je odlučio da joj je potrebna medicinska pomoć. Zato je Dal, povrh malarije, zakačila i barsku groznicu. Nedelju dana sam Proveo u njenoj bolničkoj sobi i molio se da preţivi. Prokleto malo je falilo dane uspe.

91

Negde duboko u Dţimu razbuktao se bes, pa je udisao polako, nastojeći da se primiri. Dal je pregrmela toliko toga... toliko... - Šta se onda dogodilo?

Refove oči blesnuše. - Doveo sam je nazad u zemlju i ovamo na Tri Ka da se oporavi. Za sve to vreme, Gordon je dva puta stupio u kontakt s njom. Jednom telefonom, a drugi put je poslao razglednicu. Nije poslao čak nijedno vraţje pismo. Samo ušljivu razglednicu. Iskoristio ju je tako da čovek ne poveruje. Ni dan danas ne razumem zašto je Dal tolilco dugo ostala s njim.

- Svi pravimo greške, Kinkejde. Moţda su naše manje uočljive na prvi pogled nego njene, to je sve.

Ref klimnu glavom i protrlja lice. - Ima toga još. Jedini razlog što vam sve ovo govorim je taj što ţelim da shvatite da Dal nije spremna. Sada je strahovito krhka. Nakon što se oporavila od poslednjeg napada malarije, Gordon se čudesno pojavio u pravom trenutku da je odvuče nazad preko okeana. Ĉim je stigao, izveo sam ga napolje i prebio ga na mrtvo ime. - Ref je dopustio sebi da mu osmeh divljačkog zadovoljstva prede preko isklesanih usana. - Prošao je sa slomljenim nosom, a ja sam povredio zglavke na prstima. Ali vredelo je. Tada sam ga upozorio da ču dovršiti posao ukoliko ikada ponovi nešto slično.

- Šta je Dal mislila o tome što ju je Gordon ostavio samu?

- Dotle je već počela konačno da prihvata činjenicu da je Gordon ne voli i da ţeli samo njeno znanje. Jedne noči su se ţestoko posvađali. A već sledećeg jutra, Dal je spakovala torbu i otišla s Gordonom, govoreći da će sada sve biti kako treba. Pomirili su se, valjda.

92

Ne znam šta joj je taj nitkov obećao, ali je ona stvarno delovala srećno kad je odlazila s njim.

- Kad je to bilo? - Pre godinu dana. - Ref je ustao i nemirno šetkao po

radnoj sobi. - A onda, pre šest meseci, dobio sam histeričan telefonski poziv od Dal. Tada se nalazila u San Francisku. Ona i Gordon samo što su stigli iz Indonezije. - Zastao je, a izraz lica mu je najednom odraţavao sav umor; turobnih očiju piljio je u Dţima.

- Toliko je jecala da sam skoro nisam ništa razumeo šta govori. Trebalo mi je dobrih deset minuta da je privolim da se sabere kako bi govorila razgovetno. - Usne su mu se pretvorile u krutu liniju. - Nikada je nisam čuo takvu, ni pre ni posle...

Dţim se ustao, napetost je strujala njime dok je pomno posmatrao rančera. Usta su mu se osušila i čuo je gnev u Refovom giasu. - Šta joj se dogodilo? - hteo je da zna. Isuviše dobro se sećao njene reakcije tog jutra i njenih vrisaka.

Ref je oborio pogled na prašnjave čizme. - Tek u skorije vreme sudovi i društvo u celini priznaju da neki muţevi siluju svoje ţene...

Grlo mu se steglo i on se nepokolebljivo zagledao u Refa. Tišina između njih je postala teška. Dţim je nesvesno skupio šake u pesnice. Bes je izronio na površinu zajedno sa ogorčenošću dok je u glavi listao svaku njenu reakciju na njega. Silovanje. Reč je u njemu zapalila ledeni bes. Ne bi imao nimalo milosti prema čoveku koji je u stanju da tako napastvuje ţenu. Video je Refa kako se rve sa vrlo stvarnom mrţnjom.

93

- Zbog toga Gordon zna da ću ga ubiti ako se pojavi blizu Dal. - Pogledao je Dţima. - Nisi bio ovde da čuješ njene vriske i košmare. Ne mogu ti nabrojati koliko sam se puta probudio noću i našao je na onom kauču u dnevnoj sobi, zapletenu u mreţi košmara - hrapavo je šaptao. - Šest meseci. Šest meseci čistog pakla. - Umorno je slegnuo ramenima. - Dal tek počinje da se oporavlja od toga. Sama. Neće da razgovara ni sa mnom, ni sa našim roditeljima, čak ni sa Mili. Koliko je brutalno bilo zna samo Dal. Trudi se da se sama izbori s tim i ne uspeva joj.

- Potrebna joj je pomoć - tiho se sloţio Dţim. Ref frknu i nasu sebi još jednu čašicu viskija. - Ponaša

se tipično za Kinkejdove: neće da traţi pomoć. Učeni smo da se snalazimo sami, da se staramo o sebi i da tako preţivljavamo. Pa, Dal to preţivljavanje teško ide od ruke. Krhka je, gospodine Trimejn. Poput fine šolje od kineskog porcelana, slomiće se ako nanesete preveliki pritisak. Poznajem je. Znam njena ograničenja. Posmatrao sam je ovih šest meseci ovde na ranču. Jedino što uspeva da je izvuče iz ljušture depresije i poniţenja je njen rad sa surim oriom i jahanje. - Zavrteo je glavom. - Zato je vaš dolazak ovamo i istresanje tog plana njoj pred noge nešto što joj nikako ne tre- ba. Moţda ćete sada razumeti zašto se ne slaţem s tim planom. Radije bih saradivao sa Ef-Bi-Ajem samo da je zaštitim od bilo čega što bi je moglo koštati emocija.

Dţim klimnu glavom, prilazeći ormariću s pićem. Nasuo je sebi čašicu i iskapio je u jednom gutljaju. Vatrena tečnost ga je pekla celim putem naniţe, pa je malo ublaţila patnju zbog Dalinog iskustva. - U redu.

94

gospodine Kinkejde. Odstupiću. Ne ţelim da joj nau- dim, baš kao ni vi. Previše je posebna...

Ref je uspeo da smogne osmeh jednim krajem usa- na. - I vi to vidite u njoj, zar ne?

-Šta? - Tu čistotu koju Dal poseduje. Deo nje je još uvek

detinjast i neokaljan uprkos svetu kroz koji svi gmiţemo i koji preţivljavamo iz dana u dan.

Tuţno klimajući glavom, Dţim je tiho odgovorio: - Da, osećam je. - Pruţio je ruku. - Biće bolje da kre- nem. Hvala vam na pomoći, Kinkejde.

- Zovi me Ref. Dţim se ćvrsto rukovao. - Spakovaću torbu i po-

zdraviti se sa Dal. Ostaćemo u kontaktu a Ef-Bi-Ajev plan ću vam javiti što je pre moguće.

- Dobro. Kinkejdovi i čuvari ţivotne sredini su pri- jatelji već jako dugo, Dţime.

Dţim je upravo zatvarao vrata kamioneta kad je Dal izbila iza ugla kuće. Izgledala je neverovatno lepo na ţivahnom crnom arapskom pastuvu koji je plesao pod njenim osećajnim rukama. Osmehnuo se naviše ka njoj. Pomislio je kako u tom trenutku izgleda srećno i osetio kako mu se telo zateţe od ţelje za njom. Uprkos uţasu i traumi koje je pretrpela od Gordona, Dal Kinkejd je, u njegovoj glavi i srcu, bila ţena u punom smislu te reči. Razmenili su tople osmehe dok je za- ustavljala pastuva na metar od njegovog kamioneta.

- Kuda si krenuo?

95

- Vraćam se u Denver. Tvoj brat i ja smo završili posao.

Dal otera kosu s očiju pa se namršti. - Ne razumem. Da li će Ref dozvoliti da radimo na problemu krivolovaca?

- A kad si se ti to predomislila? - zadirkivao ju je. Srčana je, to je morao da prizna. I smatrao je da Ref nije u pravu kad je reč o njenoj hrabrosti i to da Kinkejdovi imaju kičmu od čelika. Ne, Dal poseduje tu hrabrost, iako je Ref suviše zaslepljen svojom ljubavlju i brigom da bi video.

Sjahala je s konja i prišla mu, a osmeh joj je lagano nestajao dok je proučavala njegovo lice. Dţim je ose- ćao njeno zagledanje jednako jasno kao da je pruţila ruku i pomilovala ga. - Od rano jutros. Šta nije u re- du? Zar se Ref nije sloţio s tvojim planom? Mislila sam da si tokom ručka shvatio da hoću da radim s tobom. Znam da nismo razgovarali o tome pre nego što je Ref zahtevao da popriča s tobom u radnoj sobi.

Dţim se oslonio na kamionet i prekrstio ruke, pomno je posmatrajući. - Ref brine za tvoju dobrobit, Dal.

Napravila je grimasu. - O da, moj previše zaštitnički nastrojeni brat. Nemoj mi reći da nije pristao?

Dţim je oklevao, pa rekao tišim tonom: - Obojica smo smatrah da bi bilo najbolje da se ti kloniš cele te situacije, Dal.

Ljutnja planu u tim safinoplavim očima i ona ispravi ramena. - Otkad to vas dvojica upravljate mojim ţivotom? Vi muškarci ste svi prokleto isti, mislite da moţete da naređujete ţeni!

96

- Ĉuj, Dal, nismo tek iz hira odlučili da odustane- mo od tog plana. Pesnice je spustila na kukove, zaţarenih očiju, obra- za oblivenih rumenilom. - Sam si rekao da je potrebno samo da ti u kancelariji pokaţem lokacije visokih gnezda ptica grabljivica, a kasnije da izađemo u planinu da ih nađemo. Dţek neće biti tu. I kako me to moţe povrediti? Ne uspevam da vidim vezu izmedu te dve stvari. Ako mene pitaš, mislim da Ref ovaj put preteruje. - Baš kao i ti kad smo prvi put razgovarali o tome, Dai? - podsetio ju je. - Pa - rekla je - tada je bilo drugačije. - Kako drugačije? - ispitivao je, ne popuštajući pred njenim besnim pogledom. - Pa - ti si u pitanju - promucala je pa prekrstila ruke. - Ja sam ista osoba koja sam bio juče. Zbog čega si se predomislila? Liznula je donju usnu. - Verujem ti, do đavola. A sad, Dţime, hoćeš li prestati da me ispituješ? Spori osmeh razlio mu se licem. - Veruješ mi? - Nemoj da se šepuriš zbog toga. Dţim je progutao svoj osmeh, a oči boje meda ostale su ozbiljne. - U redu, neću te više propitivati u vezi s tvojom odlukom. Poprilično je porumenela zbog toga. - Pusti me da idem da razgovaram s Refom. Zar on ne shvata da je to samo izlet u planine i ništa više! - Detaljno sam mu predočio plan. - Spustio je ruku na njenu golu mišicu i osetio sunčevu toplinu na njenom čvrstom telu. - Smatra da su šanse da naletimo na

97

Gordona prevelike da bi rizikovao da ti budeš upletena, Dal. A ja ne mogu da jemčim tvom bratu da se neće desiti da se Gordon pojavi sa svojom ekipom u isto vreme kad mi budemo traţili gnezda. Ići ćemo u planine otprilike dve nedelje pre nego što bi oni trebalo da stignu. Dotle mladunčad još neće biti dovoljno zrela.

Dal mu je pruţila Lisove vodice. - Izvoli, odvedi ga nazad u štalu, Dţime, neka ga rasedla neko od radnika. A onda se vrati unutra. Ref će popustiti kad bude shvatio da ja to ţelim da uradim...

Dal je srce počelo snaţno da bije u grudima dok se tiho pribliţavala Refovoj radnoj sobi. Kad je ugledala iscrpljenost na njegovom izbrazdanom licu, preplavio ju je talas saosećanja. Ţivot ga nije mazio protekle trideset i četiri godine. A onda je sumorno sagledala sopstvenu situaciju; ni ona ne moţe da se pohvali lepim ţivotom.

Istog trena kad ju je Ref čuo, nečitljiva maska je spala s njegovog lica i uspela da zbriše umor s njega.

- Nešto nije u redu? - pitao je, diţući pogled sa sveţnja papira ispod ruku.

Dal se blago nasmešila. - Ne. Upravo sam srela Dţima napolju u kamionetu. Spremao se da pode.

-Da. - Ţelim da radim na ovom projektu s njim, Refe -

počela je, ne ustuknuvši pred bratovljevim pogledom. Dal podiţe ruku. - Da, znam da ne moţe da ti jemči da se Dţek ili neko od krivolovaca neće pojaviti dok beleţimo lokacije visokih gnezda.

- Do đavola, Dal, suviše je opasno! - Ustao je. Preplavio ju je neki novi spokoj. Dal je bila

zaprepašćena osećanjem koje struji kroz nju poput bistre

98

reke, umiruje njene prenapete i nadraţene emocije. Da li je njena vera u Dţima bila uzrok tog spokoja? Dal je ne- koliko trenutaka uţivala u tom osećaju, nijednog tre- nutka ne ispuštajući Refov ljutit pogled. - Verujem u ono što Dţim pokušava da postigne za sve nas. Njegov plan je izvodiv uz minimalno remećenje ţivota ţivo- tinja na ranču. Ne ţelim da gomila vladinih agenata mili po celom Tri Ka, a znam da ni ti to ne ţeliš, Refe. - Glas joj je postao hrapav. - Shvatam zašto si se tru- dio da odgovoriš Dţima od toga, Refe, i volim te zbog toga. Ah pusti me da sama stojim na svoje dve noge. Nemoj pokušavati da me zaštitiš od tog velikog, rđavog sveta. Spremna sam da izađem u taj svet.

Refove obrve se izviše, a na licu mu je titralo zaprepašćenje. A onda mu se oči skupiše. - Nisi u stanju da se nosiš sa svim tim, Dal.

- Nikada se neću oporaviti od ove traume ako ne pokušam da izađem u svet i ponovo počnem da ţivim. Ne mogu se večno skrivati na Tri Ka, Refe. Moram da se opet upustim u ţivot i naučim kako da se oporavljam od njegovih udaraca, baš kao i svako drugi.

Prstima je prošao kroz kao ugalj crnu kosu. - Do davola, Dal, još si previše krhka!

Klimnula je glavom. - Da, krhka sam. I još patim. Kao i ti. - Glas joj je postao dublji. - Oboje moramo da nastavimo da ţivimo, Refe. Mislim da je ovaj plan do- bar za mene. Nateraće me da izađem u planine i odem u Denver. Moram ponovo da se vratim u društvo. - A onda je dodala: - Baš kao i ti. Oboje smo poput nojeva zarili glave u pesak, u nastojanju da se sakrijemo od vlastite tuge i bola.

99

Ref napravi grimasu pa se zagleda u nju, krupne šake raširio je na sto ispred sebe. - On je u pitanju, zar ne? Boja je buknula na njenim obrazima, ali Dal nije izbegavala Refov prodoran pogled. - Dţim? - Da. Ima nečeg između vas dvoje. Osećam to. Plave oči joj smekšaše. - Rano jutros se probudio kad sam počela da vrištim, Refe. Ĉuo me je čak iza Miline sobe, došao kod mene i drţao me u naručju. - Shvatam... - Nije ono što misiiš. Ali čak i da jeste, ne tiče te se. Blagi osmeh izbrazdao mu je lice. - U pravu si. Ono što ti činiš sa svojim ţivotom je tvoja stvar. - Verujem mu, Refe. - Ti? Ti veruješ muškarcu? Bilo kom muškarcu? - Frknuo je i obišao sto, pa se zaustavio na nekoliko centimetara od nje, trudeči se da shvati promenu koja se odigrala u njoj. - Nisam verovala nijednom muškarcu dok on nije ušetao u moj ţivot - priznala je Dal. Ref spusti ruke na kukove. - Drugačiji je - zlovoljno je kazao. Nagnula je glavu na stranu da sretne bratovljev nedokučiv pogled. - Verujem mu. To je sve što je vaţno, Refe. I ţelim da radim s njim na hvatanju kradljivaca ptičjih jaja. - U redu, mala sestrice, nek ti bude. Samo ne ţelim da te opet vidim da povređenu, to je sve. Dal ga je zajedljivo pogledaia. - Kad su to Kinkejdovi beţali od bola?

Klimnuo je glavom. - Tata je uvek govorio da imamo šupije glave na ramenima. Sad mu verujem. - Obavio je

100

ruku oko njenog ramena i privukao je sebi. - Samo polako, Dal... nisi spremna za još jedan emotivan udarac. Ovaj poslednji te je opustošio.

Obavila je ruke oko njegove krupne prilike i zagrlila ga. - Nijedno od nas dvoje to ne bi podnelo - promrmljala je i glas joj je prepukao.

Ref je nespretno potapšao po ramenu a onda je pustio iz zagrljaja. - Dakle, kakav je plan?

- Dţim će doći ovamo u kuću kad smesti Lisa u boks. Ogranizovaćemo se oko toga da se za dve nedelje nađemo u njegovoj kancelariji u Denveru.

Vratio se do svoje stolice i seo. - Dve nedelje? - Da. Zašto? Ref je prelistao svoj notes. - Te nedelje letim u Njujork

da potpišem ugovore s tri restorana koja ţele da koriste našu govedinu.

Dal sede na ivicu njegovog stola i osmehnu se. - Nema potrebe da ostaješ ovde samo zato što odlazim i ja, kvočko jedna.

Uspeo je da se kiselo nasmeši, vraćajući se papiri- ma kojima je hitno bila neophodna njegova paţnja. - Samo se drţi podalje od nevolje - zlovoljno je rekao.

Smeh joj je bio zvonak i zarazan. - Refe Kinkejde! Kad ćeš me pustiti da odrastem, kad ćeš u meni videti tridesetogodišnju ţenu, a ne derište od pet godina?

- Verovatno nikad, Dal... Dal je vlaţnim i lepljivim rukama stezala volan svoje male srebrne „mazde". Grickala je donju usnu. Nije uspevala da se ogluši o leptire koji su, ţivi i zdravi, vrcali u njenom stomaku. Dve nedelje... S jedne strane, otegle

101

su se s neverovatno sporo, brzinom dostojnom puţa. S druge strane, tih četrnaest dana joj je prebrzo prošlo.

Denver je izgledao čisto i neukaljano dok je silazila sa Stenovitih planina duţ ogromnog, osam traka širokog međudrţavnog autoputa. Bilo je kasno jutro; sunčevi zraci sredine maja obasjavali su doline, a Dal je uţivala u lepoti sunčeve svetlosti što se poigravajući odbijala s modernih oblakodera u daljini.

Nervozno je gutala knedle, a ruku je pribliţava- la torbici na koţnom sedištu pored njenog. Bilo je tu kratko pismo od Dţima, pristiglo zajedno s mapom kako da stigne do hotela u centru Denvera gde će se naći. Pismo je stiglo četiri dana nakon njegovog odlaska. Upijala je svaku njegovu reč i zagledala rukopis. Naučila ga je napamet kao zatreskana šiparica.

Draga Dal,

Danas sam sedeo u kancelariji i zatekao sebe kako priţeljkujem da sam u planinama i da provodim dan s tobom. Razmišljao sam o tome kakav je osećaj jahati Poleta i kako si prelepo izgledala dok smo se trkali preko one poljane. Odličan si jahač; a s druge strane, manje od tebe nisam ni očekivao. Ti si nalik svom orlu. U tebi postoji okrepljujući dar ţivota. S vremenom ćeš više poprimiti tog blistavog sjaja koji vidim u tim tvojim krupnim, srnećim očima.

Kad stigneš u Denver, malo ćemo mešati posao i zadovoljstvo, ako se slaţeš. Kasnije bih voleo da odemo na večeru. Rezervisao sam ti smeštaj u

102

hotelu Vestin. Javi mi se kad se smestiš, pa ću doći da te odvedem u kancelariju.

Večera. Da li ţeli da ide na večeru s Dţimom? Deo nje je ţeleo, onaj deo koji je neobjašnjivo procvetao pod njegovim blagim navaljivanjem. Drugi deo nje ustuknuo je od prestravljenosti. Osećala se ranjivo pored svakog muškarca, naročito pored nekog poput Dţima, koji je uticao na njene emocije. Još nije bila spremna da se pusti.... prosto nije. A ipak, Dalje otkrila da čezne za Dţimovim tihim prisustvom, njegovim promuklim glasom koji umiruje njeno zbrkano emotivno stanje, za fizičkom sigurnošću njegovog dodira.

Nešto kasnije, srce je počelo snaţnije da joj lupa dok je stajala u prostranom mermernom predvorju hotela Vestin, čekajući Dţima da se pojavi na ulaznim vrati- ma. Dal je poravnala belo laneno odelo, a narandţasta svilena bluza isticala se kao kontrast. Naglašavala je pramenove boje cimeta u njenoj kosi i pojačavala rumenilo njenih obraza. Ruke su joj bile vlaţne i hladne, pa je poţelela da ima maramice u koţnoj torbi. Dotakla je male zlatne naušnice i zagladila nekoliko pramenova kose s obraza. Dal je bila svesna dugih, netremičnih pogleda muškaraca u predvorju. Uznemireno je šetkala, gušilo ju je njihovo muško interesovanje. Moţda je Ref bio u pravu, rane joj još nisu zacelile od Dţekovog divljačkog napastvovanja. Bojala se muškaraca.

-Dal? Brzo se osvrnula, a s lica joj je iščezla boja. Usta- la je,

očiju krupnih i blistavih, kad je ugledala Dţima kako se osmehuje i primiče joj se krupnim koracima. Nervozno je gutala knedle, a srce joj je tuklo kao pomahnitalo. Dţim

103

je odlično izgledao. Dal se smesta osećala bezbednije u njegovom prisustvu, a od olakšanja kolena su joj se pretvorila u ţele. Na sebi je imao belu poslovnu košulju dugih rukava, otvorenog okovratnika koji je okrivao snaţan vrat i tamne malje u samom uglu izreza. Pantalone boje lešnike savršeno su ocrtavale donji deo njegovog tela i Dal oseti nalet vrtoglavice. Doţivljavala je tako sukobljene emocionalne reakcije da prosto nije mogla da ih sredi.

Dţim se toplo osmehivao dok je prilazio. - Moram da ti kaţem, Dal, ti si najlepša ţena ovde u predvorju.

- H-hvala. - Podigla je pogled... ka njegovim svetlosmeđim očima, tako rečitim u tišini koja je usledila. Dal je bila bolno svesna koliko joj je nedostajao i ţelela je da prosto zakorači u utočište njegovog naručja kao što je to učinila onog košmarnog jutra. Učvrstivši slomljenu samoodbranu, Dal je smogla slabašan smešak.

- Jesi li dobro? - pitao ju je i uzeo ju pod ruku. - Dobro sam. - Laţljivice. Osećala se euforično. Jadno.

Uzvišeno i bedno. Ako ovako izgleda vraćanje u ţivot nakon traume, Dal nije naročito prijalo. Samo joj je Dţimovo prisustvo pruţalo nekakvu utehu.

- Mislio sam da odemo na vrh hotela na ručak. Imaju odličan restoran, pa bismo mogli nešto pojesti pre nego što odemo u kancelariju.

- Ja nisam gladna. Ali ako ti jesi, pridruţiću ti se sa šoljicom čaja.

Osmotrio ju je postrance, vodeći je prema nizu liftova. - Trebalo je da se ugojiš pet kilograma pošto ja odem. Šta se dogodilo? - zadirkivao ju je.

104

Dal je slegnula ramenima, zahvalna što nije prestao da je drţi za podlakticu dok su se liftom peli do restorana. - Ne znam... - Još jedna laţ. Konačno je počela bolje da spava noću, ali ju je apetit potpuno napustio. Mili je mahala varjačom, pretila da je upotrebi na njoj ukoliko opet ne počne da obeduje pristojno. A onda je kućepaziteljka otvoreno istakla da je u Dţimovom prisustvu ţdrala kao konj.

Sada ga je kradomice osmotrila, opčinjena neţnim plamenom koji je goreo u njegovim očima kad je sreo njene. Usne su joj se rastavile i u njegovim očima je pročitala nameru, njegovi prsti su joj osetno čvršće stegli podlakticu. Njegova usta... tako jaka i umešna... Dal je duboko udahnula, izbezumljena, pitajući se kakav bi bio njihov poljubac. Ĉesto se to pitala. Počela je ponovo da ţivi i polako da prihvata činjenicu da ţeli da je Dţim Trimejn poljubi.

Dţim je primorao sebe da opusti stisak na Dalinoj ruci. Drhtala je, razročagenih očiju punih poverenja, dok ju je on ţudno upijao pogledom. Ţeleo je da je poljubi, da oseti baršunastu mekoću njenih punih usana na svojima... Prostenjao je u sebi, pa se opasao čeličnom samokontrolom. Dve nedelje... prošle su dve prokleto najduţe nedelje u njegovom ţivotu pre nego što je opet video Dal i, boţe, koliko mu je samo lepa. Ţeleo je to da joj kaţe, ali je znao da bi je time preplašio.

Vrata lifta se klizeći otvoriše i Dţim povede Dal raskošnim predvorjem restorana ograđenog staklom i tamnozelenim zavesama. Osvrnuo se ka Dal, znao je koliko joj je potrebno da se fizički osloni na njega. Bila je tako vraški bleda, pomislio je. Da li je to reakcija na

105

njega? Ili na dolazak u Denver? Bilo je toliko pitanja koja nije mogao postaviti, pa se Dţim u potpunosti oslonio na svoj unutrašnji sistem ne bi li spoznao Dal, ne bi li saznao kako da pravilno postupa prema njoj a da je ne uplaši i tako otera od sebe.

Bio je gladan samo nje dok je sedela preko puta stola prekrivenog svetlim platnenim stolnjakom, koji se slagao s rumenilom njenih obraza. Naručio je kafu, a ona viski s ledom. Dţim se smejao samom sebi; noći- ma je sanjario o Dal, o razgovorima koje će voditi, a ipak, njegovi snovi nimalo nisu ličili na neugodnu situaciju u kojoj su se obreli. Po velu nesigurnosti u njenim tamnoplavim očima shvatio je da joj je nelagodno. I osećao se bespomoćno. U sebi je protresao glavu da mu se razbistri, odlučio da zaboravi na oprez pa je instinktivno pruţio ruku preko stola i čvrsto obavio njene prste u svojima.

- Hajde da razgovaramo - promuklo reče, ne skrećući pogled s njenih preplašenih očiju.

Dal zatvori oči, puštajući da snaţna vrelina njegovih prstiju prostruji kroz nju i okrepi joj krhko stanje duha. - Imaš isceljujuće dejstvo na mene - šapnula je. - Samo tvoj dodir... - Onda je opet otvorila oči i srela njegov pogled pun razumevanja. - Bojim se, Dţime.

- Ĉega? Mene? Gledala je kako drugom rukom neţno otvara njene

prste i prepliće ih sa svojim. Proţeo ju je umirujući melem i usne joj zadrhtaše. - Ne, ne tebe. - Osvrnula se po restoranu, počinjala je uobičajena popodnevna guţva. - Ljudi... muškaraca....

106

- Slušaj - zausti Dţim polako - Dal, Ref mi je ispričao šta ti se dogodilo. - Prsti su mu se polako stezali oko njenih, hladnih i vlaţnih.

Srce joj je snaţno tuklo u grlu. - Rekao ti je? - Da. Ţeleo je da te zaštiti od onoga što sam ja traţio da

učiniš. Smatrao je da još nisi spremna da se uhvatiš u koštac sa ţivotom. - Dţimova usta su se izvila u grimasu. - Moţda je u pravu. Bleda si i drhtiš... Moţda nije pravi trenutak da ponovo dođeš u grad. Šest meseci si bila van tokova ţivota, Dal. Pokušavala si da sama poliţeš svoje rane i izlečiš se od traume. - Dţim se tuţno osmehnuo. - A ja sam te, iz sopstvene sebičnosti, nagnao da radiš na ovom projektu. Pogrešio sam, ja...

- Ne! Dţime, zar ne shvataš? Kad-tad bih to morala da učinim. Moram da prevaziđem svoj strah od muškaraca. Ne mogu neprestano beţati od ţivota.

Palčevima je polako trljao njene dlanove. - Ali nisi morala da uskačeš u vatru i prestraviš se. - U tonu mu se osećao prizvuk nestrpljenja, ali je ono bilo usmereno ka njemu samom. - Nije trebalo da traţim od tebe da dođeš ovamo. Trebalo je da se opet odvezem na ranč da porazgovaramo o gnezdima.

Dal je osećala vrelinu suza koje samo što se nisu izlile, iako je na usnama imala blagi osmeh. Silovit talas emocija uzdigao ju je visoko iznad trenutnog straha. U tom času je poţelela da pruţi ruke, da njima obavije Dţimova ramena i da se istopi uz njega. Da ga drţi i ljubi. Da mu se zahvali na brizi jer nikada takvu dubinu zabrinutosti nije iskusila sa Dţekom. A to saznanje ulivalo joj je novu hrabrost za koju nije znala da poseduje. - Ne ljuti se na sebe, Dţime.

107

Podigao je bradu, sreo njene blistave oči u kojima bi mogao da zaroni čitavu svoju dušu, u pratilo bi ga saznanje da je u svom naručju drţao raj. - Neko mora - rekao je zlovoljno.

Osmeh joj je izvio usne. - Ne. Podigao joj je jednu ruku, nagnuo se napred i spustio

poljubac na baršunastu koţu. Mirisala je na sveţu borovinu, na planinski vazduh pomešan s njenim ličnim mirisom. - Onda, pričaj sa mnom. Reci mi šta bi ti prijalo - tiho je rekao, puštajući je da povuče ruke k sebi.

Neobuzdani ţmarci proţimali su joj ruke i mišice od njegovog laganog, kratkog poljupca. U sebi se topila kad joj je usnama okrznuo koţu. Bila je mahnito svesna vatrene stihije koja se zapalila negde u njoj uprkos unutrašnjem rasulu njenog bića. - Da sedim ovde i uţivam u našem ručku. Moram više da jedem.

Klimnuo je glavom. - Moraš. A onda? - Onda ćeš me odvesti u kancelariju da pogledamo

poloţaje gnezda. - Vrlo si srčana, Dal. Slegnula je ramenima i podigla čašu. Led je delovao

umirujuće na njene upaljene obraze. - Moţda je to Kinkejdovska crta.

-Šta? - Ići u susret nevoljama. Nemamo dovoljno

razboritosti da im priđemo obazrivo ili uzdrţano. - Daline crte lice smekšale dok je razmišljala o toj porodičnoj karakternoj osobini. - Ref mi je predlagao da idem na terapiju zbog onoga što mi je Dţek učinio, ali nisam mogla... Isprva, ni sa kim nisam mogla da razgovaram o tome.

108

Dţim je čuo bol u njenom glasu i poţeleo da ga ukloni. Ipak je on muškarac. Neko koga je ona naučila da se boji. - Svako se na sopstveni način bori s trauma- ma, Dal. Kad budeš ojačala, moţda ćeš ovde u Den- veru naći specijalistu u toj oblasti koji će ti pomoći.

Klimnula je glavom, svijajući prste oko hladne čaše što je stajala pred njom. - Prosto ne mogu da verujem da se ovo dešava, Dţime. Ti si stranac koji je tek tako ušetao u moj ţivot i ja upravo s tobom razgovaram o tome. Nisam mogla da razgovaram čak ni sa svojim roditeljima. A Ref je to izvukao iz mene kad sam ga zamolila da me pusti da ostanem na ranču dok se ne saberem. - Podigla je glavu, oči su joj odraţavale zbunjenost. - Pokušavala sam da shvatim zašto ti verujem. Muškarac si, i jednako si sposoban da me povrediš, ali ipak, evo mene ovde s tobom.

- Da li ti je ţao što si došla? Duboko je udahnula. - Ne, Dţime, nije mi ţao. Celim

putem ka Denveru ţelela sam da okrenem auto nazad, da pobegnem kući. Jedino što me je drţalo da nastavim napred bilo je sećanje na to kako si se starao o meni onog jutra kad sam se probudila iz košmara. - Kradomice ga je pogledala kroz guste trepavice. - Mogao si da se poneseš znatno drugačije. Mogao si da zloupotrebiš situaciju... ali nisi. Pa, valjda me je to iznenadilo. Mislila sam da je svim muškarcima stalo samo da zadovolje svoje potrebe. Ti - podigla je bradu, oči su joj sijale od suza - ti si se starao o meni i davao mi snagu. Odnekud si znao da mi je potrebno da me neko zagrli, da me ljulja u svom naručju kao povređeno dete. Otkud si znao? Ref to nikada nije učinio. Moj otac me nikada nije zagrlio kad sam se

109

povredila. Kinkejdovi su ţilavi. Moraju da prime udarac bez plakanja.

Dţim je s mukom progutao knedlu koja mu je za- stala u grlu. U ovom času je priţeljkivao da se nalazi u privatnosti svog doma, a ne da vodi razgovor ovakve teţine i vaţnosti u restoranu. Ali to nije stvarno bilo vaţno. Značajna je bila jedino činjenica da Dal konačno govori o tome.

- Odgajala me je majka, Dal. Više sam odrastao u društvu ţena nego muškaraca. lako sam uvek bio okruţen ujacima, ţene su me učile o osećanjima. - Razmenili su osmehe neţnosti. - Otac mi je umro kad sam imao samo osam godina i još uvek pamtim snagu s kojom se majka nosila u tom periodu naših ţivota. Još uvek radi kao učiteljica u rezervatu za Navaho Indijance u Novom Meksiku.

- Ţao mi je zbog tvog oca. Deluje mi kao da si bio blizak sa njim.

Dţim klimnu glavom. - Bio sam. - Ĉime se on bavio? - Radio je u Birou za pitanja Indijanaca. Ĉeţnjiva nota se prikrala u njen promukli glas. - Tako

je upoznao i zaljubio se u tvoju majku? Mislim da je to divno.

- Mnogo su se voleli. Majčina tri brata su me podučavala Navaho običajima još dok sam bio mali i moj otac je to odobravao. - S ljubavlju se smešio prisećajući se. - Na neki način, moj otac je bio više Indijanac po svojim načelima nego po krvi. Na radost majčine po- rodice, prihvatio je običaje plemena Navaho i najveći deo vremena ţiveli smo u brvnari u crvenoj pustinji Novog

110

Meksika u blizini Fort Vingejta, umesto u drţavnom smeštaju.

Dal se blago nasmešila i spustila bradu na ruke. Samo to što sluša Dţimov tih glas opuštalo ju je to te me- re da je svo predašnje rasulo nestajalo samo od sebe. - Ne znam skoro ništa više o plemenu Navaho od onoga što si mi ti ispričao, ali ako si ti medu njima pre pravilo nego izuzetak, onda smatram da bi naši muškarci imali štošta da nauče od vas - tuţno je rekla.

Došao je konobar, izvinjavajući se što prekida razgovor. Dţim je poručio za oboje pa pruţio konobaru jelovnike. U sebi je uzdahnuo od olakšanja kad je primetio kako se Dal vraća boja u lice. U kobaltnoplavim dubinama njenih očiju sada je bilo manje straha.

- Navaho muškarci poštuju svoje ţene. Majčina porodica je posve tipična: svi su bliski među sobom, ima- ju osećaj zajedništva iako ţive kilometrima udaljeni jedni od drugih - produţio je. - Kad mi je otac umro od srčanog udara, majčin stariji brat se sa porodicom preselio pored naše brvnare. Na sebe je preuzeo odgovornost da me odgoji kao muškarca

Razmenili su poglede pune topline. - Da li imaš ikakvu predstavu o tome koliko si poseban?

Podigao je šoljicu i otpio gutljaj kafe, ne ispuštajući njen pogled. - Ne, Dal. Ja sam samo muškarac. Pravio sam i ja greške u prošlosti i imam skrivene mane. Daleko sam od savršenstva.

- U mojim očima nisi - šapnula je. - Paţljivo - upozorio ju je Dţim, - nemoj me stavljati na

pijedestal, Dal. - Vragolasto se smešio. - Padanje s pijedestala mi lepo ide od ruke.

111

Smešila se posmatrajući njegove oči pune radosti. - U redu, upozorena sam. Ipak... drago mi je što sam došla. I nadam se da moji lični problemi neće baciti u zasenak ono što pokušavamo da postignemo u vezi s kradljivcima ptica.

Dţim odmahnu glavom. - Dal, ti za mene nikad nisi problem. Drago mi je što mi je Ref ispričao šta se dogodilo. U suprotnom bih suviše navaljivao da te ubedim i na kraju bih te povredio.

- Isteraću ovaj projekat do kraja, ma šta to značilo. Dţime, znam da ću, ukoliko se uhvatim u koštac s tim problem ponovo moći početi da ţivim. Ne pitaj me odakle to znam, prosto je tako...

Podigao je njenu ruku i drţao u svojoj. - Mislim da se deo toga tiče ponovnog susreta s Gordonom. Ne radi se o tome da ćemo ga fizički sresti, već sama činjenica da se suočavaš sa prošlošću s njim. - Stegnuo joj je ruku koja je sada bila topla kao njegova. - I biću uz tebe da ti pomognem, ako budeš ţelela...

4.

112

Dal se smešila samoj sebi kad ju je Dţim uveo u svoju kancelariju na petnaestom spratu federalne zgrade. lako je na sebi imao poslovno odelo, kaput i kravata su mu neupadljivo visili na čiviluku iza vrata njegove svetle, prozračne kancelarije. Dve ogromne biljke „kišobrani" uzdizale su se preko dva metra visine u oba ugla kancelarije pored prozora od debelog stakla. Manja saksija stajala je na elegantnom stolu od orahovog drveta zatrpanog zelenilom i stabljikama puzavice. Ako Dţim nije mogao vreme da provodi u prirodi, svet prirode doveo je kod sebe. Dal ga je neţno gledala kako obilazi sto i skuplja gomile papira. Sa rukavima košulje zavrnutim na podlaktice i otvorenog okovratnika, bio je oličenje bezbriţnog zapadnjačkog stava prema formalnom odevanju.

- Sedi - pozvao ju je, listajući telefonske poruke dok je i sam sedao.

Dal je uţivala u prilici da posmatra Dţima zauzetog drugim aktivnostima. Ĉeznula je da prstima prode kroz njegovu sjajnu crnu kosu, sa svetlim pramenovima. Da li je meka i gusta kao što izgleda? Kao i uvek, pogled joj je pao na njegova lepo izvajana usta - usta koja mogu da izdaju naređenja ili da izuste mukli šapat koji kao da fizički miluje. Ona udahnu duboko nastojeći da obuzda svoje bujne misli i usredsredi ih na posao pred njima.

Ručak svakako nije bio poslovan. A s druge strane, Dal se i nadala da neće biti. Za tih sat vremena mnogo je toga saznala o njemu. Sada se osvrtala po njegovoj kancelariji. Rukotvorine i nekoliko duboreza indijanskih umetnika visili su na tri zida okrečena bojom slonove kosti. Podno njenih stopala nalazila se prelepa, ručno

113

istkana prostirka zemljanih boja; sigurno ju je napravila ţena iz plemena Navaho. Zelene biljke, zemljane boje i sunce što se obilato prelivao kroz venecijanere, zdruţeno su imali opuštajuće dejstvo na Dal.

Dţim se namršti i uspravi, pa pozvoni svojoj sekratarici. - Izvini me na sekund - obratio se Dal.

- U redu je - uzvratila je, klimajući glavom. Podigla je glavu kad je čula kako se vrata kancelarije otvaraju. Obamrla je. U kancelariju je stupila otmena mlada ţena, plave kose duţine do ramena. U Dalinim očima, ona je odisala sveţinom i ţivošću i bila je neverovatno lepa. Dal je ophrvao talas ljubomore i ona zatrepta u pokušaju da se prilagodi nepoznatoj emociji. Kada je to ona u ţivotu bila ljubomorna? Emocija joj je bila potpuno strana. Sve do sada.

- Da, Dţime? - Mendi, donesi mi mape visokih gnezda za ranč Tri

Ka i rezervat divljih ţivotinja. Mendi se nasmešila. - Odmah. Da li biste ti ili

doktorka Kinkejd hteli kafu? S usiljenim osmehom na licu, Dal se nasmeši. - Za

mene ne, hvala. - Neću ni ja. Ruke su joj bile vlaţne i hladne. Zavidela je Mendi na

mladosti i vitalnosti. U ovom trenutku u ţivotu, osećala se kao da izlazi iz dugačkog, mračnog tunela. Ĉovek mora priznati da nije Mendina krivica što izgleda tako - netaknuto.

Dţim letimično podiţe pogled ka Dal. - Ovo je moja pomoćnica i desna ruka, Mendi Prigozen. Ona uskače

114

umesto mene kad mi dozlogrdi papirologija i poţelim da nekoliko dana pobegnem na teren.

- Vrlo je lepa - tiho je prokomentarisala Dal. Dţim je video njen pogled pun nesigurnosti i bio

je svestan onoga što se skrivalo iza jedva čujnog glasa. - Ali ti si prelepa.

Vrehna je buknula po DaHnom vratu i obrazima. Nastojala je da izbegne topao pogled svetlosmeđih očiju, koje su se trudile da je umire. Zar je toliko prozirna da Dţim jasno vidi njenu ljubomoru prema Mendi? I pre nego što je Dal smislila šta da kaţe, Mendi je uletela u kancelariju s velikim rolnama papira. Spustila ih je na vehku tablu u uglu kancelarije i razvila ih.

- Hvala, Mendi - reče Dţim, ustajući. - Ako išta zatreba, samo recite. Dţime, neću ti

prosleđivati pozive. Dţim klimnu glavom i spusti ruku na Dalinu mišicu.

- Spremna za rad? - pitao je, blago se smešeći. Dal je proţeo drhtaj zbog njegovog pogleda i dodira.

- Spremna. Glavobolja je tinjala u Dalinim slepoočnicama dok su završavali posao. Pogledala je na sat i shvatila da je šest popodne. Radeći rame uz rame sa Dţimom na svim lokacijama na mapama, Dal je izgubila pojam 0 vremenu.

- Nisam znala da je tako kasno - reče i ispravi se. Nekoliko sati ranije skinula je blejzer, nesvesna koliko joj se narandţasta boja svilene bluze slaţe s prirodnom bojom tena.

Dţim spusti rukave košulje, pa zakopča manţetne.

115

- Ni ja nisam mislio da će ovako dugo trajati - izvinjavao se. - Međutim, imam nameru da se iskupim tako što ću te odvesti na večeru.

Dal naglo podiţe glavu. - Molim? - Pozvao sam te na večeru u onoj poruci koju sam ti

poslao pre par nedelja. Nikada mi nije stigao odgovor, pa sam pretpostavio da se slaţeš.

Razrogačila je oči. - Ali... Uzeo je njen blejzer i kaput koji su bili na drugom

kraju kancelarije. - Ali šta? Dal ponovo pogleda na sat. - Ali suviše je kasno. A

mene čeka i četvoročasovna voţnja do kuće. - Kuća? - Začuo se Dţimov odjek dok je oblačio jaknu.

- Rekao sam Mendi da ti rezerviše hotelsku so- bu, a ujutru ćeš se odvesti na ranč.

Grickajući donju usnu, Dal je izbegavala njegov uporan pogled. Skliznula je sa stolice i uzela blejzer. Istočno od njih, iznad planina, nebo je postajalo mračno 1 preteće. Spremala se još jedna prolećna oluja i bila je sigurna da će se sjuriti sa Stenovitih planina i obrušiti se na Denver. - Pa, samo što... - Glas joj je zamro. Dal dodirnu slepoočnicu, svesna da joj prsti drhte. - Boţe, mislićeš da sam luda...

Dţim joj je prišao, uzeo blejzer od nje pa joj ga pridrţao da se obuče. - A ti probaj - tiho je navaljivao. - Nešto te je uznemirilo.

Dal opet sede, bojeći se da podigne oči i sretne njegov pogled. Uznemireno je sklopila ruke na krilu lanene suknje. - Ovo će zvučati detinjasto i nezrelo... - promrmljala je glasom punim zebnje.

116

Dţim pruţi ruku i prstom joj podiţe bradu. - Da li gubiš strpljenje sa ţivotinjom koja reaguje na tebe iz straha jer ju je čovek zlostavljao? - tiho joj je nametnuo pitanje, prisiljavajući je da sretne njegov pogled.

Dal je knedla zapela u grlu i ona je zanemela. Samo je odmahnula glavom. Dţim je privukao drugu stolicu i seo naspram nje; kolena su im se bezmalo dodirivala.

- Šta te muči, Dal? Bolno je zadrhtala od njegovog glasa; na nju je imao

dejstvo poput milovanja ljubavnika. Svaki put kad Dţim s ljubavlju prošapće njeno ime, srce joj se otvara i odgovara na njega sopstvenom voljom. Disala je duboko kako bi se smirila, pa šapatom izustila; - Otkad se to dogodilo, ne mogu da spavam u spavaćoj sobi, Dţime. Zato spavam na kauču. Dnevna soba je otvorena. Mogu da vidim da li neko dolazi. Nije tako mračna i ne pritiska me.

- Shvatam. A hotelska soba? Zatvorila je oči. - To je samo velika spavaća soba. Ja...

ne bih podnela da ostanem tako učaurena celu noć. Poludela bih. Znam da moj strah zvuči detinjasto i da ću jednog dana morati da se suočim s tim. Ali ne sada. Još nisam spremna.

Pruţio je ruke i neţno obuhvatio njene. - Rekao bih da je tvoje zalaganje na ovom projektu veliki napredak, kao i činjenica da si se sama dovezla ovamo. U pravu si, za sada je dosta.

Pokušala je treptanjem da otera vreli nalet suza, di- ţući glavu da osmotri Dţima. Uronila je u boju meda njegovih očiju iza gustih trepavica. Tračak spokoja u njima umirivao joj je prenadraţene nerve pa je uspela da

117

smogne skrhan osmeh. - Znaš li kakav je to osećaj kad strahovi upravljaju tobom? U glavi ja sve to znam, Dţime. Znam da spavaća soba na Tri Ka nije ona u kojoj se to dogodilo. Ali čim zakoračim u nju, počinjem da se raspadam i gubim kontrolu.

Stegnuo joj je ruke. - Ţeleo bih da podelim s tobom jedno iskustvo. Imao sam deset godina kad sam se uvukao u staro, napušteno rudarsko okno. Deo okna se urušio i ja sam ostao zarobljen u mraku skoro pet sati. Ne znam kako, ali našao me je hatali, stari vrač u našem plemenu. Do dana današnjeg mi nije jasno otkud je znao da se lagano gušim u tom zatrpanom prolazu u rudniku. Bio sam u nesvesti kad se me iskopali iz ruševina i spasili, Dal. Godinama posle toga sam imao strašne muke u mračnim i zagušljivim mestima. - Smogao je samoironičan osmeh. - Treba- 10 je da me vidiš na prvoj godini koledţa. Neki stariji studenti su me, šale radi, zatvorili u ormar i zaključali ga. Ostao sam u njemu tri sata, suočen sa uţasom urušavanja rudarskog okna.

Daline oči se razrogačiše od saosećanja. - O, Dţime, to je bilo strašno!

Slegnuo je ramenima. - Ne kaţem da to preporučujem kao terapiju za ljude koji se suočavaju sa strahom, ali kod mene je upalilo. Prvih sat vremena sam sedeo sleđen od straha, upinjao sam se samo da obuzdam histeriju. Drugog sata strah me je ščepao za vrat; plakao sam i vrištao. Do trećeg sata sam iskusio sve one emocije koje sam tokom godina potiskivao i to me je pročistilo. Prihvatio sam ih. A u stvarnosti to je zna- čilo da prihvatam činjenicu da sam mogao poginuti. To je

118

suština. Strah od smrti. - Ozbiljno ju je pogledao. - A Gordon je zamalo ubio vitalnu suštinu tvoje ličnosti. Tebe, kao ljudsko biće. Potrebno je vreme da se čovek suoči s tim uţasima i prihvati ih.

