^lanstvo u SPOS-u...Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“,

$Page 1: ^lanstvo u SPOS-u...Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“,$

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u

^lanstvo u Savezu p~elarskih

organizacija Srbije ostvaruje se

preko dru{tava p~elara po slobo-

dnom izboru. ^lanarina u 2006.

godini za ~lanove p~elarskih orga-

nizacija iz Srbije, Crne Gore i

Republike Srpske iznosi 1 100

dinara, a za p~elare iz Makedonije

1 100 dinara + po{tanski

tro{kovi. ^lanstvo podrazumeva

dobijawe 12 brojeva ~asopisa

P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz

inostranstva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un SPOS-a:

160–17806–08

SaradwaSaradwa

sa ~asopisomsa ~asopisom

Rukopisi i fotografije se ne

vra}aju. Redakcija zadràva pravo

redigovawa tekstova. Za sadràj

tekstova odgovaraju autori, a za

sadràj oglasa ogla{iva~i.

Listovi koji preuzimaju radove iz

~asopisa P~elar du`ni su da jasno

navedu izvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisa

Prvi ilustrovani ~asopis za

p~elare {tampan je 1883. godine u

Beogradu pod imenom „P~ela“.

Potom je {tampan „Srpski

p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u

Sremskim Karlovcima. Od 1899.

godine nastavqa da ga izdaje

Srpska p~elarska zadruga u Rumi.

„P~elar“, organ Srpskog

p~elarskog dru{tva, izlazi od 1.

januara 1898. godine u Beogradu.

Januara 1934. godine spojili su se

„P~elar“ i „Srpski p~elar“ i od

tada izlaze pod nazivom

„P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ

„P~elar“ je 1973. godine odliko-

van Ordenom zasluga za narod sa

srebrnim zracima za izvanredne

zasluge, popularisawe i

unapre|ewe p~elarstva, a

Kulturno-prosvetna zajednica

Srbije dodelila mu je 1984. godine

Vukovu nagradu za rad u razvoju

kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor

pres – Lapovo, tel. 034/853-715,

853-560, [email protected]

Fotografijana naslovnoj strani: P~eliwak

JP Srbija{ume

iz Leskovca

Foto: Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvoo PÊLARPÊLARSavez p~elarskih organizacija SrbijeMolerova br. 13, 11000 Beograd, 011/2458-640, 064/40-191-63

[email protected], www.spos.info, [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Magazine of Serbian Beekeeping BEEKEEPERThe Beekeeping Association of Serbia, Serbia&Montenegro, 11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Predsednik SPOS-a

Dipl. ing. @ivoslav Stojanovi}

Ul. Milana Martinovi}a Metalca br. 4, 24413 Pali}024/753-771, 063/510-598, [email protected]

Glavni i odgovorni urednik

Dr med. Rodoqub @ivadinovi}Ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12, 18210 @itkovac

018/846-734, 063/860-8510 [email protected] www.pcelinjak.com/zivadinovic.htm

Izdava~ki savet

Prof. dr Jovan Kulin~evi} (predsednik)Prof. dr Mi}a Mladenovi}, Prof. dr Bosiqka \uri~i},

Prof. dr Desimir Jevti}, Prof. dr Slobodan Miloradovi},Prof. dr Miloje Brajkovi}, Jovo Kantar, @arko @ivanovi}

Redakcija

(po azbu~nom redu prvog slova prezimena)

Doma}i ~lanovi redakcije

Dipl. novinar Milanka Vorgi} (Novi Sad), Dragutin Gaji} (Veliko Gradi{te), Milan Jovanovi} (Trstenik),

Ratko Jokovi} (Lu~ani), Branislav Karleu{a (Beograd),Dejan Krecuq (Kovin), Milan S. Mateji} (Vla{ki Do),

Mr sci. Neboj{a Nedi} (Beograd), Ing. Robert Past (Novi Sad),Rajko Pejanovi} ([abac), Milutin Petrovi} (Kragujevac),

Dr sci. vet. med. Nada Plav{a (Novi Sad), Dr Slavomir Popovi}(Beograd), Vladimir Huwadi (Petrovaradin)

Strani ~lanovi redakcije

Vladimir Augu{tin (Metlika, Slovenija), Borisav Brwada (Bar,Crna Gora), Ferid Velagi} (Tuzla, Bosna i Hercegovina),

Amir Demirovi} (Sanski Most, Bosna i Hercegovina), Milan Isidorovi} (Sutomore, Crna Gora), Dr med. Stipan

Kova~i} (Darda, Hrvatska), Branko Kon~ar (Kozarac, Bosna iHercegovina), Mr sci. Goran Mirjani} (Gradi{ka, Bosna i

Hercegovina), Aleksandar Mihajlovski (Skopqe, Makedonija),Franc Prezeq (Kamnik, Slovenija), Doc. dr sci. Zlatko Pu{kadija(Osijek, Hrvatska), Dr stom. Miroslav Farka{ (Zagreb, Hrvatska),

Milorad êko (Bawa Luka, Bosna i Hercegovina), Dr vet. med. Irena Ximrevska (Skopqe, Makedonija),

Franc [ivic (Qubqana, Slovenija)

2006

APIMONDIA

FoundationAPISLAVIA

PÊLAR, maj 2006. 193

Slavomir Popovi}

PISMO PÊLARIMA ZA MAJ 196

Veroqub Umeqi}

SA KOLIKO PÊLIWIH DRU[TAVA,

KADA I KAKO ZAPOÊTI

PÊLAREWE? 200

Mrkailo \ura|

PROIZVODWA MEDA U SA]U

SIMULIRAWEM ROJEWA 202

Milutin Stevanovi}

PRIPREMA ZA BAGREMOVU

I SUNCOKRETOVU PA[U

I PROIZVODWA RANIH ROJEVA 204

Petar @. \ergovi}

PRIRODNI ROJ DONOSI SRE]U? 208

Nenad Radosavqevi}

KAKO PÊLARIM

PRE BAGREMOVE PA[E 209

Mileta Markovi}

PUT DO DOBRE MATICE 210

Dejan Krecuq

APIMETEOROLO[KA

PROGNOZA ZA MAJ 214

Zoran Markovi}

UZGOJ MATICA NA MOJ NAÎN 215

Jovan Kulin~evi}

KA[WEWE U PRONO[EWU

USPE[NO SPARENIH MATICA 216

Dejan Krecuq

GAUCHO NA POQIMA! 218

Stevo Gali}

GALI]EV KALUP ZA MATI^WAKE 219

Miroslava Bojovi} Man~i}

VI[E OD BRA]E 222

Du{an Miri}

BEZ OBZIRA DA LI MISLITE DA

MO@ETE ILI NE MO@ETE,

U PRAVU STE! 224

Mrkailo \ura|

PROIZVODWAMEDA U SA]USIMULIRAWEMROJEWA 202

P~elari malo pa`weposve}uju dobijawu meda

u sa}u, iako to moè bitiveoma isplativa proizvodwa. Ali, za dobi-jawe visoko kvalitetnog meda u sa}u, potre-bno je mnogo znawa i jo{ vi{e iskustva!

Mileta Markovi}

PUT DO DOBREMATICE 210Samo onaj ko nikadanije u ko{nici imaovrhunsku maticu ne znakakva je wena vred-nost. Dobra matica idobra pa{a su garantvisokog prinosa meda.Saznajte detaqe o

nekim koracima na putu do dobre matice odjednog od najve}ih odgajiva~a matica kod nas.

Jovan Kulin~evi} KA[WEWE UPRONO[EWUUSPE[NOSPARENIHMATICA 216Ne treba uvek poznavatisamo najboqe na~ine rada.Ponekad treba znati ikako izgleda ono {to jelo{e. Zato iz ovog tekstanau~ite kako izgleda lo{oplodwak za matice!

Stevo Gali}GALI]EV KALUP ZAMATI^WAKE 219Verujemo da }e vas ovajkalup kona~no ubediti daproizvodite mle~!

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..

KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee ..

Izdvajamo iz sadràja

194 PÊLAR, maj 2006.

Kao {to vidite, gomilaju se inicijativeza uspe{niju i sigurniju prodaju meda. Ovihdana je pedesetak na{ih p~elara posetilogr~ku kooperativu p~elara u gradu Nikiti.Iako su se razo~arali snagom p~eliwih za-jednica koje su videli, odu{evili su se or-ganizacijom i otkupnom cenom meda od 3,5evra. Ta vest zvu~i lepo. âk veoma lepo.Ali, zaboravqamo da Grci decenijama pre-plavquju Evropu informacijom da je wihovmed najboqi u Evropi. Zatim zaboravqamoda su oni ve} u Evropskoj Uniji, {to ne mo-ra ni{ta da zna~i, ali u ovom slu~aju zna~i,jer su u woj dugo i pametno rade. Mi bi smoèleli da svet zna za kvalitet na{eg meda,a da u takvu marketin{ku kampawu ne ulo-ìmo ni{ta. U jednom od prospekata po-sledweg kongresa Apimondije odrànog uDablinu pro{le godine, svoj med reklami-rala je samo jedna jedina zemqa – Turska.Nas naravno nije bilo. Jedino smo se pred-stavili kroz englesko izdawe na{eg P~ela-ra, gde se reklamirala jedina na{a firmakoja ima izvozni broj za izvoz meda u EU ikoja je dobila sertifikat za HACCP si-stem, Agrofrost iz Zavlake (015/692-144).Telefon sam vam dao iz samo jednog razloga.Pozovite ih i pitajte za{to masovno ne iz-voze med iz Srbije u EU. Iako ima vi{e raz-loga, glavni je niska cena od oko 1 evra, pore~ima vlasnika. Malo, re}i }ete. Jeste,ali nad tim ne vredi plakati. Zapitajmo seza{to je to tako. Mo`da zato {to mi èli-mo da nas neko drugi reklamira, da neko dru-gi pri~a po svetu o kvalitetu na{eg meda, daneko drugi uloì novac da bi mi prodalimed. To se ne}e desiti.

Znam, sada ve} {krgu}e zubima moj prija-teq Zvonimir Vasi} iz Leskovca, sada ~lanIO SPOS-a. Jer, on nikako ne voli da ~ujekako je svetska cena meda za nekoga niska, aza nekoga zadovoqavaju}a. Kaè da to netreba pri~ati p~elarima i pla{iti ih ili{ta ve}… A dokle da beìmo od istine?Dok drugi koriste priliku i prodaju Evro-pi svoj med, a ne na{? Dok tako ~ekamo i gu-bimo vreme, boqe bi bilo da {to pre shva-timo gde nam je pravi put. I odmah da kaèm,da ne bude zabune: to nije put nevi|enog pro-speriteta! Nego jedini, po{to drugog putanema. Hteli smo kapitalizam, imamo ga. Sa-da mu se treba prilagoditi. Da ne kaète da

sam pesimista ili tako ne{to, prene}u vamtekst iz rubrike Re~ urednika u ~asopisuPoqoprivredni list:

„Polako se vr{i diferencijacija na ko-

mercijalna i nekomercijalna gazdinstva.

Neki to vide kao diferencijaciju, a neki

kao raslojavawe. Verovatno je u pitawu i

jedno i drugo. Jedno kao pozitivan proces, a

drugo kao negativan. Bitno je shvatiti da

su oba nezaustavqiva i prepoznati sebe u

tome i na}i svoje mesto. [ta to zna~i?

To zna~i da onaj ko ima 3 hektara zemqe

ne}e se mo}i baviti ratarstvom. Dogodine

ni onaj ko ima 5 hektara, za tri godine ni

onaj ko ima 10 hektara, za nekoliko godina

ni 20 hektara ne}e biti dovoqno za ~istu

ratarsku proizvodwu. Granice se pomeraju

iz godine u godinu i samo onaj ko to bude mo-

gao da prati do nivoa dostizawa evropskih

farmera }e opstati. To je diferencijacija.

Isto tako to zna~i da onaj ko ima 20

ari malina, dogodine ne}e mo}i ìveti od

toga. Hektar jabuka, hektar vinograda, ju-

tro plastenika, 5 krava, 30 ovaca, 50 sviwa

u tovu. Za takve doma}ine smo govorili da

su imu}ni, a za godinu, dve od toga ne}e mo-

}i da se ìvi. Opsta}e onaj ko ukrupni pro-

izvodwu, pove}a prinose, uve}a stado, udru-

ì se, na|e trì{te. Ko to uspe dobi}e i

dràvne podsticaje, kredite, premije, re-

grese. I to je diferencijacija.

Ko ne uspe da uhvati prikqu~ak – propa-

{}e. To je raslojavawe. Surovo, ali istini-

to.

Za ove druge brigu }e preuzeti dràva.

Socijalni programi, pomo} stara~kim do-

ma}instvima i sl. Para naravno nema, pa ne

o~ekujte previ{e.

Dràva mora voditi svoju politiku.

Wu diktiraju finansije. Doma}e i strane.

Ove druge vi{e. Zato moète o~ekivati da

nakon registracije poqoprivrednih ga-

zdinstava, {to je postavqeno kao osnovni

uslov za pristup bilo kojoj vrsti dràvne

pomo}i, budu propisani i drugi uslovi (mi-

nimalna povr{ina pod nekim usevom za koju

moète ostvariti premiju, minimalan

broj junadi u tovu).

Re~ uurednika Misao meseca

Qudi koji tvrde da ne{to ne moè da

se uradi, ne treba da ometaju one

koji to ve} rade.

PÊLAR, maj 2006. 195

Za{to vam ovo sve pi{em na ovaj na~in?

Da bi shvatili procese koji se upravo de-

{avaju i koji }e se jo{ brè de{avati idu-

}e godine. Da shvatite {ta }e se desiti,

jer oni koji budu shvatali {ta se desilo,

za wih }e biti kasno. Zato, ako imate ma-

we od {ezdeset godina, ako èlite da se ba-

vite poqoprivredom, ako imate nasledni-

ke za svoju poqoprivredu, ne {pekuli{ite

oko registracije svog gazdinstva. Ve} da-

nas, ako se niste registrovali, vi za ovu

dràvu ne postojite kao poqoprivrednik,

ne moète ostvariti pravo na nijednu me-

ru za unapre|ewe poqoprivrede i sami ste

sebe diskvalifikovali iz utakmice. No,

sama registracija jo{ ne zna~i da }ete

uspeti i opstati. Ali, u mnogim zemqama

u na{em okruèwu, ba{ podsticaji za una-

pre|ewe poqoprivrede, premije i sli~no

predstavqaju ta~ku preloma na kojoj poqo-

privredna proizvodwa postaje rentabilna.

Zna~i, ako èlite da nastavite da se bavi-

te poqoprivredom, morate u}i u „ma{i-

nu“. A onda, neka vam je Bog u pomo}i. U~i-

te od boqih, radite vredno, donosite ra-

cionalne odluke. (Dipl. ing. Violeta Marge-

ti}, glavni urednik)“

Treba li da kaèm da ve}i deo gorwihnavoda vaì i za p~elarstvo. Vreme velikihprofita je iza nas. Poqoprivredna, pa ip~elarska proizvodwa, sve vi{e nosi}e zah-tev za ve}om i masovnijom proizvodwom (ve-}i broj ko{nica), mawom zaradom po jedini-ci proizvoda, a mawim, istim ili mo`da ve-}im prihodom (ako radite najboqe {to semoè) od sveukupnog rada. Zna~i, budu}nostje u ukrupwavawu p~eliwaka, niòj proiz-

vodnoj ceni meda, i ne{to niòj malopro-dajnoj ceni.

Znam ja dobro {ta }ete sada re}i. Re}i}ete da je med 2002. godine bio 250 dinara, alitar benzina 25 dinara. Sada je med 300 di-nara, a litar benzina 85 dinara. I {ta on-da? Vredi li da se svi okupimo naTerazijama i da pla~emo nad svojom sudbi-nom? Ne, mora}emo da traìmo re{ewa.Dok nije zaista uspeo, Henri Ford je ban-krotirao 5 puta, banke su mu svih 5 puta pro-davale porodi~nu ku}u. Ali je imao ciq iuspeo je. Imate li vi ciq, ili }ete i daqeda àlite svoju sudbinu? Procesi koji su utoku su sada nezaustavqivi. Otvorili smoPandorinu kutiju, a sada nam se ne svi|a{ta iz we izlazi. Mislili smo da je ta pri-~a samo mit, i da Pandora nije lo{e pro-{la. Izvinite {to sam ovo morao da vam ka-èm. Ali, ako posle ovog uvodnika staviteprst na ~elo i zamislite se, bar }u znati da}ete mi biti zahvalni kroz desetak godina.

Na sre}u, u celoj ovoj surovoj finansij-skoj analizi, postoji jedna svetla zvezda.Koja? Nikada i niko vam ne moè zabranitida gajite izvestan broj p~eliwih zajednicai da uìvate u wima. Ali, ako èlite da za-radite, e to je ve} druga pri~a koja zahtevamnogo upornosti, jo{ vi{e rada, a najvi{eznawa. Trudi}emo se da vam znawe ponudimokroz P~elar. Trudi}emo se da ubudu}e obja-vqujemo vi{e tekstova koji }e upu}ivati naekonomi~nije i racionalnije p~elarewe sasmawenim tro{kovima proizvodwe. Pozi-vamo sve one koji su u tome delimi~no ilipotpuno uspeli, da napi{u kako.

Po{tovani p~elari,

Na osnovu odluke IO SPOS-a, poklawamo vam nalepnice za unutra{we staklova{eg prevoznog sredstva (automobil, kombi, kamion). Ideja je da nalepnice

budu za{ti}ene od klimatskih uticaja, a da stalno svima govore da vozilo pri-pada p~elaru. U kompletu se nalaze i dve velike nalepnice sa natpisom„Prevoz p~ela“ koje treba zalepiti na plo~u providnog pleksiglasa i

pri~vrstiti na vozilo za selidbu ko{nica.

Ove godine }e svaki ~lan SPOS-a dobiti luksuznu ~lansku kartu kojom }e selegitimisati pred kolegama i potro{a~ima. Pozivamo predsednike dru{tava iudruèwa da se odmah jave sekretaru SPOS-a Predragu Martinovi}u na tele-fon 011/2458-640 kako bi aùrirali podatke zbog eventualne promene predsed-nika i dogovorili se oko preuzimawa ~lanskih karata za sve ~lanove SPOS-a u

wihovoj organizaciji.

196 PÊLAR, maj 2006.

Za mnoge p~elare, naro~ito za one kojiimaju mali broj p~eliwih dru{tava i kojip~elare stacionarno, bagremova pa{a je je-dina glavna pa{a i zato treba da je spremnoi dobro iskoriste. Osnovni faktori kojiuti~u na dobre prinose meda u ovoj pa{i, azavise od znawa p~elara su: – jako p~eliwe dru{tvo i pogodna starosnastruktura p~ela u wemu; – prisustvo matice u p~eliwem dru{tvu iistovremeno {to mawe otvorenog legla zavreme glavne pa{e ({to sa druge strane po-ve}ava rizik za rojewe);

– suzbijawe pojave rojevog nagona pre i zavreme glavne pa{e; – dovoqno medi{nog prostora sa izvu~e-nim sa}em; – dobra ventilacija za vreme glavne pa{e; – brojnost p~eliwih dru{tava na jednoj lo-kaciji i wihova udaqenost od glavne pa{e i – izbor odgovaraju}e tehnike p~elarewa uglavnoj pa{i.

