УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД

МЕЛИОРАЦИЈА ЗЕМЉИШТА

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

Професор: Студент:

Проф. др Мирољуб Аксић Лазар Стакић

Лапље Село, 2015.

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

САДРЖАЈ:

1.Увод........................................................................................................................................3

2. Кретањеводекрозземљиште 3

2.1 Значајиулогаводеуземљишту........................................................................................3

3. Облициводеуземљишту.......................................................................................................4

3.1 Хемијскивезанавода.......................................................................................................5

3.2 Водауобликуводенепаре................................................................................................5

3.3 Физичкивезанавода........................................................................................................5

3.4Опнена вода......................................................................................................................6

3.5 Капиларнавода................................................................................................................6

3.6 Гравитационавода...........................................................................................................6

3.7 Подземнавода..................................................................................................................7

3.8 Водауобликуледа............................................................................................................7

4. Кретањеводеуземљишту......................................................................................................7

4.1 Кретањеводеузасићеномземљишту..............................................................................7

4.2 Кретањеводеунезасићеномземљишту..........................................................................8

4.3 Инфилтрација..................................................................................................................8

4.4 Кретањегравитационеводе.............................................................................................9

4.5 Кретањекапиларневоде................................................................................................10

4.6 Евапорација, евапотранспирацијаитранспирација....................................................10

5. Закључак.............................................................................................................................12

6. Литература:.........................................................................................................................13

2

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

1. Увод

Вода у земљишту може да се креће у свим правцима зависно од њеног физичког стања, врсте и величине сила које проузрокују њено кретање и одређују правац. Вода се креће наниже када се земљиште наводњава или када пада киша, а навише када се суши површински слој земљишта. Силе које у земљишту проузрокују кретање воде у течном облику су силе гравитације, хидростатички притисак и капиларне силе. Поред кретања у течном облику вода се креће у виду водене паре. Од посебног значаја су следећи видови кретања воде у земљишту:

инфилтрација филтрација и капиларно кретање.

2. Кретањеводеуземљишту

Водајеједаноднајважнијихсастојаказемљишта. Поредтогаштојеосновнакомпонентањеговетечнефазе, онатакођеулазиусаставгасовите (воденапара) ичврсте (хемијскивезанавода) фазеземљишта.

2.1 ЗначајиулогаводеуземљиштуНапрвомместутребаистаћидајебезприсустваводеутечномстањунезамисливообра

зовањеземљишта, атимеипостојањебиљака, паиживотауопште.Кадајеречогенезиземљишта, безводејенезамисливообразовањеорганскихматерија. Онајенеопходанпредуслови, заједносатоплотом, највазнијифакторхемијскограспадањаиспадамеђунајважнијефакторефизичкограспадања. Утечномстању, водајеједаноднајважнијихфакторамиграцијематерија, какопоповршини, такоиподубинипрофила.Поредутицајанатокмногобројнихпроцеса, земљишнавлаганарочитоутиченафизичкеособинеземљишта, међукојимаинањеговуплодност. Режимвлажењајакоутиченаваздушнеитоплотнеособинеирежимеземљишта. Физичко-механичкеособинеземљиштасуувеликомстепенуусловљенесадржајемвлагеуњему. Одсадржајавлагезависииизраженостхемијскихособиназемљишта.

Водајеједаноднезаменљивихусловаживотауземљишту, несамобиљакаимикрофауне ,већизнатногделамакрофауне. Спадаунајважнијесастојкебиљнеисхране.Н. Качинскијеистакаоследећетринајважнијеулогеземљишневодеуживотубиљака:

a. преносилацјехранљивихматеријаусистемуземљиште-биљка;b. улазиусаставживихћелијабиљака;c. упроцесутранспирацијештитибиљкеодпрегревања.

3

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

Међукориснеулогеводемогусеубројатиидоношењеуземљиштесастране, припоплавама, биљниххранива, честицамуљаираствореногкисеоника; повољанутицајумереневлажностинатемпературнирежимземљиштаинакориснебиолошкепроцесе. Међунајважнијештетнеулогеводетребаубројати: испирањеелеменатабазаидругихбиљниххраниваизповршинскогудубљехоризонтеземљиштаиподземнуводу; ерозијачестицаземљишта, чимесемењасастав, смањујуедубинаиплодностземљишта; затрпавањеплоднихземљиштананосимапескаискелета; обогаћивањеземљишталакорастворљивимсолимаидругимштетнимматеријама; стварањеанаеробнихусловаизамочваривање – припревлаживањуземљишта (слика 1).