Oborila je glavu, boreći se protiv suza. Suze zbog njega. Zbog uţasa s kojim se morao suočiti bez ičije pomoći i podrške. Šta bi bilo s njom bez Dţimovog razumevanja? Sada je njegova snaga bila i njena. U trenutku kad je mu je bilo potrebno, niko nije bio uz njega. - Hvala ti što si mi to ispričao - promrmljala je muklim glasom.

- Svi koračamo s ponekom ranom, dušo. Uvek se toga seti. Ti. Ja. Ref. Svi.

Uspela je da se malčice nasmeje. - Svi osim tvoje lepe pomoćnice. Ona deluje netaknuto.

- Ah, da li ja to u vašem tonu nazirem tračak ljubomore, doktorko Kinkejd? - upita on s osmehom.

- Da, i nisam nimalo ponosna na sebe zbog toga. Ne ţelim da Mendi iskusi išta ruţno u ţivotu.

- Znam da ne ţeliš. Ne bi mrava zgazila ni da ti ţivot zavisi od toga - rekao je suvo, ustajući. - A što se ljubomore tiče, pa, mislim da je to posredan kompliment meni.

Napravila je grimasu i srela njegov veseli izraz lica. - Trebalo bi da nađem neki pozitivniji način da priznam da uţivam u tvom društvu.

- Meni se baš sviđa kako sam slučajno saznao da ti se dopada moje društvo - uzvratio je tihim glasom. Bacio je pogled kroz prozor. - Imam ideju, Dal.

- Kakvu?

119

- Prvobitno sam nameravao da te odvedem svojoj kući i spremim nam večeru. Sad je šest i dvadeset. Međutim, čak i kad bi sada krenula ka kući, uletela bi u oluju koja se primiče. Jutros sam čuo da prognoziraju snaţnu oluju za večeras. - Spustio je pogled ka njoj. - Znaš jednako dobro kao i ja da su oluje na većim nadmorskim visinama Stenovitih planina u ovo doba godine vrlo opasne. Dakle - pruţio je ruku i uhvatio je za mišicu da joj pomogne da ustane - šta kaţeš na domaću hranu i kauč u mojoj dnevnoj sobi? Moţeš da kreneš sutra ujutru, kad prode oluja.

Ponuda je zvučala dobro. I logično. Ali su njeno srce i emocije vodile vlastiti ţivot u njenim grudima. - Ne znam, Dţime.

Lagano joj je spustio ruku na rame. - Bez ikakvih obaveza, Dal. Samo ţelim da budem siguran da si na bezbednom, da ne voziš po ovom groznom vremenu.

- Ali... nisam ponela spavaćicu niti bilo šta... - Moţeš da obučeš jednu od mojih košulja. A u

ormariću s lekovima imam rezervnu četkicu za zube. - Kad stignemo kod tebe, moraću da se javim Mili.

Očekuje me večeras. - Nema problema.

Smrkavalo se kad je Dţim poterao vozilo kolskim prilazom ispred kuće. Daline oči se razgoračiše od divljenja. Bila je to velika dvospratnica čiji su krovovi sezali do zemlje. Imala je dugačke sunčane terase na prvom i drugom spratu. Obe su gledale na maleno jezero na nepunih trideset metara od kuće, okruţene jasikama

120

što su se ugibale na vetru, brezama i ponekom modrom smrekom raštrkanom medu njima.

- Divna je - šapnula je, i nakratko su se pogledali. - Udaljena je od Denvera četrdeset pet minuta voţnje,

ali vredna je toga - sloţio se, gaseći motor kamioneta. Načas je spustio ruke na volan. - Kad sam pre tri godine dobio premeštaj, nisam ţeleo da ţivim u gradu.

- Skoro da moţeš da upecaš večeru s terase - rekla je, smejući se.

- Skoro. Imam mali drveni mol u tu svrhu. Hajde. Ne znam za tebe, ali ja umirem od gladi.

Dţim se pobrinuo da ona bude udobno smeštena u dnevnoj sobi, a on se popeo na sprat da se presvuče. Crvenkasta boja podova i zidova od kedrovine, uglačanih do visokog sjaja, davala je prostoriji toplu atmosferu, kao i brojne navaho prostirke. Prostirke su bile jednostavnog dizajna, sjajnih nijansi plave, ţute, bele i crne boje. Kamin od škriljaca odlično se slagao sa ogromnom debelom prostirkom od ovčje koţe ispred njega. Rustičan nameštaj od trešnjinog drveta s tamnozelenim jastucima podsećao ju je na borove iza staklenih klizećih vrata na ulazu. - Imaš li odeću u koju moţeš da se presvučeš? - pitao je Dţim, prilazeći joj s leda. Dal se okrenula, ošamućena njegovim nedoteranim dobrim izgledom dok je zavrtao rukave na plavoj kariranoj košulji. Nosio je iznošene farmerice i izlizane kaubojske čizme. - Uvek sa sobom nosim patike za slučaj da moram da pešačim. - Izgledaš kao da ti je neudobno u tim štiklama.

121

Osmehnula se. - Zar je toliko očigledno? Uzvratio joj je osmehom i stao na metar od nje. - Toliko je očigledno. Ti si kao ja, ţeliš da ti bude udobno i ne voliš modernu poslovnu garderobu u kojoj si vezana kao boţićna ćurka. Osetila je polet zbog njegovog zadirkivanja. - Šta predlaţeš? - Imam par farmerica koje bi ti moţda odgovarale ako bi volela da skineš suknju i štikle. Gore su na spratu, na dnu kreveta. - Da, volela bih. - Kad završiš, dođi u kuhinju. Moţeš da mi pomaţeš ako ţeliš. Odjednom, veče se pretvorilo u čistu magiju. Sva rušilačka teţina Daline patnje skliznula je s njenih ramena dok je koračala uz stepenice i ulazila u glavnu spavaću sobu. Stajala je na dovratku, ošamućena lepotom prizora. Jezero su okruţivale jasike, borovi i hrastovi. Narandţasta boja zalazećeg sunca stopila se s maglovitom tamom nadolazeće oluje. Pogled joj se zaustavio na mesinganom krevetu na četiri noge i s baldahinom. Pruţila je ruku da pomiluje mesinganu prečku podnoţja. Mesing je vapio za poliranjem. U vunenu ćebad, koja je sluţila kao prekrivač za ogroman krevet, bili su utkani šareni navaho dezeni. Opet su je podsetili na jednostavan i štur načina ţivota Dţima Trimejna, čoveka koji joj je pomagao da prebrodi vlastiti svet, zamršen i promenljiv.

Kad se Dal konačno otarasila svog odela i navukla farmerice, munje su parale horizont u daljini. Uvukla je narandţastu bluzu u farmerice, pa lagano u pati- kama

122

otapkala niz stepenice od kedrovine do dnevne sobe i nazvala Mili.

Nekoliko minuta kasnije, Dţim je upijao Dahnu vit- ku prihku dok je tiho ulazila u malu kuhinju. Uputio joj je osmeh dobrodošlice zagledajući joj kosu još uvek čvrsto stegnutu u punđu na tananom vratu. Obrisao je ruke o peškir pa se okrenuo kad je prišla.

- Objedinjuješ dve različite prirode, Dal - rekao je tihim, vibrirajućim glasom dok je polako dizao ruke i obavijao ih oko nje.

Dal je brzo udahnula, izbezumljena zbog njegovih muških ruku što su se lagano spustile na njena ramena. Jedan pogled ka njegovim očima boje meda bio joj je dovoljan da se opusti iako se nalazila na samo desetak centimetara od njega. - Kako to misliš? - Glas joj se skoro pretvorio u šapat.

- Tvoja kosa - mrmljao je, neţno vadeći ukosnice iz kose. - Evo kako predivno i prirodno izgledaš u farme- ricama. - S blagim osmehom na usnama i pogledom prikovanim na zasenčenim safirnoplavim očima, vadio je ukosnice da joj oslobodi svilenkastu kosu. - A ipak si došla vezane kose... E, tako - zadovoljno je govorio, dok je neţnim pokretima nameštao guste, zamršene pramenove kose po ramenima - sad izgledaš kao ţena koju poznajem - opuštena i slobodna.

Ţmarci, koji su joj uzbunili nerve, buktali su svuda gde bi je snaţnim prstima ovlaš dotakao po dnu vrata ili ramena dok joj je oslobađao kosu čvrste punđe. Dţimov dodir je bio lagan kao pero i zbog toga je postajala bolno svesna ţudnje koja je skoro opipljivo pulsirala medu njima. Bio je tako blizu... tako neverovatno muţevan kao

123

što ona nikada pre nije iskusila. U njegovom naručju, Dal nije osećala strah. Osećala se sigurno i voljeno. Voljeno? Razrogačila je oči, netremice zagledana u ozbiljno lice iznad sebe, topeći se pod milujućim pogledom svetlosmeđih očiju. Bio je muškarac. A ipak, ţudela je da se propne na prste i okusi njegove usne.

Drhtaji čeţnje potresali su Dal silinom zemljotresa. Da li je ona to počela da se zaljubljuje u Dţima? Zar je to moguće? Osećanja koja su se budila pri pomisli na njega ili u njegovom prisustvu nikada nije doţivela sa Dţekom. Dal obliza donju usnu, vodeći rat sa sobom. Da li je to ljubav? Prava ljubav? Ili je to samo zato što je Dţim poštuje kao sebi jednaku? Ili je u pitanju potpuna briga i zaštita koja tako snaţno zrači od njega ka njoj?

Vrtoglav osećaj da mu je draga, kao ţena muškarcu, potpuno je preplavio Dal. Podigla je trepavice i srela njegov pogled poluspuštenih kapaka. Dţim je bio tako blizu... tako neodoljivo muţevan da joj je od iščekivanja srce ubrzano lupalo u grudima. Ţelela je da je on poljubi. Ali kako to da mu kaţe? Šta bi mislio o njenom neiskusnom pokušaju? Da li je pogrešno ţeleti da dodirne njegova usta i okusi njegovu zaţarenu vrelinu? Da li je pogrešno ţeleti da njegovu snagu uvuče u svoju mračnu, hladnu dušu?

Sve misli su joj bile jasno čitljive na izraţajnom licu. Dţim je primoravao sebe da obuzda glad vlastitog tela. Ţeleo je da se nagne niţe i usnama ovlaš okrzne rastavljene usne ţedne milovanja. Strpljenje njegovog indijanskog porekla ublaţilo je oštrinu njegove potrebe te je Dţim dopustio sebi da joj samo ovlaš pomiluje sjajnu kosu boje cimeta.

124

- Dođi, hoću da te upoznam sa svojim prijateljem. Pozadi je.

Uzdrmana, Dal mu je dopustila da je uhvati za ruku i povede kroz staklena klizeća vrata do velikog ograde- nog dvorišta. Opojna euforija kao da je strgnuta s nje, pa se pribijala uz Dţima, širom razgoračenih očiju od iznenadnog straha.

- U redu je - reče Dţim. Gledao je kako joj rumenilo nestaje iz obraza. Ogroman sivi pas od skoro četrdeset kilograma krupnim koracima je veselo dotrčao s udaljenog dela dvorišta zaštićenog borovima i jasikama.

- O, boţe - prošišta Dal - pa to je vuk! Dţim se osmehnu i podiţe ruku, dajući psu znak da

sedne. Pas, sa očima boje jantara, poslušno je seo na tri metra

od njih, cvileći u znak pozdrava i udarajući po travi debelim repom nalik četki. - Ti i ja imamo sličan poziv kad su u pitanju divlje ţivotinje - obratio joj se. - Ti imaš svog surog orla, a ja imam Rajdera. Opusti se, neće te povrediti. On je samo veliko štene, malčice krupniji za svoj uzrast.

- Nego šta nego je krupan - mrmljala je Dal, odmeravajući zver.

Dţim se tiho nasmejao, prišao Rajderu i pomilovao ga po krupnoj glavi. - On je pola vuk, pola aljaski malamut.

- Opasna kombinacija. - Na Aljasci nije neoubičajeno da malamuti ili haskiji,

koji su pobegli sa saonica, podivljaju i pare se sa vukovima.

- I ti si imao sreće da nabaviš jednog od ovih... ovih...

125

- Mešanaca? Da, mislim da sam imao sreće. - Dţim se smešio, videvši oprez u njenim očima. - Dođi da te upoznam s Rajderom i onda ćete postati prijatelji. Obećavam ti, on je samo veliko štene. Naročito u pri- sustvu lepe ţene.

Dal je ţestoko porumenela zbog nagoveštaja izgovorenog tihim, treperavim glasom. Imala je poverenja u Dţima, ali je ipak se bojala ţivotinje tako divljeg iz- gleda. - Ne znam mnogo toga o vukovima - zaustila je oklevajući, pribliţavajući mu se sitnim koracima.

Dţim joj je pruţio ruku i privukao je do sebe. - Vuk je ţivotinja koja ţivi u čoporu i poštuje jednog vodu. U ovom slučaju, taj alfa muţjak sam ja. Ja sam gazda. Dokle god pokazujem snagu, nikada se neće okrenuti protiv mene. Daj mi ruku.

Grlo joj se steglo od straha, ali je pustila Dţima da uhvati njenu ruku. - Pa, ja svakako nisam voda i ne izgledam snaţno - promrmljala je, pitajući se hoće li ostati bez nekog prsta kad je Dţim ispruţio njenu ruku da je Rajder onjuši. .

- Tačno, ali ti si moja ţenka i Rajder će te poštovati kao što poštuje mene.

Dal je ostala bez daha zbog tih prošaptanih reči. Po prstima je osećala Rajderov ruţičasti jezik, ali nju je najviše prenerazila Dţimova izjava. Kad se okrenuo ka njoj, istopila se pod pogledom svetlosmeđih očiju. - T-tvoja ţenka?

- U svetu vukova, vodina ţenka je jednako snaţna kao i muţjak. - Na licu je imao bezbriţan osmeh. - Da li bi ti smetalo da budeš moja ţenka tokom boravka ovde?

126

Sada ju je zadirkivao. Dal se opet okrenula Rajderu koji se pribliţavao veselo mašući repom. - Ko je opasniji? Ti ili ovaj vuk?

Dţimov osmejak procvetao je u širok osmeh. - Obojica smo krupni štenci i dovoljno je samo da nam pruţiš malo paţnje i pomaziš nas po glavi. - Ustao je, ostavljajući Dal da kleči pored Rajdera. Vuk je udarao repom po zemlji, a onda je legao ispred Dal i izvrnuo se na leda, pokazujući joj stomak.

- Pozira za tebe - kaza Dţim. - To je znak pokornosti, priznaje te za svog nadređenog ili vođu.

- Videla sam da psi rade to isto - primetila je Dal, očarana Rajderovom radosnim šepurenjem. Vuk stade na noge i pride joj, cvileći i obarajući glavu. Dal se nasmeja i poče da ga mazi. - Krzno mu je... tako mekano i lepo...

- Tipično za vuka - sloţio se Dţim. Spustio je ruke na kukove i posmatrao Dal i vuka. Pomislio je kako su na neki način oboje divlje ţivotinje. Rajder ima pri- rodne instinkte zaogrnute plaštom pripitomljenosti od gena majke - malamuta. Dal je pripitomljena, ali se boji muškaraca, i zaogrnuta je plaštom nepoverenja koji se graniči s reakcijom divlje zveri.

Oduševljena Rajderovom reakcijom, toliko nalik psećoj, Dal kleknu i pusti ga da se privije u njeno na- ručje obasipajući ga milovanjem. - Divan je!

- On je tipičan muţjak - suvo odvrati Dţim, s istim osmehom na licu. U tom trenutku, Dţim je kristalno jasno video pravu Dal Kinkejd. Ne ţenu opsednutu problemima koja se bori za opstanak, već bezbriţno dete u njoj. Oduzela mu je dah. Kleknuo je pored nje, ţeleći da

127

podele taj trenutak. Rajder se otkotrljao na leda između njih, veselo mlateći repom.

- Kad si ga nabavio? - upita Dal, usplahirena Dţimovom blizinom. Ĉak i ovaj mali zajednički trenu- tak ju je potresao. Kad se poslednji put smejala ili bila oduševljena nečim toliko jednostavnim? Nije dugo, baš dugo. Oči su joj smekšale gledajući Dţima kako se igra s Rajderom.

- Pre deset godina. Jedan moj prijatelj je od Ministarstva dobio premeštaj na Aljasci. Rej je nabasao na štenad kad im je lovac ubio majku, misleći da je vuk. - Vrteo je glavom. - Tipičan lovac iz juţnih krajeva, pretpostavljam. Nije umeo da razlikuje malamutovo i vučje krzno. U svakom slučaju, Rej je našao štenad. Roden je na Aljasci, pa je znao da se lokalni psi pare s vukovima.

- Pa te je nazvao i zamolio da udomiš jednog? Dţim klimnu glavom, poslednji put pomazi Rajdera pa ustade. - Da. Dosta sam istraţivao o vukovima i interesovao se za njih. Rej je to znao. Dal ustade, brišući ruke o farmerice. - Imaš vučje oči. Okrenuo se i zagledao se u nju, s blagim osmehom na licu. - Mnogo puta su me optuţili za to. Moja majka ima svetlosmeđe oči, takode. - Kad sam te prvi put videla, pomislila sam da imaš iste oči kao Nar. I on ima oči boje jantara. - Moţda sam divlja zver prerušena u čoveka. Drhtaj čeţnje prostruja njome. Dţim ju je na mnogo načina podsećao na ţivotinju, ali samo u pozitivnom svetlu. - Mislim da jesi - priznade ona. -Oh? - Pa, hoću reći... - Dal se nervozno nasmeja.

128

- Ne, baš bih voleo da čujem kako me vidiš. Vrehna joj se preko vrata uspuzala do lica. Nervozno je preplitala prste pred sobom. Blagi povetarac uskomešao je vazduh. - Smejaćeš se... Imam preterano bujnu maštu. Ref mi se smejao kad sam izlazila na livadu i pričala o oblacima. U njima sam videla razne figure. Dţim je klimao glavom, sasvim ozbiljan. - I ja sam nekada radio to isto, ali me niko nije optuţivao da sam sanjalica. Dal oseti kako još jedan odbrambeni zid spada s nje i oslobađa je napetosti koju je vukla sa sobom. Okrenula se prema malenom jezeru koje se sada ljeskalo pri naletima povetarca. - Vidim te kao lovca prerušenog u čoveka. - Zatim je brzo dodala: - Imaš izvanredan

129

sluh. I kao što sam ti rekla, tvoja boja očiju me podseća na Nara. Hodaš tako nečujno da ponekad pomislim da se to puma bešumno vuče okolo. - Dal je izbegavala njegov pogled pun neţnosti. - Sigurno misliš da sam šašava. Dţek je uvek govorio da sam nezrela klinka koja treba da odraste.

Dţim ispruţi ruku i ukroti nekoliko pramenova kose s njenog obraza, a ona podiţe glavu da sretne njegov pogled. - To je jedna od mnogih osobina koje mi se dopadaju na tebi. Ti si dete. - Usne su se suzile u tanku liniju. - Moţda je to zbog moje indijanske krvi, ali video sam previše odraslih ljudi svih rasa kod kojih je nestala začuđenost pred ţivotom. Mislim da kad se to desi, čovek je napola izgubio svoju dušu. - Neţno je drţao ruku na njenom ramenu, prateći njenu reakciju. - Na primer, Rajder je probudio to dete u tebi. Bila si četvronoške na zemlji i igrala si se s njim. Jesi li čula svoj smeh? Kako je samo slobodan bio? Jesi h svesna da je sva napetost oko tvojih usana iščezla na tih nekoliko čarobnih trenutaka? - Prstom je ovlaš prešao ugao njenih usana, gledajući kako se rastavljaju pod njegovim milovanjem. Boţe, pomislio je, treba samo da se nagne napred i dodirne ih svojim usnama... Dal je videla ţudnju u njegovim svetlosmeđim očima, gorljivu ţelju u njima kad joj je palcem dodirnuo usne. Vrela, vatrena munja sunula je kroz nju i bradavice su joj se zategle ispod mekih korpi grudnjaka. Uzdah joj se oteo iz grla kad su mu prsti skliznuli pod njenu bradu i podigli joj glavu... ka njegovim snaţnim, muţevnim usnama. Istog trena je sklopila trepavice i one joj okrznuše zaţarene ruţičaste obraze. Na koţi je osećala

130

njegov vreo i vlaţan dah. U sebi se ukočila, čekajući... čekajući... ţeleći ga. Onog časa kad je usnama ovlaš dodirnuo njene, istopila se od vreline koju je u njoj probudio nesigurnim istraţivanjem. Njenim bićem su praštale varnice dok ju je ljubio, nanoseći blag, neţan pritisak, traţeći od nje da rastavi usne. Jecaj joj se dizao u grlu kad joj je prste priljubio uz vilicu i obuhvatio je dlanom.

Njome je harao poţar i ona ostade bez daha, stidljivo uzvraćajući poljubac. Omamljena, sebi se činila kao vrba koja se savija se pod snaţnim ali obuzdavanim porivom dok je on gladno pio s njenih usana.

- Med - promuklo je mrmljao, ne odvajajući se od nje - ti si čist, slatki med, medena.

Telo joj je proţeo drhtaj kad joj je jezikom prešao liniju usana. Nikada se nije osećala tako voljena ni milovana. Poloţila je prste na njegove zategnute grudi i svijala bedra uz njegova, potpuno se predavajući sevajućoj vrelini koja se rasplamsavala medu njima, Prepustila se Dţimovim rukama i njegovim usnama što su se sporo pomerale preko njenih.

Kroz njen omamljeni um blesnulo je uzbuđenje zbog spoznaje da joj Dţim uzvraća, da ne otima od nje kao što ju je to naučilo prethodno iskustvo. Otkrila je da u njegovom naručju tek upoznaje ljubav, da čezne za vrstom ljubavi kakvu on nudi. Njegov muţevni miris ispunjavao joj je raširene nozdrve i prsti su joj se zaustavih u gustoj svili crne kose oko njegovog mišićavog vrata. Svako grickanje njegovih usana delovalo joj je kao neţan dodir leptira... Svaki zadirkujući dodir njegovog jezika ţestoko bi je potresao i

131

čeţnja bi prostrujala njome. Ţelela je Dţima. Na svaki mogući način. Davao joj je koliko je ona mogla da primi. Ot- kud je znao da joj je potrebna ljubav? čudila se. Briga? Toliko slojeva je strgao s nje da je Dal upravo u tom času spoznala koliko joj je bilo potrebno da se muškarac brine o njoj. Jedan muškarac. Jedini koji moţe da je isceli. A to je Dţim.

Svi ti dragoceni trenuci otkrovenja mešali su se s poţarom njegovog neţnog istraţivanja. Osećala se opustošeno kad je Dţim odvojio usne od nje, a trepavice su joj se jedva podigle da sretnu te svetlosmeđe oče. Ĉitajući poruku u njima, proţeo ju je drhtaj iščekivanja. Dal se nesigurno zanjihala na nogama, kolena samo što joj nisu popustila, ali su je zaustavile ruke koje su je drţale zarobljenu uz snaţno, čvrsto telo. Kako da mu kaţe koliko se ranjivo i krhko osećala u tom trenutku? Kako da mu kaţe da je njegov poljubac pokidao sve njene odbrane? Dal je bila emocionalno ogoljena i bila je toga svesna. Dţim bi je mogao povrediti tako da se nikad ne oporavi i ta misao ju je paralisala. Utapajući se u njegovom pogledu, činilo joj se da je on toga svestan, kao da medu njima postoji neka telepatska veza.

Dţim je odmakao ruku s njenog pojasa i pomilovao joj obraz. - Nijedno od nas dvoje nije ovo očekivalo - muklo je progovorio, a u glasu mu se čulo izvinjenje. Oči mu se smračiše kad se duboko zagledao u njene safirnoplave. - Prelepa si, Dal. Sve do same srţi tvog srca i prestravljene duše. - Glas mu je postao tih i pevljiv. - Senka u tvojim očima predstavlja strah. Strah od onoga što ti je učinio drugi muškarac. Strah da ja posedujem istu sposobnost da te povredim. Šta god činila, nemoj me se bojati.

132

Nikada ne bih učinio ništa što bi te povredilo, Dal. Pre bih povredio samog sebe. - Palcem je pratio liniju njenih punih, sjajnih usana što su samo časak ranije bile podatne pod njegovim usna- ma. Telo mu se ukrutilo od ţudnje da s njom ostvari savršenu vezu, da joj donese isceljenje koje je ona donela njemu.

- Imam poverenja u tebe - tiho je priznala napregnutim glasom.

Dţim zaječa i polako je pusti, primećujući koliko drhti. Jedan mali poljubac oboje je ih je potpuno opustošio. Da li bi se nasmejala kad bi znala da su mu kolena kao od ţelea? - Nemoj me se bojati, medena. A što se tiče poverenja? - Zastenjao je i usne su mu se izvile od samoironičnog osmeha. - U ovom trenutku bi ti bilo bolje da veruješ divljoj zveri nego meni.

Dal je uspela da smogne slab osmeh. Istovremeno ju je obuzelo olakšanje što je zadrţao jednu ruku oko njenog struka dok se ona ne sabere. - Za mene, ti si divlja ţivotinja u ljudskom obličju.

- Na neki način valjda i jesam - priznade on. - Od- gajan sam u pustinji, tamo sam kao dete čuvao stada ovaca i koza. Svračji krici su me upozoravali na orlove što nadleću krdo u ţelji da zgrabe tek rođeno jagnje. Morao sam naučim kako da uočim kojota koji zakamufliran čeka iza grmlja i vreba neko zalutalo mladunče. Niz vetar mogu s dobrih sedam metara udaljenosti da nanjušim zvečarku. - Uputio joj je pogled bliskosti pomešane sa samopodsmehom. - Verovatno si u pravu; više sam divlja ţivotinja nego ljudsko biće.

Dal nesvesno dodirnu usne koje su još uvek bridele od istraţivačkog milovanja. - Divlje ţivotinje ţive prema

133

nekom kodeksu, Dţime. S tobom se osećam bezbednije nego sa bilo kojim drugim ljudskim bićem. - Nabrala je obrve. - Ljudi su napustili veliki deo onog kodeksa po kojem ţive ţivotinje. Medu ţivotinjama nema ubistva s predumišljajem, pohlepe niti mrţnje. - Protrljala je ruke, upinjući se da prestane da se jeţi pri svakoj pomisli na Dţeka Gordona.

Klimnuo je glavom, posmatrajući kako ljubičasti i čeličnosivi oblaci nastavljaju da se šire s jednog horizonta na drugi. Pročelje oluje još odavno je progutalo sunce i sada je ostao samo zaostali tračak narandţastog sutona. - Ţivotinje poštuju jedna drugu - sloţio se. - Baš kao Rajder; on zna ko je gazda i nikada ne bi doveo u pitanje moj autoritet, osim ako sam onesposobljen ili previše star da budem voda.

Dal podiţe pogled, gubeći se u Dţimovim crtama lica koje su sada smekšale. Da li se to dogodilo zato što mu je uzvratila poljubac? Uzbuđenje zbog tog otkrovenja je projurilo kroz nju kao kovitlac. Koliko je samo lako kosnuti Dţima. Ili je takav samo sa njom? A onda ju je oprhvala ledena lavina očajanja. Dţim je kazao da nikada nije sreo pravu ţenu, ne još. Koje je onda njeno mesto u njegovom ţivotu?

- Jesi li javila Mili da ćeš prenoćiti ovde? Dal trepnu, prenuvši se iz unutrašnje patnje. - Da.

Pozvala sam je ranije. - Mora da ti je pretila da će te istući metlom ako se ne

vratiš večeras? - zadirkivao ju je, vodeći je ka zadnjem delu dvorišta, pa kroz kapiju sve do obale jezera.

134

- Bila je malčice iznenađena, ali mi se činilo da je prihvatila ono što sam joj rekla. Mislim da me neće umlatiti metlom kad sutra ujutru stignem kući.

Rastrzana spoznajom da nije dovoljno ţena kakva je njemu potrebna, Dal je znala da će morati da donese odluku. Dopusti li sebi da se i dalje otvara i cveta u njegovom prisustvu, samo će utrti put da opet bude povređena. Pobegne li od Dţima, šta joj ostaje? Ništa sem tame i hladnoće u srcu. Dal je patila što na koledţu nije imala momke. Da, izlazila je na puno sastanaka, ali ništa nije bilo dovoljno ozbiljno da bi otišla u krevet s njima. Dţek joj je bio prvi i jedini ljubavnik. Guste trepavice podigla je ka Dţimu dok su šetali travnatom obalom jezera. Instinkti su joj vrištali da nema nikakvu kontrolu nad sobom kad je Dţim u pitanju. Ţelela ga je na svaki mogući način, intuitivno shvatajući da on moţe da isceli delove njene duše koji nose oţiljke. Mogla bi da mu se preda, ali on ne bi učinio isto za nju. Ili barem ne potpuno. Moţe joj ponuditi emocionalnu podršku, fizičku stranu ljubavi, ali ne i svoje srce. Ne, nije dovoljno jaka, nije dovoljno ţena. Dal je poţelela da zaplače, da pusti vrisak koji je polako rastao u njoj.

Stojeći na drvenom doku što je štrčao u plavozelenu vodu jezera, Dal je donela odluku. Moţda ta odluka nije najbolja, govorila je sebi, ali sam makar u stanju da sama biram. Šest meseci ranije, Ref i Mili su donosili čak i najbeznačajnije odluke umesto nje. Dţim joj je vratio osećaj da kontroliše sopstveni ţivot. I na tome mu je bila zahvalna. Dal se oslonila na Dţima, koji je rukom obavijao njeno rame, zajedno netremice zagledani u jezero.

135

- Nikada nisam shvatala koliko je hrabrosti potrebno da bi se ţivelo - kaza ona tiho, piljeći u nejasan horizont. - Sada razumem na šta je mislio Antoan de Sent Egziperi, moj omiljeni pisac.

Dţim je spusti pogled ka njoj, mehanički pojačavajući stisak oko njenog ramena. Bila je topla, podatna i ranjiva, sve od onog poljupca. - Ah, misliš na onog francuskog avijatičara koji je postao pisac. Šta je to mudro on imao da kaţe?

Daline oči su potamenele baš kao i olujni oblaci što su im se pribliţavali. - Rekao je: „Jedan jedini događaj moţe u nama probuditi potpuno nam nepoznatog stranca. Ţiveti znači sporo se rađati." Samu sebe doţivljavam kao stranca, Dţime... kao da se polako iznova radam i nastojim pronaći hrabrosti da ţivim. Da uhvatim ţivot za rogove i donosim sopstvene odluke.

- U svakome od nas čuči po jedan stranac, Dal - sloţio se. - Smatram ih različitim aspektima jedne ličnosti. Kao strane dijamanta koje svako od nas nosi u sebi. Ti si upravo takva - dragulj vrhunskog kvaliteta.

Neţno mu se osmehivala. - Znači, ja sam grubi, neizbrušeni dijamant.

- Ţivot nade načina da izbrusi sve strane u nama. Nisi neizbrušeni dijamant. I upravo si počela da se razvijaš, da saznaješ samu sebe, to je sve.

- To je sve? - promrmljala je. - To je dovoljno. Dţim se smešio. - Neki ljudi ostanu grubo kamenje

čitavog ţivota, ali ne ti. Imam osećaj da svi Kinkejdovi uţivaju u tome da se odmeravaju s ţivotom, odlučni da iz tog okršaja izađu kao pobednici. A brojna iskustva te neminovno izbruse.

136

- Pa - mrmljala je - dovoljno sam se brusila. Sada ţelim samo da se zalečim, Dţime.

Nagnuo se i spustio poljubac na njenu kosu, pa je pustio da se odmakne na korak od njega. - Izlečićeš se - obećao je promuklo. - Jaka si, iako toga još nisi svesna. Hajde, ne znam za tebe, ali ja sam gladan.

Hodali su jedno uz drugo, Rajder je bešumno išao za njima. Dţim je zatvorio kapiju na ogradi a onda su izašli na dugačku terasu. Gomila uţarenog uglja sijala se na roštilju i začas je Dţim ispekao dva debela goveda odreska. Dal se odmarala u obliţnoj stolici od kedrovine sa čašom vina u ruci. Vetar je dopirao do njih u povremenim jakim naletima.

- Oluja će stići za otprilike sat vremena - reče ona. Pogledao je ka zapadu, i dalje okrećući sočne odreske

na roštilju. - Izgleda da će to biti gadna oluja. Drago mi je da si ostala.

Dal otpi još jedan gutljaj crvenog vina. Da li je to bio pametan potez? Oluja koja je neminovno stizala nije se mogla porediti sa onom koju je osećala u sebi. Lenjo je prstima prelazila preko orošenog hladnog stakla čaše. Ĉudno, nikada ne bi poverovala da je i sama osoba koja preduzima rizik poput ostalih Kinkejdovih. Međutim, donela je odluku da rizikuje svoje srce i da ga poloţi Dţimu na dlan.

Dal zatvori oči. Šta to radi? pitala je samu sebe. Bila je zbunjena i nemoćna da objasni zašto dopušta da se odnos izmedu nje i Dţima dalje razvija. Moţe sve da izgubi. I moţe sve da dobije, dodao je glasić. Dţim ju je učio da u odnosu izmedu dvoje ljudi postoji i davanje i uzimanje i da ne uzimaju svi muškarci kao Dţek. U

137

ovom času njoj je potrebno ono što Dţim moţe da joj da - bez obzira na to koliko će je to koštati na duge staze, odlučila je Dal.

Udahnula je, duboko i nesigurno, pa otvorila oči. Posmatrala je Dţima kako spretno radi oko roštilja. Neţno se osmehivala, a svi njeni strahovi su se topili. Iznad nje, oblaci koji su se kotrljali ka njima počeli su da zaklanjaju sumrak boje kajsije. Oluja je stizala, ali ovaj put, Dal ju je dočekivala raširenih ruku i otvorenog srca...

6.

138

- Jesi li uopšte razmišljala o našem izletu za dve nedelje? - pitao je Dţim, rasklanjajući sudove. Spustio ih je u sudoperu, pa iz friţidera izvadio sveţu pitu od višanja.

Dal je maramicom brisala usta, uz prijatan osećaj sitosti, jer je pojela zdravu porciju ukusnog odreska. - Malčice. Dţime, ne mogu više ni da zinem!

Podigao je pogled dok je sekao parče. - Sigurna si? Ovo sam sinoć sam napravio.

Samo zbog načina na koji je to rekao Dal je osetila krivicu. - U redu. Samo majušno parčence. Sva sreća da ovde ne jedem stalno inače bih se ugojila.

Uz osmeh joj je pruţio tanjirić, pa im sipao sveţe skuvanu kafu i seo preko puta nje. - Moraš da dobiješ na teţini - pobunio se.

Oštar prasak munje zaparao je nebo iznad njih i Dal pogleda kroz kuhinjski prozor. Nebo je bilo modroljubičasto, a to je obećavalo strahovito nevreme. - Počinje oluja - promrmlja ona i zagrize parče pite.

Dţim se okrenuo da pogleda kroz staklena klizeća vrata koja su vodila na dugačku terasu. - Ne brini. Ovde smo pregrmeli mnogo gadnog vremena. Je li tako, Rajdere?

Rajder podiţe glavu s prednjih šapa. Vuk je do malopre leţao pored Daline stolice.

- Mislim da mu se dopadaš - reče Dţim, pokazujući ka ţivotinji. - Obično nije ljubitelj nepoznatih lica.

- Ja sam tvoja ţenka, sećaš se? - reče Dal s kiselim osmehom. - Ili je barem Rajder tako zapamtio.

139

- Nisam zaboravio - reče on, ne skidajući pogled s podrugljivog izraza u njenim očima. Video je neočekivanu uznemirenost u safirnoplavim dubinama i odlučio da razgovor skrene s teme njihovog odnosa koji je tek počeo da cveta. - Vratimo se poslu. U vezi s izletom. Hoćeš li obezbediti dva sedla, dva konja i jednu teretnu ţivotinju?

- Naravno. Dţim dovrši svoje parče pite, gurnu tanjirić u stranu,

pa se pruţi za šoljom kafe. Vetar je sada besomučno tukao o prozore i još jedna munja iskidano je zaparala sve jaču tamu izvan kuće. - Vaţna je boja konja.

- Kako to? - Moraju da budu sive, crne ili smeđe boje. Nikako

palomino s belom grivom i repom ili potpuno beo konj. Daline oči se suziše i ona spusti viljušku. - Hoćeš boje

koje se stapaju s šumom i livadama i koje su teško uočljive. Je li to u pitanju?

- Da - odgovorio je Dţim. - Beli konj je jako uočljiv za svakoga s dvogledom u ruci.

Dal odmače u stranu dopola pojedeno parče pite i sklopi ruke na sto. - Očekuješ nevolje, je li?

- To je samo mera predostroţnosti, to je sve. Uznemirena razgovorom, Dal je pokušavala

pijuckanjem kafe da prikrije svoju nelagodu. - Da li ţeliš i korice za puške?

Klimao je glavom, spuštenih kapaka. - Ja ću poneti svoju. Ali bi i ti trebalo da nosiš jednu sa sobom.

- Ako Ref sazna, probiće plafon od besa, Dţime. Jedini razlog što se ne opire ovome što radim je taj što veruje da ćemo biti bezbedni.

140

Dţim je polako okretao šoljicu u rukama. - Trebalo bi da budemo. Trebalo bi da su se jastrebovi i sokolovi tek izlegli u to vreme. Gordon naučio od tebe makar to da je mladunčad lakše odrţati u ţivotu nego jaja. Mislim da neće pokušati da ih krade sve dok se ne iz- legnu početkom juna.

Uz prve oštre zvuke dobovanja kiše po prozorima, Dal je odgovorila: - S njim nikad nisi načisto, Dţime. Bude li našao načina da ta jaja sačuva zaštićena i utopljena, moţda se desi da porani.

- Samo ukoliko ima helikopter. Nema šanse da na konjima dođe po ta jaja jer bi se veliki broj njih polupao. Uz to, imao bi dodatni problem da odrţava neophodnu toplotu kako embrion ne bi uginuo.

- Tačno. Ali Dţek je u stanju da radi novca pokuša sve, bez obzira na rizik koji to uključuje.

Dţim klimnu glavom, pa ustade. - Hajde, idemo u dnevnu sobu da uţivamo u oluji.

U dnevnoj sobi, Dal se sklupčala na kauč pored Dţima, bosih nogu podvijenih ispod sebe. Šolju kafe je drţala na butini. Prozori koji su se pruţali od poda do plafona gledali su na zapad i omogućavali spektakularan pogled na ţestoku oluju. Ĉulo se zviţdanje vetra u ravnjači dimnjaka velikog kamina. Rajder ude unutra i zadovoljno leţe na navaho prostirku ispred kauča.

- On je baš poput psa, zar ne? - Na neki način jeste - sloţi se Dţim. - Prošao je

napornu obuku. Na terenu je nedopustivo da istrči ispred mene i isprepada divlje ţivotinje ili ljude. Kad je Rajder bio dovoljno star, naučio je osam signala rukom. Mogu da ga navedem da legne, puzi ili dođe do mene

141

bez ijednog šuma. Tako da, kad izjašem u planine, on ne remeti prirodnu okolinu.

U Dalinim očima se jasno očitavalo divljenje. - Pokušaj da obučiš psa da radi sve to.

- To je uobičajena praksa sa ţivotinjama koje rade na televiziji i filmovima. - Dţim se smešio i pijuckao kafu.

- Ipak, Rajder je izuzetno inteligentan. Obuzela ju je toplina od njegovog osmeha. Dţim je

sedeo blizu, ali nije napravio nijedan pokret prema njoj; deo nje je zbog toga osećao olakšanje, a drugi je pak ţudeo za njegovom neprestanom blizinom. - Znači, ide s tobom na teren?

- Kad god je moguće. - Istog trena je nabrao obrve i razmenio pogled s Dal. - Kako bi reagovao tvoj orao ako bi Rajder pošao s nama?

- Ref ima pse i Nar ih ne dira. - U nekim zemljama suri orao se koristi za lov na

vukove i lisice. Samo sam se pitao da Nar nema izgra- den ukus za vukove.

Smešila se. - Oboţava svoje zečeve. Mislim da če Rajder biti bezbedan.

Dţim khmnu glavom. Laknulo mu je. Trudio se da ublaţi potencijalnu opasnost od susreta sa Dţekom Gordonom kako ne bi uznemirio Dal. Pode li Rajder s njima, sa ţivotinjskim instinktom poput sofisticiranog radarskog sistema, moći će da ih upozori znatno unapred ukoliko oseti prisustvo drugih ljudi u datoj oblasti. - Odlično. Kad si poslednji put išla na izlet u planine?

Dal se zavali u kauč s čeţnjivim izrazom na licu. - Davno. Kao deca smo po nekoliko nedelja išli na jahanje

142

s kaubojima, kao i tokom leta. - Uozbiljila se. - Otkad sam se udala za Dţeka, stalno sam ţivela u šatorima nasred dţungle.

Dţim ne reče ništa, ali se bes komešao duboko u njemu. Prosto nije mogao da veruje da je Dal zamalo umrla od malarije. - Sta kaţeš da ja kuvam? Ja idem na dugačke izlete u prirodu dva-tri puta godišnje.

- Super! Ionako nisam neka kuvarica. Munja je zaslepljujuće sevnula, krivudajući naspram

prozora, a zatim se cela kuća zatresla kad je grom uda- rio u obliţnje drvo. Dal se trţe, diţući ruke da zaštiti oči od bleska. Osetila je Dţimovu ruku na ramenu i opustila se.

- Odavno nisam doţivela ovakve oluje s grmljavinom - reče ona. - U dţunglama Dalekog istoka padaju monsunske kiše. Ali nema dobrih starih koloradovskih oluja s grmljavnom.

- Umeju da budu vrlo gadne - tiho se sloţi Dţim. Vetar je silovito udarao u kuću i Dţim je registrovao pad temperature. - Je li ti hladno?

- Malo - reče Dal, klimnuvši. - Ostani tu - kaza Dţim i ustade. - Upaliću vatru u

kaminu. Veče je brzo prošlo. Svetlost i toplina dobre vatre od

hrastovog drveta brzo je oterala vlagu i hladnoću koju je sa sobom dovukla oluja. Kiša je nastavila da se stišava i pojačava u skladu sa olujnom grmljavinom i munjama koje su bez posustajanja igrale nebom. U jednom trenutku je nestala struja. Zavladao je gotovo mrkli mrak, izuzev vatre u kaminu. Dţimovo prisustvo umirivalo je svaki njen strah od tame. Našao je sveću,

143

spustio je na pod pored mapa i legao na stomak. Pridruţila mu se na podu te su počeli da prave planove za izlet.

Rajder je ustao i došao do Dal. Vuk se smestio na samo desetak centimetara od nje, prijateljski mašući repom. Pruţila je ruku i s ljubavlju pomazila ţivotinju. Kad je Dal opet obratila paţnju na Dţima, ugledala je nedokučiv plamen u tamnozlatnim očima. Toplina se razvijala medu njima i osećala se zaštićena u čauri istkanoj njegovim milovanjem.

Dal se oslonila na kolena samo deset centimetara od njega. Oči su joj bile usredsređene na njegove usne i proţeli su je vreli ţmarci od sećanja na njegov poljubac, lagan kao pero. Poţelela je da je ponovo poljubi. Uz svestan napor, skrenula je misli na zadatak pred njima i prstom pokazivaia ka mapi. - Ref je pre sedam godina sagradio brvnare. Spasile su ţivot nekoliko puta našim kaubojima kad su ih tamo gore u planinama zatekle rane sneţne oluje.

- Jedna od njih mogla bi da spase naše ţivote ako se desi da na toj nadmorskoj visini padne kasni sneg - reče Dţim, zapisujući informaciju.

- Ref će helikopterom odleteti do svake brvnare da je napuni potrepštinama i hranom pre nego što mi krenemo.

- Odlično. Mada - otezao je s osmehom - ja sam odličan kuvar i ne moram da se oslanjam na konzerviranu hranu.

Dal je zviznula, uspravila se pa spustila ruke na butine. - Shvatam. Ti si jedan od onih kuvara u prirodi koji veruje da treba svaki dan uloviti večeru.

144

- Obično jesam. Rajder odlično plaši prepelice i zečeve.

Oči su joj zasjale dok ga je izazivala. - Kao i Nar. Dţim joj je uzvraćao isti vatreni pogled. - Je li to

opklada, doktorko Kinkejd? - tiho je pitao. - Da će nam Nar obezbediti hranu koja nam je

potrebna? - Da. Ili da će Rajder biti bolji lovac od Nara. Znaš,

nećemo moći puškama da lovimo svoje obroke. Ne ţelim nikakvu suvišnu buku koja moţe preplašiti ptice ili objaviti naše prisustvo u tom predelu. To je drugi razlog zbog koga ţelim da povedem Rajdera. Ako ga pošaljem u lov na divljač, on će to obaviti. A plen će doneti meni. Ne mogu da odolim da ne pitam da li bi ti Nar prepustio svoj ulov.

Dal se nasloni na kauč i spusti ruke na noge koje je podvila ispod sebe. - Hoće ako je sit. Ref stalno ima probleme s ponekim zecom na ranču pa sam slala Nara u lov na njih. Jednog dana je uhvatio čak osam. Pošto se najeo, prepustio mi je ostatak plena.

Dţim napući usta. - Zadivljujuće. - Još uvek ţeliš da se kladiš u to ko će nam obezbediti hranu? Ispruţio je ruku prema njoj. - Da, ţelim. Dal je čvrsto stegla njegovu i nasmešila se. - Šta ću dobiti ako pobedim? - Nećeš morati da pereš sudove posle mog kuvanja. Oduševljeno se smejala. - Prihvatam! - A šta ću ja dobiti ako pobedim? - Onda ja perem sudove.

145

Namrgodio se. - Ionako ćeš ih ti prati. Znaš kakva su pravila u lovu; onaj ko kuva, ne čisti. - Ti si muški šovinista! Pusti da prespavam tu od- luku, Dţime. Smisliću već nešto - kaza ona uz smeh. Imao je nekoliko rešenja na umu, ali je prećutao. U tom trenutku nije bilo umesno reći nijedno. Zadovoljio se time da dovrše nacrt dvonedeljnog izleta u planine. Dal je izgledala opuštenije nego ikada, a tračak uzbuđenja poigravao joj je u tamnoplavim očima. - Da ne znam bolje, pomislio bih da se stvarno raduješ ovom izletu. Dal se tiho nasmejala, opuštena u Dţimovoj auri i tophni vatre iz kamina. - Hmm, radujem se. Oboţavam planine i baš su mi nedostajale otkad sam otišla pre šest godina. Volim da spavam pod zvezdama i osetim zemlju pod sobom. Ništa se ne moţe porediti s mirisom borovine pomešane sa sveţe skuvanom kafom kad se probudiš izjutra - rekla je uz uzdah. - Ne - sloţio se, ustajući - ništa se ne moţe porediti s tim. Skoro je jedanaest sati. Hajde da se spremamo za spavanje.

Razmeštao joj je kauč dok se ona tuširila. Navukla je Dţimovu košulju da u njoj spava, pa se ogrnula pozajmljenim bademantilom. Dţim je dodao još drva na vatru, pa se toplota prijatno širila dok se tiho spuštala niz stepenice. Smešeći se, Dţim ju je posmatrao je kako silazi.