Jako p~eliwe dru{tvo i kvalitetna sta-rosna struktura u wemu su bitni za dobreprinose. Svaki p~elar zna da samo jaka p~e-liwa dru{tva daju dobre prinose meda. Otome {ta je jako p~eliwe dru{tvo u na{im

PPIISSMMOO PP ^̂EELLAARRIIMMAA

ZZAA MMAAJJ

Slavomir Popovi}ul. Save Kova~evi}a br. 3811000 Beograd

PÊLAR, maj 2006. 197

uslovima p~elarewa postoje dva mi{qewa.Jedno, da je jako p~eliwe dru{tvo ono koje uglavnoj pa{i ima oko 60 000 p~ela. Drugo, daje jako p~eliwe dru{tvo ono koje ima45 000–50 000 p~ela u glavnoj pa{i. Oni ko-ji zastupaju mi{qewe da je optimalan brojp~ela u bagremovoj pa{i 45 000–50 000 p~e-la, polaze od ~iwenice da se sa na{om mati-com, u na{im uslovima p~elarewa, uglav-nom ne moè da obezbedi vi{e od navedenogbroja p~ela u jednoj ko{nici i da je taj brojp~ela dovoqan da se postignu visoki prino-si meda. Oni koji zastupaju mi{qewe da ja-ko p~eliwe dru{tvo u glavnoj pa{i trebada ima oko 60 000 p~ela, kao argumente navo-de da ono {to moè jako p~eliwe dru{tvo,ne moè slabije, a ve}i broj p~ela ne moèda smeta. U na{im uslovima p~elarewa ~e-sto za vreme bagremove pa{e mogu da nasta-nu lo{i vremenski uslovi, tako da je u tokudana za medobrawe dovoqno samo 2–3 satalepog vremena. Samo izuzetno jaka p~eliwadru{tva mogu da ostvare dobre prinose u ta-kvim uslovima. Prate}i iskustva p~elaraobjavqena u ~asopisu P~elar moè se uo~i-ti da najve}i broj p~elara smatra da jakap~eliwa dru{tva u glavnoj pa{i treba daimaju oko 60 000 p~ela. Zbog toga, trebalobi prihvatiti iskustva p~elara i primeni-ti odgovaraju}u tehniku p~elarewa kojaobezbe|uje da se na oko 15–20 dana do bagre-move pa{e p~eliwa dru{tva maksimalnorazviju i da tada imaju najmawe 10 ramova saleglom u LR ko{nici (ili 8 ramova u DB ko-{nici) da bi u bagremovu pa{u u{la sa do-voqno p~ela i ostvarila visoke prinose me-da ako su pa{ni uslovi povoqni.

Kvalitetna starosna struktura p~ela up~eliwem dru{tvu je zna~ajna za ostvariva-we dobrih prinosa meda u glavnoj pa{i. Ne-ki istraìva~i tvrde da u intenzivnoj pa{itreba da bude oko tri puta vi{e ku}nih p~e-la (starih najvi{e do 20 dana) od p~ela iz-letnica, a pri tihoj pa{i, u kojoj i izletni-ce vr{e poslove ku}nih p~ela (skladi{te-we nektara u sa}e, koje u jakoj pa{i obavqa-ju ku}ne p~ele – primateqice nektara), tre-ba da bude dva puta vi{e izletnica od ku}-nih p~ela. Iskustvo pokazuje da ako se predglavnu pa{u spoje npr. dva p~eliwa dru{tvasa po oko 30 000 p~ela, ili {to je jo{ nepo-voqnije, tri sa po oko 20 000 p~ela, bez ob-zira {to tako spojena p~eliwa dru{tvaulaze u glavnu pa{u sa oko 60 000 p~ela, odvisokih prinosa meda ne}e biti ni{ta, jer

starosna struktura p~ela u ovakvom dru-{tvu nije odgovaraju}a. P~elar ne moè daobezbedi odgovaraju}i odnos broja mladihp~ela i p~ela izletnica spajaju}i p~eliwadru{tva po svom naho|ewu, ne vode}i ra~u-na o fazama razvoja p~eliwih dru{tava.

Kvalitetna starosna struktura u p~eli-wem dru{tvu se postiè ako se p~eliwadru{tva zazime sa preko 20 000 p~ela, ako seu okviru optimalnog roka razvoja p~eliwihdru{tava za bagremovu pa{u (od kraja martado oko 25. aprila, ako bagrem cveta oko 10.maja) obezbede potrebni uslovi da maticaintenzivno polaè jaja i da u tom periodune bude blokirana, ako se na oko 40 dana preglavne pa{e i na oko 30 dana do sredineglavne pa{e, u sred legla prvo ubaci jedanram sa izvu~enim sa}em, a kroz 5–7 dana idrugi ram da ih matica {to pre zaleè i dase iz wih izlegu ku}ne p~ele i p~ele koje }epoklapati med.

P~elari koji su iz bilo kojih razlogapropustili priliku da im se p~eliwa dru-{tva dobro razviju za bagremovu pa{u saskladnom starosnom strukturom p~ela, po-~etkom maja (na 7–10 dana pre bagremove pa-{e) mogu u izvesnoj meri navedeni propustda ublaè, ako p~eliwa dru{tva poja~aju sa2–3 rama sa zatvorenim leglom i p~elama iako p~eliwa dru{tva za glavnu pa{u form-iraju (u LR ko{nici) kao na slici 1: – na podwa~i je plodi{te sa maticom, 1–2rama sa otvorenim leglom (ROL), 2 rama sasatnom osnovom (RSO), 4 rama sa izvu~enimsa}em (RISO), a ostalo su ramovi sa medomi polenom do zida ko{nice (RM–P); – iznad plodi{ta je mati~na re{etka sa le-tom, a na mati~noj re{etki je nastavak sapreostalim leglom; ako je p~eliwe dru{tvoveoma jako, kao tre}i nastavak se postavqapolunastavak;– p~ele koje se legu iz legla iznad mati~nere{etke koriste leto na mati~noj re{etki.

Prisustvo matice u p~eliwem dru{tvu i{to mawe otvorenog legla za vreme bagre-move pa{e bitno uti~e na visoke prinosemeda jer: – ako nema matice u p~eliwem dru{tvu zavreme glavne pa{e, instinkt za sakupqawenektara naglo opada, prekida se lu~ewe vo-ska i izrada sa}a, a negovawe legla je veomalo{e;– ako se na po~etku glavne pa{e odstranimatica i pusti da same p~ele odneguju mati-cu, prinos meda opada i za tre}inu;

198 PÊLAR, maj 2006.

– ako se na po~etku glavne pa{e stara mati-ca zameni mladom, prinos se u glavnoj pa{iznatno uve}ava (prema nekim autorima i do50%).

Prisustvo otvorenog legla u bagremovojpa{i direktno uti~e na smawewe prinosa,jer prisustvo otvorenog legla zahteva anga-òvawe znatnog broja p~ela koje onda neu~estvuju u sakupqawu i preradi nektara.Najboqe bi bilo da se za vreme bagremovepa{e omogu}i matici da nosi jaja kolikomoè ({to znatno uti~e na smawewe vero-vatno}e pojave rojevog nagona), a da istovre-meno bude {to mawe otvorenog legla u p~e-liwem dru{tvu. Ima vi{e tehnika p~elare-wa pomo}u kojih se to moè posti}i, a jednaod wih je prikazana na slikama 1 i 2. Ovomtehnikom se istovremeno smawuje i mogu}-nost pojave rojevog nagona pre i za vreme ba-gremove pa{e.

Prisustvo dovoqnog medi{nog prostorai praznog izvu~enog sa}a u bagremovoj pa{idirektno uti~e na ve}i prinos meda. Ve}imedi{ni prostor stimuli{e ve}i broj p~e-la da unose i prera|uju nektar. Ina~e, tre-ba voditi ra~una da p~ele razme{taju unetinektar na tri puta ve}oj povr{ini nego {toje to potrebno za sme{tawe meda. Praznosa}e stimuli{e p~ele na ve}i unos. Uvek jeboqe imati vi{ak, nego mawak izvu~enogsa}a u ko{nici. Za jedno jako p~eliwe dru-{tvo (u LR ko{nici) potrebno je obezbedi-ti 20–30 ramova sa izvu~enim sa}em. Trebaumereno izbegavati prisustvo satnih osno-va u medi{tu za vreme bagremove pa{e jer: – najve}i broj p~ela ima razvijen nagon sa-kupqawa nektara pa slabije sakupqaju po-len i zbog toga je izvu~eno sa}e za vremeglavne pa{e slabijeg kvaliteta zbog nedo-voqne koli~ine polena;

– ako se u medi{tu nalazi oko jedne tre}i-ne satnih osnova, prinos meda je mawi zaoko 10%, ako je u medi{tu oko polovine sat-nih osnova, prinos meda je mawi za oko 30%,ako su u medi{tu prete`no satne osnove,prinos meda je mawi i do 50%.

Praksa pokazuje da se daqi unos nektarasmawuje i do 30% ako se iznad punog medi-{ta doda prazno medi{te, jer ve}e koli~i-ne prisutnog meda deluju destimulativno nasakupqa~ki instinkt p~ela. Ne{to je boqasituacija ako se ispod punog medi{ta pod-metne prazno medi{te. Najboqe je kada sepuno medi{te (usred bagremove pa{e) skla-wa sa ko{nice i stavqa na pomo}no, ili ne-ko drugo p~eliwe dru{tvo da p~ele zatvoremed, a iznad plodi{ta stavi prazno medi-{te, ako za tako ne{to postoji mogu}nost.

Ventilacija u bagremovoj pa{i zna~ajnouti~e na ve}e prinose. U nektaru ima dostavode. Kako se od tri dela nektara dobija je-dan deo meda, p~ele treba da odstrane veli-ku koli~inu vode iz nektara. U prva 24 satap~ele moraju da odstrane preko 50% vode iznektara (da se nektar ne bi ukiselio). To jeveliki napor za p~ele, ali im u tome p~elarmoè mnogo pomo}i ako sva leta na ko{ni-ci {irom otvori, ako pojedine nastavke po-meri unapred ili unazad za oko 1 cm, akokrov podigne na jednu stranu itd.

Uticaj blizine pa{e i brojnost p~eli-wih dru{tava na odre|enoj lokaciji u veli-koj meri uti~e na prinose meda. Ako je ra-stojawe bagremove pa{e mawe od jednog ki-lometra, prinos meda je dobar. Sa porastomrastojawa (do oko 3 kilometra) prinos medaznatno opada. Ako je pa{a slabija, trebarasporediti do 30 ko{nica na jednom mestu,ako je pa{a sredwa, do 50, a ako je pa{a veo-ma jaka, maksimalno 100 ko{nica.

P~eliwaci ko-ji se nalaze na ra-stojawu ve}em od1,5 kilometara neuti~u na prinosmeda na posmatra-nom p~eliwaku,bez obzira na kva-litet pa{e.

Izbor odgova-raju}e tehnike p~e-larewa u bagremo-voj pa{i je vaànne samo da bi seostvarili visoki

Slika 1. [ema pripreme

p~eliweg dru{tva za bagremovu pa{u

prinosi meda, ve} i da bi se u zna~ajnoj meriotklonila opasnost od pojave rojevog nago-na. Zato, kad bagrem zamedi, preporu~uje seda se p~eliwe dru{tvo preuredi kao {to jeprikazano na slici 2: – u plodi{tu je matica sa jednim ramomotvorenog legla, 2 rama sa satnom osnovomlevo i desno od legla, 5 ramova sa izvu~enimsa}em i 2 rama sa medom i polenom; – iznad plodi{ta je mati~na re{etka sa le-tom, a iznad we je medi{te sa devi~anskimsa}em; u sredini medi{ta su 2 rama sa zatvo-renim leglom (iz kojih izlaze mlade p~ele)koji znatno stimuli{u p~ele na intenziv-nije sakupqawe nektara; – iznad medi{ta je nastavak sa prete`no za-tvorenim leglom iz kojeg }e se le}i sve ve-}i broj mladih p~ela koje }e odràvati sna-gu p~eliweg dru{tva za vreme bagremove pa-{e;– u toku bagremove pa{e vr{i se kontrolamedi{ta da bi se blagovremeno dodalo novo(prazno) medi{te ispod skoro punog posto-je}eg medi{ta.

Ako se na po~etku bagremove pa{e izvr-ca ili odstrani sav med iz ko{nice (koji sesa~uva za prihranu p~ela), kod p~ela }e seispoqiti sakupqa~ki instinkt u bagremo-voj pa{i. Ako se istovremeno u medi{tu na-lazi devi~ansko sa}e, dobi}e se ~ist bagre-mov med.

Formirawem p~eliweg dru{tva za ba-gremovu pa{u kako je prikazano na slikama1 i 2 postiè se da matica u plodi{tu moèda polaè jaja za sve vreme trajawa bagremo-ve pa{e, da za vreme bagremove pa{e u plo-di{tu bude relativno malo otvorenog le-gla, da iznad mati~ne re{etke (sa letom)p~ele ose}aju prisustvo matice ispodmati~ne re{etke, a u medi{te ulaze (iiz wega izlaze) na leto na mati~noj re-{etki, da opasnost od pojave rojevognagona prakti~no ne postoji.

Treba ista}i da }e u bagremovoj pa-{i biti vi{e prinosa ako je leto namati~noj re{etki ve}e, a leto na pod-wa~i mawe. Tako|e, unos nektara bi}eve}i ako ima vi{e zatvorenog legla.Zbog toga se p~elarima sa mawim bro-jem p~eliwih dru{tava preporu~uje dana po~etku bagremove pa{e, kad izplodi{ta preve{avaju u gorwi nasta-vak (iznad medi{ta) sve preostalo le-glo, otvoreno leglo zamene sa zatvore-nim leglom iz pomo}nih dru{tava.

U drugoj polovini bagremove pa{e svakop~eliwe dru{tvo pripremqeno za bagremo-vu pa{u kao {to je prikazano na slici 2 mo-è da bude odgajiva~ko dru{tvo za uzgoj kva-litetnih mati~waka ako se ono dodatnopripremi na slede}i na~in: – u sredinu gorweg nastavka (sa preostalimleglom) na 5–6 sati pre presa|ivawa larvistave se 2 rama sa otvorenim leglom iz plo-di{ta, ili iz pomo}nog dru{tva, a levo idesno od wih stavi se po jedan ram sa pergom,a preostali ramovi su sa medom; – na 2–3 sata pre presa|ivawa larvi napra-vi se mesto izme|u dva rama sa otvorenimleglom za ram sa presa|enim larvama; – kroz 2–3 sata izme|u dva rama sa otvore-nim leglom stavi se ram sa jednom letvicomna kojoj su 12–15 mati~nih osnova sa presa-|enim larvama; – u gorwi nastavak do zida ko{nice posta-vi se ram sa satnom osnovom, ili ram gra|ev-wak, da mlade p~ele na wima izvla~e sa}eumesto da to ~ine izme|u mati~waka.

Od trenutka presa|ivawa larvi obave-zno prihrawivati p~eliwe dru{tvo ujutrui uve~e sa po 200–300 grama sirupa (med i vo-da, 1:1) sve dok se mati~waci ne zatvore (4–5dana).

Kroz 10 dana od vremena presa|ivawalarvi bi}e najmawe desetak kvalitetnihzrelih mati~waka u gorwem nastavku sa ko-jima se mogu formirati nova p~eliwa dru-{tva. Za sve to vreme p~ele }e nesmetano sa-kupqati nektar u medi{tu i prera|ivati gau med.

PÊLAR, maj 2006. 199

Slika 2. [ema pripreme

p~eliweg dru{tva na po~etku

bagremove pa{e

Osobe koje èle da po~nu da se bave p~e-larewem ne treba odmah da nabavqaju veli-ki broj p~eliwih dru{tava. Za po~etak p~e-larewa sasvim je dovoqno 3–5 ko{nica. Nevaqa po~iwati ni samo sa jednom ko{ni-com, jer su gre{ke pri radu mogu}e, pa istradawe po nekog p~eliweg dru{tva, pogo-tovu u toku zime. Ako se po~etniku desi damu jedino dru{tvo neizimi, wemu je ondastradalo 100% p~eli-waka, pri ~emu naj~e-{}e nastaje veliko raz-o~arewe, i te{ko odlu-~ivawe za novi po~etakp~elarewa. Ili, akoimamo samo jedno p~eli-we dru{tvo, pa ono iznekih razloga oslabi,nemamo ga ~ime pomo}i,na primer ramom zreloglegla i p~elama, {tonije slu~aj kada po~iwe-mo p~elarewe sa neko-liko ko{nica.

Kada smo ~vrsto re-{ili da po~nemo da sebavimo p~elarewem,treba u toku zime iliranije s prole}a, da na-bavimo kvalitetne ko-{nice, najboqe nove.Ko{nice treba da su od-govaraju}e ofarbane i krovovi op{ivenilimom. Poèqno je da na plodi{tima buduugra|ene ru~ice za lak{e no{ewe ko{nica.Bez obzira za koji tip ko{nica smo se odlu-~ili, sve one treba da budu potpuno istekonstrukcije i prilago|ene za seobu.

Pored ko{nica treba nabaviti i ostalineophodan pribor. Da bismo i pomo}nikupri pregledawu dru{tava obezbedili za-

{titu, treba nabaviti dva p~elarska {e{i-ra i dva para za{titnih rukavica. Umesto{e{ira boqe je obezbediti p~elarsku blu-zu sa {e{irom, koji sa we moè da se skida.Dimilica, p~elarski no` i ~etka su tako|eneophodni pri p~elarewu. Treba obezbedi-ti i materijal za sagorevawe u dimilici.

Pored navedene opreme i pribora, za po-~etak }e nam trebati ijedan kalem ìce zaoì~avawe ramova, dva-desetak satnih osnovaodgovaraju}ih dimenzijai `vrk, obi~an ilielektri~ni, za utapaweìca u satne osnove, kaoi {ilo ili bu{ilica zabu{ewe rupa u bo~nimletvicama ramova, zaprovla~ewe ìca. Prvesezone p~elarewa trebase uzdràti od poùdeza ce|ewem meda. Prvegodine treba da se tru-dimo da {to boqe upo-znamo ìvot p~eliwegdru{tva i tehniku p~e-larewa i da p~ele {tovi{e zavolimo.

Neiskusni po~etni-ci te{ko }e se sna}i sajakim p~eliwim dru-{tvima, ako ih nabave

pre bagremove pa{e, s namerom da odmahocede med. Pa jo{ ako ta pa{a omane, etoopet velikih razo~arewa. A jaka dru{tva uto vreme su mnogo skupqa od ne{to kasnijihrojeva.