Слика 1. Плавноподручје (Обедскабара)

3. Облициводеуземљишту

Водаможедасејављауземљиштуилинаповршиниземљишта.

Површинска (слободна) водајепадавинскогилиплавногпорекла, неможедапродреуунутрашњостземљишта, тесезбогтогакрећепоповршиниилисезадржавауповршинскомделупрофила. Можедапроузрокујеерозионепроцесеилипроцесепсеудооглејавања.

Узимајућикаокритеријумехемијскисаставиагрегатностањеводе, природусилаподчијимсеутицајемводазадржаваилипремештауразнимправцимакрозземљиште, каоијачинуњеневезесачврстомфазомземљиштаистепенмобилности, можемоиздвојитинеколиконајважнијихформиземљишневоде. Водауземљиштусејављакаохемијскивезанавода, водауобликуводенепаре, хигроскопнавода, опненавода, капиларнавода, гравитационавода, подземнаводаиводауобликуледа (слика 2).

4

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

Слика 2. Схемацкиприказциклусаводе

3.1 Хемијскивезанаводасеналазикаосаставнидеограђеминерала (гипс, магнезијумхлорид). Улогахемијскивезаневодејенарочитовеликакодслатина. Непокретнајеинијеприступачнабиљкама, немазначајуњиховојисхрани. Њенаколичинауземљиштунијевелика, понекаддостиже 5-7%. Уземљиштусејављауобликуконституционеикристализационеводе.

3.2 Водауобликуводенепаре, угасовитомстању, налазисеушупљинамаипорама, уземљишномваздуху. Овајобликсенепрестанообразујеуземљишту, крећесеипрелазиудругеобликеводеЊенаколичиназависиодтемпературеивлагеземљишногваздуха. Саповишењемтемпературеводаизземљиштаиспарава, асаснижењемводаугасовитомстањусекондензујеипрелазиутечностање. Послекондензацијепостајеприступачнабиљкама.

3.3 Физичкивезанаводасеуземљиштујављаудваоблика: хигроскопнаводаиопненавода.

Хигроскопнаводасеуобликупојединачнихмолекулаадсорбујенаповршиниземљишнихчестица (слика 3), деловањемадсорпционихпривлачнихсила. Јављасеувидутанкеопнекојучининеколикослојевамолекулаводе. Уравнотежијесавлажношћуваздуха – акојерелативнавлажностваздухавећаихигроскопскавлажностјевећа. Саповећањемтемпературемолекуливодесеодвајајуодземљишнихчестицаиодлазеуатмосферуиобрнуто. Биљкенисуустањудакористеовуводу. Онајезаземљиштевезанајачимсиламанегоштојеснагакореновогсистема. Количинахигроскопскеводеуземљиштузависиодњеговогмеханичког, минералошкогихемијскогсастава,

5

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

односноземљиштабогатахумусомилиглиномимајумноговишехигроскопскеводенегоземљиштасиромашнаухумусуилипесковитаземљишта.

3.4 Опненаводаседрживезананаповршиничестицаземљиштазнатнослабијимсиламанегохигроскопскавода, уследчегајемањегустаимобилнија. Кретањеопненеводетечеодделовасавећомвлажношћу (моћнијислојевиопненеводеококолоиднихчестица) каместимасамањомводе. Брзинакретањајевеомамала. Овајобликјеограниченодоступанбиљкама. Могујекориститинекексеротермнебиљке.

Слика 3. Приказразличитихобликаводеуземљишту

3.5 Капиларнаводасеналазиуземљишнимкапиларима. Некинаучницијеразматрајукаослободну – гравитационуводу, јеркапиларнаводауземљиштузависиодсилеЗемљинетеже. Ипак, онанастајеипостојиподутицајемчистофизичких, капиларно - механичкихсила, којезадржавајуидржеовуводууземљишту. Капиларнаводауземљиштујеутечномстању (слика 3) иуобичнимграницаматемпературеонаслободноиспаравасаповршинамениска. Онараствараипремештарастворљивесоли, колоиднаорганскаиминералнаједињењаидр. Имавеликуулогууобразовањузаслањенихземљишта. Највећидеоовеводејеприступачанбиљкама, амањидеојенеприступачанииспуњаванајситнијепореуземљишту. Биљкамадоступнаводасезадржавауземљиштупослекише, наконпрвогисушивањаииспуњавапорепречникапд 0,2 – 8,0 микрометара.