- Ne znam kako je to moguće, ali na tebi moj bademantil izgleda veoma dobro - reče joj. Dţim je halapljivo upijao prizor koji je nudila - kosa joj je bila mokra i razbarušeno joj je padala po srcolikom licu,

146

ublaţavajući visoke jagodice; frotirski bademantil se predivno obavijao oko njene vitke figure, naglašavajući belinu njene koţe. Rumenilo joj je oblilo obraze kad je stidljivo srela njegov pogled. Dţim je brzo prikrio osećanja koje je njegov pogled jasno odavao.

- Topao je - rekla je, pa prstima prešla uz komotne, velike rukave. U Dţimovom bademantilu se osećala kao u njegovom naručju, pomisli Dal savladana umorom.

- Hoćeš da kaţeš da se moţe desiti da nestane na- kon što ti odeš? - zapita Dţim dok je rukom pokazivao ka improvizovanom krevetu.

- Moţe se desiti - reče ona pa stade kod kauča. Okrenula se i s puno neţnosti srela pogled njegovih tamnih očiju. Još uvek nije bilo struje i samo je svetlost vatre senčila njegovo lice. - Nisi morao da se mučiš - pobunila se. - Ćebe ili dva bi bilo sasvim dovoljno.

Odmahnuo je glavom. - Ţeleo sam da se osećaš kao da si kod kuće na svom kauču - poverljivo je kazao.

Zadrhtala je od prodornosti njegovog pogleda. Nagnula se i povukla pokrivače koji su otkrivali posteljinu cvetnog dezena ispod. - Hvala ti, Dţime.

- Vidimo se ujutro. Da ne zaboravim, Rajder će noćas verovatno šetkati gore-dole, pa ne daj da te uplaši.

Okrenula se Rajderu. Leţao je na prostirci ispred kamina, napola otvorenih ţutih očiju, kao da osluškuje njihov razgovor. - Oh?

- Proveravaće da li si dobro. Dal se osmehnu vuku. - Zadivljena sam. - Samo ne daj da te uplaši. Laku noć. U tom trenutku, Dal je poţelela da prede tih nekoliko

koraka do Dţima i poljubi ga. Jedan čedan poljubac za

147

njegovu paţljivost. Umesto toga, oborila je trepavice i prozborila glasom jedva nešto jačim od šapata: - Laku noć, Dţime. I hvala... za sve...

- Večeras sanjaj samo lepe snove, draga - odvrati on promuklo, pa se sporo pope uz stepenice i nestade u polumraku.

Rajder podiţe glavu da vidi svog gospodara kako se penje uz stepenice. - Moţeš da ideš s njim - reče ona vuku, skidajući bademantil.

Rajder naţe glavu, zadrţa pogled pametnih ţutih očiju na njoj, pa udari repom o pod i ostade na svom mestu. Dal mu se nasmešila i pomazila ga po glavi, pa se smestila na udoban kauč. Onog časa kad je zatvorila oči, utonula je u san. Ĉak je ni sve jače zavijanje vetra nije sprečilo da zaspi. Odnekud je znala da je bezbedna, i po prvi put za šest meseci Dal je spavala dubokim snom. Dobovanje muklih udaraca se nastavljalo i Dal se na- mršti, polako se otimajući iz stiska sna. Kakav je to zvuk? Bila je na leđima pa se polako otkotrljala na stranu i s naporom otvorila oči. Trebalo joj je nekoliko dugih trenutaka da shvati da je to Dţim nagnut nad kaminom i tiho nabacuje još cepanica preko uglja. Rajder je leţao uz kauč i repom veselo udarao o pod, posmatrajući svog gospodara. Preplavila ju je toplina, shvativši da Dţim nije ţeleo da se vatra zamre jer je obasjavala njenu tamu.

Srce joj je kucalo sve brţe dok ga je ţudno i netremice gledala tek delimično odevenog. Nosio je samo donji deo pidţame na lastiš, čija je svetloplava boja isticala njegovu preplanulu koţu. Dal se ţivo sećala kako se oslanjala na te tamne grudi s mekim uvijenim maljama; sećala se kako se njegov dubok, umirujući glas prelivao na nju

148

dok ju je neţno njihao u naručju. Telo joj oprhva ţudnja, bezmalo opipljiva glad da što više sazna, da ga što bolje upozna.

- Dţime? - Glas joj je bio promukao od sna. Okrenuo se ka njoj. - Nastavi da spavaš. Sve je u redu -

tiho je rekao. Dal se mučila da se uspravi i ćebad skliznu s nje,

otkrivajući otkopčano gornje dugme na zguţvanoj košulji, ispod koje se nazirala zasenčena uvala njenih grudi. - Koliko je sati?

Vratio je rešetku na kamin, otresao ruke i odgovorio: - Skoro je četiri. Zašto ne iegneš? - Prišao joj je. Lice mu je bilo u senci.

- Izgleda da me je Rajder probudio lupanjem repom o pod - rekla je promuklim glasom, gledajući naviše u njegove tamne, nečitljive oči. Videla je kako mu se usne izvijaju naviše i pomislila je kako je neverovatno zgodan.

- Celu noć je proveo pored tebe. - Dţim je čeznuo da pruţi ruku i pomeri nekoliko zalutalih prameno- va kose s njenog obraza. Izgledala je kao čudesno lepo dete: blago rastavljenih usana, poluotvorenih očiju u kojima su se videli tragovi sna, a glas... bio je mekan, ranjiv i promukao i od njega ga je proţela ţudnja. Pogled mu je s vitke linije njenog vrata prešao na otkrivene ključne kosti do blage punoće njenih grudi ispod košulje. Ĉučnuo je ispred nje, izgubljen u safirnoj boji njenih očiju što su se polako budile.

- Ĉini mi se da je na redu topla čokolada - promrmljao je, smešeći se.

Dal protrlja oči. - To bi bilo divno. - Ne mrdaj - reče i ustade. - Ja ću je spremiti.

149

Preplavila ju je klonulost i ona klimnu glavom. - Jesi li siguran? Mislim, mogu da ustanem i napravim...

Kod vrata se okrenuo. - Neka to bude naša navika, Dal. Samo sedi tu i odmaraj se.

Tiho praskanje i pucketanje vatre opčinilo je Dal. Sela je i podvila noge ispod sebe. S ćebadima prebačenim preko krila, bilo joj je sasvim toplo. Oluja je prestala i u vazduhu se osećala hladnoća koju je ostavila za sobom. Rajder je opet počeo da lupka repom o pod i ona podiţe glavu i ugleda Dţima. Još nije prestala da je zadivljuje ta bešumnost njegovog hoda. Pruţila je ruku da prihvati keramičku šolju.

- O, ovaj put sa šlagom - zadirkivala ga je, smešeći se. - Nije ga bilo u Milinoj kuhinji - odvrati Dţim. Seo je

na prostirku i leđima se naslonio na kauč samo desetak centimetara od mesta gde je ona sedela.

Dal oprezno otpi gutljaj i zatvori oči. - Mmm, praviš najbolju toplu čokoladu na svetu. Bolju čak nego moja majka a ona je pravi jako dobro.

- Unajmljen sam, znači? Tiho se nasmejala. - Potpuno ćeš me razmaziti, Dţime

Trimejn. Spremio si mi toplu čokoladu na ranču i sada ovde.

Oslonio je ruku na kauč, pa se okrenuo naviše da je pogleda. - Tebe treba malo razmaziti - tiho je kazao. A onda mu se osmeh raširio. - A koliko vidim, ne umeš da piješ toplu čokoladu.

Dal nagnu glavu na stranu pa spusti šolju u krilo, obavijajući je prstima. - O čemu to pričaš?

Kad se podigao na kolena, u Dţimova očima se videlo da se zabavlja. Spustio je šolju na stranu i pruţio ruke ka

150

njoj. - O ovome - promrmljao je, pošto joj je šakama obuhvatio lice. Palčevima je sporo prelazio preko njene gornje usne. - Imaš brkove od šlaga - muklo je progovorio. - Mogu sjajno da izgledaju na muškarcu, ali na tebi...

Nalazio se toliko blizu, tako neverovatno muţevan, da je Dal nesvesno prestala da diše dok je on neţno brisao šlag. Usne joj se razdvojiše i ona podiţe oči, u susret njegovim... topeći se pod njegovim vatrenim pogledom. Videla je kako mu se oči blago suţavaju a ţmarci su je podilazili po gornjoj usni, gde ju je doticao palčevima. - Šta na meni? - bio je to jedva šapat.

- Kad je na tebi, muškarac poţeli da ga poliţe - mrmljao je tiho.

Trepavice su joj se spustile i ona je čekala. - Da. Onog časa kad su njegove usne prisvojile njene, kroz

Dal je prostrujao šok. Ovaj put nije isprobavio ni zadirkivao. Ne, ovaj put, Dţim ju je uzeo kao svoju. Usnama se energično kretao preko njenih, razdvajao ih, halaplji- vo upijao, napajujući njenu poţudu sve dok nije buk- nula u ţivot. Imao je ukus tople čokolade, slatkog šlaga i muţevnosti. Uţivala je u tim trenucima za pamćenje dok ju je ljubio, opijao i mamio da postane njegova. Jecaj zadovoljstva joj je titrao u grlu dok je on jezikom istraţivao svaku krivinu i udubljenje njenih usta. Dal je neobuzdano drhtala, vapeći za dubljim kontaktom s njim. Prstima je prolazio kroz njenu kosu, neţno je ma- sirao po glavi, od čega su se ţmarci sjurili njenim telom. Bradavice su joj se ukrutile kad se oslonila o njegove grudi, a disanje joj je postalo iskidano baš kao i njegovo.

151

Dţim je nevoljko prekinuo poljubac, pa ispijao svaki ugao njenih rastavljenih usana, liţući ostatke šlaga. Osetio je kako drhti u njegovom naručju. - Tako si ţenstvena i lepa - šaputao je, ljubeći joj zatvorene oči. Nozdrve su mu podrhtavale dok je upijao njen naročiti ţenski miris. - I tako slatko mirišeš. Vrlo si ţenstvena na svaki mogući način...

Ţudnja koja je narastala u Dal se razmotavala dalje i realnost stade da joj izmiče. Srce joj je nepravilno kucalo, disala je iskidano, prepuštajući se paukovoj mreţi njegove Ijubavi. Kad je odmakao svoje usne s njenih osećala se izgubljeno i otvorila je oči. Svetlosmeđe oči su mu plamtele vatrom koja ju je iznenadila. U tim dragocenim trenucima Dal ga je samo netremice posmatrala, shvatajući koliko mu je potrebna. Rukama je posegnuo naniţe da umiri šolju u njenom krilu koja se zamalo nije prolila jer ju je ona jedva drţala. Dal je bespomoćno gledala kako se njegove tamne, snaţne ruke obavijaju oko šolje i njenih prstiju.

- Zbog tebe se opet osećam... - zaustila je nesigurno. - Nikada nisam pomislila da muškarac moţe da učini da se osećam... - traţila je pravu reč, raspamećena njegovim strastvenim pohodom - ...ţeljenom.

Dţim podiţe ruku da pomiluje njen zarumenjeni obraz. - Voljenom - ispravio ju je hrapavim glasom. - Kao što ţenu treba da voli njen muškarac.

Pogled joj se zamutio od suza i Dal obori glavu. Glas joj se pretvorio u bolni šapat: - Sve otkad... od onda se nisam osećala svojom. Niti ţeljenom. - Suze su joj se slivale niz obraze, blistave putanje na svetlosti vatre. - Osećala sam se tako prljavo... tako poniţeno onim što se

152

dogodilo... Ne shvatam kako moţeš da me ţeliš nakon... nakon...

U pokušaju da ublaţi njen bol, tako očigledan u uz- drhtalom glasu, rukom joj prede preko obraza i pod prstima oseti vrelinu njenih suza. - Mishm da sam te ţeleo sve otkad sam te video pre tri godine - počeo je. - Pogledaj me, Dal. Hajde, nemaš čega da se stidiš. Hajde - nagovarao ju je.

Bilo joj je teško da podigne trepavice i suoči se sa očima bistrim, staloţenim i punim saosećanja. Šmrcnula je. - Pre tri godine? O čemu to pričaš?

Uzeo joj je šoljicu iz ruke i spustio je na stočić pored kauča. Zatim je seo pored nje i uzeo je u naručje. Dal se bez oklevanja prepustila, njeno sitnije telo savršeno se stopilo uz čvrstu gradu njegovog. Sklupčala se kao povređeno dete, naslonila glavu na njegove grudi, stiskajući mu se uz prsa. Drhtavom rukom milovao ju je po kosi. - Video sam te pre tri godine, Dal. Prisustvovao sam konferenciji na kojoj si ti drţala govor o pticama grabljivicama. - Zatvorio je oči, sećajući se tog dana ţivopisno jasno. - Nosila si laneni kostim boje breskve i pomislio sam kako si najlepša ţena medu prisutnima. Pre toga sam samo čuo za tebe, ali te nikada nisam sreo. Muškarci su se jagmili oko tebe. Videli su isto što i ja: cvet retke lepote. U to vreme si bila mršava, baš kao sada, i izgledala si iscrpijeno.

Dai se ušuškala u ţarku toplinu njegovih grudi, srećnija nego ikada. - Bila sam iscrpijena. Upravo sam stigla iz juţnoameričke dţungle i nakratko se odvojila od Dţeka. To je bilo posle naše prve velike svade. Provela sam gotovo tri godine u tom zelenom paklu i očajnički

153

sam ţelela da se vratim u civilizaciju, Dţime. Ţudela sam da razgovaram s ljudima. Baš tada me je predsednik konferencije pozvao da odrţim govor na svoju omiljenu temu i ja sam prihvatila.

Dţim spusti poljubac na njenu kosu, udišući miris kajsije. - Drago mi je da si prihvatila.

Ujednačeno kucanje njegovog srca delovalo je umirujuće, ponovo je uspostavljala pokidanu pribranost i Dal je zatekla sebe kako se osmehuje. - Prvi put kad sam te videla na ranču bila sam ubeđena da sam te negde već videia... ali nikako se nisam mogla setiti gde.

- Tada, na konferenciji, ja sam ti prišao i predstavio se. Ipak - otezao je, a ton mu je bio natopljen samopodsmehom - još pet drugih muškaraca utrkivalo se za tvoju paţnju. Ne krivim te što me se ne sećaš. - A onda je udahnuo duboko i iskidano. - Tri godine, Dal. Ne znam šta se dogodilo, ali te nikada nisam zaboravio. A onda, kad sam te opet sreo na ranču...

Polako se uspravila u sedeći poloţaj i spustila ruke na njegove mišice. - Sreli smo se pre tri godine. Ne mogu da verujem. Hoću da kaţem...

Dţim je palcem prešao preko njenih usana; bile su meke i pune i pozivale su ga da ih ponovo polju- bi. Odupro se porivu. S mukom. - Mislim da je to naša sudbina - suđeno ti je da budeš moja.

Njegova... Dal prisloni obraz na njegov dlan. - Ne mogu da verujem da se ovo događa - zausti s napetošću u glasu. - Ne znam šta da mislim, Dţime. O tebi. O sebi.

On klimnu glavom, a oći mu postadoše tamnije.

154

- Znam, medena. Ići ćemo polako. Nema potrebe za ţur- bom. Otvorenim ranama je prvo potrebno vreme da zacele.

Dal mu uputi uzdrhtali osmeh; trepavice joj behu posute suzama. - Volela bih da mogu da ti pokaţem koliko mi značiš. Već si mi toliko dao, Dţime. A ja ti ničim nisam uzvratila.

- Dala si mi svoje poverenje. A s poverenjem će pro- cvetati osećanja. Ne tuguj. Sve će se srediti.

Dal je proganjala nejasna slutnja i ona se upinjala da odagna taj osećaj. - Tako si strpljiv.

Smešeći se, polako se odvojio od nje. Nije to ţeleo, ali je znao da je to najbolje rešenje u datoj situaciji. Dal nije bila spremna da ponudi više od onoga što se već odigralo između njih. Dţim ju je privoleo da opet leg- ne pa je ušuškao. - Strpljiv sam s tobom - sloţio se. Nagnuo se niţe i pomilovao je po kosi. - Videćemo se kad se probudiš. Bez ruţnih snova...

Dal se polako budila obasuta blistavom sunčevom svetlošću koja se probijala kroz niz prozora. Nozdrve su joj zaigrale na miris slanine koji je dopirao iz dnevne sobi i njoj pode voda na usta. Stomak joj je zavijao i shvatila je koliko je gladna. Predivna nit sreće proţi- mala ju je dok se lenjo protezala s rukama iznad glave. Kad je ćula tupe udarce, znala da je Rajder u blizini. Otvorila je oči i ugledala ga gde sedi na kauču, ruţičasti jezik mu visi iz usta u znak dobrodošlice, a ţute oči, širom otvorene i na oprezu, posmatrale su je ka- ko ustaje.

- Dobro jutro - obratila se vuku, mazeći ga. Iskobelala se iz pokrivača pa zgrabila bademantil s dna kreveta i

155

ogrnula ga. Bogat miris kafe podstakao ju je na aktivnost. Uţurbano je prstima začešljala kosu; pravo četkanje moţe da sačeka; kafa i slanina su mirisale sjajno!

Dţim je bio pored šporeta, obučen u poznate farmerice i kaubojsku košulju boje brusnica s rukavima bezbriţno zavrnutim na podlakticama. Dal se oslonila na dovratak, a blagi osmeh joj se dugo zadrţao na usnama i u očima. Sunce je prosipalo zrake kroz prozor sa zavesom od čega je kutak za doručak zračio. Izvan staklenih klizećih vrata, svet je posle oluje izgledao pročišćen - azurnoplavo nebo bilo je čisto i vedro, a jezero mirno i kristalno bistro.

- Dobro jutro - doviknu ona. Dţim se okrenuo i dočekao je osmehom od koga joj je

zastalo srce. - Zaista jeste. Osećaj se kao kod kuće. Biskviti mogu da se izvade iz pećnice, a jaja su spremna.

Uzvratila mu je osmeh i sela. Na stolu behu posta- vljene ruţičaste platnene savlete i rukovet divljeg cveća u maloj vazi. Dal neţno dodirnu laticu jednog belog krasuljka. - Cveće je prelepo, Dţime - reče ona kad je prišao da joj sipa jaja i slaninu u tanjir.

- Našao sam ih kad sam jutros vodio Rajdera u šetnju. - Sreo je njen razrogačen, ranjiv pogled. - Podsetilo me je na tebe, pa sam odlučio da ga uberem. - A onda mu se osmeh razho licem dok je ostatak spremljenog doručka izručivao u svoj tanjir. - Ali ne mirišu ni upola tako lepo kao ti.

Dal porumene, uzdrhtavši od njegove blizine. Još se nije obrijao i tamni delovi brade su samo naglašavali mršave crte njegovog lica, lica koje se zauvek urezalo u

156

njeno srce i um. Napravila je grimasu kad je Dţim spustio četiri vrela biskvita na njen već pun tanjir.

- To je previše! - neubedljivo se pobunila. - Ne, nije - rekao je dok je sedao. - Hajde, poţuri i jedi.

Danas imamo puno posla. Dal ga zabezeknuto pogleda. - Danas? Mi? Zastajući između zalogaja, Dţim reče: - Jutros sam se

probudio tek u devet. Zakasnio sam za posao, pa sam odlučio da zatraţim slobodan dan. - Osmehivao se. - Uostalom, tako si lepo spavala, da nisam imao srca da te ostavim ovde samu. - Koliko je sati? - Skoro pola jedanaest. Dal se uhvati za grlo. - Boţe, baš sam puno spavala. - San ti je bio potreban. A sad, hajde, jedi pre nego što se hrana ohladi. Poslušno je učinila kako je kazao. - Moram da javim Mili... - Već sam zvao i sve se dogovorio s tvojim psom čuvarom. Dal zatomi osmeh i istovremeno oseti poriv da se pruţi preko stola i rastršavi Dţimovu kovrdţavu kosu. U tom trenutku je izgledao kao mali dečak. - Pas čuvar? Misliš, Mili? - Jedna jedina - sloţi se Dţim, uzvraćajući joj osmeh. Izgledala je neverovatno sveţe. Bila to posledica poljubaca ili vremena provedenog zajedno, tek njene rane kao da su počele da zarastaju. Dţim nije bio siguran zbog čega. Jedino je bio siguran da se Dal neće povući na Tri Ka. Sada joj je potrebno malo zabave.

157

Malo smeha. Probudio se ranije, znajući da će uzeti slobodan dan i da će ga provesti zajedno. Dal se oduševljeno nasmejala, pa kašikom sipala još meda na svoj treći biskvit. - Podseća te na psa čuvara? - Mili i tvoj brat Ref. Osmeh joj iščeze s lica. - Sta je on rekao? - Nije rekao puno. - Dţim opušteno sleţe ramenima. - Uverio sam ga da si dobro i da ćemo dan proveti u šetnji po brdima.

- U šetnji? - Dal zagrize biskvit, a sreća se poput kovitlaca nadimala u njoj na pomisao da će provesti još vremena sa Dţimom.

Klimajući glavom, Dţim je navalio na svoj peti bi- skvit namazan slojem domaćeg dţema od jagoda. - Svakog proleća skupljam trave koje koristim u medi- cinske svrhe ili za kuvanje. Hoću da popnemo na brda iza nas i vidimo šta se dešava, tako da mogu da unesem beleške na svoju mapu. Nešto kasnije, verovatno u junu, počeću da berem i sušim cvetove. Korenje se vadi na jesen, a kora se ljušti na proleće.

- Skupljaš lekovite trave. To je zadivljujuće - mrmljala je, vrteći glavom. - Postoji li nešto što ne umeš? Ĉini mi se da si dovoljan samom sebi.

Osmehnuo se, skupio sudove i spustio ih u sudoperu. - Jedan od mojih ujaka bio je hatali, ili iscelitelj, u našem plemenu. Sećam se kako sam ga s nekih šest ih sedam godina pratio u stopu. Mnogo toga me je naučio o lekovitim travama i kako se one koriste. - Spustio je sudove u vrelu, sapunjavu vodu i počeo da ih pere. Zapljusnuo ga je snaţan talas zadovoljstva. Voleo je Dal, voleo je da vidi kako izgleda kad se probudi izjutra. Ali

158

kad bi shvatila svu veličinu njegove ljubav, mogla bi da se uplaši i pobegne. Uzdahnuo je duboko i nečujno.

Dal čeţnjivo baci pogled napolje. - Ovde je baš lepo. - Znaći, ići ćeš sa mnom u šetnju? Osmehnula se. - Mislim da niste ni sumnjali u to,

gospodine Trimejn, inače ne biste pozvah Mili ih mog previše zaštitnički nastrojenog brata.

Zubi su mu blesnuli, beli i jednaki, naspram preplanule koţe. - Mislim da ste u pravu, doktorko Kinkejd.

- A šta ću s odećom? - Moţeš da nosiš patike i farmerice koje sam ti sinoć

pozajmio. Na krevetu imam jednu čistu košulju. Napolju je malčice hladno, pa ću ti pozajmiti jaknu.

Dal ustade. Osećala se kao utovljena boţićna ćurka. To je bio dobar znak. Diţući jednu obrvu u Dţimovom pravcu, izašla je iz kuhinje s Rajderom, koji je bešumno tapkao za njom.

U vazduhu se osećao sveţ miris proleća. Dal izađe na dugačku sunčanu terasu. Osvrnula se preko ramena i videla Dţima kako nabacuje mali ranac na leda. Na- vukao je par debelih čizama za planinarenje i modro- plavi postavljeni prsluk. Dal zakopča kaput od kozje dlake koji joj je pozajmio, ali je uzaludno pokušavala da zavrne debele rukave.

- Ĉekaj - reče Dţim, silazeći niz stepenice - daj da ti pomognem s tim.

Dal je posmatrala kako snaţnim preplanulim prstima brzo zavija oba njena rukava. Vetar joj je razbarušio kosu

159

jer nije imala ništa na glavi i Dal podiţe lice ka toplini sunca. - Ovo je predivno - rekla je, zatvarajući oči i smešeći se. - Drago mi je što si odlučio da me zadrţiš kao zarobljenika još jedan dan.

Nemoćan da se odupre iskušenju koje su nudile nje- ne nasmejane usne, Dţim se nagnuo i ovlaš ih okrznuo svojim usnama. Imala je ukus meda. - Hajde - promuklim glasom ju je poţurivao, hvatajući je za ruku - hajde da se vratimo u šumu.

Rajder ih je poslušno sledio dok su se penjali naviše s male livade koja je okruţivala kuću i jezero. Oluja je oprala sveţe formirane listove hrasta, jasena i zove, a mokro zelenilo caklilo se na suncu poput smaragda. Prešli su put i Dţim ju je poveo uz blagu padinu livade do neposečene borove šume na vrhu brda, gde su malo zastali pa se spustili niz drugu padinu. Dal se činilo sasvim prirodnim da se drţe za ruke. lako je Dţim bio dugonog, drţao je umeren ritam, te nije morala nepre- stano da ga sustiţe.

- Da li Rajder uvek ide iza tebe? - pitala je, sklanja- jući pramenove kose s lica.

- Da. Zašto? - Zašto ga ne pustiš da trči ispred nas? Ĉini mi se kao

da jedva čeka. Dţim se osvrnu ka Rajderu i dade mu znak rukom.

Vuk poskoči ispred njih, njuške priljubljene uz zemlju, sledeći tragove na koje je naišao dok se spuštao niz pa- dinu. - Imaš meko srce - zadirkivao ju je Dţim, ste- ţući joj ruku.

- A ti nemaš?

160

Iscerio se. - Samo prema tebi. - Pokazujući nadesno prema skupini jasenova, rekao je: - Tamo ćemo se načas zaustaviti.

- Zašto? - Ova stabla jasena su ove godine dovoljno sazrela da

ih mogu staviti na mapu. Dal ga je sledila kroz bujnu travu bogatu divljim

cvećem koje samo što nije procvetalo. - Da li koristiš jasen?

- Da. Oljuštim koru i iskoristim je za pravljenje tinkture.

- Da li lekovite trave i tinkture zaista pomaţu. Klimnuo je glavom. - Nikada nisam išao lekara dok

sam odrastao. Moj ujak, hatali, uvek je kod sebe imao neku lekovitu travku koja bi mi pomogla da prebrodim svaku bolest.

- Neverovatno - mrmljala je Dal s divljenjem. - Od kore, korenja i cvetova pravim tinkture ili ih

sušim za ujaka. Lekovito bilje mu nosim kada uzmem slobodnu nedelju i otputujem u rezervat u blizini Galapa u Novom Meksiku, u posetu majci i njenoj porodici.

Trava je još uvek bila mokra od sinoćne oluje i Daline nogavice su se skvasile. Međutim, nije marila jer je jutarnju sveţinu već zamenio topliji vazduh, pa je ispod jakne počela da se znoji. - Pričaj mi o svom odrastanju, Dţime. Rekao si da si čuvao ovce?

- I koze - dodao je. - Ne volim koze. Jedu sve i svašta. Uključujući i moju košulju ili jaknu ako ih se dočepaju ih ako dovoljno dugo ostanem nepomičan da mogu da počnu da grickaju to što imam na sebi.

Dal se zvonko smejala. - Koze?

161

- Naravno. Navaho pleme obično čuva koze i ovce. Koze nam daju mleko i dva jareta godišnje. Da ne pominjem meso. Ovce nam daju vunu za tkanje prostirki, jedno jagnje godišnje i meso.

- Da li se bavite lovom? - Ponekad. U rezervatu skoro da uopšte nije ostalo

divljači. Sve što čovek moţe da vidi dok vodi stoku na ispašu jesu kojoti, zvečarke i zečevi.

- To mi zvuči kao oskudan način ţivota - promrmljala je.

Dţim je usporio kad su se pribliţili stablima jasena. Pustio je njenu ruku i smakao ranac s ramena. Iz pojasa je izvadio malu sekiru. Prelazeći prstima po kori nekoliko stabala, našao je jedno koje mu se dopalo. - Retko ćeš naići na debelog Navaho Indijanca - suvo je rekao. - Pretpostavljam da način ţivota jeste oskudan na neki način, ali smo uvek imali dovoljno hrane. Dodaj mi teglu iz ranca, hoćeš? U nju ćemo staviti piljevinu.

Dal kleknu pa otkopča crveni platneni ranac. Radoznalo izvadi litarsku teglu od debelog stakla, pa je diţe uvis da je bolje osmotri. - Šta je ovo unutra?

- Alkohol. On će iz kore drveta izvući hemikalije i sačuvati ih netaknutim tako da ih moj ujak moţe upotrebiti za pripremu tinktura.

- Zadivljujuće. - Dal ustade i pride da posmatra kako on obazrivo guli koru sa jasena. Svaki precizan udarac sekirom govorio je o Dţimovom šumarskom iskustvu. Uzeo je samo po malo kore sa svakog od pet stabala, ne ţeleći da ona pretrpe trajnija oštećenja.

- Ujak me je učio da pričam sa onim od čega ne- što uzimam - produţio je. - Na primer, morao sam da

162

zamolim ova stabla jasena za dozvolu da uzmem malo njihove kore. Učeni smo da sve što ţivi ima dušu i, ukoliko im ne objasnimo ono što činimo, moţemo navući na sebe gnev duhova.

Dal se osmehivala. - Koliko veruješ u to? Široko se smešio, znoj mu je sada vidljivo blistao na

čelu, pa je skinuo prsluk, puštajući da padne na zemlju pored njegovih nogu. - Pa, recimo ovako, Navaho Indijanac gaji poštovanjem prema svemu što ga okruţuje. Nikada ništa ne uzima bez pitanja.

- Pričaj mi o Navaho Indijancima. Razlikuju se od belaca po svom stavu prema ţivotu.

Dţim zadenu sekiricu za pojas i posegnu za teglom. Klečeći, on odvrnu poklopac pa paţljivo spusti vlaţnu koru unutra. - Smatraju nas dobroćudnim narodom - reče on. - Ali to je zato što smo od malena učeni da poštujemo sve što nas okruţuje. Sve poseduje ţivot, duh i stoga zahteva poštovanje i nikada ne sme biti zloupotrebljeno. - Zavrnuo je poklopac nazad na teglu sa zadovoljnim izrazom na licu. - Na primer, u rezervatu sam mogao da lovim samo određene ţivotinje i lovu je neizostavno prethodila prikladna ceremonija. Svako jutro ustaje se sa izlaskom sunca, tvorcem ţivota. Naše kolibe uvek gledaju na istok kako bi nas sunčevi zraci budili izjutra. Slike od peska i ceremonije naroda Navaho slave ţivot na sve moguće načine, počev od četiri strane sveta do četiri godišnja doba. Kada blagosiljamo, ceremoniju uvek započinjemo s istočne strane. Sa zalaskom sunca odlazimo na počinak. Mi smo narod koji se upravlja prema suncu.

163

Dal je sela, naslonivši se leđima o jasen, posmatrajući Dţima kako neţno drma teglu. - Kad sam te upoznala, delovao si mi u skladu sa svime - mrmljala je. - Imao si sreće da su te učili da tako poštuješ prirodu.

Osmehivao joj se. - To vaţi i za ljude. Nikada nećeš čuti Navaho Indijanca da kaţe nešto rđavo ili zlurado o drugom čoveku. Na primer, mi se u rezervatu pozdravljamo drugačije od belaca.

- Haug? - Da li me to ozbiljno pitaš? Dal je porumenela, postiđena svojom nesvesnom

reakcijom. - Ne. Izvini. Smeh mu je bio dubok i orio se. - Nemoj se izvinjavati.

To me ne vređa. - Kako se onda pozdravljate? - Kad se ljudi prvi put upoznaju, mi ne progovaramo

ni reč čitav minut ili više. To je naš način da odamo poštovanje osobi koju upoznajemo. Pa tek onda progovorimo. Nikada ne pominjemo ime prisutne osobe jer je to uvredljivo.

Dal je čeţnjivo gledala Dţima dok je punu teglu stavljao nazad u ranac. Kad je ustao, ona nastavi: - To belce sigurno izluduje. Misle da nešto nije u redu ukoliko čovek smesta ne počne da priča.

Dţim se sloţio, vraćajući ranac na rame nakon pošto je unutra smestio prsluk. - Majka mi je pričala kako se prilikom njihovog prvog susreta moj otac izbezumio kad ga je pozdravila tišinom. Moj otac je tek završio koledţ i bio je pun poleta se pokaţe kao dobar agent koji sarađuje sa Indijancima u rezervatu. Majka je bila učiteljica i jahala je od jedne kolibe do druge da bi drţala časove.

164

Moja otac je pokušao s nekoliko reči navaho jezika pa je konačno sasvim pocrveneo kad je moja majka nastavila ćutke da ga gleda. - Nasmejao se. uhvatio Dalinu ruku u svoju i poveo je naviše i izvan jasenovog šumarka.

- Da li je shvatio svoj gaf? - upita Dal. - Na kraju jeste. U stvari, već sutradan. Moja majka

kaţe da joj je doneo buket cveća u znak izvinjenja i da je tada počela njihova veza. Venčali su se godinu dana kasnije.

- Zvuči veoma romantično - rekla je s uzdahom. Produţih su dalje i naišli na skoro čitav kilometar

dugu livadu ovalnog obHka; na čijem se kraju nalazio mali potok. Dal je još uvek razmišljala o Dţimovom poreklu. - A šta je s tobom? Kako te je prihvatio maj- čin narod?

- Porodica moje majke me je prihvatila kao Navaho Indijanca. Tek u srednjoj školi sam naišao na etikete mešanca i predrasude koje idu uz to.

Dal je grickala donju usnu, osećajući krivicu što ga je nazvala mešancem prilikom njihovog prvog susreta. - To ne govori mnogo lepog o nama belcima, zar ne? Tvoj narod te zbog tvojih roditelja nije razlikovao od druge dece, a mi belci ipak jesmo.

Pustio joj je ruku i obavio je oko struka, privlačeći je bliţe sebi. - To je prošlost - rekao je umirujućim glasom.

- Ne, nije. Nije stvarno prošlost, Dţime. Pretpostavljam da ti se još uvek ponekad desi da naletiš na predrasude.

- Ne često. - Oko očiju su mu se napravile bore od smeha dok je gledao naniţe ka njoj. - A sad mi reci,

165

odakle ti ime Dalija? Baš sam se pitao otkud to da su te tako krstili?

Dal se nasmejala, proturivši ruku oko njegovog vitkog struka. - To je bila ideja moje majke. Dalija je njen omiljeni cvet i prvobitno je ţelela da svojoj deci da cvetna imena. Tata nije hteo ni da čuje za to, pa su napravili dogovor. Tata je obećao mami da će moći da nadene ime trećem detetu, ako ga budu imali. I tako sam ja došla na svet i mama me je nazvala Da- lija. Tata ga nije podnosio, pa me svi zovu Dal otkad znam za sebe.

- Na zgraţanje tvoje majke, nema sumnje - reče Dţim uz kikot.

- Imala sam oko deset godina kad je konačno popustila i počela i sama da me zove Dal.

- Mislim da je tvoja majka bila u pravu... poseduješ sveţinu, čistotu i lepotu opojnog livadskog cveta. - Nagnuo se, udišući njen ţenstveni miris. - I mirišeš jednako lepo - muklo je promrmljao.

Sledeći svoje instinkte, Dal je pogledala naviše i stidljivo spustila poljubac na njegove nasmejane usne. Za nju je to predstavljalo neverovatno veliki rizik. Ĉin silovanja ju je nagnao da se obustavi normalan refleks da svoja osećanja deli s drugima; lišio ju je prirodne spontanosti da otvoreno i bez oklevanja pokazuje svoju ljubav. Ovo je bio jedan od trenutaka koje je ţelela da podeli s nekim; polako je zatvorila oči i nagnula se napred, ovlaš okrznuvši Dţimove grudi svojima, nemuštim jezikom mu stavljajući do znanja koliko joj znači. Doneo joj je slobodu da opet oseća bez iščekivanja odmazde; premda preplašena, Dal je produbila poljubac.

166

Dţim se sledio u času kad su njene usne potraţile i nesigurno pronašle njegove. Bolna ţelja se kao poţar proširila njegovim telom dok ju je spremno privlačio u zagrljaj. lako iznenađen njenom smelošću, shvatio je Dalinu neočekivanu reakciju. I u tom času neţnosti, voleo joj je više nego što je mislio da je moguće. U sebi je osetio nadimanje zaštitničkih osećanja koja su se mešala sa ţeljom, pa ju je strastveno drţao u naručju dok su delili njen neţan poklon.

6.

167

Narov prodorni krik odjekivao je malenom dolinom kad je u naletu proleteo pored Dal. Kao i uvek, s divljenjem se smešila zbog orlove lepote. Tog jutra, Nar je bio naročito razigran. Sunce tek što je izbilo iza obzorja planina, prosipajući zrake preko bujne zelene doline, gde je nepomično stajala na konju. Dal nije uspevala da primiri uzbuđenje koje je strujalo njome. Za sat vremena, Dţim će stići u svom crnom kamionetu i počeće njihova dvonedeljna odiseja u zabačene planinske predele.

Dal je pogledom pratila graciozan Narov okret daleko iznad nje, bronzanu boju njegovog perja pri odsjaju sunčeve svetlosti. Tako je Dţim uneo svetlost u njeno mračno i nepoverljivo srce. Vratio ju je u ţivot, pomislila je, spustivši ruku na nogu prebačenu preko roga sedla. Zatvorila je oči i opustila se pod jakim sunčevim zracima sredine maja što su je obavijali poput toplog ćebeta. Vrativši se iz Denvera na ranč, imala je dve nedelje da razmišlja o tek opupeloj vezi sa Dţimom. Dve nedelje... tako duge a opet, tako kratke. Ĉak je i Ref primetio promene na njoj, a jedan njihov razgovor se nametnuo njenim zalutalim mislima.

- Sta to radiš? - pitao je Ref stojeći u hodniku ispred Daline nekorišćene spavaće sobe.

Dal je isprašila jastuk pa preko njega prebacila ruţičasti prekrivač. - Opet ću pokušati da spavam u svojoj sobi. - Ispravila se, sklanjajući nekoliko pramenova kose s očiju.

168

Namrštenog lica, Ref se osloni na dovratak, skrstivši ruke preko masivnih grudi. - Jesi li spremna da toliko siliš sebe? - pitao je glasom produbljenim od brige.

Dal se osvrnu po urednoj, ţenskoj sobi. Odrasla je u toj prozračnoj sobi s nekoliko prozora na istočnoj strani. To ju je podsetilo na Dţimov komentar da su sve navaho koHbe okrenute na istok da bi dočekale sunce. E pa, ona će opet poţeleti suncu dobrodošlicu u svoj ţivot tako što će se potruditi da svake noći spava u ta- mi spavaće sobe. A svako jutro, tvoritelj ţivota od sve- tlosti će se prikrasti u njenu sobu da ublaţi sve uţase njenog ţivota sa Dţekom. Grickajući donju usnu, Dal je proučavala brata. - Da li je ikada dobar trenutak da se čovek suoči s nečim bolnim?

"Ref napravi grimasu. - Pitaš pogrešnu osobu. Ţivot se sastoji od bola.

Dal je sela na ivicu kreveta, gledajući Refa sa saosećanjem. - Taj bol na kraju počne da jenjava - šapnu- la je, ţeleći da mu na neki način pomogne da preboli tugu i gubitak. Ali Ref nikome ne dozvoljava da mu pomogne.

- Pretpostavljam da je ovaj eksperiment Trimejnova zamisao?

- On ne zna ništa o tome. Refova usta se skupiše u tanku crtu. - Stekao je bog-

me jak uticaj na tebe za ovo kratko vreme. Dal je prstima prelazila po čaršavu od organdina. - Da,

jeste. - Podigla je bradu i srela Refov mračan pogled. - I nastaviću da mu dopuštam da mi pomaţe.

169

- Ĉuj, poslednji put kad si se u nekoga zaljubila do ušiju, završilo se katastrofalno, Dal. Za ime boga, nemoj opet napraviti istu grešku.

Dal pecnu ljutina i ona mu nepokolebljivo uzvrati optuţivački pogled. - Dţim nije nimalo sličan Dţeku.

- Ali dopuštaš da vrši uticaj na tebe. - Dţim vrši dobar uticaj ne mene, Refe. A Dţek nije

oduvek negativno uticao na mene. - Raširila je ruke i spustila ton. - Imaj malo poverenja u mene; sada sam starija. I mudrija, nadam se. Moţda sam napravila grešku, ali svakako ne nameravam da je ponovim.

Ref se tvrdoglavo mrštio, premeštajuči se s jedne noge na drugu. - On nije tvoj tip, Dal.

Zamalo se nije nasmejala, ali je bila dovoljno pri- stojna da ostane ozbiljna. - Moj tip?

- Da, - reče Ref, opet se nelagodno premeštajući s noge na nogu.

- Koji je to „moj tip", brate? - Potreban ti je muškarac koji je uspešan u poslu i koji

ţeli da se skrasi. Tebi je taj element neophodan u ţivotu, Dal. Ti najbolje preţivljavaš kada je pred tobom put koji treba da slediš. Ne treba ti neko ko će te razvlačiti tamo-amo kao što je Gordon to radio.

Skoro da se nasmejala. Ref je, na njemu svojstven način, opet pokušavao da je zaštiti. - Dţim je izuzet- no uspešan u svom poslu, Refe. Nalazi se na čelu celog regionalnog odseka.

- U srcu je i dalje kauboj - upozoravao ju je. Kauboji su obično samci koji se bave teranjem stoke i

koji više vole širinu pašnjaka nego da budu vezani za jednu ţenu, ili još gore, za porodicu. - Shvatam. To kaţeš

170

zbog toga što je vičan u sedlu i dobro poznaje posao vođenja ranča?

Refu su se usne trzale. - Sama si rekla da je odra-stao u rezervatu - bunio se smrknuto.

- Je li to u pitanju, Refe? Hoćeš da kaţeš da nije rođen u bogatoj porodici kao mi?

- Do davola, previše se braniš od mene, Dal. Samo ţelim da budeš svesna stvari koje bi mogla prevideti jer si zaljubljena

Zaljubljena? Ona ga voli. I Ref je to znao. Dal ne bi mogla ništa sakriti od njega i nikada to nije ni ţelela. - Odrastao je medu Navaho Indijancima - priznala je. - I u mojim očima ga to ne čini manje čovekom, Refe. Već više.

- Pa da, u tvojim očima.... Dal ustade, gledajući brata suţenih očiju. - Da H bi ti

Dţim postao prihvatljiviji, Refe, kad bih ti rekla da je diplomirao na Prinstonu s najvišim ocenama? - pitala je opasno tihim glasom. - Dobio je stipendiju, ali je radio sve vreme studija. Tebi i meni su školarinu plaćali tata i mama. Nismo morali da se brinemo za stipendiju koja bi nam olakšala plaćanje školarine. A naročito nismo morali da radimo po dva-tri posla s pola radnog vremena kako bismo plaćali nastavu, smeštaj ili hranu. - Podigla je glas i krenula ka Refu. - Dţim ima više energije i prodornosti kad je u pitanju posao nego ti. A to već nešto znači, Refe.

- U redu, u redu. Pogrešio sam. Izvini. - A što se tiče toga što je polu-Navaho... volela bih da je

punokrvan Indijanac. Zbog toga kako me poštuje kao

171

osobu i kao ţenu, ti i svi drugi punokrvni, mačo muţevni Amerikanci biste pozeleneli od zavisti!

Ref trţe i podiţe obe ruke. - Ĉuj, pogrešio sam, Dal. Ţestoko si se zaljubila u njega pa sam se zabrinuo. Brinem za tebe. Ne ţelim da te opet vidim povređenu. Još nisi prevazišla ono što se dogodilo s Gordonom.

Iz glasa joj je iščezla ljutina i ona pruţi ruku i spusti je na Refovu tvrdu, jaku mišicu. - Znam. Uzmi sledeću stvar u ozbir: četiri od šest godina sam od Dţeka dobijala Ijubav. Poslednje dve godine za mene su bile isprazne u emotivnom smislu. Moţda sam gladna dodira i paţnje. Ono što je bitno da razumeš, Refe, jeste to da ovo nije hir koji je iznenada niknuo u meni. Svakome je potreban nekoga pored sebe. Dţek je odlučio da je novac mnogo vaţniji i da mu nije potreban niko s kim bi delio normalna ljudska osećanja poput poštovanja, zanimanja i Ijubavi. Dţim mi daje sve to. Da, a ja to upijam. Oboje smo odrash ljudi i oboje znamo šta radimo i zašto. Mohm te, nemoj ga mrzeti. Budi srećan zbog nas. Konačno sam pronašla nekoga ko daje umesto da neprestano uzima.

Ref nevoljko khmnu glavom. - U redu, Dal. Srećan sam zbog tebe. Samo mi deluje nenadano, to je sve.

Dal zagrli bratovljeva široka ramena. - Volim te, blesavi mačo-menu - reče ona, poljubi ga u obraz, pa ga pusti iz zagrljaja. Odmakia se, posmatrajući kako Refa ispod preplanulog tena obliva rumenilo. Nikada nije znao kako da se nosi s njenim neobuzdanim ispoljavanjem emocija u vidu ljubljenja i grljenja.

- Pa - kaza on zlovoljno - samo širom otvori oči kad je u pitanju Dţim Trimejn, to je sve.

172

Tiho se nasmejala, gledajući ga kako vraća na glavu crni filcani kaubojski šešir. - Oči su mi širom otvorene - obećala je. Kao i srce...

Dal sada odahnu i zaţmirka ka nebu. Smoki je toptao nogom. Narovo ljutito kreštanje trglo ju je iz sanjarenja. Ugleda orla kako kruţi iznad puta koji vodi ka rančerskoj kući. Osećala je da je to Dţim. Prebacila je nogu preko konja i smestila je u uzengije pa se zaputila nazad na ranč, poteravši Smokija u lagani, njišući kas. Osvrćući se preko ramena, videla je da je Nar prati, lebdeći na nevidljivim vazdušnim strujama visoko na nebu.

Kad je stigla na ranč, Dţim je već bio tamo. Ref i još jedan kauboj stajali su s njim u blizini štale gde su poslednji put proveravali dva jahaća konje i jednog teretnog. Bez daha od dugog galopa, Dal je sjahala pred štalom i pruţila Smokijeve vodice kauboju koji je čekao. Srce joj je snaţno tuklo, ali je naporno jahanje bio samo delimičan uzrok tome. Nesvesno je zagladila kosu s lica da ukroti guste pramenove koji su joj padali po ramenima.

Dţim podiţe pogled i vide Dal kako prilazi. Ĉak i u polutami prolaza u sredini štale, delovalo mu je da se prolepšala. Njegovom oku ništa nije promaklo dok im se pribliţavala - zapadnjačka košulja boje kajsije, tamnonarandţasti prsluk od kozje dlake koji je isticao njen rumeni ten, dok su joj farmerice predivno ocrta- vale konture donjeg dela tela. Osetio je kako mu se telo ukrućuje kao reakcija na njeno prisustvo.

Ţeleo ju je svu. U svojoj kući je nabasao na taj vatreni, razdragani ţivot koji je tinjao u njoj tik ispod površine.

173

Iznenadio ga je baš koliko i nju, pomisli on, smešeći se. Izgledala je kao da je vratila izgubljenih pet kilograma; obrazi su joj se zaokruglili i popunili baš kao što treba.

- Dobro jutro - pozdravi ih ona pa pride i stade iz- medu Dţima i Refa.

Dţim se smešio, utapajući se u radosti koju se ogledala u njenim safirnoplavim očima. - Zaista je dobro - promuklo se sloţio. Krajičkom oka je video kako su se Refove obrve stuštile. I Dal je primetila to isto. - Ĉini mi se da smo spremni. Šta je s tobom i tvojim orlom?

- I te kako - Dal se osvrnu oko sebe. - Gde je Rajder? - U kamionetu. Nisam hteo da se neko uspaniči ako ga

izvedem napolje prerano. Pustićemo ga kad budemo spremni za polazak.