P~elarewe moè da se zapo~ne nabavkomprirodnih ili jeftinijih paketnih rojeva iwihovim sme{tawem u ko{nice sa ramovi-ma u kojima su ugra|ene satne osnove. Ali,

200 PÊLAR, maj 2006.

SSA KA KOOLLIIKKO PO P ^̂EELLIIWWIIHH

DDRRUU[[TTAAVVA,A,

KAKADA I KAKDA I KAKO ZO ZAAPPOÔÊETTII

PP ^̂EELALARREEWE?WE?Veroqub Umeqi}

ul. êde Dulejanovi}a br. 33, Kragujevac(034) 362-879, (063) 814-80-80

[email protected], www.umeljic.com

neiskusnim po~etnicima, najboqe je da p~e-larewe zapo~nu dobrim rojevima na ramovi-ma, odmah posle bagremove pa{e, odnosnokrajem maja – po~etkom juna meseca. Rojevitreba da budu na 5 ramova, od ~ega su 3 ramapuna legla u svim stadijumima, a na po jed-nom krajwem ramu treba da ima hrane – po-lena i meda. Povr{ine sa leglom treba dabudu gusto pokrivene p~elama raznih dobastarosti, odnosno da ima najmawe 1 kg(10 000) p~ela i da bude prisutna mlada (izte godine) kvalitetna oplo|ena i obeleè-na matica, koja je ve} pronela. Na svim ra-movima treba da ima ukupno oko 3 kg hrane.

Rojeve treba nabaviti od iskusnog p~e-lara, sa p~eliwaka koji je od po~etni~kogudaqen najmawe 15 km, kako bi se u wima sa-~uvale sve p~ele izletnice.

Dogovorenog dana u popodnevnim satima,treba odvesti prazne ko{nice, bez poluna-stavaka, na p~eliwak isporu~ioca rojeva.Odmah treba premestiti rojeve iz wegovih una{e ko{nice. Wegovu ko{nicu skidamo sapostoqa i stavqamo je iza, na prevrnutikrov, a na{u otvorenu ko{nicu stavqamo napostoqe. Zatim isporu~ilac rojeva vadi re-dom ramove sa p~elama iz wegove ko{nice istavqa ih na istu poziciju u na{u ko{nicu.Poèqno je da se pri tome matica prona|ena ramu i pokaè kupcu. Kada su svi ramovipreme{teni u na{u ko{nicu treba u wuzbrisati i p~ele sa poklopne daske, podwa-~e i zidova plodi{ta u kome je roj bio. Ra-move treba staviti do ju`nog zida ko{nicei u~vrstiti ih da se ne pomeraju pri tran-sportu. Dovoqno je po jedan mali ekser zaku-cati pored u{ica satono{a krajwih ramovai na sredini ivice jedne bo~ne letvice.

îm predve~e prestane doletawe p~ela,leta ko{nica sa rojevima zatvaramo. Pod-razumeva se da ko{nice imaju obezbe|enu

ventilaciju, odnosno dotok sveèg vazduhado p~ela. U ovom slu~aju nije neophodno ko-ristiti zbeg, jer p~ele imaju na raspolaga-wu prazan prostor pored ramova.

Ko{nice sa rojevima treba odmah utova-riti u prevozno sredstvo i odvesti ih nana{ p~eliwak. Tu ih postavqamo na pripre-mqena postoqa i posle petnaestak minuta,dok se p~ele smire od seobe, otvaramo leta.

I tako oformismo p~eliwak i postado-smo p~elari. Neka je sa sre}om!

Nega i razvoj rojeva

Rojevi }e se najboqe razvijati na dobrojnektarsko-polenskoj pa{i. U nedostatku do-bre pa{e treba ih stimulativno prihrawi-vati, najboqe svako ve~e sa po 300 g {e}er-nog sirupa, sve dok se pa{a ne pojavi.

Odmah po preuzimawu rojevima treba do-dati po jedan ram sa satnom osnovom, sta-vqaju}i ga izme|u ramova sa leglom. îm tajram p~ele izgrade i matica ga zaleè, doda-jemo slede}i, tako|e izme|u ramova sa le-glom, ali ne pored prethodno dodatog. U me-|uvremenu roj ja~a, pove}avaju se povr{inelegla i broj p~ela. Kada i drugi dodati ramp~ele izgrade i matica ga zaleè, dodajemoslede}i, u sredinu legla.

Kada je godina povoqna rojevi mogu doavgusta da izgrade najmawe po 5 novih ramo-va i da se leglo razvije na po 6–7 ramova,

{to u to doba predstavqa ja~e razvijenodru{tvo, u kojem }e sada biti ukupno 10 ra-mova.

Tokom avgusta meseca treba obratitipa`wu na obezbe|ewe rezervi hrane, po-trebne za uspe{no prezimqavawe i raniprole}ni razvoj dru{tava. Ako u tom mese-cu nema zna~ajnijeg unosa nektara iz priro-de, dru{tvima treba prihrawivawem pomo-}i da obezbede odgovaraju}u zimnicu.

PÊLAR, maj 2006. 201

U glavnoj pa{i proizvo|a~i te~nog medane idu na proizvodwu voska, jer bi u suprot-nom prinos meda bio mawi. Me|utim, proiz-vo|a~i meda u sa}u, da bi ostvarili svoj ciqmoraju da idu na oba proizvoda istovremeno.Ovo se postiè simulirawem rojewa gde sekoristi energija roja. Sli~nu ideju za pro-izvodwu i te~nog meda dao je prof. dr Slobo-dan Miloradovi} u aprilskom P~elaru za2004.

Koriste}i dotada{wa nau~na saznawa,principe nove tehnike proizvodwe meda usa}u postavio je p~elar George S. Demuth, iobjavio ih 1919. godine u Farmerskom bil-tenu br. 1039. Po wemu, 6–8 nedeqa pre glav-ne pa{e dru{tva treba maksimalno razvija-

ti, a zatim pred pa{u plo-di{te smawiti sa dva

na jedno LR telo. U wega koncentri{e p~e-le i leglo, i prekida kontinuitet zalegawaodstrawuju}i maticu za period od 10–15 da-na. Ovaj prekid zalegawa J. Hogg je kasnijesmatrao su{tinskim i nazvao ga magi~nikur{um. Posle ovoga, dodavawem mlade ma-tice, dru{tvo }e poletno raditi kao noviroj i ne}e se rojiti te sezone.

Na osnovu ovih principa, simulirawemstawa u jednoj ve} izrojenoj ko{nici bez gu-bitka p~ela, danas u Americi postoje dvametoda proizvodwe meda u sa}u, koji noseimena po svojim autorima (E. E. Killion i J.A. Hogg).

Kilionov metod

Kilion i sinovi su u Americi najpozna-tiji proizvo|a~i meda u sa}u sa tradicijomdugom oko 90 godina. @ive u dràvi Ilino-is i p~elare sa 1 000 dru{tava. Wihov metodje opisan u kwizi „Med u sa}u“, a izvode ga

za to prilago|enom opremom. U prole}e, nekoliko ne-

deqa pre glavne pa{e (kadase ustale vremenske prilike)svakih sedam dana vr{e zame-nu mesta plodi{nih tela. Saovim se postiè brì razvoji ravnomeran raspored legla

u oba tela, a ovo je i meraprotiv rojewa u tom

periodu. Na 12 da-na pre glavne

pa{e, si-mulirajurojewe.

R a d o -vi p~elara

prikazani su utabeli, koju sam

napravio na osnovu

PPRROOIIZZVOVODWDWAA

MMEEDADA UU SSAA]]UU

SSIIMMUULLIIRRAAWEMWEM

RROOJEJEWWAAMrkailo \ura|

ul. Maksima Gorkog br. 2/1518000 Ni{

(018) 49–331

202 PÊLAR, maj 2006.

Bele

satne

osnove

za med

u sa}u

podataka izKilionovekwige.

K o n -centracijup~ela i le-gla u na~e-lu vr{i utelu koje sezateklo go-re i nadwim }e se(na rodi-teqskoj pod-

wa~i) proizvoditi med u sa}u.Telo koje se zateklo dole sa ostatkom leglai ne{to p~ela, postavqa se na posebnomesto u p~e- liwaku i od le-gla tri dru{tvapravi no-vo dru-{ t v oza vr-c a n imed.

Ukolikogradwa mati~wakanije po~eta uz prisustvomatice, p~ele ih obavezno gra-de po uni{tavawu iste.

U toku narednih 12 dana p~elar 4 putaotvara ko{nicu. Pri svakom pregledu ru{izapo~ete mati~wake.

Dvanaestog dana skoro svo leglo je po-klopqeno i tada dodaje novu maticu. Kadaona po~ne da leè, oìvqava aktivnost dru-{tva. Ovu aktivnost Kilion opisuje: „Kada

matica po~ne da leè, p~ele joj prave pro-

stor prenose}i med iz }elija plodi{ta u

medi{te. Stvarawem prostora za zalega-

we mladoj matici, rad u medi{tu prakti~-

no EKSPLODIRA“.Kilionovi koriste opremu koja je pode-

{ena tako da omogu}ava dobru ventilaciju,kako bi sekcije meda u sa}u bile potpunokompletirane. Koriste duboku (Milerovu)podwa~u, ~ija je unutra{wa dubina 5,6 cm.Ona leti obezbe|uje ventilaciju, a zimiuti~e na to da ne do|e do bu|awa sa}a. Plo-di{ta su dimenzija desetoramnih LR tela,ali u wima drè samo po 9 ramova i sa svakestrane po jednu pregradnu dasku koju naziva-ju prate}om daskom (sli~no kao {to radi

Branislav Karleu{a, p~elar iz Beograda –

primedba urednika). Nastavci sa sekcijamasu iste duìne, ali je {irina mawa za oko6 cm, jer sadrè 7 sekcija i dve prate}e da-

ske. P~ele iz medi{ta preteruju kori-ste}i beàlicu, a za vreme veli-

kih vru}ina, dru{tvimakoja nisu u hladu do-

daju nasta-vak (ne-{ t okao na{zbeg) sa

nekolikomalih za-

m r e ` e n i hotvora.

Na kraju sezone medi{tase skidaju, vra}a odu- zeto plodi-{no telo i u tom poloàju dru{tva ostajupreko zime.

PÊLAR, maj 2006. 203

DaniPrisustvo

maticeRadovi p~elara

Stavqamedi{ta

Datumi poKilionu

0. danSimulirarojewe uzprisustvo

matice (traje4 dana)

– Smawuje plodi{te sa 2 na 1 LR telo,gde koncentri{e p~ele, leglo imaticu– Ako na|e mati~wake, uni{tava ih

stavqa 1.medi{te

4. jun

4. dan– Uni{tava staru maticu (uklawa)– Uni{tava na|ene mati~wake

– 8. jun

Simulirarojewe bezprisustva

matice (traje8 dana)

8. dan – Uni{tava na|ene mati~wakestavqa 2.medi{te

12. jun

12. dan – Uni{tava na|ene mati~wake– Dodaje mladu maticu (mati~wak)

– 16. jun

204 PÊLAR, maj 2006.

I ovog prole}a, kao i prethodnih, ostaoje izvestan broj praznih ko{nica. Osnovnirazlozi za gubitke su varoa i nozemoza. Dabi pojasnio situaciju, opisa}u {ta se de{a-valo na mom p~eliwaku od avgusta do krajaoktobra, kao i na ostalim p~eliwacima umom okruèwu.

Odmah nakon suncokretove pa{e, posle1. avgusta, zapo~eo sam zadimqavawe dru-{tava protiv varoe. Ovaj ciklus dimqewanije dao zadovoqavaju}e rezultate, izbroja-no je do 50 opalih varoa po dru{tvu. Slede-}i ciklus dimqewa zapo~et je oko 10. sep-

tembra i na moje veliko iznena|ewe izbro-jan je ve}i broj otpalih parazita, u nekimdru{tvima i do 500. Tek u tre}em ciklusudimqewa, koji je obavqen krajem oktobra,broj opalih varoa je bio u granicama tole-rancije. Iz ovog moèmo zakqu~iti da je va-roa bila u zatvorenom leglu, a kako se leglosmawivalo varoa je ostajala na p~elama te jemasovno padala pri zadimqavawu. Posle iz-nurenosti p~ela varoom, nadoveè se noze-moza, te u prole}e moèmo da o~ekujemo gu-bitke.

PPRRIIPPRREMA ZEMA ZA BA BAAGRGREMOEMOVVUU

I SI SUUNNCCOOKKRREETTOOVVU PA[U PA[U IU I

PPRROOIIZZVOVODWDWA RA RAANNIIH RH ROOJEJEVVAA

Ro|en je 1935.

godine u Vla{kom

Dolu. P~elari od

1961. godine. Tre-

nutno ima 180

dru{tava u LR

ko{nicama.

Milutin Stevanovi}ul. Omladinska br. 15

11420 Smederevska Palanka (026) 318-002

Po~etkom januara svako dru{tvo dobiloje po jednu {e}erno-mednu poga~u. Ovako ra-no davawe poga~a primewuje se radi sigur-nosti, ako neko dru{tvo ranije potro{imednu kapu. Poga~u dru{tva obi~no tro{eod tre}e dekade januara pa nadaqe. U drugojdekadi februara dodajem drugu poga~u u ~i-jem se spravqawu, pored {e}era i meda, ko-risti i kvasac, soja, forsapin i drugo. Evosastojaka poga~e koju sam spravqam: 50 kg{e}era u prahu, 3,5 kg meda, 3 kg pekarskogkvasca (6 funti), 1 kg sojinog bra{na,100 ml vo}nog sir}eta, Nozecid po uputstvuproizvo|a~a, Forsapin po uputstvu proiz-vo|a~a, voda po potrebi.

Nakon dodavawa druge poga~e koja jeoplemewena stimulansima, p~ele je inten-zivno koriste, a samim tim boqe hrane ma-ticu koja svakim danom sve vi{e i vi{e po-laè jaja. Dru{tva dobro utopqavam foli-jom i ostavqam da miruju sve do po~etka cve-tawa xanarike. Za to vreme matica je zale-gla 4–5 ramova. Kada se pojave prvi cvetovixanarike i kajsije okre}em nastavke sa le-glom za 180°, ne diraju}i utopqavaju}i mate-rijal. Po{to se u to vreme leglo nalazi na4–5 ramova, ali samo u predwem delu, a u zad-wem delu je med koji p~ele ne trpe do leta,one ga intenzivno raznose po praznim }eli-jama sa}a, a samim tim tro{e vi{e hrane zasopstvene potrebe, te jo{ boqe hrane mati-cu i pospe{uju je da vi{e polaè leglo.

Kada je xanarika u punom cvatu, dodajemopo jednu satnu osnovu izme|u rama sa leglomi rama sa polenom. Ovu priliku, kada otva-ram ko{nice, koristim da dodam i tre}u po-ga~u. Posle 3–4 dana dodajem drugu satnuosnovu, a prethodno dodatu stavqam u sredi-nu legla da bi je matica potpuno zalegla.

Za vreme cvetawa ostalog vo}a (tre{wa,vi{wa, kru{ka, jabuka) i daqe dodajem sat-ne osnove, ali sada u sredinu legla, ako pri-tom vremenska prognoza kaè da }e naredna2–3 dana biti lepo vreme. Ramove sa medomkoje vadim iz plodi{ta malo ogrebem p~e-larskim noèm i stavqam ih u dowi nasta-vak ispod legla da bi ga p~ele iz wega pre-bacile u gorwi nastavak jer ne trpe med is-pod legla. I ovo je jedan od na~ina stimuli-sawa matice da polaè vi{e jaja.

Od po~etka cvetawa vo}a, pa sve do po-~etka cvetawa bagrema, i pored toga {toimaju poga~e, svako drugo ve~e vr{im pri-hranu sa sirupom uz dodatak Forsapina ilikobalta.

Kada je vo}e u punom cvetu i kada je tem-peratura najmawe 16 °C, pristupam detaq-nom pregledu dru{tava da bih ocenio kvali-tet i koli~inu legla. Sve zapisujem u bele-`nicu u kojoj dru{tva kategori{em u trigrupe: jaka, sredwa i slaba. Slede}eg dana iztre}e grupe (slaba dru{tva) vadim po jedanram zatvorenog legla bez p~ela i dodajem uko{nice iz sredwe grupe. Sada su dru{tvaprve i druge grupe opredeqena za bagremovupa{u. Posle 7–8 dana ponovo iz tre}e grupeuzimam po jedan ram zatvorenog legla, tako-|e bez p~ela i dodajem najslabijim dru{tvi-ma iz prve ili druge grupe koja su malo za-stala u razvoju. Na ovaj na~in sam dobio 2/3dru{tava koja }e se potpuno razviti za ba-gremovu pa{u.

Formirawe odgajiva~kih dru{tava(startera)

Za vreme ovih prole}nih radova pratimrazvoj 4–5 dru{tava koja se najboqe razvija-ju i iz dva najboqa dru{tva isecam kvadratesa}a sa zatvorenim leglom, stavqam ih u za-mrziva~ da preno}e kako bi leglo uginulo.Slede}eg dana ih vra}am u ramove na mestagde su odse~eni, zatvaram ko{nice i pratimdru{tvo koje prvo o~isti uginulo leglo (de-

taqnije o ovom postupku moète pro~i-

tati u P~elaru za januar 2006. na 17. stra-

ni – primedba urednika). Dru{tvo koje toprvo uradi je dru{tvo iz koga uzimam larveza mati~wake. Ove radwe se obavqaju za vre-me cvetawa jabuke.

Kada jabuke budu u punom cvetu, pristu-pam formirawu odgajiva~kog dru{tva naslede}i na~in. Iz pomo}nih dru{tava va-dim po jedan ili dva rama zatvorenog leglasa p~elama bez matice, vode}i ra~una da ihne oslabim mnogo, i stavqam ih u unapredpripremqen nastavak. Nastavak punim do 8ramova legla, a sa strane su po jedan ram samedom i polenom. Nastavak stavqam na novupodwa~u, a preko nastavka poklopnu daskusa ugra|enom hranilicom, potom ide uto-pqavaju}i materijal i na kraju krov. Star-ter svako ve~e prihrawujem. êtvrtog danaotvaram starter i svaki ram pregledam, dali su zapo~eti mati~waci. Ako mati~wakaima, uni{tavaju se po{to se iz wih prethod-no izvadi mle~. Osmog ili devetog dana iza-}i }e skoro svo leglo i bi}e mno{tvo mla-dih p~ela koje su sposobne da odgaje 20 ma-ti~waka. Devetog dana od formirawa star-tera, otvaram ga, vadim jedan ram iz koga je

PÊLAR, maj 2006. 205

leglo iza{lo, a ako takvog nema, onda vadimram sa medom, a ostale ramove grupi{em ta-ko da u sredini nastavka ostavim mesto zaram sa materijalom za mati~wake. Nastavakpotom zatvaram i naredna 3–4 sata pripre-mam materijal za mati~wake (presa|ivawelarvi, Jenter, Alejeva ili druga metoda).Kada otvorimo starter da bismo dodalipripremqeni materijal, vide}emo da sumlade p~ele potpuno popunile prazan pro-stor svojim telima. Polako dodajemo pri-premqeni materijal koji p~ele vrlo radoprihvataju. Po{to se ovaj materijal dodajekada je jabuka ve} precvetala, kod nas nastu-pa bespa{ni period sve do cvetawa bagrema.Startere bi trebalo zato prihrawivatisvako ve~e sa pola litra sirupa (med rastvo-ren u toploj vodi).