Слободнаводауземљиштусејављакаогравитациона, подземнаиводауобликуледа. ЗасвеовеобликејекарактеристичнобочноивертикалнокретањеподутицајемнагибаилиподутицајемЗемљинетеже.

3.6 Гравитационаводајеосновниобликслободневоде (слика 3). ОнабрзопослекишеиспуњавакрупнијепореземљиштаиподдејствомЗемљинетежеотичеудубинуилибочно, низнагиб. Брзинакретањазависиодтекстуреземљишта. Постоједваобликагравитационеводе:

6

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

брзогравитирајућаводакодкрупнијихпораипостепеноотичућавода, којасеможезадржатиунајситнијимпорамаипонеколикодана. Основнизначајовеводејеутомедаонаслужикаоизворсвихдругихформиземљишневоде, капиларне, опненеиподземневоде.

3.7 Подземнаводанастајекадагравитационаводаусвомкретањунаиђенанепропустљивислој. Слојсупстратаилиземљиштакојилежиизнадвододржљивогслоја, укомесусвепореиспуњеневодом, називасеводоноснислој. Његовадубинајеразличита. Горњуповршинумучининивоподземневоде, аизнадњегајезонаподупртекапиларневоде. Уколиковододржљивислојпоказујеизвестанпад, подземнаводасеподутицајемсилетежекрећепонагибуизнадњега. Таквапроточнаподземнаводајебогатарастворенимкисеоником, штосеповољноодражаванауспевањебиљаканаземљиштуукомесеонајављанамалојдубини. Алиуколикојевододржљивислојнавеликомпространствухоризонталан, подземнаводајенепокретна,стагнирајућа, сиромашнарастворенимкисеоником, ањенутицајназемљиштеибиљкејевеомаштетан, јеризазивајакоизраженередукционепроцесеуземљишту. Акојеподземнаводапревишедубоконемазначајазабиљке.

3.8 Водауобликуледаимаважнуулогуугенезиземљиштаполарнихивисокопланинскихобластиукојимаселедзадржавапрекошестмесециугодини. Утимрегионималедимаважнуулогууфизичкомраспадањустенаиобразовањуспецифичне „икрасте“ структуреземљишта. Немавећегзначајаунашимклиматскимусловима. Ушумскимрасадницимаможедаделујештетнојеруследсмрзавањаитопљењадолазидопојавепознатеподименом „голомразица“, збогкојенарочитопропадајумладебиљке. Позитиванутицајледасеиспољаваууситњавањустенаиструктурнихагрегатаземљишта.

4. Кретањеводеуземљишту

Водауземљиштујепрактичноусталномкретањуитоуправцуодвишегканижемнивоупотенцијалнеенергије. Равнотежностањесетешкоуспоставља, јерсесталноремети, билозбогновогпротицањаводе, збогконтинуелноггубиткаперкулацијом, испаравањемилиусисавањемодстранебиљногкорена. Водасеуземљиштукрећеугасовитомитечномстањуподутицајемразличитихсилаиуразличитимправцима.Прикретањуводеутечномстањубитносеразликујекретањеводеузасићеноминезасићеномземљишту.

4.1 Кретањеводеузасићеномземљишту

Кретањеводеузасићеномземљиштуодвијасекадасусвепореиспуњеневодом, тј. кадасеводаненалазиподтензијом. Брзинапротокаводекрозпорознисистемземљиштапропорционалнајесиликојапокрећеводуиспособностипорознесрединедапроводитечност.

7

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

Порознисистемземљиштаизграђенјеодпораразличитихдимензија, ањиховагеометрија, међусобнаповезаностиправацпростирањапроузрокујудисконтинуитетикретањуводе. Самомакропорекојесумеђусобноповезанеуправцукретањаводемогунесметанодапроводеслободнуводу. Тосуобичноходнициизумрлогкорења, путевикретањаглистаилипукотине. Порознисистемземљиштанијестабилан. Онсенарушавауследразарањаструктурнихагрегатаилибубрења, пасестогаводопроводностземљиштамења. Упочеткупротицањаводе, водопроводљивостсесмањује, азатимсеустали. Водопроводљивостзависипрвенственоодвеличинепора, аонајеодређенатекстуромиструктуромземљишта. Стога, онавариракодпесковитихиглиновитихземљишта. Такође, водопропустљивостпојединихслојеваилихоризонатасеможејакоразликовати. Брзинапротицањаутаквиманизотропнимземљиштимазависиодслојасанајнижомводопропустљивошћу.