Klimala je glavom a uzbuđenje je kolalo njome. Dţim je izgledao predivno! Dve usamljene nedelje bez njega učinile su da ţudi za tim da pruţi ruku i dodirne njegove nasmejane usne, da na svojim usnama ponovo oseti silinu njegovog poljupca. Ali sve to moţe da sačeka. Nema nikakvog smisla uzrujavati Refa više nego što je neophodno. S vremenom će se privići na ideju da je Dţim postao deo njenog ţivota.

- Proveriii smo radio - Ref se obraćao Dţimu, prilazeći konju natovarenom opremom za kampovanje.

- Nalazi se u nepropusnoj plastičnoj kesi, ovde. Dţim proveri konjsku opremu i ranac na slabinama

ridana. - Odlična ideja. - Ukoliko upadnete u nevolju, pozovite nas. Ali

zapamtite, kad budete stigli do poslednje dve planinske brvnare i s našeg imanja zađete u zaštićenu divlju oblast, bićete daleko izvan dometa. - Ref spusti ruku na paţljivo

174

vezano teško platno koje će posluţiti kao zaklon za šatorsko krilo, opremu za kuvanju i hranu skladištenu ispod toga. - Kad se budete vratili u domet, pozovite nas da znamo da je sve u redu.

- To će biti tek desetog dana - sloţi se Dţim. Rančeri ćesto koriste radio kratkog dometa da ostanu u kontaktu s kaubojima. Međutim, radio ima ograničen domet. A u planinama, čak i u najpovoljnijim okolnostima, radio-veza je izuzetno oteţana.

- Mili nam je spakovala piletinu za ručak - reče Dal, izvodeći svog ridana. Uhvatio je uzde krupnog tamnosivog arapskog konja. Bio je viši i imao je teţe kosti od većine konja te rase. Dţim pruţi ruku Refu.

- Hvala - reče on. Ref čvrsto stegnu njegovu. - Samo budite vraški

oprezni tamo gore. - A onda je osmotrio Dal dok je uz- jahivala konja. - Ti, takođe. Odavno nisi išla u planine. Ima mnogo opasnosti na koje moraš stalno paziti, Dal.

Uputila mu je pogled strpljenja ispunjenog ljubavlju. - Malo sam zarđala - priznade ona. - Zato ću se truditi da budem vrlo oprezna, Refe. Vidimo se za dve nedelje...

Krenuli su! Narov krik odjekivao je iznad njih dok su se kretali livadom koja je vodila ka brdima načičkanim stablima jasena i jasika. Rajder je veselo dahtao, uvek uz Dţima, ali nikada ispred njih. S vremena na vreme, Dal bi pogledala ka Dţimu, pa bi razmenili neme poglede ispunjene srećom. Zlatni plamen je goreo je dubinama njegovih očiju svaki put kad bi srela njegov pogled i ona se topila još malo više sa svakim vizuelnim milovanjem.

175

Dan je isprva bio sveţ, međutim, kad su stigli u podnoţje prvih brda, Dal je skinula prsluk i vezala ga na kraj ranca. Zavrnula je rukave košulje do podlaktica, ali je zadrţala svoj smeđi filcani kaubojski šešir na glavi; na dve hiljade trista metara nadmorske visine lako se dobiju opekotine od sunca.

Bez razmišljanja se okrenula prema Dţejku - teret- nom konju, staroj američkoj sorti od blizu petsto pedeset kilograma. Bio je glavni teretni konj na brojnim ekspedicijama otkad je Dal bila tinejdţer. Konopac za vođenje na Dţejkovom oglavu bio je, pomoću specijalnog sigurnosnog prstena koji je Ref smislio, vezan za Dţimovo sedlo umesto za rog sedla gde bi inače stalno drao Dţima po bedru.

Podigavši ivicu šešira, Dţim je pomno posmatrao surog orla u daljini. - Da li on to lovi?

Dal je dojahala tako blizu njega tako da su im se noge skoro dodirivale. - Ne verujem, rano jutros je ulovio zeca. - Osmehivala se. - Verovatno samo proverava teritoriju.

Dţim skide prsluk i priveza ga za zadnji deo sedla, pa zavrnu rukave košulje. Poput svih kauboja, nosio je Par tankih koţnih rukavica koje štite ruke. Dal je ima- 'a svoj par, ali ih je zasada ostavila u bisagama. Grejao ju je uporan Dţimov pogled.

- Iznenađen sam da te Mili nije grdila kad smo po- lazili - zadirkivao je.

- Izgrdila me je ranije dok smo pakovale piletinu za ručak - priznade ona uz širok osmeh. - Jednom beba, uvek beba, valjda je to tako.

176

- Teško da si ti beba - promuklo je kazao, pa pruţio ruku i čvrsto stegnuo njenu.

Od njegovog dodira prstima su joj prostrujali ţmarci zadovoljstva. - Reci to Refu. Zaštitnički je nastojen više nego ikada ranije.

- Moţda je to zbog mog prisustva. Klimnula je glavom. Nerado je ispustila njegovu ruku

iz svoje kad su konji počeli da savladavaju uspon izmedu tankih belih breza i jasika. - Znam da je tako.

Dţim je izabrao najlakšu stazu uz šumovito i kamenito brdo. Daleko iznad njih, veličanstvene planine još uvek su bile zaogrnute sneţnim kaputom, i nadnosile su se nad njima poput nemih straţara. Tamo gore duţ litica, Dal i Dţim će započeti lociranje gnezda. Gnezda sagrađena na krševitim ivicama litica, svako nalik velikoj grani od koje se sastoji tvrđava u koju staje jedno ili više jaja.

Sunce je besomučno ţeglo kad su Dţim i Dal su savladali nekoliko uspona i navodili konje prema obodu livade. Poljsko cveće je raskošno procvetalo; krasuljci belih latica neţno su se povijali pod nestalnim povetarcem koji je milovao obronak brda. Dţim baci pogled na ručni sat; putovali su već četiri sata i bilo je skoro podne. Od retkog planinskog vazduha hvatalo ga je vedro raspoloţenje i glad. Uočio je potok na drugom kraju livade i rekao: - Hajde da ručamo tamo.

Dal klimnu glavom. - Odlično. Spremna sam. - I j a . Kao vredan pripadnik ekipe, Dal je olabavila kolane

na konjima, sputala im noge i skinula vodice kako bi mogli do mile volje da se napasaju sočne trave i popiju

177

vode iz ledenog izvora što je ţuborio u blizini. Osećaj zadovoljstva pratio ju je dok je kačila vodice na obliţnju slomljenu borovu granu i vraćala se u logor. Dţim je čučao, dovršavajući posao oko paljenja vatre. Izvadio je gvozdenu rešetku, smestio je na zemlju pa okačio lonac da prokuva vodu. Trljala je ruke.

- Kafa? Zadivljena sam - zadirkivala ga je, hvatajući se za plastičnu posudu pored njega.

- Ne mogu da ţivim bez kafe - priznao je Dţim, uzvraćajući joj osmeh. Upravo se dešavalo nešto čarobno, pomislio je. Moţda je uzrok bio povratak u divljinu i planine sa ţenom kakvu je čekao čitav ţivot. Dţim je video sreću u njenim razdraganim očima i u blago izvijenim uglovima usana. Dan je bio prekrasan. Kao i ona. Nije od ţivota traţio ništa više od onoga što je upravo delio sa Dal.

Sela je pored njega prekrštenih nogu, naslonivši se uz šuplje stablo, pa odmotala sendviče s piletinom i krompir salatom koje im je Mili pripremila. - Za to ne moţeš da okriviš svoju indijansku krv. Ĉak smo i mi belci ljubitelji kafe.

Dţim dodade još nekoliko grančica na vatru. - Navaho Indijanci od trgovaca kupuju dve stvari - kafu i duvan. Deca počinju da piju kafu već sa navršene dve godine, jesi li to znala? Navaho vole kafu.

Dal odmahnu glavom i pruţi mu sendvič. - Pa, volim je i ja.

Rajder je kruţio oko malog logora, a onda se konačno smestio pored Dţima, isplaţenog jezika koji se njihao tamo-amo. Dţim odlomio parče sendviča za vuka. U tom času, Nar se obrušavao ka livadi.

178

- O, boţe! - ciknu Dal, pa ustade i baci sendvič. Zgrabi rukavicu s dugačkim nastavkom koju uvek no- si za pojasom i natače je na ruku. - Vidi, Nar dolazi!

Dţim nije stigao ništa da uradi. Video je dţinovskog orla kako naglo ponire iznad drveća i strmoglavljuje se ka livadi. Otvorenih usta je posmatrao kako ptica grabljivica nisko preleće livadu. Prenerazila ga je brzi- na njegovog dolaska. Rajder je ostao kraj Dţima, ušiju priljubljenih uz glavu. Dţim automatski pruţi ruku, pa, za svaki slučaj, zgrabi debelu koţnu ogrlicu oko vukovog vrata. Nar i Rajder se još nisu upoznali i Dţim nije ţeleo da rizikuje.

Nar je prikočio u poslednjem trenutku. Tako je brzo mahao krilima pri zaustavljanju da su se pretvorila u nejasne mrlje, a napred isturene kandţe behu ustremljene na Dalinu ruku, ispruţenu visoko iznad glave. Dţim je sa strahopoštovanjem posmatrao kako se Dal spušta u nizak čučanj kako bi bila pripravna za silovit nalet orla. Vetar joj je rasuo kosu po licu u času kad su se orlove kandţe zarile u mekanu jareću koţu rukavice koja joj je štitila ruku. Dţim je video bol na Dalinom licu u času kad su se plavocrne kandţe obavile oko njene ruke. Tada je Nar s aristokratskom otmenošću sklopio krila i nekoliko puta prekorno kriknuo. Dţim se ukrutio posmatrajući kako Nar okreće glavu. Nakostrešena ćuba na njegovoj glavi bila je jasan znak da je Nar uznemiren. Narova stopala, naoruţana crnim kandţama, jako su stezala Dalinu ruku. Leda boje bronze bila su široka a grudi jake i pune od nedavno pojedenog plena. Orlove oči poprimile su sivu boju dima, ali Dţim nije znao šta to znači. Rajder je sve to

179

vreme nepomično sedeo, ţutih očiju usredsređenih na orla. - Šta misliš. - Tiho je pitao Dal. - Je li Nar ljut? Dal napravi grimasu, a u sebi je priţeljkivala da Narov snaţan stisak na njenoj ruci popusti. Za nepun minut imaće gadne modrice na tom mestu. - Zbunili ste ga ti i Rajder. Nikada ni sa kim nigde nisam išla. Mislim da pokušava da zaključi da li si prijatelj ili ne. - Reci mu da smo prijatelji - Dţim je bezmalo reţao. - Ne razume engleski. - Pravi trenutak da mi to kaţeš. Dal je smogla kiseo osmeh. - Donesi mi onaj sendvič s piletinom koji sam bacila. I, Dţime, bez naglih pokreta. Učinio je kako što je traţila. - U redu je - govorila je tiho, poseţući naviše da pomazi Narove grudi - daj mu sendvič. - Da mu dam sendvič? Vidiš li ti kljun na tom stvoru? Mogao bi da mi otkine ruku ako poţeli. Dal obliza usne. - Neče. Mislim da neće. Jedini način da mu pokaţeš da si prijatelj jeste da ga nahraniš. - Ne smeta mi da mu dam sendvič ali ţeleo bih da sačuvam prste. - Dţim je imao grimasu na licu. - Ţao mi je zbog ovoga...

Psihički se pripremao obliven znojem zbog prodornog pogleda ţutih ptičjih očiju. -I meni... Pa, pazi sad kad ostanem bez šake.

Narovo perje se nakostrešilo kad mu je Dţim pruţio zalogaj sendviča. Jedan dugi trenutak, ptica grabljivica je pomno proučavala i njega i hranu. Sa spretnošću plesača, Nar je podigao jednu nogu i kandţama obavio ponudu

180

za mir. Dţim polako spusti ruku, zapanjen činjenicom da mu orao nije čak ni okrznuo prste.

- Sada ostani da stojiš tu - Dal mu je tiho davala uputstva. Videla je kako nakostrešeno perje na Narovom telu počinje opet da se spušta. Odahnula je. - U redu je. Opušta se. Sve će biti u redu.

Nar je dovršio sendvič, popuštaju stisak kandţi na njenoj ruci. Zadovoljno je cvrkutao, nagnuo se napred pa kljunom razbarušio Dalinu kosu, kao da je s ljubavlju prekoreva.

- On je velika beba - promrmlja Dţim. Još uvek mu je bilo nelagodno što se nalazi tako blizu orla.

Dal se široko smešila. - Zar to nisu svi muškarci? Nema veze, nemoj odgovarati na to pitanje. U redu je, odmakni se. Pustiću ga da poleti i nade slobodnu granu drveta da na njoj sedi. Neću moči još dugo da ga drţim.

Dţim se sklonio na stranu i posmatrao kako Dal opet savija kolena i izvija telo na levu stranu. Orao je raširio bronzana krila, pripremajući se da poleti. Bio je to sklad koordinacije, lepote i gracioznosti. Dţim je video da Dal ulaţe svu svoju snagu u glatki pokret napred rukom, ramenom i čitavim telom. Orao Narove veličine teško bi poleteo sa zemlje. Bacajući ga napred punim zamahom ruke, Dal je omogućavala Naru zalet pa se on istog časa vinuo u vazduhu, stvarajući izmaglicu od brzih i snaţnih zamaha krilima. Dal je čitav postupak izvela do kraja pa se konačno dočekala desnim kolenom na zemlji i oborene glave ne bi li sprečila da je Nar slučajno poseče svojim dugačkim, smrtonosnim primarnim perjem.

Dţim joj priđe, pruţi ruke i pomoţe joj da ustane. Zabrinut, skinuo joj je rukavicu s leve ruke. Dal se trţe

181

kad joj je neţno zavrnuo rukav na podlaktici. Nabrao je usta spazivši belo, beskrvno meso na mestu gde ju je Nar snaţno ščepao svojim kandţama.

- U redu je - reče Dal. - To je jedna od prednosti čoveka koga poseduje orao.

Dţim nevoljko pusti njenu ruku iz svoje. Okrenuli su se taman da vide Nara kako sleće na jednu čvrstu borovu granu na petnaest metara iznad zemlje. - Nikada ne bih poţeleo da se taj orao naljuti na mene - mrmljao je Dţim, opet se usredsređujući na nju. - Jesi li sigurna da si dobro?

Dal je porumenela zbog njegove brige. - Dobro sam. Nar je samo vršio svoju duţnost ptice čuvara - objašnjavala je, vraćajući rukavicu nazad u pojas.

Uhvativši je za ruku, Dţim ju je poveo do vatre. - Okruţena si raznovrsnim psima čuvarima - primetio je kiselo. Kleknuo je, dodao kafu u proključalu vodu i spustio poklopac.

- Nar se obično ne obrušava tom silinom. Mislim da je samo ţeleo da zna šta se događa. Pogledaj ga sada.Vidiš li kako nas posmatra?

Dţim se najeţio od tog pogleda. - Podseća me na crtać gde dva lešinara sede na mrtvom stablu i razgovaraju. Jedan se okrene onom drugom i kaţe: „Ma nek se nosi strpljenje, ja sam gladan." Hoće li ostati tamo ili će me napasti?

- Verovatno će mu ubrzo dosaditi ovde pa će ponovo odleteti - uveravala ga je Dal uz smeh. Ruka ju je bolela od toga što se krv sporo vraćala da procirkuliše tamo gde ju je Nar snaţno stiskao. Znala je da je dovoljno jak da

182

bukvalno rastrgne meso s njenih kostiju ako poţeli. Nije to bila prijatna zamisao.

Dţim je paţljivo sipao kafu u dve šolje i pruţio joj jednu. - Šta radi noću? Spava s tobom? - Udobno se smestio uz stablo pored Dal, ne skidajući pogled s orla.

Dal je dodala šlag i šećer u kafu, promešala je grančicom borovine pa otpila gutljaj. - Nikada nigde nisam išla sa njim po noći pa ne znam. - Uputila mu je pogled pun opreza. - Zašto?

Dţim se smeškao, drţeći limenu šolju između prstiju s rukavicama. - Zato što ću ja noću spavati pored tebe. I nemam nameru da tu privilegiju delim sa Narom.

Dalino telo zadrhta od čeţnje dok ga netremice gledala u oči boje meda. Ton mu je bio šaljiv, ali su ga oči odavale da je ozbiljan. Dal je imala dve nedelje da razmišlja o njihovom odnosu. S jedne strane, plašila se. S druge strane, ţudela je da podeli svoja osećanja sa Dţimom, ali bila je zbunjena. Osmeh ranjivosti prelete joj licem. - Mislim da će njemu najprijatnije biti na grani.

- Znam da meni ne bi bilo. Smejući se, Dal spusti ruku na Dţimovu dugu, tvrdu

butinu. Sve otkad su zajedno šetali po brdima skupljajući lekovito bilje, osećala je neizrecivu bliskost sa Dţimom i podozrevala je da se on oseća isto. Dal je jedva dočekala česte dodire; to je bio deo njene velikodušne prirode. Kad je Dţim spustio ruku preko njene, u njoj se uzburkao kovitlac radosti. - Nar je jedini koji će noći provoditi na drvetu - obećala je.

- Da li je ljumoboran? Slegnula je ramenima. - Nadam se da nije. - Ima sedam godina. Zar nema svoju ţenku?

183

- Ne znam. Kad je bio kod mene, bio je premlad da bi traţio ţenku. Ref mi je pominjao da je posle toga ponekad vidao Nara kako s drugim orlom nadleće ranč. - Oči su joj dobile senku. - Ali ako jeste imao ţenku, ona sada nije ţiva.

- Zašto to kaţeš? - Zato što je sada sezona parenja i Nar bi ostao sa njom

a ne sa mnom. Dţim je klimnuo glavom. - Da li se orlovi ponovo pare

ako im pogine ţenka? - Dokazi upućuju na takav zaključak - promrmlja Dal.

- Mislim da je Nar imao ţenku. Ali znaš koliko je teško tako velikoj ptici da preţivi. Ako ih ne ubijaju rančeri, onda to čine čuvari ovaca. Neki ljudi im ostavljaju otrovano meso. To je grozno.

Spremali su se da uzjašu tog popodneva kad je Dţim prekinuo Dal u zatezanju kolana na sedlima konja. Pruţio je ruku u rukavici od jelenske koţe, obuhvatio prste koji su vukli kolan i neţno je okrenuo prema sebi. Iznenaden pogled u njenim safirnoplavim očima pre- tvorio se u izgarajuću ţelju kad joj je obuhvatio bradu i prlvukao je sebi.

- Predugo sam čekao - promuklo je rekao, uokvi- rujući njeno lice rukama.

Proţeo ju je nenadani talas zadovoljstva u času kad su njegova usta posesivno preklopila njena, razdvojila ih, otpijajući slatki nektar iz dubine njenog bića. Dal se sasvim privila uz njegovo snaţno, vitko telo, naslađujući se pokretima njegovih usta na njenim. Bio je muškarac, a ipak velikodušan. Halapljivo joj je grickao donju usnu,

184

umirivao je toplinom svog jezika, kušao je, podstičući je da uţiva u obostranoj radosti.

Upleo joj je prste u kosu da joj zabaci glavu unazad kako bi upio još više nje. Imala je ukus meda i kafe. Baršunasta podatnost njenih usana savršeno je odgovarala na njegovu navalu. Morao je da je ima... celu. Ruka mu je skliznula s njenog hca naniţe, preko ramena, pa neţno okrznula punoću njenih grudi. Ĉitavo telo mu se ukrutilo kad je osetio kako su bujne i čvrste. Vlaţnim poljupcima lenjo je pravio putanju po njenoj koţi, grickao joj vitak, obnaţen vrat, kušajući njegovu slanoću.

- Tako si ukusna - mrljmao je iskidano. Pratio je gracioznu konturu njene ključne kosti i razgrtao ko- šulju kako bi nastavio svoje istraţivanje.

Dahna kolena su klecnula kad je jezikom zaronio u dolinu između njenih napetih dojki. Tihi jecaj ţudnje oteo joj se sa usana i ona se privila uz njega, boreći se za dah. Nikada nijedan muškarac nije učinio da se oseća takvu strast! Sam dodir njegovih usana na njenoj koţi i blago milovanje prstiju po dojkama bilo je dovoljno da u njoj potpali ugljevlje ţelje i razbukti ţivot. Zagrlio ju je oko leđa kako bi je pridrţao uz svoje snaţno telo. Teško dišući, Dal spusti glavu na njegovo rame, svesna ţestokog lupanja njegovog srca ispod čvrstih, mišićavih grudi.

- Ne mogu da stojim... - Znam. Dal je čula šaljiv prizvuk u njegovom glasu i

osmehnula se. - Imaš tako snaţan uticaj na mene - prošaputala je.

185

- Primetio sam - govorio je Dţim, milujući joj rame i leda. - Ni ja ne bih ostao na nogama da se ne oslanjam na tebe...

Do kasno popodne, sunčevi zraci su u brdima na većoj nadmorskoj visini doneli vreli talas vazduha od preko dvadeset i pet stepeni. Savladujući uspon do litice, naišli su na još jednu livadu. Suvi vetar pomerao je visoke vlati trave kao da je pšenica koju ugiba nevidljiva ruka. Planine su se nadvijale nad njima. Jasno se videla granica šumske oblasti na visini od tri stotine metara nadmorske visine a ostatak stenovitih litica zauzimali su golo kamenje i sneg. Proleće u Stenovitim planinama deluje protivrečno, pomislila je Dal, jašući pored Dţima. Samo šest stotina metara razdvaja sneg i led od vreline sunca koje ţestoko peče po livadama.

Narov prodoran krik prenuo je Dal iz sanjarenja i ona podiţe glavu. Videla je surog orla kako se naginje kreće u oštro poniranje, krila slepljenih uz telo koje je obrušavalo.

- Sta se dešava? - upita Dţim. Osvrnuo se ka Rajderu. Vuk je isturio njušku u vazduh da onjuši.

Mršteći se, Dal je nogama podbola konja. -Ne znam, ali ću saznati. Ovo ne liči na Nara. Zvuči ljutito.

- Hej! Budi oprezna - doviknu Dţim. Okrenula se i dobacila mu osmeh. - Ne brini, biću. Dţim se mrštio, posmatrajući orla kako naglo počinje

da zamahuje krilima u poslednjem trenutku, nogu ispruţenih napred sa smrtonosnim kandţama raširenim da zgrabe nevidljiv plen u travi dubokoj do kolena.

186

Dţim pogleda Dal koja se na ridanu laganim hodom pribliţavala orlu. Coknuo je jezikom da podstakne konja, ali nije mogao brzo da se kreće zbog teretnog konja koji je bio privezan za njegovog. Ridan je prešao u spori kas.

Dţimov prvi poriv bio je da pošalje Rajdera napred da zaštiti Dal, ali se nije usuđivao. Nar bi mogao da se okrene protiv vuka i to bi se pretvorilo u borbu do smrti. Nije se usudivao da rizikuje. Od frustracije mu se u grlu stvorila knedla pa je natakao šešir još niţe na glavu, terajući konja da poţuri.

Dal se s lakoćom kretala preko livade zasute cvećem. Sunce ju je zaslepljivalo pa je ustala u uzengijama da vide Narov plen. Orao je bezmalo nestao u visokoj travi, samo mu se povremeno nazirao greben vrata. Ĉula je Narove krike i kreštanje a zatim je ugledala kako snaţno zamahuje krilima. Šta je on to, za ime boga, napao? pitala se nelagodno.

Njen ridan poče naglo da usporava, opirući se njenom vođenju. Dal se namršti i podbode konja o slabine. Sada nije trenutak da počne da se izmotava! Još samo pet metara i biće dovoljno blizu da vidi da li Naru treba pomoć. Orao je naglo sunuo uvis, urličući. Konj je poskočio u stranu te umalo nije zbacio Dal sa sedla. Tek što je povratila ravnoteţu kad joj se oči razrogačiše od uţasa.

Svuda oko njih nalazile su se rupe u zemlji. Samo što to nisu bile rupe za krtice. Shvativši svu opasnost počinjene greške, Dal obli hladan znoj. Gde god bi pogledala ispod nogu izbezumljenog aparskog konja koji je neprestano poskakivao, tu su se nalazile besne

187

zvečarke. Sištale su i uvijale se, spremne da zaskoče nepoţeljne uljeze. Dal je tek delimično bila svesna da Nar zavrće glavu zvečarki koju je ulovio. Orao baci beţivotno telo i jurnu na sledeću.

Ridan je besomučno frktao i poskakivao. Zmije su siktale. Još jedna se izvila naviše i silovito napala konja po nogama. Dal je snaţno trgla brnjicu, a jak vonj zvečarki ispuni joj nozdrve. Očnjaci su blesnuli, ţuti i natopljeni prozirnim otrovom.

Krik joj se dizao u grlu kad se ridan propeo visoko u vazduh, nastojeći da izbegne gnezdo zvečarki u napadu. Konj se dočekao na zemlji a onda se pogrbio, sa sve četiri noge skočio u vazduh i zbacio Dal sa sebe. Krik orla mešao se sa njištanjem preplašenog ridana. Dal je poletela u vazduh, preplavljena uţasom kad je zemlja načičkana zvečarkama načas blesnula ispod nje. Tada je udarila u zemlju i tama ju je progutala.

Dţim je video orla kako se diţe, a u kandţama mu se uvija zmija. Jednim spretnim pokretom, trgao je razvezivi čvor i oslobodio se teretnog konja. Pognuvši se napred, nagnao je arapskog konja u brz galop. Istovremeno je izvadio pušku iz korica i drţao je na gotovs. Srce mu je zastalo u grlu dok je posmatrao dramu koja se odvijala pred njim, shvatajući da je Dal nagnala svog preplašenog konja pravo u zmijsko gnezdo. Koje vrste zmije? Zvečarke? Ridovke? Nije vaţno? Obe vrste su smrtonosne. Usne su mu se pretvorile u tanku liniju. Dade znak Rajderu da jurne napred i natera konja da se naglo zaustavi samo par metara od jedva vidljivog gnezda. Vuk je kruţio poput

188

nečujnog duha, drţeći se podalje od orla koji je napadao drugu zmiju.

Dal je leţala na samo pola metra od glavnog gnezda, nepomično i bez svesti. Dţim skinu pušku sa ramena pa opali jednom i još jednom, ciljajući u razjarene zmije sa smrtonosnom preciznošću. Pucnji su presekli orlove krike i Nar se ljutito vinu u vazduh, ţestoko mašući krilima kako bi se vinuo u vazduh. Konj pod Dţimom je uzmicao i on spusti pogled. Zvečarka se izdizala na samo desetak centimetara od uzdrhtalog konja. Ali kao dobar planinski konj, znao je da stoji mirno dok neko puca s njegovih leđa. Dţim nacilja i opali iz neposredne blizine. Konj poskoči i trgnu se ali se nije makao s mesta. Dal! Ugledao je Rajdera sa zmijom u čeljustima. Divljački ju je tresao na nepunih tridesetak centimetara od mesta gde je leţala Dal.

Nije smeo da rizikuje silazak s konja da bi je spasao. Trava je bila visoka i nikako nije mogao znati koliko ga zmija vreba. Biće bolje da ţrtvuje konja nego sebe. Dţim udari konja kundakom puške po slabini. Iznenađena, ţivotinja poskoči napred pa preko male humke zemlje u kojoj se nalazila zajednica zmija. Ne videvši nijednu zmiju u Dalinoj blizini, Dţim sjaha. Bez ijednog suvišnog pokreta, prebacio je njenu omlitavelu priliku preko sedla i uzjahao. Konj je bio odvaţan; znoj mu se penio po vratu i slabinama kad je Dţim konačno skoro pola kilometra dalje popustio uzde i prešao u lagan kas do hladovine visokog bora.

Srce mu je ţestoko tuklo u grudima dok je polako skidao Dal sa sedla i spuštao je na zemlju. Strgao je rukavice i bacio ih na stranu pa joj pogledao ranu na

189

glavi koja je krvarila. Bila je sasvim bleda, koţa joj se providela, a vene ispod očiju su joj poplavele. Drhtave prste je spustio na njen ručni zglob; puls joj je bio spor i jak. Hvala Bogu. Ima li neki ujed? Postoji samo jedan način da to sazna. Iz korica za pojasom izvadio je lovački noţ. Brzim, sigurnim pokretima rasparao je tkaninu Daline košulje i smakao je s nje, traţeći dve probojne rupe koje otrovna zmija ostavlja na koţi ako u nju zarije svoje očnjake. Znoj mu je curio s čela dok je uznemireno pretraţivao svaki pedalj njene koţe, kako spreda tako i pozadi, sve do korena kose na njenom vratu.

Skinuo joj je čizme s nogu. Sledeće na redu bile su farmerice. Precizno poput hirurga, pretraţio je njene kukove, bedra i čizme. Na levom ramenu joj je izbijala modrica tamo gde je udarila prilikom pada na zemlju, ali nigde nije bilo ni traga ugriza. Sav uzdrhtao, Dţim poče malo lakše da diše. Još jednom joj je proverio puls; ostao je stabilan. Od ujeda zmije puls postaje ubrzan i nepravilan, a dosad to nije počelo da se dešava. Još uvek je klečao nad njom, proveravajući ranu na glavi. Zadobila je posekotinu na levoj slepoočnici, ali je izbegla ujed.

Teretni konj Dţejk je stigao, vukući za sobom konopac zakačen o oglav. Dţim ustade i priđe konju, zavezujući platneni zaveţljaj. Izvadio je nekoliko ćebadi iz njega pa je njima umotao Dal. Pokazivala je znakove blagog šoka te je smesta morao preduzeti sve mere ne bi li sprečio potpuni šok. Rajder je pristigao, mašući repom. Siva njuška bila mu je umrljana krvlju.

- Ĉuvaj je - naredi mu Dţim, pokazujući ka Dal. Vuk je poslušno legao pokraj nje.

10.

190

Dţim je ustao baš u času kad se ridan koga je Dal

poterala u leglo zmija sručio na kolena, nosom dodirujući zemlju, a onda ostao u tom poloţaju. Dţim se smrkao, znajući da će konj umreti. Od ujeda zvečarke umiru i ţivotinje jače od čoveka.

Zabrinuto je pogledao Dal. Da li je glavom udarila u kamen? pitao se. Ukoliko je pretrpela samo blagi udarac po glavi uskoro će se osvestiti. Izvadio je radio iz zaveţljaja i zaštitne plastične folije. Ako se Dal ne probudi za deset minuta, pozvaće Refa da ih pokupi helikopterom. Oštar prasak puške ispaljene iz neposredne blizine trgao je Dal iz nesvesti. Trepavice joj zatitraše naspram bledih obraza; pokušala je da se pridigne, oslanjajući se na lakat, ali je bila čvrsto umotana u ćebe. Ĉula je tupo udaranje Rajderovog repa i njegovo disanje vrlo blizu glave. S mukom se naterala da otvori oči. Svetlost što se probijala kroz borovo granje iznad nje za časak ju je zaslepila, pa ih je opet zatvorila. A onda je čula drugi zvuk - blago šuškanje trave pod nogama negde u blizini. Bol joj je bez prestanka sevao kroz levu slepoočnicu, a u ustima je imala lepljiv osećaj.

Tog trenutka, Dţim je poloţio ruku na njeno rame ispod ćebeta i Dal opet otvori oči. Zaţmurila je i trgla se kad su se svetlost i bol udruţili. Dţimov stisak se pojačao.

- Ne pokušavaj da se pomeriš - obratio joj se tihim glasom - bila se bez svesti preko petnaest minuta.

Srce joj je kucalo nepravilno i snaţno, a vid joj se postepeno bistrio i ona tada ugleda neprikriven uţas

10.

191

ispisan preko suncem opaljenog lica. A onda se, poput komadića slagalice u prekinutom sećanju, čitava epizo- da stopila u jednu sliku. Kleknuvši pored nje, Dţim joj je prislonio debelu gazu na čelo, i zavojem joj stručno previo glavu. Dal zatvori oči.

192

- O, boţe - promrmljala je promuklo - mogla sam da poginem.

- Znam. Samo lezi tu, medena. Nemaš nijedan ujed, ali imaš dva-tri centimetra dugu posekotinu na levoj slepoočnici. Nije duboka, ali obilato krvari. Kako se osećaš? Imaš vrtoglavicu? Osećaš bol?

Staloţenost njegovog glasa prelivala se preko njenog vrelog, oznojenog tela, delujući na nju poput hladnog, umirujućeg vodopada. A onda ju je proţeo osećaj poniţenja. Ponela se poput ţutokljunca sa Istoka - ujahala je pravo u zmijsko leglo. Oglušila se o upozorenja svog konja. Ţivotinja je osetila miris zmija. Dok je optuţivala samu sebe, shvatila je da u Dţimovom glasu i dodiru, dok joj je previjao ranu, nije nazrela ni trunku besa zbog njene glupe greške. Dţek bi vrištao na nju. Ref bi takođe bio ljut.

- Dal? Šta nije u redu? Vrele, goruće suze pekle su je ispod spuštenih kapaka.

Kad ih je otvorila, suze su joj kanule iz očiju čim ih je otvorila. - O, Dţime, kakvu sam glupost napravila. Moj konj? Je li...

Dţim je stiskao usne dok je neţno vezivao zavoj oko njene glave. - Pucao sam mu u glavu. Previše su ga izujedale. Ţao mi je. Nisam mogao da dozvolim da pati.

Jecaj se probio iz Dalinog grla i nekako je iskobeljala ruke iz ćebeta i prekrila lice šakama. - Ne... O, ne... ubila sam ga.

Šapćući njeno ime, Dţim joj je proturio ruke ispod ramena pa je privukao k sebi, kako bi je uplakanu ljuljao i drţao u svom naručju. Popodne je bilo sparno, koţa joj je bila vlaţna od znoja kad je uzdrhtalim prstima prešao

193

preko njenih golih leđa, upinjući se da joj odagna bol. Neţno je prislonio svoju glavu uz njenu, upijajući miris njene kose i njen svilenkasti dodir.

- U redu je, Dal - promuklo je šapnuo. - Baš me briga za konja. Moj boţe, mogle su da te ujedu ili... - Nije bio kadar da dovrši rečenicu, stravično iskustvo je još uvek bilo previše sveţe. Dal je lako mogla poginuti. Da je pala samo pola metra bliţe gnezdu, izujedale bi je kao njenog konja - ili više. I ma koliko brzo stigao helikopter da je odvede u bolnicu, Dţim je znao da bi joj šanse da preţivi bile skoro nikakve. Umrla bi mu na rukama. Pred očima. Suze su ga zapekle, zaslepljujući ga, i on je još čvršće privi uz sebe. Zauvek, uz sebe. - Ne mogu da te izgubim - hrapavo je govorio, tik uz njeno uvo. - Neću da te izgubim. Previše te volim. Previše...

Reči su izašle u etar i nije bilo načina da ih povuče. Govorio je iz srca, kao što je običaj u njegovom narodu. Kad su bila u pitanju osećanja koja gaji prema Dal, prosto nije postojala mogućnost za bilo kakve igrarije. Nakon što je izgovorio ono što oseća, njeni jecaji počeše da posustaju i ona gutala je knedle. Da li je tim trenutačnim izlivom osećanja upropastio sve što je ţeleo da podeli sa Dal? pitao se Dţim. Milovao joj je kosu, krotio je drhtavim prstima, umirujući prenadraţene nerve njenog poljuljanog samopouzdanja.

Stidljivo i nesigurno pruţala je ruku naviše preko znojem natopljene košulje koja mu je prianjala na grudi pa mu obavila prste oko vrata. Dţim je bio preneraţen i istovremeno svestan snaţnog lupanja njenog srca i oblik dojki pripijenih uz njega. Bila je to slatka muka; a ćebe tanka prepreka između njih. Osetio je da se nešto u njoj

194

promenilo, a nije se usuđivao da poveruje. Kad je Dal suzama umrljano lice podigla u susret njegovim usnama proţeo ga je neverovatan talas radosti.

Slan ukus prolivenih suza mešao se sa neverovatnom slatkoćom njenih mekanih, baršunastih usana. Dal je čula prošaptane reči i nije uzmakla od njega. Drugom rukom mu je obgrlila rame i zastenjala kad se potpuno pripila uz njega. Borio se da obuzda radost i ţelju da je voli u potpunosti. Do kraja. Dal je njegova! Nudila mu je sebe na oltaru njegove izrečene ljubavi i bila mu je potrebna svaka mrvica samokontrole da zaustavi ono što su oboje ţeleli da podele jedno s drugim. Odmakao je usta od njenih, natečenih i blistavih. Iskidano je disao.

- Tako si ukusna - muklo je rekao. - Ti si cvet. Redak, prelep cvet pun meda dobrote. Pun ţivota... - Spustio je poljubac na njene trepavice načičkane isplakanim suzama, poljupcima otirući gorčinu i slanoću njene patnje.

- Drţi me, Dţime... samo me drţi. Toliko si mi po- treban...

- Znam - šapnuo je, grleći je, ali ne prejako da je ne bi povredio. Ţeleo je da je stisne u svojim rukama samo da joj pokaţe kolika je njegova ljubav prema njoj. Ima vremena... biće vreme i za to, a u ovom času Dal je još uvek osećala posledice pada. Moţe on da sačeka, govorio je sebi. Oboje će osetiti trenutak kad budu trebali da se nadu jedno drugom u naručju i ispune svoju sudbinu.

Dţim ju je milovao po leđima, i Dalini otkucaji srca su se normalizovali. Nikada nije osetila takvo zadovoljstvo kao sada, dok mu leţi u naručju, glave oslonjene o

195

njegove snaţne grudi. Plava pamučna košulja pod njenim obrazom bila je natopljena suzama i znojem. Udisala je muţevan, mošusni miris njegovog tela, koji je umirivao njeno uzdrmano emotivno stanje. Zatvorivši oči, Dal je dopustila sebi da upija snagu od Dţima. Zujanje pčela, osoran krik plave sojke i tiho njištanje konja, pomagali su joj da povrati izgubljen mir.

Leţeći u njegovom naručju, jedna rečenica joj je neprestano odjekivala umom. Dţimov glas je bolno strugao u njenom uhu dok joj je kazivao o svojoj ljubavi. Od te pomisli srce ju je zabolelo. On je voli. Dal podiţe trepavice i kroz šiške se zagleda u spokojnu livadu koja se prostirala pred njima. Ona voli Dţima, ali... Dal je ipak dozvolila sebi da prizna da se boji. Srce joj je lupalo od nesputane sreće, ali je njen oprezan um, pun oţiljaka, reagovao drugačije.

- Kako se osećaš? Dal zatvori oči, ţeleći da se zadrţi na onom divnom

otkriću da je Dţim voli. Glas mu je bio tih i briţan. Pomerio ju je i neţno oslonio na tepih od borovih iglica ispod ćebeta. - Dobro sam. Samo sam malčice potresena. - Laţljivice. Osećala se grozno zbog strašne greške koju je počinila. Međutim, u sebi je sva drhtala od euforije koja je pretila da je preplavi tolikom srećom da Dal nije znala šta da radi, jer nikada u ţivotu nije iskusila tako čist nalet radosti. Naterala je sebe da sretne Dţimov pogled. Oči su mu poprimile boju sirove zemlje, razotkrivajući njegovu nesigurnost. Polako je ispruţala ruku i prstima mu prekrila šaku koja je Počivala na čvrstoj krivini njegovog bedra. - Stvarno.

196

Dţim ju je paţljivo posmatrao, prepliću prste s nje- nim. - Imaš glavobolju? -Da. -Jaku? - Boli. Osmehnuo se. - Hoćeš da ti svaku reč kleštima iz- vlačim iz usta? Dal je zatvorila oči, a sunce ju je posipalo tačkica- ma svetlosti i senke. - Izvini. Nisam htela da budem takva. Samo što... -Šta? Uvukla je uglove usana. - Dţek je mrzeo kad se ne- ko ţali na mali bol ili posekotinu. - Otvorila je oči i zagledala se naviše kroz borove grane. - Izgleda da sam se navikla da sve zadrţavam za sebe. Dţim je, smrknutog lica, skinuo s nje jedno od dva čebeta. - Zbog toga si zamalo umrla od malarije. - Sklopio je ćebe i smestio ga ispod njenih stopala kako bi joj malo podigao noge. - Tačno. - Uspela je da mu uputi osmejak zahvalnosti kad se ponovo priljubio uz nju. - Imam strašnu glavobolju, umirem od ţedi i uţasno se znojim. Osmeh mu je razvukao duboko urezane crte lica. - Imaš vrtoglavicu? - Mislim da nemam. - To je onda dobar znak. Zenice ti nisu raširene. Mislim da si se malo ugruvala, ali nema znakova potre- sa mozga. - Ustao je. - Ostani da leţiš - upozorio ju je. Dal ga je pogledom pratila kako odlazi do teretnog konja i skida čuturu pričvršćenu za sedlo. Ĉeznula je mu prstima prode kroz razbarušenu crnu kosu, gustu i

197

svilenkastu. Na njemu su se primećivale posledice preţivljene traume - oči su mu bile tamne, a usne stisnute.

Prodrmao ju je šok kad je počela da shvata kolika je njegova ljubav prema njoj. Još jedno posve novo iskustvo za nju, jer se Dţek nikada nije tako ophodio prema njoj kad se razbolela od malarije.

Radosno je dočekala Dţimove ruke oko svog tela dok ju je dizao da popije vodu iz čuture. Voda joj se s brade slivala niz krivinu vilice i osećaj je bio boţanstven. Kad ju je opet spustio, Dal ga pogleda s očajanjem.

- Ne skinem li sa sebe ovo vuneno ćebe, umreću od vrućine.

Osmeh mu se caklio u očima dok je ustajao. - Naravno. Ali pre nego što ga zgrneš sa sebe, bolje sačekaj da ti dodam novu garderobu.

Daline usne se razdvojiše dok se pitanje kako je osta- la bez odeće konačno oblikovalo u njenoj glavi.

- Šta? Hoću reći, kako? Dţim je sporo krenuo ka teretnom konju i vratio

čuturu na mesto. - Morao sam da proverim da te zmija nije ujela - dobacio je preko ramena, dok je po zaveţljaju traţio odeću. - Nisam to mogao da uradim s odećom na tebi. - U glas mu se prikralo ţaljenje. - Morao sam isečem onu košulju s tebe. Ţao mi je što sam je upropastio.

Dal je leţala, potpuno zbunjena uskomešanim osećanjima. Dţim ju je video nagu. Potpuno nagu. A odnosio se prema situaciji kao da je se to dešava svaki dan. Uprkos vrućini, Dal je osetila vatru kako joj obliva lice dok se Dţim vraćao nazad sa čistom košuljom i

198

donjim vešom. Dal mu je proučavala lice u potrazi za nagoveštajem da uţiva u njenoj nelagodi, ali ga nije bilo.

Kleknuo i spustio odeću pored Dal. - Ĉuj, izjahaću malo dalje da izvidim postoji li neko dobro mesto za logorovanje. - Osvrnuo se ka gnezdu u daljini. - Ne ţelim da ostanemo ovde. Razljućene zvečarke su u blizini i postoji velika mogućnost da se aktiviraju tokom noći, a ne bih da nam neka uvuče u vreću za spavanje.

Dal zadrhta od same pomisli na to. Više nego jednom kauboju se desilo da se ujutro probudi i nađe zmiju sklupčanu u toplini njegove vreće za spavanje. To svakako nije najbolji način da čovek započne dan. Dţira pruţi ruku iznad njene glave pa spusti pušku do nje.

- Vratiću se za pola sata, ali drţi ovo uz sebe za slučaj da se zvečarke pribliţe. Rajder će čuvati straţu i upozoriće te ukoliko se neka nade u blizini. - Prodorno ju je pogledao. - Moţeš li ostati ovde sama?

Dal je klimala glavom, izgubljena u zlatnoj boji njegovih očiju. Ţelela je da mu pruţi ruku i kaţe koliko je divno imati nekoga da se stara o tebi. Nekome kome si vaţniji od egzotične ptice ili poslovnog dogovora. - Da, mogu - promrmljala je, drhtavog glasa. - Na ne- kih osam kilometara odavde trebalo bi da postoji malo jezero. Moglo bi biti dobro mesto za logor.

Dţim nagnu glavu na stranu, osluškujući napetost u njenom glasu. - Ako budem mogao da ga nađem, hoćeš li biti u stanju toliko da jašeš?

Drhtavo se smešila. - Da. Pruţio je ruku i pomilovao je po obrazu. - Ako se išta

dogodi, ispali dva hica i ja ću se vratiti za tren oka.

199

Grlo joj se stezalo koliko je ţelela da zaplače, pa je uspela samo da klimne glavom. U tom rastrzanom stanju duše, njegova ljubav ju je skrhala. Osećala se kao mala devojčica, a ne odrasla ţena. Posmatrala ga je kako priča sa svojim ridanom i uzjahuje ga jednim gipkim pokretom. Odrastao je kao kauboj. Imao je vitko telo, oblikovano prirodnim elementima kojima se redovno suprostavljao. I zbog toga ga je volela još više.

Kad se Dţim vratio, Dal je na sebi imala svetloruţičastu kaubojsku košulju zavrnutih rukava i par čistih farmerica. Spustila se do malog potoka s druge strane borovog stabla i oprala se najbolje što je mogla. Da je jezerce bilo dovoljno veliko, mogla je da spere znoj i prljavštinu od tog dana. Kao i miris zvečarke. Miris joj se zalepio za koţu i Dal nabra nos, ţarko ţudeći za kadom punom tople vode i mirišljavim solima. Rajder se nijednog časa nije odvojio od nje, krut i na oprezu; ţute oči bile su mu razrogačene i neprestano su pretraţivale svaki pedalj zemlje kojom je koračala. Dal se osećala zaogrnuta sigurnošću i, prvi put nakon proţivljenog iskustva, počela je da se opušta.

Dţim je sjahao, smešeći se. Skinuo je šešir i obrisao znoj zadnjim delom rukava prilazeći mestu gde je ona sedela.

- Izgledaš bolje - reče on, čučnuvši pored nje. - Bilo bi mi sto posto bolje kad bih se samo dočepala

kade ili bilo čega u čemu bih mogla da se okupam - odvrati ona. - Jesi li našao jezero? - Neverovatno je zgodan, pomisli Dal, svesna da joj puls ubrzava. Gorljivo je gledala njegove usne, sećajući se senzualnog

200

zadovoljstva koju se joj nedavno pruţile, priţeljkivala da opet uţiva u njima.

Osmeh mu je postao još dublji dok ju je proučavao. - Onda ti se ispunila ţelja - reče on. - Na nekih tridesetak kilometara odavde nalazi se jezero, ima obilje trave za konje i malu čistinu za logor. Ako si spremna, moţemo odmah poći i smestiti se tamo.

Daline oči se razrogačiše od oduševljenja. - To je divno! - Mučila se da se osovi na noge. Dţim je ustao, nagnuo se napred i pomogao joj da ustane. Netremice je motrio na nju u potrazi za znakom da ima vrtoglavicu. Oči su joj se razbistrile i u njima je vrcala sreća. Odahnuo je sad kad joj se boja vratila u lice. Tanka je linija koja razdvaja tragediju od izbegnute nesreće, ţivot i smrt, ljubav i mrţnju... Potisnuo je te misli i osećanja i poveo Dal prema konju.

Pre nego što je Dal stigla da se usprotivi, obuhvatio ju je rukama oko uskog struka i podigao je u sedlo. Okrenula se i pogledala ga sa zahvalnošću.

- Potpuno ćeš me razmaziti. Samo da znaš. Uzeo je vodicu teretnog konja i stavio nogu u uzengije

Dalinog konja. Jednim lakim pokretom, našao se u sedlu iza nje. Tela su mi se nalazila na desetak centimetara jedno od drugog. - Zasluţuješ da budeš razmaţena, medena - tiho joj je rekao, tik uz uvo. Zaštitnički je zagrlio Dal, pa tek onda zakačio je konopac za zadnji deo sedla i podigao uzde. Nije ţelelo da joj se iznenada zavrti u glavi i da padne s konja.