Kada sam u startere ubacio materijal zamati~wake, u proizvodnim dru{tvima imanajmawe 8 ramova legla. Tada otpo~iwempripremu za suncokretovu pa{u. Otvaramko{nicu i traìm maticu koja je obi~no ugorwem nastavku, a kada je prona|em, ram samaticom stavqam na stranu dok ne „preure-dim“ ko{nicu. Iz doweg nastavka vadimprazne ramove, ili one sa po malo meda (oko5–6 ramova) i sada u sredinu doweg nastavkastavqam ram sa maticom, a iz gorweg nastav-ka vadim jo{ dva rama sa otvorenim leglomi stavqam do rama sa maticom, zatim sastrane po jednu satnu osnovu, do zidova poram sa medom, a ostatak popunim izgra|enimsa}em. Na dowi nastavak stavqam Hanema-novu re{etku, pa nastavak sa zatvorenim le-glom koje se nalazi u sredini tog nastavka,prazne ramove iz doweg nastavka, a vi{akramova stavqam u magacin kao rezervu. Pre-ure|enu ko{nicu svako ve~e prihrawujem{e}ernim sirupom. êtvrtog dana je otva-ram i prekontroli{em da li u gorwem na-stavku ima zapo~etih mati~waka, a ako ihima razorim ih, a da prethodno iz wih izva-dim mle~. Narednih dana ko{nice ne otva-ram, sve dok ne po~nem dodavawe mati~waka.Dan pre nego {to }u dodati mati~wake, ko-{nicu preure|ujem tako da skidam gorwinastavak kao i Hanemanovu re{etku. [ta sedesilo u dowem nastavku? Po{to je dru{tvou usponu (pritom je i svako ve~e prihrawi-vano), matica je zalegla skoro ceo nastavak,pa na ovaj nastavak stavqam polunastavakpopuwen sa delimi~no izgra|enim sa}em, ana polunastavak stavqam Hanemanovu re-{etku. Na wu dolazi nastavak sa izgra|e-nim sa}em, a na wega stavqam pregradnu da-

sku sa otvorenim letom za gorwi nastavak,pa nastavak sa izlaze}im leglom. Slede}egdana otvaram ko{nicu i procewujem kolikoje mladih p~ela ostalo u gorwem nastavku ikoliko je jo{ ostalo zatvorenog legla. Akoprocenim da ima dosta p~ela, istresem ih udowe dru{tvo jer u gorwem nastavku ne bitrebalo da bude mnogo p~ela, dovoqno je vr-lo malo, dovoqno da odgaji maticu. Sada uovaj nastavak na ram sa leglom ugra|ujemzreo mati~wak iz koga }e za vreme bagremo-ve pa{e iza}i matica, oplodi}e se i po~etisa zalegawem jaja. Ako je pa{a dobra, dowemdru{tvu dodajem jo{ jedan polunastavak.

Odmah po{to se mati~waci iskoriste,iz startera se dodaje nov materijal za dobi-jawe slede}eg ciklusa mati~waka koji }esti}i krajem bagremove pa{e i doda}u ih ta-mo gde nema matica iz prethodnog ciklusa, aostatak za formirawe rojeva od pomo}nihdru{tava. Kada se u rojevima oplode mati-

ce, rojeve poja~avam sa po kojim ramom zre-log legla iz pomo}nih dru{tava. Kada izstartera uzmem drugi ciklus mati~waka, ustarteru obavezno ostavim jedan ili dva ma-ti~waka i od wega }e se do jeseni razvitidobro dru{tvo. Ako se nukleusi i pomo}nadru{tva u toku leta redovno neguju, do jese-ni }e biti dobro razvijena dru{tva, sposob-na da preìve zimu. Sada se vratimo proiz-vodnim dru{tvima.

Priprema za suncokretovu pa{u

Posle zavr{etka bagremove pa{e, dowadru{tva su postigla svoj maksimum razvoja.Da se odmah posle vrcawa meda dru{tva nebi izrojila, umesto pregradne daske izme|udoweg dru{tva i mlade matice koja je ve} za-legla najmawe jedan ram, stavqam Snelgro-vu dasku na kojoj otvaram gorwa predwa leta

206 PÊLAR, maj 2006.

Samo {to nije!!!

(daska ima ì~anu mreù 3×3 mm). Poslepar dana, kada se mirisi matica izjedna~e,pristupam preure|ewu ko{nice. Po{to samprethodno pripremio rezervnu podwa~u, nawu stavqam gorwi nastavak sa mladom mati-com, a zatim nastavak popuwen izgra|enimramovima u kome je i „ram hranilica“ ispu-wena malo re|im {e}erno-mednim testom.

Po{to prethodno uklonim staro dru-{tvo, na wegovo mesto stavqam dru{tvo sanovom podwa~om gde na drugi nastavak sta-vqam pregradnu dasku sa otvorenim letom,pa nastavak sa starom maticom i puno legla,a preko toga polunastavak koji je ve} bio usastavu starog dru{tva i poklopnu dasku saugra|enom hranilicom. [ta se sada de{ava?Sve izletnice iz starog dru{tva }e se vra-titi na dowe leto kod mlade matice. Po{toje mlada matica u punom zamahu, kada dobijeogroman broj izletnica (u nedostatku pa{eima hrane u ram hranilici koja joj moètrajati dve nedeqe), popuni}e leglom dowinastavak. Gorwe dru{tvo je izgubilo gotovosve izletnice, a kako ima mnogo legla, za5–6 dana dobi}e nove izletnice. Ako se do-wem dru{tvu doda nova ram hranilica i akose gorwe dru{tvo povremeno prihrawuje unedostatku pa{e, oba dru{tva }e na nedequdana pred suncokretovu pa{u imati najmawe15 i vi{e ramova legla. Sada se vadi pre-gradna daska izme|u dru{tava, a na isto me-sto stavqa se Snelgrova na kojoj se otvarajugorwa leta. Posle 4–5 dana gorwe dru{tvose skida i stavqa sa strane, diè se Snel-grova daska i iz drugog nastavka doweg dru-{tva se vadi ram hranilica i jo{ par ramo-va, a na wihovo mesto se stavqaju ramovi sazatvorenim leglom koje vadim iz gorwegdru{tva, ali bez p~ela. Na drugi nastavakstavqam tre}i nastavak u koji dodajem ramo-ve izva|ene iz drugog nastavka doweg dru-{tva, a ostatak popuwavam sa satnim osno-vama. Na tre}em nastavku obavezno bi tre-

balo otvoriti leto. Gorwem dru{tvu, na me-sto oduzetih ramova legla dodatih dowemdru{tvu, sme{tamo prazne izgra|ene ramo-ve i stavqamo ga na novu podwa~u. Iz ovogdru{tva }e sve izletnice oti}i na staro me-sto, tj. kod mlade matice, kroz leto na tre-}em nastavku. Sada smo dobili dru{tvo zasuncokretovu pa{u sa 13 i vi{e ramova le-gla i izletnicama iz oba dru{tva. Sada sejavqa problem kako ovakva dru{tva prese-liti na pa{u. Dru{tvo mora imati ì~anupodwa~u i zbeg sa ì~anom mreòm, a ako jespoqna temperatura visoka, dru{tva selitibez krovova i teìti da se na lokaciju do|epre svanu}a. Odmah po postavqawu p~eli-waka na novo mesto {irom otvoriti letadru{tvima, a slede}eg dana doneti za svakuko{nicu po jedan nastavak i polunastavakkoji }emo oduzeti sa roja kog smo oformiliod stare matice. U ranim jutarwim satimasa dru{tva skidam gorwe nastavke i na dowinastavak stavqam prazan polunastavak, panastavak sa leglom i na wega nastavak sapraznim ramovima (satnim osnovama), a nakraju prazan nastavak. Stavqawem praznogpolunastavka izme|u nastavaka sa leglomspre~i}e se nagon za rojewem.

Ako na mestu gde smo doselili p~eliwakima i najmawe pa{e, ova dru{tva done}e do-sta meda. Takav na~in rada zahteva mnogomaterijalnog, umnog i fizi~kog ulagawa,sve radwe se moraju prora~unati u detaqe,ali na kraju se sve to isplati jer }e se dobi-ti dosta meda, novih rojeva i dru{tava, a toje i ciq na{eg rada.

Ove radwe se odnose na LR ko{nice, {tone zna~i da se ne mogu primeniti i na drugetipove ko{nica, uz odre|ene izmene u na~i-nu rada.

Mo`da }e najve}i problem mawe isku-snim p~elarima biti proizvodwa mati~wa-ka, ali uz veliku upornost uspeh je neizosta-van.

PÊLAR, maj 2006. 207

P~eliwak Tome Radivojevi}a na

bagremovoj pa{i, selo Greja~

Pro{la 2005. godina bila je natprose~-no medonosna, pa je bilo i prirodnih rojeva,koji obi~no zabriwavaju p~elare, a nove po-tencijalne p~elare obraduju.

Do|e mi prijateq Toma i re~e da mu se upraznu DB ko{nicu uselio p~eliwi roj.Traìo je pomo}. Kaèm mu:

„Tomo, na{ narod veruje da prido{li

prirodni roj donosi sre}u!“

„Jeste, ~ika Pero, verila mi se }erka, a

bi}e i prinove!“

Raspoloèni, uz kaficu zakqu~ismo dase narodno verovawe potvrdilo, da je pri-rodni roj sre}a i da je doneo sre}u.

Roj je oko 18. juna u{ao u prazno plodi-{te DB ko{nice bez ramova, popunio plo-di{te sa p~elama i izgradio 11 satova pri-lepqenih za poklopnu dasku do 12. jula. Nasedam satova je leglo raznog doba, a u neko-liko satova i med. Sve satove sa leglom ise-kli smo od poklopne daske, stavili u prazneramove, uvezali rafijom i stavili u ko{ni-cu. Za svo vreme na{ega rada roj je bio mi-ran, radio je svoj posao i pro{li smo bezijednog uboda p~ele. Po slobodnoj proceni,roj je prvenac ja~ine oko 25 000 p~ela i ne-{to trutova, sa kvalitetnom maticom kojaje dala {kolski ispravno zatvoreno leglo.Sa hranom koju prirodni roj nosi teìo jeoko 3 kg po na{oj proceni.

U ko{nici ograni~enoj po prostoru, zavreme pa{e, nagon p~eliwe zajednice za sa-kupqawe nektara i gradwu sa}a ustupa me-sto nagonu za rojewe i izgubi se deo meda.

Poznato je da medi{ni prostor za vremeglavne pa{e, ako su ostali uslovi povoqni,treba da je dvostruko ve}i u odnosu na pro-stor koji }e zauzeti med nakon prerade nek-tara od strane p~ela.

Za p~eliwu zajednicu sa oko 50 000 je-dinki, a to je optimalna snaga na{e medono-sne p~ele (karnike), potrebna su najmawe~etiri desetoramna nastavka LR ko{nicesa izgra|enim sa}em. Za dvanaestoramnu DBko{nicu potrebno je pored plodi{ta najma-we i dva medi{ta. Ukoliko nema tolikogprostora, pa{a ne}e biti maksimalno isko-ri{}ena i moè do}i do prirodnog rojewa.

Ako su povoqni uslovi za iskori{}ava-we glavne pa{e, ne treba ~ekati da se zabe-le satovi plodi{nog dela oko satono{a,ve} sa prvim povoqnim unosom nektara bla-govremeno treba pro{iriti medi{ni pro-stor praznim kvalitetnim sa}em. Tako semaksimalno iskoristi pa{a, a sa}e je boqegraditi u vo}noj ili nekoj tihoj pa{i.

Umnoàvawe p~eliwih dru{tava oba-vqa se po zavr{etku glavne pa{e, kada suostvareni maksimalni prinosi meda. Pojavaprirodnog rojewa za vreme glavne pa{e je{tetna. Ru{ewe mati~waka odlaè rojewe,oduzima vreme i umawuje prinos.

Stalnim uvidom u rad p~eliwih zajedni-ca i prema ispoqenim razli~itim znacima,mogu se uo~iti neke pojave nagona i pripre-me p~eliwe zajednice za rojewe.

Recimo, p~ele natovarene cvetnim pra-hom zadràvaju se oko leta i na poletaqci.Neke p~ele grizu krajeve otvora leta, da biga „pro{irile“, kako bi omogu}ile isto-vremeni izlazak ve}eg broja p~ela budu}egroja.

208 PÊLAR, maj 2006.

PPRRIIRROODNDNII RROOJJ

DDONONOSOSII SRSREE]]U?U?Petar @. \ergovi}

ul. Vojvode Tankosi}a 7/17, 18000 Ni{(018) 249-359, (064) 15-23-444

Nema hitrog, masovnog izleta p~ela kapa{i i vra}awa natovarenih i umornih p~e-la ili se broj takvih p~ela smawio.

I pored dobre ventilacije grupa p~elapravi „bradu“ oko i ispred leta, ili se p~e-le gomilaju u uglovima ko{nice bez vidnogzaposlewa.

Ako i pored svih mera roj iza|e iz ko-{nice za vreme glavne pa{e i p~elar gauhvati, treba ga smestiti u ko{nicu i po-staviti ga na mesto „starke“ – ko{nice kojase rojila, a starku staviti na novo mesto.

Staviti u sredinu plodi{ta ram sa otvo-renim leglom, dopuniti ga sa}em i postavi-ti u drugi korpus. Ukoliko se strese i neko-liko ramova sa mladim p~elama, takav rojmoè dati i dobar prinos u medu od narednepa{e (livadska, suncokretova, lipova) iobezbediti sebi egzistenciju.

Naravno, ne treba propustiti {ansu dase iz prirodnog roja odstrani skoro sva va-roa, po{to je ona sada samo na p~elama jerlegla nema, i dostupna je ve}ini preparatakoji se tada mogu primeniti.

Postoji nekoliko na~ina spre~avawaprirodnog rojewa. Najjednostavniji na~inje zamena mesta zajednice koja je dobila na-gon za rojewem sa slabijom zajednicom nap~eliwaku, a da nisu jedna pored druge. Nataj na~in, zajednica koja je dobila nagon zarojewem ostaje bez izletnica a slabija za-jednica sa dobijenim izletnicama }e oja~a-ti. Ova intervencija uspeva samo ako su ma-ti~waci tek zapo~eti ili sveè zaleèni.

Ako su mati~waci pred zatvarawem ilisu zatvoreni, treba izvr{iti dvostrukopreme{tawe, ali u takvom slu~aju nekada nito nije dovoqno. Posle prvog, na 7–8 danaizvr{iti i drugo preme{tawe sa drugomslabijom zajednicom. U vremenski poodma-kloj fazi pripreme za rojewe, da se roj ne biizgubio, treba izvr{iti ve{ta~ko rojewena jedan od slede}ih na~ina, koji se moguprona}i u ve}ini kwiga za po~etnike: meto-dom Taranova, uklawawem aktivno rojevihp~ela pomo}u drvenog stalka, Latamovimna~inom isterivawa roja ili Demarijevommetodom.

PÊLAR, maj 2006. 209

Ro|en je 2. novembra 1968. u Trsteniku. Sa p~elama se druì od 1975. godine. Po zanima-

wu je KV metalobu{a~. ^lan je IO P~elarskog udruèwa „Sreten Axi}“ u Trsteniku.

KAKKAKOO PP ^̂EELALARRIIMM PPRREE BBAAGRGREMOEMOVEVE PA[PA[EENenad Radosavqevi}, selo Osaonica, 37240 Trstenik, (037) 716-672, (063) 855-9623

P~elarim dvanaesto-ramnim DB ko{nicamasa Fararovim medi{ti-

ma i desetoramnim DB ko{nicama sa LR me-di{tima.

Prvi pregled obavqam nekoliko danapre cvetawa xanarike, kada i ~istim podwa-~e. Proveravam stawe dru{tava, zalihe me-da, kvalitet legla. Beleìm gde su slabijematice, kako bi ih kasnije zamenio. Akoima slabih dru{tava koja se moraju spojitisa susednim, prvo ih treba detaqno pregle-dati, da slu~ajno nema znakova neke od bole-sti p~ela. Ako ima, poslati uzorak na ana-lizu. Dru{tva koja tada p~elama posedaju do4 ulice smatram slabim, 5 do 7 ulica sredwejakim, a 8 i vi{e, jakim. Obi~no imam po10% slabih i jakih i 80% sredwe jakih za-jednica.

P~elarim stacionarno. Prilikom vi-{egodi{weg p~elarewa sam ustanovio dasredwe jaka dru{tva u proseku daju ve}eprinose od jakih dru{tava u uslovima sta-cionarnog p~elarewa. Desetoramne DB ko-

{nice su mi obezbe|ivale ve}e prinose oddvanaestoramnih. Stimulativno prihrawi-vawe sprovodim od xanarike do bagrema. Si-rup pravim u razmeri 1:1 bez kuvawa, i doda-jem ga svakog drugog dana po 750 ml. Ako vo}-na pa{a bude slaba, odmah posle cvetawa ja-buke sirup dodajem svaki dan. Prvu satnuosnovu stavqam odmah nakon cvetawa xana-rike, pored prvog rama legla. Izvuku je za 2do 4 dana, u zavisnosti od ja~ine dru{tava ivremenskih prilika. Kada vreme otopli dase moè vr{iti cepawe legla (prva polovi-na aprila) vr{im zamenu mesta novoizgra-|enog rama i jednog rama sa leglom. Na dru-gom ramu legla otvaram poklopqeni med iram okre}em za 180°. Sredinom aprila kadavreme postane jo{ toplije, satnu osnovu di-rektno stavqam u sredinu legla. Dinamikapro{irivawa legla ina~e zavisi od ja~inedru{tva i vremenskih prilika. Do po~etkapa{e, dru{tva izvuku 3 do 5 novih ramova.Tako u dve godine izmenim plodi{no sa}e usvakoj ko{nici. To je najboqa preventivaprotiv bolesti p~ela.

Trì{na ekonomija i konkurencija suneminovnosti sa kojima se svaki dan sve vi-{e i vi{e suo~avamo u svim oblastima pri-vre|ivawa, pa naravno i u p~elarstvu. Nada-wa da }e nas p~elare dràva za{tititi iomogu}iti nam da svoje proizvode prodajemopo „na{im“ cenama mogu i daqe biti pri-sutna samo kod nedovoqno upu}enih ilionih nostalgi~nih koji se ne mogu pomiritida je vreme dobre i lake zarade u p~elarstvupro{lost, ali se od pro{losti te{ko moèìveti. Bez produktivnijeg p~elarewa u no-vim trì{nim uslovima ne mogu se ostvari-vati prihodi koji }e omogu}iti pro{ireweproizvodnih kapaciteta i ispuwavawe za-konskih propisa koji zajedno ~ine osnovnupretpostavku uspe{nog poslovawa. Celo-kupna svetska proizvodwa raznih dobara za-sniva se na usko specijalizovanim delatno-stima povezanim u jedan neraskidiv proiz-vodni sistem. Takav pristup pretpostavqanove odnose i u p~elarskoj budu}nosti nana{im prostorima. To zna~i da }e se pojedi-ne p~elarske ku}e baviti prete`no proiz-vodwom meda, druge proizvodwom polena,mle~a i drugih p~eliwih proizvoda, a tre}eselekcijom i reprodukcijom p~eliwih ma-tica.