4.2 Кретањеводеунезасићеномземљишту

Кретањеводеунезасићеномземљиштујављасекадасеводаналазиподтензијом, атаквостањевлажностијенајчешћеуприродномземљишту. Покретачкаснагаовеводејеградијенттензије, аводопроводљивостјепоредзависностиодпорозногсистема, ифункцијаколичиневодештоовајобликкретањаводечинисложенијим. Водаунезасићеномземљиштукрећесеодзонегдејеводенаопнадебљакачестицамасатањомводеномопном. Најважнијаразликаизмеђузасићеногинезасићеногтокајеуводопроводљивости. Кадајеземљиштезасићеносвепоресуиспуњеневодомиводопроводљивостјемаксимална. Унезасићеномстањумакропоресуиспуњеневаздухонинеучествујууводопроводљивости. Онечакморајубитиобиђенеситнијимпорамакојеуовомстањувлажностипроводеводу. Тодоводидонаглогпадаводопропустљивости. Придаљемисушивању, водопроводљивостседаљесмањујејерјеограниченанасвеужепоре, аивискозитетадсорбованеводесеповећава. Оногтренуткакадавода, уследисушивања, заостанесамоуобликуизолованихменисканадодирудвечврстечестице, безхидрауличневезесадругимтаквимизолованимгнездима, кретањеводепостајетоликомалодатопрактичнозначипрестанаккретања. Притомесеразличитопонашајупесковитаиглиновитаземљишта. Упесковитимземљиштимасудоминантнемакропорекојесебрзопразне, штоприисушивањуизазиванаглипадводопропустљивосто. Углиновитимземљиштимадоминирајумикропоре, водопропустљивостседугозадржаваиспоросесмањује, чакипривисокомстепенуисушивања. Услојевитимземљиштимасвакапојавапесковитогслојасмањујеилизаустављанезасићенитокводе.

Однајвећегзначајајекретањеводеутечномстањуувертикалномправцу. Одозгонадоле, десцедентно, вршисекретањеподутицајемЗемљинетеже, тј. кретањегравитационеводе.

8

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

Одозгонагоре,асцедентнокретање, вршисеподутицајемкапиларнихсилаипредстављакретањекапиларневоде: испаравањеитранспирација.

4.3 Инфилтрација

Инфилтрацијајепроцесулажењаводеуземљиштеипостепеноиспуњавањепразнихземљишнихпораводомкојасекреће (слика 4). Одинфилтрационеспособностиземљиштазависиколиководећебитиупијено, аколикоћебитиповршинскоотицањекојепроузрокујеерозијуземљишта.

Брзинакојомземљиштеупијаводузависиодвећинефакторакојиутичунаводопропустљивостземљишта, каоиодбиљногпокривачаистепенавлажностиземљишта, америсекоефицијентомупијањаводе, чијасевеличинаизражавависиномстубаводеупијенеуземљиштеујединицивремена. Токомвременабрзинаупијањаводеуземљиштесесмањује, дабиодједногмомента, уколиководанесадржисуспендованечестицепрахаиглине, посталауједначена. Прематоме, брзинаупијањаводејеједанодпоказатељаводопропусностиземљишта.Уколикоујединицивременанаповршинуземљиштадоспевећаколичинаводе (киша, снег) одњеговогкоефицијентаупијањаводе, тајвишакводеотицаћепоњеговојповршиничимећетаводабитиизгубљеназадотичноземљиштеизабиљке, аузтоћеиодноситичестицеземљишта, смањиватимудубину .Нивоинфилтрацијеод 15 мм/хзначидаслојводеод 15 ммнаповршиниземље, ћепотрочитисатвременанаинфилтрацију.иплодност.

9

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

Слика 4. Кораципроцесаинфилтрације

4.4 Кретањегравитационеводе

Кадасесадржајводеуземљиштуповећаизнадвододрживеспособностиземљиштадолазидокретањаслободне, гравитационеводе. ПодутицајемЗемљинетеже, водасекрећедесцедентноилибочно, понагибу, штозависиодразличитихфактора. Акојеземљиштесуво, првосезнатандеотрошинаквашењеземљишта, бубрењеколоидаИстварањеуземљиштукапиларнеИопненеводе. Теккадавлажностземљиштадостигневредносткапиларногводногкапацитетадолазидопојавеслободне, гравитационеводеИњеногдесцедентногкретања.Уколикојемеханичкисаставтежи, утоликојекретањегравитационеводеспорије. Тешке, беструктурнеглинесупрактичнонепропустљивезаводу, Тадасеводачестозадржаванаповршиниземљишта. Добраструктураипостојаниструктурниагрегатипобољшавајуусловезакретањегравитационеводе.