Dal je uţivala u njegovoj blizini i sporom, muklom topotu kopita pod njom. Glava ju je bolela i jarka sunčeva svetlost naterala ju je da zatvori oči. - Nasloni se

201

na mene - nagovarao ju je Dţim, zavaljen malo unazad da bi se oslonila na njega

Popustila je, topeći se o čvrstinu njegovog naizgled neumornog tela. Raj! Nalazila se u raju. Ili nečemu što je najbliţe raju koji čovek moţe dosegnuti, pomislila je. Neţni pokreti ţivotinje pod njima, Dţimova umirujuća ruka oko nje i toplina sunca nisko na zapadnom horizontu, skoro su je uljuljkali u san.

-Dal? Njegove reči je prenuše iz sna. Dţimova brada grebala

ju je po čelu. Dal je bilo i suviše udobno; ţelela je da zauvek ostane u Dţimovom zagrljaju. Konj se zau- stavio i prekinuo predivan, opčinjavajući ritam i ona natera sebe da se uspravi i otvori oči.

- Stigli smo? Dţim je poljubi u kosu, ne skidajući ruku s njenog

struka. - Da. Kako ti se čini? - upita on. - Da li izgleda poput rajskog vrta?

Zaustavio je konja na malom uzvišenju s pogledom na plavo jezero duguljastog oblika. Dal je izgubila dah od zadovoljstva razgledajući mali proplanak u blizini jezera. - Savršeno je.

S glasu mu se naslućivao osmeh. - Kao ti. Dal zadrhta od njegovog senzualnog milovanja. Nije je

niti dotakao, ali je njegov glas bio poput dodira ljubavnika. - Daleko sam ja od savršenstva.

- U nesavršenstvu ima više lepote nego u savršenstvu. Nasmešila se i naslonila nazad na njega, spuštajući

glavu na njegov vrat i rame. - Tvoja filozofija mi se sve više sviđa. Tako se ne osećam sitno i... bezvredno.

202

Dţim se namrštio i nesvesno pojačao stisak ruke oko njenog pojasa. - Svaki tvoj delić vredi više nego što novac moţe kupiti, Dal. Nemoj to nikada zaboraviti. - Poterao je konja niz travnati okrugli breţuljak.

Proplanak je bio zastrt ţutim zlatnicama i belim krasuljcima. Nekoliko divljih patki poletelo je sa staklaste površine tamnoplavog jezera. Dal se pitala da li je Nar u blizini. Ako jeste i još uvek je gladan, lako ih moţe uloviti s neba. A ipak je uhvatila sebe kako priţeljkuje da je suri orao sit, ne ţeleći da išta pokvari spokoj koji ih je obuzeo dok su se spuštali na bujni proplanak. Sunce je zalazilo iza vrhova koji su ih okruţivali, a senke drveća su postajale sve duţe kad su se konačno zaustavili. Krhko stablo bora isprepletalo je krošnje sa brezom bele kore.

- Još uvek imaš glavobolju? - upitao je Dţim i lagano sjahao. Okrenuo se i podigao je sa sedla, neţno je spuštajući na zemlju.

Dal klimnu glavom, paţljivo opipavajući zavoj na glavi. Oblivala ju je vrelina zbog Dţimove ruke u rukavici oko njenog struka pa je podigla pogled ka njemu. - Malo. Mislim da će aspirin pomoći.

Nevoljko ju je pustio. - Dok ja postavljam logor i sputavam konje, ti moţeš da radiš jednu od dve stvari. Da se okupaš ili da sediš ovde i izgledaš prelepo.

Nasmešila se, čeţnjivo se osvrćući u pravcu jezera. - Potrebna mi je kupka.

- U redu. Na pola puta oko jezera postoji mala uvala zaštićena jasikama. Mislim da ima dovoljno mesta da se ispruţiš na travi i opustiš posle kupanja, ako budeš ţelela. Tamo je dno jezera peskovito. Ovde je kamenito.

203

Dal uze ponuđeni peškir, sapun i frotir za lice. Pre nego što ju je pustio da ode, dao joj je čuturu s vodom i dva aspirina. Promrmljavši hvala, Dal je krenula oko malog jezera, s Rajderom pokraj sebe. Osećala je krivicu što ostavlja Dţima da sam postavlja logor, ali joj je jedan pogled na njegovo odlučno lice rekao da bi svaki njen argument bio uzaludan. U ovom času, ţelela je samo da oseti vodu na svom telu.

Posle kupanja se opruţila na travnatoj obali, raščešljavajući mokru, zamršenu kosu. Sumrak se brzo spuštao nakon što je sunce zamaklo iza planina i Dal se konačno naterala da se obuče i vrati u logor. Iznad raz- buktale vatre visila su dva lonca, a vazduh je proţimao slastan miris divljači. Dţim je skinuo koţne navlake s kaubojskih pantalona, šešir i rukavice, i uposlio se oko pripreme večere.

Dal se sela pored njega na staro deblo koje je on privukao bliţe vatri. - Sjajno miriše.

- Pomislio sam da bi ti dobrodošla snaga koju daje meso divljači - reče on, pruţajući joj šolju sveţe skuvane kafe.

- Suvo meso divljači? - upitala je, klimajući glavom da se zahvali za kafu.

- Da. Kad sam ţiveo u rezervatu ponekad mi se dešavalo da nedeljama ostanem u planinama. Kod sebe bih imao samo suvo meso divljači i sasušeni kukuruz. Za piće sam koristio sok bodljkavog kruškastog kaktusa. Kad se pakujem za ekspediciju uvek sa sobom nosim sušeno meso divljači.

Posmatrala je, kako bez ijednog suvišnog pokreta sprema kukuruzni omlet i hleb pečen u tiganju -

204

indijanski specijalitet star stotinama godina i dobrodošao u svakom logoru. Pošla joj je voda na usta kad je u testo dodao seckane orahe i suvo groţđe.

- Teško mi je da zamislim da te je majka puštala da nedeljama bez prekida vodiš ovce u ispašu po pustinji ne proveravajući kako si.

Osmehnuo se i duboko joj se zagledao u oči. Da li je Dal svesna koliko slatko izgleda mokre kose, dok joj meke kovrdţe uokviruju lice? Izgledala je skoro kao nova, pomislio je zahvalno. Skinula je zavoj s glave, posekotina više nije krvarila, samo je imala otok na mestu gde je udarila glavom.

- Ne radi se tu o zapostavljanju deteta - kratko je kazao, prelivajući testo u dubok tiganj s vrelom mašću. Spretnim pokretom stavio je tiganj iznad ţara da se hleb ispeče. - Kad bi znala koliko je oskudna bila trava za naše ovce i koze, razumela bi da smo morali da putujemo po petnaest ili više kilometara dnevno samo da pronađemo dovoljno trave da ovce preţive. Ujak me je naučio gde se nalaze rupe s vodom, pa sam na svom starom pegavom mustangu odvodio stado. Svakih deset dana vraćao sam stado do naše brvnare. Dotle bi iznikla trava koju je stado prethodno popa- salo i počinjao je novi ciklus.

Dal napravi grimasu. - Pa ipak, nije li to prevelika odgovornost za desetogodišnjaka?

- Moţda bi bila za belo dete - odgovorio je, dok je vešto prevrtao hleb u tiganju da se peče i s druge strane sve dok ne postigne zlatnosmeđu boju. - Međutim, deca Navaho Indijanaca odgajana su da se tako da se ponašaju odgovorno u svakom uzrastu, bilo da imaju dve ili sto godina. - Smešio joj se, a uglovi očiju su mu se

205

nabrali. - Uvek ću voleti te dane odrastanja u rezervatu, sa svojim narodom. Naučio sam da preţivljavam na vrlo oskudnoj hrani, da štapom branim svoje stado i da spavam tako lakim snom da mogu čuti pribliţavanje kojota.

Dal je posmatrala kako Dţim sklanja tiganj sa ispečenim hlebom i meša varivo od divljači u šerpi. - Poseduješ veliko znanje o prirodi i ljudima - mrmljala je tiho. - Na neki način ti zavidim, Dţime.

- Nemoj mi zavideti. Svako ima svoj talenat. Na primer, nikada ne bih mogao da se nosim sa onim strašnim orlom. Niti posedujem tvoje znanje o pticama. Oboje imamo onom drugom da damo ponešto iz svog ţivotnog iskustva. To je dobra trgovina, medena.

Dal je polako okretala šolju kafe u rukama. - Ref će me ubiti kad sazna kakvu sam grešku danas napravila.

Pošto više nije morao da pazi na varivo jer je sadrţaj u loncu polako počinjao da vri, Dţim je seo na deblo pored nje s rukama na podignutim kolenima. - Mishm da će se tvoj brat pre radovati što te vidi ţivu nego što će se ljutiti zbog onoga što se desilo. Što znači - reče on, gledajući je iskosa - da moramo nešto da raspravimo.

-Šta? - Sada imamo samo jednog konja. Grickajući donju usnu, Dal je mozgala o problemu.

- Sutra stiţemo na nadmorsku visinu na kojoj ćemo traţiti visoka gnezda pa nećemo previše opterećivati konja.

- Nisam se brinuo zbog konja, Dal. Moraćemo jahati zajedno do kraja ekspedicije. Ja mogu, ali da li ti to ţeliš?

206

Pomisao da će sve vreme biti u Dţimoj blizini pro- ţela ju je uzbuđenjem. Za njim je usledio talas vreli- ne zbog njenih misli i znala je da je i Dţim to video. - Neće mi smetati - tiho je rekla, uzvraćajući pogled toplih zlatnih očiju.

Ustao je, a blagi osmeh mu je titrao na uglovima usana. - Odlično. Mislim da bi u ovom trenutku bilo besmisleno pozvati Refa radio-vezom i reći mu šta se dogodilo. Samo bi se nepotrebno uzrujao.

Dal podiţe pogled ka nebu. - Ref bi dojurio ovamo helikopterom kao da je još uvek pilot u Vijetnamu i odvukao me nazad na ranč. Ponekad je strašno nabusit. Potomak mačo muškaraca koji su ţene odvlačili u pećinu vukući ih za kosu.

Dţim joj pruţi obilnu porciju variva u metalnom tanjiru. - Mislim da je to varka - mrmljao je. Zatim je sipao sebi i navalio se na deblo pored Dal.

- Suviše je zaštitnički nastrojen. Ali on je oduvek takav, Dţime.

- Pogledajmo činjenicama u oči. Bio je odgovoran za dve mlade sestre - reče Dţim s osmehom. - A ne- što mi govori da vas dve niste baš uvek bile andelčići.

Smejući se, Dal je počela da jede. - Ja jesam, ali Ket nikako. Uvek je upadala u nekakve nevolje. I ja sam često bila kriva jer bih se našla u blizini kad ih otkriju tata i mama.

lako ništa nije govorio, Dţimove oči su se caklile. Logor je utihnuo kako je zlaćani sumrak ustupio me- sto tami. lako je tokom dana bilo jako toplo, predeo je obilovao vlagom i ona je rashlađivala zemlju. Svetlost vatre je pravila razigrane senke oko njih i rasterivala

207

tamu. Dţim je podelio kukuruzni hleb, dodao med pa su zajedno jeli. Posle večere, opruţen na vreći za spavanje koju je postavio blizu vatre, Dţim je pijuckao drugu šolju kafe.

Dal se sebi sipala još jednu i došla do njega. Kao da je znao šta će ona uraditi, Dţim potapšao vreću za spavanje.

- Sedi kod mene - muklo je progovorio, presrevši njen upitni pogled.

Dal sede bez reči, prekrštenih nogu, koristeći njegovo telo kao oslonac. Rukom ju je obrglio oko struka i ona je bila zadovoljna. Sedeli su u tišini, posmatrajući kako se vatra pretvara u sjajne, vrele ţeravice. Dal podiţe lice naviše, upijajući dijamantske tačkice zvezda posutih po nebu iznad njih. - Volim ovo doba noći - tiho je rekla. - Zvezde su tako blizu da mi se čini da bi ih dodirnula kad bih samo pruţila ruku.

Smešio se, zagledan u razigran, promenljiv izgled ugljevlja. Takav je uticaj Dal imala na njega - bila je vrele krvi i promenljiva kao ţiva. - Voće nebeskih bogova koje treba ubrati - mrmljao je, milujući joj rebra sporim, kruţnim pokretima. Dţim je primetio da Dal nije obukla grudnjak kad se presvlačila posle nesreće. Bradavice su joj se ukrutile ispod meke pamučne košulje, a on je rasejano nastavljao da je miluje.

Okrenula se, srela je njegov ispitivački pogled iza spuštenih kapaka i topila se od njega. Ĉak i na svetlosti vatre oči su mu bile ţute boje i podsećale su je na Narov prodoran, inteligentan pogled. Telom joj prode drhtaj i ona popusti pod njegovim milovanjem. Dţim ju je jedva dodirivao, ah je sama njegova blizina izazivala

208

pulsirajuću ţudnju duboko u njenom telu i srcu koje je polako zaceljivalo. - Da li pleme Navaho ima nebeske bogove? - pitala je prigušenim glasom, spuštajući šoljicu sa strane.

- Po jednog boga i boginju na svaku priliku - odgovorio je, pruţio ruku i sklonio nekoliko pramena kose s njene obrve. - Ti si poput Estanatlehi, koju drugačije zovemo Promenljiva ţena. Menja se svake godine poput godišnjih doba i besmrtna je. Vezuju je za mineral tirkiz, a time i sa zemljom. Ona je nam daje kukuruz, seme, biljke, drago kamenje i lekove. Za nas je ona plodonosna boginja koja obećava obilje i zbrinutost. - Dţim se uspravio u sedeći poloţaj i privukao Dal bliţe sebi, obavijajući joj ruku oko ramena.

- Ne vidim sličnost - rekla je tiho, zatvorila oči i opustila se u Dţimovom naručju.

Poljubio je njenu nepovređenu slepoočnicu, udišući miris jezerske vode i prirodnog parfema njene koţe. - Ti si poput zemlje, medena. Prirodnost ti je u krvi. Bogatstvo brige povezano s toplinom koja teče prema drugima. - Dţim je pravio putanju od sitnih poljubaca niz njen obraz i neţnu liniju vilice sve dok nije sreo njena usta. - Promenljiva si i dopuštaš mi da vidim sve te raznolikosti u tebi - šaputao je, jezikom prelazeći po uglu njenih usana. Naglo je udahnula, a prsti su joj se refleksno zarili u njegove grudi. Zadrhtao je iznutra. - Ţelim te, Dal... svu... ah moraš i ti mene ţeleti. To mora biti obostrana ţelja, moja preplašena, lepa srno...

Dal je proţimala snaţna i duboka ţudnja i ona se okrete u susret njegovim usnama. Trepavice joj se spustiše, a srce poče snaţno da joj lupa u grudima. - Da -

209

šaputala je uz njegove usne - da, voli me, Dţime. Molim te, ţelim te... toliko si mi potreban. Tako si mi potreban... - Obavila je ruku oko njegovog ramena, preplićući prste kroz gustu kosu boje ebanovine na dnu njegovog vrata da mu pokaţe koliko ga ţeli.

Dţim ju je neţno spustio na mekanu vreću za spavanje. Legao je pored nje, podbočivši se na laktu. U njegovim zlatnim očima ogledala se borba između zabrinutosti i ţelje, suočenih sa ranjivim pogledom njenih plavih očiju. - Jesi li sigurna? - tiho je pitao, milujući je po sada već osušenoj kosi, koja ga je pri dodiru pod- sećala na zrelu kukuruznu svilu. - Današnji pad ili tra- uma nije razlog zbog kog ţeliš moju blizinu?

Pruţila je ruke i prstima prešla liniju grubih crta njegovog lica i videla je kakvo dejstvo ima na njega. - Sigurna sam - šapnula je. - Sada sam spremna, Dţime. Ranije nisam bila, ali sada jesam. Nesreća mi je pokazala koliko je svaki tren, svaki minut dragocen. - Glas joj je drhtao. - Ţelela sam te, ali sam bila suviše uplašena zbog onoga što se ranije dogodiio. Ali sada sam dobro. Ti si mi pomogao da zacelim. Ne znam kako si to postigao, ali jesi.

Nagnuo se niţe i tek ovlaš okrznuo njene pune usne što su ga iščekivale. - Ljubav je najveći iscelitelj, ţeno moja - rekao je promuklim glasom, lagano kušajući njenu put. Koţa joj je bila poput mekog baršuna pod njegovim strastvenim ispitivanjem i telo mu se kao rastopljeni čelik ukrutilo uz njeno ţenstveno telo.

Dal zatvori oči i prstima neţno prode kroz njegovu kosu, nasladujući se osećajem njegove blizine, vrelinom njegovog tela. - Mrţnja me je razdirala, a tvoja ljubav me

210

je povratila. Dţime - šaputala je, uzvraćajući mu vrelim poljupcima - voli me. Učini da moje biće za- celi. Molim te....

Udahnuo je duboko i iskidano, srce mu je ludački tuklo i on se odmakao. Proučavao je njeno vrelo lice s nemilosrdnom iskrenošću, upijao je prizor poluzatvorenih očiju i blistavih usana, koje su se rastavljale i preklinjale da ih opet ljubi. Toliko dugo je čekao ovaj trenutak; sanjario o njemu u časovima tame i maštao o njoj danju i na poslu. Dal nikada nije napustila njegovo srce. Uzdrhtalih prstiju je prešao preko njenih obraza. A šta ako je povredi... ako joj zada više bola zbog neutaţene, silne ţelje za njom? Ne bi podneo muku saznanja da je doprineo njenoj patnji umesto da je odagna. Okrutno je propatila od ruku muškarca. Da li je on imalo drugačiji? Zar on ne ţeli ispunjene svoje ţelje u tom sudu punom ljubavi koje je predstavljalo njeno telo što je sada priljubljeno leţalo uz njegovo? Zar je on manje ţivotinja nego što su to drugi muškarci sa svojim ţenama? Ne.

Dok je polako oslobađao dugmad njene košulje i povlačio nabore da otkrije prelepo izvajane obline njenih grudi, znao je odgovor na svoj nemir. Voleo ju je. Do- pusti li sebi da se sva ta čvrsto suspregnuta osećanja oslobode iz zaklona u njegovom srcu, nikada joj neće naneti bol. Pognuo je glavu i jezikom prešao preko čitave duţine njene ključne kosti, na šta se ona još čvršće privila uz njega. - Naša ljubav će nas osloboditi, ţeno moja - govorio je tihim, ogrubelim glasom. Dlanom joj je obuhvatio dojku i ona se ukrutila u njegovoj ruci. - Poput orlova, uzletećemo do same granice neba.

211

Ti i ja. I zajedno ćemo se obrušiti ka zemlji baš kao što orlovi grabe jedan drugog svojim kandţama i prevrću se u letu naniţe. Oslobodi me kao što ću ja tebe... voli me svim svojim bićem...

Dal se borila za dah kad je usnama uvukao jednu bradavicu u zagrejanu dubinu usta. Isprekidani damari zadovoljstva izvirali su iz same dubine njenog tela i ona je mogla jedino da se izvija u njegovim rukama, upinjući se da se sjedini sa njim na svaki mogući način. Ustima je tkao mokre šare oko njenih dojki, zadavao joj slatke muke, terajući je do ivice zaborava da bi onda zubima obuhvatio njene isturene i očvrsle bradavice koje su ţudele da ih dodirne i ukroti.

Krik zadovoljstva oteo joj se s usana kad mu je ruka sliznula ispod ivice pojasa njenih farmerica, i pronašle mekani trougao, rastavljajući njena vlaţna bedra da otkrije svu radost njene ţenstvenosti. Drhtala je od ţelje za njim. Negde u svom rastrzanom, omamljenom umu, Dal nikada nije osećala veću ţivost, strast niti glad za muškarcem kakvu je osećala za Dţimom. Silovitost reakcije koju je izazivao svakim dodirom jezika ili tek vrhom dlana po njenoj natekloj srţi koja je ćekala, bila su ćuvstva i okrića pre svega o njoj samoj.

Ljubav. Jedino ljubav moţe da stvori ovako snaţna osećanja prema Dţimu. Dal je ţelela da ga zadovolji kao što je on njoj pruţao zadovoljstvo, ali je bila bespomoćno zarobljena onim za čime je njeno telo ţudelo i što je sada dobijalo neprestanim dodirivanjem. Kad je podigao glavu nakon što je neţno sisao njenu dojku, Dal je shvatila da je trenutak da ona zadovolji njega. Suze joj zablistaše u očima i istog časa njegove se smračiše.

212

Odmakao je ruke od nje i ona uzviknu u znak protivljenja, ali je on ugušio taj zvuk kad je svojim usnama poklopio njene. Suze su joj se skotrljale niz lice i srele i dodirnule njegove usne na mestu gde su se spajale s njenim.

Dţim je liznuo poslednji ostatak suza s njenih usana. - Ĉemu suze? - pitao je muklim glasom, zabrinut.

Dal je drhtavo udahnula, hvatajući njegovo lice između dlanova. - Suze sreće, dragi. Ne bola. Nikada bola od tebe... - Opet ju je poljubio, ali ovaj put s takvim neţnim poštovanjem da je prolila još suza i one su postale deo njihove slatke gladi jednog za drugim.

Skinula je farmerice i čizme i naga legla u zagrljaj tople dobrodošlice. Svaka tačka na njenom telu koja je došla u dodir s njegovim bila je kao oprljena. Dţim ju je upijao, rukom je prelazio po baršunastoj površini njene figure, milovao joj grudi, pratio okruglinu njenih grudi sve do ravnog stomaka. Ţena. Ţenstvena ţena. Topla i podatna u njegovim rukama, da je oblikuje, naslađuje se njome i voli je.

Telo joj je potresao drhtaj kad je rukom skliznuo između njenih zategnutih bedara. Još jedan krik slabašno je zaparao tamu dok je milovao ţudno središte ţene; slao je munje neverovatnog zadovoljstva da kolaju njome u jednom proţdirućem talasu za drugim. Koţa joj je blistala od vlaţnog sjaja, a ona se borila za dah, pripijala uz njega, bezumno i sladostrasno, slabašna od vatre koju je zapalio milovanjem. Poljupcem je skinuo tanak sloj znoja s njenog čela, ovlaš joj prešao preko zatvorenih trepavica da bi na kraju spustio usta na njene razdvojene

213

usnice, pijući s izvora ljubave koju mu je nudila s izuzetnom lakoćom.

- Sada si poletela ka slobodi - iskidano je šapnuo u blizini njenog uha. Glas mu je zatreperio kad je svojim telom prekrio njeno. - Sad znaš kako izgleda... - Proturivši ruke ispod njenih kukova, muklo je kazao: - ...deliti plodove svog tela. Hajde da se oslobodimo, da predamo darove sebe samih... zauvek...

Dah joj je zapeo u grlu i ona zabaci glavu unazad, izvijajući se njemu u susret. Bila je slobodna... slobodna i plutala je u usijanoj, rastopljenoj lavi što je strujala kroz nju dok su se stapali u jedno. Ispunio ju je muškom snagom i poslednji ostaci prošlosti su se razišli. U njegovom naručju bila je orao koji slobodno uzleće iz zarobljeničkih zvonaca ţivota, kreće se u sve višim i višim krugovima svetlosti, naslađujući se radošću njihovog spajanja koje se moglo ostvariti samo kroz vatrenu ţudnju za ljubavlju. Svaki pokret, svaki veličanstveni dodir i milovanje dovodilo ju je sve bliţe i bliţe ivici bezimenog kosmosa koji je pulsirao snaţnim ritmom ţivota. I baš u času kad je dostizala taj nepoznati predeo između tame prostora i granice neba, rasprsla se u milion zlatnih fragmenata što ljube sunce dok je padala natrag na zemlju u sigurnost njegovog naručja.

10.

214

Leţala u Dţimovom zagrljaju, zadovoljena i iscrpljena.

Srce je prestajalo ludački da kuca, glavu je smestila u pregibu njegovog ramena i udisala njegov topao mošusni miris. Lagano mu je prelazila prstima preko grudi, a malje su mu bile spojene, zamršene i vlaţne. Osetila je njegove usne na čelu, obrazima i nosu, kako je ljube, vole.

- Nikada nisam znala... - skrhano je zaustila. Dţim je napola ustao, smestio je pored sebe, jednu

ruku joj je namestio kao jastuk, a drugu joj je zaštitnički spustio na bok. - Nisi znala šta? - promuklo je pitao. Srce mu se nadimalo od dubokog doţivljaja ljubavi dok je, naga i ranjiva, leţala u njegovom naručju. Kosa boje cimeta ličila je zamršeni oreol iznad njene glave, preli- vala se preko njegove ruke a nekoliko pramenova joj se zalepilo za vlaţnu koţu slepoočnica i obraza. A njene oči... Dţim je osetio kako se opet ukrućuje dok upija neskrivenu lepotu blistavih safinoplavih očiju, tromo senzualnih od zadovoljene poţude.

Pogled mu je odlutao do njenih usana, natečenih od ljubljenja, i nije se opirao porivu da neţno pomiluje donju usnu da umiri svaki bol koji je moţda iskusila prilikom gorljivog spajanja. Reagovala je stidljivo i tek je počinjao da shvata zašto. Upoznala je samo jednog muškarca u ţivotu, onog koji očigledno ništa nije davao, samo je uzimao. A Dal je imala toliko toga da da. Tiho je zaječao kad mu je uzvratila poljubac. Usne su joj bile tople i baršunaste, stapale su se i priljubljivale uz njegove, nesputano pokazujući svoju ljubav. Rukom je obujmio njenu priliku i čvrsto je privio uz sebe, za-

215

rivajuči lice u guste pramenove kose što je mirisala na borovinu.

- Volim te, Dal - rekao je tihim, ogrubelim glasom. - Oduvek si moja, slatki poljski cvetu.

Grlo joj se steglo od nadošli suza i bila je kadra samo da ga čvrsto steţe, dok su im srca snaţno i usklađeno kucala. - Dao si mi tako mnogo - konačno je šapnula, ljubeći mu vilicu, obraz i konačno usta.

Osmeh mu je senčila neţnost dok joj je gladio kosu. - A od tebe su uvek samo uzimah - rekao je prigušenim glasom natopljenim tamom noći koja ih je okruţivala. - Ljubav, prava ljubav, znači davati i uzimati. - Prsti su mu drhtali dok joj je neţno raspetljavao pramenove kose što su joj padali na ramena.

- Upravo si mi to pokazao, Dţime. Nikada nisam znala... - Glas joj je zamro od suza i ona se zagleda naviše u njega. - Ranije, Dţek je samo uzimao. Nikada me nije drţao u naručju posle toga. Ne, nije bilo ničega... - Dal je skrenula pogled na stranu, preplavljena poniţenjem. - Sigurno si to znao. Nisam vrlo umešna...

Smešio se dok je sedao uspravno i uzimao je u naručje. Ugljevlje vatre je sijalo jarko i toplo, a Dţim ju je ugnezdio uz sebe. - Nemaš zbog čega da mi se izvinjavaš - počeo je. - Sviđa mi se način na koji uzvraćaš. Umešnost neće popraviti ono što smo podelili. Bitno je samo da si mi uzraćala s ljubavlju. - Pomilovao joj je obraz, izgubljen u safirnoplavoj dubini njenih krupnih očiju. - Dala si mi svoje srce, medena. Zar čovek moţe traţiti više od toga? - Oči su mu plamtele dok je upijao njen izraz lica u tim značajnim trenucima. - Nijedan čovek ne moţe traţiti od svoje ţene ništa sem da mu

216

slobodno daje iz srca. To je najveći dar koji dvoje ljudi mogu podeliti. Nikakva suma novca, veštine ih ubedivanja ne mogu kupiti srce i dušu ni muškarca ni ţene. - Nagnuo se niţe, milujući joj usne. – Oslobodili smo jedno drugo našom Ijubavlju. Ništa drugo nije vaţno. Samo budi uz mene svojim srcem. To je sve što će mi ikada biti potrebno od tebe.

- Ti imaš moje srce - šapnula je uz njegove usne i osetila kako se ţeravice u njenom telu ponovo pale.

Dţim ju je još dugo drţao pre nego što je ustao da baci još drva na vatru. Raskopčao je njihove vreće za spavanje pa ih sastavio. Dal se sklupčala između paperjastih naslaga, posmatrajući ga kako pristavlja vodu da proključa. Srce joj se toliko nadimalo od sreće kad joj je doneo šolju tople čokolade, u koju je dodao malo sićušnih „maršmelou" čokoladica, da je pomislila da će zaplakati. Zajedno su pijuckah toplu čokoladu i posmatrali kako plamenovi vatre trepere i nestaju u crnilu noći ispunjenoj zvezdama, i osluškivali umirujući zvuk zapljuskivanja vode na samo pola metra od njih. Kasnije, kad se Dal ugnezila u Dţimovom naručju da spava, pomislila je da će umreti od sreće. Kakav predivan način da se umre, pomislila je dok ju je san odvlačio od stvarnosti, umreti od takve euforije... Sledećeg jutra, Dal je probudilo Narov cvrkutav poj. Trgla se, razgoračenih očiju se osvrćući okolo u potrazi za orlom.

- U redu je - tiho reče Dţim, uposlen oko vatre da pripremi doručak. - Ovde je još od zore. - Pokazivao je prema debelu na kome su oni sinoć sedeli.

217

Dal se upilji u neverici, a onda je uspela da se osmeh- ne. Suri orao je dostojanstveno stajao, s jednom nogom ušuškanom ispod perja, na manje od metar udaljenosti od Dţima i posmatrao ju je. Tek tada je postala svesna toga da joj je vreća za spavanje pala na krilo i razotkri- la je nagu. Dţim jdj je uputio zaţaren, rečit pogled, pa ustao i pruţio joj čistu košulju.

- Nar je doleteo pre jedno sat vremena, kad sam po- čeo da spremam doručak.

Dal je navukla košulju, prolazeći prstima kroz zamršenu kosu. - Je li gladan?

Dţim se vratio vatri, gde je šest jaja razbio u tiganj. - Više nije.

Kobeljavši se iz vreće za spavanje, potraţila je far- merice. - Kako to misliš?

- Taj strvinar je malopre pojeo četvrt kile naše slanine. Dal je trepnula, pa se nasmejala, zvonkim smehom

koji je proplanak ispunio radošću. Dţim podiţe pogled, naslađujući se njenim odgovorom. Da h je svesna da od jutros izgleda predivno i ispunjeno? pitao se. Znao je da on sigurno slično izgleda.

Nar se nakostrešio, podigao krila pa prekorno za- cvrkutao. Široko se osmehujući, prišla je orlu, čučnula ispred njega pa prstima lagano milovala njegov kljun i perje na grudima. - Prava si svinja, Nar - reče ona, smejući se, uţivajući u orlovom razmetanju. Ptičje oči boje jantara bile su pronicljive i inteligentne i Dal je videla da je izuzetno srećan. Okrenula se ka Dţimu i prekršenih nogu sela pored njega i toplote vatre. Sunce tek što je izašlo na horizontu i još uvek je bilo sveţe.

- Mislim da mu se sviđaš.

218

- Samo zato što ga hranim - kiselo odvrati Dţim, pa pogleda njene nasmejane oči. Pruţio je ruku i dodirnuo glatki baršun njenih zajapurenih obraza. - Kako si od jutros?

Dal je drhtala pod njegovim ispitivačkim pogledom i za trenutak je oslonila obraz na njegov dlan. - Srećna sam. Srećnija nego što sam ikada bila. - Srela je njegov pogled i setila se, jasno i s puno čeţnje, kako ju je voleo prethodne noći. - Osećam se kao da sam se obrela u predivnom snu iz koga nikada ne ţelim da se probudim. Način na koji si me voleo... ono što se sinoć do- godilo između nas prevazišlo je moje najluđe maštarije.

Dţim khmnu glavom i spusti ruku, pazeći na jaja koja su prštala u tiganju. - Snovi su stvarnost koja nastaje - rekao je i uzeo dva limena tanjira.

- Je li to indijanska filozofija? - pitala ga je. Oboma je sipala kafu i sela.

- Na neki način, jeste - rekao je i sipao dva jaja u njen tanjir i četiri u svoj. - Kad čovek sanja, on koristi energiju nevidljivog i oblikuje ţelju. I ako je ţeliš dovoljno dugo i dovoljno jako, ona će se manifestovati u fizičkom svetu. - Na tanjir joj je stavio dve debele kriške hleba i tanko sečenu slaninu pa joj se pridruţio. - Kad sam te sreo, ti si bila ostvarenje mog sna.

Gladna, Dal se bacila na hranu, uţivajući u slanom ukus slanine. - Kako to?

- Moj ujak, hatali, govorio mi je kao mladiću da ću sresti ţenu svog ţivota sa srcem orla. - Nasmešio se s ljubavlju na tu uspomenu. - Naravno, tada to za mene nije imalo nikakvog smisla, ali sam verovao njegovim rečima. Rekao mi je da ću je naći u velikim planinama na

219

severu i da ću je upoznati za dva i po mesečeva ciklusa. Mesečevi ciklusi traju osam godina, što je značilo da ću tada imati trideset i pet godina. Imam trideset i pet godina.

- To je neverovatno - šapatom je rekla, zbunjena kako je jedan indijanski vrač mogao predvideti događaj koji je tako daleko u budućnosti, a još manje je mogla da veruje da se on ostvario!

Dţim je slegnuo ramenima, odsekao još jedno parče hleba i ponudio nju. Dal je odmahnula glavom, pa ga je spustio u svoj tanjir. - Većina Navaho hatalija je u tesnoj vezi sa nevidljivom stranom našeg sveta. To što ga mi ne moţemo videti, ne znači da on ne postoji. Moj ujak je često govorio da razgovara s biljkama i drvećem i da mu oni to kazuju.

Dal mu se toplo osmehivala. - Drago mi je da je bio u pravu, ko god da mu je to rekao.

Uzvratio joj je istim osmehom. - I meni. Za sat vremena su raščistili logor, sunce tek što je

izbilo iznad vrhova planina i njegovi dugački, iskošeni zraci puzali su preko strmih dolina i litica koje su ih nadvisivale na svakom koraku. Dal je bila srećna što jaše iza Dţima. Rukama se lagano drţala za njegov pojas dok su se sporo penjali izvan i iznad proplanka. Priljubila je obraz uz njegova leda i na časak zatvorila oči.

- To je bio naš Rajski vrt - promrmljala je. - Jeste - promuklo se sloţio, spuštajući ruku u rukavici

preko njene. - Mesto gde smo jednom drugom predali svoja srca.

Za Dal je to jutro bilo otkrivanje jednog čudesnog trenutka za drugim. Da li joj danas sve izgleda drugačije

220

i ona se oseća kao da je ponovo rođena zato što je prethodne noći odbacila svoju prošlost? Teţina s njenih ramena je nestala i poţelela je da se smeje i pleše u slavu veličanstvenog sunca, teških rosnih kapi na debelim vlatima visoke trave i tek otvorenih pupoljaka krhkih ţutih zlatnica. Raj. Ovo je njen raj, i muškarac s kojim jaše joj je sve to omogućio. lako ume da bude napast, čak je i Nar bio oličenje lepog ponašanja. Suri orao se nijednom nije naglo obrušio prema njima. Umesto toga, leteo je visoko na nebu iznad njih, raširenih krila, lebdeo je na nevidljivim vazdušnim strujama i izvodio graciozne baletske pokrete da oni zajednički uţivaju u njima i dive im se. Rajder je kaskao pored njih, stalno na oprezu. Da, bio je to raj - njihov raj - i Dal se nasmešila zbog osećaja apsolutnog zadovoljstva dok se oslanjala na Dţima.

Do sredine podneva, spazila je i potvrdila gnezdo porodice crvenorepog jastreba i jedno gnezdo jastreba kokošara. Crvenorepi jastreb je razvio gnezdo u ogromnom borovom stablu, dok je jastreb kokošar izabrao kamenitu stranu litice. Pošto je obeleţila lokacije na mapi, Dal je dodala nekoliko komentara i u svojoj svesci, pa je i mapu i dnevnik smestila u ranac na teretnoj ţivotinji. Nadlanicom je obrisala čelo orošeno od znoja zbog jarkog sunca.

- Napredujemo - rekao je Dţim, uzjahao konja pa ispruţio ruku da joj pomogne da se popne.

Našavši se na konju, Dal se udobno smestila iza Dţima. - Kad budemo izašli iznad granice drveća, naćićemo više gnezda - obećala je.

221

- Ipak, prvo ono što je najpreče. Ne znam za tebe, ali sam spreman da zaronim u jezero od otopljenog snega i malo se rashladim - reče on, pokazujući na zapad, ispod njih.

Dal je i dalje zaprepašćivala oštrina Dţimovog vida. Ţmirkala je, prateći kuda joj je pokazivao. U daljini, jedva vidljivo, nalazilo se plavo jezero skriveno u šumi borovih stabala. - Misliš, rado bi izazivao hipotermiju? - zadirkivala ga je. U ovo doba godine, zbog snega koji se topi s visokih planinskih predela voda bi bila ledena, u najboljem siučaju

- Jesi li raspoloţena? Samo malo da se skvasimo? - Poterao je konja niz kamenitu kosinu pa su počeli da krivudaju između borova.

- Ti jesi? Iskreno govoreći, radije bih skvasila krpu u tom jezeru nego što bih plivala.

Široko se nasmešio pa je letimično pogledao preko ramena. - Gde ti je kinkejdovski poriv za pustolovinama?

Dal se nasmejala. - Nasmrt ću se smrznuti, Dţime Trimejn. Imaćeš me na savesti. Zapamti to!

- Neću dozvoliti da se smrzneš, medena - obećao je hrapavim glasom. Jezero je podsećalo na polumesec. Imalo je kamenitu obalu zasutu sitnim granitnim kamenčićima, ali su se na jednom kraju travnate obale mogli spustiti peškire. Dalino srce je ubrzalo ritam dok se Dţim svlačio. Imao je prelepo telo - čvrsto i muţevno - a preplanulu koţu sunce je obasjavalo zlatnom svetlošću. Nije se nimalo stidio što nag staji pred njom, pa mu nasmešila u znak izvinjenja polako otkopčavajući dugmad na bluzi.

222

- Uvek si tako opušten bez odeće? - pitala je bez daha kad joj je Dţim prišao i preuzeo zadatak otkopčavanja dugmadi na njenoj bluzi. Prstima je prošla kroz njegovu crnu kosu prošaranu svetlim pramenovima, uţivajući u njenoj teksturi.

- Indijance ne uče da se stide svog tela kao belce - mrmljao je, skidajući joj bluzu s ramena. Nije nosila grudnjak i pogledom je ispratio ponosne obline njenih dojki s ukrućenim bradavacima. Obe ih je neţno obuhvatio dugačkim, preplanulim šakama i privukao ih sebi, pa se nagnuo u stranu i gladno potraţio njene usne. - Imaš ukus sunca - rekao je hrapavim glasom, prelazeći jezikom preko njene pune donje usne - i meda poljskog cveća. - Lagano joj je jezikom prošao između zuba, traţeći vlaţnu slatkoću njenih usta. Zadrhtala je u trenutku kad joj je palčevima ovlaš dodirnuo brada- vice. - Tako si osetljiva i ranjiva - kolena su joj klecnula kad je promuklo šapnuo, grickajući joj vitak vrat.

Skinuo joj je farmerice i gaćice i uzeo je u naručje. Pala bi da to nije učinio. Koračajući prema ivici jezera, srce mu se nadimalo od spoznaje da ima tako snaţan uticaj na nju. Na njegovo iznenađenje, voda je bila toplija nego što je očekivao. Zagazio je u plićak, a kamenje je ubrzo ustupilo mesto zrnastom pesku.

- Dopašće ti se ovo jezero - mrmljao je, spuštajući je na noge, iako ju je još uvek pridrţavao rukom. Oči su joj se razrogačile od iznenađenja, a on joj je uzvraćao osmeh. - Hajde, idemo na plivanje!

Dal je po obodu jezerceta izvodila ludorije poput lenje foke, plivala kao ţivotinjica, čas se prevrćući na leda, čas plutajući. Mešavina sunca i hladnoće sa senzualnom

223

vodom oko nje učinila je da se oseća prijatno tromo. Voda je bila toplija bliţe obali i sve hladnija s većom dubinom. U jednom trenutku, Dal je sedela na obali i posmatrala Rajdera i Dţima kako se igraju. Dţim je bacao štap, a Rajder je skakao sa obale u vodu, hvatao štap i plivao nazad do Dţima, spuštajući ga u ispruţenu ruku. Nije bila sigurna ko više uţiva u toj igri.

Za tih pola sata, Dal je otkrila da voli da posmatra Dţima kako se kreće. Imao je mišiće kao planinski lav, zategnute i vitke, svaka grupa mišića pomerala se stopljeno i precizno, nabirajući se i opuštajući. Preplanuli ten mu se sjajio od vode i ona je zatekla sebe kako opet ţudi za njim. Sta ju je više privlačilo njemu: smeh u njegovim očima ili široke usne? - pitala se. Nije mogla da odluči. Kad je stao u vodu do pojasa i pogledao je dubokim, zaţarenim pogledom, duboko u Dal rasplamsao se ţar. Kao da telepatski komuniciraju, Dal je skliznula u vodu, a hladnoća je pljuskala oko nje dok je pravila sigurne, ujednačene zamahe da ga sretne na pola puta.

Dal nije bila razočarana kad je Dţim dugačkim, vitkim prstima prešao preko njenih grudi, pod vodom nadraţujući njene čvrste bradavice. Iz otvorenih usta joj se otrgao dahtaj zadovoljstva i rukama je obavijala njegova snaţna ramena. Prostenjao je kad se priljubila uz njegovu nabreklu muškost i on je još čvršće stegao u zagljaj.

- Ţelim te - prostenjao je, šaljivo je štipkajući po vilici i vratu, pa je, delimično je izdigavši iz vode, zubima neţno obuhvatio njene bradavice.

224

Dal zabaci glavu unazad, izvijajući se kao zapeti luk u njegovom naručju, dok su su se drhtaji zadovoljstva širili od njenih dojki. Grčevito mu je zarila prste u gust splet mišića na ramenima, a tihi jecaj zadovoljstva oteo joj se sa usana. Hladna voda zapljuskivala je njihova tela koja su, poput zagrejanog metala, nastojala da se spoje i istope jedno u drugom. Dal se potpuno predala Dţimu. Rukom je prešao preko njenog boka, pa joj raširio butine u potrazi za pulsirajućim središtem njenog bića. Plutali su plićakom, voda ih je zapljuskivala sa svih strana kao da ih miluje hladnim prstima. Iskidano je disala i klonula uz njega. Pre nego što je stigla da se pribere od rastrzanih senzacija, Dţim ju je podigao i pustio da sklizne na njega.

Dočekala ga je u vreloj vlazi svog bića, pa je priljubljena uz njega osetila kako on drhti dok je jače steţe uz sebe. Grozničavo je ljubila njegove guste, crne trepavice, jezikom mu klizila niz vlaţnu jagodičnu kost pa je, sledeći krivinu, grickala ugao njegovih usta. Bili su jedno, baš kao što treba - kao što su sunce, razigrani povetarac i hladna voda odredili. Naslađivala se snagom njegovih usana i njegovog uda u njoj. Sporo se krećući, Dal je ispunio osećaj ţenstvene moći. Njegovo stenjanje je strujalo njome. Uplela je prste u njegovu mokru kosu. Osmeh joj se formirao na rastavljenim usnama, otečenim od poljubaca, dok je koristila svoje pravo ţenske polovine nad muţevnom polovinom njihovog bića i osećala je kako se on polako topi od njenog neţnog istraţivanja. Telo mu je postajalo vrelo, usklađeni pokreti njihovih tela i hladna voda činili su da lakše klize jedno o drugo, a onda je čula kako on diše krupno i

225

iskidano. Njome je prostrujala radost, silna i euforična, kad ju je snaţno stisnuo, ukrućenog tela, i zario glavu u njene grudi. Tada je Dal dopustila sebi da mu preda svoj dar, mah krik koji se dizao iz njenog grla dok se pripijala uz njega.

Sporo, vrlo sporo se vraćala nazad na zemlju u njegovim rukama. Stajali su u toplom plićaku, voda je upijala njihovu vrelinu dok su se oslanjali jedno na drugo, bojeći se da bi se, pri pokušaju da se pomere, mogli srušiti kao krpene lutke.

Dţim je poljubio zamršenu kosu koja joj je uokvirivala radosno lice. - Ti u meni spajaš nebo i zemlju - progovorio je muklo, milujući joj usne.

Uzdahnula je, pa spustila glavu na njegove grudi. - Ti uzdrmaš čitav moj svet. Osećam se kao stotinu srećnih, rasprsli komadića sunčeve svetlosti rasutih pred tobom, dragi.

Neţno ju je podigao u naručje, odneo na obalu pa spustio u bujnu travu. Peškirom joj je brisao kosu. Nagnuo se, gricnuo joj rame pa ujed ublaţio vlaţnom toplinom jezika.

-Ti si Promenljiva ţena - rekao je pevljivim glasom. - Toplina sunca, plodnost zemlje i isceljujuća sveţina vode. Ti budiš vatru i ţivot u mom telu i navodiš me da gorim sve dok me tvoja vrelina ne proguta. - Neţno ju je odgurnuo malo više unazad te je leţala pred njegovim očima, kapljice vode svetlucale su joj na koţi. Dal se opustila kad je počeo da upija vlagu s njene koţe; uţivala je u vrelini njegovog jezika i usta. Od svakog baršunastog milovanja koţa joj se zatezala, a sitni ţmarci

226

su se širili napolje, šaljući neobuzdane drhtaje čitavim telom. Uhvatila je sebe kako ga opet ţeli.

Prstima je prolazila kroz njegovu kosu, privlačeći mu glavu na grudi dok je leţao preko nje. Zatvorila je oči, osećajući vrelinu sunca kako ih greje, a povetarac suši ono malo preostale vode na njima. Ruka mu je krenula naviše uz njeno telo, obujmila jednu dojku i ona se osećala kao najpoţeljnija ţena na svetu. - Zbog tebe se osećam vrlo posebno - tiho je rekla. - Kao da sam najdragoceniji posed na svetu. Da li je to prava ljubav, Dţime? Zaprepašćuje me razlika između tebe i Dţeka, a zbog lakoće s kojom mi uzvraćaš ja te još više ţelim. Ne razumem to.

Pridigavši se na laktove, sreo je njen uznemiren pogled. Dlanom je obujmio njen obraz, lagano prateći viličnu kost. - Ti si poput svakog drugog ljudskog bića ili ţivotinje koje nije dobilo ljubav i paţnju, Dal. Ja se prema tebi ophodim, volim te, onako kako se to oče- kuje između muškarca i njegove ţene. Nalazila si se u emocionalnoj pustinji i sasvim je razumljivo da sada upijaš kao sunđer. Upijaš svaki dodir, svaki moj poljubac kao da je poslednji. - Razmenili su osmehe neţnosti. - A neće biti, obećavam ti. Nešto kasnije, kad se budeš napunila i ne budeš gladna neţnosti, počećeš da mi vraćaš. Sud koji je emocionalno poharan ne moţe da daje pre nego što se opet napuni, medena. Nemoj brinuti što mi ne vraćaš ono što misliš da treba. Vraćaš. I to mi je dovoljno. Za sada me samo pusti da ja ispunim tebe. Slobodno uzimaj od mene, pij sve dok ne prestaneš da osećaš ţeđ.