Ta neminovna razdvojenost, ali i me|u-zavisnost }e biti pretpostavka uspe{nostiposlovawa celog lanca p~elarske proizvod-we. U ovako racionalno ure|enim odnosimasvi }e se baviti svojim usko specijalizova-nim delatnostima i samim tim ostvaritiboqi kvalitet i ve}u rentabilnost svojeproizvodwe.

Nau~ne p~elarske ustanove koje se baveselekcijom i reprodukcijom p~eliwih ma-tica u celom ovom procesu racionalizacijei unapre|ewa p~elarske proizvodwe, imaju

veoma veliki, ako ne i kqu~ni zna~aj i oba-vezu da preko na{eg ~asopisa „P~elar“ re-dovno izve{tavaju p~elare o svim nau~nimdostignu}ima, rezultatima selekcije i svimdrugim podacima koji su relevantni za iz-bor i nabavku selekcionisanih matica. Gle-dano sa pozicije p~elara kao korisnikausluga veoma je zna~ajno da zna neke osnovnepodatke o osobinama i pona{awu p~ela do-bijenih iz tih selekcionih programa. Va-`no je poznavati osobine p~ela koje se ti~ubrzine prole}nog razvoja, ostvarene medneproduktivnosti, wihove sklonosti ka roje-wu, grabeì, otpornosti ili tolerantnostina pojedine bolesti, agresivnosti, mirno}ina sa}u, higijensko sanitarnim osobinama isl. Posebno je va`no da p~elari znaju {ta sedobija a {ta gubi nabavkom selekcionisa-nih matica odgajenih od lokalnih sojevap~ela ili nabavkom selekcionisanih mati-ca iz drugih geografski udaqenijih selek-cionih centara. Veoma je zna~ajno da se znai postojanost osobina i pona{awa p~ela do-bijenih selekcijom i kada i pod kakvimuslovima dolazi do razgradwe tog genetskogmaterijala.

Da ovim i drugim podacima vezanim zamatice treba posvetiti posebnu pa`wu, po-red sopstvenih saznawa, uverio sam se i ~i-taju}i najnovije izdawe kwige „P~elar-stvo“ autora profesora doktora Jovana Ku-lin~evi}a, gde u jednom delu kwige nedvo-smisleno kaè: „Uspeh ili neuspeh p~eli-

weg dru{tva za vreme proizvodne sezone u

najve}oj meri zavisi od matice. Ta me|uza-

visnost je toliko uska da svi ostali fak-

tori, ma koliko bili optimalni, ne}e mno-

go pomo}i ako je matica lo{a“. Ako se ovojkonstataciji ne moè ni{ta ni dodati nioduzeti, a sigurno ne moè, preostaje nam je-

210 PÊLAR, maj 2006.

PPUT DUT DO DO DOOBBRREE

MAMATTIICCEEMileta Markovi}

14226 Jabu~je (014) 74-581, (064) 19-17-333

[email protected]

Tekst je recenzirao i predsednik Izdava~kog saveta ~asopisa

P~elar, prof. dr Jovan Kulin~evi}, na ~emu mu se redakcija naro~ito

zahvaquje

PÊLAR, maj 2006. 211

dino da izna|emo {to pouzdaniji na~in da uko{nici imamo uvek „dobru“ maticu. Prvastanica na putu do dobre matice je sigurnoroditeqska matica od koje }e se odgajatimlade matice. Na osnovu ste~enih predzna-wa, pre nego {to sam postao kooperant„Apicentra“ usu|ivao sam se da za sopstve-ne potrebe odgajawa matica, sam vr{im iz-bor roditeqske matice. Moram da priznamda sam tada naj~e{}e bio nezadovoqan, a po-nekad i veoma razo~aran. Dosta vremena mije trebalo da shvatim da se do dobrog genet-skog materijala moè do}i jedino dugogodi-{wim radom na programima odabirawa, se-lekcije i oplemewivawa tog materijala.Nesporno je dakle da se roditeqske matice,kao i kod drugih ìvotiwa odabiraju premasvojoj sposobnosti da prenose vidqive, mer-qive ali i nemerqive osobine na svoje po-tomke. Da bi se ovaj posao uspe{no obavqaona wemu moraju raditi stru~na lica jer jenauka o nasle|ivawu veoma kompleksnaoblast i svaka wena improvizacija moèbiti {tetna i za sopstveni p~eliwak i za{iru okolinu.

Rukovode}i se ovim saznawima, nastoja-}u da kao p~elar prakti~ar, kome je glavnadelatnost reprodukcija selekcionisanihmatica, iznesem neke tehnolo{ke normati-ve koji se odnose na ovu oblast a koja je pri-merena mom nivou znawa iz p~elarstva itehnolo{koj disciplini propisanoj odstrane odgovornih lica „Apicentra“.

Reprodukcija selekcionisanih matica

Odgajawe velikog broja matica danas je u„Apicentru“ iskqu~ivo zasnovano na Duli-tlovoj metodi. Ona obuhvata vi{e faza:

– pripremu za odgajawe mati~waka; – dobijawe odgovaraju}ih larvi; – presa|ivawe; – zapo~iwawe i dogradwa mati~waka; – dodavawe mati~waka u oplodwake; – sparivawe mladih matica.Ve}ina aktivnosti koje proisti~u iz

ove metode odgajawa matica su ve} opisiva-ne u p~elarskoj literaturi ali i u ~asopisu„P~elar“ te ih ne èlim ponavqati ali }upa`wu usmeriti na nekoliko tehnolo{kihradwi koje imaju veliki zna~aj za kvalitetodgajenih mladih selekcionisanih matica.

Larve za presa|ivawe

Dobijawe dobrih larvi za presa|ivaweod roditeqske matice dobijene od „Apicen-tra“ a koja je obeleèna plo~icom sa bro-jem, ne moè se zamisliti bez fizi~kogograni~avawa wene nosivosti. To se najbo-qe postiè upotrebom ko{nice u koju jeugra|en izolator napravqen od mati~nihre{etki. Sadràj koji se nalazi u izolato-ru kao i sadràj ostalog prostora ko{nicemora biti pod stalnim nadzorom odgajiva~amatica. Ova ko{nica moè se nazvati, a onato fakti~ki i jeste, kolevka budu}ih mla-dih matica. Biolo{ka snaga zajednice u ovojko{nici treba da bude od 25–30 hiqada p~e-la sa 5–6 okvira, ve}im delom, zatvorenoglegla koji su razme{teni sa obe strane izo-latora u gorwem plodi{nom nastavku, dokse u dowem nastavku nalaze okviri sa medomi polenom i 3–4 prazna tamnija okvira koji}e se kasnije koristiti za zalegawe maticeu izolatoru. U periodu kad nam larve zapresa|ivawe nisu potrebne izolator }e bi-ti otvoren ali dva dana pre nego {to }e se u

Foto:

Ivan

Brndu{i}

izolator staviti okvir za zalegawe, u izo-lator }e se staviti matica majka i triokvira najve}im delom popuwena medom ipolenom, a potom }e se izolator zatvoriti.Zbog nedostatka praznih }elija, dok ih p~e-le mestimi~no ne pripreme, nosivost mati-ce majke }e se smawiti za preko 70%. Posledva dana iz izolatora se vadi jedan okvir samedom i umesto wega dodaje prazan tamnijiokvir u ~ije }e }elije matica nositi maksi-malno krupna jaja jer je u prethodnom dvo-dnevnom periodu wena nosivost bila bitnoumawena. Sve vreme vodi se ra~una da u ko-{nici imamo relativno malu povr{inuotvorenog legla u odnosu na zatvoreno le-glo. To se postiè tako {to se okvir sa pre-ostalim larvama ne vra}a u ko{nicu sa izo-latorom nego u pomo}ne zajednice a iz wihuzima okvir sa zrelim leglom i stavqa u ko-{nicu sa izolatorom. Na ovaj na~in se odr-àva biolo{ka snaga p~eliwe zajednice uizolator ko{nici i dobija vi{ak mladihp~ela u odnosu na potrebu negovawa otvore-nog legla. Ukoliko nema unosa iz prirodeova zajednica se mora prihrawivati uz oba-vezno dodavawe polenske poga~e koja veomastimulativno deluje na lu~ewe mle~a kodmladih p~ela. U takvom ambijentu prili-

kom izvo|ewa larvi u }elijama dodatogokvira imamo vi{estruko ve}u koli~inuizlu~enog mle~a nego {to je slu~aj u radi-li~kom leglu drugih ko{nica. Prema tome,{to se ti~e ishrane larvi u prvih 12 sati odizlegawa, moè se pouzdano smatrati da jewihova ishrana bila maksimalno obilna akvalitet mle~a adekvatan kvalitetu mle~akojim se hrane i mati~ne larve u toj staro-snoj dobi.

Presa|ivawe larvi

Da bi larve za presa|ivawe boravile{to kra}e vreme izvan wihove prirodnesredine potrebno je da izvr{ilac posla bu-de dobro uve`ban kako bi ovaj posao {to br-è obavqao. Ta uve`banost se postiè du-òm praksom na presa|ivawu larvi za pro-izvodwu mle~a, jer u ovom slu~aju starostlarvi i podloga na koju se larve presa|ujune mora biti strogo ispo{tovana a nije to-liko zna~ajno koliko }e se mle~a dobiti,koliko je zna~ajno rutinsko ovladavawe sa-mom tehnikom presa|ivawa. Podloga zalarve koje se presa|uju u ciqu proizvodwemle~a moè da bude i razblaèn mle~ ali irazblaèn med. Stavqawem jedne kapi ovograstvora u po~etak mati~waka postiè selak{e skidawe larve sa igle kojom se presa-|uje, ali }e p~ele u odgajiva~kom dru{tvu tupodlogu u vrlo kratkom vremenu odstranitii larva }e u jednom trenutku ostati bez hra-ne sve dok u novoj sredini ne dobije noveobroke mle~a adekvatne wenoj starosnoj do-bi. Me|utim, kod odgajawa mati~waka iz ko-jih }e se izvesti mlade matice, ova pojava senepovoqno odraàva na taj period razvojalarve i moè se izbe}i samo ako se dvanae-sto~asovna larva prenese zajedno sa najve-}im delom mle~a iz wene }elije na suvu po-liranu osnovu ve{ta~kog po~etka mati~wa-ka. Samo ovakvim postupkom }emo obezbedi-ti da larva sve vreme pliva na mle~u jerp~ele u odgajiva~kom dru{tvu ovaj mle~ neodstrawuju, samo ga na odgovaraju}i na~inurede, {to se moè sasvim jasno videti 2–3sata nakon obavqenog presa|ivawa. Iz ovogsaznawa sasvim jasno proizlazi zakqu~ak daodre|ena starost larve zahteva i adekvatnustarost mle~a. Primenom ovakvog postupkapresa|ivawa, larva ni jednog trenutka neostaje bez svojih obilnih obroka hrane pa jesamim tim i prijem presa|enih larvi mnogouspe{niji a i krajwi kvalitet matica bo-qi. Za ovakav postupak presa|ivawa po-

212 PÊLAR, maj 2006.

trebno je obiqe mle~a u }elijama okvira izkojih se presa|ivawe vr{i a {to se posti-è ve} opisanim postupkom rada sa izola-tor ko{nicom. Najjednostavniji i ujednonajuspe{niji na~in presa|ivawa larvi sasvojim mle~om postiè se upotrebom tzv.kineske igle.

Starost larvi za presa|ivawe veoma jezna~ajna za kvalitet budu}e matice. Za{toje va`no da starost larvi bude od 12 do mak-simalnih 18 sati? Do ove starosne dobi ilarve p~ela radilica kao i mati~ne larvehrane se mle~om istog kvaliteta, da bi po-sle ove dobi larve p~ela radilica dobijalehranu drugog kvaliteta dok mati~ne larve idaqe dobijaju ~ist mle~ i to u mnogostrukove}em broju obroka u odnosu na larve p~elaradilica. Zbog toga je veoma va`no da se utom periodu larva na|e i u znatno ve}oj }e-liji nego radili~ka, ali i u poloàju u ka-kvom se u prirodnim uslovima nalaze zapo-~eti mati~waci. Ovo je posebno zna~ajno izbog toga {to ve} u tom razvojnom stadijumularve po~iwe formirawe nekih wenih or-gana a pre svega jajnika {to direktno uti~ena broj jajnih cev~ica budu}e matice. Poredsvega ovoga, iskustva u Apicentru pokazujuda je prijem larvi mla|ih od 12 sati procen-tualno niì, nego u periodu od 12–18 sati.

Neki detaqi u postupku odgajawa mati~waka

Priprema dru{tva za odgajawe mati~wa-ka vr{i se 5–7 sati pre presa|ivawa larvi.Tom prilikom se stavqaju na polirawe iokviri sa po~ecima mati~waka od voska a tovreme je za jako dru{tvo sasvim dovoqno dase izvr{i wihovo pravilno polirawe a dapri tom ne do|e do smawewa wihovih dimen-zija. Ovih 5–7 sati je tako|e optimalno vre-me obezmati~avawa odgajiva~kog sandukakada se postiè i najboqi prijem presa|e-

nih larvi. Ako se radi o plasti~nim po~e-cima mati~waka, za wihovo polirawe je po-trebno tri puta vi{e vremena da bi opetprijem i startna pose}enost presa|enihlarvi bila znatno slabija nego kod vo{ta-nih. Iz ovog razloga li~no smatram da pla-stika, ma kakvog kvaliteta bila, nikad nemoè obezbediti prirodni ambijent za kva-litetno odgajawe mati~nih larvi kao {tose to postiè sa po~ecima mati~waka od ~i-stog p~eliweg voska.

Postupak sa zrelim mati~wacima

Mati~waci se mogu smatrati zrelim iupotrebqivim tek posle deset dana od danapresa|ivawa. Tada je matica u mati~wakupotpuno formirana, s tim {to joj pigmenta-cija nije dovr{ena. Ovako zreli mati~wacise uzimaju iz odgajiva~kih dru{tava i doda-ju u ve} formirane oplodwake. Oplodwacitreba da imaju najmawe 3–4 hiqade p~ela ka-ko bi mogli obezbediti optimalni toplot-ni reìm (oko 35 °C) u prostoru dodatog ma-ti~waka. Zreli mati~waci se mogu stavitii u inkubator u kojem je obezbe|en isti to-plotni reìm kao i u p~eliwoj zajednici,ali se pri tome postavqa pitawe koliko in-kubator obezbe|uje i druge uslove za pra-vilno i prirodno izlegawe mlade matice.Na osnovu sopstvenog saznawa i uvida u po-stupak izlegawa izne}u slede}e zapaàwe.Pre nego {to }e se odlu~iti da iza|e iz ma-ti~waka, matica prvo obreè okrugliotvor na mati~waku i kroz wega ispruìsvoju rilicu ~ekaju}i da joj p~ele negovate-qice, koje se nalaze oko mati~waka, dajuhranu. Kada dobije svoje obroke ona se ~estoponovo povla~i u ~auru mati~waka gde bo-ravi jo{ nekoliko sati. Posle tog vremenamatica izlazi iz mati~waka, potpuno sazre-la, sa o~vrslim hitinom i potpunom pigmen-tacijom. Ako se matica izleè u inkubato-ru, ona }e isto napraviti okrugli otvor namati~waku i proturiti svoju rilicu, alipo{to nema p~ela da je nahrane ona }e u po-trazi za hranom iza}i pre vremena i pritom }e biti ble|e boje i slabije pokretqi-vosti {to sigurno moè imati uticaja nawenu vitalnost i kvalitet.

Sparivawe mladihselekcionisanih matica

Poznato je da se mlade matice u prirod-nim uslovima sparuju sa 10, 15 pa ~ak po ne-kima i do 39 trutova. Sparivawe mladih se-

PÊLAR, maj 2006. 213

lekcionisanih matica je svakako poèqnoda se obavi sa {to ve}im brojem trutova ko-ji poti~u od tako|e selekcionisanih mati-ca, ali da one nisu u rodbinskom srodstvu samaticom majkom mladih matica. Da bi seovaj ciq postigao, na p~eliwacima koope-ranata „Apicentra“, odgajawe velikog brojatrutova vr{i se u ko{nicama u kojima suumati~ene selekcionisane matice koje suodgajene od matica majki u prethodne dve go-dine, a koje nisu u srodstvu sa maticom odkoje }e se odgajati mlade matice tokom teku-}e godine. To su prakti~no matice koje senalaze u svim ko{nicama stacionarnih p~e-liwaka odgajiva~a matica sme{tenih na{irem prostoru mati~nog p~eliwaka. Se-lekcionisana matica majka od koje }e se tegodine reprodukovati mlade matice bira se,zna~i, iz selekcione linije koja nije u rod-binskom srodstvu sa linijama prethodne dvegeneracije selekcionisanih matica kod da-tog kooperanta. Zajednice u kojima se vr{iodgajawe trutova moraju, u nedostatku pa{e,biti obilno prihrawivane da bi trutoviimali biolo{ku snagu i vitalnost za ispu-wavawe svoje funkcije. Me|utim, bez obzi-ra na posebno izraènu brigu za odgajawe

trutova sa èqenim osobinama, ne moè setvrditi da su u oplodwi mladih selekcioni-sanih matica u~estvovali samo trutovi od-gajeni na sopstvenim i okolnim p~eliwaci-ma jer u na{im prirodnim uslovima prak-ti~no ne postoje izolovana podru~ja gde spa-rivawe matica moè biti potpuno kontro-lisano. Nesporno je da se na tim kongrega-cionim mestima, odnosno sparivali{timaspontano nalaze i èqeni, ali i trutovi sadrugih udaqenijih p~eliwaka. U jednoj ta-kvoj „konkurenciji“ samo biolo{ki najja~ii najvitalniji trutovi uspeju da oplode mla-du maticu.

Pri ovakvom postupku sparivawa mla-dih matica sa najvitalnijim trutovima po-znatog porekla ali i sa najvitalnijim tru-tovima koji poti~u sa lokalnog prostora upre~niku od 10 km, ima}emo matice u ~ijim}e se zajednicama u visokom procentu o~uva-ti èqene osobine p~ela uz istovremenopoboq{awe imuniteta, vitalnosti i biolo-{ke snage svih ~lanova te p~eliwe zajedni-ce. Istovremeno, ovakav postupak oplodweomogu}ava opstanak varijabilnosti, koja jeprimarna za postizawe boqih osobina p~e-la u daqem procesu selekcije.

214 PÊLAR, maj 2006.

Dejan Krecuq

Ni u maju p~ele i p~elarene}e do~ekati neko naro~itopovoqno vreme. [ta o~ekivatiod meseca za koji se predvi|a da}e od prvomajskih praznika do\ur|evdana biti ki{an i pro-hladan? Statisti~ki posmatra-no, razvoj vremena bi}e sli~anvremenu u prole}e 1994. godine.

Koliko ve} u prvoj polovini mesecao~ekuje se da od 15 dana polovina wih buduki{ni, pa je i prognozirana koli~ina pa-davina u tom periodu 59 milimetara. Ovo}e svakako imati uticaja na p~eliwe za-jednice, ali i na i{~ekivanu bagremovupa{u. Ako se predvi|awa ostvare u drugojsedmici ki{e }e prestati, a temperature}e se prima}i vrednostima koje dolikujuovom mesecu.