4.5 КретањекапиларневодеКапиларнаводасеунајвећојмерикрећеасцедентно.

Капиларнопењањејевеомазначајно. Нарочитојеизраженоулетњиммесецимакадајеповршинскидеоземљиштасув. Способностземљиштадаподижеводукрозкапилареозначавасекаокапиларност. Овокретањејесложенпроцесизависиодвлажностиземљишта, порозности, степенавлажења, температуре, температурногградијентаидр.

10

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

ВеомајезначајнависинаИбрзинакапиларногпењања. Капиларнопењањезависи, пореднаведеногиодмеханичкогсаставаземљишта, врстеИкарактераколоида. Водасеутоликовисепењеуколикојеземљиштебогатијеглином. Појаваслојачистогпескауземљишномпрофилу (кодалувијалнихземљишта) можесасвимдаспречикапиларнопењање, јерпесковитислојевинемајукапиларнихпора. Иваздушнимехурићиусувимземљиштимадајуотпоркапиларномпењању. Присуствоколоидакојибубреотежавакретањекапиларневодејерсеприбубрењусмањујудимензијекапиларнихпораилидолазидоњиховогпотпуногзатварања.БрзинакапиларногпењањајеутоликовећауколикојевећавлажностземљиштаИдиректнојепропорционалнапречникупора. Нарочитобрзосекрећеводаукапиларнојзониизнаднивоаподземневоде.Капиларнокретањеводеимавеликипрактичнизначај. ЗахваљујућиовојособиниземљиштакорењедобијаводуизслојевакојисудубљиИодризосфере. Овојезначајнокадасуподземневодеплићеод 2м. Кадакорењебиљакадоспеванарастојањеод 50 – 70цмоднивоаподземневоде, обезбеђенојеснабдевањебиљакакапиларномводом. Међутим, капиларнаводаможебитиИштетна. Можедоћидојакогсушењаземљишта, аакосекапиларнопењеводакојасадржисоли, долазидозаслањивања.

4.6 Евапорација, евапотранспирацијаитранспирација

Испаравањезависиодметеоролошкихприлика, унутрашњихособиназемљиштаиодкарактераповршинеземље. Евапорацијајеинтензивнијауколикојерелативнавлажностваздуханижа, температуревиша, аветарјачи. Топлиисувиветровинајбржеисушујуземљиште. Свионифакторикојиповећавајубрзинукапиларногпењања, појачавајуиевапорацију.Међуособинамаземљиштакојеутичунаевапорацијунајважнијесу: механичкисастав, структура, влажностибојаземљишта.

Слика 5. Приказпроцесаевапорације, евапотранспирацијеитранспирације

Карактериповршинеземљиштакојиутичунаевапорацијусурељефипостојањеживогилимртвогпокривачанаповршиниземљишта. Најбржеиспараваземљиштенајужнимекспозицијама, анајслабијенасеверним. Великиутицајвршивегетација, анарочитошумска.