227

Milovao joj je uzdrhtalu donju usnu. - Zapamti - rekao je promuklo, naginjući se da je poljubi - ljubav leći sve nas. Ovo je tvoj period isceljenja, a ja imam dovoljno Ijubavi za oboje. Zato izbriši taj namršteni iz- raz lica. To što osećaš nije pogrešno. Niti je pogrešno to za ćim ţudiš. - Usnama je neţno preklopio njena. - Ti si moja... i ja ţelim da ti dam...

Dal su sledeća četiri dana brzo prošla. Sunčane dana provodili su u upisivanju različitih lokacija gnezda, a tama ih je obavijala u ljubavničkom zagrljaju. Počela je da razume šta je Dţim mislio kad je rekao da je emocionalno poharana. Za ta četiri dana je dobijala i dobijala, a zauzvrat, naučila kako to da vraća. U svitanje petog dana, Dal se probudila iz sna, posle noći u kojoj je bila voljena do same suštine svog bića, svesna da neće moći podneti da se ikada više probudi bez Dţima kraj sebe. Ĉvrsto je spavao, glava mu je bila priljubljena uz njene grudi, ruka prebačena preko njenog boka dok je leţala postrance.

Daline oči potamneše sećajući se protekle nedelje. Dţim joj je rekao da je voli, a ona, zauzvrat, nije izustila nijednu reč. Zašto? Znala je da ga voli više od bilo kog muškarca u svom ţivotu. Omogućio joj je da se ponovo rodi u svetu neprestane radosti. Bili su tim u svakom smislu te reči, bilo da je u pitanju pronalaţenje visokih gnezda u liticama, postavljanje logora ili spremanje hrane. Kako je samo volela kad on pruţi ruku da joj dodirne ruku ili rame, ţudela je za tim predivnim dodirom. Otkud je znao da joj je tako dragocen? Dţek ju dodirivao samo onda kad je ţeleo nešto od nje. Za

228

Dţima je predstavljao samo još jedan vid komunikacije. Nije ţeleo ništa sem da joj tim sitnim, ali tako bitnim trenucima, stavi do znanja koliko je voli.

Sunce je zlatnom krunom obasjavalo borove kad se Dţim probudio. Dal se malo odmakla od njega i posmatrala ga kako se budi, s plamenom neţnosti u plavim očima. O boţe, pomislila je, srce ju je bolelo od tolike ljubavi za njega. Bilo je beskrajno lako slediti svoje srce kad je Dţim u pitanju. S ljubavlju mu je milovala neobrijano lice i posmatrala kako polako otvara oči.

- Dobro jutro - šapnula je, naginjući se da spusti poljubac na njegova snaţna usta. Ruka mu je skliznula oko nje i povukao ju je na sebe dok je on leţao na leđima. Opušteno se osmehivali leţeći na njemu, spustila je bradu na ruke koje je poloţila preko njegovih grudi.

- Zaista je dobro - reče Dţim, glasom još promuklim od sna. Milovao joj je leda i bokove. - Tako si glatka i meka. Kao skupoceni baršun.

Dal zatvori oči od zadovoljstva dok je on iscrtavao mapu njenih oblina. - Jutros sam se probudila sa spoznajom da nikada više ne ţelim da se odvojim od tebe.

Dţimove ruke se umiriše. Proučavao je njeno iskreno lice u tišini koja se plela oko njih. Kad je otvorila oči, suze su blistale u njihovim safirnoplavim dubinama. Bez reči, obujmio je njeno lice dlanovima. - Uplašena si?

Klimnula je glavom, gutajući knedle. - Ja... nikada ti nisam rekla da te volim...

- Razumem zašto. - Ali ti si to rekao s lakoćom. I znam da si to i mislio. -

Treptala je da otera suze, dok joj je njegovo lice trepe-

229

rilo pred očima. - Svaki put kad pokušam da ti kaţem, ščepa me strah. Osećam se kao da neka ruka istiskuje ţivot iz mog srca. Znam da ţeliš to da čuješ. Zasluţuješ da čuješ to od mene. - Patnja se osećala u njenom napregnutom tonu. - O, Dţime, toliko sam srećna da se bojim. Bojim se da neće potrajati. Sve se prebrzo desilo. Baš kao i pre. Sa Dţekom. Nisam ga poznavala ni tri meseca kad sam pristala da se udam za njega.

Dţim ju je neţno odvojio od sebe i pomogao joj da sedne uspravno. Drţao ju je u naručju. - Nigde ne ţurimo, medena. Pogrešio sam što sam ti tako rano priznao da te volim, ali kad umalo nisi poginula tamo, prosto se otrglo iz mene. - Palcem je obrisao suze s njenih obra- za. - Zao mi je što mi je izletelo. Prvobitno sam ţeleo da nastavimo polako da se upoznajemo. Znao sam da ima vremena. I imao sam strpljenja da čekam. - Samokonično se nasmejao, susrevši njen bolan izraz lica.

Smrknula je. - Jesi li - jesi li znao da sam razvedena kad si došao da me vidiš?

- Da. Ef-Bi-Aj ima dosijee o tebi i Dţeku. Ne mogu da kaţem da nisam bio srećan kad sam video da si se razvela od njega. To mi je davalo šansu kod tebe, Dal. Da vidim da li bih mogao da te zainteresujem kao što si ti mene.

- Zainteresovati? Prvi put kad sam te ugledala na ranču, osećala sam se kao da je neko otključao sva ona zapretena osećanja koja sam dugo potiskivala u svom srcu.

Klimnuo je glavom, očiju tamnih od bola, ne ispuštaju njenu ruku iz svoje. - Bilo je nečeg tamo - tiho se sloţio. - A osetio sam to i na konferenciji kad sam te prvi put sreo.

230

- Ja se čak i ne sečam tog susreta - rekla je izvinja- vajućim tonom.

- Imala si problema u braku, Dal. Trudila si se da spasiš nešto što je trebalo da se propadne.

- Volela bih da sam to tada znala - rekla je gorko, podiţući glavu.

- Postoji vreme za sve, Dal. Moj ujak me je učio da u ţivotu postoji brojni ciklusi. Ključ je u tome da čovek prepozna kad se jedan ciklus završio i kad počinje novi.

- Ovo je znači novi ciklus za nas oboje? Klimnuo je glavom. - Da, i zato imamo sve vreme

ovog sveta da budemo ono što ţelimo jedno drugom. - Stišao je glas. - Osetićeš kad bude pravo vreme da govoriš o svojoj ljubavi. A dotle, nemoj sebe dodatno pritiskati. Pokazuješ mi svoju ljubav svakim svojim pogledom, ili - posegnuo je rukom i dodirnuo ugao njenih usana - osmehom. I svake noći kad se svojevoljno ušunjaš u moje naručje.

Dal je smogla skrhani osmeh, a srce joj se nadimalo od ţestokog talasa ljubavi koji je zamalo nije ugušio. - Mislim da je tvoj ujak bio mudar stari lekar i drago mi je da si ga poslušao.

- Naš narod uči da prvo sluša svoje srce, a ne glavu - mrmljao je, prelazeći prstima između njenih dojki tamo gde joj se nalazi srce. - Tvoje srce me voli, Dal. Samo ti oprez u glavi govori drugačije. A jednom će nešto savladati strah u tvojoj glavi i moći ćeš rečima iskazati ono što pokazuješ i osećaš prema meni ovde...

Dal uzjaha sivca, osvrćući se preko ramena ka Dţimu. Nameštao je zaveţljaj na teretnom konju. Blagi osmeh

231

prešao joj je preko usana dok ga je posmatrala. Sa iskrzanim koţnim navlakama preko kaubojskih pantalona i crnim filcanim šeširom nisko navučenim na znojem oblivenom licu, bio je pre svega kauboj. Pitala se da li bi voleo da se vrati rančerskom poslu i ostavi za sobom beskorisnu papirologiju u okviru četiri zida kancelarije. A onda, svesna zagušljive vreline i sve bleđeg sunčevog sjaja, Dal je odlučila da bude korisna.

- Za to će ti trebati dobrih pola sata - dobaci Dal. - Izjahaću malo napred da vidim mogu li pronaći neko dobro mesto za logorovanje večeras.

Dţim je prestao da se mršti kad je podigao glavu. Potreslo ga je kad je video koliko je Dal postala srećna. Ličila je na cvet koji otvara latice ţivota pred njim, a unutrašnja sreća bila je jasno vidljiva u blistanju njenih safirnoplavih očiju. - U redu. Sudeći po tome koliko je popustio konopac, mislim da ću morati sve da spakujem ispočetka. Trebaće mi još oko sat vremena.

- Dobro, to će mi dati više vremena da pregledam okolinu u potrazi za još jednim Rajskim vrtom - šalila se, mašući rukom.

- Povedi Rajdera sa sobom - doviknuo je, šaljući vuka za njom.

Dal klimnu glavom i potera sivca u spori kas između granice šuma i kamenitih litica koje su ih zlokobno nadvisivale. Za deset minuta je izbila iza jedne granitne kosine, a onda se zemlja naglo spuštala ka nečemu što je ličilo samo na borov tepih dokle god joj je pogled sezao. Odlučivši da sledi kamenutu granicu šume u pokušaju da spazi još jedno jezerce, Dal je poterala konja oko

232

podnoţja sivocrnog rta. Iz navike je preletela pogledom po nebu u potrazi za znacima da sokolovi i jastrebove.

Senka planina ju je raslađivala, i Dal zaustavi ţivotinju pa ustade u uzengijama. Prešla je dobrih pola sata puta na jednu stranu, do granica svog pohoda. Škiljeći, učinilo joj se da vidi tanku traku plavetnila među borovima u daljini. Iznad glave je čula prepoznatljivo kreštanje orla. Mršteći se, Dal se izvila u sedlu, gledajući naviše ka nebu. Nimalo nije ličio na Narov grleni krik i ona potraţi izvor tog zvuka. Oči joj se razrogačiše od neverice i ona zgrabi dvogled koji je uvek zakačen u futroli o bok sedla, Ne, ne moţe biti. To je apsolutno nemoguće.

Petljajući oko dvogleda, posmatrala je orla kako polako kruţi iznad nje, barem trista metara iznad mesta na kome je ona stajala. Srce je počinjalo snaţno da joj bije u grudima dok je podešavala dvogled. Ne... nemoguće... A ipak... Bio je to orao harpija, veličanstven, prelep beli orao koji naseljava isključivo dţungle Centralne i Juţne Amerike. Dal se osušiše usta. Gledala je ono što znalci smatraju najmoćnijom pticom grabljivicom na

ivetu kako se lenjo kreće strujama koje zahvaljujući planinskom masivu idu uvis. Orao je imao telo krem bele boje s nekoliko pera tamnog vrha, što je širokim grudima i paperju na nogama predatora davalo aristokratski izgled. Ţivo se sećala kako je po dţunglama Centralne Amerike tragala za orlom koji seje strah, ubicom majmuna, crvenih ara i lenjivaca.

Hipnotisala ju je stravična lepota orla. Na glavi je imala grupicu perja koja se mogu uzdignuti kao baldahin iznad orlove glave kad je uznemiren ili ljut. Orla harpije plaše se čak i narodi koji ţive u dţungli. Dţek i ona su čuli

233

brojne priče o tome kako se ptica obruša-va tik iznad vrha guste dţungle pa jume kroz drveće, granje i lijane, poput baletskog plesača, da bi se svojim smrtonosnim crnim kandţama ustremila na plen u bekstvu. Orao harpija je jedna od najegzotičnijih ptica koje sokolar moţe posedovati. Dal je više puta slušala priče o pakosnom, nestabilnom temperamentu harpije u zarobljeništvu, koji bi se često svojim ţutim kljunom u obliku krive sablje i blistavim kandţama oštrim poput noţa okrenuo upravo protiv gospodara. Harpija nije pogodna ptica za sokolarenje, a ipak, sokolari često ţele da poseduju upravo tako veličanstvenog lovca.

Dal se jasno sećala jedne prilike kad su ona i Dţek tragali za parom orlova harpija za nemački zoološki vrt. Tada je videla za šta je ta ptica sposobna. Ustala je rano ujutro i pila je kafu stojeći na podu dţungle s kišobranom od drveća iznad nje. Stanovnici dţungle uvek cvrkuću, krešte ili skice, ali dok je tako stajala, stravični huk zavladao je ćelom tom oblasti. Znajući da je neki predator u blizini, Dal je otkopčala futrolu pištolja koji je uvek nosila sa sobom, ne znajući da se to jaguar vraća iz noćnog lova ili u blizini gmiţe smrtonosna zmija.

Nikada neće zaboraviti prizor od barem petnaest majmuna koji su se odjednom, poput lišća pod naletom vetra, raštrkali sa vrhova krošnji dva drveta. Ĉulo se pucanje grančica, otkinutog lišća i lomljava krupnijih grana, a ona sama je otvorenih usta gledala kako krupna ţenka orla harpije napada plen u bekstvu. Poput munje bele svetlosti, obrušavajući se neverovamom brzinom, harpija je moćnim krilima odsecala grančice i lišće. Majmuni su vrištali, bacali se sa sto metara visine dole u

234

smrt koja ih čeka na trulom podu dţungle samo da umaknu njenim ubilačkim kanţdama. Kreštanje, od koga se ledila krv u ţilama svim stvorenjima u dţungli, zaparalo je predeo dok se orao obrušavao u pohodu na majmuna koji mu je beţao. Dal je ostala ukočena, preneraţena silinom orla i njegovim napadom. Orao harpija je zgrabio muţjaka majmuna visokog skoro čitav metar, ne uključujući rep, i podigao ga uvis ka nebu, lepetajući krilima. Kad je orao harpija izbio iznad dţungle uz još jedno praskanje lišća i grančica, ispustio je pobedonosni krik od koga su Dal zabolele uši.

A sada je Dal posmatrala ono za staje bila sigurna da je ţenka te vrste. Kako je to moguće? A onda je izoštrila fokus na dvogledu i znala je kako. Obavijena oko obe ţute noge s krljuštima, viseći s njih, nalazila su se zvonca na krajevima tankih koţnih traka koje su ukazivale da je ptica u posedu nekog sokolara. Ovde? Nemoguće. Da li je harpija odlučila da napusti svog gospodara i poleti na jug ka svom domu u Centralnoj Americi? To je sasvim moguće, zaključila je. Nije prvi predator u zarobljeništvu koji se vinuo u vazduh da se nikada ne vrati sokolaru koji ga je ukrao s prirodnog staništa. Dal je osetila talas uzbuđenja posmatrajući veličanstvenog orla koji je naglo porinuo naniţe, skupljajući krila uz sebe pa nestao iza krševitih litica.

Dal okrenu sivca na drugu stranu, dozivajući Rajdera da je sledi dok je terala konja u kas. Vodeći konja između kamenitog terena i čistina zasutih borovim iglicama, Dal je sledila planinske zavoje, da vidi moţe li pronaći orla. Ĉula ga je kako krešti u šumi ispod njih i poterala arapskog konja brţim kasom, zavijajući iz krivine i

235

borove šume, dok je Rajder skakutao pored nje. Vuk je bio jednako uzbuđen i ţeljan da pronađe orla kao i ona.

Iz gusto pošumljene oblasti izbila je na malu livadu kad ju je uţas preplavio poput ledene šake koja joj steţe srce. Pre nego što je stigla da zaustavi konja, stigla je grupicu od trojice muškaraca. A onaj koji je na levoj ruci drţao orla harpiju skupljenih krila, okrenuo se ka njoj. Bio je to njen bivši muţ, Dţek Gordon.

Dal je čula Rajdera kako reţi, videla vuka kako juri mimo nje dok je zaustavljala konja. Pre nego što je Dal stigla da dozove vuka nazad, spazila je zdepastog muškarca kako na Dţekovo osorno naređenje vadi pušku i cilja.

- Ne! - vrisnula je, diţući ruku uvis da ga zaustavi. Njen povik je odjeknuo zajedno sa ispaljenim hicem. Dal kriknu kad je videla kako se Rajder sklupčao i beţivotno otkotrljao u travu pred noge njenog konja. Jecajući, skočila se s konja i potračala ka sivom vuku, pala na kolena, iznova i iznova dozivajući njegovo ime.

Dok je privijala uz sebe omlitavelo telo vuka, jecajući uz sivo svilenkasto krzno, Dal u šoku nije o čemu nije razmišljala. Bila je zapljusnuta plimnim talasom patnje zbog smrti vuka koji je potrčao ispred nje da je zaštiti.

- Fose, digni je - oštro naredi Dţek. - Pite, zgrabi konja. Vrele suze slivale su se niz Daline obraze i

zamagljivale joj vid kad ju se nečija ruka oštro poput kandţi orla zarila u njeno rame i trgla je na noge. Posrnula je unazad, izbačena iz ravnoteţe, dok su se muškarčevi prsti snaţno zabadali u njeno meso. Sok je zamenio bes s kojim se okrenula prema svom bivšem muţu. Dţek je stajao u pozi neverovatne nadmenosti.

236

Orao harpija mu se ponosito prsila na levoj ruci s rukavicom. Nije se nimalo promenio otkad ga je ostavila, primetila je, iako mu je lepotu plavušana sada nagrđivalo očigledno nezadovoljstvo na ustima ispod gustih brkova.

Dal podiţe ruku, brišući suze iz očiju, ali ju je muškarac po imenu Fos trgao da je zaustavi. Dţekove zelene oči se suziše baš kao i ţute oči orla harpije.

- Ti kopile jedno - viknu ona - nisi morao da ubi-ješ Rajdera. Ti....

- Šta, kog đavola, radiš ovde, Dal? Preneraţena čvrstinom u njegovom dubokom glasu,

zakoračila je unazad i naletela na Fosa. Trgla se od straha, gledajući čas Fosa, građenog poput ogromnog bika, čas Dţeka. Nastojala je da razborito razmišlja. O, zašto nije poput Refa ili Ket? Oni su uvek tako staloţeni i pribrani u svakoj opasnoj situaciji. U ovom času, ona je osećala samo bol zbog Rajderovog neočekivanog ubistva i uţas zbog ponovnog susreta sa Dţekom. Negde u njenom mozgu oglasilo se zvono upozorenja: „Pazi šta govoriš".

- Ovo je zemlja Kinkejdovih! - viknula je grubim glasom. - Sta ti ovde radiš? Ako te Ref nađe, ubiće te.

Dţekove usne su se izvile naviše i on pruţi ruku, milujući grudi konja prošarane belim i smeđim flekama. - Je li on s tobom, Dal?

Dal uguši suze. Stajala je kruto i stiskala ruke uz sebe. Mala livada bila je okruţena borovima i natkriljena liticima. Idealan teren za svijanje gnezda za sokolove, jastrebove i orlove. Očajnički se upinjala da razmišlja, da sastavi sve delove slagalice. - Nema nikog sa mnom!

Nabrao je usne i uputio joj zaţareni pogled koji je govorio da joj ne veruje. Prišao je grubo iskelasanoj grani

237

oko metar iznad zemlje i pustio orla da skoči na nju. Zatim je polako skinuo tešku koţnu rukavicu s nastavkom i krenuo prema njoj. Bio je visok muškarac, skoro sto devedeset centimetara, čvrstih mišića. Ali je, zbog svoje teţine, ličio na profesionalnog boksera. Stomak joj se zategao u čvor pri pomisli šta je sve u stanju da uradi ukoliko ga neko prejako pritisne. Dţek je retko gubio strpljenje, međutim, kad bi se to dogodilo, više nije bio u vlasti razuma. I te jedne sudbonosne noći, Dal ga je pritisla prejako i iskusila manijačku stranu njegove ličnosti. Liznula je donju usnu i osetila slan ukus suza dok je uzmicala od njega. Fos pruţi ruku i snaţno je zgrabi za mišicu, prisiljavajući je da stane.

- Nemoj je povrediti, Fose. - Dţek je pogledao s visine. - Nikada nisi umela dobro da laţeš, Dal – produţi on oštrim tonom. - Jesam li ti ikada rekao da sam čitao svaku emociju na tvom slatkom licu? Nikada nisi umela da sakriješ svoja osećanja. Ne moţeš ni sada. -Zaustavio se na tridesetak centimetara od nje. - A sad mi reci, ko je s tobom? Zašto si u planinama?

Dal je s mukom progutala, razgoračeno je gledala kako Dţek namešta meku jareću koţnu rukavicu između prstiju krupnih zglobova - prstiju koji su se, dok ju je napastvovao, obavili oko njenog vrata i od čega se zamalo nije onesvestila. Znoj joj je orosio gornju usnu i čelo dok je razmatrala opcije. - Došla sam da proverim lokacije gnezda, to je sve - odgovorila je kreštavim glasom.

Zelene oči su joj se podsmevale, a usne se uzvile u tanku liniju osmeha. - Sama samcijata, Dal? Pa nalaziš se dobrih pet dana jahanja od ranca. - Podigao je glavu,

238

osvrćući se ka sivcu. - Ne vidim nikakve zaveţljaje. Nikakvu opremu. Ni hranu. - Vratio je pogled na nju. - Ţelim da čujem istinu. Je li Ref s tobom?

Odmahivala je glavom, osećala je ţeţenje u grudima. Fosova mesnata ruka ju je uštinula i bol joj buknuo kroz rame. Dal jeknu, nastojeći da se oslobodi njegovog stiska. Uzalud. - Nema nikoga sa mnom! Kunem se. Ja...

- Hej, šefe - oglasi se Pit, oniţi muškarac, crvene kose. - Koţna navlaka za nošenje puške na sedlu ima ispisano ime: Dţim Trimejn, Ministarstvo za prirodne i kulturne resurse. - Pit je prineo pušku bliţe sebi, procenjujući je znalačkim okom, a zatim je doneo Dţeku.

Dalino disanje je postala neravnomerno. Nijedan od trojice muškaraca nije delovao kao pošten čovek.

Ĉinilo se da Fosu pričinjava zadovoljstva da je povređuje. Pit, najniţi od trojice, imao je usko lice i nemilosrdne sive oči. Svi su nosili tamne košulje dugačkih rukava, farmerke i čizme za planinarenje kako bi se što bolje stopili sa sredinom. Naravno, pronalazili su gnezda i uzimali jaja.

Dal se znoj slivao u oči i pekao je. Trepnula je, nastojeći da trezveno razmišlja. Dţim je u opasnosti. Sigurno je čuo pucanj i zna da nešto nije u redu. Hoće li ušetati u zamku, pitala se. Samo ako ona kaţe Dţeku da je u blizini. Zatvorila je oči, slabost ju je preplavila, a kolena su joj klecala. Ne sme da se onesvesti! Ne sad. Dţim... Voli ga. O, boţe, zašto mu nije rekla da ga voli? Dţek je neće pustiti da ode. U stanju je da ubije Dţima ukoliko ga nađe. Videla je svu takmičarsku surevnjivost svog bivšeg muţa prema drugim lovcima na ptice. Dţek je pripravan

239

za svaki prljavi trik samo da nadmudri drugog lovca, da prvi pronađe egzotičnu pticu. Ali, da li bi ubio?

Srce joj je snaţno tuklo u grudima, krv joj je poput čekića udarala u glavu. Dţek je, emotivno, umalo nije ubio, i silovao ju je. Pre samo nekoliko trenutaka je naredio da ubiju Rajdera. A Dţim će ga osujetiti u skupljanju jaja čime će postati njegova sledeća meta.

Dal je oblio hladan znoj, iako je popodnevna temperatura bila oko dvadeset petog podeoka. Naglo je okrenula glavu u stranu, piljeći u Rajdera, mrtvog, prostrtog na zemlji. To je mogao biti Dţim. Još uvek moţe biti on... Odjednom više nimalo nije marila za svoj ţivot i za ono što bi joj Dţek mogao učiniti. Od nje nikada neće saznati da je Dţim u blizini. Drhteći, Dal se osvrnula ka Dţeku i videla treperenje mrţnje u dubini zelenoplavih očiju. Mrzeo ju je što je pobegla od njega. Zbog toga je izgubio veliki broj prestiţnih poslova. Kao posledica toga, i radi odrţavanja luksuznog stila ţivota, upustio se u kradu dragocenih jaja i mladunčadi kako bi se odrţao u svetu dţet-seta. Tokom brakorazvodne parnice pune ogorčenosti, Dţek ju je krivio za gubitak svoje klijentele i Dal je znala da sada neće imati nikakve milosti za nju. U sebi je nastojala da pronađe snagu da se pripremi za sve što je moţe snaći od Dţekovih ruku. Znala je da će hteti da izravna te nevidljive račune s njom, na ovaj ili onaj način...

240

10.

- Ĉemu puška ako si ovde sama? - pitao je Dţek, bacajući je nazad Pitu. A onda su mu se usne iskrivile od rezanja: - Ili je taj Dţim Trimejn tvoj novi dečko? Stvarno, Dal, zar nisi preuranila posle našeg razvoda?

Dal se otrgla iz Fosovog stiska, besno sevajući očima na debelog čoveka. Imao je sićušne oči za tako ogromnu glavu i još više ih je skupio. Njena zamisao da pobegne bila je smesta raspršena. Ako je Fos s lakoćom pucao na Rajdera, isto tako moţe uperiti pušku ka njoj.

- Znaš da su Kinkejdovi uvek tesno sarađivali sa Mi-nistarstvom - prezrivo odvrati Dal.

Dţek je podignute glave pretraţivao tamnu šumu. Sunce će uskoro zaci. - Nisi odgovorila na moje pitanje.

- Ono ne zasluţuje odgovor, Dţek. A sad čuj, samo me pusti da se popnem na konja. Ja...

- Ne ideš ti nikuda. Fose, veţi joj ruke. Kad je progovorila, Dalin glas je zvučao kao da joj

neko steţe grlo: - Zašto, Dţek? Zašto to radiš? Sa zajedljivim osmehom na licu Dţek se primače orlu

harpiji. - Zato što. si nešto naumila, draga moja bivša ţenice. Osećam to. Tamo negde ima nekoga. I sve dok da ga ne izazovemo da pokaţe svoje karte i saznamo ko je, ti ćeš biti mamac, poput onog kojim obučavamo ove veličanstvene orlove. Ti ćeš ga namamiti kod nas.

- Ispruţio je ruku u rukavici i orao harpija raširi krila jednom, drugi put i spusti se na Dţekovu ruku. Dţek se

241

osmehivao Dal. - Kako ti se čini, Dal? Nije li izvanredan primerak?

Fos se dogegao do njih s tankim najlonskim konopcem u rukama. Povukao je Dal da se okrene, pa joj metodično vezao ruke iza leda. Trgla se kad joj se najlon oštro usekao u ručne zglobove.

- Jao! Proklestvo! Dţek, on me povreduje! Moram da imam cirkulaciju u rukama.

Gordon kratko klimnu Fosu. - Ne ţelim da joj otpadnu ti lepi prstići, Fose. Veţi je samo toliko da ne moţe da se izmigolji iz konopca.

Dal je pomerila prste osetivši kako veza koja ju je sputavala popušta.

- Zovem je Siva. Po hinduističkom bogu razaranja - obraćao joj se Dţek prijatnim tonom. - Nabavio sam je

na poslednjem putovanju u Centralnu Ameriku. - Ti odlično znaš da je po zakonu ne smeš drţati. Dţek

je milovao ogromna prsa ţenke orla koja ga je prezrivo odmeravala. Cuba joj se blago nakostrešila,

što je značilo da postaje nervozna. Dţek opusti ruku niz bok i osmehnu se Dal. - Siva ima poseban dar koji bi čak i ti umela da ceniš.

Pošto je završio posao, Fos se odmakao od Dal. Obli-zala je donju usnu, pokušavajući da neupadljivo osmotri periferiju livade. Znala je da će se Dţim pojaviti. Ali kada? - Kao na primer?. - pitala je, pdlučuvši da zaokupi Dţekovu paţnju.

Dţek ispruţi ruku ka njoj. - Hajde, ideš s nama u logor. Dal oprezno zakorači prema njemu. Pre bi poverovala

temperametnom, divljem orlu harpiji nego Dţeku. - A šta ćeš s orlom? - pitala je, hodajući rame uz rame s njim.

242

- Sivu puštam na sokolove, jastrebove i orlove. Ona okupira taticu i mamicu dok mi iz gnezda krademo jaja i mlade. Time izbegavamo napade odraslih jedinki. - Dţek se podrugljivo smejao. - Premda ne bih mogao reći da ostanu u naročito dobrom stanju odluče li da udu u okršaj s njom. Moţda ćeš imati priliku da je vidiš kako se obrušava na jastreba. Ako budemo imali sreće, moţda čak i na surog orla. Znaš da su iste teţine. Naš stručnjak za ornitologiju, Pit, smatra da bi Šiva odnela pobedu nad surim orlom. Šta ti misliš, doktorko?

Izašli su sa livade i zašli u gustu borovu šumu. Dal je pokušavala da sopstveni strah o neizvesnoj budućnosti ublaţi time što će se truditi da Dţek ostane smiren. Nije imala nikakvu ţelju da priziva njegov uţasavajući bes. - Nemam mišljenje po tom pitanju. Mislim da je grozno to što orla harpiju puštaš na druge ptice. Znaš kako je zastrašujući lovac.

Dţek ispruţi desnu ruku. - Pogledaj mi palac. Šiva ga je odgrizla do prvog zgloba dok sam je obučavao da se pokorava mojoj volji.

Dal je piljila u unakaţeni prst i progutala knedlu. Šivin kljun je smrtonosno oruţje, baš kao i kandţe kojima je lagano stezala Dţekovu levu ruku.

- Imao si sreće što ti nije pokidala lice. - Ako postoji nešto čime se Dţek ponosio, to je bio njegov dobar izgled. U sebi se pitala kako je ikada mogla da se zaljubi u Dţeka. Sad kad je punio četrdeset, dečačko lice mu je poprimalo podvaljak uprkos napornom načinu ţivota - traganju za ţivotinjama po dţunglama sveta. Dţimovo tamno, neugladeno lice treperilo je pred Dalinim očima i ona se čvrsto uhvatila za snaţan osećaj koji je prostrujao

243

njome. Predstavljao je suprotnost Dţeku u svakom mogućem smislu. Sta će učiniti kad sazna da je Rajder mrtav? Zadrhtala je.

Grupica se zaustavila na ivici logora. Tri velika šatora bila su postavljena tako da formiraju trougao. Dal ugleda mali prenosivi generator na benzin pored jednog šatora. Kako su samo dopremili tu opremu? Sam generator teţio je najmanje dvadeset i pet kilograma. Ĉak bi i za terenog konja bio napor da nosi nešto tako glomazno i teško.

- Idi sedi tamo, da Fos moţe da te drţi na oku dok nam sprema večeru - reče Dţek, pokazujući prema deblu uz logorsku vatru. - Pite, hoću da obiđeš krug oko logora i vidiš ima li traga od Dalinog prijatelja. Začelo će se pojaviti, pre ili kasnije.

Dal je sela, posmatrajući Dţeka kako pušta orla harpiju na granu tik izvan velikog šatora. Njegovog šatora. Opet joj je ledena ruka puzala uz kičmu. Sta će Dţek učiniti s njom? Sta on to ţeli? Sada je uglađen i staloţen. Posmatrala je kako Pit vezuje njenog sivca za drvo, uzima pušku i postaje budan čuvar. Nije bilo ni traga od drugih konja u blizini. Kad je Dţek prišao i sipao joj kafu u limenu šoljicu, skupila je ostatke hrabrosti i pitala:

- Gde su vaši konji? Dţek se osmehivao, pridruţivši joj se na deblu. - Ko

kaţe da su nam potrebni konji? Paţljivo je pomerala ruku u konopcu, pokušavajući da

olabavi njegov stisak. - Zar niste došli na konjima? Otpio je gutljaj kafe, motreći sve mračniju šumu

ispunjenu dugačkim senkama dok se sunce spuštalo iza planina. - Je li ovo kviz?

244

Dal se namrštila. - Ĉuj, Dţek, ovo je glupo! Zašto me vezuješ? Sta sam učinila? Preteruješ sa svojom sumnjičavošću. Zar ne misliš da imam prava da znam?

Okrenuo je glavu ka noj, zastakljenog pogleda. - Ne-maš ti nikakva prava - tiho je zareţao. - Sve si ih izgubila kad si odlučila da pobegneš od mene.

- Nisam pobegla od tebe! - viknu ona. - Od našeg braka ništa nije ostalo. Ništa!

Dţek je naglo okrenuo glavu na drugu stranu, bezizraţajno je ispijajao kafu, a svaki mišić na telu mu je bio zategnut. - Ništa? Ja sam mislio da je bio prokleto dobar brak. Ti si ta koja se stalno ţalila.

Teško dišući, Dal je oborila glavu, nastojeći da nađe načina da rezonuje s njim umesto da ga dalje ljuti. Oko Dţeka je vladala aura nasilnosti i smesta se zgrčila kao da on namerava da je udari. - Ĉuj - molila ga je napetim glasom. - Ne ţelim da razgovaramo o našem braku niti o tome kako se okončao. - Ton joj je postao blaţi. - Ne moraš da me vezuješ, Dţek. Ĉega se plašiš?

- Tebe ne, to je vraški sigurno. Brine me tvoj dečko - Trimejn. Tako se zove?

- Rekla sam ti, sama sam. Njegove oči su joj se izrugivale. - U redu, hajde da

čujemo otkud ti u divljini bez ikakvog zaveţljaja. - Ja... rekla sam ti malopre, beleţim gnezda oko ranca. - Trebalo bi da predaješ u Denveru. Oči joj poprimiše čvrstinu. - Uzela sam šest me-seci

odmora. Dţek se pomamno cerio. - Zato što sam te izmirivao

radom, je li, Dal?

245

- Da, - šapnula je napregnutim glasom. - Rekla sam Refu da ću proveriti gnezda za Ministarstvo. Zato sam ovde.

- Bez zaveţljaja? - Imam pušku. Jedem ono što upucam. - Ĉudno, ovde smo već tri dana i nisam čuo nijedan

ispaljen hitac. A prasak puške se čuje daleko, veoma daleko, dušice.

Dal se ukočila na reč „dušice". Uvek ju je zavitlavao tim sarkastičnim tepanjem, izvrgavao ruglu njihovu ljubav i propali brak. - Ja sam odrasla na ovoj zemlju. Lako mogu da preţivim hraneći se biljkama. Posledjih nekoliko dana jela sam koren marante. Našla sam je pored jezera - lagala je, nadajući se da će joj poverovati.

- Toliko o tome da si dobar strelac - promrmljao je. - Od toga što si jela mogla si da umreš od gladi.

Dţek prosu ostatke kafe iz izobličene limene šolje u rasplamsalu vatru. Fos je bio uposlen oko spremanja odrezaka, čiji se miris mešao s beličastim dimom vatre. - Dosta je bilo, Dal, igra je završena. Nemoj me primoravati da izvlačim istinu iz tebe. Bolje mi sve reci odmah. - Zaţarenim pogledom šarao je po njenoj ukrućenoj prilici. - Još uvek si jako poţeljna.

Zagrcnula se od straha, a oči joj se uţasnuto razro-gačiše. Automatski je pokušala da rastegne najlonski konopac oko zglobova. Shvatajući koliko je situacija bezizgledna, skupila je hrabrost i krenula u ofanzivu: - Kradeš jaja iz gnezda, je li? - napala ga je. - Zašto si toliko iznenađen, Dţek? Svi znaju na šta si se nameračio, pa čak i sam Ef-Bi-Aj.

246

Jednim gipkim pokretom, zgrabio je okovratnik njene košulje, trgavši je na noge. Materijal je popustio. Vrisnula je uplašena tim zvukom cepanja tkanine, po-srćući unazad, dalje od domašaja njegovih ruku.

Dţekovo lice preblede od uţasa zbog njenih reči. Snaţno je tresnuo Dal o stablo bora. Kora se bespoštedno zarila u meku koţu njenih leda i ona zajeca, gledajući kako mu se oči skupljaju kao kad puma lovi plen.

- Kako to misliš, Ef-Bi-Aj? - prošištao je tik uz njeno lice. Zglobovi na prstima su mu pobeleli od snaţnog pritiska na njena ramena.

Dal vrisnu od straha i zatvori oči. - Oni znaju! -ciknu. - Nećeš proći nekaţnjeno za kradu jaja i mladunčadi! Nećeš!

Nozdrve su mu se skupljale i širile dok ju je divljački vukao. - Ti, kučko! Ovo je drugi put da me povređuješ! - Usne su mu se razvukle preko zuba i sve teţe je disao.

- Da ti nešto kaţem. Ti si me upropastila! Pobegla si i uništila mi posao. Ovaj put... ovaj put ti neću dozvoliti da išta upropastiš, Dal. Imam pedeset porudţbina. Pedeset! Znaš li koliko je to novca? Dovoljno da opet ţivim kao ranije. Kao pre nego što si pobegla od mene. I niko... pa čak ni ti, neće me sprečiti u tome.

Naglo je popustio stisak i zatresao glavom, napregnut glas bio mu je natopljen kajanjem. - Boţe, Dal, kako smo to završili ovako? Nekad smo se voleli. - Bes mu iščeze s lica i on još više popusti stisak. - Izvini. Nisam hteo da te povredim. Ponekad me previše izazivaš, Dal.

Oslonjala se o drvo, nemoćna da govori. Oči su joj se napunile suzama. - Izvini, Dţek. Ono što radiš je pogrešno. I oboje to znamo.

247

- Ne mrdaj! U jednom dahu, Dal se trgla i otvorila oči. Dţimov glas

bio je ubitačno tih, a puška uperenu ii trojicu muškaraca. Stajao je u blizini jednog borovog drveta, nogu blago rastavljene radi maksimalne ravnoteţe - borbeni stav za slučaj da mora brzo da reaguje. Lice mu je bilo tvrdo kao granit u planinama iznad njih, a oči, ledeno crne poput olujne noći, prešle su na Dţeka. Napete crte lica blistale su mu od znoja.

- Pusti je. Sada je mrţnja ispunjavala Dţekovo lice, do malopre

oprhvano tugom. - Ko si pa ti, kog đavola? - zareţao je. - Nije vaţno. Odmakni se od nje. Odmah. Dţekovi

prsti popustiše stisak. Dal su kolena klecala, ali se ipak izvukla iz njegovih ruku i teturavo udaljila. - Dal. Ovamo. Dţek se polako okretao bez kapi krvi u licu. - Praviš

veliku grešku, kauboju. - A onda je pogledao Dal. - Je li ovo jedan od radnika na rancu ili taj Trimejn?

Dţim nije skidao pogled s trojice muškaraca koji je ukočeno stajali pred njim. Nije se usuđivao da pogleda Dal dok je posrtala ka njemu. Bes u Dţimu je ključao poput vrele lave tik ispod hladne spoljašnje ljušture. Košulja joj je bila pokidana oko ramena i bio je video jednog muškarca kako je silovito udara o drvo. Hteo je da puca na kopile, ali se bojao da bi mogao pogoditi Dal. Prstom je čvršće stegao obarač.

- Napravili ste jednu jedinu grešku - uzeli ste nju kao zarobljenika - reče Dţim, polako otkopčavajući koţnu futrolu s noţem. Krajičkom oka je video da je Dal stala uz njega. - Okreni mi leđa, Dal i odmakni ruke od tela.

248

Trudila se da zaustavi jecaje olakšanja i uradi ono što je Dţim rekao. Rizikovao je: na sekund je oborio pogled i spretno presekao najlon, oslobađajući joj ruke. Plavokosi muškarac se ukrutio.

- Samo jedan pokret i mrtav si. Dţek je odmeravao pušku što je leţala na manje od

pola metra od njega, blizu ulaza u šator. Dal protrlja zglobove utrnulim prstima. - Dţime, to je

Dţek Gordon. Druga dvojica su Fos i Pit. Došli su da uzmu jaja...

Dţim ju je gurao iza sebe, van vatrene linije. - Jesi li dobro?

- D-da. - Gde su im konji? Nisam video nijednog. Obrisala je

suze s lica. - Mislim da ih nemaju. V-vi- dela sam radio, kao naš, unutra u šatoru. - Idi po njega. - E sad, čekaj malo! - zareţao je Dţek, stiskajući ruke u

pesnice. Dţim je nepokolebljivo drţao pušku uperenu u

Dţe-ka. - Jedan korak... - tiho ga je upozorio. - Napravi samo jedan korak jer je to svo opravdanje koje mi je potrebno, Gordone.

Dal se vratila sa pravouganim crnim radio-prijem-nikom u ruci. Dţimov osetljivi sluh prepoznao je zvuk helikoptera u daljini. A onda je video kako Dţek počinje da se osmehuje. - Tvoji prijatelji, Gordone?

Dţek se široko kezio i malo se opustio. - Tako je, kauboju. Previše ih je da bi izašao na kraj s njima. Za deset minuta bićeš mrtav. Ĉetiri čoveka stiţu helikop-

249

terom i svi su naoruţani. Ako im ne dam signal tim radiom koji ona drţi, znače da nešto nije u redu. Ušetaće u logor pucajući iz poluautomatskih pušaka. - Osmeh mu se sve više širio. - Ah, vidim da je to ostavilo utisak na tebe. Odlično, barem znaš kad te je neko nadmudrio. - Besno je pogledao Dal delimično sakrivenoj iza Dţima.

- Baš nemaš sreće, dušice. Izgleda da ćeš noć provesti ovde. Sa mnom.

U Dţimovom pogledu nije bilo ni traga oklevanja. - Dal, idi po našeg konja. Smesta.

Dţek se nasmejao. - Ne budi glup, kauboju! Oni momci u helikopteru mogu da jure jelena i da pucaju na njega s trista metara udaljenosti. Nemojte oteţavati sebi. Pokušajte da pobegnete i lovićemo vas i pobiti baš kao što sam ubio Dalinog vuka.

- To je bio moj vuk, Gordone - reče Dţim ledenim glasom. - I na ovaj ili onaj način, platićeš za njegovo ubistvo. I za to što si nju povredio. - Osvrnuo se ka Dal, koja je pristizala na konju. Lice joj je bilo bledo, a krupne oči ispunjene uţasom. Međutim, nisu imali izbora, odlučio je Dţim. Moraju pokušati da pobegnu. Jedan čovek s jednom puškom nema nikakve šanse protiv sedmorice naoruţanih do zuba. Pri tom bi Dal mogla biti uhvaćena u unakrsnoj vatri. Ne, brzo je razmišljao, najbolje što mogu da učine jeste da se povuku u šumu pod okriljem noći i jašu dok ne nađu pomoć.

- Svi leţite na stomak - naredio je Dţim. - Smesta! Trojica muškaraca nerado poslušaše. Dţek se široko

nacerio, pa legao na prašnjavu zemlju. - Ti si mrtav čovek, Trimejne. Neću te pustiti da poţiviš dovoljno dugo da pozoveš pomoć.

250

Dţim skoči na konja i prebaci radio preko ramena. - Hajdemo, Dal - reče glasom koji je više ličio na srdito mrmljanje.

Snaţno je podbola konja koji preneraţeno poskoči napred. Za nekoliko minuta su prešli malu uzvišicu, krivudajući kroz borove i niz brdo. Konj se u više navrata okliznuo na glatkim borovim iglica pod potkovanim kopitima. Zvuk helikoptera je jačao. Dal je zagrlila konja, terajući ga vratolomnom brzinom niz strmu padinu. Ako se spotakne, lako se moţe desiti da prelete preko njegove glave i tresnu o neko od stabala koja promiču pored njih ili o ledinu. Vetar joj je šibao lice, terajući joj suze na oči, i ona začkilji na nejasnoj sivoj svetlosti koja će se za nekoliko minuta pretvoriti u tamu. Dţim ju je neprestano drţao oko pojasa, uz sebe, njišući se u skladnom ritmu konja koji je skretao sad desno sad levo u silovitom galopu kroz šumu. Tama se spustila poput zavese i Dal je nekoliko puta u poslednjem trenutku zauzdala konja da ne udari u drvo. Jecala je boreći se za dah, zahvalna što je Dţimova ruka oko njenog struka.

- Drţi uzde, vodi ga ti - dahtala je - ja ne vidim tako dobro. - Skliznula je na stranu, dopuštajući mu da prede napred. Jednim pokretom, Dţim je zgrabio njenu ruku i pomogao joj da se prebaci iza njega.

- Mir - reče on, zaustavljajući zadihanog konja. Dal se upinjala da smiri disanje, uţas joj je kolao ve-

nama i ona je drhtala. Odjednom je u šumi zavladala tišina, čula je samo lupanje svog srca. Grčevito je stiskala Dţimovu ruku, napreţući se da nešto čuje.

- Šta se dešava?

251

Mehanički je spustio ruku na njeno bedro da je umiri. - Helikopter je sleteo.

-I? - Ne mogu da nas love pešice. Konj je brţi. Znoj joj je curio niz slepoočnice. - To znači da sada ne

mogu da nas jure? Dţimova ruka je na čas pojačala stisak na njenom

bedru. - Helikopter ima reflektor - prigušeno je objašnjavao - i verovatno će poleteti čim im Gordon ispriča šta se dogodilo.

Dal je obuzeo uţas i ona spusti glavu na njegovo rame. - O boţe, hoće li?

Dţim je smrknuto okrenuo konja, spuštajući se niz padinu doline. - Moţeš da računaš na to. Drţi se, ja ću poterati konja što brţe kako bismo se što više udaljili. Hoćeš li moći? Da li te je Gordon povredio?

Suze su je pekle u očima i Dal ga obgrli oko stomaka tvrdog kao kamen. U trenucima kad se ona raspa-dala-iznutra, Dţim joj je pruţao osećaj snage i stabilnosti. - Nasmrt me je preplašio, ali dobro sam.

- Nije te takao? - Ne. Ali bi, Dţime - reče Dal uz jecaj. - O, boţe,

poremetio je pameću. Još je gore nego ranije... - Znam - začu se kratak odgovor. - Drţi se, Dal. Pred

nama je opasno jahanje. Ĉvrsto je zatvorila oči, priljubila se uz njegovu visoku,

gipku priliku, krećući se u ritmu s njim i konjem koji je ţestoko galopirao. Mrkli mrak okruţivao ih je kao davljenički zagrljaj i Dal se molila samo da ostanu sakriveni. Uspeli su da se spuste niz usku dolinu u obliku slova V kad su čuli elise helikoptera iznad sebe. Dţim je

252

bio u pravu. Gordon će ih loviti kao ţivotinje. Hrapavo frktanje arapskog konja koga je Dţim terao da se probija kroz šumu odjekivalo je u vidu niza kratkih prasaka. U Dalinim nozdrvama opor miris Dţimovog znoja mešao se sa vonjem zapenjenog konja. A osećala je i miris sopstvenog straha.

Neko vreme se helikopter kretao zapadno od njih. Dal bi povremeno ugledala oštar snop svetlosti kako se polako kreće s jedne na drugu stranu, loveći ih. Arapski konj se iznenada spotakao i Dal se ugrizla za usnu da ne vikne, čvrsto steţući Dţima da ne bi ispala iz sedla. Zaustavio je konja koji je drhtao od preţivljenog napora.

- Sidi - kaza, pomaţući joj da sjaše. Kolena su joj klecala, pa se naslonila o konja, koji je

dahtao, dok je Dţim silazio s njega. Obavio je ruku oko njenog struka, uspravljajući je na noge. - Hajde.

Konja je vezao ispod gustog šipraţja, koje je odozgo bilo zaštićeno borovima. Nije bilo vremena da ga pita šta radi. Posrtala je napred i sigurno bi više puta pala da je Dţim nije čvrsto drţao. Koliko god se upinjala, Dal nije videla gotovo ništa pred sobom, pa se prepustila Dţimovom neverovatnom noćnom vidu; imao je vid kao sova. Konačno, pošto su štrcali niz klizavu padinu zasutu borovim iglicama, Dţim ju je povukao prema obali malog potoka. Gusta paprat na obali nadnosila se nad vodom i on ju je uvukao pod šuštavo lišće. Manje se plašila kad ju je zaštitnički privio uz sebe.