Kona~nu stabilizaciju vremena bi va-qalo o~ekivati u drugoj polovini meseca,ali je jo{ uvek izraèna velika razlika u

temperaturama izme|u jutarwihi podnevnih, koje }e se kretati uintervalu od minimalnih oko de-setak stepeni do maksimalnihdnevnih oko dvadesetak stepeniCelzijusove skale.

Veliko temperaturno kole-bawe o~ekuje se polovinom mese-ca kada }e jutarwe temperature unekim krajevima pasti na svega

nekoliko stepeni iznad nule, a maksimal-ne dnevne dosti}i }e vi{e od 20 stepeni.Ako je za utehu, prema re~ima meteorolo-ga, bar ne}e biti vetra, a ni nepogoda, sempo~etkom i krajem meseca.

Ulazak u tre}u dekadu meseca done}eznatno toplije vreme koje }e nas uvesti uleto. Sve ovo moè da uzrokuje masovnarojewa pa su pred p~elarima veoma te{kizadaci da odrè ravnoteù dru{tava. Za-to o uzgoju mladih matica treba mislitina vreme, a ne sme se zaboraviti ni na pra-vilnu ventilaciju, pojilo i varou.

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZA ZA ZA MAA MAJJ

PÊLAR, maj 2006. 215

Bave}i se p~elarstvom amaterski, veli-ku pa`wu poklawam uzgoju kvalitetnih ma-tica. Samo tako uspevam da pripremim sna-`ne p~eliwe zajednice za glavnu pa{u.Isto vaì i prilikom uzimqavawa: sna`nouzimqeno dru{tvo je skoro izvrcan med sabagrema.

Rodona~elni~ko dru{tvo

Rodona~elni~ko dru-{tvo ozna~avam prethod-ne godine. To dru{tvoima selekcionisanu ma-ticu od poznatog proiz-vo|a~a, i ono }e mi datilarve za mlade matice.Matice uzgajam iskqu~i-vo maja i juna koriste}iJenterov aparat na slede-}i na~in.

Maticu zatvaram uaparat ujutru u 6 sati itaj ram stavqam u sredi-nu rodona~elni~kog dru-{tva. Maticu okre}em nasuprotnu stranu od smerarazvoja p~eliwe zajedni-ce. Odmah dodajem i kva-litetnu poga~u. Oko po-dneva kontroli{em zale-gawe matice. Ako je matica sve zalegla, pla-niram poslove koje }u odraditi ~etvrtog da-na.

Odgajiva~ko dru{tvo

êtvrtog dana u prepodnevnim satimaproveravam na kratko zalegawe u aparatu iukoliko je i daqe sve kako treba, formiramodgajiva~ko dru{tvo bez matice. Ono }e mipredstavqati i starter i odgajiva~ko dru-{tvo bez otvorenog legla i sa najmawe 5–6ramova zatvorenog legla koje sam obezbediood druge zajednice koja je imala mati~nu re-{etku. Odgajiva~ko dru{tvo poja~avam is-tresawem pet ramova sa mladim p~elama izdrugih dru{tava i napravim raspored tako

{to }u ostaviti u sredini legla mesto zaram sa larvicama, levo i desno srazmernostavqam cvetni prah, pergu i med u ramovi-ma, sve do ispuwewa moje dvanaestoramneDB ko{nice. Ispod tog tela podme}em po-lumedi{te sa medom, tako da je sve puno sap~elama.

Posle podneva, oko 17 sati vr{im presa-|ivawe larvica u kolima koja sam dobro za-

grejao (oko 30 °C) uz sta-vqawe nekoliko pe{kiranatopqenih vodom. Na ~e-pi} (G) sa larvicom navla-~im navo{tanu mati~nu ~a-uru (V), {to izgleda kao B ipa`qivo stavqam u ram ko-ji ima dve letvice sa 26otvora pre~nika 9 mm. Ramsa larvicama stavqam namesto koje sam ve} pripre-mio. Dodajem i poga~u. Pe-tog dana vr{im kontroluprijema larvi i planiramformirawe oplodwaka.Trinaestog dana posle po-dneva formiram oplodwakeshodno broju kvalitetnihmati~waka i slede}eg danapre podneva dodajem mati~-wake. Do desetog dana od iz-

vo|ewa, matice po~iwu sa polagawem jaja. Ovakav na~in rada primewujem da bih

u{tedeo na broju odlazaka na p~eliwak.

UUZZGGOOJJ MAMATTIICACA NANA MOMOJJ NANAÎÎ NNZoran Markovi}, ul. Borivoja Koci}a br. 5, 16000 Leskovac, (016) 55-692

216 PÊLAR, maj 2006.

KA[KA[WEWEWEWE UU PPRRONONOO[[EEWWUU

UUSPSPEE[[NNOO SPASPARREENNIIHH

MAMATTIICACA Prof. dr Jovan Kulin~evi} Beograd, Apicentar

(011) 397-45-40 [email protected]

îtaju}i izve{taj o nau~nim aktivno-stima za 2004. godinu nema~kog p~elarskoginstituta iz Kirhajna (Kirchhain) veoma meiznenadio onaj deo koji je napisao nekim na-{im p~elarima dobro poznat dr RalphBüchler (boravio je u Ni{u 2002. i Topoli2004. godine). Zbog i za nas interesantneproblematike, ukratko }u izneti wihove ina{e podatke u vezi zapo~iwawa polagawajaja uspe{no sparenih matica.

Na po~etku tog dela izve{taja koji jeobjavqen u ~asopisu Die Biene (P~ela) zamart 2005. godine (izviwavamo se ~itaoci-

ma {to je ovaj ~lanak tako dugo ~ekao na

objavqivawe – primedba urednika), kaè se:„Iskustveno je poznato da uprkos uspe-

{nom sparivawu ~esto dolazi do ka{wewa

u prono{ewu p~eliwih matica“. Da bi ovupojavu sistematski istraìli, izvr{ili sudetaqnu analizu institutskih podataka od1985. do 2004. godine. U tom periodu u odga-jiva~koj kwizi registrovano je ukupno 9 869matica.

Od ukupnog broja matica, bez obzira dali su prirodno sparene direktno u okolinip~eliwaka, na izolovanim sparivali{timaili na ostrvima, 3 788 matica ili 38,4% za-po~elo je sa no{ewem jaja u proseku za 13,2dana od izvo|ewa iz mati~waka, dok je kod6 081 matice ili 61,6% trebalo u proseku20,3 dana da bi pronele. Ova razlika dolaziu zna~ajnoj meri zbog ve}e starosti matica uvreme sparivawa. Kod svih na~ina spariva-wa tokom godina mogle su se zapaziti mati-ce koje su pronosile tek vi{e nedeqa poslepretpostavqenog termina sparivawa. Daqese u izve{taju kaè da se sli~no doga|a ikod ve{ta~kog osemewivawa matica od ko-jih 6,2% pronese posle 21 dana.

Traè}i mogu}e uzroke ovakvog „ka{we-wa“ u prono{ewu dr Büchler kaè da se kod

ve{ta~kog osemewivawa pokazalo da na ovupojavu nije imala uticaja koli~ina spermeniti starost matica u momentu osemewiva-wa, kao ni vreme odgajawa matica. Posebanzna~aj se pridaje geneti~kom poreklu mati-ca ali se ne kaè kako je do te genetske oso-bine do{lo. Kao primer se navodi po~etakpolagawa jaja identi~no odgajenih i oseme-wenih sestrinskih grupa matica u 2002. go-dini sa maksimalno ranim prono{ewem iz-me|u 4,7 i 9,0 dana, do 30,1 dan sa minimumomod 18, a maksimumom 62 dana.

U Apicentru i kod nekih od na{ih koo-peranata se vode podaci o sparivawu i pro-no{ewu matica. Podaci se unose u posebnekartone ~etrnaest dana od dodavawa mati~-waka u oplodwake. Ako se uzme u obzir da sematice izlegu jedan dan nakon dodavawa ma-ti~waka u oplodwake, sakupqawe sparenihmatica koje su pronele vr{i se posle trina-est dana, kao {to se u nema~kom izve{tajunavodi za wihovih 38,4% matica, ali kaoprosek.

Na{a analiza obuhvatila je posledwetri godine, od 2003. do 2005, tako da je na|e-no da od registrovanih 16 833 matice sa re-gularnim prono{ewem jaja do trinaestog

dana zapo~elo je 16 368 matica, odnosno96,9%. Samo 515 matica ili 3,1% nije pro-nelo u datom periodu. Deo od tog malog pro-centa nesparenih matica proneo je u slede-}ih dva do pet dana, dok su preostale maticekoje nisu pronele, eliminisane, zbog pret-postavke da bi sa dvadeset dana starostimogle proneti iako su nesparene i takopostati trutu{e.

Napomiwemo da se na sparivali-{tima Apicentra vrlo ~esto do-ga|a, ako su vremenske prili-ke povoqne, sun~ano,tiho i toplo, da umomentu sakupqa-wa matica imalarvica starosti2–3 dana, {to ukazu-je na to da su one pro-nele osmog ili deve-tog dana od izvo|ewa.

Neshvatqivo jeodakle ovako drasti~narazlika u po~etku no{ewajaja uspe{no sparenih mati-ca, kada se uzme u obzir da je usu{tini ista rasa (Apis mellifera carni-ca) u oba slu~aja. Ako je u pitawu genetskifaktor kako to navodi dr Büchler, {ta je tomoglo uzrokovati tako ogromnu razliku? Tozahteva neko konkretnije obja{wewe.

Oslawaju}i se na dosta dobro poznavawena~ina odgajivawa, a posebno sparivawa ma-tica u Nema~koj kroz dvadeseti vek, pa idanas, ukazao bih na jedan odmogu}ih uzroka koji je doveodo eventualnih genetskih pro-mena kod wihove karnike.

U Nema~koj, a verovatno iu Kirhajnu su se za sparivawematica skoro iskqu~ivo kori-stili i danas koriste takozva-ni EWK oplodwaci. Ta vrstaoplodwaka u velikoj meri od-govara veli~ini, kod nas od ne-kih p~elara propagiranih mi-ni oplodwaka EWK (Ein WabenKasten) koji se sastoje od jednogram~i}a sa trakom satne osno-ve i staklenih stranica. U de-lu oplodwaka je mesto za {e-}erno testo. Pri formirawu, uoplodwak se saspe jedna kutla~a pret-hodno pripremqenih p~ela i doda tek izve-dena matica. Dva takva oplodwaka se sme-

{taju u jedan nukleus (na slikama moète

videti varijantu sa 4 oplodwaka u jednom

nukleusu - primedba urednika). Od p~ela seo~ekuje da izgrade sati} u kome }e maticaposle sparivawa polagati jaja. To se i doga-|a, ali kako vidimo iz institutskog izve-

{taja vrlo ~esto sa neprihvatqivim za-ka{wewem.

Uporednim istraìvawimau Engleskoj jo{ pre vi{e

godina dokazano je da umini oplodwacima sa

malo p~ela u odnosu nave}e jedinice, p~ele nisu u

stawu da odrè optimalni to-plotni reìm i obezbede ostale

povoqne uslove za pravovremenosparivawe i po~etak polagawa jaja.

Na{a pretpostavka je da je zbog de-cenijskog kori{}ewa mini oplodwaka uNema~koj do{lo do genetskih promenakoje su uslovile ovakvo stawe sa prono-{ewem. Mogu}e je da su u pitawu i nekidodatni faktori kao {to su specifi~-

nosti klime ili ne{to drugo, ali su miniEWK oplodwaci svakako imali kqu~nu ulo-gu.

U Apicentru i kod kooperanata za spa-rivawe matica se jo{ od osamdesetih godinapro{log veka koriste skoro iskqu~ivo troi dvoramni oplodwaci sa normalnim LRokvirima. U svakom LR telu ko{nice pre-

gra|enom na tri ili ~etiri dela priformirawu stavqa se okvir saleglom koje se izvodi kao i do-bar okvir sa medom. Oba okviramoraju biti dobro pokrivenap~elama. Ako to nije slu~aj do-datno se stresu p~ele sa drugihokvira. Te`wa je da se tako jakioplodwaci zadrè u toku celesezone odgajawa matica. Istina,ovo je daleko skupqi na~in spa-rivawa matica, ali kao {to smovideli iz podataka, bez ka{we-wa u prono{ewu matica. Ovo svetreba da imaju u vidu i na{i p~e-lari i da izbegavaju mini oplod-wake, jer je velika verovatno}ada se tako dobiju ranije ili ka-

snije matice sa problemom prono-{ewa. Moja je preporuka da pri odgajawu ma-tica za sopstvene potrebe, koristite dece-nijska pozitivna iskustva Apicentra sa dvoi troramnim oplodwacima.

PÊLAR, maj 2006. 217

Jedna velika opasnost za p~elarstvo la-gano i podmuklo uvukla se u Srbiju, a mi, za-okupqeni varoom i drugim problemima, go-tovo da je nismo ni primetili – to je insek-ticid imidakloprid, poznatiji pod imenomGauchoR. Da bi razumeli o ~emu se radi, evopar redova iz dosijea GauchoR, o ovoj hemi-kaliji koje se Evropa oslobodila (detaqno

o hemikaliji smo pisali u P~elaru 11/2004.

na strani 486 – primedba urednika).Agencija „France Presse“, Pariz, 11. avgu-

sta 2002. godine: „Insekticid GauchoR, do-

veden u pitawe od francuskih p~elara koji

su nedavno imali uginu}a p~ela uzrokovana

suncokretovim polenom, moè podjednako

da zagadi polen kukuruza, prema rezultati-

ma nau~nih studija koje je u utorak objavi-

la specijalisti~ka agencija „Agra“, podr-

àna u merewu toksi~nih efekata ove sup-

stance u p~elama od Nacionalnog insti-

tuta za poqoprivredna istraìvawa (Na-tional Institute of Research Agronomic – INRA) i

Centra za nacionalna nau~na istraìva-

wa (Centre for National Scientific Research –

CNRS) na evropskom nivou. Ona su potvrdi-

la da su ove p~ele bile izloène tihom de-

lovawu molekula GauchoR-a (imidaklopri-

da), putem polena kukuruza tretiranog

ovim insekticidom“, pi{e u izve{taju oveagencije specijalizovane za poqoprivredui hranu. „Vest je va`na za p~elare po{to

obja{wava za{to se ugibawe p~eliwih za-

jednica nastavqa u Francuskoj gde je tre-

tirawe suncokreta obustavqeno od janua-

ra 1999. godine“, nastavqa „Agra“.„Uzorci polena prenetog putem p~ela

na|eni su na letima ko{nica. Sve ukazuje

na prisustvo imidaklo-

prida u polenu kukuruza

tretiranog ovim insek-

ticidom, sredwe vrednosti koncentracije

izme|u 3,3 i 3,7 delova na milijardu (ppb),

{to je izme|u 3,3 i 3,7 mikrograma na kilo-

gram. Kompanije za za{titu biqa jednom su

tvrdile da otrov nije dospeo do cvetova pa

tako ni do polena. Mi smo dokazali su-

protno, kada su u pitawu suncokret i ku-

kuruz“, navodi Jean-Marie Bonmatin iz Cen-tra za molekularnu biofiziku u Orlanu(Center of molecular biophysics of Orleans –

CNRS), jedan od autora studije. „Kukuruz

ima istovetno pona{awe {to se ti~e me-

tabolizma kada su u pitawu rokovi kao i

kod suncokreta“, potvr|uje ovaj istraì-va~. Problem je jedino u tome koliki je po-trebni prag kojim bi se odredilo koji je odovih proizvoda opasniji. Ranijim istraì-vawima u INRA utvr|en je prag otrovnostiizme|u 3 i 6 ppb, a studije su pokazale da seon spu{ta ~ak i vrlo nisko, na 0,1 ppb kodhroni~nog izlagawa koje uzrokuje smrtnostp~ela posle osmog dana. S druge strane,predstavnik kompanije Bayer izjavio je zaAFP da je utvr|eni nivo toksi~nosti za po-len kukuruza 20 ppb. „To je tako utvr|eno,

i nema opasnosti za p~ele. Opasni nivo ko-

ji uslovqava trovawe p~ela je jedino ako se

prema{i 100 ppb“, navode proizvo|a~i.Klaus Wallner sa vode}eg evropskog Uni-

verziteta Hohenhajm u Nema~koj kaè:„Nektar facelije tretirane preparatom

GauchoR(50 grama aktivne materije po hek-

taru), usvojen u usevu, sadrào je u p~elama

izme|u 3 ppb i 10 ppb imidakloprida. Polen

koji su p~ele prikupile je sadrào isti ni-

vo“.Stavovi toksikologa su da je prihva-

tqiv nivo rezidua imidakloprida u vo}u(jabuke ili kajsije) koje se sme staviti upromet za qudsku upotrebu, ako ne prelazegranicu od 300 ppb. Shodno tome, prisustvoimidakloprida i/ili wegovih metabolitana nivou od nekoliko ppb u proizvodima izko{nice ne}e dovesti do nikakvih proble-ma sa qudskim zdravqem. Ali glavni pro-blem nije sa p~eliwim proizvodima, ve} sa

218 PÊLAR, maj 2006.

GGAAUCHOUCHO NA PNA POOQQIIMA!MA!Dejan Krecuq, ul. Vinogradarska br. 48, 26220 Kovin, (013) 743-257, (063) [email protected]

PÊLAR, maj 2006. 219

samim p~eliwim dru{tvima koja se laganogase usled delovawa ovog tihog ubice, ~ak iako prenebregnemo sumwu na wegovu kance-rogenost.

Od tada internetom kruì „otvorenopismo“, vapaj p~elara za pomo} i podr{ku:„Po{tovani potro{a~i meda, kolege p~e-

lari i prijateqi, sigurno se se}ate veli-

kog pomora pro{le godine koje je ko{talo

ìvota stotine hiqada p~eliwih dru-

{tava. Mnogo je pitawa ostalo otvoreno,

ali nesumwivo je da pove}ana upotreba in-

sekticida snosi deo odgovornosti. Fran-

cuska vlada je upravo napravila prvi korak,

da opasni nervni otrov imidakloprid za-

brani za kori{}ewe, jer postoje sumwe da

izaziva rak kod qudi. Jedna slede}a opa-

snost dolazi u obliku {irewa proizvodwe

genetski modifikovanih biqaka. Sigurno

Vam nije u interesu da se u skoroj budu}no-

sti na Va{em stolu na|u proizvodi genet-

ski modifikovane hrane, na ~iju upotrebu

nas kompanije kao {to je Bayer èle prisi-

liti. Molimo Vas da odvojite malo slo-

bodnog vremena i uzmete u~e{}a u ovoj kam-

pawi „otvorenog pisma“, protiv upotrebe

imidakloprida i rastu}e upotrebe i raz-

voja genetski modifikovanih biqaka u po-

qoprivredi. Molimo Vas, potrudite se, jer

sam siguran da niko od Vas nije spreman da

prihvati rastu}e zaga|ewe koje prouzroku-

ju agrokoncerni, kao {to su Bayer Crop Sci-ence i Monsato. Srda~an pozdrav, Va{ KlausMaresch, Schaubienenstand Honighauschen,Drachenfels str. 92, 53639 Konigswinter,http://www.Honighaeuschen.de, [email protected]“.