11

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

Кодшумскихземљиштаевапорацијајескородвапутаслабијанегонаоткривенимповршинама. Ушумамајевећарелативнавлажностваздуха, слабијисуветровиишумскапростиркаштитиземљиштеодиспаравања. Мртвашумскапростиркаштитиземљиштеоддиректнихсунчевихзрака. Количинаводекојасеможеизгубитиевапорацијомварираузависностиодатмосферскихуслова, присустваилиодсуствавегетацијеиприсустваилиодсустваподземнихвода. Губитакводеизземљиштаиспаравањемјенепродуктивангубитак, заразликуодтранспирације, прикојојводаучествујеустварањуорганскемасе. Затосеуагротехницинастојисмањитиовајнепродуктивнигубитакводе. Испаравањесеможесмањитипрекривањемземљиштаразличитимзаштитнимматеријалима (слама, пилотина), каоИподизањемветрозаштитнихшумскихпојасеваИобрадомземљиштакојадоводидоразбијањаконтинуитетамикропораиповећањаучешћамакропора. Поредиспаравања, водаможебититранспортованауатмосферуитранспирацијом (слика 5). Заразликуодевапорацијекојајеушумисмањена, транспирацијомшумагубивеликуколичинувлаге. Влагакојубиљкетрошенатранспирацијуизгубљенајезаземљиштеоногмоментакадајеусисабиљникорен. Затојесапедолошкогстановиштаправилниједасеговориогубицимакојинастајудесукцијомкорена, тимпрештосесваусисанаводанетрошисамонатранспирацијувећИнаизградњубиљногткива, тј. “губитакводе” овдеимаИ “производникарактер”.Губитаквлагепутемдесукцијекореновогсистемабиљака, поредсклопаИстаростисастојине, зависиИодприродебиљке, добагодине, влажностиИплодностиземљиштаИдр. Различитеврстеимајуразличитудесукцијуутокувегетационогпериода. Биљкепропустекрозсвојорганизамвеликуколичинуводе, јерза 1кгсувематеријекојупроизведу, биљкепотроше 200 – 1000 кгводе. Познавањеевапорацијеитранспирацијејеодвеликогзначаја, нарочитозасувеобласти. НајважнијизадатакједасепредузмумерекојимаћесесмањитигубитакводеиспаравањемИакумулиратиштојемогућевишевлагеуземљишту.

Евапотранспирацијајекомбинованипроцесукомесеземљишнаводавраћауатмосферууобликуводенепаре, билонепосредно, евапорацијомиликрозбиљку, транспирацијом.ВодасегубијошИповршинскимИбочнимотицањем. ОвепојавесукарактеристичнезаогољенеповршиненанагибимаИтосунајчешћеповршинекојесунекадабилеподшумом. ДанасјешумаделатношћучовекауништенаИзбогтогадолазидовеомаинтензивногповршинскогИбочноготицања. ПоследицасвегајеврлоинтензивнаерозијаИнесагледивештете.

12

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

5. Закључак

Поштошумскодрвећетранспиришевеликеколичиневоде, земљиштетребадамупружидовољнеколичинеИконтинуиранопритицањеводеузонукореновогсистема. Овојенарочитозначајнозаземљиштасиромашнахранљивимматеријама, јертадабиљкаморадапропустивећеколичинеразређенихрастворадабизадовољиласвојепотребеуминералнимматеријама. Умногимобластимаснабдевањеводомодлучујеомогућностиопстанкашуме (степа). Међутим, постојеграницедокојихјеводанеопходназабиљкеИизнадкојихсепојављујунегативнепоследицегушењабиљака, изазваневишкомводеИнедостаткомваздуха. Прематоме, вишакводејеистотаконеповољанкаоИњеннедостатак.

Требаувекиматиувидудабиљканепримаводудиректноизатмоспхере, већпрекоземљиштакаопосредника. Снабдевањебиљкеовомнеопходномматеријомзависиодводногрежимаземљишта. Земљиштеможеутоликојмеридамодификујеклиматскеутицаједабиљкеухумидномподручјумогупатитиоднедостаткаводе, илиобрнуто. ДобреводнеособинеимаземљиштекоједоброупијаводуИдобројезадржаваузистовременодовољноприсуствокисеоника. Водакојасезадржиуземљиштутребадабуделакоприступачназабиљке, тј. земљиштетребадаимаштонижутачкувењења, атаквасвојстванајбољесузаступљенауземљиштусазрнастомструктуром, којеимаподједнакбројмикропора, коједржеводуИмакропора, којепропуштајуводуИобезбеђујуаерацију.

13

КРЕТАЊЕ ВОДЕ У ЗЕМЉИШТУ

6. Литература:

1. Антић, М., Јовић, Н., Авдаловић, В., (2007) - ПЕДОЛОГИЈА, УниверзизетуБеограду, Шумарскифакултет.2. Живковић, Д.М., (1991) - ПЕДОЛОГИЈА, првакњига (Генеза, саставиособинеземљишта), Научнакњига, Пољопривреднифакултет, Београд.3. Ћирић, М., (1991.) - ПЕДОЛОГИЈА, "Свјетлост", Заводзаудзбеникеинаставнасредства, Сарајево.4. Др Младеновић Вукомир, (2006) –МЕЛИОРАЦИЈА ЗЕМЉИШТА, Универзитет у Приштини, Пољопривредни факултет.

Интернет:5.хттп://www.фао.орг/доцреп/Р4082Е/р4082е03.хтм6.хттп://ландресоурцес.монтана.еду/сwм/ПДФ/финал_СW4_прооф_11_18_05.пдф

14