Iscrpljena, Dal je spustila glavu na Dţimove mokre grudi i čula snaţno lupanje njegovog srca. Nemoćno mu je obavila ruke oko struka, dopuštajući da se

253

ne-verovatna opasnost situacije u kojoj su se našli konač-no prelije preko nje. Osetila je grubu koţnu rukavicu na njegovom prstu po golom ramenu i čula je njegovo teško i isprekidano disanje.

- Samo se odmaraj - hrapavo je izgovorio, i ona se opusti u njegovim rukama. Neprestano je motrio i osluškivao helikopter. Dţek je polako usmeravao heli-kopter prema oblasti u kojoj su se skrivali. Osetivši da Dal drhti, Dţim je refleksno čvršće zagrli. Poljubio joj je zamršenu kosu. - Sve će biti u redu - mrmljao je. Ali hoće li? Nije bio siguran. Bez teretnog konja, kome je bio skinuo teret, pa na njemu dojahao do mesta gde je otkrio Rajderovo telo, oni su u nevolji. Sivac je već premoren zbog proteklih pet dana jahanja udvoje da bi se još snage moglo izvući iz njega u ovakoj hitnoj situaciji. Ĉak i da imaju dva konja, još uvek su dva dana jahanja udaljeni od dometa radija kojim bi mogli pozvati Refa na Tri Ka. A s duplim opterećenjem, sivac će se kretati još sporije, što znači da će im trebati tri dana, umesto dva, da stignu u domet radio-veze. Takođe je bio svestan da Dţek neće prestati da ih lovi sve dok ih ne nade.

Dţim je u sebi razloţio čitavu situaciju. Imaju jednu pušku sa samo šest metaka, koju je izvukao iz zaveţljaja kad je čuo odjek ispaljenog hica i izjahao da sazna šta se dešava. Šest metaka nije dovoljno da zaustavi sedmoricu naoruţanih ultramodernim oruţjem. Konj nikada neće moći da pobegne helikopteru. Ali Dţek Gordon će imati poteškoće sa zalihama goriva što znači da, ukoliko namerava da ih uhvati, mora to učiniti brzo. Najkasnije večeras ili sutra ujutro, zaključi Dţim. Zatvorio je oči, a znoj mu je curio niz vilice.

254

Nešto kasnije, Dal podiţe glavu s njegove mokre ko-šulje. Tamne oči su mu se jedva nazirale u mraku. -Misliš da će doći ovamo? - Glas joj je bio promukao i napet.

-Da. - Nisam znala da je razvod toliko uticao na Dţeka.

Krivi me za svoje poslovne gubitke. Tvrdi da sam ga ja gurnula u krivolov jer je morao da nadoknadi izgubljeno.

Dţim se okrenuo, proučavajući njeno lice, podignuto ka njemu. Dodirnuo je njen obraz. Izgledala je tako krhko - kao da će se u svakom času rasprsnuti poput finog kristala. Osećao se frustrirano. Ţeleo je da zaštiti Dal, a umesto toga, prinuđeni su da beţe da spasu ţivu glavu. Prokletstvo, trebalo je da posluša Refa kad je rekao da će se Gordon pojaviti ovamo kad i oni. -Nisi ti kriva, Dal. Ne nasedaj na tu priču. Gordon radi tačno ono što ţeli, zbog novca. Samo istresa svoj bes na tebi, to je sve.

Zatvorila je oči, spuštajući obraz na njegov otvoreni dlan, a oko nozdrva joj je lebdeo miris mokre koţe s njegovih rukavica. - Tako se bojim, Dţime - šapnula je. Otvorila je oči. - Fos je pucao u Rajdera po Dţe-kovom naređenju. Rajder ništa nije učinio. Samo je istrčao ispred mene kad ih je ugledao. Tako mi je ţao...

Udahnuo je duboko i privukao je sebi. Bila mu je potrebna njena toplina. Mekoća njenog tela. Samo njeno prisustvo davalo mu je snagu. - Teško ga je razlikovati od vuka i Gordon je verovatno pomislio da će ga napasti - promrmljao je u blizini njenog uha.

Stiskala je tkaninu njegove košulje dok su joj se suze slivale niz obraze. - Okrutan je! - uzviknu ona hrapavim glasom. - Sve se dogodilo tako brzo....

255

Dţim podiţe pogled. Svetlost helikoptera sve više pribliţavala. Imaju li dovoljno zaklona da ih sasvim zaštiti? Šta ako su uočljivi iz vazduha? Pomisao da četiri puške tipa M-16 puca na njih naterala ga je da čvršće privije Dal uz sebe.

- Sve ćeš mi ispričati kad oni odu - rekao je promuklo, pa je pustio iz naručja. Otpuzao je na rukama i kolenima, rukavicama zahvatio blato sa obale potočića pa ga razmazao po Dalinim nepokrivenim rukama, licu i vratu. Premazao je i sebe, pa je opet čvrsto privio na grudi dok se tutnjava helikoptera iznad njih pribliţavala.

Dţimov dah je bio vreo i vlaţan naspram njene koţe, govorio je tiho i odlučno. - Šta god da se desi, ne pomeraj se dok ti ne kaţem. U redu?

Dal tek što je klimnula glavom, a već se privijala uz njegovo telo što je više mogla. Gusta nadstrešnica od paprati savršeno ih je prikrivala. Njen um je to shva-tao, ali njene rastrzane, prestravljene emocije nisu. Na sve glasniji zvuk elisa helikoptera, poriv da potrči zamalo je nije ugušio. Tutnjava je parala noć, a sam helikopter lebdeo je gotovo tačno iznad njih, šaljući oštar snop svetlosti iz trbuha, lagano se kretao napred i nazad, nastojeći da ih otkrije. Zgrčila se, a povik joj zape u grlu. Dţim joj stavi ruku preko usta. Suze su izbijale ispod stisnutih kapaka dok ga je puštala da je čvrsto stegne uz sebe. Svetlost je puzala preko potoka, vraćala se i zaslepljivala ih. Dal priguši povik, instinktivno se sagnuvši. Dţim se ukopao na mestu. Reflektor je prešao preko paprati na obali. A onda je produţio dalje...

Dţimov stisak na Dalinim ustima je popustio i ona je odjednom obamrla od olakšanja. Helikopter je leteo ka

256

jugu, ostavljajući ih same u tami. Dal nije znala koliko su tačno vremena proveli u tako zgureni. Kad je helikopter konačno nestao s vidika, Dţim je ustao i pustio je iz naručja. Ustala je pa čučnula pored potoka.

- Popij vode - reče on. - Kuda ćeš ti? - Da proverim da li je konj još uvek vezan za ono drvo.

Odmah se vraćam. Nemoj sprati blato sa sebe, Dal. Potrebna nam je sva moguća kamuflaţa.

Ĉinilo joj se da su prošli sati pre nego što se Dţim vratio, vodeći sivca sa sobom. Pustio je konja da se napije vode, pa mu onda razmazao blato po belim nogama. Zvuk helikoptera je sasvim utihnuo i Dal se pitala nisu li se vratili u logor. Ustala je, ali su joj noge bile krute. Dţim je kleknuo pored potoka da otpije ledene vode. Dotle su se Daline oči maksimalno privikle na mrak pa je videla sumoran izraz na Dţimovom licu. Samo su mu oči sijale kao ledeni škriljac na svetlosti zvezda na nebu iznad njih. Zadrhtala je. Odjednom joj je bilo hladno oko duše.

Kao da je osetio da njenu potrebu da je drţi u naručju, Dţim joj priđe i obavi ruku oko ramena. Smesta se privila uz njega, traţeći oslonac i zarila glavu ispod njegove brade.

- Šta ćemo sada? - upita ona promuklim glasom. - Jahaćemo celu noć. Kad svane, naći ćemo dobro

mesto za skrivanje u toku dana. Ne moţemo sebi da priuštimo da putujemo danju, jer je Gordonu tada lakše da nas nade. Pustićemo konja da se odmori par sati, pa, budemo li imali dobar zaklon, oko podne ćemo nastaviti da jašemo.

257

- Moţemo li da sada da probamo radio? Moţda ima veći domet od našeg.

Dţim joj je stisnuo ruku. Razmišljala je jasno uprkos preţivljenoj traumi. - Već sam ga probao. Previše je mračno da se pročita koji mu je domet. Dobio sam samo statiku, pa znam da nas Ref ne bi čuo. Pokušavaćemo na nekoliko sati, ali ne smemo previše da ga trošimo jer radi na baterije.

Nada je uzmakla pred strahom u njoj. - Dţek neće prestati da nas lovi, Dţime. Previše ga dobro poznajem.

Poljubio ju je u kosu. - Znam. Hajde, medena, treba prevaliti još veliki deo puta večeras.

Sivilo zore potiskivalo je noć kad je Dţim konačno dopustio da se konj posrćući zaustavi. Konj je sve četiri noge iskrenuo ka van kako ne bi pao. Dal se osećala vrlo slično, ošamućena od fizičke iscrpljenosti kao i od emocionalnog šoka prethodne večeri. Svaki mišić u njenom telu vrišteći se pobunio kad ju je Dţim podigao sa sedla. Strah je zamenila omamljenost dok ju je Dţim s rukom oko njenog struka vodio uz malo brdo. Nesigurno se teturala na nogama kad se zaustavio ispred ogromne rupe iskopane u brdašcetu.

- Šta je to? - promrmljala je. - Najverovatnije medveđa jazbina. Ostani ovde.

Proveriću da li je prazna. Dal je osetila nalet adrenalina kad se Dţim, s puškom u

ruci, oprezno pribliţio jazbini. Ako je još uvek koristi crni medved, ili još gore, grizli... Ustala je, iščekujući. Ako je medved unutra, mogao bi da jurne na njih. Zadrţala je dah, potiskujući poriv da dovikne Dţimu da bude oprezan; on dobro zna šta radi. Podigao je nekoliko

258

manjih kamena, stao s jedne strane ulaza u jazbinu i bacio ih unutra. Ništa se nije dogodilo. Dal se uhvati za grlo kad se on spustio da četvronoške temeljno pretraţi mračnu rupu. U polutami zore, bilo je nemoguće išta razaznati. Usta su joj se osušila kad je videla da polako ulazi u jazbinu. Ako je medved unutra...

Dal nije znala koliko je dugo stajala u mestu, nesigurno se njišući na nogama. Dţim konačno izađe, a napetost mu donekle iščeze s lica. Osmehivao joj se dok je vraćao šešir na glavu.

- Prazna je. Sela je da se ne bi srušila. - Hvala bogu. Pruţio joj je pušku, pa otišao do konja. Iznad njih se

nalazila debela nadstrešnica od gustih borova zajedno s puno šikare. Predeo je obilovao grozdovim grmljem, visokim manje od metar, bogatim malim ruţičastim cvetovima iz se kojih kasnije razvijaju crvene bobice koje medvedi halapljivo proţdiru. Zaklon im je obezbeđivalo visoko grmlje brusnice, što se dizalo na preko dva metra visine oko jazbine i padine brda. Dal trepnu, prisećajući se očeve obuke o preţivljavanju. Dok je Dţim rasedlavao konja i sputavao ga u blizini majušnog potoka, tragala je za sasušenim bobicama preostalim od prethodne sezone. Bobice su bogat izvor hrane, a Dal je postala svesna da ona i Dţim odavno ništa nisu pojeli.

- Hajde - doviknu Dţim. Stajao je sa puškom i će-betom sa sedla u ruci. - Ptice su verovatno pokupile sve prošlogodišnje bobice.

Dal se okrenula, pazeći na svaki korak dok se vraćala tih nekoliko metara do njega. Uprkos zamornom jahanju, Dţim je delovao umorno, ali nije bio iscrpljen. Da li mu je

259

indijanska krv davala tu dodatnu izdrţljivost, tu čvrstinu koju ona nije posedovala?

- Nadala sam se da ću naći neku. Dobar su izvor energije.

Klimnuo je glavom, vodeći je ka jazbini. - Video sam marantu dole pored potoka. Smestiću te ovde, pa ću otići da nam nađem štogod za jelo.

Dal nije imala snage čak ni da klimne glavom. Dţim je prostro vlaţno konjsko ćebe na pod jazbine, a onda joj dao znak rukom da se uvuče u rupu. Bila je previše umorna da bi oklevala i prosto je nestala u zjapeću šupljinu. Ćebe je bilo vlaţno, ali je jazbina bila suva. Snaţan vonj medveda draţio joj je nozdrve zajedno sa slatkastim mirisom zemlje i kiselkastim znojem konja sa ćebeta. Potpuni mrak razbijala je samo siva svetlost koja se probijala kroz ulaz. Dal se sklupčala. Tek što je zatvorila oči a već je tonula u san, kad joj se pridruţio Dţim.

- Izvoli - reče. Paţljivo se okrenuo i legao na stomak. - Strelasti koren. Mali je, ali jestiv. Najedi se.

Gomoljasti strelasti koren je bio opran od blata i Dal je grickala hrskavi koren, pun škroba, čija ju je ukus i sastav podsećao na vodeni kesten. Korenje je imalo slatkasti ukus u ustima i shvatila je da je bila gladnija nego što je mislila. Kad je koliko-toliko, napunila stomak pustila je Dţima da je uzme u naručje. Umorno je spustila glavu u pregib njegovog ramena. Umirujući ritam kucanja njegovog srca ublaţavao joj je strah.

- Jesi li dobro? - pitala je. - Da. A ti?

260

- Izmoţdeno. Ne znam kako uspevaš. Ja bih barem četiri puta pala s konja da me nisi uhvatio.

U glasu mu se nazirao smeh kad je odgovorio: -Strah me je drţao budnim.

Priljubila se uz njegovu bradu, ţudeći za snagom koju joj je davao u svom naručju. - Sta misliš, koliko smo odmakli?

- Verovatno oko četrdeset kilometara. - Imali smo sreće što konj nije povredio nogu. Toliko puta se spotakao.

Dţim klimnu glavom, pa zatvori oči. - To je arapski konj. To sve govori. Podseti me da zahvalim Refu što kupuje to vrstu. Ĉak i da se teretni konj nije povredio dok sam ga jahao da te nađem, nikada ne bi uspeo da drţi korak s arapskim.

- Refu će biti drago da to čuje. Tata ga je baš gnjavio zbog toga što na rancu koristi arapske konje umesto domaćih američkih.

Poljubio joj je kosu. - Pokušaj da odspavaš. Rukom mu je prešla preko vlaţnih grudi, opipavajući

snagu njegovih mišića. - Dţime? - Sada je već nerazgovetno govorila.

- Molim? - Volim te... Neţno joj je stisnuo ruku. - Znam. Sunčeva svetlost se zaslepljujuće probijala u rupu. Dal

se trgla iz sna s krikom na usnama, otrgnuta iz košmara. Istog časa je osetila kako Dţim je snaţno privlači ka sebi i oteo joj se jecaj olakšanja.

- Dal?

261

- U redu je... samo košmar. O Dţeku. O, boţe - zaječa, prigušenim glasom, glave zagnjurene ispod Dţimove vilice. Oči su joj se punile vrelim suzama i slivale niz obraze, pa natapale tkaninu njegove košulje.

Izdigao se na lakat, zaštitnički je privijajući uz sebe. Svetlost koja je dopirala kroz otvor obasjavala je rupu, pa je jasno video napetost na Dalinom licu. Najveći deo blata se skinuo, pa joj je lice bilo zaprljano prašinom. Glas mu je bio jedva čujan i promukao od sna. - Nije trebalo da te dovodim ovamo. Trebalo je da poslušam Refa kad je govorio o mogućnosti da se Gordon pojavi ovde u isto vreme. - Nespretno joj je milovao zamršenu, razbarušenu kosu.

- Nisi ti kriv - mrmljala je, nastojeći da otre suze. Pogledala je kroz rupu. - Moţemo li izaći odavde?

- Da, idem ja prvi. Ţelim da se uverim da je bezbedno. Dal nikada pre nije osetila toliku sreću što moţe da

ustane i izađe. Njeno telo se bunilo pri svakom pokretu, dok se protezala da vrati krv u zgrčene mišiće. Sunčeva svetlost se probijala kroz svod od borova, mada je najveći deo zemlje pod granama ipak ostajao u senci. Dţim je stojeći osluškivao, a ona je otišla do potoka, skinula pocepanu košulju i kleknula. Prinosila je šake pune vode licu, vratu i rukama, trudeći se da se opere. Dţim joj se pridruţio nekoliko trenutaka kasnije. Podigla je glavu, a voda joj je kapala s lica.

- Ima li čega? Ĉučnuo je pored nje, pljuskajući se vodom po licu,

glavi i vratu. - Ne čujem helikopter - reče on. Sela je podupirući se petama i posmatrala kako mu

blistave kapljice vode natapaju gustu crnu kosu. Prstima

262

mu je prošla kroz svilenkaste pramenove. Uhvatio joj je ruku, a smeđe oči poprimile su poznati odsjaj boje meda dok je halapljivo upijao njeno lice. Kad se okrenuo i uzeo je u naručje, Dalino srce je nekontrolisano lupalo. Glasno je uzdahnula kad je grudima dotakla grubu tkaninu njegove košulje. Njegovi prsti, grubi i naţuljeni, nadraţivali su je klizeći joj niz ramena. Zadrhtala je od čeţnje i zatvorila oči, diţući usne u susret njegovima koje su se spuštale.

Slatka, vrela vatra rasplamsala se u njoj kad je ustima zarobio njena, ljubio ih, rastavljao i lizao. Dah mu je bio vlaţan, a jednodnevna brada je draţila njeno neţno lice. Sve zajedno je još jače budilo emocije koje je potiskivala otkad ju je Dţek zarobio. Dal mu je uzvraćala bolno ne-ţan poljubac, duboko upijajući ono što je nudio. Zelela ga je, ţudela je za njim kao nikada u ţivotu. Otrgao joj se krik kad je odmakao usne od nje.

- Ne - zajecala je tiho - voli me, Dţime. Sada. Molim te, ţelim te... trebaš mi... - Srce joj je pomamno treperilo u grudima, a ona ga je grčevito stezala za košulju. Kako da mu objasni šta oseća u tim trenucima vulkanske snage? Kako da mu objasni sav strah pretrpljen pri pomisli da bi je Dţek mogao opet silovati ili ubiti. Ili ubiti Dţima. Sve se kao kao lavina obrušilo na nju. Zebnjivo mu se zagledala u oči. Osećala je njegovo oklevanje. Usred sveta koji je izleteo iz svog leţišta, Dal je ţelela jedino Dţima.

Ne čekajući, nagnula se napred i priljubila usne uz namrštenu liniju njegovih usana. Videla je glad u nje-govim očima, glad zasenčenu tamom. Ovde su bezbedni. Negde na nekom instinktivnom nivou, Dal je znala da jesu. Petljala je oko dugmadi na njegovoj košulji, pa

263

prstima počela da prelazi preko njegovih veličanstvenih grudi. Zadrhtao je kad mu je raskopčala farmerke. A onda ju je, skupljenih zlatnih očiju, uzeo u naručje i spustio na tepih od borovih iglica.

- Dal - zaječao je i prekrio njene usne svojima, gušeći je vatrom sopstvene ţudnje.

Ovaj put, postojala je samo neobuzdana glad pod-staknuta spoznajom da je bilo ko od njih dvoje mogao poginuti svakog časa u poslednjih dvanaest potresnih sati. Skinula se i izvila prema Dţimovoj nagoj prilici, pozivajući ga da je uzme, da je voli i zadovolji neodoljivu potrebu koja je bolno pulsirala u njoj. Milovao je obline njenih čvrstih grudi i ona kriknu od zadovoljstva kad joj je vrelim, vlaţnim ustima prešao preko ukrućenih bradavica. Prste je stezala i opuštala uz njegova leda, a jecaj poţude oteo joj se s usana od putanje poljubaca koju je Dţim sledio niz njen ravan stomak sve do svilenkastog tepiha na njegovom dnu. Drţeći joj bokove u naručju, milovao je oteklo središte njenog bića, a ona je postala podatna glina u njegovim znalačkim rukama, ukrutila se uz njega, a usklici čistog zadovoljstva sustizali su se u njenom grlu. Niz prasaka prostruja njome i svet postade proziran pod bleskom zlatne, zaslepljujuće svetlosti.

Isprekidano je disala i jecala, a onda joj je Dţim rastavio bedra, pa je zatvorila oči, rastavila usne, i koristeći poslednje ostatke snage, izvila mu se u susret. Ispunio ju je svojom snagom, svojom moći i to ju je potreslo. Pokrenuo ju je u skladnom ritmu, davao i uzimao ponuđenu draţ njenog tela. U času vrhunca nebesa su se stopila sa zemljom pod njima. Dţim je

264

zastenjao, prsti su mu se stegli oko njenih ramena i Dal je tada spoznala pobedu. Pobedu osvojenu tim potpunim predavanjem svom muškarcu. Do kraja. Nikada pre nije osetila takvu euforiju kad se sručio na nju, čvrsto je grleći, dok mu je srce snaţno kucalo uz njene podatne grudi.

Reči su bile suvišne. Dal ga je poljubila u mokar obraz i prstima mu prošla kroz gustu crnu kosu. Njeno telo se veselilo zbog osećaja ispunjenosti i opustilo se pod njegovom teţinom, naslađujući se tim ukradenim trenucima. Kao da je postao svestan da je preteţak za nju, pomerio se i legao do nje, drţeći je blizu sebe.

Prstima je pratio liniju njenog vlaţnog, prelepo izva-janog boka, istovremeno se utapajući u plavetnilu njenih sjajnih očiju. Srce mu se steglo kad se setio kako ju je Dţek tresnuo o stablo. Polako se pridigao na lakat. - Okreni se - reče joj.

Dal je učinila kako je traţio. Trgla se kad je lagano dotakao jednu od nekoliko posekotina na leđima..- Nije to ništa - mrmljala je.

- Ništa? - Dţim se nagnuo i neţno spustio poljubac na njeno rame. - Zamalo nisam pucao u njega kad ti je to uradio.

Dal je privila kolena uz sebe i na njih spustila glavu, zadovoljna što je u njegovom zagrljaju. - Moglo je biti i gore, Dţime.

Klimnuo je glavom i kleknuo, a briga mu se ogledala u očima. Od divljačkog napada njenog bivšeg muţa, pored zadobijenih modrica, koţa joj je bila odrana i posečena. - Hajde - trudio se da je privoli - hajde da se operemo, a onda ćemo poći.

265

Okrenula se i pruţila mu ruku. Nije osećala stid stojeći naga pred njim u malenom potoku. Dţim je šakama hvatao vodu i puštao je niz njeno telo. Pogledala ga je s puno neţnosti, pa mu obavila ruke oko ramena i poljubila ga. Obuzela ju je sreća kad je zaječao i čvršće je stegao uz sebe; vrelina njihovih tela pri dodiru jednako ih je prenerazila kao i ledena voda u kojoj su stajali.

- Boţe, volim te - muklo je šaputao. - Baš kao što ja volim tebe, Dţime - šapnula je Dal,

glasom napetim od suza. Još čvršće ga je stezala, ţeleći da spreči misao o opasnosti situacije u kojoj su se nalazili. - Kad me je Dţek vezao, neprestano sam se pitala zašto ti nisam rekla da te volim. - Suze su joj svetlucale u očima kad se odmakla da ga pogleda. - Znala sam da je sposoban da te ubije ako te pronađe. Nisam ţelela da te izgubim. Toliko sam se brinula, Dţime.

- Obuhvatila je njegovo lice dlanovima. - Nisam na-pravila mnogo dobrih odluka u ţivotu. Ali dok sam sedela vezanih ruku, obećala sam sebi da nikada neću reći Dţeku gde se nalaziš.

Dţim je klimao glavom, smrknutog lica. - Znam da mu ne bi rekla. Svi mi pravimo greške, medena. Prestani da veruješ da ih ti praviš više nego ostali. - Milovao joj je uzdrhtale usne, kušajući slan ukus njenih suza. -Nije trebalo da te dovedem ovamo. To je moja greška.

- Ne... to je nešto najbolje što si mogao da učiniš. Otkrila sam svoju ljubav prema tebi, Dţime. To daleko premašuje sve ostalo.

- Moja ţena sa srcem orla - rekao je, vrteći glavom. - Ti čak nisi ni svesna sopstvene hrabrosti. Znam da ti

je Gordon pretio. I znao sam da me nećeš odati.

266

-Palčevima je neţno milovao njene ubledele obraze. -Tvoja snaga umnogome prevazilazi onu koju poseduju tvoja sestra i brat. Nisi pukla kao što bi se to dogodilo većini ljudi. A sinoć, dok smo jahali, nijednom nisi vrisnula, nisi se poţalila, niti traţila da stanem. - Još jednom joj je pomilovao usne, uţivajući u mekoći njene koţe. - Ti jesi orao. Nemoj to nikada zaboraviti. Volim te...

Drhtavo mu se nasmešila, blistavih očiju od ljubavi prema njemu. - Onda sam ja tvoja ţenka, dragi. Oboje smo orlovi. Kad dode do najgoreg, oboje imamo hrabro srce.

Snaţno ju je privio uz sebe, steţući je toliko jako da je pomislio da će je smrviti. Grudi kao da su htele da mu eksplodiraju od ponosa zbog Daline snage i neis-kazanih emocija. Poţeleo je da zaplače. - Kaţu da se hrabrost rada ili umire u vatrenom iskušenju - muklo je izgovorio. - Moj ujak bi nam rekao da smo se danas oboje ponovo rodili.

Dal je bila srećna što se nalazi u njegovom zagrljaju i što upija snagu koju joj je nudio. - Moj ţivot je počeo kad sam se našla u tvom naručju - šapnula je.

Potraţio je njene usne i neţno ih ljubio. Kad se odmakao od nje, gorljivo joj se zagledao u podignuto lice. - Moj ţivot bez tebe nema smisla, Dal. - Uz napor se usredsredio na mnogo hitnije brige. - Hajde da se operemo, a onda ćemo pokušati da stignemo u domet radija da kontaktiramo Refa.

267

11.

Dal je s blatnjave obale potoka skupljala strelaste korene za još jedan obrok kad je čula Narov krik. Stajala je u vodi do kolena a zlatni orao je proleteo kroz krošnje borova kao kroz tunel i zaustavio se nedaleko od mesta na kome je stajala. Ţute, krupne orlove oči su je gledale, cvrkutao je i pričao kao da su negde blizu garaţe gde čeka svoj kasni jutarnji obrok.

Dţim priđe, vodeći osedlanog konja pa razmeni po-gled s Dal. Široko se smešio. - Reci mu da danas za ručak imamo samo nekakvo korenje.

Uzvratila mu je osmeh, gacajući po vodi, deleći korenje na dve gomilice. - Nekako mi se čini da Nar neće biti oduševljen našim vegetarijanskim obrokom.

Grickajući hrskavu hranu, Dţim je posmatrao orla. - Hoće li se naljutiti i nasrnuti na nas? - Sumnjam. Sudeći po izgledu njegove voljke, rekla bih

da je već jeo od jutros. - Iznenađen sam što nas je našao. Odmahnula je glavom, oprala ruke i obrisala ih o far-

merke. - Ja bih se iznenadila da nas nije našao. Orlovi imaju izvanredan vid.

Dţim je potapšao više nego zasluţnog konja, pa se okrenuo ka Dal. - Ti nosi radio. Prebacila ga je na leda, sačekala da se Dţim popne u sedlo, pa se i sama popela. Stenjući, smestila je ruke oko njegovog struka. - Boţe, osećam se kao da me je pregazio šleper.

268

Uz smeh, Dţim reče: - To vaţi za oboje. - Poterao je konja sporim kasom kroz ravno prostranstvo što se pruţalo pred njima. Bilo je skoro jedan posle podne i sunce je bilo visoko iznad njihovih glava. Dal je bol u mišićima polako jenjavao uz dugačke, gipke konjske korake, a onda su naizmenično jahali i hodali po nekoliko kilometara, sve vreme se drţeći okrilja gustih borovih krošnji. Dţim se povremeno zaustavljao, proveravao kompas, isprobavao radio, ali bez ikakvog uspeha, pa su nastavljali sporim kasom. Sve to vreme, Nar je leteo iznad njih, a ponekad bi se spustio ispod krošnji borova i proleteo pored njih. Dal je zadrţavala dah, posmatrajući pticu bronzanog perja kako se okreće i uvija između borova da izbegne grane. Za razlike od Sive, koja je kompaktnije građe s manjim rasponom krila i agilnijim aerodinamičkim kretanjem, Nar je bio građen za letenje otvorenim terenima. Dok su jahali, ispričala je Dţimu sve o orlu harpiji i za šta je Dţek koristi.

Dţim zaustavi sivca pored jednog potočića. Ogromna, talasasta livada pruţala se pred njima osam kilometara u duţinu i oko tri kilometra u širinu. Posle skoro tročasovnog jahanja, bili su spremni da sjašu. Dal je odmah skinula radio s leđa i spustila ga na zemlju. Trava na livadi je sezala do kolena, bujna od procvetalih ljutića i bujača. Dal je pokazivala prema vretenastoj biljci visine desetak centimetara.

- Kraljevska paprat. Kakva sreća! Smem li da ostanem uz obod livade da skupim dovoljno za jelo?

Skinuo je šešir pa zadnjim delom rukava obrisao čelo. Znao je da je kraljevska paprat u ovoj fazi slaka i ukusna. Kako se razvija i ispravlja, postaje otrovna kako za stoku

269

tako i za ljude. Međutim, u proleće je biljka zrela i bezbedna za jelo. - Samo napred, ali budi oprezna. I pazi se zvečarki.

Dal nije trebalo dvaput opominjati. Kraljevska paprat uspeva na sunčanim, suvim mestima, za razliku od svojih rođaka obične paprati, koja traţe vlaţne, zasenče-ne predele. Rastu u velikim grozdovima, a uvijeni delovi pokriveni su svilenkastim vlasima koje se blagim trljanjem lako skidaju. Ubacila je nekoliko u usta, a ostatak skupila. Toliko se zanela branjem kraljevske paprati da nije primetila koliko je daleko zašla na otvorenu livadu, sve dok nije podigla glavu. Iznenadan Narov izazivački krik naterao ju je da digne pogled ka aţurnom nebu. Srce joj je snaţno lupalo. Tamo gore, orao harpija Šiva, lenjo je kruţila nebom. Iz grla joj se oteo krik i Dal se uaglo okrenu.

- Dţime? - Glas joj se snaţno proneo livadom. Ugledala ga je, skoro kilometar dalje, kako izvlači pušku iz korica na sedlu. Pokazivala je ka nebu, ţeleći da i on vidi orla. U glavi joj je vrvelo od pitanja. Kako je Siva dospela ovako daleko na jug? Da li je pobegla od Dţeka? Da li je moguće da je orao doveo Dţeka i njegovu druţinu pravo do mesta gde se oni skrivaju? Videla je zvonca kako vise s orlovih kandţi dok klizi preko neba, oko kilometar iznad njih. To je Narova teritorija isuri orao neće tolerisati drugog orla bilo koje vrste d upada na nju.

Dţim je uzjahao sivca, poterao ga oko ivice liva baš u času kad je Dal čula omraţeni zvuk elisa helikoptera. Bacajući svoje blago kraljevske paprati, Dal se okrenu ka jugu i s uţasom u očima pogleda ka nebu, Poput košmara koji se razmotava, tamnozeleni helikopter je

270

iznenada zagrmeo iznad nje. Tišina livade rasprsla se u kakofoniju zvukova - topot konjskih kopita koji se brzo pribliţavao s njene leve strane, prodoran Šivin krik i zavijanje elisa helikoptera. Dal potrača prema ivici livade, sasvim naočigled letelice koja se pribliţavala. Tek što se okrenula s namerom da pobegnu u šumu, Dţimova ruka se kao čelik obavila oko njenih leda, diţući je u sedlo iza sebe.

Arapski konj poskoči u stranu na puščanu vatru iz helikoptera. Meci su ljutito zaparali vazduh, diţući gejzire prašine i trave za sobom. Helikopter je pratio konja. Dal se ugrizla za jezik da ne vrisne kad je Dţim okrenuo preplašenu ţivotinju i terao je ka šumi. Pripi-la se uz njega, osećajući kako konj pod njima klizi. A onda, u času kad je helikopter zatutnjio iznad njihovih glava, ţivotinja se u panici spotakla. Ĉula je jecanje konja kad je pao na zemlju. Sledećeg trena, poletela je u vazduh. Jako je udarila o zemlju i istog časa ostala bez daha. Ošamućeno je leţala, posmatrajući Dţima kako se kotrlja pri padu a onda skače na noge. Trčao je ka njoj. Lice mu je bilo lišeno emocija, a oči olujnotamne.

Helikopter se iskosio na tek trista metara iznad zemlje, tutnjajući preko livade prema njima. Konj se ţurno pridigao na noge i izbezumljeno odgalopirao dalje od njih. Puzila je na kolenima, ali ju je Dţim gurnuo tla legne. Zauzeo je poloţaj ispred nje, na jednom kolenu, umirujući pušku na ramenu, ciljajući ka helikopteru koji se naglo pribliţavao. Znoj mu je izbijao po licu dok je škiljio i ciljao.

Dal pokri glavu rukama kad je još jedna bujica metaka zasula zemlju oko njih. Dţim je savršena meta! Pruţila je

271

ruku da ga povuče dole. Baš kad je dodirnula njegovu mišicu, ispalio je hitac. A onda još jedan. Ĉula ga je kako psuje, stiska zube i opet nišani. Prasnuo je treći hitac, a njegovo rame je umirilo trzaj oruţja. Daline oči se razrogačiše kad je čula kako helikopter odjednom štuca i gubi kontrolu. Trgavši je na noge, Dţim ju je vukao za sobom najbrţe što je mogla da trči. Helikopter je počinjeo da posrće i vrti se u krug, naglo padajući prema livadi. Dţimov stisak na njenoj ruci se pojačao, vukući je kroz šumu, prema kamenitom bregu daleko ispred njih.

- Hajde! - viknuo je. Dal je teško disala penjući se uzvišicom. Ĉula je pra-

menu u radu helikopterovih elisa, a onda, škripu metala koji se lomi pri sudaru. Ali to nije zaustavilo Dţima niti usporilo ritam koji im je zadao. Jedva je imala vremena da se osvrne ka dimu koji se u vidu tankog pramena dizao s livade. A onda joj se krv sledila. Glasovi! Ljutiti muški glasovi. Jecaj joj se oteo iz grla kad su naišli na klizavi škriljac i uspon. Dţim je onesposobio helikopter, ali oni koji su preţiveli pad sad su im bili za petama!

Znoj joj se slivao u oči kad je pruţila ruke ka granitnoj padini brda. Predbreţje se uzdizalo pod velikim nagibom i Dal se nije obazirala na prste koji su krvarili i posečene šake dok su se brzo kretali ka vrhu. Prvi meci počeše da pršte oko njih. Dţim je povuče naviše, terajući je ispred sebe kako bi je što više zaštitio. Dal je jecala zbog spoznaje da nije jaka i brza kao on. Usporavala ih je. Uspeju li da se domognu vrha, biće zaštićeni! Prasnula je nova bujica metaka i od metaka koji su udarili u stene i rikošetirali sa njih kamenje se rasprštavalo u komadiće. Ĉula je Dţima kako škgruće zubima i okrenula se.

272

Vrisnula je videvši da se Dţim tetura i okreće pa pada na pročelje stene. Mišica leve ruke mu je krvarila, a puška mu je ispala iz ruke.

Dal je bez razmišljanja četvronoške krenula prema njemu. Videla je Dţeka i trojicu drugih muškaraca kako izbijaju iz šume. Pokupila je pušku, zgrabila je Dţima za zdravu ruku i povukla ga naviše za sobom. Suze su joj zamagljivale vid, ali je ona vukla i gurala Dţima, pomaţući mu da u usponu naviše i preko vrha. Krv mu se slivala niz rukavice i celu duţinu leve ruke. Usne su mu bile rastegnute preko stisnutih zuba dok je padao na kolena, čvrsto steţući ranjenu ruku.

- Moja marama - izustio je, uvlačeći vazduh kroz zube, trudeći se da kontroliše usijani bol koji se penjao uz rame i od koga ga je hvatala vrtoglavica.

Dal podiţe glavu, prateći Dţekov napredovanje uz planinu. On i njegovi ljudi su proklizavali, padali po rastresitom škriljcu i psovali. Dţimu je razvezala crvenu maramu s vrata i snaţno je zategla oko mišice iznad rane kako bi zaustavila krvarenje. Prilikom penjanja je zaradila modrice i krvarila je, jedva je disala puzeći do pozicije za osmatranje. Dţim joj se pridruţio, noseći pušku. Sa osmatračnice, Dal je imala preglednost u svim pravcima. Nalazili su se na maloj uzvišici poviše šume, i prema onome što je procenila jednim sveobuhvatnim pogledom, čuvali su jedini prilaz vrhu. Sve druge strane kamenitog brega bile su pune litica koje je nemoguće preći. Sa strepnjom je pogledala Dţima. Lice mu je prebledelo ispod preplanule koţe, a oči se skupile u tanke proreze motreći na Dţeka ispod njih.

273

- Dal - teško je disao - uzmi pušku. Ja ne mogu da pucam. Ne mogu da stegnem prste na levoj ruci.

Tresući se, uzela je pušku od njega. - Koliko metaka imamo?

- Dva. Sasvim se obeshrabrila. Nije dobar strelac. Mrzela je

oruţje i uvek se oglušivala o tatine predloge da, kao Ref i Ket, nauči da koristi pušku i sačmaru. - Nisam dobar strelac.

Dţim se borio protiv talasa bola koji se širio od ramena i vrata. - Onda nemoj pucati. Samo sačuvaj metke.

Došla je na ideju. Spustila je pušku na stranu i kleknula. Skupljala je kamenice veličine dinja i lubenica i bacala ih na muškarce koji su pokušavali da se popnu kamenitom stazom. Proţelo ju je zadovoljstvo kad je čula njihove povike i videla kako se saginju u zaklon dok kamenje ubtzava, poskakuje niz padinu i pokreće malu lavinu drugog kamenja. Svaki put kad bi Dţek pokušao da napreduje, ona bi ih gađala kamenom, terujući ih naniţe do rastresitog škriljca koji je opasivao podnoţje brega.

Dţim je ţmirkao na sunca koje se spuštalo sve niţe na nebu zagasito crvene boje. Ţeđ mu je stiskala grlo. Leđima se oslonio na ogroman kamen i bol je konačno počeo malčice da jenjava. Posmatrao je Dal kako sistematično skuplja kamenje i čeka Dţekov sledeći pokušaj.

- Mislim da odustaju - dahtala je Dal, četvornoške, posmatrajući grupicu ispod njih. Znoj joj je orosio lice, a kosa joj bila raštrkana po licu. Počeo je da duva sveţiji vetar i ona zahvalno udahnu.

274

Dţim se okrenuo da pogleda. Dţek je uzmakao i nestao u šumi. Muškarac s M-16 u ruci čuvao je straţu, drţeći ih na oku. Dţim se umorno zavalio i zatvorio oči.

- Za sada - reče on. - Ali vratiće se. Dal ustade, pazeći da se ne izloţi puščanoj vatri i priđe

Dţimu. Uzdrhtalim rukama dodirnula je Dţimovu mišicu. - Znam - šapnula je. - Pusti me da vidim ranu, Dţime.

Bio je zadivljen mirnoćom njenog glasa, ali jedva je drţao otvorene oči, toliko se iznenada osećao ispijeno i umorno. Zar je izgubio toliko krvi? pitao se. Ispuni ga zebnja. Nasukali su se na steni bez vode i hrane. I bez radio-veze. Probao je radio poslednji put baš pre nego što ga je Dal pozvala dole u dolini. I kao i uvek, čula se samo statika, što je značilo da su još uvek izvan dometa.

- Povređeno je samo tkivo - promrmljao je. Dal se nagnula nad njim, rasklopila lovački noţ i pa je

mu vrhom rasekla košulju i odvojila je od rane. Trgao se i ukrutio, ali nije izustio ni reč. Suze su joj navrle na oči kad je shvatila da mu je sklanjanjem rukava nanela još više bola. Metak je prošao kroz tkivo gornjeg dela mišice i glatko izašao na drugu stranu, ne takavši kost. Ruka je polako oticala i ona neţno razlabavi maramu. Rana je još uvek pomalo kvarila na nekim mestima.

- Kako izgleda? - pitao je muklim glasom. Podigla je pogled ka njemu. - Grozno.

Dţim je sloţio grimasu koja je trebalo da predstavlja osmeh. - Ne krvarim?

- Samo pomalo, hvala bogu. Dobro si, metak je prošao

kroz mišicu.

275

- Odlično. Zašto ne obaviješ tu maramu oko rane? Ne bih da prljavština dospe u nju, ako je to moguće.

Liznula je donju usnu i osetila ukus soli sopstvenog znoja, pa je učinila kao što joj je rekao. Pošto je zategla maramu oko rane, ustala je da čuva straţu, da se uveri da Dţek ne pokušava da se popne liticom. - Tiho je tamo dole.

Dţim se polako uspravio u sedeći poloţaj. U ranim večernjim časovima, svet oko njih bio je prelep, crvena boja horizonta išla je u susret i stapala se s plavetnilom neba, ostavljajući za sobom pojas boje lavande. Pred njegovim očima bio je svet spokoja. A onda je pogledao Dal. Ličila je na slomljenu krpenu lutku: odeća joj je bila pocepana i visila je na njoj u dronjcima, imala je modrice na podlakticama, slomljene i raskvarene nokte. Proučavao joj je lice, a srce mu se nadimalo od ljubavi. Bolno i sporo je ustao i prišao joj. - Dodi ovamo - rekao je.

Kad je Dţim zdravu ruku obavio oko njenog ramena i privukao je sebi, toplina se u talasima prelila kroz Dal. Poljubio joj je vlaţno čelo, a onda kosu.

- Bila si hrabra, ţeno moja - šapnuo je. - Ĉovek je onakav s kakvim se ljudima druţi. Dţim je smogao poluosmeh. Bol u ruci je sada uminuo

i pretvorio se u vrelo, pulsirajuće ţiganje. - Volim te. Ponosim se tobom.

Dal podiţe glavu i srete njegove zlatnosmede oči, čiju je dubinu sada presecao bol. Usne joj se razdvojiše i ona poţele da plače, ali je suzbila suze. U ovom času, Dţimu je potrebno da ona bude jaka. - Tako se bojim, Dţime... Reagovala sam iz straha, a ne hrabrosti, veruj mi.

276

Podigao joj je bradu i spustio topao poljubac na njene usne. - U ključnom trenutku sačuvala si pribranost i spasila nas oboje.

Plave oči su joj se sijale od suza dok je uzvraćala njegov neţan pogled. - Pa onda smo kvit. Ti si spasio moj ţivot onog dana kad smo se sreli, Dţime. Nisi me osuđivao, već si mi dopustio da budem ono što jesam. Pomogao si mi da zacelim rane... i toliko te volim da me srce boli.

Milujući joj zajapuren obraz, klimnuo je glavom, a oči su mu odavale sukobljene emocije. - Hajde da čuvamo straţu - predloţio je. - Pre ili kasnije, oni će opet pokušati da se popnu,

Dal je dva sata presedela uz Dţima. A onda je uporno insistirala da on legne i odmori se, obećavši mu da će ona čuvati straţu. Nijedno od njih dvoje nije progovorilo ni reč o mogućem ishodu. Postojao je samo jedan izlaz sa uzvišice i kraj njega je straţario Fos sa M-16 u rukama. Dţek bi lako mogao da čeka sve dok oni ne budu bili prinuđeni da siđu; pre ili kasnije trebaće im hrana i voda. A ako zaista odustanu... Dal je zatvorila oči i umorno ih protrljala.

Bio je skoro mrak kad je Nar nenadano doleteo. Lepet dugačkih krila surog orla probudio je Dţima. Ptica se smestila na nizak kamen naspram mesta gde je on leţao. Nar im se obraćao prekornim čavrljanjem pomešanim s ponekim prodornim cvrkutom.

Smešeći se, Dal napusti svoj poloţaj i priđe Naru. Cučnula je ispred orla, neţno milujući njegovo grudno perje, pa se usredsredila na Dţima koji se kruto uspravljao u sedeći poloţaj. Videla je bol u njegovim

277

očima i tanak sloj znoja na licu. Prinela je ruku njegovom nabranom čeluu i osetila da ima groznicu.

- Sigurno si ţedan - rekla je tihim glasom, neţno proveravajući ranu. Marama je bila vlaţna ali je krvarenje prestalo.

Skrgutao je zubima i gledao ka sve mračnijem nebu. - Jesam. A ti?

- Isto. - Koliko dugo sam spavao? - Oko dva sata. Sve vreme je bilo tiho. Dţim ispruţi ruke radi ravnoteţe pa polako ustade.

Oprhvala ga je vrtoglavica i njihao se na nogama sve dok mu Dal ne priđe. - Verovatno pokušavaju da poprave helikopter.

Dal mu je pomogla da priđe osmatračnici i sedne, ne udaljavajući se od njega. - Šta si mu uradio? Mislim, kako si znao šta da gađaš da bi se helikopter srušio?

- U marincima sam bio mehaničar za helikoptere. Tvoj brat je leteo njima, ali ja sam ih popravljao. - Dopustio je da mu nešto nalik osmehu ublaţi napregnute crte lica. - Jedan dobar hitac u zadnji horizontalni propeler i ptičica je smesta izgubila kontrolu.

- Hvala bogu da si znao šta treba da uradiš. U ţivotu se nisam toliko uplašila.

- U ovom trenutku, mislim da Gordona najviše muči to kako da popravi helikopter. Ne uspe li da ga popravi, nasukao se baš kao i mi.

- Ima radio u helikopteru i moţe pozvati pomoć. Dţim je klimnuo glavom zbog njene besprekorne

logike. - Zavisi. Video sam dim kako se diţe s livade dok se helikopter obrušavao. To moţe značiti da je došlo do

278

kvara na električnim uređajima. Ako je tako, nema na-čina da bilo koga pozove.

Dal oseti nalet hladne drhtavice i obavi ruke oko sebe. Noć je brzo padala a sa njom i temperatura. Krajičkom oka osmotri Dţima. Izgledao je neverovatno iscrpljeno.

- Šta da radimo? Šta moţemo da uradimo? Dţim je, stisnutih usnica, sporo mrdao levim

ramenom. Morao je da sazna koliko moţe da pomera to rame. - Imamo sledeći izbor: da ostanemo ovde i pustimo da nas kad-tad uhvate ili da siđemo.

Grlo joj se steglo. - Da siđemo? Misliš, dole? Klimnao je glavom, proučavajući sivu svetlost i sve

mračniju šumu. - Da. - Ali tvoja ruka... ranjen si. - Nemamo mnogo izbora, Dal. Ovde gore ćemo se

onesvestiti od ţeđi i naći se na nišanu Gordonove puške. - Oči mu se suziše. - Neće taj nikada više spustiti ruku na tebe, ako se ja pitam. Nikada više.

Od hladnoće u Dţimovom glasu niz kičmu su je podišli ţmarci. - Dobro, kako ja mogu da pomognem?

Dţim pogleda Nara koji se čistio kljunom. - Reci mi, da li bi Nar poleteo na nešto što bi mu ti pokazala?

- Pa... da, bi. Naučila sam ga da napada mamac bez obzira gde ga bacim.

- Hoće li poleteli ako baciš kamen? Zbunjeno ga je pogledala. - Kamen?

- Da, kamen umesto mamca. Moţeš li da učiniš da pomisli da je kamen - mamac?

- Ne znam. Najbolje leti kad je gladan. - Da li mu je voljka prazna? -Da.

279

- U redu, ovo je plan - reče tihim glasom natopljenim bolom.