Za{to sve ovo pi{em? Po~etkom ove go-dine na stranicama agronomske {tampe, i uSrbiji je osvanuo oglas kompanije Bayer ukojem se nudi GauchoR! Zna~i, Evropa kucana vrata, ali otrovima koje je sa svoje teri-torije maltene prognala.

Gali}ev kalup slu-ì za izlivawe 20 ma-ti~nih osnova u jednojtraci. Traka sa ma-ti~wacima lepi sevru}im predmetom naletvicu koja se nalaziu ramu nosa~u prili-kom dodavawa starte-ru. Osnove se liju ilepe vrlo brzo (za je-dan sat od 400 do 600).Kalup se izra|uje odner|aju}eg materija-la.

Kalup je naro~itokoristan onima koji

GGAALLI]I]EEVV KAKALLUUPP

ZZAA MAMATTII^W^WAKEAKEStevo Gali}ul. Milana Blagojevi}a br. 334000 Kragujevac (034) 381-019 (stan)(034) 570-384 (p~eliwak)

220 PÊLAR, maj 2006.

NA

CR

TG

AL

I]

EV

OG

KA

LU

PA

ZA

IZ

LI

VA

WE

PO

Ê

TA

KA

MA

TI

^W

AK

A

PÊLAR, maj 2006. 221

se bave proizvodwommati~ne mle~i. Prili-kom rada sa kalupom, onmora da bude zagrejanna 60–70 °C i mora sekvasiti vru}om vodomiste temperature. U vo-du se sipa pra{ak zaprawe ve{a ili sudo-mil.

Kada se u kalup na-lije vosak koji je tako-|e zagrejan na 60–70 °C,sa~eka se da se vosakohladi i stegne. Pro-ces se moè ubrzatistavqawem kalupa is-pod mlaza hladne vode.Pre va|ewa trake izkalupa, vosak se prvoporavna sa kalupomo{trim noèm, kako bitraka boqe priawalana drvenu letvicu ra-ma. Jedan odlivak kojise pravilno upotre-bqava moè da poslu-ì za vi{ekratno (5–6puta) va|ewe mati~nemle~i.

Nadam se da }u obja-vqivawem nacrta zakalup uticati na to dase pove}a broj p~elarakoji se bave proizvod-wom mati~nog mle~a.Sre}no!

222 PÊLAR, maj 2006.

Deveti je dan aprila 2005. godine. Danobla~an, ali topao. Obilazimo kolegu p~e-lara Nikoli} Neboj{u u selu Slatina nado-mak Leskovca. Selo je ugne`|eno u kotlinisliva reka Vlasine, Veternice i Jablanice,koje se tu negde sastaju sa Ju`nom Moravom,nose}i ~ari p~elarskog juga. Okolni vrhoviKukavice bili su lepo vidqivi, jer se iza,sa vi{eg êmernika, beleo sneg.

Stigli smo u Slatinu rano popodne.Na{ doma}in, koji je devet sezona radio uinostranstvu, shvatio je da i ovde u Srbijimoè da opstane ako se usmeri na neki posaood srca i svom snagom, tj. uz pomo} cele po-rodice, a ona i nije mala (otac, majka, supru-ga, dve }erke i zet od sestre koji je u mirazdobio 50 ko{nica p~ela). Ina~e, Neboj{a jestalno zaposlen u JP „Srbija{ume“ u Le-skovcu kao p~elar, gde odràva veliki p~e-liwak! Da, dobro ste pro~itali.

Izabrati p~elarstvo za glavno za-nimawe je velika odluka. O~iglednoda je odluka bila prava, jer je Niko-li} uspeo da se savremeno organizuje ida kona~no dobije i dokumentaciju ko-ja potvr|uje da wegov med zadovoqavasve standarde kvaliteta. Dokumentkaè: „Objekat i doma}instvo za ob-

radu, preradu i pakovawe meda u mestu Sla-

tini je u skladu sa propisanim veterinar-

sko-sanitarnim

uslovima“. Pri-zna}ete da se da-nas u Srbiji ma-li broj p~elaramoè pohvalitida je registro-vao zakonompropisane pro-storije.

Treba poseb-no naglasiti daje ravnopravnisaradnik u p~e-larewu sa Ne-boj{om i wegov

zet Stojan. Sara|uju boqe nego da su bra}a.A i nose isto prezime. Slu~ajno, ili je Bogdokazao da i On ponekad voli da zadovoqiformu? P~elare sa Farar i LR ko{nicom,delimi~no kombinovano. Podwa~a je narav-no ì~ana.

Sve je u besprekornomredu, sve podre|eno mo-

dernizovawu p~elarstva. Iza stambenogcvetnog dvori{ta nalazi se p~elarsko dvo-ri{te sa objektimakoji su adaptiraniiskqu~ivo za p~e-larske namene. U ga-raì gordo i sve~a-no stoji vojni~kiPinze Gauer, preure-|en od putni~kog up~elarsko vozilokapaciteta 80 nasta-vaka. Dobra lokaci-ja ~esto zahteva uda-qenost od asfalt-nih puteva, pa je onnezamenqiv za svevremenske prilike.

VVI[I[E OE ODD BBRRAA]]EEMiroslava Bojovi} Man~i}

ul. Kwaèva~ka jug br. 25, 18000 Ni{, (018) 570-595

PÊLAR, maj 2006. 223

Pored je objekat gde pedantno pore|an stojip~elarski pribor i oprema. Tu je i mno{tvonovih parafinisanih nastavaka, koji ukazu-ju da }e p~eliwak od 250 dru{tava, podeqenna sedam lokacija (Nikoli}i strogo po{tu-ju princip dràwa malog broja zajednica najednom potezu), biti jo{ uve}avan. Zatimsledi objekat u dva nivoa. Sprat je namewenza ce|ewe meda, prizemqe za preradu i pa-kovawe.

Nastavci sa medom do sprata stiùspoqnim liftom nosivosti 400 kg. Spratsadrì savremeni mokri ~vor sa prostori-jom za prawe i dezinfikovawe inventara iopreme, zatim veliku prostoriju za centri-fugirawe sa prohromskom centrifugom od32 rama, kao i moderni prohromski otkla-pa~ sa}a. Tu su i prikqu~ci za odvod meda uprostoriju ispod kroz dva otvora u blistavobelom kerami~kom podu. Kad u|ete u takobelu i ~istu prostoriju, pa bacite pogled na{qa{te}e ma{ine od prohroma, sve delujenestvarno, kao da ste u kosmi~kom brodu, ane u p~elarskoj prostoriji.

Ispod prostorije za ce|ewe nalazi seprostorija za preradu i pakovawe. Na wenojsredini postavqen je tako|e prohromski ve-liki dvozidni kazan sa dosta prostora oko-lo za pakovawe meda od strane 5 osoba.

Pored ovog objekta nalazi se trem. To je„laboratorija“ za topqewe voska i parafi-nisawe celih nastavaka i drugih delova ko-{nice. Za ove potrebe je Neboj{a preradiokazan za pe~ewe rakije.

Na zalihi imaju ogromnu koli~inu sat-nih osnova, kako od kupqenog, tako i od svogvoska, ali i od svojih mednih poklop~i}a.Ove posledwe se bele kao ~ipka devoja~ka.

Obi|osmo i jedan od p~eliwaka koji jenadomak ku}e, sa pedesetak ko{nica. Travarasko{no zelena, otvoreni masla~ak kaozlatna dugmad na sve~anoj odori. Iz zime suiza{li sa minimalnim gubicima. A p~ela-ri u okolini su tog prole}a imali zna~ajnegubitke zbog varoe. Na pitawe kako uspeva-ju da se izbore sa varoom, Neboj{a i Stojansa osmehom kaù: „Sve je pod kontrolom“.A kako i ne bi? Ko zna, zna.

FFAARBRBAAWEWE NANASTSTAAVVAKAAKANikoli}i od nedavno primewuju novu metodu „farbawa“ nastavaka. Prema wihovim

o~ekivawima, ona bi trebalo da obezbedi trajnu za{titu nastavaka. Prvo se nabavi naj-finiji parafin bele boje u sitnim granulama (koristi se za izradu gro`|ane masti). Uvelikom kazanu se rastopi parafin na preko 100 °C, pa se potope nastavci koji tu sto-je 4–5 minuta uz stalno odràvawe temperature parafina. Zatim se nastavci izvade,ocede i lageruju.

Po{to se nastavci potapaju u parafin, oni su za{ti}eni i sa spoqa{we i sa unu-tra{we strane. U sebe ne primaju vlagu, jer je parafin prodreo do srì dasaka. Prese-cali su jednu potopqenu dasku na pola i moglo se primetiti da je parafin zaista sti-gao do same sredine daske. Nagla{avaju da je veoma va`no da nastavci budu pravqeni odpotpuno suvog drveta, ili }e kasnije upiti mawu koli~inu parafina. Na sre}u, oni savla`nim daskama nemaju problema, jer imaju sopstveni pogon za izradu kompletne p~e-larske opreme od drveta.

Za parafinisawe 1 000 Fararovih nastava-ka utro{ili su 90 kilo-grama parafina, ~ija jecena po~etkom 2005. go-dine bila 100 dinara pokilogramu. Prema to-me, jedan Fararov na-stavak upije u sebe oko90 g parafina, i takvaza{tita ko{ta svega 9dinara po nastavku. Na-stavci zadràvaju pri-rodnu boju drveta.

224 PÊLAR, maj 2006.

U subotu 15. aprila u Lazarevcu je odr-àn drugi skup p~elara zainteresovanih zaosnivawe p~elarske kooperative na nivouSrbije koja bi imala osnovni zadatak da re-{i problem prodaje p~eliwih proizvodakod svih zainteresovanih p~elara.

U odli~no pripremqenoj sali Doma kul-ture, P~elarsko dru{tvo „Budu}nost“ izLazarevca se svojski potrudilo da stvoriuslove za jedan veliki skup. Skup je zapo~eodobrodo{licom koju je poèleo RadoslavCveji}, predsednik p~elara Lazarevca.Skup je zvani~no otvorio gradski menaxerDragan Jovi}. Posle toga se pre{lo na rad-ni deo gde su govorili Du{an Miri}, \or|eMrki} i Milan Majovi} o samom na~inu irazlozima za udruìvawe.

Ono {to je svima prisutnima bilo jasnojeste da se mora prestati sa udruìvawem uasocijacije koje nisu privrednog karaktera(i koje ne mogu da nam prodaju med) ve} datreba formirati pravno lice (kooperativu– zadrugu) koje }e imati pravo u ime svih~lanova da prodaje med i druge p~eliwe pro-izvode. Ono {to je evidentno jeste da su da-na{wi problemi u p~elarstvu mali u odno-su na ono {to nas ~eka u budu}nosti i da sep~elari jo{ danas moraju odlu~iti da li }ebiti hobisti ili robni proizvo|a~i!

Ono {to nas danas najvi{e mu~i su fal-sifikovani medovi, zakonska regulativakoja propisuje na~in na koji se med moè iz-neti na trì{te, lo{a otkupna cena meda,mala potro{wa meda po glavi stanovnika.Kao {to se vidi, problemi su kompleksni inijedan nije lako re{iti, pogotovu samo-stalno. Me|utim, ne smemo tugovati i o~e-kivati da }e na{e probleme re{iti nekodrugi. Svaki p~elar treba jednom da shvatida na{e probleme nije du`na dràva da re-{ava i da se to ne radi nigde u svetu, ve} onasamo mora da nam omogu}i da uspe{nije ra-dimo kroz podsticaje koji se dodequju samoregistrovanim p~elarima.

Prvi i ujedno najteì problem su fal-sifikovani medovi (po nekom istraìvawu~ak 65% na zvani~nom trì{tu). Ovaj goru-}i problem je te{ko re{iti za kratko vre-me. Organizovani bi lak{e do{li do re{e-wa jer bi radili internu kontrolu medovakoji ulaze u zadrugu tako da bi prvo me|u na-ma p~elarima odvojili ìto od kukoqa. Azatim bi se zajedni~kim snagama boriliprotiv pukih nakupaca i falsifikatora.

Ono {to nas svakako ~eka je odgovornostpred zakonom koji nema kompromisa, a onpropisuje da svaki p~elar koji èli da sasvojom etiketom iza|e na trì{te poredostalih uslova mora da ima objekat za ~uva-we i pakovawe meda, koji izme|u ostalogpropisuje da se mora imati pet prostorijasa plo~icama, vodom, pakirnicom i drugim.Ako bi svaki p~elar poku{ao da ovo napra-vi kod svoje ku}e od ve} postoje}ih objekatasamo za adaptaciju bi morao da izdvoji mi-nimum 5 000 evra {to je dosta velika sumapa se pitam koliko p~elara je sada sposobnoda ovo izgradi. Mnogi }e re}i da se prekoovog zakona moè pre}i kao preko ostalih,ali se grdno varaju. Setite se samo uvo|ewafiskalnih kasa koje su skoro svi neozbiqnoshvatali, a pogledajte sada da li postoji ne-ka radwa koja je ne poseduje i pogledajte ko-like su kazne ako se napravi i najmawi pre-kr{aj. Na{a zemqa se polako uvodi u red.Ako se organizujemo, moèmo napraviti za-jedni~ki objekat za pakovawe meda koji }enas ko{tati mnogo mawe nego da ga svako odnas pojedina~no gradi.

Trenutna otkupna cena je za nas p~elareponiàvaju}a, ali na wu ne moèmo utica-ti. Neke su najave da }e biti jo{ mawa. Je-dan od razloga za ovakvu cenu je taj {to ni-ko od nas nema tako veliku proizvodwu dabi mogao da sklopi ugovor sa nekom velikomtrgovinskom ku}om da bude wen snabdeva~,pa stoga na{ med promeni nekoliko rukudok ne do|e do krajweg korisnika. (Pored

BEBEZZ OOBBZZIIRRAA DADA LLII

MMIISSLLIITTEE DADA MOMO@E@ETTEE

IILLII NNEE MOMO@E@ETTE,E,

UU PPRRAAVVUU STSTE!E! Du{an Miri}, Belanovica

PÊLAR, maj 2006. 225

toga, naveo bih primer konstantnog uvoza

sveèg povr}a iz inostranstva iako se ta-

kvo povr}e moè kupiti i u na{oj zemqi.

Problem je banalan, ali nere{iv. Veliki

kupci traè i velike prodavce koji mogu da

obezbede stalni kvalitet i koli~inu.

Kvalitet je lako obezbediti, ako se zna

kako se radi. Ali je koli~ina problem. Jer u

Srbiji nema tako velikog poqoprivrednog

proizvo|a~a koji bi neprestano i u svako

doba dana i no}i mogao da obezbe|uje po-

trebne koli~ine za velike kupce. Ovako, ve-

likim kupcima je hiqadu puta lak{e da uve-

zu povr}e, nego da jure od jednog do drugog

sitnog proizvo|a~a, i da tako samo sebi

stvaraju probleme – primedba urednika)Ako se udruìmo i na{ med lagerujemo u

zajedni~kom magacinu stvori}emo velikukoli~inu meda na jednom mestu i automatski}emo biti interesantni velikim trgovina-ma {to }e za posledicu da ima ve}u cenu me-da koju }emo mi p~elari da dobijemo, jer }e-mo izbaciti nekoliko „ruku“ iz lanca.

Mala potro{wa meda uslovqena je time{to nijedan p~elar nije uloìo zna~ajnijasredstva u reklamu bez koje se danas ne moèprodati nijedan proizvod bez obzira na kva-litet. Da reklama nije nimalo naivna stvarmoè se videti iz podatka da je cena jednesekunde reklame na televiziji u udarnomterminu 18 000 dinara! Ako ho}ete ne{to daiznesete javnosti tokom 10 sekundi, za tomorate da izdvojite 180 000 dinara, pa vi vi-dite da li neki p~elar moè sam da to isfi-nansira. Udruèni moèmo izdvojiti deodobiti za reklamu. Najve}e svetske firmeulaù i tre}inu profita u reklamu, a to imse vi{estruko vra}a.

U Lazarevcu se moglo zakqu~iti da p~e-lari moraju izna}i sredstva da zajedni~kinaprave objekat u kome bi vr{ili kontrolui pakovawe meda, kao i samu prodaju, jer akodo~ekamo jesen neorganizovani sve }e nas toduplo skupqe ko{tati. Jo{ ako se ima u vi-du da imamo obe}awa od Ministarstva po-qoprivrede i Ministarstva privrede da }enam rado iza}i u susret u vidu bespovratnihsredstava koja se odobravaju za ovu namenu,ali samo ako nastupimo organizovano! Sto-ga je odlu~eno da bi za nas najboqi vid orga-nizovawa bila zadruga (kooperativa) u kojojsvaki ~lan ulazi sa istim sredstvima i imaista prava kao i drugi ~lanovi. Najboqiprimer kako ona treba da funkcioni{e mo-ète videti na filmu od p~elara koji su ne-

davno bili u poseti Gr~koj, gde su se li~nouverili da udruèni gr~ki p~elari posti-ù cenu od 3,5 evra na veliko i nemaju zao-stalog meda u magacinu, i pored mnogo te-ìh uslova za p~elarewe nego kod nas.

Tako|e je odlu~eno da svaki p~elar kojije zainteresovan za udruìvawe uplati po2 000 dinara. Sredstva }e se koristiti zapla}awe izrade projekata i ekonomskihanaliza kao i za slawe podataka svakom p~e-laru, da ne moramo da ~ekamo izlaèwe„P~elara“. U svrhu brèg rada i organizo-vawa izabran je i inicijativni odbor u sa-stavu: Vujovi} Aco iz Ivawice (064/361-15-16), Majovi} Milan iz Vr{ca (013/832-187),Miri} Du{an iz Belanovice (014/89-769,063/80-76-142), Mirkovi} Milenko iz Rume(022/478-094), Mrki} \or|e iz Novog Sada(021/824-220, 063/534-230), Peri} Marinkoiz Malog Zvornika (015/471-386), Stepano-vi} Radisav Stepa iz Ra~e (034/752-189),Stojanovi} Milorad iz Zaje~ara (019/426-132), Stojanovi} @ivoslav iz Subotice(024/753-771), Trailovi} Mom~ilo iz Pe-trovca (012/342-043).

U toku diskusije se javio i menaxer op-{tine Lazarevac koji se ponudio da nam po-mogne tako {to bi nam obezbedio plac zagradwu objekta i svu potrebnu infrastruk-turu i dokumentaciju. Tako|e se ponudio danam obezbedi objekat koji bi se napravio natom placu na odloèno pla}awe mo`da i dodve godine. Tako|e je naglasio da mo`da mo-èmo da dobijemo i velika sredstva od dona-torske agencije ADF sa kojom su sklopiliugovor o donaciji za vo}are, pa bi mo`damogao i nas da uvrsti u program. Pored osta-log, ovo je zna~ajno zato {to ovaj donatoruvodi HACCP program potpuno besplatno iomogu}uje plasman u MAXI diskont tako|ebesplatno. Tako, ako bi se ovo ostvarilo,sam osniva~ki ulog u gotovom novcu za sva-kog p~elara bi se drasti~no smawio, a dugprema investitoru bi se izmirio preko me-da. Slede}e {to predstoji su razgovori saministarstvima koja su tako|e obe}ala po-mo} ako se udruìmo.