Polumesec se dizao iznad mračnog horizonta, bacajući tanak mlaz svetlosti na šumu pod njima. Dal je skinula Dţimu košulju i čvrsto je obavila oko leve ruke kao zamenu za rukavicu koju obično nosi. Sačekali su da prođe ponoć, gledajući smenu straţe dole ispod njih. Kroz drveće na livadi videlo se treperenje logorske vatre. Dal je bila zapanjena Dţimovim strpljenjem. Se-deo je na osmatračnici, zagledan u tamu, nastojeći da vidi kroz nju. Ĉak je i ona povremeno uspevala da čuje muške glasove iz doline... ţustre glasove koji se raspravljaju. Osvrćući se ka Nar, Dal se pitala hoće li orao slediti njenu komandu. Orlovi obično ne lete noću. Hoće li on poleteti? Srce je počelo snaţno da joj lupa.

Dţim se kruto osovio na noge i klimnuo joj glavom. Na svetlosti mesečine nazirali su mu se samo delovi kostiju lica, od čega je izgledao zastrašujuće.

Dal priđe Naru, naţe se i ispruţi ruku. Orao koji se odmarao s jednom nogom savijenom ispod tela, bez oklevanja je skočio na njenu ruku. Dal odahnu od olakšanja, zahvalna što joj jedva steţe ruku. Bio je opušten i srećan.

- Sve je u redu? - tiho je pozvao Dţim. - Sve je u redu. - Bez ijedne reči više, Dal je sledila

Dţima niz padinu brega, pazeći na svaki korak niz strmu, šljunkovitu stazu. Bili su bezbedni sve dok staza nije počela da zavija udesno i time ih razotkrivala straţaru koji je stajao na sto metara dalje, tik na obodu drveća. Dţim se zaustavio i legao, priljubivši se uz pro-čelje litice, polako zaobilazeći ivicu staze. Video je mu-

280

škarca kako blizini drveta puši cigaretu i ţar kako svetli u mraku. Očigledno nije očekivao nikakvu nevolju. Dţim rukom dade znak Dal da donese Nara napred.

Kad je Dal izvadila ţuti kamen veličine njene pesnice orao je zauzeo stav pozornosti. Tiho je zacvrkutao, podiţući krila, spreman da poleti. Pruţila je kamen Dţimu koji je mogao da ga baci dalje i preciznije nego ona. Usta su joj se osušila, pokušavajući da odmeri udaljenosti između nje i mesta koje je Dţim pokazivao. Srce joj je kucalo sve brţe, a adrenalin je rastao. Od orlove teţine hvatali su je grčevi u mišićima ramena i ona stisnu zube, povlačeći ruku unazad u času kad je Dţim bacio kamen.

Dţim se nadao da će orao odvući paţnju straţara da bi se on spustio niz liticu zaklonjen senkom i nestao u šumi. Znao je da Dal brine da neko ne ubije Nara. Nadao se da straţar neće videti orlov brzi let iz tame i da će Nar prelete iznad njegove glave pre nego što muškarac stigne da odreaguje. Ipak, bio je to veliki rizik.

Suri orao je naglo poleteo, snaţno mašući krilima da dostigne visinu, pratio putanju bačenog kamena. Istovremeno je Dţim, poput bešumnog duha, potrčao niz stazu, steţući pušku u desnoj ruci. Kad je crveni ţar cigarete privukao orlovu paţnju, on raširi krila kao avetinjska prikaza iz mraka. Ne obazirući se na kamen koji je tresnuo o škriljac stvarajući gromoglasnu buku, orao se usredsredio na pokret tik na obodu šume.

Iznenadni orlov krik zaparao je noć kad je proleteo mimo vrhova borova, skupio krila i obrušio se ka zemlji. Dţim se okliznuo na škriljcu i nezgodno pao. Ĉuo je straţarev povik kad mu je orao proleteo na metar od lica i

281

zvuk metka koji se s treskom upada u leţište. Visoko gore iznad drveća, Nar je nestao u noći, videvši da je njegov plen daleko krupniji od njega. Obuzdavajući potrebu da udahne duboko, Dţim zaobiđe straţara koga je Dal identifikovala kao Pita, pa mu priđe s leđa. Cev puške mu je zabio u rebra.

- Ne mrdaj - tiho zareza Dţim. - Spusti pušku. Smesta. Pit ispusti pušku, diţući ruke visoko iznad glave. - Ne

pucaj... - Umukni. Lezi. Na stomak. Kad je straţar bio na zemlji i razoruţan, Dţim je tiho

zviznuo. Ĉuo je kako Dal uzvraća zviţdukom, pa je sačekao. Dţim se osvrtao okolo i osluškivao. Iz daljine, oko logorske vatre, dopiralo je isto mrmljanje. Dal stiţe, napetog izraza lica i razrogačenih očiju.

- Skini mu pojas i veţi mu ruke iza leđa, Dal - naredio je. Drhtavih prstiju, Dal se poštara da straţaru budu dobro vezane ruke.

- A sad, digni M-16 i donesi mi je. Učinila je kako je rekao, paţljivo rukujući puškom.

Dţim joj je dao njegovu pušku. - Ako napravi samo jedan zvuk, povuci obarač. Razumela?

Straţar se ukrutio. Dal je piljila u Dţima. Ozbiljno je mislio. Moţe li ona da povuče obarač? Znala je da ne moţe. A znao je i Dţim.

- Ako se samo mrdne ili preglasno udahne, mrtav je - obećala je promuklim glasom, posmatrajući efekat koji njena laţ ima na Pita. Oblio ga je znoj i orosio mu čelo.

Dţim joj je uputio osmeh koji je govorio više od svake reči. - Neće dugo trajati.

282

- Budi oprezan... Stajala je u mraku i posmatrala orla kako sleće na

obliţnji bor. Nar je došao po svoje i glasno je prekore-vao. Dal se sva skupila. Hoće li komešanje upozoriti Dţeka? Dal je ptici davala znak da ćuti, ali uzalud. Nar je nastavio da krešti, prodorno i ljutito. Očekivao je parče mesa, a ne kamen. Imao je pravo da bude uznemiren, shvatila je. Ali u tom času, zadavila bi ga za taj kratki, perjasti vrat. Ĉinilo joj se da su prošli sati otkad je Dţim otišao i naprezala se da čuje neuobičajene zvuke. Ništa. Boţe, je li nešto krenulo po zlu? pitala se izbezumljeno. Da se nije Dţim onesvestio od gubitka krvi? Da nisu oni uhvatili njega?

Od kratkog, oštrog zviţduka noge su joj klecnule od olakšanja. Bio je to Dţimov signal da mu se pridruţi u logoru. Oprezno gurkajući svog zatvorenika da ustane, Dal je naterala Pita da krene ispred nje. Kad su iz šume izbili na livadu gde je oboren helikopter, ugledala je trojicu muškaraca kako leţe na zemlji s rukama iza glave. Dţim se oslanjao na helikopter, lice mu je bilo zategnuto i pepeljastosivo.

- Ovamo - Dţim je naredio Pitu. Dal mu se pridruţila, zabrinuto ga posmatrajući.

- Dţime? - U helikopteru ima dovoljno najlonskog konopca, Dal.

Uzmi ga i veţi im ruke iza leda, a noge im veţi spojeno. - Daline ruke su drhtale, a paţnja joj je bila podvojena između njenog zadatka i Dţima. Izgledao je kao da će se svakog časa onesvestiti. Dţek je izvijao glavu na stranu dok ga je vezivala, besno sevajući pogledom, ali bez reči.

Ustala je i prišla Dţimu. - Šta sada?

283

Seo je na ivicu poda otvorenog helikoptera s M-16 preko krila. - Pokrenuo sam signal za uzbunu da je ova ptičica pala. Neko će doći da to ispita.

Dal je sela pored njega, shvatajući da je iscrpljena. Umorno je sklonila pramen kose koji joj je pao preko očiju. - A električni sistem? Da li radi? Moţemo li da pozovemo Refa?

Dţim odmahnu glavom. Osećala je toplinu samo od toga što je sedela blizu njega. A on bio je tako hladan zbog gubitka krvi. - Ĉitav sistem je pao. U vazduho-plovstvu će uhvatiti ovaj drugi signal koji se odašilje na nekoliko sekundi. Ima baterijsko napajanje pa mu ne treba struja. - Smogao je snage za nešto blisko osmehu. - Praktično smo spašeni. Samo treba da čekamo i drţimo ih na oku - kazao je, pokazujući na četvoricu zarobljenika.

Dal je počela da se trese od šokova preţivljenih po-slednjih nekoliko sati, pa je trljala ruke, iznenada sa-vladana hladnoćom. Ustala je, preturala po helikopteru i našla Dţimu prsluk punjen guščjim perjem. Ona sama je navukla kaput koji joj je bio nekoliko brojeva prevelik.

- Da li znaš gde su ostali Dţekovi ljudi? - pitala je, spuštajući između njih mali pribor za prvu pomoć koji je pronašla unutra.

Naslonio se o trup helikoptera, zabacio glavu unazad i zatvorio oči. Osećao se neverovatno izmoţdeno i umorno. Deo njegove iscrpljenosti poticao je od rane. Ali je najveći deo poticao od spoznaje da zamalo nije izgubio Dal zbog svoje uverenosti da krivolovci neće doći u planine tako rano. Primio je metak koji umalo nije ubio nju. To saznanje ga je još jače uzdrmalo. Toliko toga je

284

ţeleo da joj kaţe. Toliko toga da podeli sa njom. Zamalo ih nisu lišili svih zajedničkih sutrašnjica koje bi mogli doţiveti. U ustima je imao ukus gorčine, a suze su ga pekle ispod zatvorenih kapaka, izraţavajući svu silinu emocija koje su eksplodirale u njemu. A onda se pribrao da odgovori na Dalino pitanje.

- Ostali su gore u glavnom logoru, čekaju ga. Ili barem on tako kaţe. Noćas ćemo na smenu spavati i čuvati straţu - muklo je mrmljao.

- Dţime, ovo će boleti - tiho ga je upozorila, razvezujući maramu. - Hoću da pokušam da ti operem ranu i sipam malo antiseptika.

- Na vatri je lonac s toplom vodom - rekao je, a reči su mu postajale nerazgovetne.

Dal je videla kako puška klizi iz Dţimovi dugačkih, tankih prstiju i shvatila da će se onesvestiti. Uzela mu je oruţje i smestila ga da legne na metalni pod helikoptera. Osvrćući se oko sebe, Dal se borila protiv uţasnutos-ti koja ju je najednom preplavila. Sad kad je Dţim u nesvesti, ona je jedina koja pazi na četvoricu muškaraca vezanih pokraj vatre. Moţe li ona to? Ref i Ket bi rekli da je to nemoguće, zato što se uvek strašno bojala sveta oko sebe. Preostaje joj jedino da pokuša.

Smrknuto je smestila M-16 nadohvat ruke, a onda brzo očistila Dţimovu ranu. U nesvesti barem neće osetiti bol, pomislila je.

Narovo prijateljsko cvrkutanje trglo je Dal iz sna. Klo-nulo je leţala naslonjena o skiju helikoptera. Bila je sedela na travi s puškom u ruci, koristeći skiju kao oslonac za leđa dok je čuvala straţu tokom noći. U jednom trenuku je prosto zadremala. Horizont je sada obasjavala bleda

285

boja kajsije i ona ju je dočekala zakrvavljenih očiju. Sva četvorica vezanih muškaraca spavala su pored umiruće logorske vatre.

Dal ukočeno ustade, pa priđe da proveri kako je Dţim. Ranije tokom noći je našla nekoliko toplih ćebadi i pokrila ga je njima dok je dubokim snom spavao na podu helikoptera. Poloţila mu je nadlanicu na čelo da opipa ima li temperaturu i zabrinula se kad je osetila koliko je vruć i grozničav. Mora brzo stići u bolnicu ili mu infekcija i trovanje krvi mogu ugroziti ţivot. Podigla je glavu i videla surog orla kako zadovoljno sedi na jednoj elisi i nije odolela da se ne nasmeši. Na suprotnom kraju elise nalazio se moćni beli orao harpija i besno netremice gledao Nara.

Hoće li se potući? Načas je posmatrala dva veličan-stvena orla. Ako se već nisu sukobili, male su šanse da će to učiniti sada. Nar je delovao daleko društveniji od oprezne Sive. Moţda činjenica da su suprotnih polova objašnjava izostanak agresije jednog prema drugom. Dal baci nekoliko cepanica na vatru.

Zvuk helikoptera razbio je tišinu šume koja ih je okruţivala. Dal naglo podiţe pogled ka nebu, dok joj je srce luđački kucalo u grudima. Na svetlosti praskozorja, razaznala je svetloplavu i belu boju Refovog helikoptera. Zajecala je i prinela ruku ustima. Spašeni su! Spašeni su! Suspreţući suze olakšanja, podigla je pušku, čekajući da Ref sleti.

Prodoran zvuk helikoptera pri sletanju naterao je oba orla da se vinu u nebo. Dal je nakratko posmatrala kako se Nar vinuo uvis, s belom harpijom za petama, i kako oboje nestaju iza drveća. Opet je obratila paţnju na

286

helikopter. Trojica šerifovih zamenika silazila su iz letelice zajedno s njenim bratom. Refovo lice bilo je ukočeno i nemilosrdno, ali se smekšalo istog časa kad ju je ugledao kako izbija iza srušenog helikoptera. I u četiri krupna koraka bio je tu, uzimao ju je u naručje, čvrsto je steţući uz sebe. U tom času je Dal znala da su konačno bezbedni i pripila se uz Refa.

Odmakli su se u stranu, propuštajući šerifa i njegove zamenike da četvorici krivolovaca stave lisice i pročitaju im prava. Još jedan helikopter je sleteo nekoliko

minuta kasnije. U njemu se nalazio medicinski teh-ničar. Dal je stajala u blizini dok je ţena stabilizovala Dţima.

- Pogledaj - Ref je upirao rukom. Dal se okrenula i ugledala Nara kako se vraća, a Siva

ga sledi. Suri orao je sleteo na novu granu - elisu he-likoptera- Harpija je sada sletela na granu, a prstenovi su visili iza nje. Dal preplavi ljubav prema prelepom, sneţnom orlu, pa je posegnula rukom u unutrašnjost helikoptera i navukla Dţekovu sokolarsku rukavicu na levu ruku.

- Šta si to naumila? - Zahtevao je Ref da zna, mr-šteći se.

- Da oslobodim harpiju - tiho je odvratila. Dţim je zaječao, slabašno diţući desnu ruku. Dal se

okrenula, gledajući kako polako dolazi svesti. Nagnula se i spustila poljubac na njegovo grozničavo čelo. - Sve je u redu, Dţime. Ref je stigao sa šerifom.

Uz osećaj da ima tegove na kapcima, Dţim ih je ko-načno naterao da se podignu. Dalino srcoliko lice se postepeno izoštravalo i on gaje gladno upijao. Smešila se,

287

a u dubinama njenih krupnih, prelepih očiju video je sreću. - Ref?

Ref se pribliţi. - Da, uhvatili smo vaš signal. Pozvao sam šerifa i medicinskog tehničara i krenuo. Pomislio sam da nešto ne valja.

Dţim je klimnuo glavom, posmatrajući kako mu tehničarka postavlja infuziju iznad glave. - Bio si u pravu, Kinkejde....

- Pričaćemo o tome kasnije - reče Ref. - Trenutno moţeš samo da odletiš do bolnice u Denveru. Dal i ja ćemo te odvesti tamo čim nam medicinski tehničar da zeleno svetio.

Tamnokosa ţena se nasmešila. - Još nekoliko minuta, gospodine Kinkejd.

Dţim je opet obratio paţnju na Dal. Primetio je ru-kavicu na njenoj levoj ruci. - Je li Nar u blizini? - pitao je s naporom.

Smešila se, neţno pomerajući loknu kose boje ebano-vine s njegovog čela. - Da. Kao i Šiva. Hoću da pokušam da joj skinem zvonca.

Refove crne obrve su se stuštile dok ju je proučavao. - Vidiš li tu pticu, Dal? Izgleda mi besna na sve i svakoga. Nemoj rizikovati, Dal. Ne poznaje te. Ne moţeš joj verovati.

Dal je razmenila neme poglede s Dţimom i shvatila da on razume zašto mora da pokuša da oslobodi har-piju. - Biću dobro, Refe.

Obojica su gledali kako Dal prelazi logor do mesta gde je ţenka orla harpije sedela na grani nekoliko metara iznad zemlje. Ref podiţe pogled, pitajući se hoće li Nar biti ljubomoran. Suri orao je s jednakom ushićenošću

288

posmatrao Dal, a ćuba mu je bila potpuno zaglađena, što je ukazivalo na to da nimalo nije uznemiren.

- Do đavola s njom - zareza Ref sebi u bradu, raz-menivši pogled s Dţimom - ne bi trebalo to da radi.

- Mislim da bi trebalo da promeniš svoje mišljenje o Dal - reče mu Dţim, uzvraćajući rančerov mračan pogled. - Da nije bilo Dal, ne bismo bili ovde. Poseduje istinsku hrabrost kad je to najpotrebnije.

Ref protrlja bradu. - Moţda si u pravu. Moţda je moja mala sestrica odrasla.

Dal je tiho coktala Šivi, zauzimajući čučeći stav ispred ptice. Ćuba joj se nakostrešila, ţute oči su sevale dok je Dal polako pruţala ruku i neţno skinula mekanu, tanku koţu na kojoj su visila zvonca, s jedne ţute noge prekrivene krljuštima, a onda s druge. Bila je svesna da bi orao mogao brzinom munje napasti nogom s kandţama ili prosto nagnuti napred i rasporiti joj lice'ubitačnim kljunom. U pozadini je čula Narovo prekorno kreštanje. Prvo zvonce je spalo i Dal pusti da padne na zemlju. A onda je Sivina oslobođena noga sunula napred, a kandţe su joj se ţarile duboko u ruku s rukavicom.

Ugrizavši se za jezik da ne vikne, Dal se ukočila, puštajući orla da joj zaštićenu ruku drţi zarobljenu dok besno maše krila. Ĉula je Refov povik.

- Ostani tamo! - viknula je, ne usuđujući se da skine pogled sa Šive. Talasi bola sevali su joj levom rukom na mestu gde su je stezali Šivine kandţe. A onda ćuba poče da joj se smiruje, a stisak kandţi da popušta. Drhteći, udahnula je vazduh i sačekala da orao odmakne kandţe s njene ruke, a zatim je nastavila da oslobađa tranku sa zvoncima sa druge noge. Kad je koţa pala na zemlju, Dal

289

se polako udalji od haprije. Ispravila se i skinula sokolarsku rukavicu.

- Slobodna si - tiho se obrati orlu. - Baš kao što sam i ja sada...

Dal je sedela u tihoj čekaonici hirurškog sprata bolnice. Ref je sedeo pored nje, kaubojski šešir visio mu je između prstiju. Tokom leta iz planina ka bolnici u Denveru, Dal je ostala na podu helikoptera, drţeći Dţima za zdravu ruku. Nije shvatila koliko izgleda prljavo i neuredno sve dok od iskolačenih pogleda sestara i doktora nije postala svesna te činjenice. Nije marila, brinula je jedino za Dţima.

A sada, sat vremena kasnije, počela je da brine. Doktori na odeljenju za traumatologiju pregledali su Dţimovu ranu i kazali da mora biti podvrgnut totalnoj anesteziji. Dal se nadala da će mu dati samo lokalnu anesteziju i očistiti mu ranu.

Zabrinuta, zagnjurila je lice u ruke. Ref joj poloţi ruku na rame i bila mu je zahvalna što je tu sa njom.

- Šta ti misliš još koliko će trajati? - pitala ga je šupljim glasom.

- Ne moţe trajati još dugo, Dal. Ĉuj, zašto ne pronađeš hotel da odemo da se operemo? Uţasno izgledaš. Nisi spavala trideset i šest sati.

Odmahivala je glavom. - Hoću da sačekam da Dţim izađe iz operacione sale. Ako ţeliš da rezervišeš smeštaj, samo izvoli. Ti ne moraš ovde da čekaš.

Spustio joj je ruku na rame, baš tamo gde joj je rukav bio iskidan. - Stalo ti je do njega, zar ne?

Dal je podigla pogled i srela njegove nečitljive oči. - Volim ga, Refe.

290

- Ne poznaješ ga toliko dugo. - Ne moram - Dal umorno slegnu ramenima.

-Uostalom, ima vremena da produbimo naš odnos. - Ne ţelim da od jednog zla beţiš u još gore, kao sa

Dţekom. To je sve, Dal - objašnjavao je Ref. - Dopada mi se Dţim. Ima čvrst karakter. I integritet.

Dal je smogla snage za bled osmeh. - Dve osobine koje su Dţeku zasigurno falile.

- Tačno. - Ali bila sam suviše mlada da bih to znala, Refe. Sada

sam starija. I pametnija. Dţim ima sve kvalitete koji su mi potrebni. Pošten je i iskren sa mnom. Nikada nisam srela muškarca koji je tako otvoreno pokazuje svoje misli i osećanja. Nikada nisam srela muškarca koji ume da komunicira kao on.

Ref napravi grimasu, izbegavajući njen pogled. - Moţda je to zbog njegovog indijanskog porekla, jer ja

sigurno nisam takav. Neţan osmeh joj zaigra na usnama. - To je stečena

osobina, Refe. Sačekaj i jednog dana će te neko izvući iz te ljušture koju si sagradio oko sebe.

Zavrteo je glavom. - To se nikada neće dogoditi, se-strice. Nije se dogodilo ni ranije kad sam bio oţenjen, i neće se dogoditi u budućnosti.

Dal se nije slagala, ali nije rekla ništa. Ĉeţnjivo je gledala prema vratima operacione sale na kraju hodnika izbledele bele boje. Srce joj je preskočilo otkucaj kad je ugledala doktora kako se pomalja iza vrata, skida zelenu hiruršku kapu sa proćelave glave i kreće ka njima. Ustala je, kršeći ruke ispred sebe.

291

Doktorovo mršavo lice blesnulo je prijatnim osme-hom kad se zaustavio ispred nje i Refa. - Biće on dobro, gospođice Kinkejd.

Dal je prinelu ruku grudima, najednom ophrvana slabošću. Osetila je Refovu ruku kako je pridrţava. -Hvala bogu. Mogu li da ga vidim, doktore?

- Sada je u sobi za oporavak. Mislim da ćete moći da ga vidite za otprilike sat vremena, kad popusti anestezija.

- A njegova ruka, kako je? Doktor Volters je olabavio vezice oko vrata sa svoje

hirurške odeće. - Mišići su pretrpeli neka oštećenja pa smo ih zašili. Imao je i infekciju. Uz malo sreće, neće imati nikakva trajna nervna oštećenja. Znaćemo više kad se osvesti i kad obavimo nekoliko preliminarnih testova.

- Ali Dţim će se oporaviti? Uz širok osmeh, doktor je klimnao glavom. - Zašto se

sami ne uverite? Kad su Dţima konačno prebacili u privatnu sobu, bio

je pri svesti. Srce mu je snaţno tuklo u grudima kad je ugledao Dal kako tiho otvara vrata i stupa u sobu. Osmeh mu se razlio usnama kad se prišla do njega. -Dobro sam - šapnuo je.

Dal se naţe preko metalne ograde kreveta i spusti lagan, dug poljubac na njegove zategnute usne. Bio je hladan pod njenim toplim usnama, ali je odreagovao na njen poljubac. Zapljusnuo ju je talas olakšanja dok je nerado odvojila usne od njegovih, proučavajući ga ispod gustih trepavica. - Ne izgledaš dobro - reče ona škripavim glasom.

292

- Sad jesam - uveravao ju je, isprepletavši prste s njenim, koji su leţali na njegovim grudima preko bolničke odeće.

- Jesi li ţedan? Klimnuo je glavom. - Umirem od ţeđi. Dohvatila je čašu sa stočića pored kreveta i sipala mu

vode iz bokala u blizini. Neţno je provukla ruke ispod njegovih ramena i malčice ga pridigla. Bučno je ispio celu čašu i traţio još. Posle druge čaše se zavalio na jastuk i zatvorio oči.

- Izgledaš umorno - primeti Dţim, snaţno steţući njenu ruku u svojoj.

- Biću dobro. Ref će nam naći smeštaj u obliţnjem hotelu. Tamo ću se okupati i malo naspavati.

Osmejak mu je obasjao bledo lice. Naterao je sebe da otvori oči i oseti kako ga obliva toplina od njenog blistavog pogleda. - Oboje smo prošli kroz pakao.

- I preţiveli smo - sloţila se tiho. Dal mu je stisla ruku. - Ref će odleteti do logora i naći Rajdera. Rekla sam mu šta se dogodilo, Dţime, i on će ga spustiti s planine.

Već tamne oči još više su se smračile zbog zaostalog bola, dok je uzvraćao njen kolebljiv netremičan pogled. - Ne mora to da radi...

- Ref zna koliko ti je Rajder značio. - Nakašljala se da pročisti grlo od suza koje su je gušile. - I meni...

Dţim je iskrzano udahnuo i zatvorio oči, osećajući kako ga savladala umor. - Zahvali mu se u moje ime.

Nagnula se i poljubila ga u hladno, vlaţno čelo. -Naspavaj se. Cim se malo odmorim, vratiću se - tiho je obećala.

293

Kad je Dal izašla, čekaonica je bila prazna izuzev bolničkog osoblja. Iscrpljenost joj je otupela um i osećanja. Na sreću, Refa je srela ispred bolničkih vrata, pa ju je odvezao u hotel. Potopila se u kadu punu mirisnih ulja za kupanje i pustila da joj topla voda ublaţi krutost

oizubijanih i kaţnjenih mišića. Nakon što je oprala kosu nije imala dovoljno snage ni da je iščetka, pa je odlučila da je umesto toga uvije u peškir i legne... da prespava šest godina svog ţivota i jednom za svagda odbaci svoju prošlost. Kad su joj se trepavice konačno lagano spustile na koţu, zagrlila je jastuk i sanjala Dţima.

294

12.

Dal je sedela na sivcu i posmatrala odsjaj oktobarskog sunca s Narovog perja boje topljene bronze dok je lenjo kruţio malom dolinom. Raštrkane mrlje zlatne, narandţaste i crvene boje bile su u oštrom kontrastu sa srebrnim blistanjem plave smreke, okruţene tam-nozelenim borovima i američkim arišom ţutih iglica. Osmehivala se, zaklanjajući oči od sunca koje se nalazilo gotovo direktno iznad njene glave, dok je Nar jezdio nebom s gracioznošću balerine. Njegov kreštav krik zaparao je tišinu popodnevne lenjosti koja je za-hvatila dolinu.

Dal se okrenula, shvatajući da je Nar doziva i upozo-rava. Sve širi osmeh odavao je neskrivenu radost ugle-davši Dţima kako jaše Lisa, crnog arapskog pastuva, pravo ka njoj. Dve nedelje je proveo u Vašingtonu, gde je dovršavao pojedinosti o slučaju krivolovaca. Kako joj je samo nedostajao! Okrenula je konja i kasom krenula niz usku dolinu, njemu u susret.

Dţimova nenapadna muţevnost ju je uvek ostavljala bez daha, čak još više zato što su bili rastavljeni dve duge, usamljene nedelje. Na sebi je imao tipičnu kaubojsku odeću, crni filcani šešir nataknut nisko preko očiju; sunce je pravilo oštre prelome između svetlosti

oi senke na njegovim koščatim crtama lica. Rukave crvene karirane košulje je nehajno zavrnuo do suncem opaljenih podlaktica i jahao s lakom gracioznošću čoveka koji se rodio u sedlu. Osmeh koji joj je uputio još više je

295

ubrzao njene već luđačke otkucaje srca dok je zaustavljala Smokija i silazila s njega.

Dţim je skliznuo sa sedla i spretno se dočekao na obe noge, pa raširio ruke da u njih primi Dal. Uz usklik mu je bacila ruke oko vrata, čvrsto ga privijajući uz sebe. Zaječao je i zario lice u svilenkastu kose, udišući njen miris, drţeći je uz sebe.

- O, Dţime - šapnula je, grleći ga - Nisam te očekivala ovako brzo.

Podigao joj je nasmejano lice, upijajući radost u tim očima sa zlatnim tačkicama. - Dodi ovamo - zabrundao je - toliko si mi nedostajala... - Iskosio je usta i preklopio njena, puna i podatna. Imala je ukus sunčeve svetlosti i slatkoće livadskog cveta. Bila je sva neţna i puna ţenskih oblina kad ju je privio uz sebe. - Gladan sam te - izgovorio je tihim, zvonkim glasom naspram njenih vlaţnih, baršunastih usana.

Dal je tiho zaječala i prislonila usne uz njegova jaka usta, naslađujući se njegovom muţevnošću i neţnošću. Ljubio ju je dugo i snaţno, ali obuzdavajući snagu. Tokom meseci koji su usledili nakon njihovog susreta, Dal je zakoračila u svet gde je naučila da muškarac moţe biti onoliko jak koliko situacija zahteva, ali isto tako neţan koliko i osećanja koja je u svom srcu gajila prema njemu. Senka ţaljenja se navukla preko njenih očiju kad se Dţim odmakao od nje. Naslonila se na njega, i te kako svesna njegovog tvrdog i nabreklog uda na mestu gde su im se spajali bokovi.

- Slučajno sam spakovala ručak ako si gladan - zadirkivala ga je, prelazeći prstima preko njegovih grudi.

296

Smešeći se, Dţim ju je pustio iz zagrljaja, ali mu je ruka ostala oko njenog struka. - Gladan sam samo jedne stvari, a to si ti, ţeno moja.

Lepo je pocrvenela od njegovog komplimenta, izgovorenog promuklim glasom. Osećala se ţeljeno i voljeno. - Pa, ako ti ne pojedeš sendvič s piletinom, Nar sigurno hoće.

Dţim podiţe glavu, posmatrajući kako suri orao polako leti preko doline prema njima. - Ta ptica je svinja s krilima - ţalio se dobroćudno, vodeći je ka malom borovom šumarku u blizini. - Poješću taj sendvič. Dobro će mu doći da bar jednom lovi sopstvenu hranu umesto da prosjaci od tebe.

Dal se nasmejala, skinula bisage s konja i ponela ih sa sobom u hladovinu borova. Nar ju je pozvao prodornim krikom, pa se graciozno smestio na grani samo metar iznad mesta gde su oni sedeli. Nakrivio je glavu na stranu, očiju uprtih u bisage koje je Dal upravo otvarala.

- Idi lovi, Velika Ptico - obratio mu se Dţim, široko se smešeći ka Dal. Boţe, izgleda boţanstveno, pomislio je. Pruţio je ruku i lagano dotakao kosu boju cimeta koja je tokom leta poprimila crvenkaste i zlatne nijanse. Podigla je glavu, srela njegov osmeh, pa mu pruţila sendvič.

Nar je zakreštao kad je Dţim zagrizao veliko, sočno parče sendviča. Orao se pomerio s jednog kraja grane na drugi, pa se ona opasno ugibala pod njegovom teţinom. Dal se nasmejala, pomerajući se u stranu kako bi gledala ludorije ptice grabljivice.

- On hoće tvoj sendvič, Dţime. - Neće ga dobiti - reţao je, budno prateći orla jednim

okom.

297

Nar skoči sa grane, pa se kao kamen stušti na zemlju zastrtu borovim iglicama, krilima izazivajući komešanje vazduha oko njih. Dţim je u neverici piljio u orla dok se ovaj oprezno gegao ka njemu, napola raširenih krila, prekoravajući ga grlenim zvucima.

Dal zatomi smeh i osloni se na drvo, posmatrajući Nara kako nastoji da izmoli parče sendviča od Dţima. Orao je bio visok nepun metar, a kako je Dţim sedeo, našli su u ravni, oči u oči.

- Ovo nije smešno - govorio je Dţim, uvek na oprezu s grabljivicom, prebacujući sendvič u levu ruku i dalje od prosjaka ţutih očiju.

- Mislim da jeste. Ma hajde, nemoj biti tako tvrdog srca. Nar te lepo moli. Mogao je da se naljuti, sleti na tvoju glavu i otme ti sendvič iz ruke. Umesto toga, ponaša se kao pravi gospodin i lepo te moli.

- Pretnja je ipak pretnja - mrmljao je Dţim, uzvraćajući pogled orlovih očiju punih iščekivanja. - Baš me briga što me lepo moli. Zna da ga se bojim. Samo se pravi vaţan.

Smeh ju je savladao i Dal se grohotom smejala. Videla je Dţima kako diţe jednu obrvu i od njegovog izgleda ju je opet spopao smeh. - Vas dvojica ste - grcala je - jako slični. Obojica ste muškarci, obojica se

ponekad laktate da dobijete ono ţelite i obojica mislite da ste toliko divni da vas niko ne moţe odbiti.

Protiv njegove volje, Dţimovim licem se razlio osmeh. - Dakle, tako ti mene vidiš?

Obrisala je suze iz očiju i rukama obgrlila podignuta kolena. - Kad sam ja tebi rekla „ne" kad si me nešto zamolio?

298

Dţim je slegao ramenima, trudeći se da izgleda pro-pisno prekoren. - Pa... nikad koliko se ja sećam...

- Otkad si izašao iz bolnice, ja sam više vremena provela u Denveru nego ovde na ranču.

Toplo ju je pogledao. - Kaješ se? Dal odmahnu glavom, sa sanjalačkim pogledom u

poluzatvorenim očima. - Nimalo. Dţim je besno osmotrio orla koji se sada nalazio na

samo tridesetak centimetara od njega i doveo ga u pat poziciju. - Sta će učiniti ako mu ne dam ostatak sendviča?

- Jesi li ikada video kako izgleda orao kad ima ispad besa?

- To uopšte nije smešno, Dal, zato prestani da se smeješ.

- Jesi li video kakav je kad ne uhvati plen? Dţimova uste se izviše naviše i on osmotri prvo

sendvič pa orla. - Da, opasno se razljuti i onda se obrušava na piliće i mačka.

Prigušila je smeh. - Verovatno će se obrušiti na tebe ako mu ne daš makar malo.

- Koliko je to malo? Ništa nisam jeo čitav dan. Samo što sam doleteo, na brzinu sam se preobukao kod kuće i krenuo ovamo.

298- Daj mu barem polovinu da ga usrećiš. - Polovinu? Taj debeli, utovljeni... Nar naţe glavu, ispuštajući prekorne zvuke, pa raširi

krila i zakorači prema Dţimu. Dţim je uzmicao, s nepoverenjem jasno iscrtanim

preko lica. - Prolaziš nekaţnjeno za ubistvo, Nar - s prezirom je procedio, bacajući ostatak sendviča orlu pod noge i ustajući.

299

Nar je nagnuo glavu kad je Dţim ustao i prišao Dal. Zatim je bacio pogled na sendvič, neţno ga podigao jednom nogom i rasparčao ga po zemlji. Elegantim pokretima je skupljao deliće piletine i gutao ih, glasajući se zadovoljno.

Dal se ušuškala ispod Dţimove mišice dok je sedao pored nje, smešeći se. - Coveče, baš te je iznervirao?

Nevoljko je klimao glavom. - Nar zna da sam oprezan u njegovom prisustvu - promrmljao je, privlačeći je bliţe sebi. - I koristi tu prednost.

- Hoćeš deo mog sendviča? - zadirkivala ga je, pri-noseći ga njemu ispod nosa.

- Naravno. Hvala. Dal je gledala kako se dva muškarca u njenom ţivotu

naslađuju sendvičima sa piletinom, a osmeh joj je titrao na licu. Topao, suvi jesenji povetarac dizao joj je pramenove kose i spuštao ih na ramena. Postepeno je kroz njih prostrujala lenjost ranog popodneva i ona zabaci glavu unazad, srećna što se oslanja na Dţimova široka ramena.

- Kako je bilo u Vašingtonu? - ţelela je da zna. - Dobro - promrmljao je, brišući usta salvetom.

-Kanadska kraljevska konjička policija je uhvatila druge krivolovce povezane sa američkim lancem. Ukupno dvadeset ljudi.

- Šta će biti dalje? - pitala je Dal, skoro zatvorenih očiju. - Suđenje?

- Da. Vladini advokati, kako iz Kanade tako i iz Sjedinjenih Drţava, zajednički rade na tom slučaju. Razgovarao sam sa jednim od njih i kazao mi je da će svi krivolovci, budu li osuđeni za zločin, dobiti zatvorsku

300

kaznu. Kanada će ih strogo kazniti. Sjedinjene Drţave se moţda odluče da lakše kazne Amerikance. - Ĉvršće ju je zagrlio. - Međutim, s obzirom na to da je Gordon pokušao da nas ubije, on i njegovi ljudi biće suočeni s drugim, mnogo teţim optuţbama.

Dal se uspravi u sedeći poloţaj i s brigom u očima se okrenu ka Dţimu. - To znači da ćemo morati da svedočimo pred porotom, zar ne?

Pruţio je ruke ka njoj, i pomilovao baršunastu kosinu njenog sada preplanulog obraza. - Da. Ali ja ću biti tamo, Dal.

Zatvorila je oči i protrljala nos o njegov ogrubeli dlan. - Neprestano se trudim da izbacim Dţeka iz svog ţivota i iz svoje glave, Dţime. A on je neprestano pojavljuje, kao dosadan svrab. Taj deo mog ţivota je zatvoreno poglavlje. - Tihi glas bio joj je proţet frustracijom. - Sada sam srećna, s tobom i sa onim što imamo. Nikada nisam pomišljala da je ovakva sreća dostiţna, nisam čak ni pomišljala da postoji.

Dţim joj je obuhvatio lice dlanovima. - Nakon suđenja nećeš više imati nikakva posla sa Gordonom -obećao joj je tiho, zagledan u njene oči. Pogled mu je postao neţan.

- Hajde. Imam iznenađenje za tebe. - Iznenađenje?

Ustao je i ispruţio ruke ka njoj. - Da. Hajde, iznenađenje je odlično, medena.

Nar je leteo ispred njih, kao bombarder se obrušavao između rančerske kuće i štala, a od njega su se pilići, glasno pijučući, raštrkali u pedeset različitih pravaca. Mili je napolju širila veš kad se Nar s visoka stuštio pored nje na putu prema kokošinjcu. Viknula je na njega, pa

301

potrčala da zgrabi staru metlu, koju uvek drţi pri ruci za hitne slučajeve slične ovom. Kad su Dal i Dţim izbili iza ugla štale, Gudjir je protutnjao pored njih najbrţe što gaje deset kila sala moglo nositi, s Narom za petama. Gudjir je skičao kao oparena mačka, krećući se pravo prema otvorenim vratima kokošinjca. Perje je letelo u vazduh.

Gudjir je trčao tako brzo da je izgubio korak i otkotrljao se, poput gumene loptice, pravo kroz vrata kokošinjca. Nar je porinuo pod oštrim uglom i sleteo na krov kokošinjca, pobedonosno krešteći i skupljajući krila. Mili je zasipala orla svim pogrdnim imenima koja postoje i još nekoliko priđe, vitlajući metlom iznad glave. Nar se nakostrešio, a onda skupio krila, spokojno odmeravajući usplahirene piliće i Mili. Glasno je zakreštao kad su se Dţim i Dal pribliţili na konju, kao da pita zašto su se svi toliko uzrujali.

Mili se okrenula ka njima, usplamtelih očiju. - Kunem ti se, Dal! Ta tvoja ptičurina namerno juri Gudjira! Moraš da ga nateraš da prestane s tim!

Dal je posedovala dovoljno mudrosti da se ne sme-je i bacila je pogled na Dţima. I on se trudio da se ne nasmeje. Sjahala je sa Dţimom, gledajući naviše ka krovu gde se Nar smestio sa samozadovoljnim izrazom na paperjastom licu.

- Pokušaću da ga navedem da siđe i krene za mnom u garaţu, Mili. Mislim da je gladan.

- Ha! Pogledaj jadnog Gudjira! - pokazivala je ka ţuto-belom mačoru, čija je glava oprezno provirivala kroz vrata kokošinjca. Upravo u tom trenutku je pevac, koji je bio dovoljno razborit da se sakrije kad je orao u

302

prvi mah nadleteo kokošinjac, odlučio da stavi mačku do znanja da je uljez na njegovoj teritoriji. Veliki crveni petao sleteo je Gudjiru na leđa. Mačor je zacičao, iskočio kroz vrata i junuo nazad ka dvorištu kao ispaljeno topovsko đule.

Dţim je prasnuo u grohotan smeh. Dal više nije mogla da suzdrţava smeh i ona se okrenula leđima i zvonko nasmejala. Mili je arogantno i besno sevala čima, ruku podbočenih o kukove.

- Kako bi ti se sviđalo da budeš na njegovom me-stu? Da te prvo juri orao a onda da ti na leda sleti neki bezveznjaković od petla?

Dţim je brisao suze. - Rekao bih da bi mu dobro došlo da malo smrša. Nar mu samo pomaţe da odrţava liniju, to je sve.

Dal zastenja i povede konja prema štali, znajući da Mili neće blagonaklono gledati na Dţimovu opasku. Oboţavala je svog mačora i razmazila ga je preteranim hranjenjem. Dţim se pridruţio Dal, još se smešeći.

- Mislim da večeras neću biti dobrodošao gost za večerom - rekao je uz kikot.

- Da, ako ipak ostaneš, bolje se pripazi da te Mili ne otruje hranom.

Rasedlali su konje, očetkali ih, a onda smestili u za-sebne boksove. Dţim je skinuo šešir dok su hodali prema dvorištu ispred kuće. - A sad moraš da zatvoriš oči. Odavde ću te odvesti do kamioneta. - Smešio joj se.

- Veruješ li mi? Dal je smesta postala ozbiljna. - Svojim ţivotom. U

redu, oči su mi zatvorene. - Sigurno? Ovo mora da bude iznenađenje.

303

Dal je s nestrpljenjem zgrabila njegovu ruku. Paţljivo ju je vodio oko kuće do pošljunčanog kolskog prilaza. - Šta je to, Dţime? Nisi mi pominjao nikakvo iznenađenje kad si odlazio iz Vašingtona. O, reci mi! Sta je?

Strpljivo se osmehnuo, očaran njenim detinjastim oduševljenjem. Zaustavio ju je kod zadnjeg dela kami-oneta. - Recimo samo da sam dugo planirao ovo iz-nenađenje - zagonetno je rekao, podiţući zadnja vrata kamioneta. - U redu, sad ispruţi obe ruke ispred sebe...

Iz kamioneta su dopirali čudni zvuči, ali Dal nije uspela da ih prepozna. Učinila je kako joj je Dţim rekao i ispruţila ruke. Onog časa kad se topla, koprcava masa krzna našla u njenim rukama, ona je otvorila oči i ostala bez daha. Drţala je štene koje bi se moglo opisati jedino kao minijaturna kopija Rajdera. Dal podiţe pogled, očiju blistavih od suza. Dţim je sedeo na braniku i drţao drugo štene koje se migoljilo i lizalo mu ruku. Osmehivao joj se.

- Hajde, dođi, sedi sa mnom - pozvao ju je. Dal je sela, potpuno opčinjena štenetom. Mala siva

loptica od krzna, s dva oka poput dva ţuta dugmeta. Cvililo je i mahalo repom, halapljivo liţući Daline prste. - O, Dţime! Preslatki su!

Jednu ruku je obavio oko njenog ramena i pustio štence da se veselo igraju u njihovim krilima. - Sviđaju ti se? Znam da nisi imala prilike da dugo poznaješ Rajdera, ali on je bio očaran tobom. Baš kao i ja. - Razmenili su osmehe neţnosti i on je primetio kako joj se suze slivaju niz zarumenjene obraze, drţeći štene s ruţičastom mašnom oko vrata. Osetio je stezanje u grlu, ali je nastavio. - Još u junu sam kontaktirao prijatelja u

304

Ankoridţu i rekao mu šta se dogodilo. Imao je ţenku vuka koja je zatrudnela s njegovim malamutom koji vuče saonice i pitao me je da li bih hteo jedno štene kad se rode. Rekao sam da, hoću dva. - Oklevao je, srce je po-činjalo da mu lupa u grudima, polako i mučno snaţno.

Štene poluvuk liznulo je Dal po licu, zacičalo od sreće i promeškoljilo se. - Zašto dva, Dţime?

Izbegavao je upitni pogled njenih plavih očiju, a usta mu se osušiše. Skupivši snagu, tihim glasom je rekao: - Hteo sam po jedno za oboje. Ti i imaš isti duh kao i ţivotinje. Prvi put sam to video između tebe i Nara. A onda je Rajder bio opčinjen tobom. - Uspeo je da se nasmeši, neţno se rveći sa štenetom s plavom mašnom oko vrata. A onda je podigao pogled ka njenim blistavim očima. - Mislim da si mene opčinila još pre mnogo godina, Dal. Nikada te nisam zaboravio. A sada, kad si mi dopustila da budem deo tvog ţivota, volim te još više. - Razbarušio je krzno muškom štenetu. - Odleteo sam na Aljasku da donesem štenad, Dal. U Vašingtonu sam bio do pre tri dana. Ona je ţenka. Ona je za tebe. Ovaj ovde je muţjak, za mene. - Nije skidao pogled s njenih očiju punih neţnosti. - Jednom prilikom si mi rekla da voliš bebe svih vrsta... Pa, pomislio sam da bi moţda ţelela da veţbaš s ovima dok ne budemo imali svoje. - U pogledu mu se videlo oklevanje i s mukom je progutao. - Šta kaţeš?

Potresena do te mere da je ostala bez reči, Dal je spustila štene na pod kamioneta i obavila ruke oko Dţimovog vrata. Videla je nesigurnost u dubini njegovih očiju boje meda. Ĉitavo leto i ranu jesen proveli su upoznavajući jedno drugo. Ĉesto je provodila vikende u

305

njegovoj kući. Išli su u šetnje, pecali ili prosto uţivali u društvu jedno drugog. Za nju je to bio raj. Prislonila je čelo uz njegovo, a usne su im se bezmalo dodirivale. - Mislim da je to divna ideja, dragi.

Dţim ju netremice gledao. Nije mogao da veruje svo-jim ušima. Ruke su mu pojačale stisak o njena ramena. - Da zadrţimo štenad ili da se udaš za mene? - pitao je promuklim glasom.

Dal se tiho nasmejala i čvrsto ga zagrlila. - I jedno i drugo - promrmljala je, poljubila njegov obraz grub kao šmirgla i zarila lice u gustu crnu kosu. - Volim te, Dţime... toliko te volim...

Suze su mu izbile iz čvrsto zatvorenih očiju dok je snaţno privijao Dal uz sebe. Radost se vinula iz dubine njegovog bića takvom silinom da mu je oduzela dah. Zeleo ju je toliko dugo, sve vreme znajući da mogu ostvariti pravi odnos. - Volim te - rekao je muklim glasom, obasipajući joj poljupcima oči, nos i usta. - Moja si... oduvek si moja, ţeno moja.

Dal zajeca i privi se uz Dţima, tek kao kroz maglu svesna da su im se oba šteneta popela u krila da se igraju. Odmakla se od njega, shvatajući da su mu obrazi mokri od prolivenih suza i mehanički je krenula rukama da ih obriše. Međutim, strepnja je nestala kad je shvatila da su to suze radosti. Zato se primakla da poljubi vlaţnu koţu ispod njegovih usana. - Ti si orao - rekla mu je, prislonivši obraz uz njegov - s jednim partnerom za čitav ţivot.

Dţim neţno poklopi njena usta svojim, kušajući slankast ukus suza na njima. Oči boje jantara plamtele su od radosti i saznanja da će mu biti partner do kraja

306

ţivota. Neţno je uokvirio njeno lice dugačkim, vitkim prstima. - Oboje imamo srce orla... hrabrost da se suočimo sa svime što nam se ispreči na putu i prevaziđemo te prepreke bez obzira na to koliko se plašimo. Tako ćemo poći u susret i našoj budućnosti, medena. Ti i ja. Mi smo jedno. Zauvek...

kraj scan Dorothy555 obrada voki

308