Zato je jako va`no da se svi p~elari {topre jave najblièm ~lanu inicijativnog od-bora radi informisawa oko samog princi-pa udruìvawa i prijave radi slawa najno-vijih informacija dokle se stiglo.

Svako ~ekawe moè skupo da nas ko{ta!

226 PÊLAR, maj 2006.

– Tekstove pi{ite na pisa}oj ma{iniili kompjuteru (po{aqite ih na disketiili CD-u, koristite po mogu}stvu}irili~ni font, recimo Cir Times, najboqeu WORD-u ili QUARKXPRESS-u, bilo kojaverzija), ali ako ne raspolaète tehni~kimmogu}nostima, primamo i rukopise. Radove{aqite na adresu urednika ili ~asopisa.Poèqno je da zahtevate potrebni font odurednika, koji }e vam ga proslediti na va{e-mail;

– Ako ste rad pripremili na kom-pjuteru, moète ga poslati i e-mail-om na:[email protected]. Ako ne dobijete e-mailodgovor od urednika da je ~lanak stigao,smatrajte da ga nisteni poslali;

– Trudite se dapi{ete kra}e ikonkretnije tekstove.Duì tekstovi }e se u~asopisu objavqivatisamo izuzetno;

– F o t o g r a f i j e{aqite iskqu~ivopo{tom. Akofotografije imate uelektronskom obliku,{aqite ih na CD-u,nikako putem elek-tronske po{te(internetom);

– Tekstovi, fotografije, diskete i kom-pakt diskovi se ne vra}aju;

– Na pole|ini fotografije obaveznonapi{ite ime i prezime autora, adresu itelefon, mesto i vreme fotografisawa;

– Uz rad obavezno po{aqite va{ufotografiju u koloru skorijeg datuma, punuadresu i telefon, i kratku p~elarskubiografiju u 4–5 re~enica (ta~an datumro|ewa, profesija, od kada p~elarite,kojim tipom ko{nica i sli~no). Svaki~lanak bi}e propra}en fotografijom auto-ra, a prvi u godini i biografijom;

– Radove i oglase {aqite najkasnije do12. u mesecu za naredni mesec;

– Ako planirate pisawe teksta za neki

od narednih meseci, javite to uredniku,kako bi mogao da pravi planove i dobar ras-pored tekstova;

– Ako tekst {aqete P~elaru, nemojtega slati drugim ~asopisima dok ne budeobjavqen ili dobijete informaciju da ne}ebiti objavqen;

– Pi{ite tekstove o aktuelnim temama.âsopis se trudi da objavqene teme govoreo radovima za predstoje}i mesec, kako biostvarili trenutnu primenqivost saznawaiz tekstova;

– Ako se dvoumite da li da pi{ete onekom problemu, pozovite urednika kako bidobili odgovaraju}e smernice, koje bi tekst

u~inile prilago|eni-jim datom trenutku iostalim ~lancima kojeredakcija i urednikspremaju za odre|enibroj;

– Broj re~i zapriloge u rubrikamaSkupovi i reportaèi IN MEMORIAM jeograni~en (osim akourednik zbog posebnogzna~aja i po prethod-nom dogovoru odobridruga~ije):

130 re~i (zaskupove sa lokalnim

zna~ajem), 200 re~i (za skupove sa pokrajin-skim ili regionalnim zna~ajem), 300 re~i(za dràvne skupove) i 50 re~i za IN MEMO-RIAM. Tekstovi koji imaju ve}i broj re~ine}e se objavqivati. Preporu~ujemo da zapisawe ovih tekstova koristite kompjuter-ski program WORD koji ima opciju bro-jawa re~i. U suprotnom vas molimo da re~isami izbrojite;

– Ne}e se objavqivati napisi kojima jeiskqu~iva svrha kritika nekog ve} {tam-panog teksta. Oni koji imaju druga~ijemi{qewe, neka napi{u ~lanak na istutemu;

– Redakcija zadràva pravo da vr{iskra}ewa ili doterivawa tekstova.

UUPPUTUTSTVOSTVO SSAARRAADNDNIICCIIMAMA

ZZAA PPRRIIPPRREMEMUU TTEEKKSTSTOOVVAA

PÊLAR, maj 2006. 227

– Oglase po mogu}stvu otkucajte napisa}oj ma{ini ili kompjuteru;

– Za iznete tvrdwe u oglasima odgovaraogla{iva~;

– Na uplatnici i pored samog oglasaobavezno navedite za koji mesec upla}ujete.Ako na uplatnici ne navedete za koji jemesec, oglas ne}e biti objavqen;

– Oglas se moè uplatiti do godinudana unapred;

– Za objavqivawe oglasa tokom 6 mese-ci, odobrava se popust od 25% (osim zaosminu strane);

– Naknada za objavqivawe oglasa seupla}uje iskqu~ivo unapred. Po dobijawuprofakture, rok pla}awa je 15 dana;

– Uplate se vr{e na ìro-ra~un SPOS-a: 160–17806–08;

– Po uplati, kopiju ili original uplat-nice stavite u kovertu zajedno sa ~itkonapisanim ili otkucanim tekstom oglasa ipo{aqite na adresu SPOS-a (SPOS,Molerova 13, 11000 Beograd), najkasnije do12. u mesecu za naredni mesec). Oglasiposlati faksom ne}e se uzimati u obzir, jersu naj~e{}e ne~itki. Oglasi dostavqenibez uplatnice ne}e se uzimati u obzir. Akodo|e do slovnih gre{aka prilikom objavqi-vawa uslovqenih slawem ne~itkog tekstaoglasa napisanog rukom ili poslatog fak-

som, a ne pisa}om ma{inom ili kom-pjuterom, urednik se ne}e smatrati odgov-ornim i oglas se ne moè ponoviti. Uslu~aju dostavqawa pogre{nih podataka odstrane ogla{iva~a, oglas se ne}e ponovitiu narednom broju;

– Precizno prebrojte broj re~i u malomoglasu i izvr{ite odgovaraju}u uplatu.Oglasi sa nedovoqnom uplatom ne}e seobjavqivati. Broji se svaka re~. Jedan tele-fon je jedna re~. Svaki broj (jednocifreniili skup cifara) je jedna re~;

– U slu~aju objavqivawa pogre{nihpodataka usled {tamparske gre{ke, oglas}e biti ponovqen u mesecu koji odabereogla{iva~. Druga vrsta nadoknade ne moèse ostvariti;

– Ogla{iva~ koji {aqe oglas zaosminu, ~etvrtinu, tre}inu, polovinu ilicelu stranu, mora da dostavi kompletnografi~ko re{ewe oglasa. Ako to ne u~ini,objavi}e se samo tekst, bez fotografija.Odlukom IO SPOS-a, ogla{iva~ moè dauplati izradu grafi~kog re{ewa oglasaSPOS-u na gore navedeni ra~un u slede}ojvrednosti: za osminu i ~etvrtinu strane 300dinara, za tre}inu strane 400 dinara, zapolovinu strane 600 dinara i za celu stranu1 000 dinara. Odgovornost za dizajn oglasaod strane SPOS-a snosi ogla{iva~.

UUPPUTUTSTVOSTVO SSAARRAADNDNIICCIIMAMA

ZZAA PPRRIIPPRREMEMUU OOGGLALASSAA

1) Zadwa strana korica 14 000 dinara (10 500 sa popustom)2) Polovina zadwe strane korica 8 000 dinara (6 000 sa popustom) 3) Unutra{wa strana zadwe korice 12 000 dinara (9 000 sa popustom) 4) Polovina unut. strane zadwe korice 7 000 dinara (5 250 sa popustom)5) Unutra{wa strana 10 500 dinara (7 875 sa popustom) (134×194 mm)6) Polovina unutra{we strane 6 000 dinara (4 500 sa popustom) (134×95 mm)7) Tre}ina unutra{we strane 5 000 dinara (3 750 sa popustom) (134×63 mm)8) êtvrtina unutra{we strane 4 000 dinara (3 000 sa popustom) (134×45 mm)9) Osmina unutra{we strane 3 000 dinara (bez popusta) (65×45 mm)

10) Mali oglasi za ~lanove SPOS-a: – 40 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i

11) Mali oglasi za organizacije, privrednike i ostale:– 60 dinara po re~i, ali oglas ne moè biti kra}i od 10 re~i

CCEENNOOVNVNIIKK OOGGLA[LA[AAVVAAWWAA(V(VA@A@II OODD AAPPRRIILLSKSKOOGG BBRROOJA 2006)JA 2006)

228 PÊLAR, maj 2006.

PP ^̂EELALARSKA BERSKA BERZRZAA

PÊLAR, maj 2006. 229

230 PÊLAR, maj 2006.

PÊLAR, maj 2006. 231

232 PÊLAR, maj 2006.

PÊLAR, maj 2006. 233

234 PÊLAR, maj 2006.

P ^ E L A R S K A F A R M A J E V T I ] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma

Isporuka rojeva u na{oj ambalaì.

Milan Jevti}, 35267 Opari}(035) 722-564, (063) 895-86-08

PÊLAR, maj 2006. 235

236 PÊLAR, maj 2006.

11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

PÊLAR, maj 2006. 237

Ima}e trì{tu da ponudi visokokvalitetne

mlade oplo|ene matice proverene od strane p~elara

dugi niz godina. Za sve stare kupce spremqen je i poseban poklon.

Sve matice se obeleàvaju. Mogu}nost isporuka po{tom

ili li~nim preuzimawem.

MARK-KOMBelanovica

Du{an Miri}, Belanovica014/89-769 063/[email protected]

MARK-KOMBelanovica

238 PÊLAR, maj 2006.

„EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica zap~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice,ramove cele godine.

026/221-255, 063/8458-705

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – Uìce.

031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici),063/639-424

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve imed na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a.Brzan. 034/861-137, 063/8926-030

Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE,HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE,BOKSESE, KAVEZE, BE@ALICE ZALETO. 014/222-700, 064/65-11-500

MAMALLI OI OGGLALASSII

PÊLAR, maj 2006. 239

Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena podogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00

Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nica-ma. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija,Poàrevac. 012/213-532

Prodajem matice pe{terske sorte, paketnerojeve, rojeve na 5 r. Milovan.

037/712-532, 063/858-45-43

PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVAsvih tipova od lipovog drveta; KO[NICA,nastavaka, zbegova i krovova; ANTI-VAROZNIH @IÂNIH PODWAÂ sa ibez skupqa~a polena; URAMQENIHMATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenihMATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA.Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJU NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a,Zve~ka, Obrenovac.

011/87654-27, 063/8167-726

Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan iBiqana. Mala Mo{tanica.

011/875-00-34, 064/158-851-4

PRODAJEM med i propolis. Andrejevi}Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) isa}e. Pe|a, Leskovac.

016/281-674, 064/613-31-78

Povoqno prodajem 4 Fararove ko{nice saramovima. 011/81-82-040, 011/158-313

Prodajem oplo|ene matice i paketne rojeve.Marinkovi} Sre}ko, Brzan. 063/8895-320

Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti}Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658

Prodajem autoprikolicu sa ugra|enih 16 A@ko{nica, 10 nukleusa i izra|ujem A@ko{nice. 015/292-307

Kvalitetne matice i rojeve LR isporu~ujemtokom cele sezone. Kova~evi} Dragan.

063/84-26-187

Prodajem paketne rojeve i dru{tva. Boban,Miroqub, Varvarin.

037/788-223, 063/8-911-980

Prodajem p~eliwa dru{tva na ramovimako{nica LR, DB. 014/79-113, 063/8810-581

MATICE iz 2006, PAKETNI ROJEVI,KO[NICE LR i DB, DELOVI KO[NICA,ANTIVAROZNE – @IÂNE PODWAÊ,po najvi{em kvalitetu! JEVTI] BOBAN,Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

Prodajem 46 A@-10 standard ko{nica sap~elama. Milan Paripovi}.

034/725-825, 011/33-44-732, 064/1859-645

Rojevi na LR ramovima, isporuka u Zemunu.Zoran Jovanovi}. 011/102-177

Prodajem matice i rojeve na DB ramu. Neboj{aStevanovi}, Kragujevac.

034/372-474, 064/308-111-6

Prodajem 30 dru{tava LR pre bagrema i 20rojeva od 1. juna 2006. godine. Isailovi}.

063/316-934

Prodajem med i propolis. Nestorovi} Radoje,Lapovo. 034/853-912, 064/43-76-469

Prodajem dru{tva na DB ramovima pred bagre-movu pa{u. Vladan.

063/80-45-821, 064/324-64-99

TRUD, eko gqiva za zadimqavawe p~eliwegdru{tva. 012/443-333, 063/84-48-199

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM

PÊLIWE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893, 011/3543-116

JENTEROV APARAT, ORIGINALNEMA^KI 49E. MO@ETE NARUÎTI NATELEFONE 016/281-666, 063/42-82-36

Paketni rojevi i p~eliwa dru{tva sa mladim,obeleènim maticama. P~eliwaciTanaskovi}. 011/8186-041, 063/8018-358

PRODAJEM ROJEVE, paketne, na LR i DBramovima, KOMPLETNA DRU[TVA. IvanBrki}, Kru{evac. 037/671-327, 063/83-66-349

Prodajem 60 LR ko{nica sa p~elama i med.0230/51-895, 063/86-33-839

Prodajem autobus „DAJC“ sa p~elama 44ko{nice A@ GROM. 022/551-198

NAJVE]I PROIZVO\A^ MATICA UPÎWSKOM OKRUGU nudi visokok-valitetne oplo|ene matice, paketne rojeve imati~ni mle~. 017/31-740; âslav, 063/8-666-226; Igor, 063/8-1111-66

240 PÊLAR, maj 2006.

Prodajem: matice, rojeve na DB ramovima,paketne rojeve. P~elar Du{an Gli{i},Trstenik. 037/712-388, 064/29-04-196

Prodajem ko{nice LR kompletne sa tri nas-tavka sa p~elama 20 komada.

021/450-538, 063/5666-47

Prodajem p~eliwa dru{tva na 10 LR ramova samladim maticama. Isporuka pre bagrema.ôke{a. 064/31-05-022

Prodajem prikolicu sa p~elama A@, predbagrem. Joca. 064/395-49-20

Ko{nice sa p~elama i dru{tva na ramovima.Cvei} Momir. 064/333-89-22

15 LR dru{tva sa skoro novim ko{nicama natri nastavka. 064/613-7772

Prodajem TAM 5000 i 32 A@ GROM (11, 12ramova). Dobrica. 026/671-200, 063/80-50-739

Prodajem atestiran p~elarski kamion TAM110 bez ko{nica. 064/455-85-94

Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve.Despotovi} Radovan.

037/480-245, 064/375-94-25

Povoqno – 20 evra. Rojevi – 5 LR ramova poslebagrema. ôli}. 015/413-041, 064/2159-206

Zbog smrtnog slu~aja prodajem 35 LR dru{tavasa opremom. 011/612-004

Prodajem FARAR ko{nice sa p~elama.034/710-952, 064/19-23-167

Prodajem autoprikolicu sa 10 LR dru{tava.024/555-861, 063/869-555-8

Prodajem p~eliwa dru{tva u Dadan-Blatovimko{nicama. 011/283-10-67

Prodajem p~ele 15 A@ ko{nica. 021/743-023, 063/84-84-258, 021/6043-023

Prodajem vrlo kvalitetne mlade oplo|enematice. Mi}a Trailovi}.

018/242-157, 064/263-50-90

Prodajem 10 komada A@ ko{nica sa p~elama.Cena povoqna. 026/512-158

Prodajem autobus SANOS sa 74 A@ ko{niceA@ GROM i p~elama, moè i deo isplate umedu. Rade. 013/332-726

Prodajem rojeve na ramovima, paketne i med naveliko. Radovanovi}. 037/884-371

Prodajem dobro pripremqena LR dru{tva uko{nicama. 063/511-035

Prodajem 15 komada LR ko{nica sa p~elama.@ivadin. 014/414-703

Prodajem oplo|ene obeleène matice.Isporu~ujem pouze}em. Mile Veli~kovi}.

018/320-300, 063/867-1550

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve.Bojovi} Stojadin, Poèga.

031/811-810, 064/317-1297

Prodajem dru{tva i rojeve na LR ramovima.Slobodan \or|evi}. 063/74-86-832

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve1,2 kg i rojeve na 5 LR rama i vi{e. Radoslav,Lazarevac. 011/8125-064, 19–21h

Aluminijumska mreà za podwa~u i zbeg,290 din/m2. [oji}, Poèga. 031/713-557

Prodajem 17 DB jakih dru{tava sa dobrimmaticama (po dva medi{ta). Dudovica,Lazarevac. 011/8186-146, 063/72-71-745

Povoqno prodajem 20 LR ko{nica sa p~elama.@ivkovi} Mile. 012/66-706

Prodajemo 4 ko{nice sa p~elama i cen-trifugu. Panti} Dimitrije. 011/3594-071

Prodajem 30 LR dru{tava i dve atestiraneautoprikolice po 10 LR dru{tava, zbogstarosti. 022/463-038

Na prodaju rojevi na ramovima A@ GROM.Stoji}evi}. 012/332-731, 063/74-75-331

Prodajem 5 LR i 10 DB dru{tva sa ko{nicama.034/842-349

Prodajem LR ko{nice komplet sa ì~animpodwa~ama. Radoj~i} Nenad. 011/26-10-140

Prodajem polovne ko{nice LR 30 komada.Milinkovi} Dragan. 015/325-499

Prodajem paketne rojeve na 5 ramova ili sako{nicama. 037/714-376

Prodajem rojeve na LR i DB okvirima. MiletaMarkovi}, Jabu~je. 014/74-581, 064/1917-333

Prodajem autobus SANOS 92 i kamion DAJC

54 ko{nice. 015/284-463

Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Prodajem paketne rojeve i na ramovima LR i

DB. Raca. 011/8120-773, 063/8094-976

Matice i rojeve prodaje Miki, Stala}.

037/806-348

Rojevi na ramovima LR, DB i paketni od apri-la do avgusta. Mi{ko Jovanovi}, Lajkovac.

011/8124-929, 064/258-23-22

Prodajem lipove kaveze za matice, matice2006, paketne rojeve 1,2 kg. Cvetkovi} Goran,

Lapovo. 064/14-22-767, 034-852-045

Prodajem TAM 5000 i 32 A@ GROM (11, 12ramova). Dobrica. 026/671-200, 063/80-50-739

Prodajem matice, rojeve (paketne, na ramovi-ma), formiram p~eliwake. Grbi}.

022/612-881

Zbog smrti vlasnika prodaje se ceo p~eliwaksa opremom. 027/59-824, 064/13-22-566

Prodajem deset A@ ko{nica sa p~elama.022/431-453, 064/1803-566

MATICE (mlade, oplo|ene, obeleène) iKO[NICE LR i DB po najvi{em kvalitetuprodajem tokom cele sezone. BETA, Kru{evac.

064/45-77-378

Prodajem kvalitetne matice, rojeve, celep~elarske sezone. Dejanovi}.

021/878-013, 064/37-04-510, 022/623-377

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!- SUPERSTRIPS - VAROZAN

APIVET, NOVI SADProizvodni pogon Qukovo

Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332


Documents

^lanstvo u SPOS-u...Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra 1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godine nastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga u Rumi. „P~elar“,